„ Е , било па и није ; — рече после мало ћутања — Бог је дао а рђави људи узеше , помислих у себи , ал ’ ћу се од сад узети у памет ; па наумим увек у авлији или у кошари ноћивати , јер сам у срцу зебао због моја два жерава .

„ После мало времена дође нам наш нов судац . Бог га убио као што је он нас убио !

„ У томе мој се брат венча са својом Анђом . Сватови нису тако весели били као што је у нас обичај , а ми смо све учинили да се заборави ова несрећа , коју смо претрпели били . Мој се отац био усилио и још томе узајмио од Исака сеоског Чивутина 410 форинти , па купио дарове Анђи , исто тако као што је купио био мојој Јеки ; обукао је био у свилу од главе до пете , ал ’ баш ово нам је на несрећу било — сирота Анђа , мора да се у зао час родила .

„ Од како је она у кућу дошла , од то доба није прошао један знаменити дан у години да нам се није каква незгода догодила .

„ Па Бадњи дан , баш кад смо за вечеру сели , учини ми се као да сам чуо где врата од кошаре шкрипе . Као да је нечастиви био у мени тако се помамим , кад видим човека пред вратима од кошаре , која су била отворена — а ја сам их мојом руком закључао на браву , пре него што сам ушао вечерати . То бејаше онај исти лопов па ког сам ја сумњао због мојих волова . Затрчим се к њему , но , чини ми се , он се надао томе колачу , јер ме дочека с једном дреновачом те ме лупи у по главе . Сам ме је Бог сачувао и свети његов дан , који слависмо , што мртав не падох . “

„ Ал ’ ти си му вратио жао за срамоту ? “ запита Сремац .

„ Јесам га с обадве руке обухватио и растргао бих га као јастреб тиче , да се у тај час друго опет није догодило . “

„ Што то ? “

„ Како сам га лако о земљу спустио , мислио сам да су му се измрвиле све кошчице — јест да , није тако лако уморити пасји род : у главу треба бесну вашку , јер ће те ујести и онда кад си је у полак утукао .

„ Тако је и сад с тим нитковом било . Кад сам га о земљу свалио он се рукама уплете у моје ноге , а кад сам се сагнуо да руке од мојих ногу расплетем , он ме зграби за руке па из све снаге повиче : „ Illancs Pista . “ У тај мах нешто прохуји преко нас као ветар , ја подигох главу и видех где једно момче одјаха као муња на једном мом жераву , а другог одведе за улар . “

„ О , о убио их Бог ! “

„ Да , да , браћо , док сам се ја с једним борио , дотле тога друг , за ког ја нисам знао , имао је времена одрешити моје коње од јасала и побећи с њима . Тако нама љуто преседе Божић ! “

„ Ал ’ зашто си пустио из шака тог једног лопова ? “

„ Нисам ја њега пустио , него га одмах одвучем к нашем новом судцу , да ми судац правицу да . Кад пред њега дођосмо , а они почеше нешто маџарски међу собом , а судац мени рече :

„ „ Шта имаш с овим човеком ? “

„ „ Господине , овај је украо моје волове пре три месеца а вечераске одведе моја два жерава . “

„ „ Ниткове један , — продере се на мене судац — како смеш бедити поштеног човека ? Ко је видео да је он одвео твоје волове и коње ? “

„ „ Ја нисам видео ко је одвео моје волове , ал ’ ја бих се смео заклети да је он ; а жераве моје одвео је његов друг обешењак као и он — док сам се ја с овим борио . “

„ „ На поље из моје собе , ђубре паорско , јер ћу те сад оковати у гвожђе , “ дрекне на мене судац .

„ Ја хтедох још говорити , ал ’ он зазвони ; два момка уђоше у собу те ме по судчевој заповести избаце на улицу — мислио сам да ћу умрети од љутине и жалости .

„ Кад сам кући дошао сав сам дрктао од зиме , љутине и срамоте .

„ „ Ја ћу се свима судовима тужити “ — рекох ја у очајању кад сам мом оцу исприповедао шта се са мном догодило .

„ „ Залуд , синко , — одговори ми отац са сузним очима — та ти знаш : врана врани неће очи ископати . “

„ „ Ал ’ ја ћу ићи самом цару . “

„ „ Е , мој синко , Бог високо а цар далеко . Па зар ти не знаш да ми сиротиња не можемо до цара доћи ? Е , кад би он знао шта чине од нас , не би то тако било . Та ми смо његова најпослушнија и највернија деца , па он не би дао да ми патимо тако љуто ! Кад он то дозна онда ће све другојачије бити . “

„ „ Ал ’ докле ћемо ми тако патити ? “ запитах ја .

„ „ Бог је спор , ал ’ достижан , дете моје . “

„ О , тако је , тако ; мој отац у свему имађаше право .

„ Ја сам се тужио , ал ’ све бадава — врана врани није ископала очи .

„ Ал ’ од то доба је почело за нас бити тек зло и наопако ; није нам ни један празник на миру прошао ; проклетници знали су како Србину на срцу лежи закон његов и како је рад у весељу да проведе своје благе дане по старом обичају , па су баш таке дане чекали да нам жао учине и напркосе .

„ Кад је год какав празник био , увек су нас терали да идемо на роботу , на рошпонт , био на нас ред , не био .

„ Лицем на свето Богојављење заповеде ми да идем на суд . Ја нисам ништа скривио , па се ништа нисам ни бојао , ал ’ ме је срце болело што морадох остати са свете летурђује — е , та ви , браћо , знате како се лепо служи код нас на Богојављење !

„ Баш кад су на освећење воде звонили , онда ми је читао наш мали судац из једне хартије нешто маџарски ; после ми је казао српски , да се та хартија зове сектенција и да ја морам 250 форинти платити , што сам лемеша тукао на Бадњи дан .

„ Ја хтедох се одговарати , ал ’ велики судац дрекне на мене и рече ми да му зафалим што ме није дао повалити и издерати , као што заслужује тако ђубре вадрацко као што сам ја .

„ Да ме је повалио , не би ме тако болело , као што ме је болела поруга та на наш српски род . Ал ’ што ја могох учинити , кад у исти час уђоше четници са пушкама те ме истерају из собе и авлије ?

„ Мој отац узајми од Исака опет 250 форинти , које му је он тек онда дао , кад је на једну хартију написао крст ; то је морала учинити и моја мати и ми сви велики у кући . Ове новце дадосмо малом судцу .

„ После ове несреће мало одахнусмо , јер нам се за неко време никаква друга несрећа није догодила , и ја већ мнијах да се уморила нас гонећи ... е , беса , на кога се несрећа један пут наврзе , онога гони док га не обори . “

„ Зима и пролеће прођоше без сваке напасти , ми се надасмо опет добру . Храна нам је лепо стајала ; милина је било погледати наше њиве , по којима се класови таласаше као златна коса на пуној глави плавога детенцета , кад се на ветру гологлаво игра .

„ „ Но , хвала Богу , — рече мој отац кад смо почели жети — ове године нам је Бог благословио наш рад и наградно нас за наш зној — ми ћемо се моћи курталисати дуга , који имамо код Чивутина ; а ако Бог на годину овакав род да , као што је сад , то ћемо имати опет четири вола крсташа , и два жерава као што смо и имали . “

„ „ Никад — рекох ја жалосно — никад онакве више не спари . “

„ „ Иди лудо — одговори ми отац — ти увек зло слутиш . Зашто не би могао спарити онакве као што смо пре имали ? “

„ „ Зато — рекох ја — јер се то само један пут догађа у човечјем животу . “

„ Моја се слутња нама обистинила : не само да онаке нисмо спарили , већ никакве . Бог нам не даде да будемо опет срећни .

„ Кад смо кући дошли оцу мом бејаше још већа радост : мога брата Анђа родила красно мушко чедо .

„ Ми се сви томе радовасмо и дадосмо му дедино име Јован .

„ Кад су га други дан из цркве са крштења донели , дође и крштени кум детета , Сава Србин , добра душа ти је он био , ал ’ сав беше сузама поливен кад је у собу ушао .

„ Женама не би право што кум с плачем дође први пут свом кумчету , па рекоше све у глас :

„ „ Зашто с плачем , куме , да од Бога нађеш ? “

„ „ Е , децо , убиће их Бог , ал ’ и нас што допуштамо да нам затиру нашу цркву и наше славне обичаје . “

„ „ Како то , куме ? “