﻿<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<bible translation="Serbian Cyrillic Version == Same Translators as Latin Version" status="1865 Public Domain == Daničić Karadžić" link="https://etabetapi.com/cmp/src/syrnt/John/17">
	<testament name="Old">
		<book number="1">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У почетку створи Бог небо и земљу.</verse>
				<verse number="2">А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.</verse>
				<verse number="3">И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.</verse>
				<verse number="4">И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.</verse>
				<verse number="5">И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.</verse>
				<verse number="6">Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.</verse>
				<verse number="7">И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.</verse>
				<verse number="8">А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.</verse>
				<verse number="9">Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.</verse>
				<verse number="10">И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.</verse>
				<verse number="11">Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.</verse>
				<verse number="12">И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.</verse>
				<verse number="13">И би вече и би јутро, дан трећи.</verse>
				<verse number="14">Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;</verse>
				<verse number="15">И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.</verse>
				<verse number="16">И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.</verse>
				<verse number="17">И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.</verse>
				<verse number="18">И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.</verse>
				<verse number="19">И би вече и би јутро, дан четврти.</verse>
				<verse number="20">Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.</verse>
				<verse number="21">И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;</verse>
				<verse number="22">И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.</verse>
				<verse number="23">И би вече и би јутро, дан пети.</verse>
				<verse number="24">Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.</verse>
				<verse number="25">И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.</verse>
				<verse number="26">Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.</verse>
				<verse number="27">И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.</verse>
				<verse number="28">И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.</verse>
				<verse number="29">И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.</verse>
				<verse number="30">А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.</verse>
				<verse number="31">Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.</verse>
				<verse number="2">И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;</verse>
				<verse number="3">И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;</verse>
				<verse number="4">То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,</verse>
				<verse number="5">И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,</verse>
				<verse number="6">Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.</verse>
				<verse number="7">А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.</verse>
				<verse number="8">И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.</verse>
				<verse number="9">И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.</verse>
				<verse number="10">А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.</verse>
				<verse number="11">Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,</verse>
				<verse number="12">И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.</verse>
				<verse number="13">А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.</verse>
				<verse number="14">А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.</verse>
				<verse number="15">И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.</verse>
				<verse number="16">И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;</verse>
				<verse number="17">Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.</verse>
				<verse number="18">И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.</verse>
				<verse number="19">Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;</verse>
				<verse number="20">И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.</verse>
				<verse number="21">И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;</verse>
				<verse number="22">И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.</verse>
				<verse number="23">А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.</verse>
				<verse number="24">Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.</verse>
				<verse number="25">А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?</verse>
				<verse number="2">А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;</verse>
				<verse number="3">Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.</verse>
				<verse number="4">А змија рече жени: Нећете ви умрети;</verse>
				<verse number="5">Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.</verse>
				<verse number="6">И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.</verse>
				<verse number="7">Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.</verse>
				<verse number="8">И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.</verse>
				<verse number="9">А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?</verse>
				<verse number="10">А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.</verse>
				<verse number="11">А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?</verse>
				<verse number="12">А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.</verse>
				<verse number="13">А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.</verse>
				<verse number="14">Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.</verse>
				<verse number="15">И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.</verse>
				<verse number="16">А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.</verse>
				<verse number="17">Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;</verse>
				<verse number="18">Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;</verse>
				<verse number="19">Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.</verse>
				<verse number="20">И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.</verse>
				<verse number="21">И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.</verse>
				<verse number="22">И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.</verse>
				<verse number="23">И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;</verse>
				<verse number="24">И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа.</verse>
				<verse number="2">И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар.</verse>
				<verse number="3">А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског;</verse>
				<verse number="4">А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос,</verse>
				<verse number="5">А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени.</verse>
				<verse number="6">Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени?</verse>
				<verse number="7">Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.</verse>
				<verse number="8">После говораше Кајин с Авељем братом својим. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог?</verse>
				<verse number="10">А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени.</verse>
				<verse number="11">И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје.</verse>
				<verse number="12">Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи.</verse>
				<verse number="13">А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити.</verse>
				<verse number="14">Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси.</verse>
				<verse number="15">А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.</verse>
				<verse number="16">И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему.</verse>
				<verse number="17">И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох.</verse>
				<verse number="18">А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха.</verse>
				<verse number="19">И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села.</verse>
				<verse number="20">И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу.</verse>
				<verse number="21">А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи.</verse>
				<verse number="22">А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема.</verse>
				<verse number="23">И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју.</verse>
				<verse number="24">Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.</verse>
				<verse number="25">А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин.</verse>
				<verse number="26">И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га.</verse>
				<verse number="2">Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени.</verse>
				<verse number="3">И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит.</verse>
				<verse number="4">А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="5">Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре.</verse>
				<verse number="6">А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса;</verse>
				<verse number="7">А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="8">Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре.</verse>
				<verse number="9">А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана;</verse>
				<verse number="10">А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="11">Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре.</verse>
				<verse number="12">А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила;</verse>
				<verse number="13">А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="14">Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре.</verse>
				<verse number="15">А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда;</verse>
				<verse number="16">А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="17">Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре.</verse>
				<verse number="18">А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха;</verse>
				<verse number="19">А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="20">Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре.</verse>
				<verse number="21">А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала;</verse>
				<verse number="22">А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="23">Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година;</verse>
				<verse number="24">И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.</verse>
				<verse number="25">А Матусал поживе сто осамдесет седам година, и роди Ламеха;</verse>
				<verse number="26">А родив Ламеха поживе Матусал седам стотина осамдесет две године, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="27">Тако поживе Матусал свега девет стотина и шездесет и девет година; и умре.</verse>
				<verse number="28">А Ламех поживе сто осамдесет и две године, и роди сина,</verse>
				<verse number="29">И надеде му име Ноје говорећи: Овај ће нас одморити од послова наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Господ.</verse>
				<verse number="30">А родив Ноја поживе Ламех пет стотина деведесет пет година, рађајући синове и кћери;</verse>
				<verse number="31">Тако поживе Ламех свега седам стотина седамдесет седам година; и умре.</verse>
				<verse number="32">А Ноју кад би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.</verse>
				<verse number="2">Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.</verse>
				<verse number="3">А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.</verse>
				<verse number="4">А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.</verse>
				<verse number="5">И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле,</verse>
				<verse number="6">Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.</verse>
				<verse number="7">И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.</verse>
				<verse number="8">Али Ноје нађе милост пред Господом.</verse>
				<verse number="9">Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.</verse>
				<verse number="10">И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.</verse>
				<verse number="11">А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.</verse>
				<verse number="12">И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.</verse>
				<verse number="13">И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.</verse>
				<verse number="14">Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.</verse>
				<verse number="15">И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката;</verse>
				<verse number="16">Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.</verse>
				<verse number="17">Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.</verse>
				<verse number="18">Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.</verse>
				<verse number="19">И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде.</verse>
				<verse number="20">Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.</verse>
				<verse number="21">И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.</verse>
				<verse number="22">И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.</verse>
				<verse number="2">Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,</verse>
				<verse number="3">Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.</verse>
				<verse number="4">Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.</verse>
				<verse number="5">И Ноје учини све што му заповеди Господ.</verse>
				<verse number="6">А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.</verse>
				<verse number="7">И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.</verse>
				<verse number="8">Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,</verse>
				<verse number="9">Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.</verse>
				<verse number="10">А у седми дан дође потоп на земљу.</verse>
				<verse number="11">Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;</verse>
				<verse number="12">И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.</verse>
				<verse number="13">Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;</verse>
				<verse number="14">Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,</verse>
				<verse number="15">Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,</verse>
				<verse number="16">Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.</verse>
				<verse number="17">И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.</verse>
				<verse number="18">И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.</verse>
				<verse number="19">И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.</verse>
				<verse number="20">Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.</verse>
				<verse number="21">Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.</verse>
				<verse number="22">Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.</verse>
				<verse number="23">И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.</verse>
				<verse number="24">И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.</verse>
				<verse number="2">И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.</verse>
				<verse number="3">И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;</verse>
				<verse number="4">Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.</verse>
				<verse number="5">И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.</verse>
				<verse number="6">А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;</verse>
				<verse number="7">И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.</verse>
				<verse number="8">Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.</verse>
				<verse number="9">А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.</verse>
				<verse number="10">И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.</verse>
				<verse number="11">И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.</verse>
				<verse number="12">Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.</verse>
				<verse number="13">Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.</verse>
				<verse number="14">А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.</verse>
				<verse number="15">Тада рече Бог Ноју говорећи:</verse>
				<verse number="16">Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;</verse>
				<verse number="17">Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.</verse>
				<verse number="18">И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.</verse>
				<verse number="19">Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.</verse>
				<verse number="20">И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.</verse>
				<verse number="21">И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.</verse>
				<verse number="22">Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;</verse>
				<verse number="2">И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.</verse>
				<verse number="3">Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.</verse>
				<verse number="4">Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.</verse>
				<verse number="5">Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.</verse>
				<verse number="6">Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.</verse>
				<verse number="7">Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.</verse>
				<verse number="8">И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:</verse>
				<verse number="9">А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,</verse>
				<verse number="10">И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.</verse>
				<verse number="11">Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.</verse>
				<verse number="12">И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:</verse>
				<verse number="13">Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.</verse>
				<verse number="14">Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,</verse>
				<verse number="15">И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.</verse>
				<verse number="16">Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.</verse>
				<verse number="17">И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.</verse>
				<verse number="18">А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.</verse>
				<verse number="19">То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.</verse>
				<verse number="20">А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.</verse>
				<verse number="21">И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.</verse>
				<verse number="22">А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.</verse>
				<verse number="23">А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.</verse>
				<verse number="24">А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,</verse>
				<verse number="25">И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!</verse>
				<verse number="26">И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!</verse>
				<verse number="27">Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!</verse>
				<verse number="28">И поживе Ноје после потопа триста педесет година.</verse>
				<verse number="29">А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.</verse>
				<verse number="2">Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас.</verse>
				<verse number="3">А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.</verse>
				<verse number="4">А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.</verse>
				<verse number="5">Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим.</verse>
				<verse number="6">А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.</verse>
				<verse number="7">А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.</verse>
				<verse number="8">Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;</verse>
				<verse number="9">Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод.</verse>
				<verse number="10">А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару.</verse>
				<verse number="11">Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,</verse>
				<verse number="12">И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.</verse>
				<verse number="13">А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,</verse>
				<verse number="14">И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.</verse>
				<verse number="15">А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета,</verse>
				<verse number="16">И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,</verse>
				<verse number="17">И Евеја и Арукеја и Асенеја,</verse>
				<verse number="18">И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска.</verse>
				<verse number="19">И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса.</verse>
				<verse number="20">То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.</verse>
				<verse number="21">И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових.</verse>
				<verse number="22">Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.</verse>
				<verse number="23">А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.</verse>
				<verse number="24">А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.</verse>
				<verse number="25">А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан.</verse>
				<verse number="26">А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,</verse>
				<verse number="27">И Одора и Евила и Деклу,</verse>
				<verse number="28">И Евала и Авимаила и Саву,</verse>
				<verse number="29">И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови.</verse>
				<verse number="30">И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних.</verse>
				<verse number="31">То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.</verse>
				<verse number="32">То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.</verse>
				<verse number="2">А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.</verse>
				<verse number="3">Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.</verse>
				<verse number="4">После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.</verse>
				<verse number="5">А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.</verse>
				<verse number="6">И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.</verse>
				<verse number="7">Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.</verse>
				<verse number="8">Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.</verse>
				<verse number="9">Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.</verse>
				<verse number="10">Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.</verse>
				<verse number="11">А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="12">А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;</verse>
				<verse number="13">А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="14">А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;</verse>
				<verse number="15">А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="16">А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;</verse>
				<verse number="17">А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="18">А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;</verse>
				<verse number="19">А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="20">А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;</verse>
				<verse number="21">А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="22">А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;</verse>
				<verse number="23">А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="24">А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;</verse>
				<verse number="25">А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.</verse>
				<verse number="26">А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.</verse>
				<verse number="27">А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.</verse>
				<verse number="28">И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.</verse>
				<verse number="29">И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.</verse>
				<verse number="30">А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.</verse>
				<verse number="31">И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.</verse>
				<verse number="32">И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.</verse>
				<verse number="2">И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.</verse>
				<verse number="3">Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.</verse>
				<verse number="4">Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.</verse>
				<verse number="5">И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу.</verse>
				<verse number="6">И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.</verse>
				<verse number="7">И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.</verse>
				<verse number="8">После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.</verse>
				<verse number="9">Оданде отиде Аврам даље идући на југ.</verse>
				<verse number="10">Али наста глад у оној земљи, те Аврам сиђе у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.</verse>
				<verse number="11">А кад се приближи да већ уђе у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.</verse>
				<verse number="12">Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.</verse>
				<verse number="13">Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.</verse>
				<verse number="14">И кад дође Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.</verse>
				<verse number="15">И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.</verse>
				<verse number="16">И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.</verse>
				<verse number="17">Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.</verse>
				<verse number="18">Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?</verse>
				<verse number="19">Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.</verse>
				<verse number="20">И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такође и Лот с њим.</verse>
				<verse number="2">А беше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.</verse>
				<verse number="3">И иђаше својим путевима од југа све до Ветиља, до места где му прво беше шатор, између Ветиља и Гаја,</verse>
				<verse number="4">До места, где пре беше начинио жртвеник; и онде призва Аврам име Господње.</verse>
				<verse number="5">А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.</verse>
				<verse number="6">И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово беше велико да не могоше живети заједно,</verse>
				<verse number="7">И беше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то време живеху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.</verse>
				<verse number="8">Па Аврам рече Лоту: Немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.</verse>
				<verse number="9">Није ли ти отворена цела земља? Одели се од мене. Ако ћеш ти на лево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно ја ћу на лево.</verse>
				<verse number="10">Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу јорданску, како целу натапаше река, беше као врт Господњи, као земља мисирска, све до Загора, пре него Господ затре Содом и Гомор.</verse>
				<verse number="11">И Лот изабра себи сву равницу јорданску, и отиде Лот на исток; и разделише се један од другог:</verse>
				<verse number="12">Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома.</verse>
				<verse number="13">А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома.</verse>
				<verse number="14">А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад.</verse>
				<verse number="15">Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века.</verse>
				<verse number="16">И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје.</verse>
				<verse number="17">Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.</verse>
				<verse number="18">И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А кад беше Амарфал цар сенарски, Арион цар еласарски, Ходологомор цар еламски и Таргал цар гојимски,</verse>
				<verse number="2">Завојеваше на Валу цара содомског, и на Варсу цара гоморског, и на Сенара цара адамског, и на Симовора цара севојимског и на цара од Валаке, која је сада Сигор.</verse>
				<verse number="3">Сви се ови скупише у долини сидимској која је сада слано море.</verse>
				<verse number="4">Дванаест година беху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.</verse>
				<verse number="5">А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који беху с њим, и побише Рафаје у Астароту карнајимском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу киријатајском,</verse>
				<verse number="6">И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.</verse>
				<verse number="7">Од туда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исекоше све који живеху у земљи амаличкој, и Амореје који живеху у Асасон-Тамару.</verse>
				<verse number="8">Тада изиђе цар содомски и цар гоморски и цар адамски и цар севојимски и цар од Валаке, које је сада Сигор, изађоше на њих у долину сидимску,</verse>
				<verse number="9">На Ходологомора цара еламског, и на Таргала цара гојимског, и на Амарфала цара сенарског, и на Ариоха цара еласарског, четири цара на пет.</verse>
				<verse number="10">А у долини сидимској беше много рупа из којих се вадила смола; и побеже цар содомски и цар гоморски, и онде падоше, а шта оста побеже у планину.</verse>
				<verse number="11">И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.</verse>
				<verse number="12">Узеше и Лота, синовца Аврамовог, и благо његово, и отидоше, јер живеше у Содому.</verse>
				<verse number="13">А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом.</verse>
				<verse number="14">А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до Дана.</verse>
				<verse number="15">Онде разделивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отера их до Ховала, који је на лево од Дамаска,</verse>
				<verse number="16">И поврати све благо; поврати и Лота синовца свог с благом његовим, и жене и људе.</verse>
				<verse number="17">А цар содомски изиђе му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што беху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.</verse>
				<verse number="18">А Мелхиседек цар салимски изнесе хлеб и вино; а он беше свештеник Бога Вишњег.</verse>
				<verse number="19">И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњем, чије је небо и земља!</verse>
				<verse number="20">И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.</verse>
				<verse number="21">А цар содомски рече Авраму: Дај мени људе, а благо узми себи.</verse>
				<verse number="22">А Аврам рече цару содомском: Дижем руку своју ка Господу Богу Вишњем, чије је небо и земља, заклињући се:</verse>
				<verse number="23">Ни конца ни ремена од обуће нећу узети од свега што је твоје, да не кажеш: Ја сам обогатио Аврама;</verse>
				<verse number="24">Осим што су појели момци, и осим дела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамрију, они нека узму свој део.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.</verse>
				<verse number="2">А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?</verse>
				<verse number="3">Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.</verse>
				<verse number="4">А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.</verse>
				<verse number="5">Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.</verse>
				<verse number="6">И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.</verse>
				<verse number="7">И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.</verse>
				<verse number="8">А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?</verse>
				<verse number="9">И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.</verse>
				<verse number="10">И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.</verse>
				<verse number="11">А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.</verse>
				<verse number="12">А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.</verse>
				<verse number="13">И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.</verse>
				<verse number="14">Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.</verse>
				<verse number="15">А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.</verse>
				<verse number="16">А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.</verse>
				<verse number="17">А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.</verse>
				<verse number="18">Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,</verse>
				<verse number="19">Кенејску, кенезејску и кедмонејску,</verse>
				<verse number="20">И хетејску и ферезејску и рафајску,</verse>
				<verse number="21">И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Али Сара жена Аврамова не рађаше му деце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агара.</verse>
				<verse number="2">Па рече Сара Авраму: Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила деце од ње. И Аврам приста на реч Сарину.</verse>
				<verse number="3">И Сара жена Аврамова узе Агару Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу свом после десет година откако се настани Аврам у земљи хананској.</verse>
				<verse number="4">И он отиде к Агари, и она затрудне; а кад виде да је трудна, понесе се од госпође своје.</verse>
				<verse number="5">А Сара рече Авраму: Увреда моја паде на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.</verse>
				<verse number="6">А Аврам рече Сари: Ето, робиња је твоја у твојим рукама, учини с њом шта ти је воља. И Сара је стаде злостављати, те она побеже од ње.</verse>
				<verse number="7">Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.</verse>
				<verse number="8">И рече јој: Агаро, робињо Сарина, откуд идеш, куда ли идеш? А она рече: Бежим од Саре госпође своје.</verse>
				<verse number="9">А анђео јој Господњи рече: Врати се госпођи својој, и покори јој се.</verse>
				<verse number="10">Опет јој рече анђео Господњи: Умножићу веома семе твоје, да се неће моћи пребројати од множине.</verse>
				<verse number="11">Још јој рече анђео Господњи: Ето си трудна, и родићеш сина, и надени му име Исмаило; јер је Господ видео муку твоју.</verse>
				<verse number="12">А биће човек убица; рука ће се његова дизати на сваког а свачија на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.</verse>
				<verse number="13">Тада Агара призва име Господа који говори с њом: Ти си Бог, који види. Јер говораше: Зар још гледам иза Оног који ме виде?</verse>
				<verse number="14">Тога ради зове се студенац онај студенац Живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.</verse>
				<verse number="15">И роди Агара Авраму сина; и надеде Аврам сину свом, ког му роди Агара, име Исмаило.</verse>
				<verse number="16">А беше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.</verse>
				<verse number="2">И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.</verse>
				<verse number="3">А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:</verse>
				<verse number="4">Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.</verse>
				<verse number="5">Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;</verse>
				<verse number="6">Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.</verse>
				<verse number="7">А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;</verse>
				<verse number="8">И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.</verse>
				<verse number="9">И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.</verse>
				<verse number="10">А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.</verse>
				<verse number="11">А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.</verse>
				<verse number="12">Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.</verse>
				<verse number="13">Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.</verse>
				<verse number="14">А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.</verse>
				<verse number="15">И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.</verse>
				<verse number="16">И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.</verse>
				<verse number="17">Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?</verse>
				<verse number="18">И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!</verse>
				<verse number="19">И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.</verse>
				<verse number="20">А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.</verse>
				<verse number="21">А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.</verse>
				<verse number="22">И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.</verse>
				<verse number="23">И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.</verse>
				<verse number="24">А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.</verse>
				<verse number="25">А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.</verse>
				<verse number="26">У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,</verse>
				<verse number="27">И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После му се јави Господ у равници мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.</verse>
				<verse number="2">Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље;</verse>
				<verse number="3">И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог.</verse>
				<verse number="4">Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овим дрветом.</verse>
				<verse number="5">И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао.</verse>
				<verse number="6">И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче.</verse>
				<verse number="7">Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.</verse>
				<verse number="8">Па онда изнесе масла и млека и теле које беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.</verse>
				<verse number="9">И они му рекоше: Где је Сара жена твоја? А он рече: Ено је под шатором.</verse>
				<verse number="10">А један између њих рече: Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.</verse>
				<verse number="11">А Аврам и Сара беху стари и временити, и у Саре беше престало шта бива у жена.</verse>
				<verse number="12">Зато се насмеја Сара у себи говорећи: Пошто сам остарела, сад ли ће ми доћи радост? А и господар ми је стар.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Господ Авраму: Што се смеје Сара говорећи: Истина ли је да ћу родити кад сам остарела?</verse>
				<verse number="14">Има ли шта тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.</verse>
				<verse number="15">А Сара удари у бах говорећи: Нисам се смејала. Јер се уплаши. Али Он рече: Није истина, него си се смејала.</verse>
				<verse number="16">Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; а Аврам пође с њима да их испрати.</verse>
				<verse number="17">А Господ рече: Како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,</verse>
				<verse number="18">Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?</verse>
				<verse number="19">Јер знам да ће заповедити синовима својим и дому свом након себе да се држе путева Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму шта му је обећао.</verse>
				<verse number="20">И рече Господ: Вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.</verse>
				<verse number="21">Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.</verse>
				<verse number="22">И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,</verse>
				<verse number="23">И приступив Аврам рече: Хоћеш ли погубити и праведног с неправедним?</verse>
				<verse number="24">Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за оних педесет праведника што су у њему?</verse>
				<verse number="25">Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?</verse>
				<verse number="26">И рече Господ: Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.</verse>
				<verse number="27">А Аврам одговори и рече: Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.</verse>
				<verse number="28">Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за оних пет потрти сав град? Одговори: Нећу, ако нађем четрдесет и пет.</verse>
				<verse number="29">И стаде даље говорити, и рече: Може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: Нећу ради оних четрдесет.</verse>
				<verse number="30">Потом рече: Немој се гневити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: Нећу, ако нађем тридесет.</verse>
				<verse number="31">Опет рече: Гле сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: Нећу их погубити за оних двадесет.</verse>
				<verse number="32">Најпосле рече: Немој се гневити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: Нећу их погубити ради оних десет.</verse>
				<verse number="33">И Господ отиде свршивши разговор са Аврамом; а Аврам се врати на своје место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А увече дођоше два анђела у Содом; а Лот сеђаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,</verse>
				<verse number="2">И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.</verse>
				<verse number="3">Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.</verse>
				<verse number="4">И још не беху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,</verse>
				<verse number="5">И викаху Лота и говораху му: Где су људи што дођоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.</verse>
				<verse number="6">А Лот изиђе к њима пред врата затворивши врата за собом,</verse>
				<verse number="7">И рече им: Немојте, браћо, чинити зла.</verse>
				<verse number="8">Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.</verse>
				<verse number="9">А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.</verse>
				<verse number="10">А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.</verse>
				<verse number="11">А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.</verse>
				<verse number="12">Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;</verse>
				<verse number="13">Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.</verse>
				<verse number="14">И изиђе Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.</verse>
				<verse number="15">А кад зора забеле, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.</verse>
				<verse number="16">А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.</verse>
				<verse number="17">И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.</verse>
				<verse number="18">А Лот им рече: Немој, Господе!</verse>
				<verse number="19">Гле, слуга твој нађе милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.</verse>
				<verse number="20">Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.</verse>
				<verse number="21">А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.</verse>
				<verse number="22">Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.</verse>
				<verse number="23">И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.</verse>
				<verse number="24">Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,</verse>
				<verse number="25">И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.</verse>
				<verse number="26">Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.</verse>
				<verse number="27">А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;</verse>
				<verse number="28">И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.</verse>
				<verse number="29">Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.</verse>
				<verse number="30">А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.</verse>
				<verse number="31">А старија рече млађој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама, као што је обичај по свој земљи.</verse>
				<verse number="32">Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.</verse>
				<verse number="33">И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.</verse>
				<verse number="34">А сутрадан рече старија млађој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.</verse>
				<verse number="35">Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.</verse>
				<verse number="36">И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.</verse>
				<verse number="37">И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.</verse>
				<verse number="38">Па и млађа роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару.</verse>
				<verse number="2">И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.</verse>
				<verse number="3">Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.</verse>
				<verse number="4">А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?</verse>
				<verse number="5">Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих.</verse>
				<verse number="6">Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.</verse>
				<verse number="7">А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји.</verse>
				<verse number="8">И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.</verse>
				<verse number="9">Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити.</verse>
				<verse number="10">И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио?</verse>
				<verse number="11">А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.</verse>
				<verse number="12">А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме.</verse>
				<verse number="13">А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је.</verse>
				<verse number="14">Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.</verse>
				<verse number="15">И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.</verse>
				<verse number="16">А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.</verse>
				<verse number="17">И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.</verse>
				<verse number="18">Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.</verse>
				<verse number="2">Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.</verse>
				<verse number="3">И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.</verse>
				<verse number="4">И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.</verse>
				<verse number="5">А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.</verse>
				<verse number="6">А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.</verse>
				<verse number="7">И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.</verse>
				<verse number="8">А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.</verse>
				<verse number="9">И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;</verse>
				<verse number="10">Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.</verse>
				<verse number="11">А то Авраму би врло криво ради сина његовог.</verse>
				<verse number="12">Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.</verse>
				<verse number="13">Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.</verse>
				<verse number="14">И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.</verse>
				<verse number="15">А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,</verse>
				<verse number="16">Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.</verse>
				<verse number="17">А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.</verse>
				<verse number="18">Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.</verse>
				<verse number="19">И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.</verse>
				<verse number="20">И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.</verse>
				<verse number="21">А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.</verse>
				<verse number="22">У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.</verse>
				<verse number="23">Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.</verse>
				<verse number="24">А Аврам рече: Хоћу се заклети.</verse>
				<verse number="25">Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.</verse>
				<verse number="26">А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.</verse>
				<verse number="27">Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.</verse>
				<verse number="28">А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.</verse>
				<verse number="29">А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?</verse>
				<verse number="30">А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.</verse>
				<verse number="31">Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.</verse>
				<verse number="32">Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.</verse>
				<verse number="33">А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.</verse>
				<verse number="34">И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.</verse>
				<verse number="2">И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.</verse>
				<verse number="3">И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.</verse>
				<verse number="4">Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.</verse>
				<verse number="5">И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.</verse>
				<verse number="6">И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.</verse>
				<verse number="7">Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?</verse>
				<verse number="8">А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.</verse>
				<verse number="9">А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;</verse>
				<verse number="10">И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.</verse>
				<verse number="11">Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.</verse>
				<verse number="12">А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.</verse>
				<verse number="13">И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.</verse>
				<verse number="14">И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.</verse>
				<verse number="15">И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.</verse>
				<verse number="16">И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,</verse>
				<verse number="17">Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;</verse>
				<verse number="18">И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.</verse>
				<verse number="19">Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.</verse>
				<verse number="20">После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:</verse>
				<verse number="21">Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,</verse>
				<verse number="22">И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.</verse>
				<verse number="23">А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.</verse>
				<verse number="24">И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А поживе Сара сто и двадесет и седам година; то су године века Сариног;</verse>
				<verse number="2">И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.</verse>
				<verse number="3">А кад уста Аврам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи:</verse>
				<verse number="4">Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих.</verse>
				<verse number="5">А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:</verse>
				<verse number="6">Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворити гроб свој да не погребеш мртваца свог.</verse>
				<verse number="7">Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим;</verse>
				<verse number="8">И рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Саровом,</verse>
				<verse number="9">Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб.</verse>
				<verse number="10">А Ефрон сеђаше усред синова Хетових. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог, говорећи:</verse>
				<verse number="11">Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог.</verse>
				<verse number="12">А Аврам се поклони народу земље оне,</verse>
				<verse number="13">И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: Ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца свог онде.</verse>
				<verse number="14">А Ефрон одговори Авраму говорећи му:</verse>
				<verse number="15">Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог.</verse>
				<verse number="16">А Аврам чувши Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.</verse>
				<verse number="17">И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо,</verse>
				<verse number="18">Поста Аврамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног.</verse>
				<verse number="19">Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи хананској.</verse>
				<verse number="20">И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;</verse>
				<verse number="2">И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,</verse>
				<verse number="3">Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;</verse>
				<verse number="4">Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.</verse>
				<verse number="5">А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?</verse>
				<verse number="6">А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.</verse>
				<verse number="7">Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.</verse>
				<verse number="8">Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.</verse>
				<verse number="9">И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.</verse>
				<verse number="10">Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.</verse>
				<verse number="11">И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;</verse>
				<verse number="12">И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.</verse>
				<verse number="13">Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.</verse>
				<verse number="14">Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.</verse>
				<verse number="15">И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.</verse>
				<verse number="16">И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;</verse>
				<verse number="17">А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.</verse>
				<verse number="18">А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.</verse>
				<verse number="19">И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.</verse>
				<verse number="20">И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.</verse>
				<verse number="21">А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.</verse>
				<verse number="22">А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.</verse>
				<verse number="23">И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?</verse>
				<verse number="24">А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.</verse>
				<verse number="25">Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.</verse>
				<verse number="26">Тада човек савивши се поклони се Господу,</verse>
				<verse number="27">И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.</verse>
				<verse number="28">А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.</verse>
				<verse number="29">А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,</verse>
				<verse number="30">Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.</verse>
				<verse number="31">И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.</verse>
				<verse number="32">И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;</verse>
				<verse number="33">И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.</verse>
				<verse number="34">Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.</verse>
				<verse number="35">А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.</verse>
				<verse number="36">И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.</verse>
				<verse number="37">А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;</verse>
				<verse number="38">Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.</verse>
				<verse number="39">А ја рекох господару свом:</verse>
				<verse number="40">Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.</verse>
				<verse number="41">А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.</verse>
				<verse number="42">Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.</verse>
				<verse number="43">И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,</verse>
				<verse number="44">Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,</verse>
				<verse number="45">А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.</verse>
				<verse number="46">Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.</verse>
				<verse number="47">А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.</verse>
				<verse number="48">И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;</verse>
				<verse number="49">И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.</verse>
				<verse number="50">Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.</verse>
				<verse number="51">А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.</verse>
				<verse number="52">А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;</verse>
				<verse number="53">И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.</verse>
				<verse number="54">Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.</verse>
				<verse number="55">А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.</verse>
				<verse number="56">А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.</verse>
				<verse number="57">Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.</verse>
				<verse number="58">И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.</verse>
				<verse number="59">И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.</verse>
				<verse number="60">И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!</verse>
				<verse number="61">И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.</verse>
				<verse number="62">А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;</verse>
				<verse number="63">А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.</verse>
				<verse number="64">И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,</verse>
				<verse number="65">И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.</verse>
				<verse number="66">И приповеди слуга Исаку све што је свршио.</verse>
				<verse number="67">И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.</verse>
				<verse number="2">И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Соијена.</verse>
				<verse number="3">А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.</verse>
				<verse number="4">А синови Мадијанови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви беху деца Хетурина.</verse>
				<verse number="5">А Аврам даде све што имаше Исаку;</verse>
				<verse number="6">А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина свог још за живота свог на исток, у источни крај.</verse>
				<verse number="7">И века Аврамовог што поживе беше сто и седамдесет и пет година.</verse>
				<verse number="8">И онемоћав умре Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду свом.</verse>
				<verse number="9">И погребоше га Исак и Исмаило у пећини макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;</verse>
				<verse number="10">На њиви коју купи Аврам од синова Хетових, онде је погребен Аврам са Саром женом својом.</verse>
				<verse number="11">И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његовог; а Исак живеше код студенца Живога који ме види.</verse>
				<verse number="12">А ово је племе Исмаила сина Аврамовог, ког роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,</verse>
				<verse number="13">И ово су имена синова Исмаилових, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,</verse>
				<verse number="14">И Масма и Дума и Маса,</verse>
				<verse number="15">И Хадар и Теман и Јетур и Нафис и Кедма.</verse>
				<verse number="16">То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховим, дванаест кнезова над својим народима.</verse>
				<verse number="17">А године су века Исмаиловог сто и тридесет и седам година. После онемоћав умре, и би прибран к роду свом.</verse>
				<verse number="18">И живеху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.</verse>
				<verse number="19">А ово је племе Исака сина Аврамовог: Аврам роди Исака;</verse>
				<verse number="20">А Исаку беше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.</verse>
				<verse number="21">И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер беше нероткиња; и умоли Господа, те затрудне Ревека жена његова.</verse>
				<verse number="22">Али удараху једно о друго деца у утроби њеној, те рече: Ако је тако, на шта сам? И отиде да пита Господа.</verse>
				<verse number="23">А Господ јој рече: Два су племена у утроби твојој, и два ће народа, изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другог народа, и већи ће служити мањем.</verse>
				<verse number="24">И кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.</verse>
				<verse number="25">И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надеше му име Исав.</verse>
				<verse number="26">А после изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надеше му име Јаков. А беше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.</verse>
				<verse number="27">И деца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков беше човек кротак и бављаше се у шаторима.</verse>
				<verse number="28">И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лов његов; а Ревека миловаше Јакова.</verse>
				<verse number="29">Једном Јаков скува јело, а Исав дође из поља уморан.</verse>
				<verse number="30">И рече Исав Јакову: Дај ми да једем то јело црвено, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.</verse>
				<verse number="31">А Јаков му рече: Продај ми данас првенаштво своје.</verse>
				<verse number="32">А Исав одговори: Ево, хоћу да умрем, па шта ће ми првенаштво?</verse>
				<verse number="33">А Јаков рече: Закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.</verse>
				<verse number="34">И Јаков даде Исаву хлеба и скуваног лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Али наста глад у земљи сврх прве глади која беше за времена Аврамовог; и Исак отиде к Авимелеху цару филистејском у Герар.</verse>
				<verse number="2">И јави му се Господ и рече: Немој ићи у Мисир, него седи у земљи коју ћу ти казати.</verse>
				<verse number="3">Седи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и семену твом дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твом.</verse>
				<verse number="4">И умножићу семе твоје да га буде као звезда на небу, и даћу семену твом све ове земље; и у семену твом благословиће се сви народи на земљи,</verse>
				<verse number="5">Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповести моје и правила моја и законе моје.</verse>
				<verse number="6">И оста Исак у Герару.</verse>
				<verse number="7">А људи у месту оном питаху за жену његову, а он говораше: Сестра ми је. Јер се бојаше казати: Жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лепа.</verse>
				<verse number="8">И кад проведе много времена онде, догоди се, те погледа Авимелех цар филистејски с прозора, и виде Исака где се шали с Ревеком женом својом.</verse>
				<verse number="9">И дозва Авимелех Исака и рече: Та то ти је жена; како си казао: Сестра ми је? А Исак му одговори: Рекох: да не погинем с ње.</verse>
				<verse number="10">А Авимелех рече: Шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овог лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у грех.</verse>
				<verse number="11">И заповеди Авимелех свему народу свом говорећи: Ко се дотакне овог човека или жене његове, погинуће.</verse>
				<verse number="12">И Исак стаде сејати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.</verse>
				<verse number="13">И обогати се човек, и напредоваше све већма, те поста силан.</verse>
				<verse number="14">И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,</verse>
				<verse number="15">Па све студенце које беху ископале слуге оца његовог за времена Аврама оца његовог заронише Филистеји, и засуше их земљом.</verse>
				<verse number="16">И Авимелех рече Исаку: Иди од нас, јер си постао силнији од нас.</verse>
				<verse number="17">И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини герарској, и настани се онде.</verse>
				<verse number="18">И стаде Исак откопавати студенце, који беху ископани за времена Аврама оца његовог, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им беше надео отац његов.</verse>
				<verse number="19">И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.</verse>
				<verse number="20">Али се свађаше пастири герарски с пастирима Исаковим говорећи: Наша је вода. И надеде име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.</verse>
				<verse number="21">После ископаше други студенац, па се и око њега свађаше, зато га назва Ситна.</verse>
				<verse number="22">Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: Сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.</verse>
				<verse number="23">И отиде оданде горе у Вирсавеју.</verse>
				<verse number="24">И исту ноћ јави му се Господ, и рече: Ја сам Бог Аврама оца твог. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу семе твоје Аврама ради слуге свог.</verse>
				<verse number="25">И начини онде жртвеник, и призва име Господње; и онде разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше онде студенац.</verse>
				<verse number="26">И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.</verse>
				<verse number="27">А Исак им рече: Што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отерасте ме од себе?</verse>
				<verse number="28">А они рекоше: Видесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: Нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо веру с тобом;</verse>
				<verse number="29">Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.</verse>
				<verse number="30">Тада их он угости; те једоше и пише.</verse>
				<verse number="31">А сутрадан уставши рано, заклеше се један другом, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.</verse>
				<verse number="32">Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: Нађосмо воду.</verse>
				<verse number="33">И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњег дана.</verse>
				<verse number="34">А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту, кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.</verse>
				<verse number="35">И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.</verse>
				<verse number="2">Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;</verse>
				<verse number="3">Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;</verse>
				<verse number="4">И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.</verse>
				<verse number="5">А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.</verse>
				<verse number="6">А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:</verse>
				<verse number="7">Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.</verse>
				<verse number="8">Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.</verse>
				<verse number="9">Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.</verse>
				<verse number="10">Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.</verse>
				<verse number="11">А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;</verse>
				<verse number="12">Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.</verse>
				<verse number="13">А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.</verse>
				<verse number="14">Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.</verse>
				<verse number="15">Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.</verse>
				<verse number="16">И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.</verse>
				<verse number="17">И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.</verse>
				<verse number="18">А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?</verse>
				<verse number="19">И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.</verse>
				<verse number="20">А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.</verse>
				<verse number="21">Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.</verse>
				<verse number="22">И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.</verse>
				<verse number="23">И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;</verse>
				<verse number="24">И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.</verse>
				<verse number="25">Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.</verse>
				<verse number="26">Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.</verse>
				<verse number="27">И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.</verse>
				<verse number="28">Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!</verse>
				<verse number="29">Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!</verse>
				<verse number="30">А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.</verse>
				<verse number="31">Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.</verse>
				<verse number="32">А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.</verse>
				<verse number="33">Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.</verse>
				<verse number="34">А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.</verse>
				<verse number="35">А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.</verse>
				<verse number="36">А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?</verse>
				<verse number="37">А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?</verse>
				<verse number="38">И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.</verse>
				<verse number="39">А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.</verse>
				<verse number="40">Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.</verse>
				<verse number="41">И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.</verse>
				<verse number="42">И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.</verse>
				<verse number="43">Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.</verse>
				<verse number="44">И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,</verse>
				<verse number="45">Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?</verse>
				<verse number="46">А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Тада Исак дозва Јакова, и благослови га, и заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских.</verse>
				<verse number="2">Устани, иди у Падан-Арам у дом Ватуила оца матере своје, и оданде се ожени између кћери Лавана ујака свог.</verse>
				<verse number="3">А Бог Свемогући да те благослови, и да ти да велику породицу и умножи те, да од тебе постане мноштво народа,</verse>
				<verse number="4">И да ти да благослов Аврамов, теби и семену твом с тобом, да наследиш земљу у којој си дошљак, коју Бог даде Авраму.</verse>
				<verse number="5">Тако оправи Исак Јакова, и он пође у Падан-Арам к Лавану сину Ватуила Сирина, брату Ревеке матере Јаковљеве и Исавове.</verse>
				<verse number="6">А Исав виде где Исак благослови Јакова и оправи га у Падан-Арам да се оданде ожени, и где благосиљајући га заповеди му и рече: Немој да се ожениш којом између кћери хананејских,</verse>
				<verse number="7">И где Јаков послуша оца свог и матер своју, и отиде у Падан-Арам;</verse>
				<verse number="8">И виде Исав да кћери хананејске нису по вољи Исаку оцу његовом.</verse>
				<verse number="9">Па отиде Исав к Исмаилу, и узе за жену преко жена својих Маелету, кћер Исмаила сина Аврамовог, сестру Навеотову.</verse>
				<verse number="10">А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.</verse>
				<verse number="11">И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.</verse>
				<verse number="12">И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;</verse>
				<verse number="13">И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;</verse>
				<verse number="14">И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.</verse>
				<verse number="15">И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.</verse>
				<verse number="16">А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.</verse>
				<verse number="17">И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.</verse>
				<verse number="18">И уста Јаков ујутру рано, и узе камен што беше метнуо себи под главу, и утврди га за спомен и прели га уљем.</verse>
				<verse number="19">И прозва оно место Ветиљ, а пре беше име оном граду Луз.</verse>
				<verse number="20">И учини Јаков завет, говорећи: Ако Бог буде са мном и сачува ме на путу којим идем и да ми хлеба да једем и одела да се облачим,</verse>
				<verse number="21">И ако се вратим на миру у дом оца свог, Господ ће ми бити Бог;</verse>
				<verse number="22">А камен овај који утврдих за спомен биће дом Божји; и шта ми год даш, од свега ћу десето дати Теби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.</verse>
				<verse number="2">И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.</verse>
				<verse number="3">Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.</verse>
				<verse number="4">И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.</verse>
				<verse number="5">А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.</verse>
				<verse number="6">Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.</verse>
				<verse number="7">И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.</verse>
				<verse number="8">А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.</verse>
				<verse number="9">Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.</verse>
				<verse number="10">А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.</verse>
				<verse number="11">И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.</verse>
				<verse number="12">И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.</verse>
				<verse number="13">А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.</verse>
				<verse number="14">А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.</verse>
				<verse number="15">Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?</verse>
				<verse number="16">А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.</verse>
				<verse number="17">И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.</verse>
				<verse number="18">И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.</verse>
				<verse number="19">А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.</verse>
				<verse number="20">И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.</verse>
				<verse number="21">И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.</verse>
				<verse number="22">И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.</verse>
				<verse number="23">А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.</verse>
				<verse number="24">И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.</verse>
				<verse number="25">А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?</verse>
				<verse number="26">А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.</verse>
				<verse number="27">Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.</verse>
				<verse number="28">Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.</verse>
				<verse number="29">И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.</verse>
				<verse number="30">И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.</verse>
				<verse number="31">А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.</verse>
				<verse number="32">И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.</verse>
				<verse number="33">И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.</verse>
				<verse number="34">И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.</verse>
				<verse number="35">И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">А Рахиља видевши где не рађа деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.</verse>
				<verse number="2">А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?</verse>
				<verse number="3">А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.</verse>
				<verse number="4">И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.</verse>
				<verse number="5">И затрудне Вала, и роди Јакову сина.</verse>
				<verse number="6">А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.</verse>
				<verse number="7">И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;</verse>
				<verse number="8">А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.</verse>
				<verse number="9">А Лија видевши где преста рађати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.</verse>
				<verse number="10">И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;</verse>
				<verse number="11">И Лија рече: Дође чета. И надеде му име Гад.</verse>
				<verse number="12">Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;</verse>
				<verse number="13">И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.</verse>
				<verse number="14">А Рувим изиђе у време жетве пшеничне и нађе мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.</verse>
				<verse number="15">А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.</verse>
				<verse number="16">И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.</verse>
				<verse number="17">А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.</verse>
				<verse number="18">И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.</verse>
				<verse number="19">И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;</verse>
				<verse number="20">И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.</verse>
				<verse number="21">Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.</verse>
				<verse number="22">Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.</verse>
				<verse number="23">И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.</verse>
				<verse number="24">И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.</verse>
				<verse number="25">А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.</verse>
				<verse number="26">Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.</verse>
				<verse number="27">А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.</verse>
				<verse number="28">И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.</verse>
				<verse number="29">А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.</verse>
				<verse number="30">Јер је мало било што си имао докле ја не дођох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја дођох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?</verse>
				<verse number="31">И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:</verse>
				<verse number="32">Да зађем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно између оваца, и шта је с белегом и шарено између коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.</verse>
				<verse number="33">Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад дођеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно између оваца и коза у мене, биће крадено.</verse>
				<verse number="34">А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.</verse>
				<verse number="35">И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно између оваца, и предаде синовима својим.</verse>
				<verse number="36">И остави даљине три дана хода између себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.</verse>
				<verse number="37">И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.</verse>
				<verse number="38">И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад дође да пије.</verse>
				<verse number="39">И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се млађаше беше с белегом, прутасто и шарено.</verse>
				<verse number="40">И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.</verse>
				<verse number="41">И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;</verse>
				<verse number="42">А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.</verse>
				<verse number="43">И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.</verse>
				<verse number="2">И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.</verse>
				<verse number="3">И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.</verse>
				<verse number="4">И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.</verse>
				<verse number="5">И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.</verse>
				<verse number="6">И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;</verse>
				<verse number="7">А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;</verse>
				<verse number="8">Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.</verse>
				<verse number="9">Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;</verse>
				<verse number="10">Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.</verse>
				<verse number="11">А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.</verse>
				<verse number="12">А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.</verse>
				<verse number="13">Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.</verse>
				<verse number="14">Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?</verse>
				<verse number="15">Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.</verse>
				<verse number="16">Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.</verse>
				<verse number="17">И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;</verse>
				<verse number="18">И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.</verse>
				<verse number="19">А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.</verse>
				<verse number="20">И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.</verse>
				<verse number="21">И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.</verse>
				<verse number="22">А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.</verse>
				<verse number="23">И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.</verse>
				<verse number="24">Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.</verse>
				<verse number="25">И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.</verse>
				<verse number="26">И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?</verse>
				<verse number="27">Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?</verse>
				<verse number="28">Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.</verse>
				<verse number="29">Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.</verse>
				<verse number="30">Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?</verse>
				<verse number="31">А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.</verse>
				<verse number="32">А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.</verse>
				<verse number="33">И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.</verse>
				<verse number="34">А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.</verse>
				<verse number="35">А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.</verse>
				<verse number="36">И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?</verse>
				<verse number="37">Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.</verse>
				<verse number="38">Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.</verse>
				<verse number="39">Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.</verse>
				<verse number="40">Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.</verse>
				<verse number="41">Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.</verse>
				<verse number="42">Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.</verse>
				<verse number="43">А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?</verse>
				<verse number="44">Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.</verse>
				<verse number="45">И Јаков узе камен и утврди га за спомен.</verse>
				<verse number="46">И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.</verse>
				<verse number="47">И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.</verse>
				<verse number="48">И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.</verse>
				<verse number="49">А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.</verse>
				<verse number="50">Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.</verse>
				<verse number="51">И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.</verse>
				<verse number="52">Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.</verse>
				<verse number="53">Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.</verse>
				<verse number="54">И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.</verse>
				<verse number="55">А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;</verse>
				<verse number="2">А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.</verse>
				<verse number="3">И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.</verse>
				<verse number="4">И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.</verse>
				<verse number="5">А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.</verse>
				<verse number="6">И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.</verse>
				<verse number="7">А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете.</verse>
				<verse number="8">И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.</verse>
				<verse number="9">И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!</verse>
				<verse number="10">Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете.</verse>
				<verse number="11">Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом.</verse>
				<verse number="12">А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине.</verse>
				<verse number="13">И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом,</verse>
				<verse number="14">Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова,</verse>
				<verse number="15">Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.</verse>
				<verse number="16">И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог.</verse>
				<verse number="17">И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом?</verse>
				<verse number="18">А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама.</verse>
				<verse number="19">Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.</verse>
				<verse number="20">И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видети лице, да ако ме лепо прими.</verse>
				<verse number="21">Тако отиде дар напред, а он преноћи ону ноћ код чете своје.</verse>
				<verse number="22">И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок.</verse>
				<verse number="23">А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.</verse>
				<verse number="24">А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре.</verse>
				<verse number="25">И кад виде да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човек рваше с њим.</verse>
				<verse number="26">Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш.</verse>
				<verse number="27">А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков.</verse>
				<verse number="28">Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си.</verse>
				<verse number="29">А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А Он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га онде.</verse>
				<verse number="30">И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави.</verse>
				<verse number="31">И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.</verse>
				<verse number="32">Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">А Јаков подигавши очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздели децу уз Лију и уз Рахиљу и уз две робиње.</verse>
				<verse number="2">И намести напред робиње и њихову децу, па Лију и њену децу за њима, а најпосле Рахиљу и Јосифа.</verse>
				<verse number="3">А сам прође напред, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата свог.</verse>
				<verse number="4">А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и целива га, и обојица се заплакаше,</verse>
				<verse number="5">И Исав подигавши очи угледа жене и децу, па рече: Ко су ти оно? А Јаков рече: Деца, коју Бог милостиво дарова слузи твом.</verse>
				<verse number="6">И приступише робиње с децом својом, и поклонише се.</verse>
				<verse number="7">Потом приступи и Лија и деца њена, и поклонише се; а најпосле приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се.</verse>
				<verse number="8">А Исав рече: Шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: Да нађем милост пред господарем својим.</verse>
				<verse number="9">А Исав рече: Има, брате, у мене доста; нека теби шта је твоје.</verse>
				<verse number="10">А Јаков рече: Не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видех лице твоје као да видех лице Божје, тако си ме лепо дочекао.</verse>
				<verse number="11">Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими.</verse>
				<verse number="12">После рече Исав: Хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом.</verse>
				<verse number="13">А Јаков му рече: Зна господар мој да су ова деца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устерам један дан, погинуће ми све стадо.</verse>
				<verse number="14">Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи, колико могу деца и стока, докле дођем ка господару свом у Сир.</verse>
				<verse number="15">А Исав рече: А оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: На шта? Дај да нађем милост пред господарем својим.</verse>
				<verse number="16">И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир.</verse>
				<verse number="17">А Јаков отиде у Сокот, и онде начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно место Сокот.</verse>
				<verse number="18">После дође Јаков здраво у град Сихем у земљи хананској, вративши се из Падан-Арама, и намести се према граду.</verse>
				<verse number="19">И купи комад земље, где разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца.</verse>
				<verse number="20">И начини онде жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.</verse>
				<verse number="2">А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.</verse>
				<verse number="3">И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.</verse>
				<verse number="4">И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.</verse>
				<verse number="5">А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.</verse>
				<verse number="6">А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.</verse>
				<verse number="7">А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.</verse>
				<verse number="8">Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.</verse>
				<verse number="9">И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.</verse>
				<verse number="10">Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.</verse>
				<verse number="11">И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.</verse>
				<verse number="12">Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.</verse>
				<verse number="13">А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.</verse>
				<verse number="14">И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.</verse>
				<verse number="15">Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.</verse>
				<verse number="16">Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.</verse>
				<verse number="17">Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.</verse>
				<verse number="18">И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.</verse>
				<verse number="19">И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.</verse>
				<verse number="20">И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:</verse>
				<verse number="21">Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.</verse>
				<verse number="22">Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.</verse>
				<verse number="23">Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.</verse>
				<verse number="24">И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.</verse>
				<verse number="25">А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.</verse>
				<verse number="26">Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.</verse>
				<verse number="27">Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.</verse>
				<verse number="28">И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.</verse>
				<verse number="29">И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.</verse>
				<verse number="30">А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.</verse>
				<verse number="31">А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">А Бог рече Јакову: Устани, иди горе у Ветиљ и онде стани; и начини онде жртвеник Богу, који ти се јавио кад си бежао од Исава брата свог.</verse>
				<verse number="2">И Јаков рече породици својој и свима који беху с њим: Баците туђе богове што су у вас, и очистите се и преобуците се;</verse>
				<verse number="3">Па да се дигнемо и идемо горе у Ветиљ, да начиним онде жртвеник Богу, који ме чуо у дан невоље моје и био са мном на путу којим сам ишао.</verse>
				<verse number="4">И дадоше Јакову све богове туђе који беху у њиховим рукама, и обоце, које имаху у ушима; и Јаков их закопа под храстом код Сихема.</verse>
				<verse number="5">Потом отидоше. А страх Божји дође на градове који беху око њих, те се не дигоше у потеру за синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="6">И Јаков и сва чељад што беше с њим дођоше у Луз у земљи хананској, а то је Ветиљ.</verse>
				<verse number="7">И онде начини жртвеник, и назва оно место: Бог ветиљски, јер му се онде јави Бог, кад је бежао од брата свог.</verse>
				<verse number="8">Тада умре Девора дојкиња Ревечина, и погребоше је испод Ветиља под храстом, који назва Јаков Алон-Вакут.</verse>
				<verse number="9">И јави се Бог Јакову опет, пошто изиђе из Падан-Арама, и благослови га,</verse>
				<verse number="10">И рече му Бог: Име ти је Јаков; али се одселе нећеш звати Јаков, него ће ти име бити Израиљ. И надеде му име Израиљ.</verse>
				<verse number="11">И још му рече Бог: Ја сам Бог Свемогући; расти и множи се; народ и многи ће народи постати од тебе, и цареви ће изаћи из бедара твојих.</verse>
				<verse number="12">И даћу ти земљу коју сам дао Авраму и Исаку, и након тебе семену твом даћу земљу ову.</verse>
				<verse number="13">Потом отиде од њега Бог с места где му говори.</verse>
				<verse number="14">А Јаков метну споменик на истом месту где му Бог говори, споменик од камена, и покропи га кропљењем, и прели га уљем.</verse>
				<verse number="15">И Јаков прозва место где му говори Бог Ветиљ.</verse>
				<verse number="16">И отидоше од Ветиља. А кад им оста још мало пута до Ефрате, породи се Рахиља, и беше јој тежак порођај.</verse>
				<verse number="17">И кад се веома мучаше, рече јој бабица: Не бој се, имаћеш још једног сина.</verse>
				<verse number="18">А кад се растављаше с душом те умираше, назва га Венонија; али му отац надеде име Венијамин.</verse>
				<verse number="19">И умре Рахиља, и погребоше је на путу који иде у Ефрату, а то је Витлејем.</verse>
				<verse number="20">И метну Јаков споменик на гроб њен. То је споменик на гробу Рахиљином до данашњег дана.</verse>
				<verse number="21">Одатле отишавши Израиљ разапе шатор свој иза куле мигдол-едерске.</verse>
				<verse number="22">И кад Израиљ живеше у оној земљи, отиде Рувим и леже с Валом иночом оца свог. И то дочу Израиљ. А имаше Јаков дванаест синова.</verse>
				<verse number="23">Синови Лијини беху: Рувим првенац Јаковљев, и Симеун и Левије и Јуда и Исахар и Завулон;</verse>
				<verse number="24">А синови Рахиљини: Јосиф и Венијамин;</verse>
				<verse number="25">А синови Вале робиње Рахиљине: Дан и Нефталим;</verse>
				<verse number="26">А синови Зелфе робиње Лијине: Гад и Асир. То су синови Јаковљеви, који му се родише у Падан-Араму.</verse>
				<verse number="27">И Јаков дође к Исаку оцу свом у Мамрију у Киријат-Арву, које је Хеврон, где Аврам и Исак беху дошљаци.</verse>
				<verse number="28">А Исаку беше сто и осамдесет година;</verse>
				<verse number="29">И онемоћав умре Исак, и би прибран к роду свом стар и сит живота; и погребоше га Исав и Јаков синови његови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">А ово је племе Исавово, а он је Едом.</verse>
				<verse number="2">Исав се ожени између кћери хананејских Адом кћерју Елома Хетејина, и Оливемом кћерју Ане сина Севегона Евејина,</verse>
				<verse number="3">И Васематом кћерју Исмаиловом, сестром Навеотовом.</verse>
				<verse number="4">И роди Ада Исаву Елифаса, а Васемата роди Рагуила.</verse>
				<verse number="5">А Оливема роди Јеуса и Јеглома и Кореја. То су синови Исавови, који му се родише у земљи хананској.</verse>
				<verse number="6">И Исав узе жене своје и синове своје и кћери своје и све домашње своје, и стада своја и сву стоку своју и све благо своје што беше стекао у земљи хананској; па отиде у другу земљу далеко од Јакова брата свог.</verse>
				<verse number="7">Јер им благо беше врло велико, те не могаху живети заједно; нити их земља где беху дошљаци могаше носити од множине стоке њихове.</verse>
				<verse number="8">И Исав живеше на планини Сиру Исав је Едом.</verse>
				<verse number="9">А ово је племе Исава оца Едомцима на планини Сиру.</verse>
				<verse number="10">Ово су имена синова Исавових: Елифас син Аде жене Исавове, и Ратуило син Васемате жене Исавове.</verse>
				<verse number="11">А Елифасови синови беху: Теман, Омар, Софар, Готом и Кенез.</verse>
				<verse number="12">А Тамна беше иноча Елифасу сину Исавовом, и роди Елифасу Амалика. То су синови Аде жене Исавове.</verse>
				<verse number="13">А ово су синови Рагуилови: Нахот, Заре, Соме и Мозе. То беху синови Васемате, жене Исавове.</verse>
				<verse number="14">А ово су синови Оливеме кћери Ане сина Севегоновог, жене Исавове. Она роди Исаву Јеуса и Јеглома и Кореја.</verse>
				<verse number="15">Ово су старешине синова Исавових: синови Елифаса првенца Исавовог: старешина Теман, старешина Омар, старешина Софар, старешина Кенез,</verse>
				<verse number="16">Старешина Кореј, старешина Готим, старешина Амалик. То су старешине од Елифаса у земљи едомској. То су синови Адини.</verse>
				<verse number="17">А синови Рагуила сина Исавовог: старешина Нахот, старешина Заре, старешина Соме, старешина Мозе. То су старешине од Рагуила у земљи едомској. То су синови Васемате жене Исавове.</verse>
				<verse number="18">А синови Оливеме жене Исавове: старешина Јеус, старешина Јеглом, старешина Кореј: то су старешине од Оливеме кћери Анине, жене Исавове.</verse>
				<verse number="19">То су синови Исавови, и то су старешине њихове; а он је Едом.</verse>
				<verse number="20">А ово су синови Сира Хорејина, који живеху у оној земљи: Лотан и Совал и Севегон и Ана,</verse>
				<verse number="21">И Дисон и Асар и Рисон. То су старешине Хорејима, синови Сирови у земљи едомској.</verse>
				<verse number="22">А синови Лотанови беху Хорије и Емам, а сестра Лотанова беше Тамна.</verse>
				<verse number="23">А ово су синови Совалови: Голам и Манахат и Гевил и Софар и Омар.</verse>
				<verse number="24">А ово су синови Севегонови: Аије и Ана. А тај је Ана који пронађе топле изворе у пустињи пасући магарице Севегона оца свог.</verse>
				<verse number="25">А ово су деца Анина: Дисон и Оливема кћи Анина.</verse>
				<verse number="26">А ово су синови Дисонови: Амада и Асван и Итран и Харан.</verse>
				<verse number="27">А ово су синови Асарови: Валам и Заван и Акан.</verse>
				<verse number="28">А ово су синови Рисонови: Уз и Аран.</verse>
				<verse number="29">И ово су старешине Хорејима: старешина Лотан, старешина Совал, старешина Севегон, старешина Ана,</verse>
				<verse number="30">Старешина Дисон, старешина Асар, старешина Рисон. То су старешине Хорејима, како им старешоваху у земљи Сиру.</verse>
				<verse number="31">А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="32">Царова у едомској Валак син Веоров, а граду му беше име Денава.</verse>
				<verse number="33">А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав син Зарин од Восоре.</verse>
				<verse number="34">А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске.</verse>
				<verse number="35">А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском, а граду му беше име Гетен.</verse>
				<verse number="36">А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада, из Масекаса.</verse>
				<verse number="37">А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци.</verse>
				<verse number="38">А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон син Аховоров.</verse>
				<verse number="39">А кад умре Валенон син Аховоров, зацари се на његово место Адар, а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила, која беше кћи Матраиде кћери Мезевове.</verse>
				<verse number="40">И ово су племена старешинама од Исава по породицама њиховим, по местима њиховим, по именима њиховим: старешина Тамна, старешина Гола, старешина Јетер,</verse>
				<verse number="41">Старешина Оливема, старешина Ила, старешина Финон,</verse>
				<verse number="42">Старешина Кенез, старешина Теман, старешина Мазар,</verse>
				<verse number="43">Старешина Магедило, старешина Зафој: то су старешине едомске како наставаху у својој земљи. Овај Исав би отац Едомцима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">А Јаков живеше у земљи где му је отац био дошљак, у земљи хананској.</verse>
				<verse number="2">Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад беше момак од седамнаест година, пасаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његовог; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу свом.</verse>
				<verse number="3">А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свих синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину.</verse>
				<verse number="4">А браћа видећи где га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзети на њ тако да му не могаху лепу реч проговорити.</verse>
				<verse number="5">Уз то усни Јосиф сан и приповеди браћи својој, те они још већма омрзну на њ.</verse>
				<verse number="6">Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:</verse>
				<verse number="7">Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мом.</verse>
				<verse number="8">Тада му браћа рекоше: Да нећеш још бити цар над нама и заповедати нам? Стога још већма стадоше мрзети на њ ради снова његових и ради речи његових.</verse>
				<verse number="9">После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.</verse>
				<verse number="10">А приповеди и оцу свом и браћи својој; али га отац прекори и рече му: Какав је то сан што си снио? Еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље?</verse>
				<verse number="11">И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове речи.</verse>
				<verse number="12">А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца свог код Сихема,</verse>
				<verse number="13">Рече Израиљ Јосифу: Не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима. А он рече: Ево ме.</verse>
				<verse number="14">А он му рече: Иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине хевронске, и он отиде пут Сихема.</verse>
				<verse number="15">И човек један нађе га а он лута по пољу; те га запита говорећи: Шта тражиш?</verse>
				<verse number="16">А он рече: Тражим браћу своју; кажи ми, молим те, где су са стоком?</verse>
				<verse number="17">А човек рече: Отишли су одавде, јер чух где рекоше: Хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму.</verse>
				<verse number="18">А они га угледаше из далека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију,</verse>
				<verse number="19">И рекоше међу собом: Гле, ево оног што сне сања.</verse>
				<verse number="20">Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од ових јама, па ћемо казати: Љута га је зверка изјела. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.</verse>
				<verse number="21">Али Рувим кад чу то, избави га из руку њихових рекавши: Немојте да га убијемо.</verse>
				<verse number="22">И још им рече Рувим: Немојте крв проливати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га хтеде избавити из руку њихових и одвести к оцу.</verse>
				<verse number="23">И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи.</verse>
				<verse number="24">И ухвативши га бацише га у јаму; а јама беше празна, не беше воде у њој.</verse>
				<verse number="25">После седоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавог корења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир.</verse>
				<verse number="26">И рече Јуда браћи својој: Каква ће бити корист што ћемо убити брата свог и затајити крв његову?</verse>
				<verse number="27">Хајде да га продамо овим Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тело. И послушаше га браћа његова.</verse>
				<verse number="28">Па кад трговци мадијански беху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир.</verse>
				<verse number="29">А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздре хаљине своје,</verse>
				<verse number="30">Па се врати к браћи својој, и рече: Нема детета; а ја куда ћу?</verse>
				<verse number="31">Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв,</verse>
				<verse number="32">Па онда послаше шарену хаљину оцу његовом поручивши: Нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твог или није.</verse>
				<verse number="33">А он је позна и рече: Сина је мог хаљина; љута га је зверка изјела; Јосиф је доиста раскинут.</verse>
				<verse number="34">И раздре Јаков хаљине своје, и веза кострет око себе, и тужаше за сином својим дуго времена.</verse>
				<verse number="35">И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тешећи га, али се он не даде утешити, него говораше: С тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим.</verse>
				<verse number="36">А Мадијани продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараоновом, заповеднику стражарском.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">А у то време догоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код неког Одоламејца, коме име беше Ирас.</verse>
				<verse number="2">И онде виде Јуда кћер неког Хананејца, коме име беше Сава, и узе је и леже с њом;</verse>
				<verse number="3">И она затрудне и роди сина, коме надеде име Ир.</verse>
				<verse number="4">И опет затрудневши роди сина, коме надеде име Авнан.</verse>
				<verse number="5">И опет роди сина, и надеде му име Силом; а Јуда беше у Хасви кад она тога роди.</verse>
				<verse number="6">И Јуда ожени првенца свог Ира девојком по имену Тамара.</verse>
				<verse number="7">Али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, и уби га Господ.</verse>
				<verse number="8">А Јуда рече Авнану: Уђи к жени брата свог и ожени се њом на име братово, да подигнеш семе брату свом.</verse>
				<verse number="9">А Авнан, знајући да неће бити његов пород, кад леже са женом брата свог просипаше на земљу, да не роди деце брату свом.</verse>
				<verse number="10">Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њега.</verse>
				<verse number="11">И Јуда рече Тамари снаси својој: Остани удовицом у кући оца свог докле одрасте Силом син мој. Јер говораше: Да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живеше у кући оца свог.</verse>
				<verse number="12">А кад прође много времена, умре кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утеши, пође у Тамну к људима што му стрижаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.</verse>
				<verse number="13">И јавише Тамари говорећи: Ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.</verse>
				<verse number="14">А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и седе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер виде да је Силом одрастао, а њу још не удаше за њ.</verse>
				<verse number="15">А Јуда када виде, помисли да је курва, јер беше покрила лице своје.</verse>
				<verse number="16">Па сврну с пута к њој и рече јој: Пусти да легнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: Шта ћеш ми дати да легнеш са мном?</verse>
				<verse number="17">А он рече: Послаћу ти јаре из стада. А она рече: Али да ми даш залог докле га не пошаљеш.</verse>
				<verse number="18">А он рече: Какав залог да ти дам? А она рече: Ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те леже с њом, и она затрудне од њега.</verse>
				<verse number="19">После уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.</verse>
				<verse number="20">А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраг од жене залог. Али је он не нађе.</verse>
				<verse number="21">Па питаше људе по оном месту где је она била говорећи: Где је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: Није овде било курве.</verse>
				<verse number="22">И врати се к Јуди и рече: Не нађох је, него још рекоше мештани: Није овде било курве.</verse>
				<verse number="23">А Јуда рече: Нека јој, да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.</verse>
				<verse number="24">А кад прође до три месеца дана, јавише Јуди говорећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудне од прељубе. А Јуда рече: Изведите је да се спали.</verse>
				<verse number="25">А кад је поведоше, посла к свекру свом и поручи: С човеком чије је ово затруднела сам. И рече: Тражи чији је овај прстен и рубац и штап.</verse>
				<verse number="26">А Јуда позна и рече: Правија је од мене, јер је не дадох сину свом Силому. И више не леже с њом.</verse>
				<verse number="27">А кад дође време да роди, а то близанци у утроби њеној.</verse>
				<verse number="28">И кад се порађаше, једно дете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке говорећи: Овај је први.</verse>
				<verse number="29">Али он увуче руку, и гле изађе брат његов, а она рече: Како продре? Продирање нека ти буде. И надеше му име Фарес.</verse>
				<verse number="30">А после изађе брат му, коме око руке беше црвени конац, и надеше му име Зара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">А Јосифа одведоше у Мисир; и Петефрије дворанин Фараонов, заповедник стражарски, човек Мисирац, купи га од Исмаиљаца, који га одведоше онамо.</verse>
				<verse number="2">И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.</verse>
				<verse number="3">И господар његов виде да је Господ с њим и да све што ради Господ води у напредак у руци његовој.</verse>
				<verse number="4">И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.</verse>
				<verse number="5">А кад га постави над домом својим и над свим што имаше, од тада Господ благослови дом тога Мисирца ради Јосифа; и благослов Господњи беше на свему што имаше у кући и у пољу.</verse>
				<verse number="6">И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.</verse>
				<verse number="7">И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.</verse>
				<verse number="8">А он не хте, него рече жени господара свог: Ето господар мој не разбира низашта шта је у кући, него шта год има даде мени у руке.</verse>
				<verse number="9">Ни сам није већи од мене у овој кући, и ништа не крије од мене осим тебе, јер си му жена; па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?</verse>
				<verse number="10">И она говораше такве речи Јосифу сваки дан, али је не послуша да легне с њом ни да се бави код ње.</verse>
				<verse number="11">А један дан кад дође Јосиф у кућу да ради свој посао, а не беше никога од домашњих у кући,</verse>
				<verse number="12">Она га ухвати за хаљину говорећи: Лези са мном. Али он оставивши јој у рукама хаљину своју побеже и отиде.</verse>
				<verse number="13">А кад она виде где јој остави у рукама хаљину своју и побеже,</verse>
				<verse number="14">Викну чељад своју, и рече им говорећи: Гледајте, довео нам је човека Јеврејина да нас срамоти; дође к мени да легне са мном, а ја повиках гласно;</verse>
				<verse number="15">А он кад чу где вичем, остави хаљину своју код мене и побеже и отиде.</verse>
				<verse number="16">И она остави хаљину његову код себе док му господар дође кући.</verse>
				<verse number="17">А тада му рече овако говорећи: Слуга Јеврејин, кога си нам довео, дође к мени да ме осрамоти;</verse>
				<verse number="18">А ја повиках гласно, те он остави хаљину своју код мене и побеже.</verse>
				<verse number="19">А кад господар његов чу речи жене своје где му рече: То ми је учинио слуга твој, разгневи се врло.</verse>
				<verse number="20">И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.</verse>
				<verse number="21">Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.</verse>
				<verse number="22">И повери тамничар Јосифу све сужње у тамници, и шта је год требало онде чинити он уређиваше.</verse>
				<verse number="23">И тамничар не надгледаше ништа што беше у Јосифовој руци, јер Господ беше с њим; и шта год чињаше, Господ вођаше у напредак.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">После тога догоди се, те пехарник цара мисирског и хлебар скривише господару свом, цару мисирском.</verse>
				<verse number="2">И Фараон се разгневи на та два дворанина, на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;</verse>
				<verse number="3">И баци их у тамницу у кући заповедника стражарског, где Јосиф беше сужањ.</verse>
				<verse number="4">А заповедник стражарски одреди им Јосифа да их служи; и беху дуго у тамници.</verse>
				<verse number="5">И уснише сан обојица у једну ноћ, сваки по значењу свог сна за себе, и пехарник и хлебар цара мисирског, који беху сужњи у тамници.</verse>
				<verse number="6">И сутрадан кад дође Јосиф к њима, погледа их, а они беху врло невесели.</verse>
				<verse number="7">Па запита дворане Фараонове, који беху сужњи с њим у кући господара његовог, и рече: Што сте данас лица невеселог?</verse>
				<verse number="8">А они му рекоше: Сан уснисмо обојица, а нема ко да нам каже шта значе. А Јосиф им рече: Шта значе, није ли у Бога? Али приповедите ми.</verse>
				<verse number="9">И старешина над пехарницима приповеди сан свој Јосифу говорећи: Сних, а преда мном чокот;</verse>
				<verse number="10">И на чокоту беху три лозе, и напупи и процвате, и грожђе на њему узре;</verse>
				<verse number="11">А у руци ми беше чаша Фараонова, те побрах зрело грожђе и исцедих га у чашу Фараонову, и додадох чашу Фараону.</verse>
				<verse number="12">А Јосиф му рече: Ово значи: три су лозе три дана.</verse>
				<verse number="13">Још три дана, и Фараон бројећи своје дворане узеће и тебе, и опет те поставити у пређашњу службу, и опет ћеш му додавати чашу као и пре док си му био пехарник.</verse>
				<verse number="14">Али немој заборавити мене кад будеш у добру, учини милост и помени за ме Фараону, и изведи ме из ове куће.</verse>
				<verse number="15">Јер су ме украли из земље јеврејске, а овде нисам ништа учинио да ме баце у ову јаму.</verse>
				<verse number="16">А кад виде старешина над хлебарима како лепо каза сан, рече Јосифу: и ја сних, а мени на глави три котарице беле;</verse>
				<verse number="17">И у најгорњој котарици беше свакојаких колача за Фараона, и птице јеђаху из котарице на мојој глави.</verse>
				<verse number="18">А Јосиф одговори и рече: Ово значи: три котарице три су дана.</verse>
				<verse number="19">Још три дана, и Фараон бројећи дворане своје избациће те и обесиће те на вешала, и птице ће јести с тебе месо.</verse>
				<verse number="20">И кад дође трећи дан, то беше дан у који се родио Фараон, и учини Фараон гозбу свим слугама својим, и наиђе међу слугама својим на старешину над пехарницима и на старешину над хлебарима;</verse>
				<verse number="21">И поврати старешину над пехарницима у службу да додаје чашу Фараону;</verse>
				<verse number="22">А старешину над хлебарима обеси, као што каза Јосиф.</verse>
				<verse number="23">И старешина над пехарницима не опомену се Јосифа, него га заборави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.</verse>
				<verse number="2">И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.</verse>
				<verse number="3">И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.</verse>
				<verse number="4">И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.</verse>
				<verse number="5">Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;</verse>
				<verse number="6">А иза њих исклија седам класова малих и штурих;</verse>
				<verse number="7">Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.</verse>
				<verse number="8">И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.</verse>
				<verse number="9">Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.</verse>
				<verse number="10">Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,</verse>
				<verse number="11">Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.</verse>
				<verse number="12">А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.</verse>
				<verse number="13">И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.</verse>
				<verse number="14">Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.</verse>
				<verse number="15">А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.</verse>
				<verse number="16">А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.</verse>
				<verse number="17">И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.</verse>
				<verse number="18">И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.</verse>
				<verse number="19">И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="20">И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,</verse>
				<verse number="21">И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.</verse>
				<verse number="22">Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;</verse>
				<verse number="23">А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.</verse>
				<verse number="24">И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.</verse>
				<verse number="25">А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.</verse>
				<verse number="26">Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.</verse>
				<verse number="27">А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.</verse>
				<verse number="28">То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.</verse>
				<verse number="29">Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="30">А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,</verse>
				<verse number="31">Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.</verse>
				<verse number="32">А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.</verse>
				<verse number="33">Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.</verse>
				<verse number="34">И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;</verse>
				<verse number="35">Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,</verse>
				<verse number="36">Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.</verse>
				<verse number="37">И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.</verse>
				<verse number="38">И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?</verse>
				<verse number="39">Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.</verse>
				<verse number="40">Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.</verse>
				<verse number="41">И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.</verse>
				<verse number="42">И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,</verse>
				<verse number="43">И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.</verse>
				<verse number="44">И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="45">И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.</verse>
				<verse number="46">А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.</verse>
				<verse number="47">И за седам родних година роди земља свашта изобила.</verse>
				<verse number="48">И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.</verse>
				<verse number="49">Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.</verse>
				<verse number="50">И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.</verse>
				<verse number="51">И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.</verse>
				<verse number="52">А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.</verse>
				<verse number="53">Али прође седам година родних у земљи мисирској;</verse>
				<verse number="54">И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.</verse>
				<verse number="55">Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.</verse>
				<verse number="56">И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="57">И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог?</verse>
				<verse number="2">И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.</verse>
				<verse number="3">И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.</verse>
				<verse number="4">А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.</verse>
				<verse number="5">И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској.</verse>
				<verse number="6">А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.</verse>
				<verse number="7">А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.</verse>
				<verse number="8">Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.</verse>
				<verse number="9">И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба.</verse>
				<verse number="10">А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.</verse>
				<verse number="11">Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.</verse>
				<verse number="12">А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба.</verse>
				<verse number="13">А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више.</verse>
				<verse number="14">А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.</verse>
				<verse number="15">Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш.</verse>
				<verse number="16">Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон.</verse>
				<verse number="17">И затвори их у тамницу на три дана.</verse>
				<verse number="18">А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:</verse>
				<verse number="19">Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.</verse>
				<verse number="20">Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.</verse>
				<verse number="21">И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.</verse>
				<verse number="22">А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.</verse>
				<verse number="23">А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.</verse>
				<verse number="24">А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима.</verse>
				<verse number="25">И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.</verse>
				<verse number="26">И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.</verse>
				<verse number="27">А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.</verse>
				<verse number="28">И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог?</verse>
				<verse number="29">И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи:</verse>
				<verse number="30">Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе.</verse>
				<verse number="31">А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе;</verse>
				<verse number="32">Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској;</verse>
				<verse number="33">Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.</verse>
				<verse number="34">После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.</verse>
				<verse number="35">А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.</verse>
				<verse number="36">И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.</verse>
				<verse number="37">А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.</verse>
				<verse number="38">А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Али глад беше врло велика у оној земљи.</verse>
				<verse number="2">Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.</verse>
				<verse number="3">А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.</verse>
				<verse number="4">Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.</verse>
				<verse number="5">Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.</verse>
				<verse number="6">А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?</verse>
				<verse number="7">А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?</verse>
				<verse number="8">И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.</verse>
				<verse number="9">Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.</verse>
				<verse number="10">Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.</verse>
				<verse number="11">Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.</verse>
				<verse number="12">А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.</verse>
				<verse number="13">И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.</verse>
				<verse number="14">А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.</verse>
				<verse number="15">Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.</verse>
				<verse number="16">А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.</verse>
				<verse number="17">И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.</verse>
				<verse number="18">А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.</verse>
				<verse number="19">Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,</verse>
				<verse number="20">И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;</verse>
				<verse number="21">Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;</verse>
				<verse number="22">А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.</verse>
				<verse number="23">А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.</verse>
				<verse number="24">И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.</verse>
				<verse number="25">И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.</verse>
				<verse number="26">И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.</verse>
				<verse number="27">А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?</verse>
				<verse number="28">А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.</verse>
				<verse number="29">А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!</verse>
				<verse number="30">А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.</verse>
				<verse number="31">После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.</verse>
				<verse number="32">И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.</verse>
				<verse number="33">А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.</verse>
				<verse number="34">И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">И заповеди Јосиф човеку што управљаше кућом његовом говорећи: Наспи овим људима у вреће жита колико могу понети, и свакоме у врећу метни озго новце његове.</verse>
				<verse number="2">И чашу моју, чашу сребрну, метни најмлађем у врећу одозго и новце за његово жито. И учини како му Јосиф рече.</verse>
				<verse number="3">А ујутру кад свану, отпустише људе с магарцима њиховим.</verse>
				<verse number="4">А кад изађоше из места и још не беху далеко, рече Јосиф човеку што управљаше кућом његовом: Устани, иди брже за оним људима, и кад их стигнеш реци им: Зашто враћате зло за добро?</verse>
				<verse number="5">Није ли то чаша из које пије мој господар? И неће ли по њој зацело познати какви сте? Зло сте радили што сте то учинили.</verse>
				<verse number="6">И он их стиже, и рече им тако.</verse>
				<verse number="7">А они му рекоше: Зашто говориш, господару, такве речи? Сачувај Боже да слуге твоје учине такво шта!</verse>
				<verse number="8">Ено смо ти донели натраг из земље хананске новце које нађосмо озго у врећама својим, па како бисмо украли из куће господара твог сребро или злато?</verse>
				<verse number="9">У ког се између слуга твојих нађе, онај нека погине, и сврх тога ми ћемо бити робови господару мом.</verse>
				<verse number="10">А он рече: Нека буде како рекосте; али у кога се нађе, онај да ми буде роб, а ви остали нећете бити криви.</verse>
				<verse number="11">И брже поскидаше сви на земљу вреће своје, и разрешише сваки своју врећу.</verse>
				<verse number="12">А он стаде тражити почевши од најстаријег, и кад дође на најмлађег, нађе се чаша у врећи Венијаминовој.</verse>
				<verse number="13">Тада раздреше хаљине своје, и натоваривши сваки свој товар на свог магарца вратише се у град.</verse>
				<verse number="14">И дође Јуда с браћом својом Јосифу у кућу, док он још беше код куће, и падоше пред њим на земљу.</verse>
				<verse number="15">А Јосиф им рече: Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као што сам ја може зацело дознати?</verse>
				<verse number="16">Тада рече Јуда: Шта да ти кажемо, господару? Шта да говоримо? Како ли да се правдамо? Бог је открио злочинство твојих слуга. Ево, ми смо сви робови твоји, господару, и ми и овај у кога се нашла чаша.</verse>
				<verse number="17">А Јосиф рече: Боже сачувај! Нећу ја то; у кога се нашла чаша он нека ми буде роб, а ви идите с миром оцу свом.</verse>
				<verse number="18">Али Јуда приступив к њему рече: Чуј ме, господару; допусти да проговори слуга твој господару свом, и нека се гнев твој не распали на слугу твог, јер си ти као сам Фараон.</verse>
				<verse number="19">Господар мој запита слуге своје говорећи: Имате ли оца или брата?</verse>
				<verse number="20">А ми рекосмо господару свом: Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости; а његов је брат умро, и он оста сам од матере своје, и отац га пази.</verse>
				<verse number="21">А ти рече слугама својим: Доведите ми га да видим својим очима.</verse>
				<verse number="22">И рекосмо господару свом: Неће моћи дете оставити оца свог; да остави оца свог, одмах ће отац умрети.</verse>
				<verse number="23">А ти рече слугама својим: Ако не дође брат ваш најмлађи, нећете видети лице моје.</verse>
				<verse number="24">А кад се вратисмо к слузи твом а оцу мом, казасмо му речи господара мог.</verse>
				<verse number="25">После рече нам отац: Идите опет, купите нам хране.</verse>
				<verse number="26">А ми рекосмо: Не можемо ићи, осим ако буде брат наш најмлађи с нама, онда ћемо ићи, јер не можемо видети лица оног човека, ако не буде с нама брат наш најмлађи.</verse>
				<verse number="27">А слуга твој, отац мој, рече нам: Знате да ми је жена родила два сина.</verse>
				<verse number="28">И један од њих отиде од мене, и рекох: Зацело га је раскинула зверка; и до сада га не видех.</verse>
				<verse number="29">Ако и овог одведете од мене и задеси га како зло, свалићете ме старог у гроб с тугом.</verse>
				<verse number="30">Па сада да отидем к слузи твом, оцу свом, а ово дете да не буде с нама, како је душа оног везана за душу овог,</verse>
				<verse number="31">Умреће кад види да нема детета, те ће слуге твоје свалити старог слугу твог, а оца свог, с тугом у гроб.</verse>
				<verse number="32">А твој се слуга подјемчио за дете оцу свом рекавши: Ако ти га не доведем натраг, да сам крив оцу свом до века.</verse>
				<verse number="33">Зато нека слуга твој остане место детета, да буде роб господару мом, а дете нека иде с браћом својом.</verse>
				<verse number="34">Јер како бих се вратио к оцу свом без детета, да гледам јаде који би ми оца задесили?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.</verse>
				<verse number="2">Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов.</verse>
				<verse number="3">И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.</verse>
				<verse number="4">А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.</verse>
				<verse number="5">А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег.</verse>
				<verse number="6">Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве.</verse>
				<verse number="7">А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим.</verse>
				<verse number="8">И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.</verse>
				<verse number="9">Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати.</verse>
				<verse number="10">Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје.</verse>
				<verse number="11">И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје.</verse>
				<verse number="12">А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим.</verse>
				<verse number="13">Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог.</verse>
				<verse number="14">Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом.</verse>
				<verse number="15">И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.</verse>
				<verse number="16">И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;</verse>
				<verse number="17">И рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску,</verse>
				<verse number="18">Па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље.</verse>
				<verse number="19">А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо;</verse>
				<verse number="20">А на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.</verse>
				<verse number="21">И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут.</verse>
				<verse number="22">И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине.</verse>
				<verse number="23">А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут.</verse>
				<verse number="24">Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.</verse>
				<verse number="25">Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом.</verse>
				<verse number="26">И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше.</verse>
				<verse number="27">Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог;</verse>
				<verse number="28">И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Тада пође Израиљ са свим шта имаше, и дошав у Вирсавеју принесе жртву Богу оца свог Исака.</verse>
				<verse number="2">И Бог рече Израиљу ноћу у утвари: Јакове! Јакове! А он одговори: Ево ме.</verse>
				<verse number="3">И Бог му рече: Ја сам Бог, Бог оца твог; не бој се отићи у Мисир; јер ћу онде начинити од тебе народ велик.</verse>
				<verse number="4">Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.</verse>
				<verse number="5">И пође Јаков од Вирсавеје; и синови Израиљеви посадише Јакова, оца свог и децу своју и жене своје на кола која посла Фараон по њ.</verse>
				<verse number="6">И узеше стоку своју и благо своје што беху стекли у земљи хананској; и дођоше у Мисир Јаков и сва породица његова.</verse>
				<verse number="7">Синове своје и синове синова својих, кћери своје и кћери синова својих, и сву породицу своју доведе са собом у Мисир.</verse>
				<verse number="8">А ово су имена деце Израиљеве што дођоше у Мисир: Јаков и синови његови. Првенац Јаковљев Рувим;</verse>
				<verse number="9">И синови Рувимови: Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.</verse>
				<verse number="10">А синови Симеунови: Јемуило, Јамин, Аод, Јахин, Соар и Саул, син једне Хананејке.</verse>
				<verse number="11">Синови Левијеви: Гирсон, Кат и Мерарије.</verse>
				<verse number="12">Синови Јудини: Ир, Авнан, Силом, Фарес и Зара; а умрли беху Ир и Авнан у земљи хананској, али беху синови Фаресови Есром и Јемуило.</verse>
				<verse number="13">Синови Исахарови: Тола, Фува, Јов, и Симрон.</verse>
				<verse number="14">Синови Завулонови: Серед, Алон, и Ахојило.</verse>
				<verse number="15">То су синови Лијини, које роди Јакову у Падан-Араму, и јоште Дина кћи његова. Свега душа, синова његових и кћери његових беше тридесет и три.</verse>
				<verse number="16">Синови Гадови: Сифон, Агије, Суније, Есвон, Ирије, Ародије и Арилије.</verse>
				<verse number="17">Синови Асирови: Јемна, Јесва, Јесвија и Верија, и сестра њихова Сара. А синови Веријини Ховор и Мелхило.</verse>
				<verse number="18">То су синови Зелфе, коју даде Лаван Лији кћери својој, и она их роди Јакову, шеснаест душа.</verse>
				<verse number="19">А синови Рахиље жене Јаковљеве: Јосиф и Венијамин.</verse>
				<verse number="20">А Јосифу се родише у Мисиру од Асенете, кћери Потифере свештеника онског: Манасија и Јефрем.</verse>
				<verse number="21">А синови Венијаминови: Вела, Вехер, Асвил, Гира, Наман, Ихије, Рос, Мупим, Упим и Арад.</verse>
				<verse number="22">То су синови Рахиљини што се родише Јакову, свега четрнаест душа.</verse>
				<verse number="23">И син Данов: Асом.</verse>
				<verse number="24">А синови Нефталимови: Асило, Гуније, Јесер и Силим.</verse>
				<verse number="25">То су синови Вале, коју даде Лаван Рахиљи кћери својој и она их роди Јакову; свега седам душа.</verse>
				<verse number="26">А свега душа што дођоше с Јаковом у Мисир, а изађоше од бедара његових, осим жена синова Јаковљевих, свега душа беше шездесет и шест.</verse>
				<verse number="27">И два сина Јосифова који му се родише у Мисиру; свега дакле душа дома Јаковљевог, што дођоше у Мисир, беше седамдесет.</verse>
				<verse number="28">А Јуду посла Јаков напред к Јосифу, да му јави да изађе преда њ у Гесем. И дођоше у земљу гесемску.</verse>
				<verse number="29">А Јосиф упреже у кола своја, и изађе на сусрет Израиљу оцу свом у Гесем; и кад га виде Јаков, паде му око врата, и плака дуго о врату његовом.</verse>
				<verse number="30">И рече Израиљ Јосифу: Сада не марим умрети кад сам те видео да си јоште жив.</verse>
				<verse number="31">А Јосиф рече браћи својој и дому оца свог: Идем да јавим Фараону; али ћу му казати: Браћа моја и дом оца мог из земље хананске дођоше к мени;</verse>
				<verse number="32">А ти су људи пастири и свагда су се бавили око стоке, и доведоше овце своје и говеда своја и шта год имају.</verse>
				<verse number="33">А кад вас Фараон дозове, рећи ће вам: Какву радњу радите?</verse>
				<verse number="34">А ви кажите: Пастири су биле слуге твоје од младости, и ми и стари наши; да бисте остали у земљи гесемској; јер су Мисирцима сви пастири нечисти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.</verse>
				<verse number="2">И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.</verse>
				<verse number="3">А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.</verse>
				<verse number="4">Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.</verse>
				<verse number="5">А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;</verse>
				<verse number="6">У твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.</verse>
				<verse number="7">После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.</verse>
				<verse number="8">А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?</verse>
				<verse number="9">Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.</verse>
				<verse number="10">И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.</verse>
				<verse number="11">А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.</verse>
				<verse number="12">И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.</verse>
				<verse number="13">Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.</verse>
				<verse number="14">И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.</verse>
				<verse number="15">А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?</verse>
				<verse number="16">А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.</verse>
				<verse number="17">И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.</verse>
				<verse number="18">А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.</verse>
				<verse number="19">Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.</verse>
				<verse number="20">Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.</verse>
				<verse number="21">А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.</verse>
				<verse number="22">Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.</verse>
				<verse number="23">А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.</verse>
				<verse number="24">А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.</verse>
				<verse number="25">А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.</verse>
				<verse number="26">И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.</verse>
				<verse number="27">А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.</verse>
				<verse number="28">И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.</verse>
				<verse number="29">А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;</verse>
				<verse number="30">Него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.</verse>
				<verse number="31">И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.</verse>
				<verse number="2">И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.</verse>
				<verse number="3">И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;</verse>
				<verse number="4">И рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.</verse>
				<verse number="5">Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.</verse>
				<verse number="6">А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.</verse>
				<verse number="7">Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.</verse>
				<verse number="8">А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?</verse>
				<verse number="9">А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.</verse>
				<verse number="10">А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.</verse>
				<verse number="11">И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.</verse>
				<verse number="12">А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.</verse>
				<verse number="13">Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.</verse>
				<verse number="14">А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.</verse>
				<verse number="15">И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,</verse>
				<verse number="16">Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!</verse>
				<verse number="17">А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.</verse>
				<verse number="18">И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.</verse>
				<verse number="19">Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.</verse>
				<verse number="20">И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.</verse>
				<verse number="21">После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.</verse>
				<verse number="22">И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.</verse>
				<verse number="2">Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.</verse>
				<verse number="3">Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.</verse>
				<verse number="4">Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.</verse>
				<verse number="5">Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.</verse>
				<verse number="6">У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.</verse>
				<verse number="7">Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.</verse>
				<verse number="8">Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.</verse>
				<verse number="9">Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?</verse>
				<verse number="10">Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.</verse>
				<verse number="11">Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.</verse>
				<verse number="12">Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.</verse>
				<verse number="13">Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.</verse>
				<verse number="14">Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,</verse>
				<verse number="15">И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.</verse>
				<verse number="16">Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="17">Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.</verse>
				<verse number="18">Господе, Тебе чекам да ме избавиш.</verse>
				<verse number="19">А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.</verse>
				<verse number="20">У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.</verse>
				<verse number="21">Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.</verse>
				<verse number="22">Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.</verse>
				<verse number="23">Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,</verse>
				<verse number="24">Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,</verse>
				<verse number="25">Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.</verse>
				<verse number="26">Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.</verse>
				<verse number="27">Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.</verse>
				<verse number="28">Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.</verse>
				<verse number="29">Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,</verse>
				<verse number="30">У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.</verse>
				<verse number="31">Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.</verse>
				<verse number="32">А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.</verse>
				<verse number="33">А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.</verse>
				<verse number="2">И заповеди Јосиф слугама својим лекарима да мирисима помажу оца његовог; и лекари помазаше мирисима Израиља.</verse>
				<verse number="3">И наврши му се четрдесет дана, јер толико дана треба оним које помажу мирисима; и плакаше за њим Мисирци седамдесет дана.</verse>
				<verse number="4">А кад прођоше жалосни дани, рече Јосиф домашњима Фараоновим говорећи: Ако сам нашао милост пред вама, говорите Фараону и реците:</verse>
				<verse number="5">Отац ме је мој заклео говорећи: Ево, ја ћу скоро умрети; у гробу мом, који ископах у земљи хананској, онде ме погреби. Па сада да идем да погребем оца свог, а после ћу опет доћи.</verse>
				<verse number="6">А Фараон му рече: Иди, погреби оца свог како те је заклео.</verse>
				<verse number="7">И отиде Јосиф да погребе оца свог; и с њим пођоше све слуге Фараонове, старешине од дома његовог и све старешине од земље мисирске.</verse>
				<verse number="8">И сав дом Јосифов и браћа његова и дом оца његовог; само децу своју и овце своје и говеда своја оставише у земљи гесемској.</verse>
				<verse number="9">А пође с њим кола и коњаника толико да беше војска врло велика.</verse>
				<verse number="10">А кад дођоше на гумно Атадово, које је с оне стране Јордана, плакаше онде много и врло тужно; и Јосиф учини жалост за оцем својим за седам дана.</verse>
				<verse number="11">А људи из оне земље, Хананејци, кад видеше плач на гумну Атадовом, рекоше: У великој су жалости Мисирци. Зато прозваше оно место с оне стране Јордана Жалост мисирска.</verse>
				<verse number="12">И учинише му синови његови како им беше заповедио.</verse>
				<verse number="13">Однесоше га синови његови у земљу хананску, и погребоше га у пећини на њиви макпелској, коју купи Аврам да има свој гроб у Ефрона Хетејина према Мамрији.</verse>
				<verse number="14">И погребавши оца свог врати се Јосиф у Мисир и браћа његова и сви који беху изашли с њим да погребу оца његовог.</verse>
				<verse number="15">А браћа Јосифова видећи где им отац умре, рекоше: Може бити да се Јосиф срди на нас, па ће нам се осветити за све зло што му учинисмо.</verse>
				<verse number="16">Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:</verse>
				<verse number="17">Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.</verse>
				<verse number="18">После дођоше и браћа његова и падоше пред њим и рекоше: Ево смо слуге твоје.</verse>
				<verse number="19">А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?</verse>
				<verse number="20">Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.</verse>
				<verse number="21">Не бојте се дакле; ја ћу хранити вас и вашу децу. Тако их утеши и ослободи.</verse>
				<verse number="22">Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.</verse>
				<verse number="23">И виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена; и синови Махира сина Манасијиног родише се и одрастоше на коленима Јосифовим.</verse>
				<verse number="24">И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.</verse>
				<verse number="25">И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.</verse>
				<verse number="26">Потом умре Јосиф, а беше му сто и десет година; и помазавши га мирисима метнуше га у ковчег у Мисиру.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="2">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:</verse>
				<verse number="2">Рувим, Симеун, Левије и Јуда,</verse>
				<verse number="3">Исахар, Завулон и Венијамин,</verse>
				<verse number="4">Дан и Нефталим, Гад и Асир.</verse>
				<verse number="5">А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.</verse>
				<verse number="6">А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.</verse>
				<verse number="7">И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.</verse>
				<verse number="8">Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;</verse>
				<verse number="9">И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.</verse>
				<verse number="10">Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.</verse>
				<verse number="11">И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.</verse>
				<verse number="12">Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="13">И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,</verse>
				<verse number="14">И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.</verse>
				<verse number="15">И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,</verse>
				<verse number="16">И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.</verse>
				<verse number="17">Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.</verse>
				<verse number="18">А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?</verse>
				<verse number="19">А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.</verse>
				<verse number="20">И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;</verse>
				<verse number="21">И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.</verse>
				<verse number="22">Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом.</verse>
				<verse number="2">И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца.</verse>
				<verse number="3">А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке.</verse>
				<verse number="4">А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.</verse>
				<verse number="5">А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.</verse>
				<verse number="6">А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.</verse>
				<verse number="7">Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?</verse>
				<verse number="8">А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.</verse>
				<verse number="9">И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.</verse>
				<verse number="10">А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.</verse>
				<verse number="11">И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.</verse>
				<verse number="12">И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.</verse>
				<verse number="13">И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?</verse>
				<verse number="14">А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.</verse>
				<verse number="15">И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.</verse>
				<verse number="16">А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.</verse>
				<verse number="17">А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.</verse>
				<verse number="18">И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?</verse>
				<verse number="19">А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.</verse>
				<verse number="20">А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.</verse>
				<verse number="21">И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.</verse>
				<verse number="22">И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.</verse>
				<verse number="23">А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.</verse>
				<verse number="24">И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.</verse>
				<verse number="25">И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А Мојсије пасаше стадо Јотору тасту свом, свештенику мадијанском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.</verse>
				<verse number="2">И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева.</verse>
				<verse number="3">И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.</verse>
				<verse number="4">А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме.</verse>
				<verse number="5">А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.</verse>
				<verse number="6">Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога.</verse>
				<verse number="7">И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.</verse>
				<verse number="8">И сиђох да га избавим из руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.</verse>
				<verse number="9">И сада ево вика синова Израиљевих дође преда ме, и видех муку, којом их муче Мисирци.</verse>
				<verse number="10">Сада хајде да те пошаљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.</verse>
				<verse number="11">А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?</verse>
				<verse number="12">А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.</verse>
				<verse number="13">А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевим, па им кажем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми кажу: Како Му је име? Шта ћу им казати?</verse>
				<verse number="14">А Господ рече Мојсију: Ја сам Онај што јесте. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевим: Који јесте, Он ме посла к вама.</verse>
				<verse number="15">И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, посла ме к вама; то је име моје довека, и то је спомен мој од колена на колено.</verse>
				<verse number="16">Иди, и скупи старешине израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обиђох вас, и видех како вам је у Мисиру.</verse>
				<verse number="17">Па рекох: Извешћу вас из невоље мисирске у земљу хананејску и хетејску и аморејску и ферезејску и јевејску и јевусејску, у земљу где тече млеко и мед.</verse>
				<verse number="18">И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старешине израиљске отићи к цару мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог јеврејски срете нас, па ти се молимо да изађемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="19">А ја знам да вам неће допустити цар мисирски да изађете без руке крепке.</verse>
				<verse number="20">Али ћу пружити руку своју, и ударићу Мисир свим чудесима својим, која ћу учинити у њему: и после ће вас пустити.</verse>
				<verse number="21">И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;</verse>
				<verse number="22">Него ће свака жена заискати у суседе своје и у домаћице своје накита сребрног и накита златног и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и опленићете Мисир.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.</verse>
				<verse number="2">А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.</verse>
				<verse number="3">А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.</verse>
				<verse number="4">А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.</verse>
				<verse number="5">То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.</verse>
				<verse number="6">И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.</verse>
				<verse number="7">А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.</verse>
				<verse number="8">Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.</verse>
				<verse number="9">Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.</verse>
				<verse number="10">А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.</verse>
				<verse number="11">А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?</verse>
				<verse number="12">Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.</verse>
				<verse number="13">А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.</verse>
				<verse number="14">И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.</verse>
				<verse number="15">Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.</verse>
				<verse number="16">И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.</verse>
				<verse number="17">А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.</verse>
				<verse number="18">И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.</verse>
				<verse number="19">И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.</verse>
				<verse number="20">И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.</verse>
				<verse number="21">И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.</verse>
				<verse number="22">А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.</verse>
				<verse number="23">И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.</verse>
				<verse number="24">И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.</verse>
				<verse number="25">А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.</verse>
				<verse number="26">Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.</verse>
				<verse number="27">А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.</verse>
				<verse number="28">И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.</verse>
				<verse number="29">И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="30">И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.</verse>
				<verse number="31">И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.</verse>
				<verse number="2">Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.</verse>
				<verse number="3">А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.</verse>
				<verse number="4">А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.</verse>
				<verse number="5">Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.</verse>
				<verse number="6">И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:</verse>
				<verse number="7">Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.</verse>
				<verse number="8">А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.</verse>
				<verse number="9">Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.</verse>
				<verse number="10">И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.</verse>
				<verse number="11">Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.</verse>
				<verse number="12">И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.</verse>
				<verse number="13">А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.</verse>
				<verse number="14">И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?</verse>
				<verse number="15">И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?</verse>
				<verse number="16">Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.</verse>
				<verse number="17">А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.</verse>
				<verse number="18">Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.</verse>
				<verse number="19">И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.</verse>
				<verse number="20">И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.</verse>
				<verse number="21">Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.</verse>
				<verse number="22">И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?</verse>
				<verse number="23">Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Сад ћеш видети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крепком пустиће их, и истераће их из земље своје под руком крепком.</verse>
				<verse number="2">Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="3">И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог Свемогући, а именом својим, Господ, не бих им познат.</verse>
				<verse number="4">И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци.</verse>
				<verse number="5">И чух уздисање синова Израиљевих, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завета свог.</verse>
				<verse number="6">Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена мисирских, и опростићу вас ропства њиховог, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим.</verse>
				<verse number="7">И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена мисирских.</verse>
				<verse number="8">Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ.</verse>
				<verse number="9">И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства.</verse>
				<verse number="10">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="11">Иди, кажи Фараону, цару мисирском, нека пусти синове Израиљеве из земље своје.</verse>
				<verse number="12">А Мојсије проговори пред Господом и рече: Ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезаних усана?</verse>
				<verse number="13">Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповеди им да иду к синовима Израиљевим и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље мисирске.</verse>
				<verse number="14">Ово су поглавице у домовима отаца својих: синови Рувима, првенца Израиљевог: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове.</verse>
				<verse number="15">А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове.</verse>
				<verse number="16">А ово су имена синова Левијевих по породицама њиховим: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживе сто и тридесет и седам година.</verse>
				<verse number="17">А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим.</verse>
				<verse number="18">А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживе сто и тридесет и три године.</verse>
				<verse number="19">А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим.</verse>
				<verse number="20">А Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживе Амрам сто и тридесет и седам година.</verse>
				<verse number="21">А синови Исарови беху: Кореј и Нафек и Зехрија.</verse>
				<verse number="22">А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија.</verse>
				<verse number="23">А Арон се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара.</verse>
				<verse number="24">А синови Корејеви беху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве.</verse>
				<verse number="25">И Елеазар, син Аронов, ожени се једном од кћери Футилових, и она му роди Финеса. То су поглавице између отаца левитских по својим породицама.</verse>
				<verse number="26">То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: Изведите синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.</verse>
				<verse number="27">То су који говорише Фараону, цару мисирском, да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон.</verse>
				<verse number="28">И кад Господ говораше Мојсију у земљи мисирској,</verse>
				<verse number="29">Рече Господ Мојсију говорећи: Ја сам Господ; кажи Фараону цару мисирском све што сам ти казао.</verse>
				<verse number="30">И Мојсије рече пред Господом: Ево сам необрезаних усана, па како ће ме послушати Фараон?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Ево, поставио сам те да си Бог Фараону; а Арон брат твој биће пророк твој.</verse>
				<verse number="2">Говорићеш све што ти заповедим; Арон, пак, брат твој говориће Фараону да пусти синове Израиљеве из земље своје.</verse>
				<verse number="3">А ја ћу учинити да отврдне срце Фараону, те ћу умножити знаке своје и чудеса своја у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="4">И неће вас ипак послушати Фараон; а ја ћу метнути руку своју на Мисир, и извешћу војску своју, народ свој, синове Израиљеве из земље мисирске судовима великим.</verse>
				<verse number="5">И познаће Мисирци да сам ја Господ, кад дигнем руку своју на Мисир, и изведем синове Израиљеве између њих.</verse>
				<verse number="6">И учини Мојсије и Арон, како им заповеди Господ, тако учинише.</verse>
				<verse number="7">А Мојсију беше осамдесет година, а Арону осамдесет и три године, кад говораху с Фараоном.</verse>
				<verse number="8">И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="9">Кад вам каже Фараон и рече: Учините како чудо, онда реци Арону: Узми штап свој, и баци га пред Фараона; те ће се преметнути у змију.</verse>
				<verse number="10">И изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и учинише како заповеди Господ; и баци Арон штап свој пред Фараона и пред слуге његове, и преметну се у змију.</verse>
				<verse number="11">А Фараон дозва мудраце и врачаре; те и врачари мисирски учинише тако својим врачањем.</verse>
				<verse number="12">И бацише сваки свој штап, и преметнуше се штапови у змије; али штап Аронов прождре њихове штапове.</verse>
				<verse number="13">И отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ.</verse>
				<verse number="14">И рече Господ Мојсију: Отежа срце Фараоново; неће да пусти народ.</verse>
				<verse number="15">Иди ујутру к Фараону. Гле, он ће изаћи на воду, па стани према њему на обали, а штап који се био преметнуо у змију узми у руку.</verse>
				<verse number="16">И реци му: Господ Бог јеврејски посла ме к теби да ти кажем: Пусти народ мој да ми послужи у пустињи. Али ти ето још не послуша.</verse>
				<verse number="17">Зато Господ овако вели: Овако ћеш познати да сам ја Господ: ево, ударићу штапом што ми је у руци по води што је у реци, и преметнуће се у крв.</verse>
				<verse number="18">И рибе у реци помреће, и река ће се усмрдети, и Мисирци ће се узмучити тражећи воде да пију из реке.</verse>
				<verse number="19">И Господ рече Мојсију: Реци Арону: Узми штап свој, и пружи руку своју на воде мисирске, на потоке, на реке и на језера њихова и на сва зборишта вода њихових; и преметнуће се у крв, и биће крв по свој земљи мисирској, и по судима дрвеним и каменим.</verse>
				<verse number="20">И учинише Мојсије и Арон како им заповеди Господ; и подигавши Арон штап свој удари по води која беше у реци пред Фараоном и слугама његовим. И сва вода што беше у реци преметну се у крв.</verse>
				<verse number="21">И помреше рибе што беху у реци, и усмрде се река тако да не могаху Мисирци пити воде из реке, и беше крв по свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="22">Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем; и срце Фараону отврдну, те их не послуша, као што беше казао Господ.</verse>
				<verse number="23">И окренувши се Фараон отиде кући својој, и не мари ни за то.</verse>
				<verse number="24">А Мисирци сви копаше око реке тражећи воде да пију; јер не могаху пити воде из реке.</verse>
				<verse number="25">И наврши се седам дана како реку удари Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ: Пусти народ мој, да ми послужи.</verse>
				<verse number="2">Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама.</verse>
				<verse number="3">И река ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клети где спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твог и по пећима твојим и по наћвама твојим;</verse>
				<verse number="4">И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе.</verse>
				<verse number="5">И рече Господ Мојсију: Кажи Арону: Пружи руку своју са штапом својим на реке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу мисирску.</verse>
				<verse number="6">И пружи Арон руку своју на воде мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу мисирску.</verse>
				<verse number="7">Али и врачари мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу мисирску.</verse>
				<verse number="8">А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: Молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мог, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу.</verse>
				<verse number="9">А Мојсије рече Фараону: Част да ти је нада мном! Докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у реци да остану?</verse>
				<verse number="10">А он рече: До сутра. А Мојсије рече: Биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="11">Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твог; само ће у реци остати.</verse>
				<verse number="12">И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које беше пустио на Фараона.</verse>
				<verse number="13">А Господ учини по речи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља.</verse>
				<verse number="14">И на гомиле их гртаху, да је смрдела земља.</verse>
				<verse number="15">А кад Фараон виде где одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што беше казао Господ.</verse>
				<verse number="16">А Господ рече Мојсију: Кажи Арону: Пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="17">И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по целој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="18">А гледаше и врачари мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И беху уши по људима и по стоци.</verse>
				<verse number="19">И рекоше врачари Фараону: Ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што беше казао Господ.</verse>
				<verse number="20">А Господ рече Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: Овако вели Господ: Пусти народ мој да ми послужи.</verse>
				<verse number="21">Ако ли не пустиш народ мој, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће мисирске и земља на којој су.</verse>
				<verse number="22">Али ћу у тај дан одвојити земљу гесемску, где живи мој народ, и онде неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи.</verse>
				<verse number="23">И поставићу разлику између народа свог и народа твог. Сутра ће бити знак тај.</verse>
				<verse number="24">И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његових и у сву земљу мисирску, да се све у земљи поквари од бубина.</verse>
				<verse number="25">И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: Идите, принесите жртву Богу свом овде у земљи.</verse>
				<verse number="26">А Мојсије рече: Не ваља тако; јер бисмо принели на жртву Господу Богу свом што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем?</verse>
				<verse number="27">Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, као што нам је казао.</verse>
				<verse number="28">А Фараон рече: Пустићу вас да принесете жртву Господу Богу свом у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме.</verse>
				<verse number="29">А Мојсије рече: Ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог сутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народ да принесе жртву Господу.</verse>
				<verse number="30">И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.</verse>
				<verse number="31">И учини Господ по речи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његових и од народа његовог; не оста ни једна.</verse>
				<verse number="32">Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи;</verse>
				<verse number="2">Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,</verse>
				<verse number="3">Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.</verse>
				<verse number="4">А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа.</verse>
				<verse number="5">И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ.</verse>
				<verse number="6">И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно.</verse>
				<verse number="7">И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ.</verse>
				<verse number="8">Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;</verse>
				<verse number="9">И постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="10">И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци.</verse>
				<verse number="11">И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима.</verse>
				<verse number="12">И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="13">После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи.</verse>
				<verse number="14">Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи.</verse>
				<verse number="15">Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;</verse>
				<verse number="16">Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи.</verse>
				<verse number="17">И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?</verse>
				<verse number="18">Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада.</verse>
				<verse number="19">Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.</verse>
				<verse number="20">Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;</verse>
				<verse number="21">А који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.</verse>
				<verse number="22">И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="23">И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску.</verse>
				<verse number="24">А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој.</verse>
				<verse number="25">И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи.</verse>
				<verse number="26">Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града.</verse>
				<verse number="27">Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.</verse>
				<verse number="28">Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.</verse>
				<verse number="29">А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.</verse>
				<verse number="30">А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.</verse>
				<verse number="31">И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.</verse>
				<verse number="32">А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито.</verse>
				<verse number="33">И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.</verse>
				<verse number="34">Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим.</verse>
				<verse number="35">Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима,</verse>
				<verse number="2">И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="3">И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи.</verse>
				<verse number="4">Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју;</verse>
				<verse number="5">И покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу.</verse>
				<verse number="6">И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона.</verse>
				<verse number="7">А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир?</verse>
				<verse number="8">И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи?</verse>
				<verse number="9">А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи.</verse>
				<verse number="10">А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите.</verse>
				<verse number="11">Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон.</verse>
				<verse number="12">Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града.</verse>
				<verse number="13">И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.</verse>
				<verse number="14">И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих.</verse>
				<verse number="15">И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="16">Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама.</verse>
				<verse number="17">Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт.</verse>
				<verse number="18">И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.</verse>
				<verse number="19">И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској.</verse>
				<verse number="20">Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="21">И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати.</verse>
				<verse number="22">И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана.</verse>
				<verse number="23">Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.</verse>
				<verse number="24">Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама.</verse>
				<verse number="25">А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом;</verse>
				<verse number="26">Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.</verse>
				<verse number="27">Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.</verse>
				<verse number="28">И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.</verse>
				<verse number="29">А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А Господ рече Мојсију: Још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвим, и још ће вас терати.</verse>
				<verse number="2">А сада кажи народу нека сваки човек иште у суседа свог и свака жена у суседе своје накита сребрних и накита златних.</verse>
				<verse number="3">И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије беше врло велик човек у земљи мисирској код слуга Фараонових и код народа.</verse>
				<verse number="4">И рече Мојсије: Овако вели Господ: Око поноћи проћи ћу кроз Мисир,</verse>
				<verse number="5">И помреће сви првенци у земљи мисирској, од првенца Фараоновог, који хтеде седети на престолу његовом, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке шта је год првенац.</verse>
				<verse number="6">И биће вика велика по свој земљи мисирској, какве још није било нити ће је кад бити.</verse>
				<verse number="7">А код синова Израиљевих нигде неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца.</verse>
				<verse number="8">И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: Иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гневом.</verse>
				<verse number="9">А Господ рече Мојсију: Неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="10">И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве из земље своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години.</verse>
				<verse number="3">Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;</verse>
				<verse number="4">Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.</verse>
				<verse number="5">А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.</verse>
				<verse number="6">И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.</verse>
				<verse number="7">И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.</verse>
				<verse number="8">И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу.</verse>
				<verse number="9">Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.</verse>
				<verse number="10">И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри.</verse>
				<verse number="11">А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.</verse>
				<verse number="12">Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ.</verse>
				<verse number="13">А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској.</verse>
				<verse number="14">И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.</verse>
				<verse number="15">Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља.</verse>
				<verse number="16">Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити.</verse>
				<verse number="17">И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вечним.</verse>
				<verse number="18">Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече.</verse>
				<verse number="19">За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи.</verse>
				<verse number="20">Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим.</verse>
				<verse number="21">И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху.</verse>
				<verse number="22">И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра.</verse>
				<verse number="23">Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија.</verse>
				<verse number="24">И држите ово као закон теби и синовима твојим довека.</verse>
				<verse number="25">И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу.</verse>
				<verse number="26">И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба?</verse>
				<verse number="27">Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се.</verse>
				<verse number="28">И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише.</verse>
				<verse number="29">А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке.</verse>
				<verse number="30">Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца.</verse>
				<verse number="31">И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе.</verse>
				<verse number="32">Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите.</verse>
				<verse number="33">И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви.</verse>
				<verse number="34">И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја.</verse>
				<verse number="35">И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина.</verse>
				<verse number="36">И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце.</verse>
				<verse number="37">И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце.</verse>
				<verse number="38">И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много.</verse>
				<verse number="39">И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице.</verse>
				<verse number="40">А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година.</verse>
				<verse number="41">И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске.</verse>
				<verse number="42">Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено.</verse>
				<verse number="43">И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе;</verse>
				<verse number="44">А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе.</verse>
				<verse number="45">Дошљак или најамник да је не једе.</verse>
				<verse number="46">У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.</verse>
				<verse number="47">Сав збор Израиљев нека чини тако.</verse>
				<verse number="48">Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе.</verse>
				<verse number="49">Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама.</verse>
				<verse number="50">И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише.</verse>
				<verse number="51">И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје.</verse>
				<verse number="3">И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем.</verse>
				<verse number="4">Данас излазите, месеца Авива;</verse>
				<verse number="5">Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца;</verse>
				<verse number="6">Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи.</verse>
				<verse number="7">Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом.</verse>
				<verse number="8">И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира.</verse>
				<verse number="9">И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира.</verse>
				<verse number="10">Зато врши закон овај на време, од године до године.</verse>
				<verse number="11">И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је,</verse>
				<verse number="12">Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу.</verse>
				<verse number="13">А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи.</verse>
				<verse number="14">А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског.</verse>
				<verse number="15">Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем.</verse>
				<verse number="16">И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира.</verse>
				<verse number="17">А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир.</verse>
				<verse number="18">Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске.</verse>
				<verse number="19">И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом.</verse>
				<verse number="20">Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње.</verse>
				<verse number="21">А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу.</verse>
				<verse number="22">И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.</verse>
				<verse number="3">Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња.</verse>
				<verse number="4">И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.</verse>
				<verse number="5">А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?</verse>
				<verse number="6">И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.</verse>
				<verse number="7">И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе.</verse>
				<verse number="8">И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.</verse>
				<verse number="9">И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.</verse>
				<verse number="10">И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.</verse>
				<verse number="11">И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.</verse>
				<verse number="12">Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.</verse>
				<verse number="13">А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века.</verse>
				<verse number="14">Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати.</verse>
				<verse number="15">А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду.</verse>
				<verse number="16">А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим.</verse>
				<verse number="17">И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.</verse>
				<verse number="18">И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим.</verse>
				<verse number="19">И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.</verse>
				<verse number="20">И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ.</verse>
				<verse number="21">И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.</verse>
				<verse number="22">И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране.</verse>
				<verse number="23">И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.</verse>
				<verse number="24">А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску.</verse>
				<verse number="25">И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.</verse>
				<verse number="26">А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.</verse>
				<verse number="27">И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.</verse>
				<verse number="28">А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.</verse>
				<verse number="29">И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране.</verse>
				<verse number="30">И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском.</verse>
				<verse number="31">И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада запева Мојсије и синови Израиљеви ову песму Господу, и рекоше овако: Певаћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.</verse>
				<verse number="2">Сила је моја и песма моја Господ, који ме избави; Он је Бог мој, и славићу Га; Бога оца мог, и узвишаваћу Га.</verse>
				<verse number="3">Господ је велик ратник; име му је Господ.</verse>
				<verse number="4">Кола Фараонова и војску његову врже у море; избране војводе његове утопише се у црвеном мору.</verse>
				<verse number="5">Бездани их покрише; падоше у дубину као камен.</verse>
				<verse number="6">Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десница Твоја, Господе, сатре непријатеља.</verse>
				<verse number="7">И мноштвом величанства свог оборио си оне који усташе на те; пустио си гнев свој, и прождре их као сламу.</verse>
				<verse number="8">Од даха ноздрва Твојих сабра се вода; стаде у гомилу вода која тече; стинуше се вали усред мора.</verse>
				<verse number="9">Непријатељ рече: Тераћу, стигнућу, делићу плен; наситиће их се душа моја, извући ћу мач свој, истребиће их рука моја.</verse>
				<verse number="10">Ти дуну ветром својим, и море их покри, и утонуше као олово у дубокој води.</verse>
				<verse number="11">Ко је као Ти међу силнима. Господе? Ко је као Ти славан у светости, страшан у хвали, и да чини чудеса?</verse>
				<verse number="12">Ти пружи десницу своју, и прождре их земља.</verse>
				<verse number="13">Водиш милошћу својом народ, који си искупио, водиш крепошћу својом у стан светости своје.</verse>
				<verse number="14">Чуће народи, и задрхтаће; мука ће спопасти оне који живе у земљи филистејској.</verse>
				<verse number="15">Тада ће се препасти старешине едомске, јунаке моавске спопашће дрхат, уплашиће се сви који живе у хананској.</verse>
				<verse number="16">Спопашће их страх и трепет; од величине руке Твоје замукнуће као камен, докле не прође народ Твој, Господе, докле не прође народ који си задобио.</verse>
				<verse number="17">Одвешћеш их и посадићеш их на гори наследства свог, на месту које си себи за стан спремио, Господе, у светињи, Господе, коју су Твоје руке утврдиле.</verse>
				<verse number="18">Господ ће царовати довека.</verse>
				<verse number="19">Јер уђоше коњи Фараонови с колима његовим и с коњицима његовим у море, и Господ поврати на њих воду морску; а синови Израиљеви пређоше сувим посред мора.</verse>
				<verse number="20">И Марија пророчица, сестра Аронова, узе бубањ у руку своју; а за њом изиђоше све жене с бубњевима и свиралама.</verse>
				<verse number="21">И отпеваше им Марија: Певајте Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.</verse>
				<verse number="22">Потом крену Мојсије синове Израиљеве од Мора Црвеног, и пођоше у пустињу Сур; и три дана ишавши по пустињи не нађоше воду.</verse>
				<verse number="23">Оданде дођоше у Меру, али не могоше пити воду у Мери, јер беше горка; отуда се прозва место Мера.</verse>
				<verse number="24">Тада стаде народ викати на Мојсија говорећи: Шта ћемо пити?</verse>
				<verse number="25">И Мојсије завапи ка Господу, а Господ му показа дрво, те га метну у воду, и вода поста слатка. Онде му даде уредбу и закон, и онде га окуша.</verse>
				<verse number="26">И рече: Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог, и учиниш што је право у очима Његовим, и ако пригнеш ухо к заповестима Његовим и сачуваш све уредбе Његове, ниједну болест коју сам пустио на Мисир нећу пустити на тебе; јер сам ја Господ, лекар твој.</verse>
				<verse number="27">И дођоше у Елим, где беше дванаест извора и седамдесет палми; и онде стадоше у логор код воде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Од Елима се подигоше, и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца пошто изиђоше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="2">И стаде викати сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона у пустињи,</verse>
				<verse number="3">И рекоше им синови Израиљеви: Камо да смо помрли од руке Господње у земљи мисирској, кад седасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобила! Јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу.</verse>
				<verse number="4">А Господ рече Мојсију: Ево учинићу да вам дажди из неба хлеб, а народ нека излази и купи сваки дан колико треба на дан, да га окушам хоће ли ходити по мом закону или неће.</verse>
				<verse number="5">А шестог дана нека зготове шта донесу, а нека буде двојином онолико колико накупе сваки дан.</verse>
				<verse number="6">И рече Мојсије и Арон свим синовима Израиљевим: Довече ћете познати да вас је Господ извео из земље мисирске;</verse>
				<verse number="7">А сутра ћете видети славу Господњу; јер је чуо вику вашу на Господа. Јер шта смо ми да вичете на нас?</verse>
				<verse number="8">И рече Мојсије: Довече ће вам дати Господ меса да једете а ујутру хлеба да се наситите; јер је чуо Господ вику вашу, којом вичете на Њ. Јер шта смо ми? Није на нас ваша вика него на Господа.</verse>
				<verse number="9">И рече Мојсије Арону: Кажи свему збору синова Израиљевих: Приступите пред Господа, јер је чуо вику вашу.</verse>
				<verse number="10">И кад рече Арон свему збору синова Израиљевих, погледаше у пустињу, и гле, слава Господња показа се у облаку.</verse>
				<verse number="11">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="12">Чуо сам вику синова Израиљевих. Кажи им и реци: Довече ћете јести меса, а сутра ћете се наситити хлеба, и познаћете да сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="13">И увече долетеше препелице и прекрилише логор, а ујутру паде роса око логора;</verse>
				<verse number="14">А кад се диже роса, а то по пустињи нешто ситно округло, ситно као слана по земљи.</verse>
				<verse number="15">И кад виде синови Израиљеви, говораху један другом: Шта је ово? Јер не знаху шта беше. А Мојсије им рече: То је хлеб што вам даде Господ да једете.</verse>
				<verse number="16">То је за шта заповеди Господ: купите га сваки дан колико коме треба за јело, по гомор на главу, по броју душа ваших, сваки нека узме за оне који су му у шатору.</verse>
				<verse number="17">И учинише тако синови Израиљеви; и накупише који више који мање.</verse>
				<verse number="18">Па мерише на гомор, и не дође више оном који накупи много, нити мање оном који накупи мало, него сваки накупи колико му је требало да једе.</verse>
				<verse number="19">И рече им Мојсије: Нико да не оставља од тога за сутра.</verse>
				<verse number="20">Али не послушаше Мојсија, него неки оставише од тога за сутра, те се уцрва и усмрде. И расрди се Мојсије на њих.</verse>
				<verse number="21">Тако га купљаху свако јутро, сваки колико му требаше за јело; а кад сунце огреваше, тада се растапаше.</verse>
				<verse number="22">А у шести дан накупише хлеба двојином, по два гомора на сваког; и дођоше све старешине од збора, и јавише Мојсију.</verse>
				<verse number="23">А он им рече: Ово каза Господ: Сутра је субота, одмор свет Господу; шта ћете пећи, пеците, и шта ћете кувати, кувајте данас; а шта претече, оставите и чувајте за сутра.</verse>
				<verse number="24">И оставише за сутра, као што заповеди Мојсије, и не усмрде се нити беше црва у њему.</verse>
				<verse number="25">И рече Мојсије: Једите то данас, јер је данас субота Господња, данас нећете наћи у пољу.</verse>
				<verse number="26">Шест ћете дана купити, а седми је дан субота, тада га неће бити.</verse>
				<verse number="27">И у седми дан изиђоше неки од народа да купе, али не нађоше.</verse>
				<verse number="28">А Господ рече Мојсију: Докле ћете се противити заповестима мојим и законима мојим?</verse>
				<verse number="29">Видите, Господ вам је дао суботу, зато вам даје шестог дана хлеба на два дана. Стојте сваки на свом месту, и нека не одлази нико са свог места у седми дан.</verse>
				<verse number="30">И почину народ у седми дан.</verse>
				<verse number="31">И дом Израиљев прозва тај хлеб мана; а беше као семе коријандрово, бео, и на језику као медени колачи.</verse>
				<verse number="32">И рече Мојсије: Ово је заповедио Господ: напуни гомор тога, нека се чува од колена до колена вашег, да виде хлеб, којим сам вас хранио у пустињи кад вас изведох из земље мисирске.</verse>
				<verse number="33">И рече Мојсије Арону: Узми крчаг и наспи пун гомор мане, и метни пред Господа да се чува од колена до колена вашег.</verse>
				<verse number="34">И остави га Арон пред сведочанством да се чува, као што заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="35">А синови Израиљеви једоше ману четрдесет година док не дођоше у земљу у којој ће живети; једоше ману док не дођоше на међу земље хананске.</verse>
				<verse number="36">А гомор је десетина ефе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповести Господњој, и стадоше у логор у Рафидину; а онде не беше воде да народ пије.</verse>
				<verse number="2">И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: Дај нам воде да пијемо. А он им рече: Што се свађате са мном? Што кушате Господа?</verse>
				<verse number="3">Али народ беше онде жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: Зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу?</verse>
				<verse number="4">А Мојсије завапи ка Господу говорећи: Шта ћу чинити с овим народом? Још мало па ће ме засути камењем.</verse>
				<verse number="5">А Господ рече Мојсију: Прођи пред народ, и узми са собом старешине израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди.</verse>
				<verse number="6">А ја ћу стајати пред тобом онде на стени на Хориву; а ти удари у стену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старешинама израиљским.</verse>
				<verse number="7">А место оно прозва Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: Је ли Господ међу нама или није?</verse>
				<verse number="8">Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.</verse>
				<verse number="9">А Мојсије рече Исусу: Избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.</verse>
				<verse number="10">И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда.</verse>
				<verse number="11">И докле Мојсије држаше у вис руке своје, побеђиваху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надвлађиваху Амаличани.</verse>
				<verse number="12">Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те седе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчаног.</verse>
				<verse number="13">И разби Исус Амалика и народ његов оштрим мачем.</verse>
				<verse number="14">Потом рече Господ Мојсију: Запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвим истребити спомен Амаликов испод неба.</verse>
				<verse number="15">Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ, застава моја.</verse>
				<verse number="16">И рече: Што се рука беше подигла на престо Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од колена до колена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А Јотор свештеник мадијански, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу свом, како изведе Господ Израиља из Мисира;</verse>
				<verse number="2">И узе, Јотор таст Мојсијев, Сефору жену Мојсијеву, коју беше послао натраг,</verse>
				<verse number="3">И два сина њена, од којих једном беше име Гирсам, јер рече: Туђин сам у земљи туђој,</verse>
				<verse number="4">А другом беше име Елијезер, јер, рече, Бог оца мог би ми у помоћи и оте ме од мача Фараоновог.</verse>
				<verse number="5">И пође Јотор, таст Мојсијев, са синовима његовим и са женом његовом к Мојсију у пустињу, где беше у логору под гором Божијом.</verse>
				<verse number="6">И поручи Мојсију: Ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њена с њом.</verse>
				<verse number="7">И Мојсије изађе на сусрет тасту свом и поклони му се и целива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов.</verse>
				<verse number="8">И приповеди Мојсије тасту свом све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ.</verse>
				<verse number="9">И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке мисирске;</verse>
				<verse number="10">И рече Јотор: Благословен да је Господ, који вас избави из руке мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства мисирског.</verse>
				<verse number="11">Сад видим да је Господ већи од свих богова, јер чим се поношаху оним их самим надвиси.</verse>
				<verse number="12">И узе Јотор, таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старешине израиљске, и једоше с тастом Мојсијевим пред Богом.</verse>
				<verse number="13">А сутрадан седе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера.</verse>
				<verse number="14">А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: Шта то радиш с народом? Зашто седиш сам, а сав народ стоји пред тобом од јутра до вечера.</verse>
				<verse number="15">А Мојсије рече тасту свом: Јер долази народ к мени да пита Бога.</verse>
				<verse number="16">Кад имају шта међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе Његове.</verse>
				<verse number="17">А таст Мојсијев рече му: Није добро шта радиш.</verse>
				<verse number="18">Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити.</verse>
				<verse number="19">Него послушај мене; ја ћу те световати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу;</verse>
				<verse number="20">И учи их наредбама и законима Његовим, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити.</verse>
				<verse number="21">А из свега народа изабери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, хиљаднике, стотинике, педесетнике и десетнике;</verse>
				<verse number="22">Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом.</verse>
				<verse number="23">Ако то учиниш, и Бог ти заповеди, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје место.</verse>
				<verse number="24">И Мојсије послуша таста свог, и учини све што рече.</verse>
				<verse number="25">И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, хиљаднике, стотнике, педесетнике и десетнике.</verse>
				<verse number="26">Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами.</verse>
				<verse number="27">После отпусти Мојсије таста свог, који се врати у своју земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Првог дана трећег месеца, пошто изађоше синови Израиљеви из Мисира, тог дана дођоше у пустињу Синајску.</verse>
				<verse number="2">Кренувши се из Рафидина дођоше у пустињу Синајску, и стадоше у логор у пустињи, а логор начинише Израиљци онде под гором.</verse>
				<verse number="3">И Мојсије изађе на гору к Богу; и повика му Господ с горе говорећи: Овако кажи дому Јаковљевом, и реци синовима Израиљевим:</verse>
				<verse number="4">Видели сте шта сам учинио Мисирцима и како сам вас као на крилима орловим носио и довео вас к себи.</verse>
				<verse number="5">А сада ако добро узаслушате глас мој и ушчувате завет мој, бићете моје благо мимо све народе, премда је моја сва земља.</verse>
				<verse number="6">И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су речи које ћеш казати синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="7">А Мојсије дође и сазва старешине народне; и каза им све ове речи које му Господ заповеди.</verse>
				<verse number="8">А сав народ одговори сложно и рече: Шта је год казао Господ чинићемо. И Мојсије јави Господу речи народне.</verse>
				<verse number="9">А Господ рече Мојсију: Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку, да народ чује кад ти станем говорити и да ти верује до века. Јер Мојсије беше јавио Господу речи народне.</verse>
				<verse number="10">И рече Господ Мојсију: Иди к народу, и освештај их данас и сутра, и нека оперу хаљине своје;</verse>
				<verse number="11">И нека буду готови за трећи дан, јер ће у трећи дан сићи Господ на гору Синајску пред свим народом.</verse>
				<verse number="12">А поставићеш народу међу унаоколо, и рећи ћеш: Чувајте се да не ступите на гору и да се не дотакнете краја њеног; шта се год дотакне горе, погинуће;</verse>
				<verse number="13">Тога да се нико не дотакне руком, него камењем да се заспе или да се устрели, било живинче или човек, да не остане у животу. Кад рог затруби отежући онда нека пођу на гору.</verse>
				<verse number="14">И Мојсије сиђе с горе к народу; и освешта народ, и опраше хаљине своје.</verse>
				<verse number="15">И рече народу: Будите готови за трећи дан, и не лежите са женама.</verse>
				<verse number="16">А трећи дан кад би ујутру, громови загрмеше и муње засеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако, да задрхта сав народ који беше у логору.</verse>
				<verse number="17">Тада Мојсије изведе народ из логора пред Бога, и стадоше испод горе.</verse>
				<verse number="18">А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора трешаше веома.</verse>
				<verse number="19">И труба све јаче трубљаше, и Мојсије говораше а Бог му одговараше гласом.</verse>
				<verse number="20">И Господ сишавши на гору Синајску, на врх горе, позва Мојсија на врх горе; и изађе Мојсије.</verse>
				<verse number="21">А Господ рече Мојсију: Сиђи, опомени народ да не преступе међе да виде Господа, да не би изгинули од мене.</verse>
				<verse number="22">И сами свештеници, који приступају ка Господу, нека се освештају, да их не би побио Господ.</verse>
				<verse number="23">А Мојсије рече Господу: Неће моћи народ изаћи на гору Синајску, јер си нас Ти опоменуо рекавши: Начини међу гори и освештај је.</verse>
				<verse number="24">А Господ му рече: Иди, сиђи, па онда дођи ти и Арон с тобом; а свештеници и народ нека не преступе међе да се попну ка Господу, да их не би побио.</verse>
				<verse number="25">И сиђе Мојсије к народу, и каза им.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Тада рече Бог све ове речи говорећи:</verse>
				<verse number="2">Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.</verse>
				<verse number="3">Немој имати других богова уза ме.</verse>
				<verse number="4">Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.</verse>
				<verse number="5">Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене;</verse>
				<verse number="6">А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.</verse>
				<verse number="7">Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.</verse>
				<verse number="8">Сећај се дана од одмора да га светкујеш.</verse>
				<verse number="9">Шест дана ради, и свршуј све послове своје.</verse>
				<verse number="10">А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.</verse>
				<verse number="11">Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.</verse>
				<verse number="12">Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="13">Не убиј.</verse>
				<verse number="14">Не чини прељубе.</verse>
				<verse number="15">Не кради.</verse>
				<verse number="16">Не сведочи лажно на ближњег свог.</verse>
				<verse number="17">Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.</verse>
				<verse number="18">И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека,</verse>
				<verse number="19">И рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.</verse>
				<verse number="20">А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.</verse>
				<verse number="21">И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.</verse>
				<verse number="22">И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих.</verse>
				<verse number="23">Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи.</verse>
				<verse number="24">Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.</verse>
				<verse number="25">Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.</verse>
				<verse number="26">Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">А ово су закони које ћеш им поставити:</verse>
				<verse number="2">Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.</verse>
				<verse number="3">Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.</verse>
				<verse number="4">Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.</verse>
				<verse number="5">Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,</verse>
				<verse number="6">Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.</verse>
				<verse number="7">Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.</verse>
				<verse number="8">Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.</verse>
				<verse number="9">Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.</verse>
				<verse number="10">Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.</verse>
				<verse number="11">Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.</verse>
				<verse number="12">Ко удари човека, те умре, да се погуби.</verse>
				<verse number="13">Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.</verse>
				<verse number="14">Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.</verse>
				<verse number="15">Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.</verse>
				<verse number="16">Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.</verse>
				<verse number="17">Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.</verse>
				<verse number="18">Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,</verse>
				<verse number="19">Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.</verse>
				<verse number="20">Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;</verse>
				<verse number="21">Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.</verse>
				<verse number="22">Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;</verse>
				<verse number="23">Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,</verse>
				<verse number="24">Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,</verse>
				<verse number="25">Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.</verse>
				<verse number="26">Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.</verse>
				<verse number="27">И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.</verse>
				<verse number="28">Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.</verse>
				<verse number="29">Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.</verse>
				<verse number="30">Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.</verse>
				<verse number="31">Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.</verse>
				<verse number="32">Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.</verse>
				<verse number="33">Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,</verse>
				<verse number="34">Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.</verse>
				<verse number="35">Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.</verse>
				<verse number="36">Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.</verse>
				<verse number="2">Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;</verse>
				<verse number="3">Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.</verse>
				<verse number="4">Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.</verse>
				<verse number="5">Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.</verse>
				<verse number="6">Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.</verse>
				<verse number="7">Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;</verse>
				<verse number="8">Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.</verse>
				<verse number="9">За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.</verse>
				<verse number="10">Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,</verse>
				<verse number="11">Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.</verse>
				<verse number="12">Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.</verse>
				<verse number="13">Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.</verse>
				<verse number="14">Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.</verse>
				<verse number="15">Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.</verse>
				<verse number="16">Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.</verse>
				<verse number="17">А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.</verse>
				<verse number="18">Вештици не дај да живи.</verse>
				<verse number="19">Ко би облежао живинче, да се погуби.</verse>
				<verse number="20">Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.</verse>
				<verse number="21">Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="22">Немојте уцвелити удовице и сироте.</verse>
				<verse number="23">Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,</verse>
				<verse number="24">И запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.</verse>
				<verse number="25">Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.</verse>
				<verse number="26">Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;</verse>
				<verse number="27">Јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.</verse>
				<verse number="28">Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.</verse>
				<verse number="29">Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.</verse>
				<verse number="30">Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.</verse>
				<verse number="31">Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Не износи лажних гласова; не пристај с безбожником да сведочиш криво.</verse>
				<verse number="2">Не иди за множином на зло, и не говори на суду поводећи се за већим бројем да се изврне правда.</verse>
				<verse number="3">Сиромаху у парници његовој не гледај што је сиромах.</verse>
				<verse number="4">Ако наиђеш на вола непријатеља свог или на магарца његовог, где је залутао, одведи га к њему.</verse>
				<verse number="5">Ако видиш где је ненавиднику твом пао магарац под теретом својим, немој да га оставиш, него му помози.</verse>
				<verse number="6">Немој изврнути правде сиромаху свом у парници његовој.</verse>
				<verse number="7">Речи лажне клони се, и безазленог и правог немој убити, јер нећу оправдати безбожника.</verse>
				<verse number="8">Не узимај поклона, јер поклон заслепљује окате и изврће речи правима.</verse>
				<verse number="9">Дошљаке не цвели, јер ви знате каква је душа дошљаку, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="10">Шест година засејавај земљу своју и сабирај род њен;</verse>
				<verse number="11">А седме године остави је нека почине, да једу сиромаси народа твог, а шта иза њих остане нека једу звери пољске; тако ради и с виноградом својим и с маслиником својим.</verse>
				<verse number="12">Шест дана ради послове своје, а у седми дан почини, да се одмори во твој и магарац твој, и да одахне син робиње твоје и дошљак.</verse>
				<verse number="13">Држите се свега што сам вам казао. Не помињите имена богова туђих, и да се не чује из уста ваших.</verse>
				<verse number="14">Три пута преко године светкуј ми:</verse>
				<verse number="15">Празник пресних хлебова држи; седам дана једи хлебове пресне, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тада изашао из Мисира; и нико да не изађе преда ме празан;</verse>
				<verse number="16">И празник жетве првина од труда твог што посејеш у пољу свом; и празник бербе на свршетку сваке године, кад сабереш труд свој с њиве.</verse>
				<verse number="17">Три пута преко године све мушкиње твоје да излази пред Господа Бога.</verse>
				<verse number="18">Крв од жртве моје не приноси уз хлебове киселе, и претилина празника мог да не преноћи до јутра.</verse>
				<verse number="19">Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јагњета у млеку мајке његове.</verse>
				<verse number="20">Ево, ја шаљем анђела свог пред тобом да те чува на путу, и да те одведе на место које сам ти приправио.</verse>
				<verse number="21">Чувај га се, и слушај га, немој да га расрдиш, јер вам неће опростити грех, јер је моје име у њему.</verse>
				<verse number="22">Него ако га добро узаслушаш и уствориш све што кажем, ја ћу бити непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима.</verse>
				<verse number="23">Јер ће анђео мој ићи пред тобом и одвешће те у земљу аморејску и хетејску и ферезејску и хананејску и јевејску и јевусејску, и ја ћу их истребити.</verse>
				<verse number="24">Немој се клањати боговима њиховим нити им служити, ни чинити шта они чине, него их сасвим обори и ликове њихове сасвим изломи.</verse>
				<verse number="25">И служите Господу Богу свом, и Он ће благословити хлеб твој и воду твоју; и уклонићу болест између вас.</verse>
				<verse number="26">Неће бити пометкиње ни нероткиње у земљи твојој; и број дана твојих напунићу.</verse>
				<verse number="27">Пустићу страх свој пред тобом, и уплашићу сваки народ на који дођеш, и обратићу к теби плећи свих непријатеља твојих.</verse>
				<verse number="28">Послаћу и стршљене пред тобом, да терају Јевеје, Хананеје и Хетеје испред тебе.</verse>
				<verse number="29">Нећу их отерати испред тебе за једну годину, да не опусти земља и да се зверје пољско не намножи на тебе.</verse>
				<verse number="30">Помало ћу их одгонити испред тебе докле се не намножиш и заузмеш земљу.</verse>
				<verse number="31">И поставићу међе твоје од мора црвеног до мора филистејског и од пустиње до реке; јер ћу вама у руке дати оне који живе у оној земљи да их отераш испред себе.</verse>
				<verse number="32">Немој хватати вере с њима ни с боговима њиховим.</verse>
				<verse number="33">Нека не седе у земљи твојој, да те не наврате да се огрешиш о мене, јер би служио боговима њиховим, и то би ти била замка.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">И рече Мојсију: Изађи горе ка Господу ти и Арон и Надав и Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих, и поклоните се издалека.</verse>
				<verse number="2">И Мојсије сам нека приступи ка Господу, а они нека не приступе; и народ нека не иде на горе с њим.</verse>
				<verse number="3">И дође Мојсије, и каза народу све речи Господње и све законе. И одговори народ једним гласом и рекоше: Чинићемо све што је рекао Господ.</verse>
				<verse number="4">И написа Мојсије све речи Господње, и уставши рано начини олтар под гором и дванаест ступова за дванаест племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="5">И посла младиће између синова Израиљевих, који принесоше жртве паљенице и принесоше теоце на жртве захвалне Господу.</verse>
				<verse number="6">И узевши Мојсије половину крви, метну у зделе, а половину крви изли на олтар.</verse>
				<verse number="7">И узе књигу заветну и прочита народу. А они рекоше: Шта је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо.</verse>
				<verse number="8">А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: Ево крв завета, који учини Господ с вама за све речи ове.</verse>
				<verse number="9">Потом отиде горе Мојсије и Арон, Надав и Авијуд, и седамдесет старешина Израиљевих.</verse>
				<verse number="10">И видеше Бога Израиљевог, и под ногама Његовим као дело од камена сафира и као небо кад је ведро.</verse>
				<verse number="11">И не пружи руке своје на изабране између синова Израиљевих, него видеше Бога, па једоше и пише.</verse>
				<verse number="12">И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш.</verse>
				<verse number="13">Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију.</verse>
				<verse number="14">А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима.</verse>
				<verse number="15">И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору.</verse>
				<verse number="16">И беше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака.</verse>
				<verse number="17">И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="18">И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Реци синовима Израиљевим да ми скупе прилог: од сваког који драге воље да, узмите прилог мени.</verse>
				<verse number="3">А ово је прилог што ћете узимати од њих, злато и сребро и бронзу,</verse>
				<verse number="4">И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет,</verse>
				<verse number="5">И коже овнујске црвене обојене, и коже јазавичије, и дрво ситим,</verse>
				<verse number="6">Уље за видело, мирисе за уље помазања и за мирисави кад,</verse>
				<verse number="7">Камење онихово и камење за укивање на оплећак и напрсник.</verse>
				<verse number="8">И нека ми начине светињу, да међу њима наставам;</verse>
				<verse number="9">Као што ћу ти показати слику од шатора и слику од свих ствари његових, тако да начините.</verse>
				<verse number="10">Нека начине ковчег од дрвета ситима, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта, и у висину од подруг лакта.</verse>
				<verse number="11">И покуј га чистим златом, изнутра и споља покуј га; и озго му начини златан венац унаоколо.</verse>
				<verse number="12">И салиј му четири биочуга од злата, и метни му их на четири угла, да му с једне стране буду два биочуга и с друге стране два биочуга.</verse>
				<verse number="13">И начини полуге од дрвета ситима, и окуј их у злато.</verse>
				<verse number="14">И провуци полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се о њима носи ковчег;</verse>
				<verse number="15">У биочузима на ковчегу нека стоје полуге, да се не ваде из њих.</verse>
				<verse number="16">Па у ковчег метни сведочанство, које ћу ти дати.</verse>
				<verse number="17">И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два лакта и по, а у ширину од подруг лакта.</verse>
				<verse number="18">И начини два херувима златна, једноставне их начини, на два краја заклопцу.</verse>
				<verse number="19">И начини херувима једног на једном крају а другог херувима на другом крају; на заклопцу начините два херувима на оба краја.</verse>
				<verse number="20">И нека херувими рашире крила у вис да заклањају крилима заклопац, и нека буду лицем окренути један другом, према заклопцу нека су окренута лица херувимима.</verse>
				<verse number="21">И метнућеш заклопац озго на ковчег, а у ковчег ћеш метнути сведочанство које ћу ти дати.</verse>
				<verse number="22">И ту ћу се састајати с тобом и говорићу ти озго са заклопца између два херувима, који ће бити на ковчегу од сведочанства, све што ћу ти заповедати за синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="23">Начини и сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта, а у ширину од једног лакта, а у висину од подруг лакта.</verse>
				<verse number="24">И покуј га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо.</verse>
				<verse number="25">И начини му оплату унаоколо с подланице, и начини златан венац око оплате.</verse>
				<verse number="26">И начини му четири биочуга од злата, и метни му те биочуге на четири угла који ће му бити код четири ноге.</verse>
				<verse number="27">Под оплатом нека буду биочузи, да у њима стоје полуге да се носи сто.</verse>
				<verse number="28">А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их златом да се о њима носи сто.</verse>
				<verse number="29">И начини му зделе и чаше и ведра и котлиће, којима ће се преливати, а начинићеш их од чистог злата.</verse>
				<verse number="30">И метаћеш на сто хлебове, да су постављени свагда преда мном.</verse>
				<verse number="31">И начини свећњак од чистог злата, једноставан нека буде свећњак; ступ и гране и чашице, јабуке, и цветови нека буду у њега.</verse>
				<verse number="32">А шест грана нека му излази са страна, три гране с једне стране свећњака а три гране с друге стране свећњака.</verse>
				<verse number="33">Три чашице као бадем нека буду на једној грани и јабука и цвет, и три чашице као бадем и јабука и цвет на другој грани; тако нека буде на шест грана што излазе из свећњака.</verse>
				<verse number="34">И на самом свећњаку нека буду четири чашице као бадем и јабуке и цветови.</verse>
				<verse number="35">Једна јабука под две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега, и једна јабука под друге две гране што излазе из њега; тако ће бити под шест грана што ће излазити из свећњака;</verse>
				<verse number="36">Јабуке и гране њихове из њега нека излазе; све једноставно од чистог злата.</verse>
				<verse number="37">И начинићеш му седам жижака, и палићеш их да светле са сваке стране;</verse>
				<verse number="38">И усекачи и спремице за гар нека буду од чистог злата.</verse>
				<verse number="39">Од таланта чистог злата нека буде начињен са свим тим справама.</verse>
				<verse number="40">И гледај, те начини све ово по слици која ти је показана на гори.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А шатор ћеш начинити од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца; и по њима да буду везени херувими.</verse>
				<verse number="2">Један завес нека буде двадесет и осам лаката дуг и четири лакта широк; сви завеси да буду једне мере.</verse>
				<verse number="3">Пет завеса нека се састављају један с другим, и пет других завеса нека се састављају један с другим.</verse>
				<verse number="4">И начини петље од порфире по крају једног завеса, где ће се крајеви састављати, и тако начини по крају другог завеса, где ће се крајеви састављати.</verse>
				<verse number="5">Педесет петаља начини на једном завесу, а педесет петаља начини на крају другог завеса, где ће се састављати с другим, а петље да буду једна према другој.</verse>
				<verse number="6">И начини педесет кука од злата, да запнеш завесе један за други кукама, и тако ће бити шатор један.</verse>
				<verse number="7">И начини завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начини.</verse>
				<verse number="8">Завес један нека буде тридесет лаката дуг, а широк четири лакта; тих једанаест завеса да су једне мере.</verse>
				<verse number="9">И састави пет завеса заједно, а шест осталих заједно, на двоје ћеш превити шести завес с предње стране наслону.</verse>
				<verse number="10">И начини педесет петаља на стражњем крају првог завеса, где ће се састављати, а педесет петаља на крају другог завеса, где ће се састављати.</verse>
				<verse number="11">И начини кука бронзаних педесет, и запни куке на петље, и састави наслон, да буде једно.</verse>
				<verse number="12">А што је више у завеса на наслону, половина завеса што претиче, нека виси на стражњој страни шатору.</verse>
				<verse number="13">И лакат с једне стране а лакат с друге стране што има више у дужину у завеса на наслону, нека виси шатору са стране и тамо и амо, да га заклања.</verse>
				<verse number="14">И начини покривач наслону од кожа овнујских црвених обојених, и сврх њега покривач од кожа јазавичијих.</verse>
				<verse number="15">И начини за шатор даске од дрвета ситима, које ће стајати право.</verse>
				<verse number="16">Десет лаката нека буде свака даска дуга а подруг лакта широка.</verse>
				<verse number="17">Два чепа нека буду на дасци, један према другом наједнако; тако начини на свакој дасци за шатор.</verse>
				<verse number="18">Тако начини даске за шатор, двадесет дасака на јужној страни.</verse>
				<verse number="19">А под двадесет дасака начини четрдесет стопица од сребра: две стопице под једну даску за два чепа њена, и две стопице под другу даску за два чепа њена.</verse>
				<verse number="20">А на другој страни шатора према северу двадесет дасака.</verse>
				<verse number="21">Са четрдесет стопица сребрних, две стопице под једну даску и две стопице под другу даску.</verse>
				<verse number="22">А на западној страни шатора начини шест дасака,</verse>
				<verse number="23">И две даске на два угла од шатора.</verse>
				<verse number="24">И оне нека се састављају оздо и нека се састављају озго биочугом; тако нека буде у обе које ће бити на оба угла.</verse>
				<verse number="25">Тако ће бити осам дасака са стопицама сребрним, са шеснаест стопица, две стопице под једну даску, а две стопице под другу даску.</verse>
				<verse number="26">И начини преворнице од дрвета ситима, пет за даске на једној страни шатора,</verse>
				<verse number="27">И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла.</verse>
				<verse number="28">А средња преворница да иде преко среде дасака од једног краја до другог.</verse>
				<verse number="29">А даске окуј златом, и биочуге им начини од злата, да се кроз њих провуку преворнице, а и преворнице окуј златом.</verse>
				<verse number="30">Тако ћеш подигнути шатор по слици која ти је показана на гори.</verse>
				<verse number="31">И начини завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, и по њему нека буду везени херувими.</verse>
				<verse number="32">И обеси га о четири ступа од дрвета ситима, окована златом, са кукама златним, на четири стопице сребрне.</verse>
				<verse number="33">И обеси завес о куке, и унеси за завес ковчег од сведочанства, да вам завес раставља светињу од светиње над светињама.</verse>
				<verse number="34">И метни заклопац на ковчег од сведочанства у светињи над светињама.</verse>
				<verse number="35">И намести сто пред завес а свећњак према столу на јужној страни шатора, да сто стоји на северној страни.</verse>
				<verse number="36">И на врата наслону начинићеш завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен;</verse>
				<verse number="37">И за тај завес начинићеш пет ступова од дрвета ситима, које ћеш оковати златом, са кукама златним, и салићеш за њих пет стопица од бронзе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">И начини олтар од дрвета ситима, пет лаката у дужину и пет лаката у ширину, четвороугласт да буде олтар, три лакта висок.</verse>
				<verse number="2">И на четири угла начини му рогове, из њега да излазе рогови, и оковаћеш га у бронзу.</verse>
				<verse number="3">И начинићеш му лонце за пепео и лопатице и котлиће и виљушке и машице; све му посуђе начини од бронзе.</verse>
				<verse number="4">И начини му решетку од бронзе као мрежу, и начини у решетке четири биочуга од бронзе на четири угла њена.</verse>
				<verse number="5">И метни је испод олтара унаоколо, да буде решетка до средине олтара.</verse>
				<verse number="6">Начини и полуге олтару, полуге од дрвета ситима, и окуј их у бронзу.</verse>
				<verse number="7">И полуге да се провуку кроз биочуге, да буду полуге с две стране олтару, кад се носи.</verse>
				<verse number="8">Начинићеш га од дасака да буде изнутра шупаљ; као што ти је показано на гори тако нека начине.</verse>
				<verse number="9">И начинићеш трем шатору на јужној страни; завеси трему да буду од танког платна узведеног, сто лаката у дужину на једној страни.</verse>
				<verse number="10">И двадесет ступова и под њих двадесет стопица од бронзе, а куке на ступовима и пасови њихови од сребра.</verse>
				<verse number="11">Тако и са западне стране да буду завеси сто лаката дуги, и двадесет ступова и двадесет стопица од бронзе, на ступовима куке и њихови пасови од сребра.</verse>
				<verse number="12">А ширина ће трему имати са западне стране завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица под њих.</verse>
				<verse number="13">А на предњој страни према истоку биће трем широк педесет лаката.</verse>
				<verse number="14">Од петнаест лаката нека буду завеси на једној страни, и за њих три ступа и три стопице под њих;</verse>
				<verse number="15">На другој страни завеси од петнаест лаката, и три ступа за њих и три стопице под њих.</verse>
				<verse number="16">А над вратима од трема завес од двадесет лаката од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, и четири ступа за њ, и под њих четири стопице.</verse>
				<verse number="17">Сви ступови у трему унаоколо да буду опасани сребром, и куке да су им сребрне а стопице од бронзе.</verse>
				<verse number="18">У дужину ће трем имати сто лаката, у ширину педесет свуда, а у висину пет лаката, да буде од танког платна узведеног, а стопице од бронзе.</verse>
				<verse number="19">Све посуђе у шатору за сваку службу, и све коље у њему и све коље у трему да буде од бронзе.</verse>
				<verse number="20">И ти заповеди синовима Израиљевим да ти донесу уља маслиновог чистог цеђеног за видело, да би жишци горели свагда.</verse>
				<verse number="21">У шатору од састанка пред завесом, који ће заклањати сведочанство, нека их Арон и синови његови спремају да горе од вечера до јутра пред Господом. То нека је уредба вечна коленима њиховим међу синовима Израиљевим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">А ти узми к себи Арона, брата свог са синовима његовим између синова Израиљевих да ми буду свештеници, Арон и Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар, синови Аронови.</verse>
				<verse number="2">И начини свете хаљине Арону, брату свом, за част и дику.</verse>
				<verse number="3">И кажи свим људима вештим, које сам напунио духа мудрости, нека начине хаљине Арону, да се посвети да ми буде свештеник.</verse>
				<verse number="4">А ово су хаљине што ће начинити: напрсник и оплећак и плашт, кошуља везена, капа и појас. Те хаљине свете нека направе Арону, брату твом и синовима његовим, да ми буду свештеници,</verse>
				<verse number="5">И нека узму злата и порфире и скерлета и црвца и танког платна;</verse>
				<verse number="6">И нека начине оплећак од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен.</verse>
				<verse number="7">Две пораменице нека буду на њему, које ће се састављати на два краја, да се држи заједно.</verse>
				<verse number="8">А појас на њему нека буде направе исте као и он, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног.</verse>
				<verse number="9">И узми два камена ониха, и на њима изрежи имена синова Израиљевих,</verse>
				<verse number="10">Шест имена њихових на једном камену, а шест имена осталих на другом камену по реду како се који родио.</verse>
				<verse number="11">Вештином каменарском, којом се режу печати, изрезаћеш на та два камена имена синова Израиљевих, и опточи их златом унаоколо.</verse>
				<verse number="12">И метни та два камена на пораменице оплећку, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, и Арон да носи имена њихова пред Господом на оба рамена своја за спомен.</verse>
				<verse number="13">И начини копче од злата.</verse>
				<verse number="14">И два ланца од чистог злата начини једнака плетена, и обеси ланце плетене о копче.</verse>
				<verse number="15">И напрсник судски начини направе везене онакве као оплећак, од злата, од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна узведеног начини га.</verse>
				<verse number="16">Нека буде четвороугласт и двострук, у дужину с педи и у ширину с педи.</verse>
				<verse number="17">И удари по њему драго камење, у четири реда нека буде камење. У првом реду: сардоникс, топаз и смарагд;</verse>
				<verse number="18">А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант;</verse>
				<verse number="19">А у трећем реду; лигур и ахат и аметист;</verse>
				<verse number="20">А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис; нека буду уковани у злато у свом реду.</verse>
				<verse number="21">И тих камена с именима синова Израиљевих биће дванаест по именима њиховим, да буду резани као печат, сваки са својим именом, за дванаест племена.</verse>
				<verse number="22">И на напрсник метни ланце једнаке, плетене, од чистог злата.</verse>
				<verse number="23">И две гривне златне начини на напрсник, и метни две гривне на два краја напрснику.</verse>
				<verse number="24">Па провуци два ланца златна кроз две гривне на крајевима напрснику.</verse>
				<verse number="25">А друга два краја од два ланца запни за две копче, и метни на пораменице од оплећка спред.</verse>
				<verse number="26">И начини друге две гривне златне, и метни их на друга два краја напрснику изнутра на страни која је од оплећка.</verse>
				<verse number="27">И начини још две златне гривне, и метни их на пораменице од оплећка оздо према саставцима његовим, више појаса на оплећку.</verse>
				<verse number="28">Тако нека вежу напрсник гривне његове за гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји над појасом од оплећка, и да се не одваја напрсник од оплећка.</verse>
				<verse number="29">И нека носи Арон имена синова Израиљевих на напрснику судском на срцу свом кад улази у светињу за спомен пред Господом вазда.</verse>
				<verse number="30">И метни на напрсник судски Урим и Тумим, да буде на срцу Арону кад улази пред Господа, и Арон ће носити суд синова Израиљевих на срцу свом пред Господом вазда.</verse>
				<verse number="31">И начини плашт под оплећак сав од порфире.</verse>
				<verse number="32">И озго нека буде прорез у среди, и нека буде опточен прорез свуда унаоколо траком ткан, као прорез у оклопа, да се не раздре.</verse>
				<verse number="33">А по скуту му начини шипке од порфире и од скерлета и од црвца свуда унаоколо, и међу њима златна звонца свуда унаоколо:</verse>
				<verse number="34">Звонце златно па шипак, звонце златно па шипак по скуту од плашта свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="35">И то ће бити на Арону кад служи, да се чује глас кад улази у светињу пред Господа и кад излази, да не погине.</verse>
				<verse number="36">И начини плочу од чистог злата, и на њој изрежи као на печату: Светиња Господу.</verse>
				<verse number="37">И вежи је врпцом од порфире за капу, спред на капи да стоји.</verse>
				<verse number="38">И биће на челу Ароновом, да носи Арон грехе светих приноса које принесу синови Израиљеви у свим даровима својих светих приноса; биће на челу његовом вазда, да би били мили Господу.</verse>
				<verse number="39">И начини кошуљу од танког платна изметаног, и начини капу од танког платна, а појас начини везен.</verse>
				<verse number="40">И синовима Ароновим начини кошуље, и начини им појасе, и капице им начини за част и дику.</verse>
				<verse number="41">Па то обуци Арону брату свом и синовима његовим, и помажи их и напуни им руке и посвети их да ми буду свештеници.</verse>
				<verse number="42">И начини им гаће ланене, да се покрије голо тело; од бедара до дна стегна да буду.</verse>
				<verse number="43">И то нека је на Арону и на синовима његовим кад улазе у шатор од састанка или кад приступају к олтару да служе у светињи, да не би носећи грехе погинули. Ово ће бити уредба вечна њему и семену његовом након њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Учинићеш им ово кад их станеш освештавати да ми врше службу свештеничку: узми теле и два овна здрава,</verse>
				<verse number="2">И хлебове пресне и колаче пресне замешене с уљем, и погаче пресне намазане уљем, од брашна пшеничног умеси их.</verse>
				<verse number="3">И метни их у једну котарицу, и принеси их у котарици с телетом и с два овна.</verse>
				<verse number="4">И доведи Арона и синове његове пред врата шатора од састанка, и умиј их водом.</verse>
				<verse number="5">И узевши хаљине обуци Арону кошуљу и плашт испод оплећка и оплећак и напрсник, и опаши га појасом од оплећка.</verse>
				<verse number="6">И метни му капу на главу и свету плочу на капу.</verse>
				<verse number="7">И узми уље за помазање, и излиј му на главу, и помазаћеш га.</verse>
				<verse number="8">И синове његове доведи и обуци им кошуље;</verse>
				<verse number="9">И опаши их појасима, Арона и синове његове, и метни им капе на главе, да имају свештенство уредбом вечном. Тако ћеш посветити руке Арону и синовима његовим.</verse>
				<verse number="10">И доведи теле пред шатор од састанка, а Арон и синови његови нека метну руке телету на главу.</verse>
				<verse number="11">И закољи теле пред Господом на вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="12">И узевши крви од телета помажи рогове олтару прстом својим, а осталу крв сву пролиј на подножје олтару.</verse>
				<verse number="13">И узми све сало по цревима, и мрежицу на јетри, и оба бубрега и сало око њих, и запали на олтару.</verse>
				<verse number="14">А месо од телета и кожу и балегу спали огњем изван логора; то је жртва за грех.</verse>
				<verse number="15">Потом узми овна једног, и на главу овну нека метну руке своје Арон и синови његови.</verse>
				<verse number="16">И закољи овна и узми крви од њега и покропи олтар унаоколо.</verse>
				<verse number="17">А овна изуди, и опери дроб и ноге, и метни их на удове његове и на главу.</verse>
				<verse number="18">И свега овна запали на олтару; то је жртва паљеница Господу, мирис угодан, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="19">Па узми и другог овна, и нека му метне Арон и синови његови руке своје на главу.</verse>
				<verse number="20">И закољи тог овна, и узми крви од њега и помажи њом крај од десног уха Арону и крај од десног уха синовима његовим, и палац у десне руке њихове и палац у десне ноге њихове, а осталом крвљу покропи олтар унаоколо.</verse>
				<verse number="21">И узми крви која буде на олтару и уља за помазање, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове, и биће свет он и хаљине његове и синови његови и хаљине њихове.</verse>
				<verse number="22">Потом узми сало од овна и реп и сало што је по цревима и мрежицу на јетри и оба бубрега и сало око њих, и десно плеће; јер је ован посветни;</verse>
				<verse number="23">И један хлеб и један колач с уљем и једну погачу из котарице у којој буду пресни хлебови пред Господом.</verse>
				<verse number="24">И то све метни у руке Арону и у руке синовима његовим, и обрћи тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом.</verse>
				<verse number="25">По том узми им то из руку, и запали на олтару сврх жртве паљенице, да буде мирис угодан пред Господом; то је жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="26">И узми груди од овна посветног, који буде за Арона, и обртаћеш их тамо и амо, да буде жртва обртана пред Господом; и то ће бити твој део.</verse>
				<verse number="27">Тако ћеш осветити груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане, шта је обртано и шта је подизано од овна посветног за Арона и за синове његове.</verse>
				<verse number="28">И то ће бити Арону и синовима његовим уредбом вечном од синова Израиљевих, јер је жртва подизана. Кад је жртва подизана синова Израиљевих од њихових жртава захвалних, жртва подизана биће Господу.</verse>
				<verse number="29">А свете хаљине Аронове нека буду синовима његовим након њега да се помазују у њима и да им се у њима посвећују руке.</verse>
				<verse number="30">Седам дана нека их облачи који на његово место буде свештеник између синова његових, који ће улазити у шатор од састанка да служи у светињи.</verse>
				<verse number="31">А овна посветног узми и скувај месо од њега на месту светом.</verse>
				<verse number="32">И Арон и синови његови нека на вратима шатора од састанка једу месо од тог овна и хлеб што је у котарици.</verse>
				<verse number="33">Нека га једу они за које је било очишћење да би им се посветиле руке да би били посвећени; а други да не једе, јер је ствар света.</verse>
				<verse number="34">Ако ли би остало шта меса посветног или хлеба до јутра, онда што остане сажежи огњем, а да се не једе, јер је ствар света.</verse>
				<verse number="35">И тако учини Арону и синовима његовим по свему што ти заповедих; седам дана светићеш им руке.</verse>
				<verse number="36">И сваки ћеш дан приносити на жртву теле за грех ради очишћења; и очистићеш олтар чинећи очишћење на њему, и помазаћеш га да се освети.</verse>
				<verse number="37">Седам дана чинићеш очишћење на олтару и осветићеш га, те ће олтар бити светиња над светињама; шта се год дотакне олтара, биће свето.</verse>
				<verse number="38">И ово ћеш приносити на олтару: два јагњета од године сваки дан без прекида.</verse>
				<verse number="39">Једно јагње приноси јутром а друго приноси вечером,</verse>
				<verse number="40">И још десетину ефе пшеничног брашна смешана с уљем цеђеним, ког да буде четврт ина, и налив вина, четврт ина на једно јагње.</verse>
				<verse number="41">А друго јагње принеси увече; као са жртвом јутарњом и с наливом њеним тако и с овом чини да буде мирис угодан, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="42">То нека буде жртва паљеница свагда од колена до колена вашег на вратима шатора од састанка пред Господом, где ћу се састајати с вама да говорим с тобом.</verse>
				<verse number="43">И онде ћу се састајати са синовима Израиљевим, да се освећује славом мојом.</verse>
				<verse number="44">И осветићу шатор од састанка и олтар; и Арона и синове његове осветићу да су ми свештеници.</verse>
				<verse number="45">И наставаћу међу синовима Израиљевим, и бићу им Бог.</verse>
				<verse number="46">И познаће да сам ја Господ Бог њихов, који сам их извео из земље мисирске да наставам међу њима, ја Господ Бог њихов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Још начини олтар кадиони, од дрвета ситима начини га.</verse>
				<verse number="2">Дужина нека му буде лакат, и ширина лакат, четвороугласт да буде, и два лакта висок; из њега нека му излазе рогови.</verse>
				<verse number="3">И покуј га чистим златом, озго са страна унаоколо, и рогове његове; и начини му венац златан унаоколо.</verse>
				<verse number="4">И начини му по два биочуга златна испод венца на два угла његова с обе стране, и кроз њих ћеш провући полуге да се може носити.</verse>
				<verse number="5">А полуге начини од дрвета ситима, и окуј их у злато.</verse>
				<verse number="6">И метни га пред завес који виси пред ковчегом од сведочанства према заклопцу који је над сведочанством, где ћу се с тобом састајати.</verse>
				<verse number="7">И нека кади на њему Арон кадом мирисним; свако јутро нека кади кад спреми жишке.</verse>
				<verse number="8">И кад запали Арон жишке увече, нека кади; нека буде кад свагдашњи пред Господом од колена до колена вашег.</verse>
				<verse number="9">Не приносите на њему кад туђи нити жртву паљеницу нити принос; ни налив не лијте на њему.</verse>
				<verse number="10">Само очишћење нека чини над роговима његовим Арон једном у години; крвљу од жртве за грех у дан очишћења једном у години чиниће очишћења на њему од кољена до кољена вашег; јер је то светиња над светињама Господу.</verse>
				<verse number="11">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="12">Кад станеш бројати синове Израиљеве, између оних који иду у број сваки нека даде откуп за живот свој Господу, кад их станеш бројати, да не би дошло на њих какво зло кад их станеш бројати.</verse>
				<verse number="13">А нека да сваки који иде у број пола сикла, по сиклу светом (а тај је сикал двадесет новчића); пола сикла биће прилог Господу.</verse>
				<verse number="14">Ко год иде у бој, од двадесет година и више, нека да прилог Господу.</verse>
				<verse number="15">Богати да не да више а сиромах да не да мање од по сикла, кад дају прилог Господу на очишћење душа ваших.</verse>
				<verse number="16">И узевши новце за очишћење од синова Израиљевих остави их за потребу у шатору од састанка, и биће синовима Израиљевим спомен пред Господом за очишћење душа ваших.</verse>
				<verse number="17">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="18">Начини и умиваоницу од бронзе и подножје јој од бронзе за умивање; и метни је између шатора од састанка и олтара, и налиј у њу воде.</verse>
				<verse number="19">Да из ње пере Арон и синови његови руке своје и ноге своје.</verse>
				<verse number="20">Кад иду у шатор од састанка, нека се умивају водом, да не изгину, или кад приступају к олтару да служе и да пале жртву огњену Господу.</verse>
				<verse number="21">Тада нека перу руке своје и ноге своје да не изгину. То нека им буде уредба вечна Арону и семену његовом од колена до колена.</verse>
				<verse number="22">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="23">Узми мириса најбољих: смирне најчистије пет стотина сикала и цимета мирисавог пола толико, двеста педесет, и иђирота такође двеста педесет,</verse>
				<verse number="24">И касије пет стотина мером светом, и уља маслиновог један ин.</verse>
				<verse number="25">И од тога начини уље за свето помазање, уље најбоље вештином апотекарском; то да буде уље светог помазања.</verse>
				<verse number="26">И њим помажи шатор од састанка и ковчег од сведочанства,</verse>
				<verse number="27">И сто и све справе његове, и свећњак и справе његове, и олтар кадиони,</verse>
				<verse number="28">И олтар на коме се приноси жртва паљеница, и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено.</verse>
				<verse number="29">Тако ћеш их осветити, те ће бити светиња над светињом, и шта их се год дотакне биће свето.</verse>
				<verse number="30">Помажи и Арона и синове његове, и осветићеш их да ми буду свештеници.</verse>
				<verse number="31">А синовима Израиљевим кажи и реци: Ово нека ми буде уље светог помазања од колена до колена вашег.</verse>
				<verse number="32">Тело човечје нека се не маже њим, нити правите такво уље какво је оно; свето је, нека вам буде свето.</verse>
				<verse number="33">Ако ли би ко начинио тако уље или намазао њим другог, истребиће се из народа свог.</verse>
				<verse number="34">И рече Господ Мојсију: Узми мириса, стакте, ониха и халвана мирисавог, и тамјана чистог, колико једног толико другог.</verse>
				<verse number="35">И од тога начини кад, састављен вештином апотекарском, чист и свет.</verse>
				<verse number="36">И истуцавши га наситно, метаћеш га пред сведочанством у шатору од састанка, где ћу се састајати с тобом; то нека вам буде светиња над светињама.</verse>
				<verse number="37">А такав кад какав начиниш немојте себи правити; то нека ти је светиња за Господа.</verse>
				<verse number="38">Ако ли би ко начинио такав да га мирише, истребиће се из народа свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Гле, позвах по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног.</verse>
				<verse number="3">И напуних га Духа Светог, мудрости и разума и знања и сваке вештине,</verse>
				<verse number="4">Да вешто измишља како се шта може начинити од злата и од сребра и од бронзе,</verse>
				<verse number="5">Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво, и сваки посао радити.</verse>
				<verse number="6">И ево удружих с њим Елијава, сина Ахисамаховог од племена Дановог, и сваком вештом човеку у срце дадох вештину да израде све што сам ти заповедио.</verse>
				<verse number="7">Шатор од састанка, и ковчег за сведочанство и заклопац на њ, и све справе у шатору,</verse>
				<verse number="8">И сто и справе његове, и свећњак чисти са свим справама његовим, и олтар кадиони,</verse>
				<verse number="9">И олтар за жртву паљеницу са свим справама његовим, и умиваоницу и подножје њено,</verse>
				<verse number="10">И хаљине службене и свете хаљине Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку,</verse>
				<verse number="11">И уље помазања, и кад мирисни за светињу. Све нека начине онако како сам ти заповедио.</verse>
				<verse number="12">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="13">А ти кажи синовима Израиљевим и реци: Али суботе моје чувајте, јер је знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећујем.</verse>
				<verse number="14">Чувајте дакле суботу, јер вам је света; ко би је оскврнио, да се погуби; јер ко би год радио какав посао у њу, истребиће се она душа из народа свог.</verse>
				<verse number="15">Шест дана нека се ради; а седми је дан субота, одмор, свет Господу; ко би год радио посао у дан суботни, да се погуби.</verse>
				<verse number="16">Зато ће чувати синови Израиљеви суботу празнујући суботу од колена до колена заветом вечним.</verse>
				<verse number="17">То је знак између мене и синова Израиљевих довека; јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.</verse>
				<verse number="18">И изговоривши ово Мојсију на гори Синајској, даде му две плоче сведочанства, плоче камене писане прстом Божијим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.</verse>
				<verse number="2">А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.</verse>
				<verse number="3">И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.</verse>
				<verse number="4">А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="5">А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.</verse>
				<verse number="6">И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.</verse>
				<verse number="7">А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.</verse>
				<verse number="8">Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="9">Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.</verse>
				<verse number="10">И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.</verse>
				<verse number="11">А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?</verse>
				<verse number="12">Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.</verse>
				<verse number="13">Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.</verse>
				<verse number="14">И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.</verse>
				<verse number="15">Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.</verse>
				<verse number="16">И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.</verse>
				<verse number="17">А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.</verse>
				<verse number="18">А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.</verse>
				<verse number="19">И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.</verse>
				<verse number="20">Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="21">И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?</verse>
				<verse number="22">А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.</verse>
				<verse number="23">Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.</verse>
				<verse number="24">А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.</verse>
				<verse number="25">А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,</verse>
				<verse number="26">Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.</verse>
				<verse number="27">И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.</verse>
				<verse number="28">И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.</verse>
				<verse number="29">Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.</verse>
				<verse number="30">А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.</verse>
				<verse number="31">И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.</verse>
				<verse number="32">Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.</verse>
				<verse number="33">А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.</verse>
				<verse number="34">А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.</verse>
				<verse number="35">И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је.</verse>
				<verse number="2">И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.</verse>
				<verse number="3">И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.</verse>
				<verse number="4">А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита.</verse>
				<verse number="5">Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.</verse>
				<verse number="6">И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.</verse>
				<verse number="7">А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора.</verse>
				<verse number="8">И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.</verse>
				<verse number="9">А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.</verse>
				<verse number="10">И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора.</verse>
				<verse number="11">И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.</verse>
				<verse number="12">И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.</verse>
				<verse number="13">Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ.</verse>
				<verse number="14">И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.</verse>
				<verse number="15">А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде.</verse>
				<verse number="16">Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.</verse>
				<verse number="17">А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.</verse>
				<verse number="18">Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју.</verse>
				<verse number="19">А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.</verse>
				<verse number="20">И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.</verse>
				<verse number="21">И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену.</verse>
				<verse number="22">И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.</verse>
				<verse number="23">Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију: Истеши себи две плоче од камена као што су биле прве, да напишем на тим плочама речи које су биле на првим плочама, које си разбио.</verse>
				<verse number="2">И буди готов за сутра да рано изађеш на гору Синајску, и станеш преда ме на врх горе.</verse>
				<verse number="3">Али нека нико не иде с тобом, и нико нека се не покаже на свој гори, ни овце ни говеда да не пасу близу горе.</verse>
				<verse number="4">И истеса Мојсије две плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене.</verse>
				<verse number="5">А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ.</verse>
				<verse number="6">Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином.</verse>
				<verse number="7">Који чува милост хиљадама, прашта безакоња и неправде и грехе, који не правда кривога, и походи грехе отачке на синовима и на унуцима до трећег и четвртог колена.</verse>
				<verse number="8">А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,</verse>
				<verse number="9">И рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, Господе, нека иде Господ посред нас, јер је народ тврдоврат: и опрости нам безакоње наше и грех наш, и узми нас за наследство.</verse>
				<verse number="10">А Он рече: Ево постављам завет; пред целим народом твојим учинићу чудеса, која нису учињена нигде на земљи ни у коме народу, и видећете дело Господње сав народ, међу којим си, јер ће бити страшно шта ћу ја учинити с тобом.</verse>
				<verse number="11">Држи шта ти данас заповедам; ево, ја ћу изагнати испред тебе Амореје и Хананеје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.</verse>
				<verse number="12">Чувај се да не хваташ вере с онима који живе у земљи у коју ћеш доћи, да ти не буду замка усред тебе.</verse>
				<verse number="13">Него олтаре њихове оборите, и ликове њихове изломите, и гајеве њихове исеците.</verse>
				<verse number="14">Јер не ваља да се клањаш другом Богу: јер се Господ зове ревнитељ, Бог је ревнитељ.</verse>
				<verse number="15">Немој хватати вере с онима који живе у оној земљи, да не би чинећи прељубу за боговима својим и приносећи жртву боговима својим позвали те, и ти јео жртве њихове.</verse>
				<verse number="16">И да не би кћерима њиховим женио синове своје, и да не би кћери њихове чинећи прељубу за боговима својим учиниле да синови твоји чине прељубу за боговима њиховим.</verse>
				<verse number="17">Ливене богове не гради себи.</verse>
				<verse number="18">Празник пресних хлебова држи; седам дана једи пресне хлебове, као што сам ти заповедио, на време, месеца Авива, јер си тог месеца изашао из Мисира.</verse>
				<verse number="19">Све што отвара материцу моје је, и свако мушко у стоци твојој што отвара материцу, говече или ситна стока.</verse>
				<verse number="20">Али магаре које отвори материцу откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат; и сваког првенца између синова својих откупи; и да се нико не покаже празан преда мном.</verse>
				<verse number="21">Шест дана ради, а у седми дан почини, и од орања и од жетве почини.</verse>
				<verse number="22">Празнуј празник седмица, првина жетве пшеничне, и празник бербе на свршетку године.</verse>
				<verse number="23">Три пута у години да се свако мушко између вас покаже пред Господом Богом Израиљевим.</verse>
				<verse number="24">Јер ћу изагнати народе испред тебе, и међе твоје раширићу, и нико неће пожелети земље твоје, кад станеш долазити да се покажеш пред Господом Богом својим три пута у години.</verse>
				<verse number="25">Немој приносити крв од жртве моје уз хлебове киселе, и да не преноћи до јутра жртва празника пасхе.</verse>
				<verse number="26">Првине од првог рода земље своје донеси у кућу Господа Бога свог; немој кувати јаре у млеку мајке његове.</verse>
				<verse number="27">И рече Господ Мојсију: Напиши себи те речи; јер по тим речима учиних завет с тобом и с Израиљем.</verse>
				<verse number="28">И Мојсије оста онде код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче речи завета, десет речи.</verse>
				<verse number="29">И кад Мојсије силажаше с горе Синајске, и држаше у руци две плоче сведочанства силазећи с горе, не знаше да му кожа на лицу поста светла докле говораше с њим.</verse>
				<verse number="30">И виде Арон и сви синови Израиљеви Мојсија, а то му се светли кожа на лицу, и не смеше приступити к њему.</verse>
				<verse number="31">Али их зовну Мојсије, и вратише се к њему Арон и сви главари у збору, и говори с њима Мојсије.</verse>
				<verse number="32">Потом приступише сви синови Израиљеви, и заповеди им све што му каза Господ на гори Синајској.</verse>
				<verse number="33">А кад им Мојсије изговори, застре лице своје покривалом.</verse>
				<verse number="34">Али кад Мојсије долажаше пред Господа да с Њим говори, скидаше покривало докле не би изашао; а изашавши казиваше синовима Израиљевим шта му се заповедаше.</verse>
				<verse number="35">Тада виђаху синови Израиљеви лице Мојсијево, где се светли кожа на лицу његовом, те Мојсије опет застираше покривалом лице своје докле не би опет ушао да говори с Њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Потом сабра Мојсије сав збор синова Израиљевих, и рече им: Ово је заповедио Господ да чините:</verse>
				<verse number="2">Шест дана да се ради, а седми да вам је свет, субота почивања Господњег; ко би радио у тај дан, да се погуби.</verse>
				<verse number="3">Ватре не ложите по становима својим у дан суботни.</verse>
				<verse number="4">Још рече Мојсије свему збору синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ и рекао:</verse>
				<verse number="5">Скупите између себе прилог Господу; ко год хоће драге воље, нека донесе прилог Господу: злато и сребро и бронзу,</verse>
				<verse number="6">И порфиру и скерлет и црвац и танко платно и кострет,</verse>
				<verse number="7">И коже овнујске црвене обојене и коже јазавичије и дрво ситим,</verse>
				<verse number="8">И уље за видело, и мирисе за уље помазања и за кад мирисни,</verse>
				<verse number="9">И камење онихово, и камење за укивање по оплећку и по напрснику.</verse>
				<verse number="10">И који су год вешти међу вама нека дођу да раде шта је заповедио Господ:</verse>
				<verse number="11">Шатор, и наслон његов, и покривач његов, и куке његове, и даске његове, преворнице његове, ступове његове и стопице његове,</verse>
				<verse number="12">Ковчег, и полуге његове, и заклопац, и завес,</verse>
				<verse number="13">Сто, и полуге његове и све справе његове, и хлеб за постављање,</verse>
				<verse number="14">И свећњак за видело са справама његовим, и жишке његове, и уље за видело,</verse>
				<verse number="15">И олтар кадиони, и полуге његове, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора,</verse>
				<verse number="16">Олтар за жртву паљеницу, и решетку његову од бронзе, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено,</verse>
				<verse number="17">Завесе за трем, ступове његове и стопице његове, и завес на врата од трема,</verse>
				<verse number="18">Коље за шатор, и коље за трем с ужима њиховим.</verse>
				<verse number="19">Хаљине службене за службу у светињи, и хаљине свете Арону свештенику, и хаљине синовима његовим за службу свештеничку.</verse>
				<verse number="20">Тада отиде сав збор синова Израиљевих од Мојсија;</verse>
				<verse number="21">И вратише се, сваки ког подиже срце његово и кога год дух покрете драговољно, и донесоше прилог Господу за грађење шатора од састанка и за сву службу у њему и за хаљине свете.</verse>
				<verse number="22">Долазише људи и жене, ко год беше драговољног срца, и доносише споне и обоце и прстење и наруквице и свакојаке наките златне; и сваки донесе прилог злата Господу.</verse>
				<verse number="23">Ко год имаше порфире, скерлета, црвца, танког платна, кострети, кожа овнујских црвених обојених и кожа јазавичијих, сваки доношаше.</verse>
				<verse number="24">И ко год прилагаше сребро или бронзу, доношаше у прилог Господу; и у кога год беше дрвета ситима, за сваку употребу у служби доношаше.</verse>
				<verse number="25">И све жене веште предоше својим рукама, и доносише шта напредоше за порфиру, скерлет, црвац и танко платно.</verse>
				<verse number="26">И све жене које подиже срце њихово и беху веште, предоше кострет.</verse>
				<verse number="27">А главари доносише камење онихово и камење за укивање по оплећку и по напрснику,</verse>
				<verse number="28">И мирисе и уље за видело и уље за помазање и за кад мирисни.</verse>
				<verse number="29">Сви људи и жене, које подиже драговољно срце да доносе шта треба за све дело које Господ заповеди преко Мојсија да се начини, донесоше синови Израиљеви драговољни прилог Господу.</verse>
				<verse number="30">Тада рече Мојсије синовима Израиљевим: Видите, Господ позва по имену Веселеила сина Урије сина Оровог од племена Јудиног,</verse>
				<verse number="31">И напуни га духа Божијег, мудрости, разума и знања и вештине за сваки посао,</verse>
				<verse number="32">Да вешто измишља како се шта ради од злата и сребра и од бронзе,</verse>
				<verse number="33">Да уме резати камење и укивати, да уме тесати дрво и радити сваки посао врло вешто.</verse>
				<verse number="34">И даде му у срце, њему и Елијаву сину Ахисамаховом од племена Дановог, да могу учити друге.</verse>
				<verse number="35">Напуни их вештине да раде сваки посао, да кују, тешу, везу, и ткају порфиру, скерлет, црвац и танко платно, и да раде свакојаке послове вешто измишљајући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">И стаде радити Веселеило и Елијав и сви људи вешти, којима беше Господ дао мудрост и разум да умеју радити сваки посао за службу у светињи, и све што је заповедио Господ.</verse>
				<verse number="2">И позва Мојсије Веселеила и Елијава и све људе веште, којима Господ даде мудрост у срце, које год подиже срце њихово да дођу да раде тај посао.</verse>
				<verse number="3">И узеше од Мојсија све прилоге, које донесоше синови Израиљеви да се уради дело за службу у светињи. Али још доношаху к њему драговољне прилоге свако јутро.</verse>
				<verse number="4">Тада дођоше сви вешти људи, који рађаху дело за светињу, сваки од свог посла, који рађаху,</verse>
				<verse number="5">И рекоше Мојсију говорећи: Више доноси народ него што треба да се уради дело, које је Господ заповедио да се уради.</verse>
				<verse number="6">И заповеди Мојсије да се огласи по логору говорећи: Ни човек ни жена да не доноси више прилоге за светињу. И забрани се народу да не доноси.</verse>
				<verse number="7">Јер беше свега доста да се уради све дело, и још претецаше.</verse>
				<verse number="8">И људи вешти између оних, који радише ово дело, начинише шатор од десет завеса од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, с херувимима, вешто везеним начинише.</verse>
				<verse number="9">У дужину беше један завес од двадесет и осам лаката а у ширину од четири лакта; сви завеси беху једне мере.</verse>
				<verse number="10">И саставише пет завеса један с другим, и пет других завеса саставише један с другим.</verse>
				<verse number="11">И начинише петље од порфире по крају првог завеса на оној страни где ће се саставити с другим; и тако начинише на сваком завесу по крају где ће се саставити с другим.</verse>
				<verse number="12">Педесет петаља начинише на првом завесу, и педесет петаља начинише на крају сваког завеса где се саставља с другим; петље беху једна према другој.</verse>
				<verse number="13">И начинише педесет златних кука, и саставише кукама завесе један с другим; тако се шатор састави.</verse>
				<verse number="14">И начинише завесе од кострети за наслон над шатором; једанаест таквих завеса начинише.</verse>
				<verse number="15">У дужину беше један завес од тридесет лаката а у ширину од четири лакта; једне мере беше свих једанаест завеса.</verse>
				<verse number="16">И саставише пет завеса заједно, а других шест завеса заједно.</verse>
				<verse number="17">И начинише педесет петаља по крају једног завеса где се саставља са другим, и педесет петаља начинише по крају другог завеса да се састави.</verse>
				<verse number="18">И начинише педесет кука од бронзе да се састави наслон.</verse>
				<verse number="19">И начинише покривач на наслон од кожа овнујских црвених обојених, и покривач од кожа јазавичијих озго.</verse>
				<verse number="20">И начинише даске шатору од дрвета ситима, које ће стајати право.</verse>
				<verse number="21">Даска беше дуга десет лаката а подруг лакта широка свака даска.</verse>
				<verse number="22">По два чепа беху на дасци, један према другом; тако начинише на свим даскама за шатор.</verse>
				<verse number="23">А ових дасака за шатор начинише двадесет дасака за јужну страну;</verse>
				<verse number="24">И четрдесет стопица сребрних начинише под двадесет дасака, две стопице под једну даску за два чепа њена, а две стопице под другу даску за два чепа њена.</verse>
				<verse number="25">Тако и на другој страни шатора, према северу, начинише двадесет дасака,</verse>
				<verse number="26">И четрдесет стопица сребрних под њих, две стопице под једну даску а две стопице под другу даску.</verse>
				<verse number="27">А на западној страни шатора начинише шест дасака;</verse>
				<verse number="28">И још две даске начинише на углове шатору с обе стране;</verse>
				<verse number="29">Оне беху састављене оздо, и беху састављене озго биочугом; тако начинише с обе стране на два угла.</verse>
				<verse number="30">И тако беше осам дасака и шеснаест стопица њихових сребрних, по две стопице под сваку даску.</verse>
				<verse number="31">И начинише преворнице од дрвета ситима: пет за даске на једној страни шатора,</verse>
				<verse number="32">И пет преворница за даске на другој страни шатора, и пет преворница за даске на западној страни шатора до оба угла.</verse>
				<verse number="33">И начинише преворницу средњу да иде преко среде дасака од једног краја до другог.</verse>
				<verse number="34">А даске оковаше златом, и биочуге на њих начинише од злата, да у њима стоје преворнице, и оковаше златом преворнице.</verse>
				<verse number="35">И начинише завес од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, с херувимима вешто везеним начинише га.</verse>
				<verse number="36">И начинише за њ четири ступа од дрвета ситима, и оковаше их златом, а куке на њима беху од злата, и салише им четири стопице од сребра.</verse>
				<verse number="37">И начинише завес на врата наслону од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног везен,</verse>
				<verse number="38">И пет ступова за њ с кукама њиховим, и врхове им и појасе оковаше златом, и пет стопица под њих од бронзе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">И начини Веселеило ковчег од дрвета ситима, два и по лакта дуг и подруг лакта широк и подруг лакта висок.</verse>
				<verse number="2">И покова га чистим златом изнутра и споља; и начини му златан венац унаоколо.</verse>
				<verse number="3">И сали му четири биочуга од злата на четири угла његова: два биочуга с једне стране а два с друге.</verse>
				<verse number="4">И начини полуге од дрвета ситима, и окова их златом.</verse>
				<verse number="5">И провуче полуге кроз биочуге с обе стране ковчегу, да се може носити ковчег.</verse>
				<verse number="6">И начини заклопац од чистог злата, у дужину од два и по лакта, а у ширину од подруг лакта.</verse>
				<verse number="7">И начини два херувима од злата, једноставне начини их, на два краја заклопцу,</verse>
				<verse number="8">Једног херувима на крају одовуд, а другог херувима на крају одонуд; заклопцу на оба краја начини херувиме.</verse>
				<verse number="9">И у херувима беху крила раширена у вис, и заклањаху крилима својим заклопац, и лицем беху окренути један другом, и гледаху према заклопцу херувими.</verse>
				<verse number="10">И начини сто од дрвета ситима, у дужину од два лакта а у ширину од лакта, и од подруг лакта у висину.</verse>
				<verse number="11">И покова га чистим златом, и начини му венац златан унаоколо.</verse>
				<verse number="12">И начини му оплату с подланице унаоколо, и начини венац златан уз оплату унаоколо.</verse>
				<verse number="13">И сали му четири биочуга од злата, и метну биочуге на четири угла, који му беху на четири ноге.</verse>
				<verse number="14">Према оплати беху биочузи, а у њима полуге, да се може носити сто.</verse>
				<verse number="15">А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом, да се може носити сто.</verse>
				<verse number="16">И начини од чистог злата посуђе што се меће на сто: зделе и чаше и котлиће и ведра, којим ће се преливати.</verse>
				<verse number="17">И начини свећњак од чистог злата, једноставан начини свећњак; ступ му и гране, чашице и јабуке и цветови излажаху из њега.</verse>
				<verse number="18">Шест грана излажаху му са страна; три гране свећњака с једне стране а три гране свећњака с друге стране;</verse>
				<verse number="19">Три чашице као бадем на једној грани и јабука и цвет, а три чашице као бадем на другој грани и јабука и цвет; тако на свих шест грана које излажаху из свећњака.</verse>
				<verse number="20">А на самом свећњаку беху четири чашице као бадем са својим јабукама и цветовима,</verse>
				<verse number="21">Једна јабука беше под две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега, и једна јабука под друге две гране из њега; тако под шест грана које излажаху из њега.</verse>
				<verse number="22">Јабуке њихове и гране им излажаху из њега, све беше од чистог злата једноставно.</verse>
				<verse number="23">И начини му седам жижака и усекаче и спремице за гар од чистог злата.</verse>
				<verse number="24">Од таланта чистог злата начини га са свим справама његовим.</verse>
				<verse number="25">И начини олтар кадиони од дрвета ситима у дужину од једног лакта, и у ширину од једног лакта, четвороугласт, и од два лакта у висину; из њега излажаху му рогови.</verse>
				<verse number="26">И покова га чистим златом озго и са стране унаоколо, и рогове; и начини му венац од злата унаоколо.</verse>
				<verse number="27">И два биочуга од злата начини му испод венца на два угла његова с обе стране, да у њима стоје полуге да се може носити о њима.</verse>
				<verse number="28">А полуге начини од дрвета ситима, и окова их златом.</verse>
				<verse number="29">И начини уље за свето помазање и чисти кад мирисни вештином апотекарском.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">И начини од дрвета ситима олтар за жртве паљенице у дужину од пет лаката, и у ширину од пет лаката, четвороугласт, висок три лакта.</verse>
				<verse number="2">И начини му на четири угла његова рогове; из њега излажаху рогови, и окова га у бронзу.</verse>
				<verse number="3">И начини све посуђе за олтар, лонце и лопатице и котлиће и виљушке и клешта; све му посуђе начини од бронзе.</verse>
				<verse number="4">И начини олтару решетку као мрежу од бронзе испод олтара унаоколо ода дна до средине.</verse>
				<verse number="5">И сали четири биочуга за четири угла решетке бронзане, да се кроз њих провуку полуге.</verse>
				<verse number="6">А полуге начини од дрвета ситима, и окова их у бронзу.</verse>
				<verse number="7">И провуче полуге кроз биочуге с обе стране олтара, да се може носити, од дасака начини га шупљег.</verse>
				<verse number="8">И начини умиваоницу бронзану и подножје јој бронзано од огледала која доношаху гомилама жене долазећи на врата шатору од састанка.</verse>
				<verse number="9">И начини трем на јужној страни, и завесе трему од танког платна узведеног од сто лаката,</verse>
				<verse number="10">И двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе, а куке на ступове и преворнице од сребра.</verse>
				<verse number="11">Тако и на северној страни завесе од сто лаката, двадесет ступова за њих и двадесет стопица под њих од бронзе; а куке на ступове и преворнице њихове од сребра;</verse>
				<verse number="12">А на западној страни завесе од педесет лаката, десет ступова за њих и десет стопица њихових од бронзе, куке на ступовима и појасеве њихове од сребра;</verse>
				<verse number="13">А на предњој страни према истоку завесе од педесет лаката;</verse>
				<verse number="14">С једне стране завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих;</verse>
				<verse number="15">А с друге стране, до врата од трема и отуда и одовуда, завесе од петнаест лаката, три ступа за њих и три стопице под њих.</verse>
				<verse number="16">Сви завеси на трему унаоколо беху од танког платна узведеног;</verse>
				<verse number="17">А стопице под ступовима од бронзе, куке на ступовима и појасеви на њима од сребра; и врхови им беху сребрни; сви ступови у трему беху опасани сребром.</verse>
				<verse number="18">А завес на вратима од трема беше од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног, везен, у дужину од двадесет лаката а у висину по ширини пет лаката, као и други завеси у трему.</verse>
				<verse number="19">И четири ступа за њ, и четири стопице под њих од бронзе, чепови на њима од сребра и врхови им и појасеви од сребра.</verse>
				<verse number="20">А све коље шатору и трему унаоколо беше од бронзе.</verse>
				<verse number="21">Те су ствари пребројане за шатор, шатор од сведочанства, које је пребројао по заповести Мојсијевој Итамар, син Арона свештеника за службу левитску.</verse>
				<verse number="22">А Веселеило, син Урије сина Оровог од племена Јудиног, начини све то што заповеди Господ Мојсију,</verse>
				<verse number="23">И с њим Елијав, син Ахисамахов од племена Дановог, дрводеља и вешт ткати и вести по порфири, по скерлету, по црвцу и по танком платну.</verse>
				<verse number="24">А свега злата што отиде на ово дело, на све дело за светињу, које злато беше приложено, свега га беше двадесет и девет таланата, седам стотина и тридесет сикала, по светом сиклу;</verse>
				<verse number="25">А сребра што дође од збора, сто таланата, и хиљада седам стотина и седамдесет и пет сикала, по светом сиклу;</verse>
				<verse number="26">Пола сикла од главе, по сиклу светом, од сваког који уђе у број, од двадесет година и више, од шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.</verse>
				<verse number="27">Од сто таланата сребра салише се стопице за светињу и стопице за завес; сто стопица од сто таланата, таланат на стопицу.</verse>
				<verse number="28">А од хиљаду и седам стотина и седамдесет и пет сикала начини куке на ступове, и окова им врхове и опаса их.</verse>
				<verse number="29">А бронзе приложене беше седамдесет таланата, и две хиљаде и четири стотине сикала.</verse>
				<verse number="30">И од тога начини стопице на вратима шатора од састанка, и бронзани олтар и решетку бронзану за њ, и све справе за олтар,</verse>
				<verse number="31">И стопице у трему унаоколо, и стопице на вратима од трема, и све коље за шатор и све коље за трем унаоколо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">А од порфире и скерлета и црвца начинише хаљине за службу, да се служи у светињи; и начинише свете хаљине Арону, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="2">Начинише оплећак од злата, и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног.</verse>
				<verse number="3">Истеглише листове од злата, и исекоше жице, те извезоше порфиру и скерлет и црвац и танко платно врло вешто.</verse>
				<verse number="4">Пораменице му начинише да се састављају, да се саставља на два краја своја.</verse>
				<verse number="5">И појас на оплећку излажаше од њега и беше исте направе, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног; као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="6">И уковаше два камена ониха у злато, и изрезаше на њима имена синова Израиљевих, као што се режу печати.</verse>
				<verse number="7">И ударише их на пораменице од оплећка, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="8">И начинише напрсник врло веште направе као што је направа у оплећка, од злата и од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног;</verse>
				<verse number="9">Четвороугласт и двострук начинише напрсник, у дужину с педи и у ширину с педи, двострук.</verse>
				<verse number="10">И ударише по њему четири реда камења; у првом реду: сардоникс, топаз и смарагд;</verse>
				<verse number="11">А у другом реду: карбункул, сафир и дијамант;</verse>
				<verse number="12">А у трећем реду: лигур, ахат и аметист;</verse>
				<verse number="13">А у четвртом реду: хрисолит, оних и јаспис, све опточено златом у својим редовима.</verse>
				<verse number="14">Тих камена с именима синова Израиљевих беше дванаест према њиховим именима, резани као печати, за дванаест племена, свако по свом имену.</verse>
				<verse number="15">И начинише на напрсник ланце једнаке, плетене, од чистог злата.</verse>
				<verse number="16">И начинише две копче златне и две гривне златне, и метнуше те две гривне на два краја напрснику,</verse>
				<verse number="17">И провукоше два златна ланца кроз две гривне на крајевима напрснику,</verse>
				<verse number="18">А друга два краја од два ланца запеше за две копче, и притврдише их за пораменице на оплећку спред.</verse>
				<verse number="19">И начинише још две златне гривне, и метнуше их на два краја напрснику, на страни према оплећку изнутра.</verse>
				<verse number="20">И начинише још две гривне златне, које метнуше на две пораменице на оплећку оздо напред где се саставља, више појаса на оплећку.</verse>
				<verse number="21">Тако привезаше напрсник кроз гривне на њему и гривне на оплећку врпцом од порфире, да стоји сврх појаса од оплећка и да се не раздваја напрсник од оплећка, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="22">И начинише плашт под оплећак, ткан, сав од порфире.</verse>
				<verse number="23">И прорез на плашту у среди као прорез на оклопу, и око прореза оплату да се не раздре.</verse>
				<verse number="24">И начинише по скуту од плашта шипке од порфире и од скерлета и од црвца и од танког платна узведеног.</verse>
				<verse number="25">И начинише звонца од чистог злата, и метнуше звонца међу шипке, по скуту од плашта унаоколо између шипака.</verse>
				<verse number="26">Звонце па шипак, звонце па шипак по скуту од плашта унаоколо, за службу, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="27">И начинише кошуље од танког платна изметаног Арону и синовима његовим;</verse>
				<verse number="28">И капу од танког платна, и капице кићене од танког платна, и гаће платнене од танког платна узведеног;</verse>
				<verse number="29">И појас од танког платна узведеног и од порфире и од скерлета и од црвца, везен, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="30">И начинише плочицу за свето оглавље од чистог злата, и написаше на њој писмом како се реже на печатима: Светиња Господу.</verse>
				<verse number="31">И притврдише за њу врпцу од порфире да се веже за капу озго, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="32">И тако се сврши сав посао око шатора и наслона од састанка. И начинише синови Израиљеви све; како беше заповедио Господ Мојсију, тако начинише.</verse>
				<verse number="33">И донесоше к Мојсију шатор, наслон и све справе његове, куке, даске, преворнице, ступове и стопице,</verse>
				<verse number="34">И покривач од кожа овнујских црвених обојених и покривач од кожа јазавичијих, и завес,</verse>
				<verse number="35">И ковчег од сведочанства и полуге за њ, и заклопац,</verse>
				<verse number="36">Сто са свим справама, и хлеб за постављање,</verse>
				<verse number="37">Свећњак чисти, жишке његове, жишке наређане, и све справе његове, и уље за видело.</verse>
				<verse number="38">И олтар златни, и уље помазања, и кад мирисни, и завес на врата од шатора.</verse>
				<verse number="39">Олтар бронзани и решетку бронзану за њ, полуге његове и све справе његове, умиваоницу и подножје њено,</verse>
				<verse number="40">Завесе за трем, ступове за њих и стопице њихове, и завес на врата од трема, ужа његова и коље његово, и све справе за службу у шатору, за шатор од састанка.</verse>
				<verse number="41">Хаљине за службу, да се служи у светињи, хаљине свете Арону свештенику и хаљине синовима његовим, да врше службу свештеничку.</verse>
				<verse number="42">Све како беше заповедио Господ Мојсију, онако урадише синови Израиљеви све ово дело.</verse>
				<verse number="43">И погледа Мојсије све то дело, и гле, начинише га, као што беше заповедио Господ, тако га начинише; и благослови их Мојсије.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Први дан првог месеца подигни шатор, шатор од састанка,</verse>
				<verse number="3">И метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом.</verse>
				<verse number="4">И унеси сто, и уреди шта треба уредити на њему; унеси и свећњак, и запали жишке на њему.</verse>
				<verse number="5">И намести златни олтар кадиони пред ковчегом од сведочанства; и обеси завес на вратима од шатора.</verse>
				<verse number="6">И метни олтар за жртву паљеницу пред врата шатору, шатору од састанка,</verse>
				<verse number="7">И метни умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и у њу налиј воде.</verse>
				<verse number="8">И подигни трем унаоколо, и метни завес на врата од трема.</verse>
				<verse number="9">И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет.</verse>
				<verse number="10">Помажи и олтар за жртву паљеницу и све справе његове, те ћеш осветити олтар, и олтар ће бити светиња над светињом.</verse>
				<verse number="11">Помажи и умиваоницу и подножје њено, и освети је.</verse>
				<verse number="12">И кажи Арону и синовима његовим да приступе на врата шатора од састанка, и умиј их водом;</verse>
				<verse number="13">И обуци Арона у свете хаљине и помажи га и освештај га, да ми врши службу свештеничку.</verse>
				<verse number="14">И синовима његовим заповеди нека ми приступе, и обуци им кошуље.</verse>
				<verse number="15">И помажи их, као што помажеш оца њиховог, да ми врше службу свештеничку; и помазање њихово биће им, за вечно свештенство од колена до колена.</verse>
				<verse number="16">И учини Мојсије све, како му заповеди Господ тако учини.</verse>
				<verse number="17">И подиже се шатор друге године првог месеца први дан.</verse>
				<verse number="18">И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намести даске, и повуче преворнице, и исправи ступове.</verse>
				<verse number="19">Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="20">И узевши сведочанство метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу, и метну заклопац озго на ковчег.</verse>
				<verse number="21">И унесе ковчег у шатор, и обеси завес, те заклони ковчег са сведочанством, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="22">И намести сто у шатору од састанка на северну страну шатора пред завесом,</verse>
				<verse number="23">И постави на њему хлеб пред Господом као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="24">И намести свећњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора.</verse>
				<verse number="25">И запали жишке на њему пред Господом, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="26">И намести олтар златни у шатору од сведочанства пред завесом.</verse>
				<verse number="27">И покади на њему кадом мирисним, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="28">И обеси завес на врата од шатора.</verse>
				<verse number="29">И олтар за жртву паљеницу намести на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, и дар, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="30">И метну умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и нали у њу воде за умивање.</verse>
				<verse number="31">И праше из ње руке и ноге своје Мојсије и Арон и синови његови.</verse>
				<verse number="32">Кад улажаху у шатор од сведочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најпре, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="33">И подиже трем око шатора и олтара, и метну завес на врата трему. Тако сврши Мојсије посао тај.</verse>
				<verse number="34">Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње.</verse>
				<verse number="35">И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер беше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор.</verse>
				<verse number="36">А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху.</verse>
				<verse number="37">А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже.</verse>
				<verse number="38">Јер облак Господњи беше на шатору дању, а ноћу огањ беше на њему пред очима свега дома Израиљевог, докле год путоваху.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="3">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">И викну Господ Мојсија, и рече му из шатора од састанка говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко између вас хоће да принесе Господу жртву од стоке, принесите жртву своју од говеда или од оваца или од коза.</verse>
				<verse number="3">Ако му је жртва паљеница од говеда, нека принесе мушко, здраво; на вратима шатора од састанка нека је принесе драге воље пред Господом.</verse>
				<verse number="4">И нека метне руку своју на главу жртви паљеници, и примиће му се, и очистиће га од греха.</verse>
				<verse number="5">И нека закоље теле пред Господом, и нека синови Аронови свештеници принесу крв, и покропе олтар крвљу одозго унаоколо, који је пред вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="6">Потом нека се одре жртва паљеница и нека се расече на делове.</verse>
				<verse number="7">И синови Аронови, свештеници нека наложе огањ на олтару, и метну дрва на огањ.</verse>
				<verse number="8">Па онда синови Аронови свештеници нека наместе делове, главу и сало на дрва на огњу, који је на олтару.</verse>
				<verse number="9">А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека запали све то на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="10">Ако ли би хтео принети жртву паљеницу од ситне стоке, од оваца или од коза, нека принесе мушко, здраво.</verse>
				<verse number="11">И нека се закоље на северној страни олтара пред Господом, и синови Аронови свештеници нека покропе крвљу олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="12">И нека се расече на делове с главом и са салом, и свештеник нека то намести на дрва на огњу, који је на олтару.</verse>
				<verse number="13">А црева и ноге нека се оперу водом; и свештеник нека принесе све то и нека запали на олтару; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="14">Ако ли хоће да принесе птицу Господу на жртву паљеницу, нека принесе жртву од грлица или од голубића.</verse>
				<verse number="15">И свештеник нека је метне на олтар, и главу нека јој засече ноктом, и запали на олтару исцедивши јој крв низ олтар са стране.</verse>
				<verse number="16">И нека јој извади вољу с нечистотом и баци крај олтара према истоку где је пепео.</verse>
				<verse number="17">И нека је задре за крила, али да не раскине; тако нека је свештеник запали на олтару на дрвима која су на огњу; то је жртва паљеница, жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад.</verse>
				<verse number="2">И нека је донесе синовима Ароновим свештеницима, и нека свештеник узме тог брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њен; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="3">А шта остане од тог дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.</verse>
				<verse number="4">Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пресне од белог брашна, замешене с уљем, или колачи пресни, намазани уљем.</verse>
				<verse number="5">Ако ли ти је дар печено шта у тави, нека је од белог брашна без квасца замешено с уљем.</verse>
				<verse number="6">Разломи га на делове, и полиј уљем; то је дар.</verse>
				<verse number="7">Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од белог брашна с уљем.</verse>
				<verse number="8">И донеси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однети на олтар;</verse>
				<verse number="9">И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="10">А шта остане од дара, нека буде Арону и синовима његовим; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.</verse>
				<verse number="11">Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем; јер ни квасац ни мед не треба да палите на жртву огњену Господу.</verse>
				<verse number="12">Само у жртви од првина можете принети то Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис.</verse>
				<verse number="13">А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дар свој без соли завета Бога свог; са сваким даром својим принеси соли.</verse>
				<verse number="14">А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, а шта истреш из класова нових принеси на дар од првина својих.</verse>
				<verse number="15">И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар.</verse>
				<verse number="16">И свештеник узевши истрвеног жита и уља са свим кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Кад ко приноси жртву захвалну, ако од говеда приноси, мушко или женско нека принесе здраво пред Господом.</verse>
				<verse number="2">И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је свештеник закоље на вратима шатора од састанка, и крвљу њеном нека синови Аронови, свештеници покропе олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="3">Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на њима;</verse>
				<verse number="4">И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу што је на јетри, нека је извади с бубрезима.</verse>
				<verse number="5">И нека то запале синови Аронови на олтару заједно са жртвом паљеницом, која буде на дрвима на огњу. То је жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="6">Ако ли од ситне стоке приноси на жртву захвалну Господу, мушко или женско нека принесе здраво.</verse>
				<verse number="7">Ако приноси јагње на жртву, нека га принесе пред Господом;</verse>
				<verse number="8">И нека метне руку своју на главу жртви својој, и нека је закоље пред шатором од састанка; и нека покропе синови Аронови крвљу њеном олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="9">Потом нека свештеник принесе од жртве захвалне оно што се пали Господу, сало, цео реп до леђа, сало што покрива црева и све сало што је на цревима;</verse>
				<verse number="10">И оба бубрега и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади;</verse>
				<verse number="11">И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене Господу.</verse>
				<verse number="12">Ако ли приноси козу, нека је принесе пред Господом.</verse>
				<verse number="13">И нека јој метне руку своју на главу, и нека је закоље пред шатором од састанка, и нека синови Аронови покропе крвљу њеном олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="14">Потом нека свештеник принесе од ње на жртву што се пали Господу, сало што покрива црева и све сало што је на цревима,</verse>
				<verse number="15">И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри, с бубрезима нека је извади;</verse>
				<verse number="16">И нека запали свештеник на олтару; то је јело од жртве огњене за угодни мирис. Све је сало Господње.</verse>
				<verse number="17">Вечан закон нека вам буде од колена до колена у свим становима вашим: да не једете сало ни крв.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ако ко згреши нехотице и учини штагод што је Господ забранио да се не чини,</verse>
				<verse number="3">Ако свештеник помазани згреши, те буде на грех народу, нека за грех свој који је учинио принесе теле здраво Господу на жртву за грех.</verse>
				<verse number="4">И доведавши теле на врата шатору од сведочанства пред Господа, нека метне руку своју телету на главу, и закоље теле пред Господом.</verse>
				<verse number="5">И нека узме свештеник помазани крви од телета, и унесе је у шатор од састанка.</verse>
				<verse number="6">И нека замочи свештеник прст свој у крв, и крвљу седам пута покропи пред Господом пред завесом од светиње.</verse>
				<verse number="7">И нека помаже свештеник том крвљу рогове олтару, на коме се кади мирисима пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв од телета сву нека излије на подножје олтару, на коме се пале жртве на вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="8">И нека извади све сало из телета за грех, сало што покрива црева и све сало што је на цревима;</verse>
				<verse number="9">И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри с бубрезима нека извади,</verse>
				<verse number="10">Онако како се вади из говечета за жртву захвалну; и нека запали свештеник на олтару, на коме се жртва пали.</verse>
				<verse number="11">А кожу од телета и све месо с главом и с ногама и црева и балегу,</verse>
				<verse number="12">И цело теле нека изнесе напоље из логора на чисто место, где се просипа пепео, и нека га спали огњем на дрвима; на месту где се просипа пепео нека се спали.</verse>
				<verse number="13">Ако ли би сав збор синова Израиљевих згрешио нехотице и не би збор знао за то, и учинили би штагод што је Господ забранио да се не чини, те би скривили,</verse>
				<verse number="14">Кад се дозна за грех који су учинили, онда нека збор принесе теле, жртву за грех, и нека га доведу пред шатор од састанка.</verse>
				<verse number="15">И старешине од збора нека метну телету на главу руке своје пред Господом, и свештеник нека закоље теле пред Господом.</verse>
				<verse number="16">И свештеник помазани нека унесе крви од телета у шатор од састанка,</verse>
				<verse number="17">И нека свештеник замочи прст свој у крв, и седам пута покропи пред Господом пред завесом.</verse>
				<verse number="18">И том крвљу нека помаже рогове олтару који је пред Господом у шатору од састанка, а осталу крв сву нека излије на подножје олтару на коме се пали жртва, на вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="19">А све сало извадивши из њега нека запали на олтару.</verse>
				<verse number="20">И с тим телетом нека чини онако како чини с телетом за свој грех, тако нека учини с њим; тако ће их свештеник очистити од греха, и опростиће им се.</verse>
				<verse number="21">А теле нека изнесе напоље из логора, и спали га као и прво теле; то је жртва за грех свега збора.</verse>
				<verse number="22">Ако ли поглавар згреши, и учини нехотице штагод што је Господ Бог његов забранио да се не чини, те скриви,</verse>
				<verse number="23">Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре мушко, здраво.</verse>
				<verse number="24">И нека метне руку своју јарету на главу, и свештеник нека га закоље где се коље жртва паљеница пред Господом; то је жртва за грех.</verse>
				<verse number="25">И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и помаже рогове олтару на коме се жртва пали; а осталу крв нека излије на подножје олтару на коме се жртва пали.</verse>
				<verse number="26">А све сало нека запали на олтару као сало од жртве захвалне; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, и опростиће му се.</verse>
				<verse number="27">Ако ли ко из простог народа згреши нехотице, и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, те скриви,</verse>
				<verse number="28">Кад дозна за грех свој, који је учинио, тада нека доведе на жртву јаре женско здраво за грех, који је учинио.</verse>
				<verse number="29">И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница.</verse>
				<verse number="30">И нека узме свештеник крви од ње на прст свој, И помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару.</verse>
				<verse number="31">И све сало из ње нека извади као што се вади сало из жртве захвалне, и нека га запали свештеник на олтару за угодни мирис Господу; а тако ће га очистити од греха свештеник, И опростиће му се.</verse>
				<verse number="32">Ако ли би довео између оваца на жртву за грех, нека доведе женско здраво.</verse>
				<verse number="33">И нека метне руку своју на главу жртви за грех, и нека је свештеник закоље на месту где се коље жртва паљеница.</verse>
				<verse number="34">И нека узме свештеник крви од жртве за грех на прст свој, и нека помаже рогове олтару на коме се пали жртва; а осталу крв сву нека излије на подножје олтару.</verse>
				<verse number="35">И све сало нека извади као што се вади сало из јагњета за жртву захвалну; и нека га свештеник запали на олтару за жртву огњену Господу; и тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И кад ко згреши што чује клетву и буде јој сведок видевши или чувши, па не каже, носиће своје безакоње.</verse>
				<verse number="2">Или кад се ко дотакне нечисте ствари, стрва од нечисте зверке или стрва од нечистог живинчета или стрва од нечисте животиње која гамиже, ако и у незнању учини, ипак ће се оскврнити, и биће крив.</verse>
				<verse number="3">Или кад се дотакне нечистоте човечије, била нечистота његова каква му драго, којом се оскврни, знајући или не знајући, крив је.</verse>
				<verse number="4">Или кад се ко закуне говорећи својим устима да ће учинити шта зло или добро, а за коју год ствар за коју човек говори заклињући се, знао или не знао, крив је за једну од тих ствари.</verse>
				<verse number="5">Кад буде крив за коју од тих ствари, нека призна грех свој.</verse>
				<verse number="6">И нека доведе на жртву Господу за грех, што је згрешио, женско од ситне стоке, јагње или јаре, за грех; и свештеник ће га очистити од греха његовог.</verse>
				<verse number="7">Ако ли не би могао принети јагњета или јарета, онда нека донесе на жртву Господу за преступ, којим је згрешио, две грлице или два голубиће, једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="8">Нека донесе свештенику, а он нека принесе прво оно што је за грех, и ноктом нека му засече главу к шији, али да не раздвоји.</verse>
				<verse number="9">И крвљу жртве за грех нека покропи стране олтару; а шта остане крви нека се исцеди на подножје олтару. То је жртва за грех.</verse>
				<verse number="10">А од другог нека начини жртву паљеницу по обичају; тако ће га очистити свештеник од греха његовог, који је учинио, и опростиће му се.</verse>
				<verse number="11">Ако ли не би могао принети ни две грлице или два голубиће, онда нека за жртву за то што је згрешио донесе десетину ефе белог брашна да буде жртва за грех, а нека не додаје уља и не меће када, јер је жртва за грех.</verse>
				<verse number="12">И кад донесе к свештенику, нека узме свештеник пуну шаку за спомен њен, и нека запали на олтару поред жртве огњене Господу. То је жртва за грех.</verse>
				<verse number="13">И очистиће га свештеник од греха, којим се огрешио у чем год од овог, и опростиће му се; а остатак ће бити свештенику као од дара.</verse>
				<verse number="14">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="15">Ко се превари, те се огреши нехотице о ствари посвећене Господу, нека принесе на жртву Господу за преступ свој овна здравог с ценом, којом ти процениш свету ствар на сикле сребрне, по сиклима светим, према преступу.</verse>
				<verse number="16">И тако колико се огрешио о свету ствар нека накнади, и на то још нека дометне пети део, и нека да свештенику; а свештеник ће га очистити овном принесеним на жртву за преступ, и опростиће му се.</verse>
				<verse number="17">Ко згреши и учини штагод што је Господ забранио да се не чини, ако и није знао, ипак је крив, и носиће своје безакоње.</verse>
				<verse number="18">Нека доведе к свештенику овна здравог с ценом којом процениш преступ; и очистиће га свештеник од греха његовог, који је учинио не знајући, и опростиће му се.</verse>
				<verse number="19">Преступ је; згрешио је Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кад ко згреши и учини зло дело Господу ударивши у бах ближњему свом за оставу или за ствар предану у руке или отевши шта или занесавши ближњег свог,</verse>
				<verse number="3">Или нађе изгубљено шта, па удари у бах, или се криво закуне за коју год ствар коју може човек учинити и огрешити се њом,</verse>
				<verse number="4">Кад тако згреши и скриви, нека врати шта је отео или присвојио преваром или шта му је било дано на оставу или шта је изгубљено нашао,</verse>
				<verse number="5">Или за шта се заклео криво, нека плати цело и још дометне пети део ономе чије је; нека му да онај дан кад принесе жртву за свој грех.</verse>
				<verse number="6">А на жртву за грех свој нека принесе Господу овна здравог, са ценом којом процениш кривицу нека га доведе свештенику.</verse>
				<verse number="7">И очистиће га свештеник пред Господом, и опростиће му се свака ствар коју је учинио, те скривио.</verse>
				<verse number="8">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="9">Заповеди Арону и синовима његовим, и реци им: Ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару целу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако.</verse>
				<verse number="10">Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара.</verse>
				<verse number="11">Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из логора на чисто место.</verse>
				<verse number="12">А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних.</verse>
				<verse number="13">Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси.</verse>
				<verse number="14">А ово је закон за дар: синови Аронови нека га приносе Господу пред олтаром.</verse>
				<verse number="15">Узевши шаку белог брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="16">А шта претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом месту; у трему шатора од састанка нека једу.</verse>
				<verse number="17">Нека се не меси са квасцем; то им дадох да им буде део од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за грех и као жртва за преступ.</verse>
				<verse number="18">Свако мушко између синова Аронових нека то једе законом вечним од колена до колена од жртава које се пале Господу; шта се год дотакне тога, биће свето.</verse>
				<verse number="19">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="20">Ово је жртва Аронова и синова његових, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе белог брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече.</verse>
				<verse number="21">У тави с уљем нека се готови; пржено нека се донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="22">И свештеник између синова његових, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вечним; нека се пали Господу све то;</verse>
				<verse number="23">И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе.</verse>
				<verse number="24">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="25">Кажи Арону и синовима његовим, и реци: Ово је закон за жртву ради греха: на месту где се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за грех пред Господом; светиња је над светињама.</verse>
				<verse number="26">Свештеник који принесе жртву за грех нека је једе; на светом месту нека се једе, у трему од шатора од састанка.</verse>
				<verse number="27">Шта се год дотакне меса њеног, биће свето; и ако ко покапа крвљу њеном хаљину, оно што покапа нека опере на светом месту.</verse>
				<verse number="28">И суд земљани у коме буде кувано нека се разбије; ако ли је кувано у суду бронзаном, нека се истре и водом опере.</verse>
				<verse number="29">Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама.</verse>
				<verse number="30">Али ниједна жртва за грех, од које се унесе крв у шатор од састанка да се учини очишћење од греха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.</verse>
				<verse number="2">На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="3">А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,</verse>
				<verse number="4">И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,</verse>
				<verse number="5">И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.</verse>
				<verse number="6">Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.</verse>
				<verse number="7">Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.</verse>
				<verse number="8">А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.</verse>
				<verse number="9">И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.</verse>
				<verse number="10">И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.</verse>
				<verse number="11">А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:</verse>
				<verse number="12">Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.</verse>
				<verse number="13">Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.</verse>
				<verse number="14">И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.</verse>
				<verse number="15">А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.</verse>
				<verse number="16">Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.</verse>
				<verse number="17">Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.</verse>
				<verse number="18">Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.</verse>
				<verse number="19">И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.</verse>
				<verse number="20">А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.</verse>
				<verse number="21">И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.</verse>
				<verse number="22">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="23">Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.</verse>
				<verse number="24">Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;</verse>
				<verse number="25">Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.</verse>
				<verse number="26">Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.</verse>
				<verse number="27">Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.</verse>
				<verse number="28">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="29">Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.</verse>
				<verse number="30">Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.</verse>
				<verse number="31">А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.</verse>
				<verse number="32">И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.</verse>
				<verse number="33">А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.</verse>
				<verse number="34">Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="35">То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.</verse>
				<verse number="36">То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.</verse>
				<verse number="37">То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,</verse>
				<verse number="38">Што је Господ заповедио Мојсију на гори Синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Узми Арона и синове његове с њим и одело и уље помазања и теле за жртву ради греха и два овна и котарицу пресних хлебова.</verse>
				<verse number="3">И сабери сав збор пред врата шатору од састанка.</verse>
				<verse number="4">И учини Мојсије како му заповеди Господ, и сабра се збор пред врата шатору од састанка.</verse>
				<verse number="5">И рече Мојсије збору: Ово је заповедио Господ да се учини.</verse>
				<verse number="6">И доведе Мојсије Арона и синове његове, и опра их водом.</verse>
				<verse number="7">И обуче му кошуљу, и опаса га појасом, и огрну га плаштом, и метну му сврх њега оплећак, и стеже око њега појас од оплећка, и опаса га њим.</verse>
				<verse number="8">И метну на њ напрсник, а на напрсник метну Урим и Тумим.</verse>
				<verse number="9">Још му метну капу на главу, и на капу метну спред плочу златну, круну свету, као што заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="10">И узе Мојсије уље помазања, и помаза шатор и све ствари у њему, и освети их.</verse>
				<verse number="11">И покропи њим олтар седам пута, и помаза олтар и све справе његове, и умиваоницу и подножје њено, да се освети.</verse>
				<verse number="12">И изли уље помазања на главу Арону, и помаза га да се освети.</verse>
				<verse number="13">И доведе Мојсије синове Аронове, и обуче им кошуље, и опаса их појасом, и веза им капице на главе, као што му беше заповедио Господ.</verse>
				<verse number="14">И доведе теле за грех, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу телету за грех.</verse>
				<verse number="15">И закла га Мојсије, и узевши крви његове помаза рогове олтару унаоколо прстом својим, и очисти олтар, а осталу крв изли на подножје олтару, и освети га да се на њему чини очишћење од греха.</verse>
				<verse number="16">И узе све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и запали Мојсије на олтару.</verse>
				<verse number="17">А теле с кожом и с месом и балегом спали огњем иза логора, као што беше Господ заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="18">И доведе овна за жртву паљеницу, и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну;</verse>
				<verse number="19">И закла га Мојсије, и покропи крвљу његовом олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="20">И исекавши овна на делове запали Мојсије главу и делове и сало.</verse>
				<verse number="21">А црева и ноге опра водом, и тако спали Мојсије свега овна на олтару; и би жртва паљеница за угодни мирис, жртва огњена Господу, као што беше Господ заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="22">И доведе другог овна, овна за посвећење; и Арон и синови његови метнуше руке своје на главу овну.</verse>
				<verse number="23">И заклавши га Мојсије узе крви његове, и помаза њом крај десног уха Арону и палац десне руке његове и палац десне ноге његове.</verse>
				<verse number="24">И доведе Мојсије синове Аронове, па и њима помаза истом крвљу крај десног уха и палац десне руке и палац десне ноге; а осталу крв изли Мојсије по олтару унаоколо.</verse>
				<verse number="25">Потом узе сало и реп и све сало што је на цревима, и мрежицу с јетре, и оба бубрега, и сало око њих, и плеће десно,</verse>
				<verse number="26">А из котарице у којој стајаху пресни хлебови пред Господом узе један колач пресан и један колач хлеба с уљем и једну погачу, и метну на сало и на плеће десно.</verse>
				<verse number="27">И метну то све Арону у руке, и синовима његовим у руке, и обрну тамо и амо за жртву обртану пред Господом.</verse>
				<verse number="28">После узевши то из руку њихових Мојсије запали на олтару сврх жртве паљенице; то је посвећење на угодни мирис, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="29">И узе Мојсије груди, и обрну их тамо и амо за жртву обртану пред Господом; и од овна посветног допаде Мојсију део, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="30">И узе Мојсије уља за помазање и крви која беше на олтару, и покропи Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим; и тако посвети Арона и хаљине његове, и синове његове и хаљине њихове с њим.</verse>
				<verse number="31">Потом рече Мојсије Арону и синовима његовим: Кувајте то месо на вратима шатора од састанка, и онде га једите и хлеб посветни што је у котарици, као што сам заповедио рекавши: Арон и синови његови нека једу то.</verse>
				<verse number="32">А шта остане меса или хлеба, огњем сажезите.</verse>
				<verse number="33">И не излазите с врата шатора од састанка седам дана, докле се не наврше дани посвећења вашег, јер ћете се седам дана посвећивати.</verse>
				<verse number="34">Како је било данас, тако је Господ заповедио да се чини, да бисте се очистили од греха.</verse>
				<verse number="35">Зато на вратима шатора од састанка останите дању и ноћу за седам дана, и извршите шта је Господ заповедио да извршите, да не помрете, јер ми је тако заповеђено.</verse>
				<verse number="36">И Арон и синови његови учинише све што беше Господ заповедио преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А у осми дан сазва Мојсије Арона и синове његове и старешине израиљске.</verse>
				<verse number="2">И рече Арону: Узми теле за жртву ради греха и овна за жртву паљеницу, оба здрава; и принеси их пред Господом.</verse>
				<verse number="3">А синовима Израиљевим кажи и реци: Узмите јаре за жртву ради греха, и теле и јагње, обоје од године дана, и здраво, за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="4">И вола и овна за жртву захвалну, да принесете пред Господом, и дар с уљем замешен, јер ће вам се данас јавити Господ.</verse>
				<verse number="5">И узеше шта заповеди Мојсије, и донесоше пред шатор од састанка, и приступивши сав збор стадоше пред Господом.</verse>
				<verse number="6">И рече Мојсије: Учините шта је заповедио Господ, и показаће вам се слава Господња.</verse>
				<verse number="7">И рече Мојсије Арону: Приступи к олтару, и принеси жртву за грех свој и жртву своју паљеницу, и очисти од греха себе и народ; и принеси жртву народну и очисти их од греха, као што је заповедио Господ.</verse>
				<verse number="8">Тада Арон приступи к олтару и закла теле за се.</verse>
				<verse number="9">И синови Аронови додаше му крв, а он замочи прст свој у крв, и помаза рогове олтару; а осталу крв изли на подножје олтару.</verse>
				<verse number="10">А сало и бубреге и мрежицу од јетре од жртве за грех запали на олтару, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="11">А месо и кожу сажеже огњем иза логора.</verse>
				<verse number="12">Потом закла жртву своју паљеницу, и синови Аронови додаше му крв од ње, и покропи њом олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="13">И додаше му жртву паљеницу исечену на делове заједно с главом, и запали је на олтару.</verse>
				<verse number="14">И оправши црева и ноге од ње, запали их на олтару сврх жртве паљенице.</verse>
				<verse number="15">Потом принесе жртву народну: узе јаре за грех које беше за народ, и закла га, и принесе за грех као и прво.</verse>
				<verse number="16">Иза тога принесе и жртву паљеницу, и сврши по закону.</verse>
				<verse number="17">Принесе и дар, и узевши од њега пуну шаку запали на олтару сврх јутарње жртве паљенице.</verse>
				<verse number="18">Потом закла вола и овна на жртву захвалну за народ; и дадоше му синови Аронови крв, и покропи њом олтар одозго унаоколо.</verse>
				<verse number="19">Па му додаше и сало од вола, и од овна реп, и сало што покрива црева, и бубреге и мрежицу с јетре,</verse>
				<verse number="20">И метнувши све сало на груди, и запали сало на олтару.</verse>
				<verse number="21">А груди и десно плеће обрну Арон тамо и амо на жртву обртану пред Господом, као што беше Господ заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="22">Тада подиже Арон руке своје према народу, и благослови их; и сиђе свршивши жртву за грех и жртву паљеницу и жртву захвалну.</verse>
				<verse number="23">Потом уђе Мојсије с Ароном у шатор од састанка, а кад опет изађоше благословише народ; и слава се Господња показа свему народу.</verse>
				<verse number="24">Јер дође огањ од Господа, и спали на олтару жртву паљеницу и сало. И видевши то сав народ повика и паде ничице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А синови Аронови, Надав и Авијуд, узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не беше заповедио.</verse>
				<verse number="2">Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом.</verse>
				<verse number="3">Тада рече Мојсије Арону: То је што је казао Господ говорећи: У онима који приступају к мени бићу свет и пред целим народом прославићу се. А Арон оћуте.</verse>
				<verse number="4">А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Ароновог, и рече им: Ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из логора.</verse>
				<verse number="5">И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховим напоље из логора, као што рече Мојсије.</verse>
				<verse number="6">Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовим: Немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгневи на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ.</verse>
				<verse number="7">И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњег. И учинише по речи Мојсијевој.</verse>
				<verse number="8">И Господ рече Арону говорећи:</verse>
				<verse number="9">Вино и силовито пиће немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вечна од колена на колено.</verse>
				<verse number="10">Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.</verse>
				<verse number="11">И да бисте учили синове Израиљеве свим уредбама које им је казао Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="12">А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовим који осташе: Узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хлебом пресним код олтара, јер је светиња над светињама.</verse>
				<verse number="13">Зато ћете га јести на светом месту, јер је део твој и део синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповеђено.</verse>
				<verse number="14">А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом месту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај део дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="15">Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вечним, као што је заповедио Господ.</verse>
				<verse number="16">И Мојсије потражи јаре за грех; али гле, беше изгорело; зато се разгневи на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече:</verse>
				<verse number="17">Зашто не једосте жртве за грех на светом месту? Светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите грех свега збора, да би се очистили од греха пред Господом.</verse>
				<verse number="18">А ето крв њена није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом месту, као што сам заповедио.</verse>
				<verse number="19">Тада рече Арон Мојсију: Ето, данас принесоше жртву своју за грех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за грех, би ли било по вољи Господу?</verse>
				<verse number="20">Кад чу то Мојсије, приста на то.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију и Арону говорећи им:</verse>
				<verse number="2">Кажите синовима Израиљевим и реците: Ово су животиње које ћете јести између свих животиња на земљи:</verse>
				<verse number="3">Шта год има папке и папци су му раздвојени и прежива између животиња, то једите.</verse>
				<verse number="4">Али оних што само преживају или што само имају папке раздвојене, не једите, као што је камила, јер прежива али нема папке раздвојене; да вам је нечиста;</verse>
				<verse number="5">И питоми зец, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је.</verse>
				<verse number="6">И зец дивљи, јер прежива али нема папке раздвојене; нечист да вам је.</verse>
				<verse number="7">И свиња, јер има папке раздвојене али не прежива; нечиста да вам је;</verse>
				<verse number="8">Меса од њих не једите нити се стрва њиховог додевајте; јер вам је нечисто.</verse>
				<verse number="9">А између свега што је у води ово једите: Шта год има пера и љуску у води, по мору и по рекама, једите.</verse>
				<verse number="10">А шта нема пера и љуску у мору и у рекама између свега што се миче по води и живи у води, да вам је гадно.</verse>
				<verse number="11">Гадно да вам је, меса да им не једете, и на стрв њихов да се гадите.</verse>
				<verse number="12">Шта год нема пера и љуске у води, то да вам је гадно.</verse>
				<verse number="13">А између птица ове да су вам гадне и да их не једете: орао и јастреб и морски орао,</verse>
				<verse number="14">Еја и крагуј по својим врстама,</verse>
				<verse number="15">И сваки гавран по својим врстама,</verse>
				<verse number="16">И совуљага и ћук и лиска и кобац по својим врстама,</verse>
				<verse number="17">И буљина и гњурац и ушара,</verse>
				<verse number="18">И лабуд и гем и сврака,</verse>
				<verse number="19">И рода и чапља по свим врстама, и пупавац и љиљак.</verse>
				<verse number="20">Шта год гамиже, а има крила и иде на четири ноге, да вам је гадно.</verse>
				<verse number="21">Али између свега што гамиже а има крила и иде на четири ноге једите шта има стегна на ногама својим, којима скаче по земљи.</verse>
				<verse number="22">Између њих једите ове: арба по врстама његовим, салема по врстама његовим, аргола по врстама његовим и агава по врстама његовим.</verse>
				<verse number="23">А што гамиже, а има крила и четири ноге, да вам је гадно.</verse>
				<verse number="24">И о њих ћете се оскврнити; ко се год дотакне мртвог тела њиховог, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="25">И ко би год носио мртво тело њихово, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="26">Свака животиња која има папке али нераздвојене и не прежива, да вам је нечиста; ко их се год дотакне, да је нечист.</verse>
				<verse number="27">И шта год иде на шапама између свих животиња четвороножних, да вам је нечисто; ко би се дотакао стрва њиховог, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="28">И ко би носио стрв њихов, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера; то да вам је нечисто.</verse>
				<verse number="29">И између животиња које пужу по земљи да су вам нечисте: ласица и миш и корњача по врстама својим,</verse>
				<verse number="30">И јеж и гуштер и твор и пуж и кртица.</verse>
				<verse number="31">То вам је нечисто између животиња које пужу; ко их се дотакне мртвих, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="32">И свака ствар на коју падне које од њих мртво биће нечиста, била справа дрвена или хаљина или кожа или торба, и свака ствар која треба за какав посао, нека се метне у воду, и да је нечиста до вечера, после да је чиста.</verse>
				<verse number="33">А сваки суд земљани, у који падне шта од тога, и шта год у њему буде, биће нечист, и разбијте га.</verse>
				<verse number="34">И свако јело што се једе, ако на њега дође онаква вода, да је нечисто, и свако пиће што се пије у сваком таквом суду, да је нечисто.</verse>
				<verse number="35">И на шта би пало шта од тела њиховог мртвог све да је нечисто, и пећ и огњиште да се развали, јер је нечисто и нека вам је нечисто.</verse>
				<verse number="36">А студенац и убао, где се вода скупља, биће чист; али шта се дотакне стрва њиховог, биће нечисто.</verse>
				<verse number="37">Ако ли шта од стрва њиховог падне на семе, које се сеје, оно ће бити чисто.</verse>
				<verse number="38">Али ако буде полито семе водом, па онда падне шта од стрва њиховог на семе, да вам је нечисто.</verse>
				<verse number="39">И кад угине животиња од оних које једете, ко се дотакне стрва њеног, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="40">А ко би јео од стрва њеног, нека опере хаљине своје и да је нечист до вечера; и ко би однео стрв њен, нека опере хаљине своје, и да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="41">И све што пуже по земљи, да вам је гадно, да се не једе.</verse>
				<verse number="42">Шта год иде на трбуху и шта год иде на четири ноге или има више ногу између свега што пуже по земљи, то не једите, јер је гад.</verse>
				<verse number="43">Немојте се поганити ничим што гамиже и немојте се скврнити њима, да не будете нечисти с њих.</verse>
				<verse number="44">Јер ја сам Господ Бог ваш; зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет; и немојте се скврнити ничим што пуже по земљи.</verse>
				<verse number="45">Јер ја сам Господ, који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; будите, дакле, свети, јер сам ја свет.</verse>
				<verse number="46">Ово је закон за звери и за птице, и за све животиње што се мичу по води, и за сваку душу живу, која пуже по земљи.</verse>
				<verse number="47">Да се распознаје нечисто од чистог и животиња која се једе од животиње која се не једе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци: Кад жена затрудни и роди мушко, нечиста да је седам дана; као у дане кад се одваја ради немоћи своје, биће нечиста.</verse>
				<verse number="3">А у осми дан нека се обреже дете.</verse>
				<verse number="4">А она још тридесет и три дана нека остане чистећи се од крви; ни једне свете ствари да се не додева и у светињу да не иде док се не наврше дани чишћења њеног.</verse>
				<verse number="5">А кад роди женско, онда да је нечиста две недеље дана, као кад се одваја ради немоћи своје, и шездесет и шест дана нека остане чистећи се од крви.</verse>
				<verse number="6">А кад се наврше дани чишћења њеног ради сина или ради кћери, нека донесе свештенику на врата шатора од састанка јагње од године за жртву паљеницу, и голупче или грлицу за жртву ради греха.</verse>
				<verse number="7">И свештеник ће принети жртву пред Господом, и очистиће је од греха њеног; и тако ће се очистити од течења крви своје. То је закон за жену кад роди мушко или женско.</verse>
				<verse number="8">Ако ли не може дати јагњета, онда нека узме две грлице или два голубића, једно за жртву паљеницу а друго за жртву ради греха; и очистиће је свештеник од греха њеног, и биће чиста.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику.</verse>
				<verse number="3">И нека свештеник види бољетицу на кожи тела његовог; ако длака на бољетици буде побелела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тела његовог, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист.</verse>
				<verse number="4">Ако ли буде бела бубуљица на кожи тела његовог и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побелела, онда нека затвори свештеник за седам дана човека са таквом бољетицом.</verse>
				<verse number="5">А седмог дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана.</verse>
				<verse number="6">И нека га свештеник опет види седмог дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист.</verse>
				<verse number="7">Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику;</verse>
				<verse number="8">Ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је.</verse>
				<verse number="9">Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику.</verse>
				<verse number="10">И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку,</verse>
				<verse number="11">Губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист.</verse>
				<verse number="12">Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао,</verse>
				<verse number="13">Кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човек чист, јер је све побелело, па је чист.</verse>
				<verse number="14">Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист.</verse>
				<verse number="15">Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је.</verse>
				<verse number="16">А кад би се дивље месо променило и побелело, нека дође к свештенику.</verse>
				<verse number="17">И кад види свештеник да је бољетица побелела, свештеник ће прогласити да је чист, чист је.</verse>
				<verse number="18">Кад у кога на кожи буде чир, па прође,</verse>
				<verse number="19">А после на месту где је био чир изађе оток бео или бубуљица бела и црвенкаста, нека се покаже свештенику.</verse>
				<verse number="20">Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побелела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира.</verse>
				<verse number="21">Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побелела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана.</verse>
				<verse number="22">Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је.</verse>
				<verse number="23">Ако ли остане на свом месту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист.</verse>
				<verse number="24">Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залечи остане бубуљица бела и црвенкаста или само бела,</verse>
				<verse number="25">Нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побелела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.</verse>
				<verse number="26">Ако ли свештеник види да на бубуљици нема беле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана.</verse>
				<verse number="27">Па ће је седмог дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.</verse>
				<verse number="28">Ако ли бубуљица буде остала на свом месту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине.</verse>
				<verse number="29">Ако у човека или у жене буде бољетица на глави или на бради,</verse>
				<verse number="30">Свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њој длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради;</verse>
				<verse number="31">А кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана оног на коме је оспа.</verse>
				<verse number="32">Па кад свештеник седми дан види, а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутела, нити је на очи оспа нижа од коже,</verse>
				<verse number="33">Тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана оног на коме је оспа.</verse>
				<verse number="34">И седмог дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист.</verse>
				<verse number="35">Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист,</verse>
				<verse number="36">Тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутих длака; нечист је.</verse>
				<verse number="37">Ако ли опази да је оспа остала где је била и да је црна длака израсла по њој, залечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист.</verse>
				<verse number="38">Кад у човека или у жене буду бубуљице по кожи тела њиховог, бубуљице беле,</verse>
				<verse number="39">Свештеник нека види; ако на кожи тела његовог буду беле бубуљице мале, бела је оспа, изашла по кожи, чист је.</verse>
				<verse number="40">Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је.</verse>
				<verse number="41">Ако му спреда опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је.</verse>
				<verse number="42">Кад на глави сасвим ћелавој или пола ћелавој буде бела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој.</verse>
				<verse number="43">И нека га види свештеник; ако опази да је бео и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталог тела,</verse>
				<verse number="44">Човек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави.</verse>
				<verse number="45">А губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздртим и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: Нечист, нечист.</verse>
				<verse number="46">Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан.</verse>
				<verse number="47">И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној,</verse>
				<verse number="48">Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,</verse>
				<verse number="49">И ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику.</verse>
				<verse number="50">И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа.</verse>
				<verse number="51">И седмог дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест, она ствар је нечиста.</verse>
				<verse number="52">Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или шта год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали.</verse>
				<verse number="53">Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже,</verse>
				<verse number="54">Тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана.</verse>
				<verse number="55">Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није променила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни.</verse>
				<verse number="56">Ако ли види свештеник да се место смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице.</verse>
				<verse number="57">Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде.</verse>
				<verse number="58">А хаљину или основу или поучицу или шта му драго од коже, кад опереш па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто.</verse>
				<verse number="59">Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли шта чисто или нечисто.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Ово је закон за губавца када се чисти: нека се доведе к свештенику,</verse>
				<verse number="3">А свештеник нека изађе иза логора; и ако види да је излечена губа на губавцу,</verse>
				<verse number="4">Онда ће заповедити свештеник ономе који се чисти да узме две птице живе чисте, и дрво кедрово и црвца и исопа.</verse>
				<verse number="5">И нека заповеди свештеник да се једна птица закоље над судом земљаним над водом живом.</verse>
				<verse number="6">Па нека узме живу птицу и дрво кедрово и црвац и исоп, и све то заједно са живом птицом нека замочи у крв од птице заклане над водом живом.</verse>
				<verse number="7">И нека покропи седам пута оног који се чисти од губе, и нека га прогласи да је чист, и нека пусти живу птицу у поље.</verse>
				<verse number="8">Тада који се чисти нека опере хаљине своје и обрије све длаке своје, и нека се окупа у води, и биће чист; потом нека уђе у логор, али да стоји напољу не улазећи у свој шатор седам дана.</verse>
				<verse number="9">А у седми дан нека обрије све длаке своје, главу и браду и обрве над очима, и све длаке своје нека обрије, и нека опере хаљине своје, па нека се окупа у води и биће чист.</verse>
				<verse number="10">А у осми дан нека узме два јагњета здрава и једну овцу од године здраву и три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и један лог уља.</verse>
				<verse number="11">А свештеник који га чисти нека постави оног који се чисти заједно с тим стварима пред Господом на вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="12">И узевши свештеник једно јагње нека га принесе на жртву за преступ заједно с логом уља, и нека обрне тамо и амо пред Господом на жртву обртану.</verse>
				<verse number="13">А после нека закоље јагње на месту где се коље жртва за грех и жртва паљеница на светом месту, јер жртва за преступ припада свештенику као и жртва за грех; светиња је над светињама.</verse>
				<verse number="14">Тада нека свештеник узме крви од жртве за преступ и помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове.</verse>
				<verse number="15">Потом нека узме свештеник од лога уља и налије на длан свој леви.</verse>
				<verse number="16">Па нека замочи свештеник прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом.</verse>
				<verse number="17">А осталим уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по крви од жртве за преступ.</verse>
				<verse number="18">А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити свештеник пред Господом.</verse>
				<verse number="19">Потом нека принесе свештеник жртву за грех, и очистиће оног који се чисти од своје нечистоте; а после нека закоље жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="20">И нека принесе свештеник жртву паљеницу заједно с даром на олтару; и тако ће га очистити, и биће чист.</verse>
				<verse number="21">Али ако је сиромах, те не може донети толико, онда нека узме једно јагње за жртву ради преступа да се принесе жртва обртана за очишћење његово, и једну десетину ефе белог брашна замешеног с уљем за дар, и лог уља.</verse>
				<verse number="22">И две грлице или два голубића, које може прискрбити, да буде једно жртва за грех а друго жртва паљеница.</verse>
				<verse number="23">И то нека донесе у осми дан свог чишћења свештенику на врата шатора од састанка пред Господом.</verse>
				<verse number="24">Тада свештеник нека узме јагње за преступ и лог уља, и то нека свештеник обрне пред Господом за жртву обртану.</verse>
				<verse number="25">И нека закоље јагње за жртву ради преступа, и узевши свештеник крви од жртве за преступ нека помаже крај десног уха ономе који се чисти и палац десне руке његове и палац десне ноге његове.</verse>
				<verse number="26">И уља нека налије свештеник на длан свој леви,</verse>
				<verse number="27">Па нека замочи прст од десне руке своје у уље што му је на левом длану, и нека покропи уљем с прста свог седам пута пред Господом.</verse>
				<verse number="28">И уљем што му је на длану нека помаже свештеник крај десног уха ономе који се чисти, и палац десне руке његове и палац десне ноге његове по месту где је крв од жртве за преступ.</verse>
				<verse number="29">А шта још остане од уља на длану свештенику, оним нека намаже главу ономе који се чисти, и тако ће га очистити пред Господом.</verse>
				<verse number="30">Тако нека учини и с једном грлицом или голупчетом од оних које прискрби.</verse>
				<verse number="31">Шта је прискрбио, једно ће бити жртва за грех а друго жртва паљеница с даром; и тако ће свештеник очистити пред Господом оног који се чисти.</verse>
				<verse number="32">То је закон за губавца који не може прискрбити све што треба за очишћење.</verse>
				<verse number="33">И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="34">Кад дођете у земљу хананску, коју ћу вам ја дати да је ваша, па кад пустим губу на коју кућу у земљи коју ћете држати,</verse>
				<verse number="35">Онда онај чија је кућа нека дође и јави свештенику говорећи: Чини ми се као да је губа на кући.</verse>
				<verse number="36">А свештеник нека заповеди да се испразни кућа пре него он дође да види губу, да се не би оскврнило шта је у кући; потом нека дође свештеник да види кућу.</verse>
				<verse number="37">Па кад види болест, ако буде болест на зидовима кућним као рупице зеленкасте или црвенкасте и на очи ниже од зида,</verse>
				<verse number="38">Нека изађе свештеник из куће оне на врата кућна, и затвори кућу за седам дана.</verse>
				<verse number="39">После опет нека дође свештеник у седми дан, па ако види да се болест даље разишла по зидовима кућним,</verse>
				<verse number="40">Заповедиће свештеник да поваде камење на коме је болест и да га баце иза града на место нечисто.</verse>
				<verse number="41">А кућу заповедиће да остружу изнутра свуда унаоколо, и прах што састружу да проспу иза града на место нечисто,</verse>
				<verse number="42">И да узму друго камење и углаве на место где је било пређашње камење; тако и блато друго узевши да облепе кућу.</verse>
				<verse number="43">Ако се поврати болест и опет израсте по кући, пошто се повади камење и оструже кућа и наново облепи,</verse>
				<verse number="44">Тада дошав свештеник ако види да се болест разишла по кући, љута је губа на кући, нечиста је.</verse>
				<verse number="45">Нека се разруши она кућа, камење и дрва и сав леп од оне куће, и нека се изнесе иза града на место нечисто.</verse>
				<verse number="46">А ко би ушао у кућу ону док је затворена, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="47">И ко би спавао у оној кући, нека опере хаљине своје; тако и ко би јео у оној кући, нека опере хаљине своје.</verse>
				<verse number="48">Ако ли свештеник дошав види да се није болест разишла по кући пошто је кућа наново облепљена, нека прогласи свештеник да је чиста, јер се излечила болест.</verse>
				<verse number="49">И нека узме да би се кућа очистила две птице и дрво кедрово и црвца и исопа,</verse>
				<verse number="50">И нека закоље једну птицу над судом земљаним над водом живом.</verse>
				<verse number="51">Па нека узме дрво кедрово и исоп и црвац и другу птицу живу, и нека замочи у крв од заклане птице и у воду живу, и покропи кућу седам пута.</verse>
				<verse number="52">И тако ће очистити кућу ону крвљу птичијом и водом живом и птицом живом и дрветом кедровим и исопом и црвцем.</verse>
				<verse number="53">Па онда нека пусти птицу живу иза града у поље; и очистиће кућу, и биће чиста.</verse>
				<verse number="54">Ово је закон за сваку губу и за оспу,</verse>
				<verse number="55">За губу на хаљини и на кући,</verse>
				<verse number="56">И за оток и за красту и за бубуљицу,</verse>
				<verse number="57">Да се зна кад је ко нечист и кад је ко чист. То је закон за губу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажите синовима Израиљевим и реците им: Коме човеку тече семе од тела његовог, нечист је.</verse>
				<verse number="3">А оваква је нечистота његова од тог течења: ако испусти тело његово течење своје, или се устави течење у телу његовом, нечистота је на њему.</verse>
				<verse number="4">Свака постеља на коју легне онај коме тече семе, да је нечиста; и све на шта седне, да је нечисто.</verse>
				<verse number="5">И ко се год дотакне постеље његове, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="6">И ко седне на оно на чему је седео онај коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="7">И ко се дотакне тела оног коме тече семе, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="8">И ако онај коме тече семе пљуне на чистог, он нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="9">И свако седло на коме би седео онај коме тече семе, да је нечисто.</verse>
				<verse number="10">И ко би се дотакао чега год што је било под њим, да је нечист до вечера; и ко би шта такво носио, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="11">И кога би се дотакао онај коме тече семе не оправши руку својих водом, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="12">И суд земљани ког би се дотакао онај коме тече семе, нека се разбије, а дрвени суд нека се опере водом.</verse>
				<verse number="13">А кад се онај коме тече семе очисти од течења свог, нека броји седам дана пошто се очисти, и нека опере хаљине своје и нека тело своје опере водом живом, и биће чист.</verse>
				<verse number="14">А у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека дође пред Господа на врата шатора од састанка, и нека их да свештенику.</verse>
				<verse number="15">И свештеник нека принесе једно од њих на жртву за грех а друго на жртву паљеницу; тако ће га очистити свештеник пред Господом од течења његовог.</verse>
				<verse number="16">И човек коме изађе семе кад спава са женом нека опере водом цело тело своје, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="17">И свака хаљина и свака кожа на којој буде такво семе, нека се опере водом и биће нечисто до вечера.</verse>
				<verse number="18">И жена код које буде спавао такав човек, и она и он нека се окупају у води и биће нечисти до вечера.</verse>
				<verse number="19">А жена кад има време, кад иде крв од тела њеног, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="20">И на шта год легне док се одваја, да је нечисто, и на шта год седне, да је нечисто.</verse>
				<verse number="21">И ко се дотакне постеље њене, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="22">И ко се дотакне чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="23">И шта би год било на постељи њеној или на чем је она седела, па се ко дотакне тога, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="24">А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њ, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста.</verse>
				<verse number="25">А жена, од које би ишла крв дуго времена или осим обичног времена или у обично време, али дуже, докле год тече нечистота њена биће нечиста као у време када се одваја.</verse>
				<verse number="26">Постеља на којој лежи докле јој год крв иде, да јој је као постеља кад се одваја; и на чем би год седела да је нечисто као што је нечисто кад се одваја.</verse>
				<verse number="27">И ко се год дотакне тих ствари, нечист је; зато нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера.</verse>
				<verse number="28">А кад се очисти од течења крви своје, нека броји седам дана, па онда да је чиста.</verse>
				<verse number="29">И у осми дан нека узме две грлице или два голубића, и нека их однесе свештенику на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="30">И нека свештеник принесе једно на жртву за грех а друго на жртву паљеницу, и очистиће је свештеник пред Господом од течења нечистоте њене.</verse>
				<verse number="31">Тако ћете одлучивати синове Израиљеве од нечистота њихових, да не гину с нечистота својих скврнећи шатор мој што је усред њих.</verse>
				<verse number="32">То је закон за оног коме тече семе и коме изађе семе кад спава са женом те буде нечист,</verse>
				<verse number="33">И за жену кад болује од течења крви своје, и за сваког који болује од течења свог, било мушко или женско, и за човека који би лежао са нечистом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију пошто погибоше два сина Аронова, а погибоше кад приступише пред Господа,</verse>
				<verse number="2">И каза Господ Мојсију: Реци Арону, брату свом, да не улази у свако доба у светињу за завес пред заклопац који је на ковчегу, да не погине, јер ћу се у облаку над заклопцем јављати.</verse>
				<verse number="3">С овим нека улази Арон у светињу: с јунцем за жртву ради греха и с овном за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="4">Свету кошуљу ланену нека обуче, и гаће ланене нека су на телу његовом, и нека се опаше појасом ланеним и капу ланену нека метне на главу; то су хаљине свете, и нека опере тело своје водом, па онда нека их обуче.</verse>
				<verse number="5">А од збора синова Израиљевих нека узме два јарца за жртву ради греха, и једног овна за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="6">И нека принесе Арон јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој.</verse>
				<verse number="7">Потом нека узме два јарца, и нека их метне пред Господа на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="8">И нека Арон баци жреб за та два јарца, један жреб Господу а други жреб Азазелу.</verse>
				<verse number="9">И нека Арон принесе на жртву јарца на ког падне жреб Господњи, нека га принесе на жртву за грех.</verse>
				<verse number="10">А јарца на ког падне жреб Азазелов нека метне жива пред Господа, да учини очишћење на њему, па нека га пусти у пустињу Азазелу.</verse>
				<verse number="11">И нека Арон принесе јунца свог на жртву за грех и очисти себе и дом свој, и нека закоље јунца свог на жртву за грех.</verse>
				<verse number="12">И нека узме кадионицу пуну жеравице с олтара, који је пред Господом, и пуне прегршти када мирисног истуцаног, и нека унесе за завес.</verse>
				<verse number="13">И нека метне кад на огањ пред Господом, да дим од када заклони заклопац који је на сведочанству; тако неће погинути.</verse>
				<verse number="14">После нека узме крви од јунца и покропи с прста свог по заклопцу према истоку, а пред заклопцем нека седам пута покропи том крвљу с прста свог.</verse>
				<verse number="15">И нека закоље јарца на жртву за грех народни, и нека учини с крвљу његовом као што је учинио с крвљу јунчијом, и покропи њом по заклопцу и пред заклопцем.</verse>
				<verse number="16">И тако ће очистити светињу од нечистота синова Израиљевих и од преступа њихових у свим гресима њиховим; тако ће учинити и у шатору од састанка, који је међу њима усред нечистота њихових.</verse>
				<verse number="17">А нико да не буде у шатору од састанка кад он уђе да чини очишћење у светињи, докле не изађе и сврши очишћење за се и за дом свој и за сав збор израиљски.</verse>
				<verse number="18">А нека изађе к олтару који је пред Господом, и очисти га; и узевши крви од јунца и крви од јарца нека помаже рогове олтару унаоколо;</verse>
				<verse number="19">И нека га покропи одозго истом крвљу с прста свог седам пута; тако ће га очистити и посветити га од нечистота синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="20">А кад очисти светињу и шатор од састанка и олтар, тада нека доведе јарца живог.</verse>
				<verse number="21">И метнувши Арон обе руке своје на главу јарцу живом, нека исповеди над њим сва безакоња синова Израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, и метнувши их на главу јарцу нека га да човеку спремном да га истера у пустињу.</verse>
				<verse number="22">И јарац ће однети на себи сва безакоња њихова у пустињу; и пустиће оног јарца у пустињу.</verse>
				<verse number="23">Потом нека опет уђе Арон у шатор од састанка и свуче хаљине ланене које је обукао када је ишао у светињу, и онде нека их остави.</verse>
				<verse number="24">Па нека опере тело своје на светом месту и обуче своје хаљине; и изашав нека принесе своју жртву паљеницу, и очисти себе и народ.</verse>
				<verse number="25">А сало од жртве за грех нека запали на олтару.</verse>
				<verse number="26">А ко одведе јарца за Азазела, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека уђе у логор.</verse>
				<verse number="27">А јунца за грех и јарца за грех, од којих је крв унесена да се учини очишћење у светињи, нека изнесу напоље из логора, и нека спале огњем коже њихове и месо њихово и балегу њихову.</verse>
				<verse number="28">А ко их спали, нека опере хаљине своје и окупа тело своје у води, па онда нека дође у логор.</verse>
				<verse number="29">И ово нека вам буде вечна уредба: десети дан седмог месеца мучите душе своје, и не радите никакав посао, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама.</verse>
				<verse number="30">Јер у тај дан бива очишћење за вас, да се очистите; бићете очишћени од свих греха својих пред Господом.</verse>
				<verse number="31">То нека вам је почивање суботно, и мучите душе своје по уредби вечној.</verse>
				<verse number="32">А свештеник који буде помазан и који буде освећен да врши службу свештеничку на место оца свог, он нека очишћа обукавши се у хаљине ланене, хаљине свете.</verse>
				<verse number="33">И нека очисти светињу свету и шатор од састанка; и олтар нека очисти; и свештенике и сав народ сабрани нека очисти.</verse>
				<verse number="34">И ово нека вам је вечна уредба да очишћате синове Израиљеве од свих греха њихових један пут у години. И учини Мојсије како му заповеди Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи:</verse>
				<verse number="3">Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора,</verse>
				<verse number="4">А не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог.</verse>
				<verse number="5">Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу.</verse>
				<verse number="6">И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="7">И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено.</verse>
				<verse number="8">Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву,</verse>
				<verse number="9">А не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог.</verse>
				<verse number="10">А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог.</verse>
				<verse number="11">Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.</verse>
				<verse number="12">Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв.</verse>
				<verse number="13">И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом.</verse>
				<verse number="14">Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби.</verse>
				<verse number="15">А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист.</verse>
				<verse number="16">Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Још рече Господ говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="3">Немојте чинити шта се чини у земљи мисирској, у којој сте живели, нити чините шта се чини у земљи хананској, у коју вас водим, и по уредбама њиховим немојте живети.</verse>
				<verse number="4">Него моје законе вршите и моје уредбе држите живећи по њима. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="5">Држите уредбе моје и законе моје; ко их врши, жив ће бити кроз њих. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="6">Нико да не приступа к родици својој по крви, да не открије голотињу њену. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="7">Голотиње оца свог ни голотиње матере своје не откриј; мати ти је; не откриј голотиње њене.</verse>
				<verse number="8">Голотиње жене оца свог не откриј; голотиња је оца твог.</verse>
				<verse number="9">Голотиње сестре своје, кћери оца свог или кћери матере своје, која је рођена у кући или изван куће, не откриј голотиње њихове.</verse>
				<verse number="10">Голотиње кћери сина свог, или кћери кћери своје не откриј; јер је твоја голотиња.</verse>
				<verse number="11">Голотиње кћери жене оца свог, коју је родио отац твој, не откриј; сестра ти је.</verse>
				<verse number="12">Голотиње сестре оца свог не откриј; једна је крв са оцем твојим.</verse>
				<verse number="13">Голотиње сестре матере своје не откриј; јер је једна крв с матером твојом.</verse>
				<verse number="14">Голотиње брата оца свог не откриј приступајући к жени његовој; стрина ти је.</verse>
				<verse number="15">Голотиње жене сина свог не откриј; снаха ти је, не откриј голотиње њене.</verse>
				<verse number="16">Голотиње жене брата свог не откриј; голотиња је брата твог.</verse>
				<verse number="17">Голотиње жене и кћери њене не откриј; кћери сина њеног ни кћери кћери њене немој узети да откријеш голотињу њихову; једна су крв; зло је.</verse>
				<verse number="18">Немој узети жене преко једне жене, да је уцвелиш откривајући голотињу другој за живота њеног.</verse>
				<verse number="19">К жени докле се одваја ради нечистоте своје не иди да откријеш голотињу њену.</verse>
				<verse number="20">Са женом ближњег свог не лези скврнећи се с њом.</verse>
				<verse number="21">Од семена свог не дај да се однесе Молоху, да не оскврниш имена Бога свог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="22">С мушкарцем не лези као са женом; гадно је.</verse>
				<verse number="23">Живинче никакво немој облежати скврнећи се с њим; и жена да не легне под живинче; грдило је.</verse>
				<verse number="24">Немојте се скврнити ни једном овом стварју; јер су се свим тим стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас.</verse>
				<verse number="25">Јер се оскврнила земља, и неваљалство ћу њено походити на њој, и изметнуће земља становнике своје.</verse>
				<verse number="26">Него ви држите законе моје и уредбе моје, и не чините ни једног овог гада, ни домородац ни дошљак који се бави међу вама;</verse>
				<verse number="27">Јер све ове гадове чинише људи у овој земљи који су били пре вас, и земља је од тога оскврњена;</verse>
				<verse number="28">Да не изметне земља вас, ако је оскврните, као што је изметнула народ који је био пре вас.</verse>
				<verse number="29">Јер ко учини шта год од ових гадова, истребиће се из народа свог душе које учине.</verse>
				<verse number="30">Зато држите шта сам наредио да се држи, да не чините шта од гадних обичаја који су били пре вас, и да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="3">Сваки да се боји матере своје и оца свог; и држите суботе моје; ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="4">Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="5">А кад приносите жртву захвалну Господу, приносите је драге воље.</verse>
				<verse number="6">У који је дан принесете, нека се једе, и сутрадан; а шта остане до трећег дана, нека се огњем сажеже.</verse>
				<verse number="7">А ако би се шта јело трећи дан, гад је, неће бити угодна.</verse>
				<verse number="8">Ко би год јео, носиће своје безакоње, јер оскврни светињу Господњу; зато ће се истребити она душа из народа свог.</verse>
				<verse number="9">А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви.</verse>
				<verse number="10">Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="11">Не крадите; не лажите и не варајте ближњег свог.</verse>
				<verse number="12">Не куните се именом мојим криво; јер ћеш оскврнити име Бога свог. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="13">Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра.</verse>
				<verse number="14">Немој псовати глувог, ни пред слепца метати шта да се спотакне; него се бој Бога свог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="15">Не чините неправду на суду, не гледајте што је ко сиромах, нити се поводи за богатим; право суди ближњему свом.</verse>
				<verse number="16">Не иди као опадач по народу свом, и не устај на крв ближњег свог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="17">Немој мрзети на брата свог у срцу свом; слободно искарај ближњег свог, и немој трпети греха на њему.</verse>
				<verse number="18">Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="19">Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари.</verse>
				<verse number="20">Ако би ко облежао робињу, која је испрошена али није откупљена ни ослобођена, обоје да се шибају, али да се не погубе; јер није била ослобођена.</verse>
				<verse number="21">И нека он принесе Господу жртву за преступ свој на врата шатора од састанка, овна за преступ.</verse>
				<verse number="22">И нека га очисти пред Господом свештеник овном принесеним за преступ од греха који је учинио; и опростиће му се грех његов.</verse>
				<verse number="23">А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га.</verse>
				<verse number="24">А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу.</verse>
				<verse number="25">Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="26">Ништа не једите с крвљу. Немојте врачати, ни гатати по времену.</verse>
				<verse number="27">Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју.</verse>
				<verse number="28">За мртвацем не режите тело своје, ни ударајте на се какве белеге. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="29">Немој скврнити кћер своју пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња.</verse>
				<verse number="30">Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="31">Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="32">Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог. Ја сам Господ.</verse>
				<verse number="33">Ако је у тебе дошљак у земљи вашој, не чини му криво.</verse>
				<verse number="34">Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љубите га као себе самог; јер сте и ви били дошљаци у земљи мисирској. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="35">Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају.</verse>
				<verse number="36">Мерила нека су вам права, камење право, ефа права, ин прав. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске.</verse>
				<verse number="37">Држите, дакле, све уредбе моје и све законе моје, и вршите их. Ја сам Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Још реци синовима Израиљевим: Ко год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве у Израиљу, да од семена свог Молоху, нека се погуби, народ у земљи нека га заспе камењем.</verse>
				<verse number="3">И ја ћу окренути лице своје насупрот таквом човеку, и истребићу га из народа његовог, што од семена свог даде Молоху, и запрзни светињу моју и оскврни свето име моје.</verse>
				<verse number="4">Ако ли народ како год затвори очи да не види тог човека кад да од семена свог Молоху, и не убију га,</verse>
				<verse number="5">Ја ћу окренути лице своје насупрот оном човеку и насупрот дому његовом, и истребићу га, и све који за њим чине прељубу чинећи прељубу за Молохом, из народа њиховог.</verse>
				<verse number="6">А ко се обрати к врачарима и к гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје на супрот њему, и истребићу га из народа његовог.</verse>
				<verse number="7">Зато посвећујте се, и будите свети, јер сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="8">И чувајте уредбе моје и вршите их. Ја сам Господ који вас посвећујем.</verse>
				<verse number="9">Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби; опсовао је оца свог или матер своју; крв његова на њ.</verse>
				<verse number="10">А човек који учини прељубу с туђом женом, што је учинио прељубу са женом ближњег свог, да се погуби и прељубочинац и прељубочиница.</verse>
				<verse number="11">Ко би спавао са женом оца свог, открио је голотињу оца свог; обоје да се погубе; крв њихова на њих.</verse>
				<verse number="12">Ко би спавао са женом сина свог, обоје да се погубе; учинише срамоту; крв њихова на њих.</verse>
				<verse number="13">Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе; крв њихова на њих.</verse>
				<verse number="14">И ко би узео жену и матер њену, зло је, огњем да се спали и он и она, да не буде зла међу вама.</verse>
				<verse number="15">Ко би облежао живинче, да се погуби; убијте и живинче.</verse>
				<verse number="16">И ако би жена легла под живинче, убиј и жену и живинче, нека погину, крв њихова на њих.</verse>
				<verse number="17">Ко би узео сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје, видео би голотињу њену и она би видела голотињу његову, срамота је; зато да се истребе испред синова народа свог; открио је голотињу сестре своје, нека носи безакоње своје.</verse>
				<verse number="18">И ко би спавао са женом кад има време и открио голотињу њену откривши течење њено, и она би открила течење крви своје, да се истребе обоје из народа свог.</verse>
				<verse number="19">Голотиње сестре матере своје и сестре оца свог не откриј, јер би открио своју крв; нека носе безакоње своје.</verse>
				<verse number="20">А ко би спавао са женом стрица свог, открио би голотињу стрица свог, нека носе обоје грех свој, нека помру без деце.</verse>
				<verse number="21">Ко би узео жену брата свог, ружно је, открио је голотињу брата свог; без деце да буду.</verse>
				<verse number="22">Чувајте све уредбе моје и све законе моје, и вршите их, да вас земља не изметне, у коју вас водим да живите у њој.</verse>
				<verse number="23">Немојте живети по уредбама народа које ћу отерати испред вас, јер су чинили све то, зато ми омрзоше.</verse>
				<verse number="24">И рекох вам: Ви ћете наследити земљу њихову и ја ћу вам је дати у државу, земљу у којој тече млеко и мед. Ја сам Господ Бог ваш који вас одвојих од других народа.</verse>
				<verse number="25">Зато разликујте стоку чисту од нечисте, и птицу чисту од нечисте, и немојте скврнити душа својих стоком или птицом или чим год што пуже по земљи, што сам вам одвојио да је нечисто.</verse>
				<verse number="26">И бићете ми свети, јер сам свет ја, Господ, и одвојих вас од других народа да будете моји.</verse>
				<verse number="27">А човек или жена, у којима би био дух врачарски или гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију: Кажи свештеницима синовима Ароновим, и реци им: За мртвацем да се не скврни ни један у народу свом,</verse>
				<verse number="2">Осим за родом својим по крви, за матером својом или за оцем својим или за сином својим или за кћерју својом или за братом својим,</verse>
				<verse number="3">Или за рођеном сестром својом, девојком, која није имала мужа; за њом се може оскврнити.</verse>
				<verse number="4">Ако је ожењен, да се не оскврни за женом својом у народу свом учинивши се нечист.</verse>
				<verse number="5">Да се не начине ћелави чупајући косу с главе своје и да не брију браде своје, нити се режу по телу свом.</verse>
				<verse number="6">Нека буду свети Богу свом, и нека не скврне име Бога свог, јер приносе жртве огњене Господње, хлеб Бога свог, зато нека су свети.</verse>
				<verse number="7">Нека се не жене женом курвом или силованом; ни пуштеницом нека се не жене; јер су свети Богу свом.</verse>
				<verse number="8">И теби нека је сваки свет, јер приноси хлеб Бога твог; свет нека ти је, јер сам ја свет, Господ, који вас посвећујем.</verse>
				<verse number="9">А кћи свештеничка која се оскврни курвајући се, скврни оца свог, огњем нека се спали.</verse>
				<verse number="10">А свештеник највиши између браће своје, коме се на главу излије уље помазања и који је посвећен да се облачи у свете хаљине, нека не открива главе своје, и хаљине своје нека не раздире.</verse>
				<verse number="11">И к мртвацу ни једном нека не иде, ни за оцем својим ни за матером својом да се не оскврни.</verse>
				<verse number="12">И из светиње нека не излази, да не би оскврнио светињу Бога свог, јер је на њену венац, уље помазања Бога његовог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="13">Он нека се жени девицом.</verse>
				<verse number="14">Удовицом или пуштеницом или силованом или курвом да се не жени; него девојком из народа свог нека се ожени.</verse>
				<verse number="15">И нека не скврни семе народа свог у народу свом, јер сам ја Господ, који га посвећујем.</verse>
				<verse number="16">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="17">Кажи Арону и реци: У кога би из семена твог од колена до колена била мана на телу, онај нека не приступа да приноси хлеб Бога свог.</verse>
				<verse number="18">Јер нико на коме би била мана не ваља да приступа, ни слеп, ни хром, ни у кога би био који уд превећ мали или превећ велики,</verse>
				<verse number="19">Ни у кога је сломљена нога или рука,</verse>
				<verse number="20">Ни грбав, ни дрљав, ни ко има биону на оку, ни шугав, ни лишајив, ни просут.</verse>
				<verse number="21">У кога би год из семена Арона свештеника била каква мана на телу, нека не приступа да приноси жртве огњене Господу; мана је на њему; да не приступа да приноси хлеб Бога свог.</verse>
				<verse number="22">Али хлеб Бога свог од ствари пресветих и од ствари светих нека једе;</verse>
				<verse number="23">Али за завес нека не улази; к олтару нека се не приближује, јер је мана на њему, па нека не скврни светиње моје, јер сам ја Господ који их посвећујем.</verse>
				<verse number="24">И Мојсије каза то Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="3">Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="4">Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,</verse>
				<verse number="5">Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,</verse>
				<verse number="6">Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.</verse>
				<verse number="7">А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.</verse>
				<verse number="8">Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="9">Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.</verse>
				<verse number="10">Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.</verse>
				<verse number="11">А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.</verse>
				<verse number="12">Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.</verse>
				<verse number="13">А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.</verse>
				<verse number="14">А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.</verse>
				<verse number="15">Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,</verse>
				<verse number="16">И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.</verse>
				<verse number="17">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="18">Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,</verse>
				<verse number="19">Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.</verse>
				<verse number="20">На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.</verse>
				<verse number="21">И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.</verse>
				<verse number="22">Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.</verse>
				<verse number="23">А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.</verse>
				<verse number="24">Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.</verse>
				<verse number="25">И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.</verse>
				<verse number="26">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="27">Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.</verse>
				<verse number="28">А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.</verse>
				<verse number="29">И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.</verse>
				<verse number="30">Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="31">Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="32">И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.</verse>
				<verse number="33">Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Празници Господњи, које ћете звати свети сабори, ово су празници моји:</verse>
				<verse number="3">Шест дана ради, а седми дан, који је субота за почивање, нека буде свети сабор, не радите ни један посао; субота је Господња по свим становима вашим.</verse>
				<verse number="4">Ово су празници Господњи, сабори свети, на које ћете се сабирати у време њихово:</verse>
				<verse number="5">Четрнаестог дана првог месеца увече, пасха је Господња.</verse>
				<verse number="6">А петнаестог дана истог месеца празник је пресних хлебова Господу; седам дана једите хлебове пресне.</verse>
				<verse number="7">Први дан нека вам буде сабор свети, никакав посао ропски не радите.</verse>
				<verse number="8">Него за седам дана приносите Господу жртве огњене; а седми дан нека је сабор свети; не радите ниједан посао ропски.</verse>
				<verse number="9">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="10">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју ћу вам дати, и станете жети у њој, тада донесите сноп првина од жетве своје к свештенику;</verse>
				<verse number="11">А он нека обрће сноп пред Господом, да би вам се примио; сутрадан по суботи нека га обрће свештеник.</verse>
				<verse number="12">А исти дан кад будете обртали сноп, принесите јагње од године дана здраво на жртву паљеницу Господу;</verse>
				<verse number="13">И дар уза њ, две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, да буде жртва огњена Господу на угодни мирис; и налив уза њ, вина четврт ина.</verse>
				<verse number="14">А хлеба, ни зрна прженог ни зрна у класу немојте јести до оног дана кад принесете жртву Богу свом; то да вам је вечна уредба од колена до колена по свим становима вашим.</verse>
				<verse number="15">Потом од првог дана по суботи, од дана кад принесете сноп за жртву обртану, бројте седам недеља пуних;</verse>
				<verse number="16">До првог дана по седмој недељи набројте педесет дана; онда принесите нов дар Господу.</verse>
				<verse number="17">Из станова својих донесите два хлеба за жртву обртану; од две десетине ефе белог брашна да буду, с квасцем нека буду печени; то су првине Господу.</verse>
				<verse number="18">А с тим хлебом принесите седам јагањаца од године здравих, и једно теле и два овна, да буде жртва паљеница Господу с даровима својим и наливима својим, да буде жртва огњена на угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="19">Закољите и јарца једног за грех и два јагњета од године за жртву захвалну.</verse>
				<verse number="20">И свештеник нека то обрне тамо и амо с хлебом од првина и са два јагњета на жртву обртану пред Господом; и биће свете ствари Господу за свештеника.</verse>
				<verse number="21">И саберите се у онај дан, сабор свети да вам је; ниједан посао ропски не радите законом вечним по свим становима својим од колена до колена.</verse>
				<verse number="22">А кад станете жети у земљи својој, немој сасвим пожњети њиве своје, ни пабирчи по жетви; остави сиромаху и дошљаку; ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="23">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="24">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Први дан седмог месеца нека вам је одмор, спомен трубни, сабор свети.</verse>
				<verse number="25">Ниједан посао ропски немојте радити, него принесите жртву огњену Господу.</verse>
				<verse number="26">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="27">А десети је дан тог месеца седмог дан очишћења; сабор свети нека вам је, и мучите душе своје, и принесите Господу жртву огњену.</verse>
				<verse number="28">У тај дан немојте радити ниједан посао, јер је дан очишћења, да се очистите пред Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="29">А свака душа која се не би мучила у тај дан, да се истреби из народа свог.</verse>
				<verse number="30">И сваку душу која би радила какав посао у тај дан, ја ћу затрти душу ону у народу њеном.</verse>
				<verse number="31">Ни један посао немојте радити; то да је вечна уредба од колена до колена у свим становима вашим.</verse>
				<verse number="32">Субота почивања нека вам буде, и мучите душе своје; деветог дана истог месеца кад буде вече, од вечера до вечера празнујте починак свој.</verse>
				<verse number="33">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="34">Кажи синовима Израиљевим, и реци: Петнаестог дана седмог месеца празник је сеница за седам дана Господу.</verse>
				<verse number="35">Први дан нека буде сабор свети, ниједан посао ропски немојте радити.</verse>
				<verse number="36">За седам дана приносите жртве огњене Господу; осми дан нека вам буде сабор свети, и принесите жртве огњене Господу; празник је, ниједан посао ропски немојте радити.</verse>
				<verse number="37">То су празници Господњи, које ћете празновати на саборима светим да принесете жртве огњене Господу: жртву паљеницу и дар и жртву захвалну и налив, све кад је чему дан,</verse>
				<verse number="38">Осим субота Господњих и осим дарова ваших и осим свих завета ваших и осим свих добровољних приноса ваших, које ћете давати Господу.</verse>
				<verse number="39">Али петнаести дан тог месеца седмог, кад саберете род земаљски, празнујте празник Господу седам дана; у први је дан одмор и у осми је дан одмор.</verse>
				<verse number="40">У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се пред Господом Богом својим седам дана.</verse>
				<verse number="41">И празнујте тај празник Господу седам дана сваке године законом вечним од колена до колена, седмог месеца празнујте га.</verse>
				<verse number="42">И под сеницама будите седам дана, ко је год рођен у Израиљу нека буде под сеницама,</verse>
				<verse number="43">Да би знало натражје ваше да сам ја учинио да живе под сеницама синови Израиљеви кад сам их извео из земље мисирске. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="44">И Мојсије каза празнике Господње синовима Израиљевим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.</verse>
				<verse number="3">Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.</verse>
				<verse number="4">На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.</verse>
				<verse number="5">И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.</verse>
				<verse number="6">И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.</verse>
				<verse number="7">И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="8">Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.</verse>
				<verse number="9">И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.</verse>
				<verse number="10">А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.</verse>
				<verse number="11">И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.</verse>
				<verse number="12">И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.</verse>
				<verse number="13">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="14">Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.</verse>
				<verse number="15">А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.</verse>
				<verse number="16">Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.</verse>
				<verse number="17">И ко убије човека, да се погуби.</verse>
				<verse number="18">А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.</verse>
				<verse number="19">И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:</verse>
				<verse number="20">Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.</verse>
				<verse number="21">Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.</verse>
				<verse number="22">Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="23">И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.</verse>
				<verse number="3">Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.</verse>
				<verse number="4">А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.</verse>
				<verse number="5">Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.</verse>
				<verse number="6">Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.</verse>
				<verse number="7">И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.</verse>
				<verse number="8">И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.</verse>
				<verse number="9">Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.</verse>
				<verse number="10">И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.</verse>
				<verse number="11">Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.</verse>
				<verse number="12">Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.</verse>
				<verse number="13">Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.</verse>
				<verse number="14">И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.</verse>
				<verse number="15">Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.</verse>
				<verse number="16">Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.</verse>
				<verse number="17">Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="18">Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.</verse>
				<verse number="19">И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.</verse>
				<verse number="20">И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?</verse>
				<verse number="21">Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.</verse>
				<verse number="22">И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.</verse>
				<verse number="23">Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.</verse>
				<verse number="24">Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.</verse>
				<verse number="25">Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.</verse>
				<verse number="26">Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,</verse>
				<verse number="27">Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.</verse>
				<verse number="28">Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.</verse>
				<verse number="29">Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.</verse>
				<verse number="30">А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.</verse>
				<verse number="31">А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.</verse>
				<verse number="32">А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.</verse>
				<verse number="33">Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="34">Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.</verse>
				<verse number="35">Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.</verse>
				<verse number="36">Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.</verse>
				<verse number="37">Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.</verse>
				<verse number="38">Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.</verse>
				<verse number="39">И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;</verse>
				<verse number="40">Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.</verse>
				<verse number="41">А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.</verse>
				<verse number="42">Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.</verse>
				<verse number="43">Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.</verse>
				<verse number="44">А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.</verse>
				<verse number="45">И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.</verse>
				<verse number="46">Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.</verse>
				<verse number="47">Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,</verse>
				<verse number="48">Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;</verse>
				<verse number="49">Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.</verse>
				<verse number="50">Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.</verse>
				<verse number="51">Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.</verse>
				<verse number="52">Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.</verse>
				<verse number="53">Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.</verse>
				<verse number="54">Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.</verse>
				<verse number="55">Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="2">Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="3">Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините,</verse>
				<verse number="4">Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;</verse>
				<verse number="5">И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој.</verse>
				<verse number="6">Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.</verse>
				<verse number="7">Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.</verse>
				<verse number="8">Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.</verse>
				<verse number="9">И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама.</verse>
				<verse number="10">И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.</verse>
				<verse number="11">И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас.</verse>
				<verse number="12">И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.</verse>
				<verse number="13">Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право.</verse>
				<verse number="14">Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести,</verse>
				<verse number="15">Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој,</verse>
				<verse number="16">И ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши.</verse>
				<verse number="17">И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера.</verse>
				<verse number="18">Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше.</verse>
				<verse number="19">Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза.</verse>
				<verse number="20">Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог.</verse>
				<verse number="21">Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим.</verse>
				<verse number="22">Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши.</verse>
				<verse number="23">Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот,</verse>
				<verse number="24">И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше.</verse>
				<verse number="25">Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.</verse>
				<verse number="26">И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити.</verse>
				<verse number="27">Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,</verse>
				<verse number="28">И ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше.</verse>
				<verse number="29">И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.</verse>
				<verse number="30">Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.</verse>
				<verse number="31">И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег.</verse>
				<verse number="32">И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој.</verse>
				<verse number="33">А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.</verse>
				<verse number="34">Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.</verse>
				<verse number="35">За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели.</verse>
				<verse number="36">А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати.</verse>
				<verse number="37">И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.</verse>
				<verse number="38">Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших.</verse>
				<verse number="39">А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће.</verse>
				<verse number="40">Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот,</verse>
				<verse number="41">Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,</verse>
				<verse number="42">Тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.</verse>
				<verse number="43">Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.</verse>
				<verse number="44">А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.</verse>
				<verse number="45">Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.</verse>
				<verse number="46">Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:</verse>
				<verse number="3">А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.</verse>
				<verse number="4">Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.</verse>
				<verse number="5">Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.</verse>
				<verse number="6">Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.</verse>
				<verse number="7">Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.</verse>
				<verse number="8">Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.</verse>
				<verse number="9">Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.</verse>
				<verse number="10">Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.</verse>
				<verse number="11">Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;</verse>
				<verse number="12">И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.</verse>
				<verse number="13">Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.</verse>
				<verse number="14">Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.</verse>
				<verse number="15">Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.</verse>
				<verse number="16">Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.</verse>
				<verse number="17">Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.</verse>
				<verse number="18">Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.</verse>
				<verse number="19">И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.</verse>
				<verse number="20">Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;</verse>
				<verse number="21">Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.</verse>
				<verse number="22">Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,</verse>
				<verse number="23">Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.</verse>
				<verse number="24">А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.</verse>
				<verse number="25">А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.</verse>
				<verse number="26">Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.</verse>
				<verse number="27">Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.</verse>
				<verse number="28">Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.</verse>
				<verse number="29">Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.</verse>
				<verse number="30">И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.</verse>
				<verse number="31">Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.</verse>
				<verse number="32">И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.</verse>
				<verse number="33">Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.</verse>
				<verse number="34">Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="4">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка први дан другог месеца друге године по изласку њиховом из земље мисирске, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Избројте сав збор синова Израиљевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим, све мушкиње, главу по главу,</verse>
				<verse number="3">Од двадесет година и више, све који могу ићи на војску у Израиљу, избројте их по четама њиховим ти и Арон;</verse>
				<verse number="4">А с вама нека буде по један човек од сваког племена, који је поглавар у дому отаца својих.</verse>
				<verse number="5">А ово су имена људи који ће бити с вама: од племена Рувимовог Елисур син Седијуров;</verse>
				<verse number="6">Од Симеуновог Саламило син Сурисадајев;</verse>
				<verse number="7">Од Јудиног Насон син Аминадавов;</verse>
				<verse number="8">Од Исахаровог Натанаило син Согаров;</verse>
				<verse number="9">Од Завулоновог Елијав Син Хелонов;</verse>
				<verse number="10">Од синова Јосифових: од племена Јефремовог Елисама син Емијудов; од Манасијиног Гамалило син Фадасуров;</verse>
				<verse number="11">Од Венијаминовог Авидан син Гадеонијев;</verse>
				<verse number="12">Од Дановог Ахијезер син Амисадајев;</verse>
				<verse number="13">Од Асировог Фагаило син Ехранов;</verse>
				<verse number="14">Од Гадовог Елисаф син Рагуилов;</verse>
				<verse number="15">Од Нефталимовог Ахиреј син Енанов.</verse>
				<verse number="16">То су који се сазиваху на збор, кнезови у племенима отаца својих, хиљадници Израиљеви.</verse>
				<verse number="17">И узе Мојсије и Арон те људе, који бише именовани.</verse>
				<verse number="18">И сабраше сав збор први дан другог месеца, и преписаше их по породицама њиховим и по домовима отаца њихових и по именима њиховим од двадесет година и више, главу по главу.</verse>
				<verse number="19">Како беше Господ заповедио Мојсију, тако их изброја у пустињи Синајској.</verse>
				<verse number="20">И беше синова првенца Израиљевог Рувима, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,</verse>
				<verse number="21">Беше их избројаних од племена Рувимовог четрдесет и шест хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="22">Синова Симеунових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се изброја по именима с главе на главу све мушкиње од двадесет година и више, што могаше ићи на војску,</verse>
				<verse number="23">Беше их избројаних од племена Симеуновог педесет и девет хиљада и три стотине.</verse>
				<verse number="24">Синова Гадових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="25">Беше их избројаних од племена Гадовог четрдесет и пет хиљада, шест стотина и педесет.</verse>
				<verse number="26">Синова Јудиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="27">Беше их избројаних од племена Јудиног седамдесет и четири хиљаде и шест стотина.</verse>
				<verse number="28">Синова Исахарових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="29">Беше их избројаних од племена Исахаровог педесет и четири хиљаде и четири стотине.</verse>
				<verse number="30">Синова Завулонових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="31">Беше их избројаних од племена Завулоновог педесет и седам хиљада и четири стотине.</verse>
				<verse number="32">Од синова Јосифових: синова Јефремових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="33">Беше их избројаних од племена Јефремовог четрдесет хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="34">Синова Манасијиних, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="35">Беше их избројаних од племена Манасијиног тридесет и две хиљаде и двеста.</verse>
				<verse number="36">Синова Венијаминових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="37">Беше их избројаних од племена Венијаминовог тридесет и пет хиљада и четири стотине.</verse>
				<verse number="38">Синова Данових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="39">Беше их избројаних од племена Дановог шездесет две хиљаде и седам стотина,</verse>
				<verse number="40">Синова Асирових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="41">Беше их избројаних од племена Асировог четрдесет и једна хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="42">Синова Нефталимових, рода њиховог по породицама њиховим и по домовима отаца њихових, кад се избројаше по именима од двадесет година и више сви што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="43">Беше их избројаних од племена Нефталимовог педесет и три хиљаде и четири стотине.</verse>
				<verse number="44">Ово су они које Мојсије и Арон избројаше с кнезовима израиљским, с дванаест људи, који беху по један за сваки дом отаца својих.</verse>
				<verse number="45">И свега беше синова Израиљевих избројаних по домовима отаца својих од двадесет година и више, свих што могаху ићи на војску,</verse>
				<verse number="46">Беше их избројаних шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.</verse>
				<verse number="47">Али Левити по племену отаца својих не бише бројани међу њих.</verse>
				<verse number="48">Јер Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="49">Племена Левијевог немој бројати, нити број њихов саставити са синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="50">Него постави Левите над шатором од сведочанства и над свим посуђем у њему и над свим што припада њему; они нека носе шатор и све посуђе његово, нека служе у њему, и стају око шатора.</verse>
				<verse number="51">И кад се шатор крене, нека га сложе Левити; и кад шатор стане, онда нека га разапну Левити. А ко би други приступио да се погуби.</verse>
				<verse number="52">И синови Израиљеви нека стају сваки у свом логору и сваки код своје заставе по четама својим.</verse>
				<verse number="53">А Левити нека стају око шатора од сведочанства, да не дође гнев на збор синова Израиљевих; и нека Левити раде шта треба око шатора од сведочанства.</verse>
				<verse number="54">И учинише синови Израиљеви како Господ заповеди, све тако учинише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Потом рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Синови Израиљеви нека стају у око сваки код своје заставе са знаком дома отаца својих, према шатору од састанка унаоколо.</verse>
				<verse number="3">С истока нека стаје у око застава војске Јудине по четама својим с војводом синова Јудиних Насоном сином Аминадавовим;</verse>
				<verse number="4">А у војсци његовој седамдесет и четири хиљаде и шест стотина избројаних.</verse>
				<verse number="5">А до њега нека стаје у логор племе Исахарово с војводом синова Исахарових Натанаилом, сином Согаровим;</verse>
				<verse number="6">А у војсци његовој педесет и четири хиљаде и четири стотине избројаних.</verse>
				<verse number="7">Па онда племе Завулоново с војводом синова Завулонових Елијавом, сином Хелоновим;</verse>
				<verse number="8">А у војсци његовој педесет и седам хиљада и четири стотине избројаних.</verse>
				<verse number="9">Свега избројаних у војсци Јудиној сто и осамдесет и шест хиљада и четири стотине по четама њиховим. Они нека иду напред.</verse>
				<verse number="10">А застава војске Рувимове по четама својим нека буде с југа, с војводом синова Рувимових Елисуром сином Седијуровим;</verse>
				<verse number="11">А у војсци његовој четрдесет и шест хиљада и пет стотина избројаних.</verse>
				<verse number="12">А до њега нека стаје у логор племе Симеуново с војводом синова Симеунових Саламилом сином Сурисадајевим;</verse>
				<verse number="13">А у војсци његовој педесет и девет хиљада и три стотине избројаних.</verse>
				<verse number="14">Па онда племе Гадово с војводом синова Гадових Елисафом, сином Рагуиловим;</verse>
				<verse number="15">А у војсци његовој четрдесет и пет хиљада и шест стотина и педесет избројаних.</verse>
				<verse number="16">А свега избројаних у војсци Рувимовој сто и педесет и једна хиљада и четири стотине и педесет по четама њиховим. И они нека иду други.</verse>
				<verse number="17">Потом нека иде шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; како у логор стају тако нека и иду, сваки својим редом под својом заставом.</verse>
				<verse number="18">Застава војске Јефремове по четама својим нека буде са запада, с војводом синова Јефремових Елисамом сином Емијудовим;</verse>
				<verse number="19">А у војсци његовој четрдесет хиљада и пет стотина избројаних.</verse>
				<verse number="20">А до њега племе Манасијино с војводом синова Манасијиних, Гамалилом, сином Фадасуровим;</verse>
				<verse number="21">А у његовој војсци тридесет и две хиљаде и двеста избројаних.</verse>
				<verse number="22">Па онда племе Венијаминово с војводом синова Венијаминових, Авиданом сином Гадеонијевим;</verse>
				<verse number="23">А у војсци његовој тридесет и пет хиљада и четири стотине избројаних.</verse>
				<verse number="24">А свега избројаних у војсци Јефремовој сто и осам хиљада и сто по четама њиховим. И они нека иду трећи.</verse>
				<verse number="25">Застава војске Данове по четама својим нека буде са севера с војводом синова Данових Ахијезером, сином Амисадајевим;</verse>
				<verse number="26">А у војсци његовој шездесет и две хиљаде и седам стотина избројаних.</verse>
				<verse number="27">А до њега нека стаје у логор племе Асирово с војводом синова Асирових Фагаилом, сином Ехрановим;</verse>
				<verse number="28">А у војсци његовој четрдесет и једна хиљада и пет стотина избројаних.</verse>
				<verse number="29">За њима племе Нефталимово с војводом синова Нефталимових Ахирејем, сином Енановим;</verse>
				<verse number="30">А у његовој војсци педесет и три хиљаде и четири стотине избројаних.</verse>
				<verse number="31">А свега избројаних у војсци Дановој сто и педесет и седам хиљада и шест стотина. И они нека иду најпосле уза заставе своје.</verse>
				<verse number="32">То су синови Израиљеви који бише избројани по домовима отаца својих. Свега избројаних у целој војсци по четама њиховим шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.</verse>
				<verse number="33">Али Левити не бише бројани међу синове Израиљеве, као што Господ беше заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="34">И учинише синови Израиљеви све; како заповеди Господ Мојсију, тако стајаху у логор, и тако иђаху сваки по породици својој и по дому отаца својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А ово је племе Ароново и Мојсијево, кад Господ говори с Мојсијем на гори Синајској.</verse>
				<verse number="2">И ово су имена синова Аронових: првенац Надав, па Авијуд и Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="3">То су имена синова Аронових, свештеника, који бише помазани и посвећени да врше службу свештеничку.</verse>
				<verse number="4">Али погибе Надав и Авијуд пред Господом, кад принесоше огањ туђ пред Господом у пустињи Синајској; и не имаше деце; зато Елеазар и Итамар отправљаху службу свештеничку за живота Арона, оца свог.</verse>
				<verse number="5">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="6">Кажи нека приступи племе Левијево, и постави га пред Ароном свештеником да му служе,</verse>
				<verse number="7">И да раде за њ и за сав збор пред шатором од састанка служећи шатору,</verse>
				<verse number="8">И да чувају све посуђе у шатору од састанка, и да страже за синове Израиљеве служећи шатору.</verse>
				<verse number="9">Па ћеш дати Левите Арону и синовима његовим; они су даровани њему између синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="10">А Арона и синове његове постави да врше свештеничку службу своју; ако ли би ко други приступио, да се погуби.</verse>
				<verse number="11">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="12">Ево узех Левите између синова Израиљевих за све првенце што отварају материцу међу синовима Израиљевим; зато ће моји бити Левити.</verse>
				<verse number="13">Јер је мој сваки првенац; од оног дана када побих све првенце у земљи мисирској, посветих себи сваког првенца у Израиљу од човека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="14">Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској говорећи:</verse>
				<verse number="15">Изброј синове Левијеве по домовима отаца њихових, по породицама њиховим, све мушкиње од месеца дана и више изброј.</verse>
				<verse number="16">И Мојсије их изброја по заповести Господњој, како му би заповеђено.</verse>
				<verse number="17">И беху синови Левијеви по имену ови: Гирсон и Кат и Мерарије.</verse>
				<verse number="18">А ово су имена синова Гирсонових по породицама њиховим: Ловеније и Семеј.</verse>
				<verse number="19">А синови Катови по породицама својим: Амрам и Исар, Хеврон и Озило.</verse>
				<verse number="20">А синови Мераријеви по породицама својим: Малије и Мусије. То су породице левитске по домовима отаца својих.</verse>
				<verse number="21">Од Гирсона породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове.</verse>
				<verse number="22">А избројаних међу њима, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, беше их избројаних свега седам хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="23">Породице Гирсонове стајаху у логор иза шатора са запада.</verse>
				<verse number="24">А старешина од дома отачког у породицама Гирсоновим беше Елисаф, син Даилов.</verse>
				<verse number="25">А синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор и наслон, покривач његов и завес на вратима шатора од састанка,</verse>
				<verse number="26">И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа његова за сваку потребу његову.</verse>
				<verse number="27">А од Ката беше породица Амрамова и породица Исарова и породица Хевронова и породица Озилова. То су породице Катове.</verse>
				<verse number="28">Свега мушкиња од месеца дана и више беше на број осам хиљада и шест стотина, који служаху око светиње.</verse>
				<verse number="29">Породице синова Катових стајаху у логор поред шатора с југа.</verse>
				<verse number="30">А старешина од дома отачког у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов.</verse>
				<verse number="31">А они чуваху ковчег и сто и свећњак и олтар и посуђе у светињи којим служе, и завес, и све што припада к њему.</verse>
				<verse number="32">А старешина над старешинама левитским беше Елеазар, син Арона свештеника, постављен над онима који чувају светињу.</verse>
				<verse number="33">А од Мерарија беше породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве.</verse>
				<verse number="34">И беше их избројаних, кад се изброја све мушкиње од месеца дана и више, шест хиљада и двеста.</verse>
				<verse number="35">А старешина од дома отачког у породицама Мераријевим беше Сурило син Авихејев; они стајаху у логор поред шатора са севера.</verse>
				<verse number="36">И синови Мераријеви чуваху даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове и све справе његове и све што к њему припада,</verse>
				<verse number="37">И ступце од трема унаоколо и стопице њихове и коље и ужа њихова.</verse>
				<verse number="38">А пред шатором од састанка с истока стајаху у логор Мојсије и Арон и синови његови чувајући светињу за синове Израиљеве; а да ко други приступи, погинуо би.</verse>
				<verse number="39">А свега Левита кад их изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој по породицама њиховим, свега мушкиња од месец дана и више, беше двадесет и две хиљаде.</verse>
				<verse number="40">И Господ рече Мојсију: Изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од месеца дана и више, и сабери број имена њихових.</verse>
				<verse number="41">И узми Левите за мене (ја сам Господ) место свих првенаца међу синовима Израиљевим, и стоку левитску место свих првенаца од стоке синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="42">И изброја Мојсије како му заповеди Господ, све првенце међу синовима Израиљевим;</verse>
				<verse number="43">И свега првенаца мушких, кад се избројаше по именима од једног месеца и више, беше избројаних двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три.</verse>
				<verse number="44">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="45">Узми Левите место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ.</verse>
				<verse number="46">А да се откупе они двеста и седамдесет и три, што има првенаца међу синовима Израиљевим више него Левита,</verse>
				<verse number="47">Узми по пет сикала од главе; узми по светом сиклу (а у тај сикал иде двадесет гера).</verse>
				<verse number="48">И подај те новце Арону и синовима његовим, откуп за оне који прелазе број њихов.</verse>
				<verse number="49">И узе Мојсије откуп од оних који осташе преко оних који бише промењени за Левите.</verse>
				<verse number="50">И узе новце од првенаца синова Израиљевих, хиљаду и триста и шездесет и пет сикала, по светом сиклу.</verse>
				<verse number="51">И даде Мојсије тај откуп Арону и синовима његовим по заповести Господњој, као што заповеди Господ Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Изброј синове Катове између синова Левијевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових.</verse>
				<verse number="3">Од тридесет година и више до педесете све који су за посао да могу радити послове у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="4">А ово ће бити посао синовима Катовим у шатору од састанка у светињи над светињама:</verse>
				<verse number="5">Кад полази војска, доћи ће Арон са синовима својим, и скинуће завес с врата, и покриће њим ковчег од сведочанства.</verse>
				<verse number="6">Па ће по њему прострети покривач од кожа јазавичијих, и одозго ће прострети простирач од саме порфире, и провући ће му полуге.</verse>
				<verse number="7">И по столу за хлебове постављене нека простру простирач од порфире, и нека метну на њ зделе и чаше и ведра и котлиће, и хлеб свагда нека је на њему.</verse>
				<verse number="8">Па врх тога нека простру простирач од црвца, и нека покрију покривачем од кожа јазавичијих, и нека му провуку полуге.</verse>
				<verse number="9">И нека узму простирач од порфире и покрију свећњак и жишке његове и усекаче његове лопатице његове и све судове за уље, којима служе око њега.</verse>
				<verse number="10">И нека га са свим справама његовим завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну га на полуге.</verse>
				<verse number="11">И по златном олтару нека простру простирач од порфире и покрију га покривачем од кожа јазавичијих, и провуку му полуге.</verse>
				<verse number="12">И нек узму све справе за службу, којима служе у светињи, и нека их метну у простирач од порфире и завију у покривач од кожа јазавичијих, и метну на полуге.</verse>
				<verse number="13">И нека омету пепео с олтара и по олтару простру простирач од скерлета,</verse>
				<verse number="14">И нека метну на њ све справе његове, којима служе на њему, машице, виљушке, лопатице и котлиће и све справе за олтар, и нека га покрију покривачем од кожа јазавичијих, па му провуку полуге.</verse>
				<verse number="15">И кад то сврши Арон и синови његови и завију светињу и све справе за светињу, да пође војска, онда нека дођу синови Катови да носе, али нека се не дотакну ниједне ствари свете, да не погину. То је посао синова Катових у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="16">А Елеазар, син Арона свештеника, нека се стара за уље за видело, и за кад мирисни, и за жртву свагдашњу, и за уље помазања, нека пази на сав шатор и на све што је у њему, на светињу и на посуђе њено.</verse>
				<verse number="17">И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="18">Немојте да се истреби колено породица Катових између Левита;</verse>
				<verse number="19">Него им учините ово да би остали живи и не би помрли кад приступају к светињи над светињама: Арон и синови његови нека дођу и одреде свакоме шта ће који радити и шта ће носити.</verse>
				<verse number="20">А они нека не долазе да гледају кад се завијају свете ствари, да не помру.</verse>
				<verse number="21">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="22">Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њихових и по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="23">Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="24">Ово је посао породицама Гирсоновим шта ће радити и носити:</verse>
				<verse number="25">Нека носе завесе од наслона и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавичијих што је одозго на њему, и завес на уласку у шатор од састанка,</verse>
				<verse number="26">И завесе од трема и завес на вратима од трема што је око шатора и око олтара, и ужа њихова и све посуђе за службу њихову и шта год треба око тога радити нека раде.</verse>
				<verse number="27">По наредби Ароновој и синова његових нека бива сва служба синова Гирсонових за све што ће носити и што ће радити, и оставите им нека чувају све што су дужни носити.</verse>
				<verse number="28">То је служба породица синова Гирсонових у шатору од састанка; а Итамар син Арона свештеника нека управља њима.</verse>
				<verse number="29">Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,</verse>
				<verse number="30">Од тридесет година и више до педесет година изброј их све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="31">А ово им је дужност носити осим све службе њихове у шатору од састанка: даске од шатора и преворнице његове и ступце његове и стопице његове,</verse>
				<verse number="32">И ступце од трема унаоколо, и стопице њихове и коље њихово, и ужа њихова, и све справе њихове, и шта год треба за те ствари; а поименце избројте све справе што ће они носити.</verse>
				<verse number="33">То је служба породица синова Мераријевих што су дужни радити у шатору од састанка под руком Итамара, сина Арона свештеника.</verse>
				<verse number="34">И изброја Мојсије и Арон с кнезовима народним синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,</verse>
				<verse number="35">Од тридесет година и више до педесет година све који су за службу да могу служити у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="36">И беше их избројаних по породицама њиховим две хиљаде и седам стотина и педесет.</verse>
				<verse number="37">То су избројани из породица Катових што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон, као што заповеди Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="38">А синова Гирсонових по породицама њиховим и по домовима отаца њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних,</verse>
				<verse number="39">Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка,</verse>
				<verse number="40">Беше их избројаних по породицама њиховим и по домовима отаца њихових две хиљаде и шест стотина и тридесет.</verse>
				<verse number="41">То су избројани из породица синова Гирсонових, што беху за службу у шатору од састанка, које изброја Мојсије и Арон по заповести Господњој.</verse>
				<verse number="42">А из породица синова Мераријевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових беше избројаних,</verse>
				<verse number="43">Од тридесет година и више до педесет година, свих што беху за службу да служе у шатору од састанка,</verse>
				<verse number="44">Беше их избројаних по породицама њиховим три хиљаде и двеста.</verse>
				<verse number="45">То су избројани из породица синова Мераријевих, које изброја Мојсије и Арон као што заповеди Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="46">А свега беше избројаних Левита, које изброја Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,</verse>
				<verse number="47">Од тридесет година и више до педесет година, што беху за службу да служе и да носе у шатору од састанка,</verse>
				<verse number="48">Свега их беше избројаних осам хиљада и пет стотина и осамдесет.</verse>
				<verse number="49">Како Господ заповеди преко Мојсија, бише избројани, сваки за оно што треба да ради и да носи; и избројани бише они које је Господ заповедио Мојсију да се изброје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,</verse>
				<verse number="3">Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.</verse>
				<verse number="4">И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="5">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="6">Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,</verse>
				<verse number="7">Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.</verse>
				<verse number="8">И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.</verse>
				<verse number="9">Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;</verse>
				<verse number="10">И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.</verse>
				<verse number="11">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="12">Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,</verse>
				<verse number="13">И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,</verse>
				<verse number="14">А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,</verse>
				<verse number="15">Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех;</verse>
				<verse number="16">И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.</verse>
				<verse number="17">И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.</verse>
				<verse number="18">И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.</verse>
				<verse number="19">И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.</verse>
				<verse number="20">Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,</verse>
				<verse number="21">Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.</verse>
				<verse number="22">И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.</verse>
				<verse number="23">Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.</verse>
				<verse number="24">И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.</verse>
				<verse number="25">И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.</verse>
				<verse number="26">И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.</verse>
				<verse number="27">А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.</verse>
				<verse number="28">Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.</verse>
				<verse number="29">Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;</verse>
				<verse number="30">Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.</verse>
				<verse number="31">И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Реци синовима Израиљевим, и кажи им: Кад човек или жена учини завет назирејски, да буде назиреј Господу,</verse>
				<verse number="3">Нека се уздржава од вина и силовитог пића, и нека не пије оцта винског ни оцта од силовитог пића нити каквог пића од грожђа и нека не једе грожђа ни новог ни сувог.</verse>
				<verse number="4">Докле год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске.</verse>
				<verse number="5">Докле траје његово назирејство, нека му бритва не пређе преко главе; докле се не наврше дани за које се учинио назиреј Господу, нека буде свет и нека оставља косу на глави својој.</verse>
				<verse number="6">Докле трају дани за које се учинио назиреј Господу, нека не приступа к мртвацу.</verse>
				<verse number="7">Ни за оцем својим ни за матером својом ни за братом својим ни за сестром својом, нека се за њима не скврни кад умру; јер је назирејство Бога његовог на глави његовој.</verse>
				<verse number="8">Докле год траје назирејство његово, свет је Господу.</verse>
				<verse number="9">Ако ли би ко умро до њега на пречац, те би оскврнио назирејство главе његове, нека обрије главу своју у дан чишћења свог, седми дан нека је обрије.</verse>
				<verse number="10">А осми дан нека донесе две грлице или два голубића свештенику на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="11">И свештеник нека зготови од једног жртву за грех а од другог жртву паљеницу, и нека га очисти од оног што је згрешио код мртваца; тако ће посветити главу његову у тај дан.</verse>
				<verse number="12">И нека одели Господу дане назирејства свог, и донесе јагње од године за кривицу; а пређашњи дани пропадају, јер му се оскврнило назирејство.</verse>
				<verse number="13">А ово је закон за назиреје: кад се наврше дани назирејства његовог, нека дође на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="14">И нека донесе за жртву Господу јагње мушко од године здраво за жртву паљеницу, и јагње женско од године здраво за грех, и овна здравог за жртву захвалну.</verse>
				<verse number="15">И котарицу хлебова пресних, колача од белог брашна замешаних с уљем, и погача пресних намазаних уљем, с даром њиховим и с наливом њиховим.</verse>
				<verse number="16">А то ће свештеник принети пред Господом и учинити жртву за грех његов и жртву његову паљеницу.</verse>
				<verse number="17">А овна ће принети на жртву захвалну Господу с котарицом пресних хлебова; принеће свештеник и дар његов и налив његов.</verse>
				<verse number="18">Тада назиреј нека обрије главу свог назирејства на вратима шатора од састанка; и узевши косу назирејства свог нека је метне у огањ који је под жртвом захвалном.</verse>
				<verse number="19">И свештеник нека узме плеће кувано од овна и један колач пресан из котарице и једну погачу пресну, и нека метне на руке назиреју, пошто обрије назирејство своје.</verse>
				<verse number="20">И свештеник нека обрће те ствари на жртву обртану пред Господом; то је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подигнутог; а после тога назиреј може пити вино.</verse>
				<verse number="21">То је закон за назиреја који се заветује, и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим оног што би више могао учинити; какав му буде завет којим се заветује, тако нека учини осим закона свог назирејства.</verse>
				<verse number="22">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="23">Реци Арону и синовима његовим и кажи: Овако благосиљајте синове Израиљеве говорећи им:</verse>
				<verse number="24">Да те благослови Господ и да те чува!</verse>
				<verse number="25">Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!</verse>
				<verse number="26">Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!</verse>
				<verse number="27">И нека призивају име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И онај дан кад Мојсије сврши и подиже шатор, и кад га помаза и освети са свим посуђем његовим и олтар са свим посуђем његовим, кад помаза и освети,</verse>
				<verse number="2">Донесоше кнезови Израиљеви, старешине у домовима отаца својих, кнезови над племенима и поглавари од оних који бише избројани,</verse>
				<verse number="3">Донесоше прилог свој пред Господа, шест кола покривених и дванаест волова, једна кола два кнеза и по једног вола сваки, и донесоше пред шатор.</verse>
				<verse number="4">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="5">Узми то од њих да буде за службу у шатору од састанка, и подај Левитима, свакоме према служби његовој.</verse>
				<verse number="6">И узе Мојсије кола и волове, и даде их Левитима.</verse>
				<verse number="7">Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновим према служби њиховој.</verse>
				<verse number="8">А остала четири кола и осам волова даде синовима Мераријевим према служби њиховој под управом Итамара, сина Арона свештеника.</verse>
				<verse number="9">А синовима Катовим не даде ништа јер им посао беше служити светињи, и ношаху на раменима.</verse>
				<verse number="10">И донесоше кнезови да се посвети олтар кад би помазан, донесоше кнезови прилоге своје пред олтар.</verse>
				<verse number="11">А Господ рече Мојсију: Један кнез у један дан а други кнез у други дан нека доносе своје прилоге да се посвети олтар.</verse>
				<verse number="12">И први дан донесе прилог свој Насон, син Аминадавов од племена Јудиног;</verse>
				<verse number="13">А прилог његов беше једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала, по сиклу светом; а обоје пуно брашна белог помешаног с уљем за дар.</verse>
				<verse number="14">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="15">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="16">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="17">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона сина Аминадавовог.</verse>
				<verse number="18">Други дан донесе Натанило, син Согаров, кнез племена Исахаровог,</verse>
				<verse number="19">Донесе прилог свој: једну зделу сребрну од сто и тридесет сикала, једну чашу сребрну од седамдесет сикала по сиклу светом, обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="20">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="21">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="22">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="23">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила сина Согаровог.</verse>
				<verse number="24">Трећи дан донесе кнез синова Завулонових, Елијав син Хелонов;</verse>
				<verse number="25">Његов прилог беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="26">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="27">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="28">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="29">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава, сина Хелоновог.</verse>
				<verse number="30">Четврти дан донесе кнез синова Рувимових Елисур син Седијуров;</verse>
				<verse number="31">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="32">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="33">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="34">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="35">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура, сина Седијуровог.</verse>
				<verse number="36">Пети дан донесе кнез синова Симеунових, Саламило, син Сурисадајев;</verse>
				<verse number="37">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="38">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="39">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="40">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="41">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила сина Сурисадајевог.</verse>
				<verse number="42">Шести дан донесе кнез синова Гадових, Елисаф син Рагуилов;</verse>
				<verse number="43">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="44">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="45">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="46">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="47">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисафа, сина Рагуиловог.</verse>
				<verse number="48">Седми дан донесе кнез синова Јефремових Елисама, син Емијудов;</verse>
				<verse number="49">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="50">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="51">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="52">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="53">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисаме, сина Емијудовог.</verse>
				<verse number="54">Осми дан донесе кнез синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров;</verse>
				<verse number="55">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="56">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="57">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="58">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="59">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила, сина Фадасуровог.</verse>
				<verse number="60">Девети дан донесе кнез синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев;</verse>
				<verse number="61">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="62">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="63">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="64">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="65">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана, сина Гадеонијевог.</verse>
				<verse number="66">Десети дан донесе кнез синова Данових Ахијезер, син Амисадајев;</verse>
				<verse number="67">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="68">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="69">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="70">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="71">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера сина Амисадајевог.</verse>
				<verse number="72">Једанаести дан донесе кнез синова Асирових Фагаило син Ехранов;</verse>
				<verse number="73">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="74">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="75">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="76">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="77">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила, сина Ехрановог.</verse>
				<verse number="78">Дванаести дан донесе кнез синова Нефталимових Ахиреј син Енанов;</verse>
				<verse number="79">Прилог његов беше: једна здела сребрна од сто и тридесет сикала, једна чаша сребрна од седамдесет сикала по сиклу светом, а обоје пуно белог брашна помешаног с уљем за дар;</verse>
				<verse number="80">Једна кадионица златна од десет сикала, пуна када;</verse>
				<verse number="81">Једно теле, један ован, једно јагње од године за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="82">Један јарац за грех;</verse>
				<verse number="83">А за жртву захвалну два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја, сина Енановог.</verse>
				<verse number="84">То је прилог од кнезова Израиљевих да се посвети олтар пошто би помазан: дванаест здела сребрних, дванаест чаша сребрних, дванаест кадионица златних;</verse>
				<verse number="85">Свака здела сребрна од сто и тридесет сикала, и свака чаша од седамдесет сикала; свега сребра у тим судовима две хиљаде и четири стотине сикала, по сиклу светом;</verse>
				<verse number="86">Дванаест кадионица златних пуних када, свака кадионица од десет сикала, по сиклу светом; свега злата у кадионицама сто и двадесет сикала;</verse>
				<verse number="87">Свега стоке за жртву паљеницу дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с даром својим, и јараца дванаест за грех;</verse>
				<verse number="88">А свега стоке за жртву захвалну двадесет и четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То је прилог да се посвети олтар, пошто би помазан.</verse>
				<verse number="89">И кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори пред Богом, тада чујаше глас где му говори са заклопца што беше на ковчегу од сведочанства између два херувима; и говораше му.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи Арону и реци му: Кад запалиш жишке, седам жижака нека светли напред, на свећњаку.</verse>
				<verse number="3">И учини Арон тако, и запали жишке да светле спреда, на свећњаку, као што Господ заповеди Мојсију.</verse>
				<verse number="4">А свећњак беше скован од злата, и ступац му и цвеће сковано; по прилици коју показа Господ Мојсију тако беше начинио свећњак.</verse>
				<verse number="5">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="6">Узми Левите између синова Израиљевих, и очисти их.</verse>
				<verse number="7">А учини им ово да их очистиш: покропи их водом очишћења, а они нека обрију све тело своје и оперу хаљине своје, и очистиће се.</verse>
				<verse number="8">Потом нека узму теле с даром уз њега, белим брашном помешаним с уљем; и друго теле узми за грех.</verse>
				<verse number="9">Па доведи Левите пред шатор од састанка, и сазови сав збор синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="10">И доведи Левите пред Господа, и нека метну синови Израиљеви руке своје на Левите.</verse>
				<verse number="11">И Арон нека принесе Левите Господу за принос од синова Израиљевих да врше службу Господу.</verse>
				<verse number="12">А Левити нека метну руке своје на главе теоцима, па принеси једно теле за грех а друго на жртву паљеницу Господу да се очисте Левити.</verse>
				<verse number="13">И постави Левите пред Ароном и синовима његовим, и принеси их за принос Господу.</verse>
				<verse number="14">И одвој Левите између синова Израиљевих да буду моји Левити.</verse>
				<verse number="15">А после нека дођу Левити да служе у шатору од састанка, кад их очистиш и принесеш за принос.</verse>
				<verse number="16">Јер су мени дани између синова Израиљевих; за све што отвара материцу, за све првенце између синова Израиљевих узех њих.</verse>
				<verse number="17">Јер је мој сваки првенац између синова Израиљевих и од људи и од стоке; онај дан кад побих све првенце у земљи мисирској, посветио сам их себи.</verse>
				<verse number="18">А Левите узех за све првенце синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="19">И дадох Левите на дар Арону и синовима његовим између синова Израиљевих, да служе место синова Израиљевих у шатору од састанка, и да буду откуп за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве, кад би приступали к светињи синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="20">И учини Мојсије и Арон и сав збор синова Израиљевих Левитима све што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="21">И очистише се Левити, и опраше хаљине своје, и принесе их Арон за принос пред Господом, и очисти их Арон да би били чисти.</verse>
				<verse number="22">А онда тек приступише Левити да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовим; као што заповеди Господ Мојсију за Левите, тако им учинише.</verse>
				<verse number="23">И опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="24">И ово је за Левите: од двадесет и пет година и више нека ступају у службу да служе у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="25">А кад коме буде педесет година, нека излази из те службе и више нека не служи.</verse>
				<verse number="26">Али нека служи браћи својој у шатору од састанка радећи шта треба радити, а сам нека не врши службу. Тако учини Левитима за послове њихове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њиховом из земље Мисирске првог месеца, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време.</verse>
				<verse number="3">Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је.</verse>
				<verse number="4">И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху.</verse>
				<verse number="5">И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи Синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="6">А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;</verse>
				<verse number="7">И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим?</verse>
				<verse number="8">А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас.</verse>
				<verse number="9">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="10">Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу,</verse>
				<verse number="11">Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу.</verse>
				<verse number="12">Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.</verse>
				<verse number="13">А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек.</verse>
				<verse number="14">И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи.</verse>
				<verse number="15">А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра.</verse>
				<verse number="16">Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ.</verse>
				<verse number="17">И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="18">По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору,</verse>
				<verse number="19">И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху.</verse>
				<verse number="20">И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху.</verse>
				<verse number="21">Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.</verse>
				<verse number="22">Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.</verse>
				<verse number="23">По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.</verse>
				<verse number="3">Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="4">А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.</verse>
				<verse number="5">А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.</verse>
				<verse number="6">А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.</verse>
				<verse number="7">А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.</verse>
				<verse number="8">А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.</verse>
				<verse number="9">И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.</verse>
				<verse number="10">Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="11">И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.</verse>
				<verse number="12">И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.</verse>
				<verse number="13">Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.</verse>
				<verse number="14">И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;</verse>
				<verse number="15">А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;</verse>
				<verse number="16">А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.</verse>
				<verse number="17">И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.</verse>
				<verse number="18">Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,</verse>
				<verse number="19">А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,</verse>
				<verse number="20">А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.</verse>
				<verse number="21">И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.</verse>
				<verse number="22">Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,</verse>
				<verse number="23">А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,</verse>
				<verse number="24">А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.</verse>
				<verse number="25">Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,</verse>
				<verse number="26">А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,</verse>
				<verse number="27">А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.</verse>
				<verse number="28">Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.</verse>
				<verse number="29">А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.</verse>
				<verse number="30">А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.</verse>
				<verse number="31">А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.</verse>
				<verse number="32">И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.</verse>
				<verse number="33">И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.</verse>
				<verse number="34">И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.</verse>
				<verse number="35">И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.</verse>
				<verse number="36">А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">После стаде се тужити народ да му је тешко; а то не би по вољи Господу; и кад Господ чу, разгневи се; и распали се на њих огањ Господњи, и сажеже крајње у логору.</verse>
				<verse number="2">Тада завапи народ к Мојсију, а Мојсије се помоли Господу, и угаси се огањ.</verse>
				<verse number="3">И прозва се оно место Тавера, јер се распали на њих огањ Господњи.</verse>
				<verse number="4">А светина што беше међу њима, беше врло лакома, те и синови Израиљеви стадоше плакати говорећи: Ко ће нас нахранити меса?</verse>
				<verse number="5">Опоменусмо се риба што јеђасмо у Мисиру забадава, и краставаца и диња и лука црног и белог.</verse>
				<verse number="6">А сада посахну душа наша, нема ништа осим мане пред очима нашим.</verse>
				<verse number="7">А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.</verse>
				<verse number="8">И излажаше народ, те купљаху, и мељаху на жрвњима или туцаху у ступама, и куваху у котлу, или мешаху погаче; а укус јој беше као укус од новог уља.</verse>
				<verse number="9">И кад падаше роса по логору ноћу, падаше с њом и мана.</verse>
				<verse number="10">И чу Мојсије где народ плаче у породицама својим, сваки на вратима од шатора свог; и Господ се разгневи врло, и Мојсију би тешко.</verse>
				<verse number="11">Па рече Мојсије Господу: Зашто учини такво зло слузи свом? И зашто не нађох милости пред Тобом, него метну на ме терет свега народа овог?</verse>
				<verse number="12">Еда ли ја зачех сав овај народ? Еда ли га ја родих, кад ми кажеш: Изнеси га у наручју свом, као што носи дојиља дете, у ону земљу за коју си се заклео оцима њиховим.</verse>
				<verse number="13">Откуда мени меса да дам свему овом народу? Јер плачу преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо.</verse>
				<verse number="14">Не могу ја сам носити сав народ овај, јер је тешко за мене.</verse>
				<verse number="15">Ако ћеш тако чинити са мном, убиј ме боље, ако сам нашао милост пред Тобом, да не гледам зло своје.</verse>
				<verse number="16">А Господ рече Мојсију: Сабери ми седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народу и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка, нека онде стану с тобом.</verse>
				<verse number="17">Тада ћу сићи и говорити онде с тобом, и узећу од духа који је на теби и метнућу на њих, да носе с тобом терет народни и да не носиш ти сам.</verse>
				<verse number="18">А народу реци: Приправите се за сутра да једете меса, јер плакасте да Господ чу, и рекосте: Ко ће нас нахранити меса? Јер нам добро беше у Мисиру. Даће вам, дакле, Господ меса и јешћете.</verse>
				<verse number="19">Нећете јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана;</verse>
				<verse number="20">Него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и плакасте пред Њим говорећи: Зашто изиђосмо из Мисира?</verse>
				<verse number="21">А Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа, у коме сам, па Ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.</verse>
				<verse number="22">Еда ли ће им се поклати овце и говеда да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?</verse>
				<verse number="23">А Господ рече Мојсију: Зар рука Господња неће бити довољна? Видећеш хоће ли бити шта ти рекох или неће.</verse>
				<verse number="24">И Мојсије изиђе и рече народу речи Господње; и сабра седамдесет људи између старешина народних, и постави их око шатора.</verse>
				<verse number="25">И Господ сиђе у облаку и говори к њему, и узевши од духа који беше на њему метну на оних седамдесет људи старешина; и кад дух дође на њих, пророковаху, али више никад.</verse>
				<verse number="26">А два човека осташе у логору, једном беше име Елдад, а другом Модад, на које дође дух, јер и они беху записани, али не дођоше к шатору, и стадоше пророковати у логору.</verse>
				<verse number="27">И дотрча момак, те јави Мојсију говорећи: Елдад и Модад пророкују у логору.</verse>
				<verse number="28">А Исус, син Навин, слуга Мојсијев, један од момака његових, рече говорећи: Мојсије, господару мој, забрани им.</verse>
				<verse number="29">А Мојсије му одговори: Зар завидиш мене ради? Камо да сав народ Господњи постану пророци и да Господ пусти дух свој на њих!</verse>
				<verse number="30">Потом се врати Мојсије у логор са старешинама Израиљевим.</verse>
				<verse number="31">Тада се подиже ветар од Господа, и потера од мора препелице, и разасу их по логору на дан хода одовуда и на дан хода одонуда око логора, на два лакта од земље.</verse>
				<verse number="32">И уставши народ цео онај дан и сву ноћ и цео други дан купљаше препелице: и ко накупи најмање накупи десет гомора; и повешаше их себи редом око логора.</verse>
				<verse number="33">Али месо још им беше у зубима, јоште га не поједоше, а Господ се разгневи на народ и удари Господ народ помором врло великим.</verse>
				<verse number="34">И прозва се оно место Киврот-Атава јер онде укопаше народ који се беше полакомио.</verse>
				<verse number="35">И пође народ од Киврот-Атаве у Асирот, и стадоше у Асироту.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.</verse>
				<verse number="2">И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.</verse>
				<verse number="3">А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.</verse>
				<verse number="4">И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.</verse>
				<verse number="5">Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.</verse>
				<verse number="6">И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.</verse>
				<verse number="7">Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.</verse>
				<verse number="8">Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?</verse>
				<verse number="9">И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.</verse>
				<verse number="10">И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.</verse>
				<verse number="11">Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.</verse>
				<verse number="12">Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.</verse>
				<verse number="13">И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.</verse>
				<verse number="14">А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.</verse>
				<verse number="15">Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.</verse>
				<verse number="16">А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.</verse>
				<verse number="3">И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="4">А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;</verse>
				<verse number="5">Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;</verse>
				<verse number="6">Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;</verse>
				<verse number="7">Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;</verse>
				<verse number="8">Од племена Јефремовог Авсије син Навин;</verse>
				<verse number="9">Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;</verse>
				<verse number="10">Од племена Завулоновог Гудило син Судин;</verse>
				<verse number="11">Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;</verse>
				<verse number="12">Од племена Дановог Амило син Гамалин.</verse>
				<verse number="13">Од племена Асировог Сатур син Михаилов;</verse>
				<verse number="14">Од племена Нефталимовог Навија син Савин;</verse>
				<verse number="15">Од племена Гадовог Гудило син Махилов.</verse>
				<verse number="16">То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.</verse>
				<verse number="17">И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;</verse>
				<verse number="18">И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;</verse>
				<verse number="19">И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;</verse>
				<verse number="20">И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.</verse>
				<verse number="21">И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.</verse>
				<verse number="22">И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.</verse>
				<verse number="23">Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.</verse>
				<verse number="24">И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="25">И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.</verse>
				<verse number="26">И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.</verse>
				<verse number="27">И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.</verse>
				<verse number="28">Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.</verse>
				<verse number="29">Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.</verse>
				<verse number="30">А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.</verse>
				<verse number="31">Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.</verse>
				<verse number="32">И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.</verse>
				<verse number="33">Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.</verse>
				<verse number="2">И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!</verse>
				<verse number="3">Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?</verse>
				<verse number="4">И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.</verse>
				<verse number="5">Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="6">А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,</verse>
				<verse number="7">И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.</verse>
				<verse number="8">Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.</verse>
				<verse number="9">Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.</verse>
				<verse number="10">Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="11">И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?</verse>
				<verse number="12">Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.</verse>
				<verse number="13">А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,</verse>
				<verse number="14">И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;</verse>
				<verse number="15">Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:</verse>
				<verse number="16">Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.</verse>
				<verse number="17">Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:</verse>
				<verse number="18">Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.</verse>
				<verse number="19">Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.</verse>
				<verse number="20">А Господ рече: Праштам по речи твојој.</verse>
				<verse number="21">Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,</verse>
				<verse number="22">Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,</verse>
				<verse number="23">Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.</verse>
				<verse number="24">А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.</verse>
				<verse number="25">Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.</verse>
				<verse number="26">Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="27">Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.</verse>
				<verse number="28">Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.</verse>
				<verse number="29">У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,</verse>
				<verse number="30">Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.</verse>
				<verse number="31">А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.</verse>
				<verse number="32">А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.</verse>
				<verse number="33">А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.</verse>
				<verse number="34">По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.</verse>
				<verse number="35">Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.</verse>
				<verse number="36">А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,</verse>
				<verse number="37">Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;</verse>
				<verse number="38">А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.</verse>
				<verse number="39">И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.</verse>
				<verse number="40">А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.</verse>
				<verse number="41">Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.</verse>
				<verse number="42">Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.</verse>
				<verse number="43">Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.</verse>
				<verse number="44">Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.</verse>
				<verse number="45">Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад дођете у земљу где ћете наставати, коју ћу вам ја дати,</verse>
				<verse number="3">И станете приносити жртву огњену Господу, жртву паљеницу или жртву завета ради или од драге воље, или о празницима својим, готовећи мирис угодни Господу од крупне или од ситне стоке,</verse>
				<verse number="4">Тада ко принесе принос свој Господу, нека донесе уза њ дар, десетину ефе белог брашна помешаног с четвртином ина уља.</verse>
				<verse number="5">И вина четврт ина за налив донеси уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.</verse>
				<verse number="6">А уз овна донеси дар, две десетине белог брашна помешаног са трећином ина уља,</verse>
				<verse number="7">И вина за налив трећину ина принећеш за мирис угодни Господу.</verse>
				<verse number="8">А кад приносиш теле на жртву паљеницу или на жртву ради завета или на жртву захвалну Господу,</verse>
				<verse number="9">Онда нека се донесе уз теле дар, три десетине ефе белог брашна помешаног с по ина уља,</verse>
				<verse number="10">И вина донеси за налив по ина; то је жртва огњена за мирис угодни Господу.</verse>
				<verse number="11">Тако нека буде уза сваког вола и уза сваког овна и уза свако живинче између оваца или коза.</verse>
				<verse number="12">Према броју колико принесете, учините тако уза свако, колико их буде.</verse>
				<verse number="13">Сваки домородац тако нека чини приносећи жртву паљеницу за мирис угодни Господу.</verse>
				<verse number="14">Тако ако буде међу вама и дошљак или ко би се бавио међу вама, па би принео жртву огњену за мирис угодни Господу, нека чини онако како ви чините.</verse>
				<verse number="15">Зборе! Вама и дошљаку који је међу вама један да је закон, закон вечан од колена на колено; дошљак ће бити као и ви пред Господом.</verse>
				<verse number="16">Један закон и једна уредба да буде вама и дошљаку, који је међу вама.</verse>
				<verse number="17">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="18">Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу, у коју ћу вас ја одвести,</verse>
				<verse number="19">Па станете јести хлеб оне земље, тада принесите принос Господу.</verse>
				<verse number="20">Од првина теста свог приносите у принос колач, као принос од гумна тако га приносите.</verse>
				<verse number="21">Од првина теста свог дајте Господу принос од колена до колена.</verse>
				<verse number="22">А кад бисте погрешили, те не бисте учинили свих ових заповести, које каза Господ Мојсију,</verse>
				<verse number="23">Све што вам је заповедио Господ преко Мојсија, од дана кад заповеди Господ и после од колена до колена,</verse>
				<verse number="24">Ако се буде учинило погрешком, да збор не зна, онда сав збор нека принесе на жртву паљеницу за мирис угодни Господу теле с даром његовим и с наливом његовим по уредби, и једно јаре на жртву за грех.</verse>
				<verse number="25">И свештеник нека очисти сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњену Господу и принос за грех свој ради погрешке своје.</verse>
				<verse number="26">Опростиће се свему збору синова Израиљевих и дошљаку који се бави међу њима, јер је погрешка свега народа.</verse>
				<verse number="27">Ако ли једна душа згреши не знајући, нека принесе козу од године на жртву за грех.</verse>
				<verse number="28">И свештеник нека очисти душу која буде згрешила не знајући пред Господом, и кад је очисти опростиће јој се.</verse>
				<verse number="29">И за рођеног у земљи синова Израиљевих и за дошљака, који се бави међу вама, један закон нека буде кад ко згреши не знајући.</verse>
				<verse number="30">Али ко од силе згреши између рођених у земљи или између дошљака, он ружи Господа; нека се истреби душа она из народа свог.</verse>
				<verse number="31">Јер презре реч Господњу, и заповест Његову погази; нека се истреби она душа; безакоње је њено на њој.</verse>
				<verse number="32">А кад беху синови Израиљеви у пустињи, нађоше једног где купи дрва у суботу.</verse>
				<verse number="33">И који га нађоше где купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и ка свему збору.</verse>
				<verse number="34">И метнуше га под стражу, јер не беше казано шта ће се чинити с њим.</verse>
				<verse number="35">А Господ рече Мојсију: Нека се погуби тај човек; нека га заспе камењем сав збор иза логора.</verse>
				<verse number="36">И сав збор изведе га иза логора и засуше га камењем, и умре, као што заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="37">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="38">Реци синовима Израиљевим и кажи им, нека ударају ресе по скутовима од хаљина својих од колена до колена, и над ресе нека мећу врпцу плаву.</verse>
				<verse number="39">И имаћете ресе зато да се гледајући их опомињете свих заповести Господњих и творите их, и да се не заносите за срцем својим и за очима својим, за којима чините прељубу;</verse>
				<verse number="40">Него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу свом.</verse>
				<verse number="41">Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске, да вам будем Бог. Ја сам Господ Бог ваш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А Кореј, син Исара сина Ката сина Левијевог, и Датан и Авирон синови Елијавови, и Авнан син Фалета сина Рувимовог побунише се,</verse>
				<verse number="2">И усташе на Мојсија, и с њима двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народних, који се сазиваху на збор и беху људи знатни.</verse>
				<verse number="3">И скупише се на Мојсија и на Арона и рекоше им: Доста нек вам је; сав овај народ, сви су свети, и међу њима је Господ; зашто се ви подижете над збором Господњим?</verse>
				<verse number="4">Кад то чу Мојсије, паде ничице.</verse>
				<verse number="5">Потом рече Кореју и свој дружини његовој говорећи: Сутра ће показати Господ ко је Његов, и ко је свет, и кога је пустио к себи, јер кога је изабрао оног ће пустити к себи.</verse>
				<verse number="6">Ово учините: Узмите кадионице, Кореј са свом дружином својом.</verse>
				<verse number="7">И метните сутра у њих огња и метните у њих када пред Господом, и кога избере Господ онај ће бити свет. Доста нек вам је, синови Левијеви!</verse>
				<verse number="8">И рече Мојсије Кореју: Чујте синови Левијеви!</verse>
				<verse number="9">Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљевог пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњем и да стојите пред збором и служите за њ?</verse>
				<verse number="10">Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?</verse>
				<verse number="11">Зато ти и сва дружина твоја скупите се на Господа. Јер Арон шта је да вичете на њ?</verse>
				<verse number="12">И посла Мојсије да дозову Датана и Авирона, синове Елијавове. А они одговорише: Нећемо да идемо.</verse>
				<verse number="13">Мало ли је што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед да нас побијеш у овој пустињи, него још хоћеш да владаш над нама?</verse>
				<verse number="14">Јеси ли нас одвео у земљу где тече млеко и мед? И јеси ли нам дао да имамо њиве и винограде? Хоћеш ли очи овим људима да ископаш? Нећемо да идемо.</verse>
				<verse number="15">Тада се расрди Мојсије врло, и рече Господу: Немој погледати на дар њихов; ниједног магарца нисам узео од њих, нити сам коме од њих учинио какво зло.</verse>
				<verse number="16">Потом рече Мојсије Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господом, ти и они и Арон.</verse>
				<verse number="17">И узмите сваки своју кадионицу, и метните у њих када, и станите пред Господом сваки са својом кадионицом, двеста и педесет кадионица, и ти и Арон, сваки са својом кадионицом.</verse>
				<verse number="18">И узеше сваки своју кадионицу, и метнувши у њих огња метнуше у њих када, и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и Ароном.</verse>
				<verse number="19">А Кореј сабра на њих сав збор на врата шатора од састанка; тада се показа слава Господња свему збору.</verse>
				<verse number="20">И рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="21">Одвојте се из тог збора, да их одмах сатрем.</verse>
				<verse number="22">А они падоше ничице и рекоше: Боже, Боже духовима и сваком телу! Овај један згрешио, и на сав ли ћеш се збор гневити?</verse>
				<verse number="23">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="24">Реци збору и кажи: Одступите од шатора Корејевог и Датановог и Авироновог.</verse>
				<verse number="25">И уставши Мојсије отиде к Датану и Авирону, а за њим отидоше старешине Израиљеве.</verse>
				<verse number="26">И рече збору говорећи: Одступите од шатора тих безбожника, и не додевајте се ничег што је њихово, да не изгинете са свих греха њихових.</verse>
				<verse number="27">И одступише са свих страна од шатора Корејевог и Датановог И Авироновог; а Датан и Авирон изашавши стадоше сваки на врата од шатора свог са женама својим и са синовима својим и с децом својом.</verse>
				<verse number="28">Тада рече Мојсије: Овако ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела, и да ништа не чиним од себе:</verse>
				<verse number="29">Ако ови помру као што мру сви људи, и ако буду покарани као што бивају покарани сви људи, није ме послао Господ;</verse>
				<verse number="30">Ако ли шта ново учини Господ, и земља отвори уста своја и прождре их са свим што је њихово, и сиђу живи у гроб, тада знајте да су ови људи увредили Господа.</verse>
				<verse number="31">А кад изговори речи ове, раседе се земља под њима,</verse>
				<verse number="32">И отворивши земља уста своја прождре их, и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.</verse>
				<verse number="33">И тако сиђоше са свим што имаху живи у гроб, и покри их земља и неста их из збора.</verse>
				<verse number="34">А сви Израиљци који беху око њих побегоше од вике њихове, јер говораху: Да нас не прождре земља.</verse>
				<verse number="35">И изађе огањ од Господа, и сажеже оних двеста и педесет људи који принесоше кад.</verse>
				<verse number="36">Тада рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="37">Кажи Елеазару, сину Арона свештеника нека покупи кадионице из тог гаришта, и угљевље из њих нека разбаци, јер су свете;</verse>
				<verse number="38">Кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар, јер кадише њима пред Господом, зато су свете, и нека буду синовима Израиљевим знак.</verse>
				<verse number="39">И покупи Елеазар свештеник кадионице бронзане, којима беху кадили они што изгореше, и расковаше их на оков олтару</verse>
				<verse number="40">За спомен синовима Израиљевим, да не приступа нико други који није рода Ароновог да кади пред Господом, да му не буде као Кореју и дружини његовој, као што му беше казао Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="41">А сутрадан викаше сав збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона говорећи: Побисте народ Господњи.</verse>
				<verse number="42">А кад се стецаше народ на Мојсија и на Арона, погледаше на шатор од састанка, а то облак на њему, и показа се слава Господња.</verse>
				<verse number="43">И дође Мојсије и Арон пред шатор од састанка.</verse>
				<verse number="44">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="45">Уклоните се из тог збора да их одмах потрем. А они падоше ничице.</verse>
				<verse number="46">И рече Мојсије Арону: Узми кадионицу, и метни у њу огња с олтара, и метни када, и иди брже ка збору, и очисти их; јер гнев жесток изађе од Господа, и помор поче.</verse>
				<verse number="47">И узевши Арон кадионицу, као што му рече Мојсије, отрча усред збора, и гле, помор већ беше почео у народу; и окадив очисти народ.</verse>
				<verse number="48">И стајаше међу мртвима и живима, и устави се помор.</verse>
				<verse number="49">А оних који помреше од тог помора беше четрнаест хиљада и седам стотина, осим оних што изгибоше с Кореја.</verse>
				<verse number="50">И врати се Арон к Мојсију на врата шатора од састанка, кад се устави помор.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Потом рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Реци синовима Израиљевим, и узми од њих по једну палицу од сваког дома отаца њихових, од свих кнезова њихових, по домовима отаца њихових, дванаест палица, и име сваког напиши на палици његовој.</verse>
				<verse number="3">А на палици Левијевој напиши име Ароново, јер је свака палица за једног поглавара од дома отаца њихових.</verse>
				<verse number="4">И остави их у шатору од састанка пред сведочанством, где се састајем с вама.</verse>
				<verse number="5">И кога изаберем, његова ће палица процветати; тако ћу утишати пред собом вику синова Израиљевих што вичу на вас.</verse>
				<verse number="6">Кад то рече Мојсије синовима Израиљевим, дадоше му сви кнезови њихови палице, сваки кнез по палицу од дома оца свог, дванаест палица, и палица Аронова беше међу палицама њиховим.</verse>
				<verse number="7">И остави Мојсије палице пред Господом у шатору од сведочанства.</verse>
				<verse number="8">А сутрадан дође Мојсије у шатор од сведочанства, и гле, процветала палица Аронова од дома Левијевог; беше напупила и цветала, и бадеми зрели на њој.</verse>
				<verse number="9">И изнесе Мојсије све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.</verse>
				<verse number="10">А Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство да се чува за знак непокорнима, да престане вика њихова на ме, да не изгину.</verse>
				<verse number="11">И учини Мојсије, како му заповеди Господ тако учини.</verse>
				<verse number="12">Тада рекоше синови Израиљеви Мојсију говорећи: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо.</verse>
				<verse number="13">Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твог с тобом носите грехе у светињу; ти и синови твоји с тобом носите грехе свештенства свог.</verse>
				<verse number="2">И браћу своју, племе Левијево, племе оца свог узми к себи да буду уза те и служе ти; а ти ћеш и синови твоји с тобом служити пред шатором од састанка.</verse>
				<verse number="3">Нека добро слушају заповести твоје и раде шта треба у свем шатору; али к судовима од светиње к олтару нека не приступају, да не изгину и они и ви.</verse>
				<verse number="4">Нека буду, дакле, уза те и нека раде све што треба у шатору од састанка у свакој служби у њему; али нико други да не приступи с вама.</verse>
				<verse number="5">А ви радите шта треба у светињи и шта треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="6">Јер ево, ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих, и вама су дани на дар за Господа, да врше службу у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="7">А ти и синови твоји с тобом вршите свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и шта бива иза завеса, и служите; свештенство даровах вам, зато ко би други приступио, да се погуби.</verse>
				<verse number="8">Још рече Господ Арону: Ево, дајем ти и приносе своје што се увис подижу, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем их теби ради помазања и синовима твојим законом вечним.</verse>
				<verse number="9">То нека је твоје од ствари посвећених, које се не сажижу; сваки принос њихов између свих дарова њихових и између свих приноса за грех и свих приноса за кривицу, које ми донесу, светиња над светињама да је твоја и синова твојих.</verse>
				<verse number="10">У светињи га једи, све мушкиње нека га једе, света ствар да ти је.</verse>
				<verse number="11">Твоје су, дакле, жртве дарова њихових које се у вис подижу; и сваку жртву синова Израиљевих која се обрће теби дајем и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; ко је год чист у дому твом, нека једе.</verse>
				<verse number="12">Најбоље од уља и најбоље од вина и жита, првине које дају Господу, теби дајем.</verse>
				<verse number="13">Првине од свега што роди у земљи њиховој, које донесу Господу, твоје нека буду; ко је год чист у дому твом нека једе.</verse>
				<verse number="14">Све заветовано Богу и Израиљу, твоје нека је.</verse>
				<verse number="15">Шта год отвара материцу између сваког тела које приносе Господу, и између људи и између стоке, твоје да буде; али првенац човечји нека се откупљује; и првенац нечисте стоке нека се откупљује.</verse>
				<verse number="16">А откуп нека му буде кад буде од месеца дана по твојој цени пет сикала сребра, по сиклу светом; у њему је двадесет гера.</verse>
				<verse number="17">А првенца од краве или првенца од овце или првенца од козе не дај да се откупи; свете су ствари; крвљу њиховом покропи олтар, и сало њихово запали, да буде жртва огњена за мирис угодни Господу.</verse>
				<verse number="18">А месо од њих да је твоје, као груди што се обрћу и као плеће десно, да је твоје.</verse>
				<verse number="19">Све приносе што се подижу од посвећених ствари, што приносе синови Израиљеви Господу, дајем теби и синовима твојим и кћерима твојим с тобом законом вечним; то ће бити завет осољен, вечан пред Господом теби и семену твом с тобом.</verse>
				<verse number="20">Још рече Господ Арону: У земљи њиховој да немаш наследство, ни дела међу њима да немаш; ја сам део твој и твоје наследство међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="21">А синовима Левијевим ево дајем у наследство све десетке од Израиља за службу њихову што служе у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="22">А синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину.</verse>
				<verse number="23">Него сами Левити нека служе службу у шатору од састанка, и они нека носе грех свој законом вечним од колена до колена, па да немају наследство међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="24">Јер десетке синова Израиљевих, што ће доносити Господу на жртву што се подиже, дајем Левитима у наследство; тога ради рекох за њих; међу синовима Израиљевим да немају наследство.</verse>
				<verse number="25">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="26">Реци Левитима и кажи им: Кад узмете од синова Израиљевих десетак који вам дадох од њих за наследство ваше, онда принесите од њега принос што се подиже Господу, десето од десетог.</verse>
				<verse number="27">И примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из каце.</verse>
				<verse number="28">Тако и ви приносите принос што се подиже Господу од свих десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевих, и дајите од њих принос Господњи Арону свештенику.</verse>
				<verse number="29">Од свега што вам се да приносите сваки принос што се подиже Господу, од свега што буде најбоље свети део.</verse>
				<verse number="30">И реци им: Кад принесете најбоље од тога, тада ће се примити Левитима као доходак од гумна и као доходак од каце.</verse>
				<verse number="31">А јести можете то на сваком месту и ви и породице ваше, јер вам је плата за службу вашу у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="32">И нећете зато навући на се греха, кад станете приносити шта је најбоље, и нећете оскврнити свете ствари синова Израиљевих, и нећете изгинути.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Ово је уредба и закон што заповеди Господ говорећи: Реци синовима Израиљевим нека ти доведу јуницу црвену здраву, на којој нема мане, и која још није била у јарму;</verse>
				<verse number="3">И подајте је Елеазару свештенику, а он нека је изведе напоље из логора да је закољу пред њим.</verse>
				<verse number="4">И узевши Елеазар крви њене на прст свој нека покропи крвљу према шатору од састанка седам пута.</verse>
				<verse number="5">Потом нека заповеди да се спали јуница пред његовим очима; кожу њену и месо њено и крв њену с балегом нека спале.</verse>
				<verse number="6">И свештеник узевши дрвета кедровог, исопа и црвца, нека баци у огањ где гори јуница.</verse>
				<verse number="7">Потом нека опере хаљине своје и опере тело своје водом, па онда нека уђе у логор, и нека буде свештеник нечист до вечера.</verse>
				<verse number="8">Тако и ко је спали, нека опере хаљине своје водом, и тело своје нека опере водом, и нека буде нечист до вечера.</verse>
				<verse number="9">А чист човек нека покупи пепео од јунице и изручи га иза логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења; то је жртва за грех.</verse>
				<verse number="10">И онај који покупи пепео од јунице нека опере хаљине своје, и нека буде нечист до вечера. То нека је синовима Израиљевим и дошљаку који се бави међу њима вечан закон.</verse>
				<verse number="11">Ко се дотакне мртвог тела човечијег, да је нечист седам дана.</verse>
				<verse number="12">Он нека се очисти оном водом трећи дан и седми дан, и биће чист; ако ли се не очисти трећи дан и седми, неће бити чист.</verse>
				<verse number="13">Ко се дотакне мртвог тела човечијег па се не очисти, онај је оскрвнио шатор Господњи; зато да се истреби она душа из Израиља; јер није покропљен водом очишћења, зато је нечист, и нечистота је његова на њему.</verse>
				<verse number="14">Ово је закон кад човек умре у шатору: Ко год уђе у онај шатор и ко год буде у шатору, нечист да је седам дана;</verse>
				<verse number="15">И сваки суд откривен, који не буде добро заклопљен, нечист је.</verse>
				<verse number="16">И ко се год дотакне у пољу посеченог мачем или умрлог или кости човечије или гроба, нечист да је седам дана.</verse>
				<verse number="17">И нека за нечистог узму пепела од јунице спаљене за грех, и нека налију на њ воде живе у суд.</verse>
				<verse number="18">Потом нека узме чист човек исопа и замочи у ону воду, и покропи њом шатор и све суде и људе који су у њему били; тако и оног који би се дотакао кости или човека посеченог или умрла или гроба.</verse>
				<verse number="19">Чисти нечистог нека покропи трећи и седми дан; и кад га очисти седми дан, нека опере хаљине своје и себе нека опере водом, и биће чист увече.</verse>
				<verse number="20">А ко буде нечист па се не очисти, да се истреби она душа из збора; јер је светињу Господњу оскврнио, а није покропљен водом очишћења; нечист је.</verse>
				<verse number="21">И ово нека им је закон вечан: и који покропи водом очишћења, нека опере хаљине своје; и ко се год дотакне воде очишћења, да је нечист до вечера.</verse>
				<verse number="22">И чега се год дотакне ко је нечист, да је нечисто; и ко се њега дотакне, да је нечист до вечера.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу синску првог месеца, и стаде народ у Кадису; и онде умре Марија, и би погребена онде.</verse>
				<verse number="2">А онде немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.</verse>
				<verse number="3">И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: Камо да смо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!</verse>
				<verse number="4">Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овде и ми и стока наша?</verse>
				<verse number="5">И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло место, где не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?</verse>
				<verse number="6">И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.</verse>
				<verse number="7">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="8">Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стени пред њима; те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стене, и напојићеш збор и стоку њихову.</verse>
				<verse number="9">И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповеди Господ.</verse>
				<verse number="10">И сазваше Мојсије и Арон збор пред стену, и он им рече: Слушајте одметници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?</verse>
				<verse number="11">И диже Мојсије руку своју и удари у стену штапом својим два пута, и изиђе вода многа, те се напоји народ и стока њихова.</verse>
				<verse number="12">А Господ рече Мојсију и Арону: Што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тог у земљу коју сам им дао.</verse>
				<verse number="13">То је вода од свађе, где се свађаше синови Израиљеви с Господом, и Он се прослави међу њима.</verse>
				<verse number="14">Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару едомском да му кажу: Овако каже брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље које нас снађоше:</verse>
				<verse number="15">Како наши оци сиђоше у Мисир, и бејасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;</verse>
				<verse number="16">И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.</verse>
				<verse number="17">Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из ког студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налево док не пређемо међу твоју.</verse>
				<verse number="18">А Едом му одговори: Не иди преко моје земље, да не изиђем с мачем преда те.</verse>
				<verse number="19">А синови Израиљеви рекоше му: Ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пешице прођемо.</verse>
				<verse number="20">А он им одговори: Нећете проћи. И изиђе Едом пред њих с много народа и с великом силом.</verse>
				<verse number="21">И кад не хте Едом допустити Израиљу да приђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.</verse>
				<verse number="22">И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.</verse>
				<verse number="23">И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе едомске говорећи:</verse>
				<verse number="24">Арон ваља да се прибере к роду свом, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевим, јер не послушасте заповести моје на води од свађе.</verse>
				<verse number="25">Узми Арона и Елеазара сина његовог, и изведи их на гору Ор.</verse>
				<verse number="26">И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његовом, па ће се Арон прибрати и умрети онде.</verse>
				<verse number="27">И учини Мојсије како заповеди Господ; и изиђоше на гору Ор пред свим збором.</verse>
				<verse number="28">И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару, сину његовом, и умре онде Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сиђоше с горе.</verse>
				<verse number="29">А кад виде сав збор да умре Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">А кад чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу, да иде Израиљ путем којим идоше уходе, он се поби с њима и зароби их неколико.</verse>
				<verse number="2">Тада се Израиљ заветова Господу и рече: Ако даш овај народ мени у руке, до темеља ћу раскопати градове њихове.</verse>
				<verse number="3">И услиши Господ глас Израиљев и даде му Хананеје, а он затре њих и градове њихове, и прозва оно место Орма.</verse>
				<verse number="4">Потом пођоше од горе Ора к Црвеном мору обилазећи земљу едомску, и ослаби дух народу од пута.</verse>
				<verse number="5">И викаше народ на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Мисира да изгинемо у овој пустињи? Јер нема ни хлеба ни воде, а овај се никакви хлеб већ огадио души нашој.</verse>
				<verse number="6">А Господ пусти на народ змије ватрене, које их уједаху, те помре много народа у Израиљу.</verse>
				<verse number="7">Тада дође народ к Мојсију и рекоше: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе; моли Бога нека уклони змије од нас. И Мојсије се помоли за народ.</verse>
				<verse number="8">И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.</verse>
				<verse number="9">И начини Мојсије змију од бронзе, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од бронзе, и оздрави.</verse>
				<verse number="10">Потом пођоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у Овоту.</verse>
				<verse number="11">И из Овота отишавши стадоше у логор на брдима аваримским у пустињи која је према моавској с истока.</verse>
				<verse number="12">Оданде отишавши стадоше у логор у долини Зареду.</verse>
				<verse number="13">И одатле отишавши стадоше у логор на брду на Арнону, који је у пустињи и излази од међе аморејске. Јер је Арнон међа моавска између Моаваца и Аморејаца.</verse>
				<verse number="14">Зато се каже у књизи о ратовима Господњим: На Вајева у Суфи и на потоке арнонске.</verse>
				<verse number="15">Јер ти потоци, који допиру до места Ара, теку покрај међе моавске.</verse>
				<verse number="16">А отуда дођоше к Виру; то је студенац за који беше рекао Господ Мојсију: Скупи народ, и даћу им воде.</verse>
				<verse number="17">Тада пева Израиљ песму ову: Дижи се, студенче; припевајте га;</verse>
				<verse number="18">Студенче, који копаше кнезови, који ископаше поглавари народни с оним који постави закон, палицама својим. А из пустиње отидоше у Мантанаил,</verse>
				<verse number="19">А из Мантанаила, у Надил, а из Надила у Вамот,</verse>
				<verse number="20">А из Вамота у долину која је у пољу моавском код горе Фазге и гледа у пустињу.</verse>
				<verse number="21">Тада посла Израиљ посланике к Сиону, цару аморејском говорећи:</verse>
				<verse number="22">Пусти да прођемо кроз твоју земљу, нећемо свртати ни у поље ни у виноград, нити ћемо пити воде из студенаца; ићи ћемо царским путем докле не пређемо међу твоју.</verse>
				<verse number="23">Али не даде Сион Израиљу да прође кроз земљу његову, него сабра Сион сав народ свој, и изађе на Израиља у пустињу, и дође у Јасу, и поби се с Израиљем.</verse>
				<verse number="24">Али га исече Израиљ оштрим мачем, и освоји земљу његову од Арона па до Јавока, до синова Амонових, јер тврда беше међа синова Амонових.</verse>
				<verse number="25">И узе Израиљ сва она места и насели се у свим градовима аморејским, у Есевону и у свим селима његовим.</verse>
				<verse number="26">Јер Есевон беше град Сиона, цара аморејског, који беше први завојштио на цара моавског и беше му узео сву земљу његову до Арнона.</verse>
				<verse number="27">Зато говоре у причи: Ходите у Есевон, да се сагради и подигне град Сионов.</verse>
				<verse number="28">Јер огањ изађе из Есевона, пламен из града Сионовог, и спали Ар моавски и становнике на висини арнонској.</verse>
				<verse number="29">Тешко теби, Моаве; пропао си; народе Хемосов; дао је синове своје који утекоше и кћери своје у ропство Сиону, цару аморејском.</verse>
				<verse number="30">Али их пострељасмо, пропаде Есевон до Девона, и потрсмо их до Нофе, која допире до Медеве.</verse>
				<verse number="31">И тако живи Израиљ у земљи аморејској.</verse>
				<verse number="32">Потом посла Мојсије да уходе Јазир, и узеше села око њега, и изагнаше Аморејце који беху онде.</verse>
				<verse number="33">Потом обративши се пођоше у Васан; и изиђе Ог, цар васански пред њих, он и сав народ његов на бој у Едрајин.</verse>
				<verse number="34">А Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам га дао у твоје руке и сав народ његов и земљу његову; и учини му како си учинио Сиону, цару Аморејском који живљаше у Есевону.</verse>
				<verse number="35">И побише га и синове његове и сав народ његов, да не оста ниједан, и освојише земљу његову.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону.</verse>
				<verse number="2">И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.</verse>
				<verse number="3">И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="4">Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски.</verse>
				<verse number="5">И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.</verse>
				<verse number="6">Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.</verse>
				<verse number="7">И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове.</verse>
				<verse number="8">А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама.</verse>
				<verse number="9">А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе?</verse>
				<verse number="10">И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи:</verse>
				<verse number="11">Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га.</verse>
				<verse number="12">А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен.</verse>
				<verse number="13">И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.</verse>
				<verse number="14">И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама.</verse>
				<verse number="15">Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих.</verse>
				<verse number="16">И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени.</verse>
				<verse number="17">Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.</verse>
				<verse number="18">А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико.</verse>
				<verse number="19">Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ.</verse>
				<verse number="20">И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш.</verse>
				<verse number="21">А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским.</verse>
				<verse number="22">Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.</verse>
				<verse number="23">А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.</verse>
				<verse number="24">А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд.</verse>
				<verse number="25">И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.</verse>
				<verse number="26">Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="27">И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.</verse>
				<verse number="28">Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?</verse>
				<verse number="29">А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.</verse>
				<verse number="30">А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси.</verse>
				<verse number="31">Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.</verse>
				<verse number="32">И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.</verse>
				<verse number="33">Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу.</verse>
				<verse number="34">А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.</verse>
				<verse number="35">А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.</verse>
				<verse number="36">А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе.</verse>
				<verse number="37">И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати?</verse>
				<verse number="38">А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.</verse>
				<verse number="39">И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.</verse>
				<verse number="40">И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим.</verse>
				<verse number="41">А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.</verse>
				<verse number="2">И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.</verse>
				<verse number="3">Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.</verse>
				<verse number="4">И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.</verse>
				<verse number="5">А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.</verse>
				<verse number="6">И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.</verse>
				<verse number="7">А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.</verse>
				<verse number="8">Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?</verse>
				<verse number="9">Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.</verse>
				<verse number="10">Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!</verse>
				<verse number="11">Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.</verse>
				<verse number="12">А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?</verse>
				<verse number="13">Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.</verse>
				<verse number="14">И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.</verse>
				<verse number="15">Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.</verse>
				<verse number="16">И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.</verse>
				<verse number="17">И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?</verse>
				<verse number="18">А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!</verse>
				<verse number="19">Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?</verse>
				<verse number="20">Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.</verse>
				<verse number="21">Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.</verse>
				<verse number="22">Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.</verse>
				<verse number="23">Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.</verse>
				<verse number="24">Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.</verse>
				<verse number="25">Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.</verse>
				<verse number="26">А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?</verse>
				<verse number="27">А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.</verse>
				<verse number="28">И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.</verse>
				<verse number="29">И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.</verse>
				<verse number="30">И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">И видевши Валам да је Божја воља да благосиља Израиља, не хте више ни ићи као пре по врачање, него се окрете лицем к пустињи,</verse>
				<verse number="2">И подигавши очи своје угледа Израиља где стоји по племенима својим; и дух Божји дође на њ.</verse>
				<verse number="3">И отвори причу своју, и рече: Каже Валам, син Веоров; каже човек коме су отворене очи.</verse>
				<verse number="4">Каже онај који чује речи Божје, који види утвару Свемогућег, који кад падне отворене су му очи:</verse>
				<verse number="5">Како су лепи шатори твоји, Јакове, и колибе твоје, Израиљу!</verse>
				<verse number="6">Пружили су се као потоци, као вртови крај реке, као мирисава дрвета која је посадио Господ, као кедри на води.</verse>
				<verse number="7">Потећи ће вода из ведра његовог, и семе ће његово бити међу великим водама, и цар ће се његов подигнути сврх Агага, и царство ће се његово узвисити.</verse>
				<verse number="8">Бог га је извео из Мисира, и Он му је као снага једнорогова; појешће народе који су му непријатељи, и кости ће његове потрти, и стрелама својим пострељати их.</verse>
				<verse number="9">Спустио се, лежи као лавић и као љути лав; ко ће га пробудити? Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет.</verse>
				<verse number="10">Тада се разгневи Валак на Валама, и пљесну се рукама, и рече Валак Валаму: Дозвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их благословио ето већ три пута.</verse>
				<verse number="11">Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.</verse>
				<verse number="12">А Валам рече Валаку: Нисам ли и посланицима твојим које си послао к мени рекао говорећи:</verse>
				<verse number="13">Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господње да учиним шта добро или зло од себе; шта каже Господ оно ћу казати.</verse>
				<verse number="14">Ја сада ево идем к народу свом, али да ти кажем шта ће тај народ учинити народу твом најпосле.</verse>
				<verse number="15">Потом отвори причу своју, и рече: Каже Валам син Веоров, каже човек коме су отворене очи,</verse>
				<verse number="16">Каже који чује речи Божје, и зна знање о Вишњем, и који види утвару Свемогућег и кад падне отворене су му очи.</verse>
				<verse number="17">Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове ситове.</verse>
				<verse number="18">И Едома ће освојити и Сира ће освојити непријатељи његови; јер ће Израиљ радити јуначки.</verse>
				<verse number="19">И владаће који је од Јакова, и затрће остатак од града.</verse>
				<verse number="20">А угледа Амалика, отвори причу своју, и рече: Амалик је почетак народима, али ће најпосле пропасти.</verse>
				<verse number="21">А угледавши Кенеја, отвори причу своју, и рече: Тврд ти је стан, и на стени си савио гнездо своје;</verse>
				<verse number="22">Али ће бити изагнан Кенеј; Асур ће га заробити.</verse>
				<verse number="23">И опет отвори причу своју, и рече: Јаох! Ко ће бити жив кад то учини Бог!</verse>
				<verse number="24">И лађе из земље Китимске допловиће и досадиће Асирцима и досадиће Јеврејима; али ће и сами пропасти.</verse>
				<verse number="25">Потом уставши Валам отиде, и врати се у своје место; и Валак отиде својим путем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.</verse>
				<verse number="2">Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим.</verse>
				<verse number="3">И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља.</verse>
				<verse number="4">И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља.</verse>
				<verse number="5">И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.</verse>
				<verse number="6">И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.</verse>
				<verse number="7">А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;</verse>
				<verse number="8">И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="9">И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="10">Тада рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="11">Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој.</verse>
				<verse number="12">Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни.</verse>
				<verse number="13">И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="14">А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог.</verse>
				<verse number="15">А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима.</verse>
				<verse number="16">И рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="17">Завојштите на Мадијане, и бијте их;</verse>
				<verse number="18">Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А после те погибије рече Господ Мојсију и Елеазару, сину Ароновом свештенику говорећи:</verse>
				<verse number="2">Избројте сав збор синова Израиљевих од двадесет година и више по домовима отаца њихових, све који могу ићи на војску у Израиљу.</verse>
				<verse number="3">И рече им Мојсије и Елеазар свештеник у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:</verse>
				<verse number="4">Да се изброје од двадесет година и више, како заповеди Господ Мојсију и синовима Израиљевим, који изађоше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="5">Рувим беше првенац Израиљев; а синови Рувимови: од Еноха породица Енохова; од Фалуја породица Фалујева;</verse>
				<verse number="6">Од Асрона породица Асронова, од Хармије породица Хармијина.</verse>
				<verse number="7">То су породице Рувимове; а избројаних беше међу њима четрдесет и три хиљаде и седам стотина и тридесет.</verse>
				<verse number="8">Син Фалујев беше Елијав.</verse>
				<verse number="9">А синови Елијавови: Намуило и Датан и Авирон. Овај Датан и овај Авирон који беху од оних што се сазиваху на збор, усташе на Мојсија и Арона у буни Корејевој, кад беше буна на Господа;</verse>
				<verse number="10">И земља отворивши уста своја прождре њих и Кореја, и изгибе та гомила, и спали их огањ двеста и педесет људи, који посташе углед.</verse>
				<verse number="11">А синови Корејеви не погибоше.</verse>
				<verse number="12">Синови Симеунови по породицама својим: од Намуила породица Намуилова; од Јамина породица Јаминова; од Јахина породица Јахинова;</verse>
				<verse number="13">Од Заре породица Зарина, од Саула породица Саулова.</verse>
				<verse number="14">То су породице Симеунове; од њих беше двадесет и две хиљаде и две стотине.</verse>
				<verse number="15">А синови Гадови по породицама својим: од Сифона породица Сифонова; од Агија породица Агијева; од Сунија и породица Сунијева;</verse>
				<verse number="16">Од Азена породица Азенова; од Ирија породица Иријева;</verse>
				<verse number="17">Од Арода породица Ародова; од Арилија породица Арилијева.</verse>
				<verse number="18">То су породице синова Гадових, а међу њима беше избројаних четрдесет хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="19">Синови Јудини: Ир и Авнан; али умреше Ир и Авнан у земљи хананској.</verse>
				<verse number="20">Беху, пак, синови Јудини по породицама својим: од Силома породица Силомова; од Фареса породица Фаресова; од Заре породица Зарина.</verse>
				<verse number="21">А синови Фаресови беху: од Асрона породица Асронова; од Јамуила породица Јамуилова.</verse>
				<verse number="22">То су породице Јудине, а међу њима беше избројаних седамдесет и шест хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="23">А синови Исахарови по породицама својим: од Толе породица Толина; од Фуве породица Фувина;</verse>
				<verse number="24">Од Јасува породица Јасувова; од Амрама породица Амрамова.</verse>
				<verse number="25">То су породице Исахарове; а међу њима беше избројаних шездесет и четири хиљаде и три стотине.</verse>
				<verse number="26">Синови Завулонови по породицама својим: од Сареда породица Саредова, од Алона породица Алонова, од Алила породица Алилова.</verse>
				<verse number="27">То су породице Завулонове, а међу њима беше избројаних шездесет хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="28">Синови Јосифови по породицама својим: Манасија и Јефрем;</verse>
				<verse number="29">Синови Манасијини: од Махира породица Махирова, а Махир роди Галада, од ког је породица Галадова.</verse>
				<verse number="30">Ово су синови Галадови; од Ахијезера породица Ахијезерова; од Хелека породица Хелекова.</verse>
				<verse number="31">Од Есрила породица Есрилова, од Сихема породица Сихемова;</verse>
				<verse number="32">Од Симаера породица Симаерова; од Офера породица Оферова;</verse>
				<verse number="33">А Салпад син Оферов немаше синове него кћери, којима су имена Мала и Нуја и Егла и Мелха и Терса.</verse>
				<verse number="34">То су породице Манасијине, а од њих беше избројаних педесет и две хиљаде и седам стотина.</verse>
				<verse number="35">Синови, пак, Јефремови по породицама својим: од Сутала породица Суталова; од Вехера породица Вехерова; од Тахана породица Таханова.</verse>
				<verse number="36">А ово су синови Суталови: од Ерана породица Еранова.</verse>
				<verse number="37">То су породице синова Јефремових; а међу њима беше избројаних тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови по породицама својим.</verse>
				<verse number="38">А синови Венијаминови по породицама својим: од Веле породица Велина; од Асвила породица Асвилова; од Ахирама породица Ахирамова;</verse>
				<verse number="39">Од Суфама породица Суфамова; од Уфама породица Уфамова.</verse>
				<verse number="40">А Велини синови беху: Адер и Наман; од Адера породица Адерова; од Намана породица Наманова.</verse>
				<verse number="41">То су синови Венијаминови по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и шест стотина.</verse>
				<verse number="42">А ово су синови Данови по породицама својим: од Самеја породица Самејева; то је род Данов по породицама својим.</verse>
				<verse number="43">У свим породицама Самејевим беше избројаних шездесет и четири хиљаде и четири стотине.</verse>
				<verse number="44">Синови Асирови по породицама својим: од Јамина породица Јаминова; од Јесуја породица Јесујева: од Верија породица Веријина.</verse>
				<verse number="45">Синови Веријини: од Ховера породица Ховерова; од Мелхила породица Мелхилова.</verse>
				<verse number="46">А кћери Асировој беше име Сара.</verse>
				<verse number="47">То су породице синова Асирових; а међу њима беше избројаних педесет и три хиљаде и четири стотине.</verse>
				<verse number="48">Синови Нефталимови по породицама својим: од Асила породица Асилова; од Гунија породица Гунијева.</verse>
				<verse number="49">Од Јесера породица Јесерова; од Селима породица Селимова.</verse>
				<verse number="50">То је род Нефталимов по породицама својим, а међу њима беше избројаних четрдесет и пет хиљада и четири стотине.</verse>
				<verse number="51">То су избројани међу синовима Израиљевим, шест стотина и једна хиљада и седам стотина и тридесет.</verse>
				<verse number="52">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="53">Тим нека се подели земља у наследство према броју имена;</verse>
				<verse number="54">Којих има више, подај им веће наследство, а којих има мање, њима мање; сви према броју избројаних својих нека имају наследство.</verse>
				<verse number="55">Али жребом нека се подели земља: по именима племена отаца својих нека добију наследство.</verse>
				<verse number="56">Ждребом нека се подели свакоме племену, било велико или мало.</verse>
				<verse number="57">А ово су избројани између Левита по породицама својим: од Гирсона породица Гирсонова; од Ката породица Катова; од Мерарија породица Мераријева.</verse>
				<verse number="58">Ово су породице Левијеве: породица Ловенијева, породица Хевронова, породица Мелијева, породица Мусијева, породица Корејева. А Кат је родео Амрама.</verse>
				<verse number="59">А име је жени Амрамовој Јохаведа, кћи Левијева, која му се родила у Мисиру; а она роди Амраму Арона и Мојсија, и Марију сестру њихову.</verse>
				<verse number="60">А Арону се роди Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="61">Али Надав и Авијуд погибоше кад принесоше туђ огањ пред Господом.</verse>
				<verse number="62">И беше их избројаних двадесет и три хиљаде, свега мушкиња од једног месеца и више; и не бише бројани међу синове Израиљеве, јер им није дано наследство међу синовима Израиљевим</verse>
				<verse number="63">То су избројани, кад Мојсије и Елеазар свештеник избројаше синове Израиљеве у пољу моавском на Јордану према Јерихону.</verse>
				<verse number="64">А међу њима не беше ниједан од оних које избројаше Мојсије и Арон, свештеник, кад бројаше синове Израиљеве у пустињи Синајској.</verse>
				<verse number="65">Јер Господ беше рекао за њих: Помреће у пустињи. И не оста их ни један осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса сина Навиног.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Тада дођоше кћери Салпада, сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијиног, од племена Манасије сина Јосифовог, а имена им беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.</verse>
				<verse number="2">И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пед кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше:</verse>
				<verse number="3">Отац наш умре у пустињи, али не беше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умре од греха свог, а не остави синове.</verse>
				<verse number="4">Зашто да се истреби име оца нашег из породице његове зато што није имао сина? Дај нам наследство међу браћом оца нашег.</verse>
				<verse number="5">И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа.</verse>
				<verse number="6">А Господ рече Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="7">Право говоре, кћери Салпадове; подај им право да имају наследство међу браћом оца свог, и принеси наследство оца њиховог на њих.</verse>
				<verse number="8">А синовима Израиљевим кажи и реци: Кад ко умре, а нема сина, онда пренесите наследство његово на кћер његову;</verse>
				<verse number="9">Ако ли ни кћери нема, онда подајте наследство његово браћи његовој;</verse>
				<verse number="10">Ако ли ни браће нема, онда подајте наследство његово браћи оца његовог;</verse>
				<verse number="11">Ако ли нема ни браћу очеву, онда подајте наследство његово ономе ко му је најближи у роду његовом, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевим закон за суђење, како заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="12">Још рече Господ Мојсију: Изиђи на гору ову аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="13">И кад је видиш, прибраћеш се к роду свом и ти, као што се прибрао Арон, брат твој.</verse>
				<verse number="14">Јер не послушасте речи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховим. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину.</verse>
				<verse number="15">И рече Мојсије Господу говорећи:</verse>
				<verse number="16">Господе Боже духовима и сваком телу, постави човека над овим збором,</verse>
				<verse number="17">Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.</verse>
				<verse number="18">А Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса сина Навиног, човека у коме је дух мој, и метни руку своју на њ,</verse>
				<verse number="19">И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповести пред њима.</verse>
				<verse number="20">И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="21">И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповести Његовој нека полазе и по заповести Његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор.</verse>
				<verse number="22">И учини Мојсије како му заповеди Господ; и узевши Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор.</verse>
				<verse number="23">И метну руке своје на њ, и даде му заповести, како беше заповедио Господ преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Заповеди синовима Израиљевим, и реци им: Приносе моје, хлеб мој, жртве што ми се сажижу за угодни мирис, пазите да ми приносите на време.</verse>
				<verse number="3">Реци им дакле: Ово је жртва огњена што ћете приносити Господу: два јагњета од године здрава, сваки дан на жртву паљеницу без престанка.</verse>
				<verse number="4">Једно јагње принеси ујутру, а друго јагње принеси увече.</verse>
				<verse number="5">И десетину ефе белог брашна за дар смешаног с четвртином ина чистог уља.</verse>
				<verse number="6">То је жртва паљеница свагдашња, која би принесена на гори Синајској за мирис угодни, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="7">И налив њен да буде четврт ина на свако јагње; у светињи приноси налив доброг пића Господу.</verse>
				<verse number="8">А друго јагње принеси увече; дар као ујутру и налив његов принеси за жртву огњену, за угодни мирис Господу.</verse>
				<verse number="9">А у суботу два јагњета од године здрава, и две десетине белог брашна смешаног с уљем за дар с наливом његовим.</verse>
				<verse number="10">То је суботна жртва паљеница сваке суботе, осим свагдашње жртве паљенице и налива њеног.</verse>
				<verse number="11">И у почетак месеца својих приносите Господу жртву паљеницу, по два телета и једног овна и седам јагањаца од године здравих;</verse>
				<verse number="12">И три десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на свако теле, и две десетине белог брашна помешаног с уљем за дар на овна;</verse>
				<verse number="13">И по једну десетину белог брашна помешаног с уљем за дар на свако јагње; то је жртва паљеница на угодни мирис, жртва огњена Господу.</verse>
				<verse number="14">А налив њихов да буде вина по ина на теле, трећина ина на овна, и четврт ина на јагње. То је жртва паљеница у почетак месеца, сваког месеца у години.</verse>
				<verse number="15">И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице, приносите Господу с наливом његовим.</verse>
				<verse number="16">А првог месеца четрнаести дан да је пасха Господу;</verse>
				<verse number="17">А петнаести дан тог месеца празник: седам дана једите пресне хлебове.</verse>
				<verse number="18">Први дан нека је сабор свети; никакав посао ропски не радите.</verse>
				<verse number="19">Него принесите Господу жртву паљеницу, два телета и једног овна и седам јагањаца од године, све да вам је здраво;</verse>
				<verse number="20">А дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уза свако теле и две десетине уз овна принесите.</verse>
				<verse number="21">По једну десетину принесите уза свако јагње од оних седам јагањаца;</verse>
				<verse number="22">И једног јарца за грех, ради очишћења вашег.</verse>
				<verse number="23">То принесите осим јутарње жртве паљенице, која је жртва свагдашња.</verse>
				<verse number="24">Тако приносите сваки дан за оних седам дана, да буде јело, жртва огњена на угодни мирис Господу, осим свагдашње жртве паљенице и њен налив приносите.</verse>
				<verse number="25">И седми дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите.</verse>
				<verse number="26">И на дан првина, кад приносите нов дар Господу после својих недеља, да имате сабор свети, ниједан посао ропски не радите;</verse>
				<verse number="27">Него принесите жртву паљеницу за угодни мирис Господу, два телета, једног овна седам јагањаца од године;</verse>
				<verse number="28">И дар уз њих: белог брашна помешаног с уљем по три десетине уз теле, две десетине уз овна,</verse>
				<verse number="29">По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца;</verse>
				<verse number="30">Једног јарца, ради очишћења вашег.</verse>
				<verse number="31">Принесите то, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног; а све нека вам је здраво с наливом својим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">А седмог месеца први дан да имате свети сабор; посао ропски ниједан не радите; то да вам је трубни дан.</verse>
				<verse number="2">И принесите жртву паљеницу за мирис угодни Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих;</verse>
				<verse number="3">А дар уз њих белог брашна смешаног с уљем три десетине уз теле и две десетине уз овна,</verse>
				<verse number="4">И по једну десетину уз свако јагње од седам јагањаца;</verse>
				<verse number="5">И једног јарца за грех, ради очишћења вашег;</verse>
				<verse number="6">Осим жртве паљенице у почетку месеца и дара њеног, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових по уредби њиховој, за мирис угодни, за жртву огњену Господу.</verse>
				<verse number="7">И десети дан тог месеца седмог да имате свети сабор; и мучите душе своје; не радите никакав посао;</verse>
				<verse number="8">Него принесите Господу за мирис угодни жртву паљеницу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, а нека вам је здраво;</verse>
				<verse number="9">И дар уз њих белог брашна помешаног с уљем три десетине уз теле, две десетине уз овна,</verse>
				<verse number="10">По једну десетину уза свако јагње од оних седам јагањаца;</verse>
				<verse number="11">Јарца једног за грех, осим жртве за грех ради очишћења, и осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њихових.</verse>
				<verse number="12">И петнаести дан тог месеца седмог да имате свети сабор; ниједан посао ропски не радите; него празнујте празник Господу седам дана.</verse>
				<verse number="13">И принесите жртву паљеницу, огњену жртву за угодни мирис Господу, тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, а нека су здрави;</verse>
				<verse number="14">И дар уз њих брашна белог смешана с уљем по три десетине уза свако теле од тринаест телаца, по две десетине уза сваког овна од она два овна,</verse>
				<verse number="15">И по једну десетину уза свако јагње од оних четрнаест јагањаца;</verse>
				<verse number="16">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="17">А други део дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,</verse>
				<verse number="18">И дар њихов и налив њихов, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="19">И јарца једног за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="20">А трећи дан једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године здравих;</verse>
				<verse number="21">И дарове њихове и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="22">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="23">А четврти дан десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих;</verse>
				<verse number="24">И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="25">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="26">А пети дан девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих;</verse>
				<verse number="27">И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="28">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="29">А шести дан осам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,</verse>
				<verse number="30">И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="31">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="32">А седми дан седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године здравих,</verse>
				<verse number="33">И дар њихов и наливе њихове, уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="34">И јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="35">А осми дан да вам је празник; ниједан посао ропски не радите.</verse>
				<verse number="36">Него принесите жртву паљеницу, жртву огњену за угодни мирис Господу, једно теле, једног овна, седам јагањаца од године здравих.</verse>
				<verse number="37">И дар њихов и наливе њихове, уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њиховом, како је уређено;</verse>
				<verse number="38">И једног јарца за грех, осим свагдашње жртве паљенице и дара њеног и налива њеног.</verse>
				<verse number="39">То приносите Господу на празнике своје, осим оног што бисте по завету или од своје воље принели за жртве паљенице или дарове или наливе или жртве захвалне.</verse>
				<verse number="40">И каза Мојсије синовима Израиљевим све што заповеди Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">И рече Мојсије кнезовима од племена синова Израиљевих говорећи: Ово је заповедио Господ.</verse>
				<verse number="2">Кад који човек учини завет Господу, или се закуне везавши се душом својом, нека не погази речи своје, него нека учини све што изађе из уста његових.</verse>
				<verse number="3">А кад жена учини завет Господу или се веже у младости својој, докле је у кући оца свог,</verse>
				<verse number="4">И чује отац њен за завет њен или како се везала душом својом, па јој отац не рече ништа, онда да су тврди сви завети њени, и све чим је везала душу своју да је тврдо.</verse>
				<verse number="5">Ако ли отац њен порече то онај дан кад чује, завети њени и чим је год везала душу своју, ништа да није тврдо; и Господ ће јој опростити, јер отац њен порече.</verse>
				<verse number="6">Ако ли се уда па има на себи завет или изрече шта на уста своја чим би се везала,</verse>
				<verse number="7">А муж њен чувши не рече јој ништа онај дан кад чује, онда да су тврди завети њени, и тврдо да је све чим је везала душу своју.</verse>
				<verse number="8">Ако ли муж њен кад чује онај дан порече, укида се завет који је био на њој или што је изрекла на уста своја те се везала; и Господ ће јој опростити.</verse>
				<verse number="9">А завет који учини удовица или пуштеница, и све чим веже душу своју, да јој је тврдо.</verse>
				<verse number="10">Али ако буде у кући мужа свог учинила завет и за шта везала душу своју заклетвом,</verse>
				<verse number="11">И муж њен чувши оћути и не порече, тада да су тврди сви завети њени, и да је тврдо све за шта је везала душу своју.</verse>
				<verse number="12">Ако ли то порече муж њен онај дан кад чује, сваки завет који би изашао из уста њених и све чим би везала душу своју да није тврдо; муж је њен порекао, и Господ ће јој опростити.</verse>
				<verse number="13">Сваки завет и све за шта би се везала заклетвом да мучи душу своју, муж њен потврђује и укида.</verse>
				<verse number="14">Ако би муж њен од дана до дана ћутао, онда потврђује све завете њене и све за шта би се везала; потврђује, јер јој не порече у онај дан кад чу.</verse>
				<verse number="15">Ако ли порече пошто чује, сам ће носити грех њен.</verse>
				<verse number="16">Ово су наредбе, које заповеди Господ Мојсију за мужа и жену, за оца и кћер у младости њеној, докле је у кући оца свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Освети синове Израиљеве на Мадијанима, па ћеш се онда прибрати к роду свом.</verse>
				<verse number="3">И Мојсије рече народу говорећи: Опремите између себе људе на војску да иду на Мадијане да учине освету Господњу на Мадијанима,</verse>
				<verse number="4">По хиљаду од племена, од сваког племена Израиљевог опремите на војску.</verse>
				<verse number="5">И дадоше од хиљада Израиљевих по хиљаду од сваког племена, дванаест хиљада опремише на војску.</verse>
				<verse number="6">И посла Мојсије по хиљаду од сваког племена на војску, и с њима Финеса, сина Елеазара свештеника, и у њега беху судови свети и трубе.</verse>
				<verse number="7">И завојштише на Мадијане, како заповеди Господ Мојсију, и побише све мушкиње.</verse>
				<verse number="8">Побише и цареве мадијанске, с другима које им побише, Евина и Рокома и Сура и Ура и Ровока, пет царева мадијанских, и Валама сина Веоровог убише мачем.</verse>
				<verse number="9">И заробише синови Израиљеви жене Мадијанке и децу њихову, и запленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.</verse>
				<verse number="10">А места њихова у којима живљаху и градове њихове све попалише огњем.</verse>
				<verse number="11">И све робље и сав плен, људе и стоку, узеше;</verse>
				<verse number="12">И поведоше к Мојсију и Елеазару свештенику и ка збору синова Израиљевих, и робље и остали плен и добит у логор на пољу моавском, које је на Јордану према Јерихону.</verse>
				<verse number="13">А Мојсије и Елеазар свештеник и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора.</verse>
				<verse number="14">И Мојсије се разгневи на војводе, на хиљаднике и стотинаре, који се враћаху с војске;</verse>
				<verse number="15">И рече им Мојсије: А што остависте у животу све жене?</verse>
				<verse number="16">Та оне по речи Валамовој навратише синове Израиљеве да згреше Господу с Фегора, те дође она погибија на народ Господњи.</verse>
				<verse number="17">Зато сада побијте сву децу мушку, и све жене побијте, које су познале човека.</verse>
				<verse number="18">А девојке, које не познаше човека, оставите у животу.</verse>
				<verse number="19">А ви останите изван логора седам дана; сваки који је убио кога и који се дотакао убијенога очистите се трећи дан и седми дан, себе и робље своје.</verse>
				<verse number="20">И све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све судове дрвене очистите.</verse>
				<verse number="21">И рече Елеазар свештеник војницима, који беху ишли на војску: Ово је наредба и закон што је Господ заповедио Мојсију:</verse>
				<verse number="22">Злато, сребро, бронзу, гвожђе, коситер и олово,</verse>
				<verse number="23">Шта год подноси ватру, пропустите кроз ватру, и очистиће се, али пошто се очисти водом очишћења; а шта год не подноси ватру, пропустите кроз воду.</verse>
				<verse number="24">И оперите хаљине своје седми дан, и бићете чисти; и онда ћете ући у логор.</verse>
				<verse number="25">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="26">Изброј све што је заплењено, људе и стоку, ти и Елеазар свештеник и поглавари од племена народних.</verse>
				<verse number="27">И раздели све заплењено на двоје: на војнике који су ишли на војску и на сав збор.</verse>
				<verse number="28">И узми део за Господа од војника који су ишли на војску, по једну душу од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца.</verse>
				<verse number="29">Од њихове половине то узмите, и подајте Елеазару свештенику за принос Господу.</verse>
				<verse number="30">И од половине која допаде синовима Израиљевим узми по једно од педесет, и од људи и од говеда и од магараца и од оваца и од сваке стоке, и то подај Левитима који раде шта треба за шатор Господњи.</verse>
				<verse number="31">И учини Мојсије и Елеазар свештеник како заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="32">И беше плена, што оста од плена који заплени војска: шест стотина и седамдесет и пет хиљада оваца,</verse>
				<verse number="33">И седамдесет и две хиљаде говеда,</verse>
				<verse number="34">И шездесет и једна хиљада магараца,</verse>
				<verse number="35">И женскиња што не беше познало човека, свега тридесет и две хиљаде душа.</verse>
				<verse number="36">А у половини, у делу оних који беху ишли на војску, беше на број три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,</verse>
				<verse number="37">А од тога део Господу беше шест стотина и седамдесет и пет оваца:</verse>
				<verse number="38">И тридесет и шест хиљада говеда, а од тога део Господу седамдесет и два;</verse>
				<verse number="39">И тридесет хиљада и пет стотина магараца, а од тога део Господу шездесет и један;</verse>
				<verse number="40">И шеснаест хиљада душа људских, а од тога део Господу тридесет и две душе.</verse>
				<verse number="41">И даде Мојсије Елеазару свештенику део за принос Господу, као што му заповеди Господ.</verse>
				<verse number="42">А од друге половине, која допаде синовима Израиљевим, коју узе Мојсије од људи који беху ишли на војску,</verse>
				<verse number="43">А и у тој половини, која допаде збору, беше три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,</verse>
				<verse number="44">Тридесет и шест хиљада говеда,</verse>
				<verse number="45">Тридесет хиљада и пет стотина магараца,</verse>
				<verse number="46">И шеснаест хиљада душа људских.</verse>
				<verse number="47">Од те половине, која допаде синовима Израиљевим, узе Мојсије по једно од педесет, и од људи и од стоке, и даде Левитима који раде шта треба за шатор Господњи, као што му Господ заповеди,</verse>
				<verse number="48">И приступише к Мојсију војводе, хиљадници и стотинари,</verse>
				<verse number="49">И рекоше му: Слуге твоје пребројаше војнике који беху под нашом руком, и ниједног није мање.</verse>
				<verse number="50">Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио, златних заклада, копача, наруквица, прстена, ободаца и ланчића, да би се очистиле душе наше пред Господом.</verse>
				<verse number="51">И узе Мојсије и Елеазар свештеник од њих злато, свакојаке закладе.</verse>
				<verse number="52">А беше свега злата принесеног, што принесоше Мојсију хиљадници и стотинари, шеснаест хиљада и седам стотина и педесет сикала.</verse>
				<verse number="53">А војници задржаше себи шта који беше запленио.</verse>
				<verse number="54">И узевши Мојсије и Елеазар злато од хиљадника и стотинара, унесоше га у шатор од састанка за спомен синовима Израиљевим пред Господом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.</verse>
				<verse number="2">И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:</verse>
				<verse number="3">Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,</verse>
				<verse number="4">Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.</verse>
				<verse number="5">Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.</verse>
				<verse number="6">А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?</verse>
				<verse number="7">Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?</verse>
				<verse number="8">Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;</verse>
				<verse number="9">И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;</verse>
				<verse number="10">И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:</verse>
				<verse number="11">Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,</verse>
				<verse number="12">Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.</verse>
				<verse number="13">И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.</verse>
				<verse number="14">А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.</verse>
				<verse number="15">Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.</verse>
				<verse number="16">А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.</verse>
				<verse number="17">А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.</verse>
				<verse number="18">Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.</verse>
				<verse number="19">Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.</verse>
				<verse number="20">Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,</verse>
				<verse number="21">Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,</verse>
				<verse number="22">И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.</verse>
				<verse number="23">Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.</verse>
				<verse number="24">Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.</verse>
				<verse number="25">И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.</verse>
				<verse number="26">Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;</verse>
				<verse number="27">А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.</verse>
				<verse number="28">Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,</verse>
				<verse number="29">И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.</verse>
				<verse number="30">Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.</verse>
				<verse number="31">И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.</verse>
				<verse number="32">Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.</verse>
				<verse number="33">И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.</verse>
				<verse number="34">И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.</verse>
				<verse number="35">И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,</verse>
				<verse number="36">И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.</verse>
				<verse number="37">А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,</verse>
				<verse number="38">И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.</verse>
				<verse number="39">А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.</verse>
				<verse number="40">И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.</verse>
				<verse number="41">И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.</verse>
				<verse number="42">И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Ово су путеви синова Израиљевих кад изађоше из земље мисирске у четама својим под управом Мојсијевом и Ароновом.</verse>
				<verse number="2">И Мојсије пописа како изиђоше и где стајаше по заповести Господњој; и ово су путеви њихови како путоваше.</verse>
				<verse number="3">Пођоше из Рамесе првог месеца петнаести дан, сутрадан после пасхе, и изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Мисираца.</verse>
				<verse number="4">А Мисирци погребаваху првенце које поби Господ међу њима, кад и на боговима њиховим изврши Господ судове.</verse>
				<verse number="5">И отишавши синови Израиљеви из Рамесе стадоше у логор у Сохоту.</verse>
				<verse number="6">А из Сохота отишавши стадоше у логор у Етаму, који је на крај пустиње.</verse>
				<verse number="7">А из Етаме отишавши савише к Ироту, који је према Велсефону и стадоше у логор пред Магдалом.</verse>
				<verse number="8">А од Ирота отишавши пређоше преко мора у пустињу, и ишавши три дана преко пустиње Етама стадоше у логор у Мери.</verse>
				<verse number="9">А из Мере отишавши дођоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде стадоше у логор.</verse>
				<verse number="10">А из Елима отишавши стадоше у логор код Црвеног Мора.</verse>
				<verse number="11">И отишавши од Црвеног Мора стадоше у логор у пустињи Сину.</verse>
				<verse number="12">А из пустиње Сина отишавши стадоше у логор у Рафаку.</verse>
				<verse number="13">А из Рафака отишавши стадоше у логор у Елусу.</verse>
				<verse number="14">А из Елуса отишавши стадоше у логор у Рафидину, где немаше народ воде да пије.</verse>
				<verse number="15">А из Рафидина отишавши стадоше у логор у пустињи Синајској.</verse>
				<verse number="16">А из пустиње Синајске отишавши стадоше у логор у Киврот-Атави.</verse>
				<verse number="17">А из Киврот-Атаве отишавши стадоше у логор у Асироту.</verse>
				<verse number="18">А из Асирота отишавши стадоше у логор у Ратаму.</verse>
				<verse number="19">А из Ратама отишавши стадоше у логор у Ремнон-Фаресу.</verse>
				<verse number="20">А из Ремнон-Фареса отишавши стадоше у логор у Лемвону.</verse>
				<verse number="21">А из Лемвона отишавши стадоше у логор у Ресану.</verse>
				<verse number="22">А из Ресана отишавши стадоше у логор у Макелату.</verse>
				<verse number="23">А из Макелата отишавши стадоше у логор код горе Сафера.</verse>
				<verse number="24">А од горе Сафера отишавши стадоше у логор у Хараду.</verse>
				<verse number="25">А из Харада отишавши стадоше у логор у Макидоту.</verse>
				<verse number="26">А из Макидота отишавши стадоше у логор у Катату.</verse>
				<verse number="27">А из Катата отишавши стадоше у логор у Тарату.</verse>
				<verse number="28">А из Тарата отишавши стадоше у логор у Метеку.</verse>
				<verse number="29">А из Метека отишавши стадоше у логор у Аселмону.</verse>
				<verse number="30">А из Аселмона отишавши стадоше у логор у Мосироту.</verse>
				<verse number="31">А из Мосирота отишавши стадоше у логор у Ванакану.</verse>
				<verse number="32">А из Ванакана отишавши стадоше у логор на планини Гададу.</verse>
				<verse number="33">А са планине Гадада отишавши стадоше у логор у Етавати.</verse>
				<verse number="34">А из Етавате отишавши стадоше у логор и Еврону.</verse>
				<verse number="35">А из Еврона отишавши стадоше у логор у Гесион-Гаверу.</verse>
				<verse number="36">А из Гесион-Гавера отишавши стадоше у логор у пустињи Сину, а то је Кадис.</verse>
				<verse number="37">А из Кадиса отишавши стадоше у логор код горе Ора не међи земље едомске.</verse>
				<verse number="38">И изиђе Арон свештеник на гору Ор по заповести Господњој, и умре онде четрдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, први дан петог месеца.</verse>
				<verse number="39">А Арону беше сто и двадесет и три године кад умре на гори Ору.</verse>
				<verse number="40">Тада чу Хананеј, цар арадски, који живљаше на југу у земљи хананској, да иду синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="41">Потом отишавши од горе Ора стадоше у логор у Селмону.</verse>
				<verse number="42">А из Селмона отишавши стадоше у логор у Финону.</verse>
				<verse number="43">А из Финона отишавши стадоше у логор у Овоту.</verse>
				<verse number="44">А из Овота отишавши стадоше у логор на хумовима аваримским на међи моавској.</verse>
				<verse number="45">А од тих хумова отишавши стадоше у логор у Девон-Гаду.</verse>
				<verse number="46">А из Девон-Гада отишавши стадоше у логор у Гелмон-Девлатаиму.</verse>
				<verse number="47">А из Гелмон-Девлатаима отишавши стадоше у логор у планинама аваримским према Нававу.</verse>
				<verse number="48">А из планина аваримских отишавши стадоше у логор у пољу моавском на Јордану према Јерихону.</verse>
				<verse number="49">И стајаху у логору крај Јордана од Есимота до Вел-Сатима у пољу моавском.</verse>
				<verse number="50">И рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:</verse>
				<verse number="51">Кажи синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,</verse>
				<verse number="52">Отерајте од себе све који живе у оној земљи, и потрите све слике њихове резане, и све слике њихове ливене потрите, и све висине њихове оборите.</verse>
				<verse number="53">А кад их истерате из земље, населите се у њој; јер сам вама дао ону земљу да је ваша.</verse>
				<verse number="54">И разделите је у наследство жребом на породице своје; којих има више, њима веће наследство подајте; а којих има мање, њима подајте мање наследство; које место коме жребом допадне, оно нека му буде; на племена отаца својих разделите наследство.</verse>
				<verse number="55">Ако ли не отерате од себе оних који живе у оној земљи, онда ће они које оставите бити трње очима вашим и остани вашим боковима, и пакостиће вам у земљи у којој ћете живети.</verse>
				<verse number="56">И шта сам мислио учинити њима, учинићу вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="2">Заповеди синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу хананску, та ће вам земља припасти у наследство, земља хананска с међама својим.</verse>
				<verse number="3">Јужни крај да вам је од пустиње Сина, уз међу едомску, и да вам је јужна међа од брега сланог мора на исток;</verse>
				<verse number="4">И та међа нека се савије од југа к Акравиму и иде до Сина, и нека се пружи од југа преко Кадис-Варније, а отуда нека изиђе на село Адар и иде до Аселмона;</verse>
				<verse number="5">Потом нека се савије та међа од Аселмона до потока мисирског и иде до мора.</verse>
				<verse number="6">А западна међа да вам буде велико море; то да вам је западна међа.</verse>
				<verse number="7">А северна међа ово да вам буде: од великог мора повуците себи међу до горе Ора;</verse>
				<verse number="8">А од горе Ора повуците себи међу како се иде у Емат, и та међа нека иде на Седад;</verse>
				<verse number="9">И нека иде та међа до Зефрона, и крај нека јој буде код села Енана, то да вам буде северна међа.</verse>
				<verse number="10">А с истока повуците себи међу од села Енана до Сефама;</verse>
				<verse number="11">А од Сефама нека иде та међа к Ривли, с истока Аину, и нека иде даље та међа докле дође до мора Хинерота к истоку;</verse>
				<verse number="12">И нека се спусти та међа ка Јордану, и нека изађе на слано море. Та ће земља бити ваша с међама својим унаоколо.</verse>
				<verse number="13">И каза Мојсије синовима Израиљевим говорећи: То је земља коју ћете добити у наследство жребом, за коју је заповедио Господ да је добије девет племена и по.</verse>
				<verse number="14">Јер племе синова Рувимових по породицама отаца својих, и племе синова Гадових по породицама отаца својих, и половина племена Манасијиног примише своје наследство.</verse>
				<verse number="15">Ова два племена и по примише наследство своје с ову страну Јордана према Јерихону с источне стране.</verse>
				<verse number="16">Опет рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="17">Ово су имена људи који ће вам разделити у наследство земљу: Елеазар свештеник и Исус син Навин.</verse>
				<verse number="18">И по једног кнеза из сваког племена узмите да дели земљу.</verse>
				<verse number="19">А ово су имена тих људи: од племена Јудиног Халев син Јефонијин,</verse>
				<verse number="20">Од племена синова Симеунових Самуило син Емијудов,</verse>
				<verse number="21">Од племена Венијаминовог Елдад син Хаслонов,</verse>
				<verse number="22">Од племена синова Данових кнез Вокор син Јеклинов,</verse>
				<verse number="23">Од синова Јосифових: од племена синова Манасијиних кнез Анило син Суфидов,</verse>
				<verse number="24">Од племена синова Јефремових, кнез Камуило син Сафтанов,</verse>
				<verse number="25">Од племена синова Завулонових кнез Елисафан син Харнахов,</verse>
				<verse number="26">Од племена синова Исахарових кнез Фалтило син Озаинов,</verse>
				<verse number="27">Од племена синова Асирових кнез Ахиор син Селемијин,</verse>
				<verse number="28">И од племена Нефталимовог кнез Фадаило син Амијудов.</verse>
				<verse number="29">Овима заповеди Господ да разделе наследство синовима Израиљевим у земљи хананској.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:</verse>
				<verse number="2">Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,</verse>
				<verse number="3">Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.</verse>
				<verse number="4">А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.</verse>
				<verse number="5">Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.</verse>
				<verse number="6">А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.</verse>
				<verse number="7">Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.</verse>
				<verse number="8">А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.</verse>
				<verse number="9">Још рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="10">Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,</verse>
				<verse number="11">Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.</verse>
				<verse number="12">И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.</verse>
				<verse number="13">И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.</verse>
				<verse number="14">Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.</verse>
				<verse number="15">Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.</verse>
				<verse number="16">Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.</verse>
				<verse number="17">И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.</verse>
				<verse number="18">Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.</verse>
				<verse number="19">Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.</verse>
				<verse number="20">Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,</verse>
				<verse number="21">Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.</verse>
				<verse number="22">Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,</verse>
				<verse number="23">Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,</verse>
				<verse number="24">Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.</verse>
				<verse number="25">И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.</verse>
				<verse number="26">Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,</verse>
				<verse number="27">И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.</verse>
				<verse number="28">Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.</verse>
				<verse number="29">Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.</verse>
				<verse number="30">Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.</verse>
				<verse number="31">Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.</verse>
				<verse number="32">Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;</verse>
				<verse number="33">Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.</verse>
				<verse number="34">Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Тада приступише старешине из породице синова Галада сина Махира сина Манасијиног од племена синова Јосифових, и рекоше пред Мојсијем и пред кнезовима, главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,</verse>
				<verse number="2">И говорише: Господару нашем заповеди Господ да подели жребом земљу у наследство синовима Израиљевим; и господар наш има заповест од Господа да да наследство Салпада, брата нашег кћерима његовим.</verse>
				<verse number="3">Ако се оне удаду за кога из другог племена синова Израиљевих, онда ће се наследство њихово откупити од наследства отаца наших и додаће се наследству оног племена у које се удаду, и тако ће се део наш окрњити.</verse>
				<verse number="4">И кад буде опросна година синовима Израиљевим, опет ће остати наследство њихово с наследством оног племена у које се буду удале, и тако ће од наследства племена отаца наших остати откинуто наследство њихово.</verse>
				<verse number="5">Тада заповеди Мојсије синовима Израиљевим по заповести Господњој говорећи: Право говори племе синова Јосифових.</verse>
				<verse number="6">Ово заповеди Господ за кћери Салпадове и рече: Нека се удаду за кога им буде воља, али у породици племена свог нека се удаду.</verse>
				<verse number="7">Да се не би преносило наследство синова Израиљевих од једног племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наследство племена отаца својих.</verse>
				<verse number="8">И свака кћи у племенима синова Израиљевих којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца свог, да би синови Израиљеви држали сваки наследство отаца својих,</verse>
				<verse number="9">Да се не би преносило наследство од једног племена синова Израиљевих да држи своје наследство.</verse>
				<verse number="10">Како заповеди Господ Мојсију, тако учинише кћери Салпадове.</verse>
				<verse number="11">Јер Мала и Терса и Егла и Мелха и Нуја, кћери Салпадове, удадоше се за синове стричева својих,</verse>
				<verse number="12">У породице синова Манасије сина Јосифовог удадоше се, и оста наследство њихово у племену породице оца њиховог.</verse>
				<verse number="13">То су заповести и закони, које заповеди Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у пољу моавском на Јордану према Јерихону.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="5">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,</verse>
				<verse number="2">Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.</verse>
				<verse number="3">А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,</verse>
				<verse number="4">Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.</verse>
				<verse number="5">С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:</verse>
				<verse number="6">Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.</verse>
				<verse number="7">Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.</verse>
				<verse number="8">Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.</verse>
				<verse number="9">И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.</verse>
				<verse number="10">Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.</verse>
				<verse number="11">Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.</verse>
				<verse number="12">Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?</verse>
				<verse number="13">Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.</verse>
				<verse number="14">Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.</verse>
				<verse number="15">Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.</verse>
				<verse number="16">И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.</verse>
				<verse number="17">Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.</verse>
				<verse number="18">И заповедих вам онда све што ћете чинити.</verse>
				<verse number="19">Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.</verse>
				<verse number="20">Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="21">Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.</verse>
				<verse number="22">А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,</verse>
				<verse number="23">И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;</verse>
				<verse number="24">И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;</verse>
				<verse number="25">И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="26">Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="27">И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.</verse>
				<verse number="28">Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.</verse>
				<verse number="29">А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.</verse>
				<verse number="30">Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,</verse>
				<verse number="31">И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.</verse>
				<verse number="32">Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,</verse>
				<verse number="33">Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.</verse>
				<verse number="34">И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:</verse>
				<verse number="35">Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,</verse>
				<verse number="36">Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.</verse>
				<verse number="37">Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.</verse>
				<verse number="38">Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.</verse>
				<verse number="39">А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.</verse>
				<verse number="40">Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.</verse>
				<verse number="41">А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.</verse>
				<verse number="42">А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.</verse>
				<verse number="43">И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.</verse>
				<verse number="44">Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.</verse>
				<verse number="45">И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.</verse>
				<verse number="46">И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.</verse>
				<verse number="2">И рече ми Господ:</verse>
				<verse number="3">Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север.</verse>
				<verse number="4">И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко међе браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.</verse>
				<verse number="5">Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство.</verse>
				<verse number="6">Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.</verse>
				<verse number="7">Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.</verse>
				<verse number="8">И прођосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.</verse>
				<verse number="9">И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.</verse>
				<verse number="10">(Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;</verse>
				<verse number="11">О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.</verse>
				<verse number="12">И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.)</verse>
				<verse number="13">А сада устаните и пређите преко потока Зареда. И пређосмо преко потока Зареда.</verse>
				<verse number="14">А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле пређосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.</verse>
				<verse number="15">Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.</verse>
				<verse number="16">И кад сви ти људи за војску помреше у народу,</verse>
				<verse number="17">Рече ми Господ говорећи:</verse>
				<verse number="18">Ти ћеш данас прећи преко међе моавске код Ара;</verse>
				<verse number="19">И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство.</verse>
				<verse number="20">(И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.</verse>
				<verse number="21">Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;</verse>
				<verse number="22">Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.</verse>
				<verse number="23">И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изађоше од Кафтора, и населише се на њихово место.)</verse>
				<verse number="24">Устаните, идите и пређите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ.</verse>
				<verse number="25">Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.</verse>
				<verse number="26">И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи:</verse>
				<verse number="27">Да пређем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="28">Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да прођем пешице,</verse>
				<verse number="29">Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="30">Али не хте Сион, цар есевонски пустити да прођемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.</verse>
				<verse number="31">И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш.</verse>
				<verse number="32">И изиђе пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.</verse>
				<verse number="33">И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим.</verse>
				<verse number="34">И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног.</verse>
				<verse number="35">Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо.</verse>
				<verse number="36">Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="37">Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин.</verse>
				<verse number="2">И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону.</verse>
				<verse number="3">Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог.</verse>
				<verse number="4">И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану.</verse>
				<verse number="5">Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много.</verse>
				<verse number="6">И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу.</verse>
				<verse number="7">А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се.</verse>
				<verse number="8">Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона,</verse>
				<verse number="9">(Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,)</verse>
				<verse number="10">Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану.</verse>
				<verse number="11">Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија.</verse>
				<verse number="12">Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим.</verse>
				<verse number="13">И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска.</verse>
				<verse number="14">Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана.</verse>
				<verse number="15">А Махиру дадох Галад.</verse>
				<verse number="16">А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових.</verse>
				<verse number="17">И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку.</verse>
				<verse number="18">И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску.</verse>
				<verse number="19">А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох,</verse>
				<verse number="20">Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох.</verse>
				<verse number="21">А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш.</verse>
				<verse number="22">Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас.</verse>
				<verse number="23">И молих се Господу онда говорећи:</verse>
				<verse number="24">Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја?</verse>
				<verse number="25">Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан.</verse>
				<verse number="26">Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то.</verse>
				<verse number="27">Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана.</verse>
				<verse number="28">Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш.</verse>
				<verse number="29">И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А сада, Израиљу, чуј уредбе моје и законе, које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших и да бисте је наследили.</verse>
				<verse number="2">Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузмите од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога свог које вам ја заповедам.</verse>
				<verse number="3">Очи су ваше виделе шта учини Господ с Велфегора; јер сваког човека који пође за Велфегором истреби Господ Бог твој између тебе.</verse>
				<verse number="4">А ви који се држасте Господа Бога свог, ви сте сви живи данас.</verse>
				<verse number="5">Гле, учио сам вас уредбама и законима, као што ми заповеди Господ Бог мој, да бисте тако творили у земљи коју идете да је наследите.</verse>
				<verse number="6">Држите дакле и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: Само је овај велики народ мудар и разуман.</verse>
				<verse number="7">Јер који је велики народ коме је Господ близу као што је Господ Бог наш кад Га год зазовемо?</verse>
				<verse number="8">И који је народ велики који има уредбе и законе праведне као што је сав овај закон који износим данас пред вас?</verse>
				<verse number="9">Само пази на се и добро чувај душу своју, да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изиђу из срца твог докле си год жив; него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих.</verse>
				<verse number="10">Онај дан кад стајасте пред Господом Богом својим код Хорива, кад ми Господ рече: Сабери ми народ да им кажем речи своје, којима ће се научити да ме се боје док су живи на земљи, и да уче томе и синове своје;</verse>
				<verse number="11">Кад приступисте и стајасте под гором, а гора огњем гораше до самог неба и беше на њој тама и облак и мрак;</verse>
				<verse number="12">И проговори Господ к вама исред огња; глас од речи чусте, али осим гласа лик не видесте;</verse>
				<verse number="13">И објави вам завет свој, који вам заповеди да држите, десет речи, које написа на две плоче камене.</verse>
				<verse number="14">И мени заповеди онда Господ да вас учим уредбама и законима да их творите у земљи у коју идете да је наследите.</verse>
				<verse number="15">Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву исред огња,</verse>
				<verse number="16">Да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене,</verse>
				<verse number="17">Слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба;</verse>
				<verse number="18">Слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом;</verse>
				<verse number="19">И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;</verse>
				<verse number="20">А вас узе Господ и изведе вас из пећи гвоздене, из Мисира, да му будете народ наследни, као што се види данас.</verse>
				<verse number="21">Али се Господ разгневи на ме за ваше речи, и закле се да нећу прећи преко Јордана ни ући у добру земљу, коју ти Господ Бог твој даје у наследство.</verse>
				<verse number="22">И ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана; а ви ћете прећи и наследити ону добру земљу.</verse>
				<verse number="23">Пазите да не заборавите завет Господа Бога свог, који учини с вама, и да не градите себи лик резани, слику од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="24">Јер је Господ Бог твој огањ који спаљује и Бог који ревнује.</verse>
				<verse number="25">Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од какве твари и учините шта није угодно Господу Богу вашем, дражећи Га,</verse>
				<verse number="26">Сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити.</verse>
				<verse number="27">Или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ;</verse>
				<verse number="28">И служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде ни чују, нити једу ни миришу.</verse>
				<verse number="29">Али ако и онде потражиш Господа Бога свог, наћи ћеш Га, ако Га потражиш свим срцем својим и свом душом својом.</verse>
				<verse number="30">Кад будеш у невољи и све те то снађе, ако се у последње време обратиш ка Господу Богу свом, и послушаш глас Његов,</verse>
				<verse number="31">Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истребити, јер неће заборавити завет с оцима твојим, за који им се заклео.</verse>
				<verse number="32">Јер запитај сада за стара времена, која су била пре тебе, од оног дана кад створи Бог човека на земљи, и од једног краја неба до другог, је ли кад била оваква ствар велика, и је ли се кад чуло шта такво?</verse>
				<verse number="33">Је ли кад чуо који народ глас Божји где говори исред огња, као што си ти чуо и остао жив?</verse>
				<verse number="34">Или, је ли Бог покушао да дође те узме себи народ из другог народа кушањем, знацима и чудесима и ратом и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотама великим, као што је учинио све то за вас Господ Бог наш у Мисиру на ваше очи?</verse>
				<verse number="35">Теби је то показано да познаш да је Господ Бог, и да нема другог осим Њега.</verse>
				<verse number="36">Дао ти је да чујеш глас Његов с неба да би те научио, и показао ти је на земљи огањ свој велики, и речи Његове чуо си исред огња.</verse>
				<verse number="37">И што му мили беху оци твоји, зато изабра семе њихово након њих, и изведе те сам великом силом својом из Мисира,</verse>
				<verse number="38">Да отера испред тебе народе веће и јаче од тебе, и да тебе уведе у њихову земљу и даде ти је у наследство, као што се види данас.</verse>
				<verse number="39">Знај дакле и памти у срцу свом да је Господ Бог, горе на небу и доле на земљи, нема другог.</verse>
				<verse number="40">И држи уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, да би ти се продужили дани на земљи коју ти Господ Бог твој даје засвагда.</verse>
				<verse number="41">Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку,</verse>
				<verse number="42">Да би бежао у њих крвник који убије ближњег свог нехотице не мрзевши пре на њ, и кад побегне у који од тих градова, да би остао жив:</verse>
				<verse number="43">Восор у пустињи, на равници у земљи племена Рувимовог, и Рамот у Галаду у племену Гадовом, Голан у васанској у племену Манасијином.</verse>
				<verse number="44">Ово је закон који постави Мојсије синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="45">Ово су сведочанства и уредбе и закони, које каза Мојсије синовима Израиљевим кад изиђоше из Мисира,</verse>
				<verse number="46">С ове стране Јордана у долини према Вет-Фегору у земљи Сиона цара аморејског, који живљаше у Есевону, ког уби Мојсије и синови Израиљеви кад изиђоше из Мисира,</verse>
				<verse number="47">И освојише земљу његову и земљу Ога, цара васанског, два цара аморејска, која је с оне стране Јордана према истоку,</verse>
				<verse number="48">Од Ароира, који је на потоку Арнону, до горе Сиона, а то је Ермон,</verse>
				<verse number="49">И све поље с ове стране Јордана према истоку до мора уз равницу под Аздот-Фазгом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И Мојсије сазва сав народ Израиљев, и рече им: Чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите.</verse>
				<verse number="2">Господ Бог наш учини с нама завет на Хориву.</verse>
				<verse number="3">Није с оцима нашим учинио тај завет, него с нама, који смо данас ту сви живи.</verse>
				<verse number="4">Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња;</verse>
				<verse number="5">Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим речи Господње, јер вас беше страх од огња и не изиђосте на гору; и рече:</verse>
				<verse number="6">Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског,</verse>
				<verse number="7">Немој имати богове друге до мене.</verse>
				<verse number="8">Не гради себи лик резани, нити какву слику од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или које су у води испод земље.</verse>
				<verse number="9">Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њихових до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на ме,</verse>
				<verse number="10">А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.</verse>
				<verse number="11">Не узимај узалуд име Господа Бога свог, јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.</verse>
				<verse number="12">Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповедио Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="13">Шест дана ради и свршуј све послове своје.</verse>
				<verse number="14">А седми је дан одмор Господу Богу твом; немој радити никакав посао ни ти, ни син твој ни кћи твоја, ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти.</verse>
				<verse number="15">И памти да си био роб у земљи мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора.</verse>
				<verse number="16">Поштуј оца свог и матер своју, као што ти је заповедио Господ Бог твој, да би се продужили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="17">Не убиј.</verse>
				<verse number="18">Не чини прељубе.</verse>
				<verse number="19">Не кради.</verse>
				<verse number="20">Не сведочи лажно на ближњег свог.</verse>
				<verse number="21">Не пожели жену ближњег свог, не пожели кућу ближњег свог, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта шта је ближњег твог.</verse>
				<verse number="22">Те речи изговори Господ свему збору вашем на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на две плоче камене које ми даде.</verse>
				<verse number="23">А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше. приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старешине ваше,</verse>
				<verse number="24">И рекосте: Гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас Његов исред огња; данас видесмо где Бог говори с човеком, и човек оста жив.</verse>
				<verse number="25">Па сада зашто да помремо? Јер ће нас спалити онај огањ велики; ако још чујемо глас Господа Бога свог, помрећемо.</verse>
				<verse number="26">Јер које је тело чуло глас Бога Живога где говори исред огња, као ми, и остало живо?</verse>
				<verse number="27">Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама шта ти год каже Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити.</verse>
				<verse number="28">И Господ чу глас од речи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: Чух глас од речи тог народа, које рекоше теби; шта рекоше добро рекоше.</verse>
				<verse number="29">О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховим довека.</verse>
				<verse number="30">Иди, реци им: Вратите се у шаторе своје.</verse>
				<verse number="31">А ти стани овде код мене, и казаћу ти све заповести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у наследство.</verse>
				<verse number="32">Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповедио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="33">Целим путем, који вам је заповедио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продужили дани у земљи коју ћете наследити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А ово су заповести и уредбе и закони, које Господ Бог ваш заповеди да вас учим да их творите у земљи у коју идете да је наследите,</verse>
				<verse number="2">Да би се бојао Господа Бога свог држећи све уредбе Његове и заповести Његове, које ти ја заповедам, ти син твој и унук твој свега века свог, да би ти се продужили дани твоји.</verse>
				<verse number="3">Чуј дакле, Израиљу, и гледај да тако чиниш, да би ти добро било и да бисте се умножили веома у земљи у којој тече млеко и мед, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих.</verse>
				<verse number="4">Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.</verse>
				<verse number="5">Зато љуби Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје и из све снаге своје.</verse>
				<verse number="6">И нека ове речи које ти је заповедам данас буду у срцу твом.</verse>
				<verse number="7">И често их напомињи синовима својим, и говори о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш.</verse>
				<verse number="8">И вежи их себи на руку за знак, и нека ти буду као почеоник међу очима.</verse>
				<verse number="9">И напиши их на довратницима од куће своје и на вратима својим.</verse>
				<verse number="10">А кад те уведе Господ Бог твој у земљу за коју се заклео оцима твојим Авраму, Исаку и Јакову, да ће ти је дати, у градове велике и добре, којих ниси зидао.</verse>
				<verse number="11">И куће пуне сваког добра, којих ниси пунио, и на студенце ископане, којих ниси копао, у винограде и у маслинике, којих ниси садио, и станеш јести и наситиш се,</verse>
				<verse number="12">Чувај се да не заборавиш Господа, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске.</verse>
				<verse number="13">Господа Бога свог бој се, и Њему служи, и Његовим се именом куни.</verse>
				<verse number="14">Не идите за другим боговима између богова других народа, који су око вас.</verse>
				<verse number="15">Јер је Бог ревнитељ, Господ Бог твој усред тебе, па да се не би разгневио Господ Бог твој на те и истребио те из земље.</verse>
				<verse number="16">Немојте кушати Господа Бога свог као што Га кушасте у Маси.</verse>
				<verse number="17">Држите добро заповести Господа Бога свог и сведочанства Његова и уредбе Његове, које ти је заповедио,</verse>
				<verse number="18">И чини што је право и добро пред Господом, да би ти било добро и да би ушао у добру земљу, за коју се заклео Господ оцима твојим, и да би је наследио,</verse>
				<verse number="19">Да би отерао све непријатеље твоје испред тебе, као што ти је рекао Господ.</verse>
				<verse number="20">Па кад те запита после син твој говорећи: Каква су то сведочанства и уредбе и закони, што вам је заповедио Господ Бог наш?</verse>
				<verse number="21">Онда кажи сину свом: Бејасмо робови Фараонови у Мисиру, и изведе нас Господ из Мисира руком крепком,</verse>
				<verse number="22">И учини Господ знаке и чудеса велика и зла у Мисиру на Фараону и на свему дому његовом пред нама,</verse>
				<verse number="23">А нас изведе оданде да нас уведе у земљу за коју се заклео оцима нашим да ће нам је дати.</verse>
				<verse number="24">И заповеди нам Господ да вршимо све ове уредбе бојећи се Господа Бога свог, да би нам било добро свагда и да би нас сачувао у животу, као што се види данас.</verse>
				<verse number="25">И биће нам правда, ако уздржимо и устворимо све заповести ове пред Господом Богом својим како нам је заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Кад те Господ Бог твој уведе у земљу у коју идеш да је наследиш, и отера испред тебе народе многе, Хетеје и Гергесеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, седам народа већих и јачих од тебе,</verse>
				<verse number="2">И преда их Господ Бог твој теби, и ти их разбијеш, потри их, не хватај с њима вере, нити се смилуј на њих;</verse>
				<verse number="3">Нити се пријатељи с њима; кћери своје не дај за сина њиховог, нити кћери њихове узимај за сина свог.</verse>
				<verse number="4">Јер би отпадила сина твог од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро вас брзо.</verse>
				<verse number="5">Него им ово учините: олтаре њихове раскопајте, и ликове њихове поломите, лугове њихове исеците, и резане богове њихове огњем спалите.</verse>
				<verse number="6">Јер си ти народ свет Господу Богу свом, тебе је изабрао Господ Бог твој да му будеш народ особит мимо све народе на земљи.</verse>
				<verse number="7">Не зато што би вас било више него других народа прихвати вас Господ и изабра вас; јер вас беше мање него иког другог народа;</verse>
				<verse number="8">Него што вас Господ милује и што држи заклетву којом се заклео оцима вашим, зато вас је Господ извео руком крепком и избавио вас из куће ропске, из руке Фараона, цара мисирског.</verse>
				<verse number="9">И тако знај да је Господ Бог твој Бог, Бог веран, који држи завет свој и милост своју до хиљаду кољена онима који Га љубе и држе заповести Његове,</verse>
				<verse number="10">И плаћа онима који мрзе на њ, свакоме истребљујући га, и не одгађа ономе који мрзи на њ, плаћа свакоме.</verse>
				<verse number="11">Зато држи заповести и уредбе и законе, које ти данас ја заповедам, да их твориш.</verse>
				<verse number="12">И ако ове законе узаслушате и уздржите и устворите и Господ ће Бог држати теби завет и милост, за коју се заклео оцима твојим;</verse>
				<verse number="13">И миловаће те и благословиће те и умножиће те; благословиће плод утробе твоје и плод земље твоје, жито твоје и вино твоје и уље твоје, плод говеда твојих и стада оваца твојих у земљи за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати.</verse>
				<verse number="14">Бићеш благословен мимо све народе: неће бити у теби ни мушког ни женског неплодног, ни међу стоком твојом.</verse>
				<verse number="15">И уклониће од тебе Господ сваку болест, од љутих зала мисирских која знаш неће ниједно пустити на тебе, него ће пустити на оне који мрзе на те.</verse>
				<verse number="16">И истреби све народе које ти Господ Бог твој преда, нека их не пожали око твоје, и немој служити боговима њиховим, јер би ти то била замка.</verse>
				<verse number="17">Ако би рекао у срцу свом: Већи су ови народи од мене, како их могу изгнати?</verse>
				<verse number="18">Не бој их се; памти добро шта је учинио Господ Бог твој с Фараоном и са свим Мисирцима,</verse>
				<verse number="19">Велика кушања, која видеше очи твоје, и знаке и чудеса и руку крепку и мишицу подигнуту, којом те изведе Господ Бог твој; онако ће учинити Господ Бог твој са свим народима од којих би се уплашио.</verse>
				<verse number="20">И стршљене ће послати Господ Бог твој на њих докле не изгину који би остали и сакрили се од тебе.</verse>
				<verse number="21">Не плаши се од њих, јер је Господ Бог твој усред тебе, Бог велики и страшни.</verse>
				<verse number="22">Господ ће Бог твој мало по мало потрти те народе испред тебе; нећеш их моћи одједанпут истребити, да се не би умножило на тебе зверје пољско.</verse>
				<verse number="23">Али ће их предати Господ Бог твој теби, и затираће их затирањем великим докле се не затру.</verse>
				<verse number="24">И предаће цареве њихове у твоје руке да затреш име њихово под небом, неће се ниједан одржати пред тобом, докле их не потреш.</verse>
				<verse number="25">Резане богове њихове спали огњем, немој да се полакомиш на сребро или злато што је на њима и да га узмеш, да ти не буде замка, јер је гадно пред Господом Богом твојим.</verse>
				<verse number="26">И немој да унесеш гада у дом свој, да не будеш проклет као и он, него се гади на њ и грози се од њега, јер је проклето.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Држите и творите све заповести које вам ја заповедам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наследили.</verse>
				<verse number="2">И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш.</verse>
				<verse number="3">И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.</verse>
				<verse number="4">Одело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за ових четрдесет година;</verse>
				<verse number="5">Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете.</verse>
				<verse number="6">И држи заповести Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и бојећи се Њега.</verse>
				<verse number="7">Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;</verse>
				<verse number="8">У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом;</verse>
				<verse number="9">У земљу где нећеш сиротињски јести хлеба, где ти неће ништа недостајати; у земљу где је камење гвожђе и где ћеш из брда њених сећи бронзу.</verse>
				<verse number="10">Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога свог за добру земљу коју ти да.</verse>
				<verse number="11">И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас.</verse>
				<verse number="12">И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живети, и кад се говеда твоја и овце твоје наплоде,</verse>
				<verse number="13">И кад ти се намножи сребро и злато, и шта год имаш кад ти се намножи,</verse>
				<verse number="14">Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске;</verse>
				<verse number="15">Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена;</verse>
				<verse number="16">Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио.</verse>
				<verse number="17">Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо.</verse>
				<verse number="18">Него се опомињи Господа Бога свог; јер ти Он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас.</verse>
				<verse number="19">Ако ли заборавиш Господа Бога свог, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, сведочим вам данас да ћете зацело пропасти.</verse>
				<verse number="20">Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте глас Господа Бога свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наследиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.</verse>
				<verse number="2">Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:</verse>
				<verse number="3">Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ.</verse>
				<verse number="4">Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!</verse>
				<verse number="5">Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.</verse>
				<verse number="6">Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наследиш, јер си тврдоврат народ.</verse>
				<verse number="7">Памти и не заборави како си гневио Господа Бога свог у пустињи; од оног дана кад изиђосте из земље мисирске па докле дођосте на ово место, непокорни бејасте Господу.</verse>
				<verse number="8">И код Хорива разгневисте Господа, и од гнева хтеде вас Господ да истреби.</verse>
				<verse number="9">Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче завета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једући ни воде пијући.</verse>
				<verse number="10">И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег.</verse>
				<verse number="11">После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче заветне.</verse>
				<verse number="12">И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповедих, и начинише себи ливен лик.</verse>
				<verse number="13">Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврдог врата.</verse>
				<verse number="14">Пусти ме да их истребим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.</verse>
				<verse number="15">И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и две плоче заветне беху ми у рукама.</verse>
				<verse number="16">И погледах, а то згрешисте Господу Богу свом саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам беше заповедио Господ.</verse>
				<verse number="17">Тада узех оне две плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.</verse>
				<verse number="18">Потом падох и лежах пред Господом као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући, ради свих греха ваших, којима се огрешисте учинивши што је зло пред Господом и разгневивши Га.</verse>
				<verse number="19">Јер се бојах гнева и јарости, којом се беше Господ разљутио на вас да вас истреби; и услиши ме Господ и тада.</verse>
				<verse number="20">Беше се Господ и на Арона разгневио веома да га хтеде убити; али се молих тада и за Арона.</verse>
				<verse number="21">И узех грех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.</verse>
				<verse number="22">И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа.</verse>
				<verse number="23">И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов.</verse>
				<verse number="24">Непокорни бејасте Господу од кад вас познах.</verse>
				<verse number="25">Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер беше рекао Господ да ће вас потрти.</verse>
				<verse number="26">И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! Немој потрти народ свој и наследство своје, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крепком руком.</verse>
				<verse number="27">Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овог, на неваљалство његово и на грехе његове;</verse>
				<verse number="28">Да не кажу који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзео је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.</verse>
				<verse number="29">Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">У то време рече ми Господ: Истеши две поче од камена као што беху прве, и изиђи к мени на гору, и начини ковчег од дрвета.</verse>
				<verse number="2">И написаћу на тим плочама речи које су биле на првим плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег.</verse>
				<verse number="3">Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах две плоче од камена, као што беху прве, и изиђох на гору с двема плочама у рукама.</verse>
				<verse number="4">И написа на тим плочама шта беше прво написао, десет речи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег; и даде ми их Господ.</verse>
				<verse number="5">И вративши се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе онде, као што ми заповеди Господ.</verse>
				<verse number="6">А синови Израиљеви пођоше од Вирота, синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би погребен; а Елеазар, син његов поста свештеник на његово место.</verse>
				<verse number="7">Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу где има много потока.</verse>
				<verse number="8">У то време одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завета Господњег, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име Његово до данашњег дана.</verse>
				<verse number="9">Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза.</verse>
				<verse number="10">А ја стајах на гори као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хте те Господ затрти,</verse>
				<verse number="11">Него ми рече Господ: Устани и иди пред народом овим да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати да је наследе.</verse>
				<verse number="12">Сада, дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога свог, да ходиш по свим путевима Његовим и да Га љубиш и служиш Господу Богу свом из свег срца свог и из све душе своје,</verse>
				<verse number="13">Држећи заповести Господње и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, да би ти било добро?</verse>
				<verse number="14">Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.</verse>
				<verse number="15">Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас.</verse>
				<verse number="16">Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.</verse>
				<verse number="17">Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;</verse>
				<verse number="18">Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело.</verse>
				<verse number="19">Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="20">Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни.</verse>
				<verse number="21">Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.</verse>
				<verse number="22">Седамдесет душа беше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звезда небеских.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Љуби, дакле, Господа Бога свог, и извршуј једнако шта је заповедио да извршујеш, и уредбе Његове, и законе Његове и заповести Његове.</verse>
				<verse number="2">И познајте данас шта ваши синови не знају нити видеше, карање Господа Бога свог, величанство Његово, крепку руку Његову и мишицу Његову подигнуту,</verse>
				<verse number="3">И знаке Његове и дела Његова, шта учини усред Мисира на Фараону, цару мисирском и на свој земљи његовој,</verse>
				<verse number="4">И шта учини војсци мисирској, коњима и колима њиховим, како учини, те их вода црвеног мора потопи кад вас тераху, и затре их Господ до данашњег дана,</verse>
				<verse number="5">И шта вама учини у пустињи докле не дођосте до овог места,</verse>
				<verse number="6">И шта учини Датану и Авирону, синовима Елијава сина Рувимовог, како земља отвори уста своја и прождре њих и породице њихове и шаторе њихове и све благо њихово што имаху, усред Израиља.</verse>
				<verse number="7">Јер ваше очи видеше сва дела Господња велика, која учини.</verse>
				<verse number="8">Зато држите све заповести, које вам ја данас заповедам, да бисте се укрепили и наследили земљу, у коју идете да је наследите;</verse>
				<verse number="9">И да би вам се продужили дани у земљи, за коју се закле оцима вашим да ће је дати њима и семену њиховом, земљу, у којој тече млеко и мед.</verse>
				<verse number="10">Јер земља у коју идеш да је наследиш није као земља мисирска из које сте изишли, где си сејао своје семе и заливао на својим ногама као врт од зеља;</verse>
				<verse number="11">Него је земља у коју идете да је наследите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески;</verse>
				<verse number="12">Земља којом се стара Господ Бог твој и на коју су једнако обраћене очи Господа Бога твог од почетка године до краја.</verse>
				<verse number="13">Зато ако добро узаслушате заповести, које вам ја заповедам данас, љубећи Господа Бога свог и служећи му свим срцем својим и свом душом својом,</verse>
				<verse number="14">Тада ћу давати дажд земљи вашој на време, и рани и позни и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје;</verse>
				<verse number="15">И за стоку ћу твоју дати траву у пољу твом; и јешћеш и бићеш сит.</verse>
				<verse number="16">Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметне и служите туђим боговима и поклањате им се;</verse>
				<verse number="17">Да се не би разгневио Господ на вас и затворио небо да не буде дажда, и земља да не да рода свог, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје.</verse>
				<verse number="18">Него сложите ове речи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим.</verse>
				<verse number="19">И учите синове своје говорећи о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лежеш и кад устајеш.</verse>
				<verse number="20">И напиши их на довратницима дома свог и на вратима својим,</verse>
				<verse number="21">Да би се умножили дани ваши и дани синова ваших по земљи, за коју се заклео Господ оцима вашим да ће им је дати, као дани небу над земљом.</verse>
				<verse number="22">Јер ако добро уздржите све ове заповести које вам ја заповедам да творите љубећи Господа Бога свог, и ходећи свим путевима Његовим и Њега се држећи,</verse>
				<verse number="23">Тада ће отерати Господ све ове народе испред вас, и наследићете народе веће и јаче него што сте сами.</verse>
				<verse number="24">Свако место на које ступи стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од реке, реке Ефрата, до мора западног биће међа ваша.</verse>
				<verse number="25">Неће се нико одржати пред вама; страх и трепет ваш пустиће Господ Бог ваш на сву земљу на коју ступите, као што вам каза.</verse>
				<verse number="26">Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство:</verse>
				<verse number="27">Благослов, ако узаслушате заповести Господа Бога свог, које вам ја данас заповедам;</verse>
				<verse number="28">А проклетство, ако не узаслушате заповести Господа Бога свог него сиђете с пута, који вам ја данас заповедам, те пођете за другим боговима, којих не познајете.</verse>
				<verse number="29">И кад те уведе Господ Бог твој у земљу у коју идеш да је наследиш, тада изреци благослов онај на гори Гаризину, а проклетство на гори Евалу.</verse>
				<verse number="30">Оне су с оне стране Јордана, идући к западу, у земљи Хананеја који живе у равни према Галгалу код равнице морешке.</verse>
				<verse number="31">Јер ћете прећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и наследићете је и наставаћете у њој.</verse>
				<verse number="32">Гледајте, дакле, да творите све ове уредбе и законе које ја данас износим пред вас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наследиш, докле сте год живи на земљи.</verse>
				<verse number="2">Раскопајте сасвим сва места у којима су служили боговима својим народи које ћете наследити, по високим брдима и по хумовима и под сваким зеленим дрветом.</verse>
				<verse number="3">Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истребите име њихово са оног места.</verse>
				<verse number="4">Не чините тако Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="5">Него Га тражите у месту које изабере Господ Бог ваш између свих племена ваших себи за стан да онде намести име своје, и онамо идите.</verse>
				<verse number="6">Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завете своје и драговољне приносе своје и првине стоке своје крупне и ситне.</verse>
				<verse number="7">И једите онде пред Господом Богом својим, и веселите се ви и породице ваше свачим, за шта се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="8">Не чините како ми сада овде чинимо, шта је коме драго.</verse>
				<verse number="9">Јер још нисте дошли до одмора и наследства, које ти даје Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="10">Него кад пређете преко Јордана, и станете живети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и смири вас од свих непријатеља ваших унаоколо, те станете живети без страха,</verse>
				<verse number="11">Онда у место које изабере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, донесите све што вам ја заповедам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што заветујете Господу.</verse>
				<verse number="12">И веселите се пред Господом Богом својим ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у месту вашем, јер он нема део ни наследство с вама.</verse>
				<verse number="13">Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на коме год месту, које угледаш;</verse>
				<verse number="14">Него на оном месту које изабере Господ Бог у једном од твојих племена, онде приноси жртве своје паљенице, и онде чини све што ти заповедам.</verse>
				<verse number="15">Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком месту свом по благослову Господа Бога свог, који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена.</verse>
				<verse number="16">Само крв не једите; пролијте је на земљу као воду.</verse>
				<verse number="17">Нећеш моћи јести у месту свом десетка од жита свог ни од вина свог ни од уља свог, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни оног што заветујеш; ни приноса драговољних, ни приноса руку својих.</verse>
				<verse number="18">Него то једи пред Господом Богом својим на месту које изабере Господ Бог твој, ти, син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у месту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за шта се прихватиш руком.</verse>
				<verse number="19">Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи.</verse>
				<verse number="20">Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако кажеш: Да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје.</verse>
				<verse number="21">Ако би било далеко од тебе место које Господ Бог твој изабере да онде намести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповедио, и једи у свом месту по жељи душе своје.</verse>
				<verse number="22">Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе.</verse>
				<verse number="23">Само пази да не једеш крв; јер је крв душа, па не једи душу с месом.</verse>
				<verse number="24">Не једи је; него пролиј на земљу као воду.</verse>
				<verse number="25">Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу.</verse>
				<verse number="26">Али ствари своје свете, које имаш, и што заветујеш, узми и дођи на место које изабере Господ.</verse>
				<verse number="27">И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога свог; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твог, а месо једи.</verse>
				<verse number="28">Чувај и слушај све ове речи које ти ја заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довека кад чиниш шта је добро и право пред Господом Богом твојим.</verse>
				<verse number="29">Кад истреби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наследиш земљу њихову, и наследивши је кад се настаниш у земљи њиховој,</verse>
				<verse number="30">Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богове њихове, и кажеш: Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.</verse>
				<verse number="31">Не чини тако Господу Богу свом; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на шта Он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим.</verse>
				<verse number="32">Шта вам год ја заповедам све држите и творите, нити шта додајте к томе ни одузмите од тога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо,</verse>
				<verse number="2">Па се збуде тај знак или чудо које ти рече, и он ти каже: Хајде да идемо за другим боговима којих не знаш, и њима да служимо,</verse>
				<verse number="3">Немој послушати шта ти каже тај пророк или сањач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога свог из свег срца свог и све душе своје.</verse>
				<verse number="4">За Господом Богом својим идите, и Њега се бојте; Његове заповести чувајте, и глас Његов слушајте, и Њему служите и Њега се држите.</verse>
				<verse number="5">А онај пророк или сањач да се погуби, јер вас је наговарао да се одметнете Господа Бога свог, који вас изведе из земље мисирске и искупи вас из куће ропске, и одвраћао од пута који ти је заповедио Господ Бог твој да идеш њим; тако истреби зло из себе.</verse>
				<verse number="6">Ако би те подбадао брат твој, син матере твоје, или син твој или кћи твоја, или жена твоја мила, или пријетељ твој који ти је као душа твоја, говорећи ти тајно: Хајде да служимо другим боговима, које ниси знао ни ти ни оци твоји,</verse>
				<verse number="7">Између богова других народа који су око вас, близу или далеко од тебе, од једног краја земље до другог,</verse>
				<verse number="8">Не пристај с њим нити га послушај; нека га не жали око твоје, и немој му се смиловати нити га таји,</verse>
				<verse number="9">Него га убиј: твоја рука нек се прва дигне на њ да га убијеш, па онда рука свега народа.</verse>
				<verse number="10">Заспи га камењем да погине; јер те хтеде одвратити од Господа Бога твог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске;</verse>
				<verse number="11">Да сав Израиљ чује и боји се, и да се више не учини тако зло међу вама.</verse>
				<verse number="12">Ако за какав град свој, који ти Господ Бог твој да да у њему живиш, чујеш где говоре:</verse>
				<verse number="13">Изиђоше људи неваљали између тебе и отпадише све који живе у граду њиховом, говорећи: Хајде да служимо другим боговима, којих не познајете,</verse>
				<verse number="14">Тада тражи и распитај, извиди добро, па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар међу вама,</verse>
				<verse number="15">Побиј мачем све који живе у граду оном, и затри и њега и све што би у њему било, и стоку мачем побиј.</verse>
				<verse number="16">И сав плен из њега скупи насред улице његове, спали огњем и онај град и сав плен из њега Господу Богу свом, да буде гомила довека и да се више не сазида.</verse>
				<verse number="17">И нека ти од проклетих ствари не прионе ништа за руку, еда би се Господ повратио од жестине гнева свог, учинио ти милост и смиловао се на те, и умножио те, као што се заклео оцима твојим,</verse>
				<verse number="18">Кад слушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, да би чинио шта је право пред Господом Богом твојим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Ви сте синови Господа Бога свог; немојте се резати нити бријати међу очима за мртвацем.</verse>
				<verse number="2">Јер си народ свет Господу Богу свом, и тебе изабра Господ да си му народ особит између свих народа на земљи.</verse>
				<verse number="3">Не једи ништа гадно.</verse>
				<verse number="4">Ово су животиње које ћете јести: говече, овцу, козу,</verse>
				<verse number="5">Јелена, срну, бивола, дивокозу, једнорога и козу камењачу;</verse>
				<verse number="6">И све животиње које имају папке расцепљене на двоје, и које преживају између животиња, њих једите.</verse>
				<verse number="7">Али не једите оне које само преживају или које само имају папке расцепљене на двоје, као: камилу, зеца, питомог зеца, јер преживају, а немају папке раздвојене; да вам је нечисто;</verse>
				<verse number="8">Ни свињче, јер има раздвојене папке, али не прежива; да вам је нечисто; месо од њега не једите, и стрва се његовог не дохватајте.</verse>
				<verse number="9">А између оних што су у води, једите ове: шта год има пера и љуске, једите;</verse>
				<verse number="10">А што нема пера и љуске, не једите; да вам је нечисто.</verse>
				<verse number="11">Све птице чисте једите;</verse>
				<verse number="12">А ове не једите: орла, ни јастреба, ни морског орла,</verse>
				<verse number="13">Ни сокола, ни еју, ни крагуја по врстама њиховим,</verse>
				<verse number="14">Ни гаврана по врстама његовим,</verse>
				<verse number="15">Ни ћука, ни совуљагу, ни лиску, ни копца по врстама његовим,</verse>
				<verse number="16">Ни буљину, ни ражња, ни лабуда,</verse>
				<verse number="17">Ни гема, ни свраку, ни гњурца,</verse>
				<verse number="18">Ни роду, ни чапљу по врстама њеним, ни пупавца, ни љиљка.</verse>
				<verse number="19">И све бубине крилате да су вам нечисте; не једите их.</verse>
				<verse number="20">И све птице чисте једите.</verse>
				<verse number="21">Ништа мрцино не једите; дошљаку који је код тебе подај нека једе, или продај туђину; јер си народ свет Господу Богу свом; не кувај јаре у млеку матере његове.</verse>
				<verse number="22">Десетак дај од свега рода усева свог, што дође с њиве твоје сваке године.</verse>
				<verse number="23">И једи пред Господом Богом својим на месту које изабере да онде настани име своје, десетак од жита свог, од вина свог и уља свог, и првине стоке своје крупне и ситне, да се учиш бојати се Господа Бога свог свагда.</verse>
				<verse number="24">Ако би ти пут био далек, те не би могао однети зато што је далеко од тебе место, које изабере Господ Бог твој да онде намести име своје, кад те Господ Бог твој благослови,</verse>
				<verse number="25">Онда ужини у новац, и узевши у руку своју отиди у место које изабере Господ Бог твој,</verse>
				<verse number="26">И за те новце узми шта зажели душа твоја, говеда, оваца, вина или другог јаког пића, и шта год би зажелела душа твоја, па једи онде пред Господом Богом својим, и весели се ти и дом твој.</verse>
				<verse number="27">Али Левита који би био у месту твом, немој оставити јер нема део ни наследство с тобом.</verse>
				<verse number="28">Сваке треће године одвој сав десетак од доходака својих оне године, и остави га у свом месту.</verse>
				<verse number="29">Па нека дођу Левити (јер немају део ни наследство с тобом) и дошљаци и сироте и удовице што су у месту твом, и нека једу и насите се, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих, који би радио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Сваке седме године опраштај.</verse>
				<verse number="2">А опраштање да бива овако: коме је ко дужан шта, нека опрости шта би могао тражити од ближњег свог; нека не тражи од ближњег свог и од брата свог, јер је опраштање Господње оглашено.</verse>
				<verse number="3">Од туђина тражи, али шта би имао у брата свог, оно нека му опрости рука твоја,</verse>
				<verse number="4">Да не би било сиромаха међу вама, јер ће те обилно благословити Господ у земљи коју ти Господ Бог твој да у наследство да је твоја.</verse>
				<verse number="5">Само ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог гледајући да чиниш све ове заповести, које ти ја заповедам данас,</verse>
				<verse number="6">Благословиће те Господ Бог твој, као што ти је казао, те ћеш давати у зајам многим народима, а ни од кога нећеш узимати у зајам, и владаћеш многим народима, а они тобом неће владати.</verse>
				<verse number="7">Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у коме месту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату свом сиромаху.</verse>
				<verse number="8">Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој.</verse>
				<verse number="9">Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да кажеш: Близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твом сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти грех.</verse>
				<verse number="10">Подај му, и нека не жали срце твоје кад му даш; јер ће за ту ствар благословити тебе Господ Бог твој у сваком послу твом и у свему за шта се прихватиш руком својом.</verse>
				<verse number="11">Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповедам и кажем: отварај руку своју брату свом, невољнику и сиромаху свом у земљи својој.</verse>
				<verse number="12">Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободног.</verse>
				<verse number="13">А кад га отпустиш од себе слободног, немој га отпустити празног.</verse>
				<verse number="14">Даруј га чим између стоке своје и с гумна свог и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="15">И опомињи се да си био роб у земљи мисирској и да те је избавио Господ Бог твој; зато ти ја заповедам ово данас.</verse>
				<verse number="16">Ако ли ти каже: Нећу да идем од тебе, зато што те љуби и дом твој, јер му је добро код тебе,</verse>
				<verse number="17">Тада узми шило и пробуши му ухо на вратима, и биће ти слуга довека; и слушкињи својој учини тако.</verse>
				<verse number="18">Немој да ти буде тешко кад га отпушташ од себе слободна, јер је двојином онолико колико најамник заслужио у тебе за шест година, да би те благословио Господ Бог твој у свему што радиш.</verse>
				<verse number="19">Све првенце у стоци својој крупној и ситној што буде мушко, посвети Господу Богу свом; не ради на првенцу од краве своје, и не стрижи првенца од оваца својих.</verse>
				<verse number="20">Пред Господом Богом својим једи их ти и породица твоја сваке године на месту које изабере Господ.</verse>
				<verse number="21">Ако ли на њему буде мана, ако буде хромо или слепо, или која год зла мана буде на њему, не кољи га Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="22">У свом месту поједи га; и чист и нечист нека једе као срну и јелена.</verse>
				<verse number="23">Само крв од њега не једи; пролиј је на земљу као воду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Држи месец Авив, те слави пасху Господу Богу свом, јер месеца Авива извео те је Господ Бог твој из Мисира ноћу.</verse>
				<verse number="2">И закољи пасху Господу Богу свом, од крупне и ситне стоке, на месту које изабере Господ да онде настани име своје.</verse>
				<verse number="3">Не једи с њом хлеб кисели; седам дана једи с њом пресан хлеб, хлеб невољнички, јер си хитећи изашао из земље мисирске, па да се опомињеш дана кад си изашао из Мисира, док си год жив.</verse>
				<verse number="4">И да се не види у тебе квасац за седам дана нигде међу границама твојим, и да не остане преко ноћ ништа до јутра од меса које закољеш први дан увече.</verse>
				<verse number="5">Не можеш клати пасхе на сваком месту свом које ти да Господ Бог твој;</verse>
				<verse number="6">Него на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје, онде кољи пасху увече о сунчаном заходу у исто време кад си пошао из Мисира.</verse>
				<verse number="7">А пеци је и једи на месту које изабере Господ Бог твој; и сутрадан вративши се иди у своје шаторе.</verse>
				<verse number="8">Шест дана једи пресне хлебове, а седми дан да је празник Господњи, тада не ради ништа.</verse>
				<verse number="9">Седам недеља наброј; кад стане срп радити по летини, онда почни бројати седам недеља.</verse>
				<verse number="10">Тада празнуј празник недеља Господу Богу свом; шта можеш приносити драговољно како те буде благословио Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="11">И весели се пред Господом Богом својим ти и син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који буде у месту твом, и дошљак и сирота и удовица, што буду код тебе, на месту које изабере Господ Бог твој да онде настани име своје.</verse>
				<verse number="12">И опомињи се да си био роб у Мисиру, те чувај и твори уредбе ове.</verse>
				<verse number="13">Празник сеница празнуј седам дана, кад збереш с гумна свог и из каце своје.</verse>
				<verse number="14">И весели се на празник свој ти и син твој и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит и дошљак и сирота и удовица, што буду у месту твом.</verse>
				<verse number="15">Седам дана празнуј празник Господу Богу свом на месту које изабере Господ, кад те благослови Господ Бог твој у свакој летини твојој и у сваком послу руку твојих; и буди весео.</verse>
				<verse number="16">Три пута у години нека дође свако мушко пред Господа Бога твог на место које изабере: на празник пресних хлебова, на празник недеља и на празник сеница, али нико да не дође празан пред Господа;</verse>
				<verse number="17">Него сваки с даром од оног што има, према благослову Господа Бога твог којим те је даривао.</verse>
				<verse number="18">Судије и управитеље постави себи по свим местима која ти да Господ Бог твој по племенима твојим, и нека суде народу право.</verse>
				<verse number="19">Не изврћи правде и не гледај ко је ко; не примај поклона. јер поклон заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима.</verse>
				<verse number="20">Сасвим иди за правдом, да би био жив и наследио земљу коју ти даје Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="21">Не сади луга ни од каквих дрвета код олтара Господа Бога свог, који начиниш;</verse>
				<verse number="22">И не подижи никакав лик; на то мрзи Господ Бог твој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Не приноси Господу Богу свом ни вола ни јагњета ни јарета на коме има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим.</verse>
				<verse number="2">Ако се нађе код тебе у коме од места твојих, која ти да Господ Бог твој, човек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завет Његов,</verse>
				<verse number="3">И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или месецу или чему год из војске небеске, што нисам заповедио,</verse>
				<verse number="4">И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу,</verse>
				<verse number="5">Изведи оног човека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човека оног или жену, и заспи их камењем да погину.</verse>
				<verse number="6">На сведочанство два или три човека да се погуби онај кога ваља погубити; али на сведочанство једног човека да се не погуби.</verse>
				<verse number="7">Сведоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе.</verse>
				<verse number="8">Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твом месту, тада устани и иди у место које изабере Господ Бог твој;</verse>
				<verse number="9">И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити.</verse>
				<verse number="10">И учини онако како ти кажу у месту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвим онако како те науче.</verse>
				<verse number="11">По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="12">Ако ли би се ко упро те не би хтео послушати свештеника који онде стоји те служи Господу Богу твом, или судије, такав човек да се погуби; и извади зло из Израиља,</verse>
				<verse number="13">Да сав народ чује и боји се, и унапред, да не ради упорно.</verse>
				<verse number="14">Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, и населиш се у њој, ако кажеш: Да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене,</verse>
				<verse number="15">Само оног постави себи за цара, ког изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човека туђина, који није брат твој.</verse>
				<verse number="16">Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем.</verse>
				<verse number="17">И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много.</verse>
				<verse number="18">А кад седе на престо царства свог, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита;</verse>
				<verse number="19">И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога свог, држати све речи овог закона и ове уредбе, и творити их;</verse>
				<verse number="20">Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би одступило од ове заповести ни надесно ни налево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Свештеници, Левити и све племе Левијево да немају део ни наследство с осталим синовима Израиљевим; нека једу огњене жртве Господње и његово наследство.</verse>
				<verse number="2">Наследство, дакле, да немају међу браћом својом: Господ је наследство њихово, као што им је казао.</verse>
				<verse number="3">Али ово припада свештеницима од народа, од оних који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обе вилице и желудац.</verse>
				<verse number="4">Првине од жита свог, од вина свог и од уља свог, и првине од вуне с оваца својих подај му.</verse>
				<verse number="5">Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довека.</verse>
				<verse number="6">И кад дође који Левит из ког год места твог из свега Израиља, где настава, кад дође по жељи душе своје у место које изабере Господ,</verse>
				<verse number="7">Нека служи у име Господа Бога свог као и друга браћа, његова Левити, који онде стоје пред Господом.</verse>
				<verse number="8">Нека једу једнак део, осим оног што би које продао у породици отаца својих.</verse>
				<verse number="9">Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа.</verse>
				<verse number="10">Нека се не нађе у тебе који би водио сина свог или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник,</verse>
				<verse number="11">Ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве.</verse>
				<verse number="12">Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе.</verse>
				<verse number="13">Држи се сасвим Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="14">Јер ти народи које ћеш наследити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="15">Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,</verse>
				<verse number="16">По свему што си искао од Господа Бога свог на Хориву на дан сабора свог говорећи: Да више не чујем глас Господа Бога свог и да више не гледам огањ тај велики, да не погинем.</verse>
				<verse number="17">Зато ми рече Господ: Добро рекоше шта рекоше.</verse>
				<verse number="18">Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповедим.</verse>
				<verse number="19">А ко год не би послушао речи моје, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити.</verse>
				<verse number="20">Али пророк који би се усудио говорити шта у моје име што му ја не заповедим да говори, или који би говорио у име других богова, такав пророк да се погуби.</verse>
				<verse number="21">Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?</verse>
				<verse number="22">Шта би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је реч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наследиш и настаниш се по градовима њиховим и по кућама њиховим,</verse>
				<verse number="2">Одвој три града усред земље своје коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш,</verse>
				<verse number="3">Начини пут, и раздели на троје крајеве земље своје коју ти да Господ Бог твој у наследство, па нека бежи онамо сваки крвник.</verse>
				<verse number="4">А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњег свог нехотице, не мрзевши пре на њ,</verse>
				<verse number="5">Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сече дрва, па би замахнуо секиром у руци својој да посече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњег његова тако да умре он нека утече у који од тих градова да остане жив,</verse>
				<verse number="6">Да не би осветник потерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеком путу и убио га, премда није заслужио смрт, јер није пре мрзео на њ.</verse>
				<verse number="7">Зато ти заповедам и велим: три града одвој.</verse>
				<verse number="8">А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим,</verse>
				<verse number="9">Ако уздржиш и уствориш све ове заповести, које ти ја данас заповедам, да љубиш Господа Бога свог и ходиш путевима Његовим свагда, онда додај још три града осим она три,</verse>
				<verse number="10">Да се не пролива крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у наследство, и да не буде на теби крв.</verse>
				<verse number="11">Али ако ко мрзи на ближњег свог и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тих градова,</verse>
				<verse number="12">Онда старешине места његова нека пошаљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби.</verse>
				<verse number="13">Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било.</verse>
				<verse number="14">Не помичи међе ближњег свог коју поставе стари у наследству твом које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наследиш.</verse>
				<verse number="15">Нека не устаје један сведок на човека ни за како зло и ни за какав грех између свих греха који се чине, него на речима два или три сведока да остаје ствар.</verse>
				<verse number="16">Ако би устао лажан сведок на кога да сведочи на њега да се одмеће Бога,</verse>
				<verse number="17">Онда нека стану та два човека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то време;</verse>
				<verse number="18">И нека добро испитају судије, ако сведок онај буде лажан сведок и лажно сведочи на брата свог,</verse>
				<verse number="19">Учините му онако како је он мислио учинити брату свом и извади зло из себе,</verse>
				<verse number="20">Да се остали чувши то боје, и унапред више не чине тако зло усред тебе.</verse>
				<verse number="21">Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.</verse>
				<verse number="2">И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,</verse>
				<verse number="3">И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.</verse>
				<verse number="4">Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.</verse>
				<verse number="5">Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.</verse>
				<verse number="6">И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.</verse>
				<verse number="7">И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.</verse>
				<verse number="8">Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.</verse>
				<verse number="9">И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.</verse>
				<verse number="10">Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.</verse>
				<verse number="11">Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.</verse>
				<verse number="12">Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.</verse>
				<verse number="13">И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.</verse>
				<verse number="14">А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="15">Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.</verse>
				<verse number="16">А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.</verse>
				<verse number="17">Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="18">Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="19">Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?</verse>
				<verse number="20">Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Кад се нађе убијен човек у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,</verse>
				<verse number="2">Тада нека изиђу старешине твоје и судије твоје, и нека измере од убијеног до градова који су око њега.</verse>
				<verse number="3">Па који град буде најближе убијеноме, старешине оног града нека узму јуницу из говеда, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,</verse>
				<verse number="4">И нека одведу старешине оног града ту јуницу у пусту долину где се не копа ни сеје, и нека закољу јуницу онде у долини.</verse>
				<verse number="5">Потом нека приступе свештеници, синови Левијеви; јер њих изабра Господ Бог твој да му служе и да благосиљају у име Господње, и на њиховим речима да остаје свака распра и свака штета;</verse>
				<verse number="6">И све старешине оног града који буду најближе убијеноме нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,</verse>
				<verse number="7">И тврдећи нека кажу: Руке наше нису пролиле ову крв нити су очи наше виделе;</verse>
				<verse number="8">Милостив буди народу свом Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праву крв на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.</verse>
				<verse number="9">И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш шта је право пред Господом.</verse>
				<verse number="10">Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Бог твој у руке твоје и заробиш их много.</verse>
				<verse number="11">И угледаш у робљу лепу жену, и омили ти да би је хтео узети за жену,</verse>
				<verse number="12">Одведи је кући својој; и нека обрије главу своју и среже нокте своје;</verse>
				<verse number="13">И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена и нека седи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цео месец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.</verse>
				<verse number="14">Ако ти после не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драго, али никако да је не продаш за новце ни да њом тргујеш, јер си је осрамотио.</verse>
				<verse number="15">Ко би имао две жене, једну милу, а другу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,</verse>
				<verse number="16">Онда кад дође време да подели синовима својим шта има не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;</verse>
				<verse number="17">Него за првенца нека призна сина од немиле и даде му два дела од свега што има, је је он почетак силе његове, његово је право првеначко.</verse>
				<verse number="18">Ко би имао сина самовољног и непокорног, који не слуша оца свог ни матере своје, и ког они и караше па опет не слуша,</verse>
				<verse number="19">Нека га узму отац и мати, и нека га доведу к старешинама града свог на врата места свог,</verse>
				<verse number="20">И нека кажу старешинама града свог: Овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.</verse>
				<verse number="21">Тада сви људи оног места нека га заспу камењем да погине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.</verse>
				<verse number="22">Ко згреши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и обесиш га на дрво,</verse>
				<verse number="23">Нека не преноћи тело његово на дрвету, него га исти дан погреби, јер је проклет пред Богом ко је обешен; зато не скврни земље коју ти Господ Бог твој даје у наследство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Кад видиш вола или овцу брата свог где лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату свом.</verse>
				<verse number="2">Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.</verse>
				<verse number="3">Тако учини и с магарцем његовим и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата свог изгубљеном, кад је изгуби, а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.</verse>
				<verse number="4">Кад видиш магарца или вола брата свог где је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.</verse>
				<verse number="5">Жена да не носи мушко одело нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.</verse>
				<verse number="6">Кад наиђеш путем на гнездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.</verse>
				<verse number="7">Него пусти мајку, а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продужили дани.</verse>
				<verse number="8">Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крв на дом свој, кад би ко пао с њега.</verse>
				<verse number="9">Не сеј у винограду свом друго семе да не би оскврнио и род од семена које посејеш и род виноградски.</verse>
				<verse number="10">Не ори на волу и на магарцу заједно.</verse>
				<verse number="11">Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.</verse>
				<verse number="12">Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.</verse>
				<verse number="13">Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,</verse>
				<verse number="14">Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: Ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње девојаштва;</verse>
				<verse number="15">Тада отац девојчин и мати нека узму и донесу знаке девојаштва њеног пред старешине града свог на врата,</verse>
				<verse number="16">И нека каже отац девојчин старешинама: Ову кћер своју дадох овом човеку за жену, а он мрзи на њу,</verse>
				<verse number="17">И даде прилику да се говори о њој рекавши: Не нађох у твоје кћери девојаштва; а ево знака девојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старешинама градским.</verse>
				<verse number="18">Тада старешине града оног нека узму мужа њеног и накарају га,</verse>
				<verse number="19">И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека дају оцу девојчином зато што је изнео рђав глас на девојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.</verse>
				<verse number="20">Али ако буде истина, да се није нашло девојаштво у девојке,</verse>
				<verse number="21">Тада нека изведу девојку на врата оца њеног, и нека је заспу камењем људи оног места да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца свог. Тако извади зло из себе.</verse>
				<verse number="22">Ако се ко ухвати где лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.</verse>
				<verse number="23">Кад девојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у месту и облежи је,</verse>
				<verse number="24">Изведите их обоје на врата оног места, и заспите их камењем да погину, девојку што није викала у месту, а човека што је осрамотио жену ближњег свог. Тако извади зло из себе.</verse>
				<verse number="25">Ако ли у пољу нађе човек девојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човек који је облежа;</verse>
				<verse number="26">А девојци не чини ништа, није учинила грех који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњег свог и убије га таква је и та ствар;</verse>
				<verse number="27">Јер нађе је у пољу, и девојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.</verse>
				<verse number="28">Ако ко нађе девојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,</verse>
				<verse number="29">Тада човек онај који је легао с њом да да оцу девојчином педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.</verse>
				<verse number="30">Нико да се не жени женом оца свог, ни да открије скута оца свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">У сабор Господњи да не улази ни утучен ни ушкопљен.</verse>
				<verse number="2">У сабор Господњи да не улази копиле, ни десето колено његово да не улази у сабор Господњи.</verse>
				<verse number="3">Ни Амонац ни Моавац да не улази у сабор Господњи, ни десето колено њихово, да не улази у сабор Господњи довека.</verse>
				<verse number="4">Зато што не изиђоше пред вас с хлебом и водом на путу кад сте ишли из Мисира, и што најмише за новце на вас Валама, сина Веоровог из Феторе у Месопотамији да те прокуне,</verse>
				<verse number="5">Премда не хте Господ Бог твој слушати Валама, него ти Господ Бог твој обрати проклетство у благослов, јер те милова Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="6">Не тражи мир њихов ни добро њихово никада за свог века.</verse>
				<verse number="7">Немој се гадити на Идумејца, јер ти је брат; немој се гадити на Мисирца, јер си био дошљак у земљи његовој.</verse>
				<verse number="8">Синови који се роде од њих у трећем кољену нека долазе у сабор Господњи.</verse>
				<verse number="9">Кад отидеш на војску на непријатеље своје, тада се чувај од сваке зле ствари.</verse>
				<verse number="10">Ако се ко међу вама оскврни од чега што му се ноћу догоди, нека изиђе из логора и не улази у логор.</verse>
				<verse number="11">А пред вече нека се опере водом, па кад сунце зађе нека уђе у логор.</verse>
				<verse number="12">И имај место иза логора где ћеш излазити напоље.</verse>
				<verse number="13">И имај лопатицу у оправи својој, па кад изиђеш напоље, закопај њом, а кад пођеш натраг, загрни нечист своју.</verse>
				<verse number="14">Јер Господ Бог твој иде усред логора твог да те избави и да ти преда непријатеље твоје; зато нека је логор твој свет, да не види у тебе никакве нечистоте, да се не би одвратио од тебе.</verse>
				<verse number="15">Немој издати слугу господару његовом, који утече к теби од господара свог;</verse>
				<verse number="16">Него нека остане код тебе, усред тебе у месту које изабере у коме граду твом, где му буде драго; немој га цвелити.</verse>
				<verse number="17">Да не буде курве између кћери Израиљевих, ни аџувана између синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="18">Не носи у дом Господа Бога свог ни по каквом завету плате курвине ни цене од пса, јер је обоје гад пред Господом Богом твојим.</verse>
				<verse number="19">Не дај на добит брату свом ни новаца ни хране нити ишта што се даје на добит.</verse>
				<verse number="20">Странцу подај на добит, али брату свом немој давати на добит, да би те благословио Господ Бог твој у свему што се прихватиш руком својом у земљи у коју идеш да је наследиш.</verse>
				<verse number="21">Кад учиниш завет Господу Богу свом, не оклевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби грех.</verse>
				<verse number="22">Ако ли се не заветујеш, неће бити на теби греха.</verse>
				<verse number="23">Шта ти изиђе из уста, оно држи и учини, као што заветујеш Господу Богу свом драговољно, што искажеш устима својим.</verse>
				<verse number="24">Кад уђеш у виноград ближњег свог, можеш јести грожђа по вољи док се не наситиш; али га не мећи у суд свој.</verse>
				<verse number="25">Кад уђеш у усев ближњег свог можеш тргати класје руком својом; али да не зажњеш српом у усев ближњег свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Кад ко узме жену и ожени се с њом, па се догоди да му она не буде по вољи, што он нађе на њој шта год ружно, нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека је отпусти из своје куће.</verse>
				<verse number="2">А она отишавши из куће његове, ако отиде и уда се за другог,</verse>
				<verse number="3">Па ако овај други муж омрзне на њу и напише јој књигу распусну и да јој у руку, и отпусти је из своје куће, или ако умре овај други муж који се ожени њом,</verse>
				<verse number="4">Тада пређашњи муж који је отпусти не може је опет узети за жену, пошто се с њега она скврнила, јер је гад пред Господом. Тако не дај да се греши земља коју ти Господ Бог твој даје у наследство.</verse>
				<verse number="5">Ко се скоро буде оженио, нека не иде на војску, и не намећи на њ никакав посао; нека буде слободан у кући својој годину дана и нека се радује са женом својом коју је довео.</verse>
				<verse number="6">Нико да не узима у залогу жрвањ горњи ни доњи, јер би узео душу у залогу.</verse>
				<verse number="7">Ко се нађе да је украо човека између браће своје, синова Израиљевих, и трговао с њим и продао га, нека погине онај крадљивац; и тако извади зло из себе.</verse>
				<verse number="8">Чувај се болести губе, и пази добро и чини све што вас уче Левити, као што сам им заповедио, држите и чините.</verse>
				<verse number="9">Опомињи се шта је учинио Господ Бог твој Марији на путу кад изиђосте из Мисира.</verse>
				<verse number="10">Кад ти је ближњи твој дужан шта му драго, не иди у кућу његову да му узмеш залог;</verse>
				<verse number="11">Него стој напољу, а човек који ти је дужан нека ти изнесе напоље залог свој.</verse>
				<verse number="12">Ако је сиромах, не спавај са залогом његовим.</verse>
				<verse number="13">Него му врати залог његов до захода сунчаног, да би лежећи на својој хаљини благосиљао те, а то ће ти се примити у правду пред Господом Богом твојим.</verse>
				<verse number="14">Немој занети најамника, сиромаха и потребитога између браће своје, и дошљака који је код тебе у земљи твојој у месту твом.</verse>
				<verse number="15">Подај му најам његов исти дан, и да га не зађе сунце у тебе, јер је сиромах и тим душу држи, да не би завикао на те ка Господу, и било би ти грех.</verse>
				<verse number="16">Нека не гину очеви за синове ни синови за очеве; сваки за свој грех нека гине.</verse>
				<verse number="17">Не изврћи правице дошљаку ни сироти, и не узимај у залогу хаљине удовици.</verse>
				<verse number="18">Него се опомињи да си био роб у Мисиру, и да те је искупио оданде Господ Бог твој; зато ти заповедам да ово чиниш.</verse>
				<verse number="19">Кад жањеш летину своју на њиви својој, ако заборавиш који сноп на њиви, не враћај се да га узмеш; нека га дошљаку, сироти и удовици, да би те благословио Господ Бог твој у сваком послу руку твојих.</verse>
				<verse number="20">Кад тресеш маслине своје, не загледај грану по грану пошто отресеш; нека дошљаку сироти и удовици.</verse>
				<verse number="21">Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.</verse>
				<verse number="22">И опомињи се да си био роб у земљи мисирској; зато ти ја заповедам да ово чиниш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.</verse>
				<verse number="2">И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.</verse>
				<verse number="3">До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.</verse>
				<verse number="4">Немој завезати уста волу кад врше.</verse>
				<verse number="5">Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.</verse>
				<verse number="6">И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.</verse>
				<verse number="7">Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.</verse>
				<verse number="8">Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;</verse>
				<verse number="9">Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.</verse>
				<verse number="10">И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.</verse>
				<verse number="11">Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.</verse>
				<verse number="12">Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.</verse>
				<verse number="13">Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.</verse>
				<verse number="14">Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.</verse>
				<verse number="15">Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="16">Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.</verse>
				<verse number="17">Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,</verse>
				<verse number="18">Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.</verse>
				<verse number="19">Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој.</verse>
				<verse number="2">Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје,</verse>
				<verse number="3">И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати.</verse>
				<verse number="4">А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог.</verse>
				<verse number="5">Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју.</verse>
				<verse number="6">Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.</verse>
				<verse number="7">И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу</verse>
				<verse number="8">И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима.</verse>
				<verse number="9">И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед.</verse>
				<verse number="10">Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="11">И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе.</verse>
				<verse number="12">А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се,</verse>
				<verse number="13">Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих;</verse>
				<verse number="14">Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио.</verse>
				<verse number="15">Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед,</verse>
				<verse number="16">Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје.</verse>
				<verse number="17">Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов.</verse>
				<verse number="18">А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове;</verse>
				<verse number="19">И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">И заповеди Мојсије са старешинама Израиљевим народу говорећи: Држите све ове заповести које вам ја данас заповедам.</verse>
				<verse number="2">И кад пређеш преко Јордана у земљу коју ти даје Господ Бог твој, подигни себи камење велико и намажи га кречом.</verse>
				<verse number="3">И напиши на њему све речи овог закона, кад пређеш да уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој, у земљу где тече млеко и мед, као што ти је казао Господ Бог отаца твојих.</verse>
				<verse number="4">Када, дакле, пређеш преко Јордана, подигни то камење, за које ти заповедам данас, на гори Евалу, и намажи га кречом.</verse>
				<verse number="5">И начини онде олтар Господу Богу свом, олтар од камења, али га немој гвожђем тесати.</verse>
				<verse number="6">Од целог камења начини олтар Господу Богу свом, и на њему принеси Господу Богу свом жртве паљенице.</verse>
				<verse number="7">Принеси и захвалне жртве, и једи их онде, и весели се пред Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="8">И напиши на том камењу све речи овог закона добро и разговетно.</verse>
				<verse number="9">И рече Мојсије и свештеници Левити свему Израиљу говорећи: Пази и чуј Израиљу, данас си постао народ Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="10">Зато слушај глас Господа Бога свог, и твори заповести Његове и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам.</verse>
				<verse number="11">И заповеди Мојсије у онај дан народу говорећи:</verse>
				<verse number="12">Ови нека стану да благосиљају народ на гори Гаризину, кад пређете преко Јордана: Симеун, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин.</verse>
				<verse number="13">А ови нека стану да проклињу на гори Евалу: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан, и Нефталим,</verse>
				<verse number="14">И нека проговоре Левити, гласовито и кажу свима у Израиљу:</verse>
				<verse number="15">Проклет да је човек који би начинио лик резан или ливен, ствар гадну пред Господом, дело руку уметничких, ако би и на скривеном месту метнуо. А сав народ одговарајући нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="16">Проклет да је који би ружио оца свог или матер своју. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="17">Проклет да је који би помакао међу ближњег свог. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="18">Проклет да је који би завео слепца с пута. А сав народ неке каже: Амин.</verse>
				<verse number="19">Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="20">Проклет да је који би облежао жену оца свог, те открио скут оца свог. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="21">Проклет да је који би облежао какво год живинче. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="22">Проклет да је који би облежао сестру своју, кћер оца свог или кћер матере своје. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="23">Проклет да је који би облежао ташту своју. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="24">Проклет да је који би убио ближњег свог из потаје. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="25">Проклет да је који би примио какав поклон да убије човека права. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
				<verse number="26">Проклет да је који не би остао на речима овог закона, и творио их. А сав народ нека каже: Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.</verse>
				<verse number="2">И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,</verse>
				<verse number="3">Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,</verse>
				<verse number="4">Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.</verse>
				<verse number="5">Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.</verse>
				<verse number="6">Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.</verse>
				<verse number="7">Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.</verse>
				<verse number="8">Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="9">Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.</verse>
				<verse number="10">И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.</verse>
				<verse number="11">И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.</verse>
				<verse number="12">Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.</verse>
				<verse number="13">И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,</verse>
				<verse number="14">И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.</verse>
				<verse number="15">Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.</verse>
				<verse number="16">Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.</verse>
				<verse number="17">Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.</verse>
				<verse number="18">Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.</verse>
				<verse number="19">Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.</verse>
				<verse number="20">Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.</verse>
				<verse number="21">Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.</verse>
				<verse number="22">Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.</verse>
				<verse number="23">А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа.</verse>
				<verse number="24">Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш.</verse>
				<verse number="25">Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи.</verse>
				<verse number="26">И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.</verse>
				<verse number="27">Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.</verse>
				<verse number="28">Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.</verse>
				<verse number="29">И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне.</verse>
				<verse number="30">Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.</verse>
				<verse number="31">Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне.</verse>
				<verse number="32">Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.</verse>
				<verse number="33">Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.</verse>
				<verse number="34">И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.</verse>
				<verse number="35">Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.</verse>
				<verse number="36">Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.</verse>
				<verse number="37">И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ.</verse>
				<verse number="38">Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.</verse>
				<verse number="39">Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.</verse>
				<verse number="40">Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.</verse>
				<verse number="41">Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.</verse>
				<verse number="42">Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.</verse>
				<verse number="43">Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско.</verse>
				<verse number="44">Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.</verse>
				<verse number="45">И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио.</verse>
				<verse number="46">И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека.</verse>
				<verse number="47">Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу.</verse>
				<verse number="48">И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.</verse>
				<verse number="49">Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети.</verse>
				<verse number="50">Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити.</verse>
				<verse number="51">И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.</verse>
				<verse number="52">И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој;</verse>
				<verse number="53">Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="54">Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану,</verse>
				<verse number="55">Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.</verse>
				<verse number="56">Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој,</verse>
				<verse number="57">И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.</verse>
				<verse number="58">Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог,</verse>
				<verse number="59">Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге.</verse>
				<verse number="60">И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе.</verse>
				<verse number="61">И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш.</verse>
				<verse number="62">И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="63">И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите.</verse>
				<verse number="64">И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.</verse>
				<verse number="65">Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.</verse>
				<verse number="66">И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.</verse>
				<verse number="67">Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим.</verse>
				<verse number="68">И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву.</verse>
				<verse number="2">И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој,</verse>
				<verse number="3">Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.</verse>
				<verse number="4">Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана.</verse>
				<verse number="5">И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим.</verse>
				<verse number="6">Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="7">И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их.</verse>
				<verse number="8">И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.</verse>
				<verse number="9">Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.</verse>
				<verse number="10">Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,</verse>
				<verse number="11">Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.</verse>
				<verse number="12">Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,</verse>
				<verse number="13">Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.</verse>
				<verse number="14">И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;</verse>
				<verse number="15">Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.</verse>
				<verse number="16">Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.</verse>
				<verse number="17">И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.</verse>
				<verse number="18">Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.</verse>
				<verse number="19">И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.</verse>
				<verse number="20">Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом.</verse>
				<verse number="21">И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона.</verse>
				<verse number="22">Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,</verse>
				<verse number="23">Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој,</verse>
				<verse number="24">Говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева?</verse>
				<verse number="25">И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске.</verse>
				<verse number="26">Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.</verse>
				<verse number="27">Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.</verse>
				<verse number="28">И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.</verse>
				<verse number="29">Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">А кад дође на тебе све ово, благослов и клетва коју изнесох преда те, ако их се опоменеш у срцу свом, где би год био међу народима, у које те загна Господ Бог твој,</verse>
				<verse number="2">И обратиш се ка Господу Богу свом и послушаш глас Његов у свему што ти ја заповедам данас, ти и синови твоји, из свега срца свог и из све душе своје,</verse>
				<verse number="3">Тада ће Господ Бог твој повратити робље твоје и смиловаће се на тебе, и опет ће те сабрати између свих народа, по којима те буде расејао Господ Бог твој.</verse>
				<verse number="4">Ако би ко твој и на крај света загнан био, отуда ће те опет сабрати Господ Бог твој и отуда те узети.</verse>
				<verse number="5">И одвешће те опет Господ Бог твој у земљу коју беху наследили оци твоји, и наследићеш је, и учиниће ти добро и умножиће те већма него оце твоје.</verse>
				<verse number="6">И обрезаће Господ Бог твој срце твоје и срце семена твог, да би љубио Господа Бога свог из свега срца свог и из све душе своје, да будеш жив.</verse>
				<verse number="7">А све клетве ове обратиће Господ Бог твој на непријатеље твоје и на ненавиднике твоје, који су те гонили.</verse>
				<verse number="8">А ти кад се обратиш и станеш слушати глас Господа Бога свог и творити све заповести Његове, које ти ја данас заповедам,</verse>
				<verse number="9">Даће ти Господ Бог твој срећу у сваком делу руку твојих, у плоду утробе твоје, у плоду стоке твоје, у плоду земље твоје; јер ће ти се Господ Бог твој опет радовати чинећи ти добро, као што се радовао оцима твојим,</verse>
				<verse number="10">Ако узаслушаш глас Господа Бога свог држећи све заповести Његове и уредбе Његове, написане у књизи овог закона; кад се обратиш ка Господу Богу свом свим срцем својим и свом душом својом.</verse>
				<verse number="11">Јер заповест коју ти ја заповедам данас нити је високо ни далеко од тебе.</verse>
				<verse number="12">Није на небу, да кажеш: Ко ће нам се попети на небо да нам је скине и каже нам је да бисмо је творили?</verse>
				<verse number="13">Нити је преко мора, да кажеш ко ће нам отићи преко мора, да нам је донесе и каже нам је, да бисмо је творили?</verse>
				<verse number="14">Него ти је врло близу ова реч, у устима твојим и у срцу твом, да би је творио.</verse>
				<verse number="15">Гле, изнесох данас преда те живот и смрт, добро и зло.</verse>
				<verse number="16">Јер ти заповедам данас да љубиш Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и држећи заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, да би жив био и умножио се, и да би те благословио Господ Бог твој у земљи у коју идеш да је наследиш.</verse>
				<verse number="17">Ако ли се одврати срце твоје и не узаслушаш, него застраниш да се клањаш другим боговима и њима служиш,</verse>
				<verse number="18">Јављам вам данас да ћете заиста пропасти, нити ћете продужити дана својих на земљи, у коју идеш преко Јордана да је наследиш.</verse>
				<verse number="19">Сведочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје,</verse>
				<verse number="20">Љубећи Господа Бога свог, слушајући глас Његов и држећи се Њега; јер је Он живот твој и дужина дана твојих; да би наставао на земљи, за коју се заклео Господ оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Потом дође Мојсије и каза ове речи свему Израиљу,</verse>
				<verse number="2">И рече им: Мени има данас сто и двадесет година, не могу више одлазити и долазити; а и Господ ми је рекао: Нећеш прећи преко тог Јордана.</verse>
				<verse number="3">Господ ће Бог твој ићи пред тобом, и истребиће оне народе испред тебе, и ти ћеш их наследити; Исус ће ићи пред тобом као што је казао Господ.</verse>
				<verse number="4">И учиниће Господ с њима како је учинио са Сионом и Огом, царевима аморејским и са земљом њиховом, те их је истребио.</verse>
				<verse number="5">Зато кад вам их преда Господ учините им сасвим онако како сам вам заповедио.</verse>
				<verse number="6">Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.</verse>
				<verse number="7">Потом дозва Мојсије Исуса, и рече му пред свим Израиљем: Буди слободан и храбар; јер ћеш ући с овим народом у земљу за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, а ти ћеш им је разделити у наследство.</verse>
				<verse number="8">Јер Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се.</verse>
				<verse number="9">И Мојсије написа овај закон, и даде га свештеницима, синовима Левијевим, који ношаху ковчег завета Господњег, и свим старешинама Израиљевим.</verse>
				<verse number="10">И заповеди им Мојсије говорећи: Сваке седме године, у одређено време године опросне, на празник сеница,</verse>
				<verse number="11">Кад дође сав Израиљ и стане пред Господа Бога свог на месту које изабере, читај овај закон пред свим Израиљем да чују,</verse>
				<verse number="12">Сабравши народ, људе и жене, децу и дошљаке, који буду у местима твојим, да чују и уче да се боје Господа Бога вашег, и држе и творе све речи овог закона;</verse>
				<verse number="13">И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Господа Бога вашег, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наследите.</verse>
				<verse number="14">А Господ рече Мојсију: Ево, приближи се време да умреш. Дозови Исуса и станите обојица у шатору од састанка, да му дам заповести. И отиде Мојсије и Исус, и стадоше у шатору од састанка.</verse>
				<verse number="15">И јави се Господ у шатору у ступу од облака, и стајаше ступ од облака над вратима од шатора.</verse>
				<verse number="16">И рече Господ Мојсију: Ево, ти ћеш починути с оцима својим; а народ овај уставши чиниће прељубу за туђим боговима оне земље у коју иде, и оставиће ме и поквариће завет мој, који учиних с њима.</verse>
				<verse number="17">И онда ће се распалити мој гнев на њих, и оставићу их, и сакрићу лице своје од њих; они ће се прождрети, и снаћи ће их зла многа и невоље; и онда ће рећи: Да ме не снађоше ова зла зато што Бог мој није посред мене?</verse>
				<verse number="18">А ја ћу онда сасвим сакрити лице своје за сва зла која учинише обративши се к другим боговима.</verse>
				<verse number="19">Зато сад напишите себи ову песму, и научи је синове Израиљеве; метни им је у уста да ми та песма буде сведок на синове израиљеве.</verse>
				<verse number="20">Јер ћу га одвести у земљу за коју сам се заклео оцима његовим, у којој тече млеко и мед; онде ће јести и наситиће се и угојиће се, па ће се онда обратити к другим боговима и њима ће служити, а за мене неће марити, и поквариће завет мој.</verse>
				<verse number="21">А кад га снађу зла многа и невоље, онда ће та песма сведочити на њих; јер се неће заборавити нити ће је нестати из уста семена њиховог. Јер знам мисли њихове и шта ће још данас чинити, пре него их уведем у земљу за коју сам се заклео.</verse>
				<verse number="22">И написа Мојсије ту песму онај дан, и научи синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="23">И Господ даде заповести Исусу Навином говорећи: Буди слободан и храбар, јер ћеш ти увести синове Израиљеве у земљу за коју сам им се заклео и ја ћу бити с тобом.</verse>
				<verse number="24">И кад написа речи овог закона у књигу, све до краја,</verse>
				<verse number="25">Заповеди Мојсије Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, говорећи:</verse>
				<verse number="26">Узмите ову књигу закона и метните је покрај ковчега завета Господа Бога свог, да буде онде сведок на вас.</verse>
				<verse number="27">Јер знам непокорност твоју и тврди врат твој. Ето, докле сам још жив с вама, до данас, бејасте непокорни Господу; а камоли кад ја умрем?</verse>
				<verse number="28">Скупите мени све старешине од племена својих и управитеље своје да им кажем да чују ове речи, и да им засведочим небом и земљом.</verse>
				<verse number="29">Јер знам да ћете се по смрти мојој покварити, и заћи с пута који вам заповедих; и зато ће вас задесити ово зло најпосле, кад станете чинити што је зло пред Господом гневећи Га делом руку својих.</verse>
				<verse number="30">И изговори Мојсије да чује сав збор Израиљев речи ове песме до краја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.</verse>
				<verse number="2">Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.</verse>
				<verse number="3">Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.</verse>
				<verse number="4">Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.</verse>
				<verse number="5">Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.</verse>
				<verse number="6">Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.</verse>
				<verse number="7">Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.</verse>
				<verse number="8">Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="9">Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.</verse>
				<verse number="10">Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.</verse>
				<verse number="11">Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,</verse>
				<verse number="12">Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;</verse>
				<verse number="13">Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,</verse>
				<verse number="14">Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.</verse>
				<verse number="15">Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.</verse>
				<verse number="16">На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.</verse>
				<verse number="17">Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.</verse>
				<verse number="18">Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.</verse>
				<verse number="19">Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,</verse>
				<verse number="20">И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.</verse>
				<verse number="21">Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.</verse>
				<verse number="22">Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.</verse>
				<verse number="23">Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.</verse>
				<verse number="24">Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.</verse>
				<verse number="25">Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.</verse>
				<verse number="26">Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,</verse>
				<verse number="27">Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.</verse>
				<verse number="28">Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.</verse>
				<verse number="29">Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!</verse>
				<verse number="30">Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?</verse>
				<verse number="31">Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.</verse>
				<verse number="32">Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.</verse>
				<verse number="33">Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.</verse>
				<verse number="34">Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?</verse>
				<verse number="35">Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.</verse>
				<verse number="36">Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.</verse>
				<verse number="37">И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?</verse>
				<verse number="38">Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.</verse>
				<verse number="39">Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.</verse>
				<verse number="40">Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.</verse>
				<verse number="41">Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.</verse>
				<verse number="42">Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.</verse>
				<verse number="43">Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.</verse>
				<verse number="44">И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.</verse>
				<verse number="45">А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,</verse>
				<verse number="46">Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.</verse>
				<verse number="47">Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.</verse>
				<verse number="48">У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:</verse>
				<verse number="49">Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.</verse>
				<verse number="50">И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.</verse>
				<verse number="51">Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="52">Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.</verse>
				<verse number="2">И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.</verse>
				<verse number="3">Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.</verse>
				<verse number="4">Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.</verse>
				<verse number="5">Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.</verse>
				<verse number="6">Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!</verse>
				<verse number="7">А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.</verse>
				<verse number="8">И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;</verse>
				<verse number="9">Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.</verse>
				<verse number="10">Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.</verse>
				<verse number="11">Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.</verse>
				<verse number="12">За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.</verse>
				<verse number="13">И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,</verse>
				<verse number="14">И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.</verse>
				<verse number="15">И благом старих брда и благом вечних хумова.</verse>
				<verse number="16">И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.</verse>
				<verse number="17">Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.</verse>
				<verse number="18">А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.</verse>
				<verse number="19">Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.</verse>
				<verse number="20">А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.</verse>
				<verse number="21">Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем.</verse>
				<verse number="22">А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.</verse>
				<verse number="23">И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми.</verse>
				<verse number="24">И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.</verse>
				<verse number="25">Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.</verse>
				<verse number="26">Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима.</verse>
				<verse number="27">Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри!</verse>
				<verse number="28">Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.</verse>
				<verse number="29">Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Тада изиђе Мојсије из поља моавског на гору Нава, на врх Фазге, која је према Јерихону; и показа му Господ сву земљу од Галада до Дана;</verse>
				<verse number="2">И сву земљу Нефталимову; и земљу Јефремову и Манасијину, и сву земљу Јудину до мора западног,</verse>
				<verse number="3">И јужну страну, и равницу, долину под Јерихоном местом где има много палмових дрвета до Сигора.</verse>
				<verse number="4">И рече му Господ: Ово је земља, за коју сам се заклео Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је. Показах ти да је видиш очима својим, али у њу нећеш ући.</verse>
				<verse number="5">И умре онде Мојсије, слуга Господњи у земљи моавској по речи Господњој.</verse>
				<verse number="6">А погребе га Господ у долини у земљи моавској према Вет-Фегору; и нико не дозна за гроб његов до данашњег дана.</verse>
				<verse number="7">И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамнеле очи његове нити га снага издала.</verse>
				<verse number="8">И плакаше синови Израиљеви за Мојсијем у пољу моавском тридесет дана; и прођоше плачни дани жалости за Мојсијем.</verse>
				<verse number="9">А Исус син Навин беше пун духа мудрости, јер Мојсије беше метнуо на њ руке своје. И слушаше га синови Израиљеви, и творише као што заповеди Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="10">Али не уста више пророк у Израиљу као Мојсије, ког Господ позна лицем к лицу,</verse>
				<verse number="11">У свим знацима и чудесима, за која посла Господ да их учини у земљи мисирској на Фараону и на свим слугама његовим и на свој земљи његовој,</verse>
				<verse number="12">И у свим делима крепке руке и у свим страхотама великим, које учини Мојсије пред свим Израиљем.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="6">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А по смрти Мојсија, слуге Господњег, рече Господ Исусу сину Навином, слузи Мојсијевом, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Мојсије, слуга мој, умре; зато сада устани, пређи преко тог Јордана ти и сав тај народ у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="3">Свако место на које ступите стопама својим дао сам вам, као што рекох Мојсију.</verse>
				<verse number="4">Од пустиње и од овог Ливана до реке велике, реке Ефрата, сва земља хетејска до великог мора на западу биће међа ваша.</verse>
				<verse number="5">Нико се неће одржати пред тобом свега века твог; са тобом ћу бити као што сам био са Мојсијем, нећу одступити од тебе нити ћу те оставити.</verse>
				<verse number="6">Буди слободан и храбар, јер ћеш ти предати том народу у наследство земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати.</verse>
				<verse number="7">Само буди слободан и храбар да држиш и твориш све по закону који ти је заповедио Мојсије слуга мој, не одступај од њега ни надесно ни налево, да би напредовао куда год пођеш.</verse>
				<verse number="8">Нека се не раставља од уста твојих књига овог закона, него размишљај о њему дан и ноћ, да држиш и твориш све како је у њему написано; јер ћеш тада бити срећан на путевима својим и тада ћеш напредовати.</verse>
				<verse number="9">Нисам ли ти заповедио: Буди слободан и храбар! Не бој се и не плаши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.</verse>
				<verse number="10">Тада заповеди Исус управитељима народним говорећи:</verse>
				<verse number="11">Прођите кроз логор и заповедите народу говорећи: Спремите себи погаче, јер ћете за три дана прећи преко Јордана па уђите и узмите земљу коју вам Господ Бог ваш даје у наследство.</verse>
				<verse number="12">А племену Рувимовом и Гадову и половини племена Манасијиног рече Исус говорећи:</verse>
				<verse number="13">Сетите се шта вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, рекавши: Господ Бог ваш смири вас и даде вам ову земљу.</verse>
				<verse number="14">Жене ваше, деца ваша и стока ваша нека остану у земљи коју вам даде Мојсије с ове стране Јордана; ви пак прођите под оружјем пред браћом својом, који сте год за војску, и помозите им,</verse>
				<verse number="15">Докле не смири Господ и браћу вашу као вас, и наследе и они земљу коју им даје Господ Бог ваш; па се онда вратите на наследство своје које вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана, ка истоку, и држите га.</verse>
				<verse number="16">А они одговорише Исусу говорећи: Шта си нам год заповедио чинићемо, и куда нас год пошаљеш ићи ћемо.</verse>
				<verse number="17">Слушаћемо те како смо слушали Мојсија; само нека Господ Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем.</verse>
				<verse number="18">Ко би се противио твојој заповести и не би слушао речи твоје у свему што му заповедиш, нека се погуби; само буди слободан и храбар.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А Исус син Навин посла из Ситима потајно две уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они одоше, и дођоше у кућу једној курви, којој име беше Рава, и преноћише онде.</verse>
				<verse number="2">Али би јављено цару јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.</verse>
				<verse number="3">И посла цар јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.</verse>
				<verse number="4">Али жена узевши она два човека сакри их; па рече: Јесте истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле беху;</verse>
				<verse number="5">И кад се врата затвараху у сумрак, људи изађоше; не знам куда одоше; идите брзо за њима; стићи ћете их.</verse>
				<verse number="6">А она их беше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.</verse>
				<verse number="7">И људи пођоше за њима у потеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изађе потера за њима.</verse>
				<verse number="8">Они, пак, још не беху поспали, а она дође к њима на кров,</verse>
				<verse number="9">И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.</verse>
				<verse number="10">Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изађосте из Мисира, и шта сте учинили од два цара аморејска који беху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.</verse>
				<verse number="11">И кад то чусмо, растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха од вас, јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доле на земљи.</verse>
				<verse number="12">Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мог као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,</verse>
				<verse number="13">Да ћете сачувати живот мом оцу и мојој мајци и мојој браћи и мојим сестрама и свима њиховим, и да ћете избавити душе наше од смрти.</verse>
				<verse number="14">А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас, ако не издате ову нашу ствар; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и веру.</verse>
				<verse number="15">Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њена беше на зиду градском, и она на зиду становаше.</verse>
				<verse number="16">И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потера, и онде се кријте три дана док се не врати потера, па онда идите својим путем.</verse>
				<verse number="17">А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;</verse>
				<verse number="18">Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врпцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца свог и матер и браћу и сав дом оца свог.</verse>
				<verse number="19">И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нисмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.</verse>
				<verse number="20">Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве, којом си нас заклела.</verse>
				<verse number="21">А она одговори: Како рекосте тако нека буде. Тада их пусти, и одоше; и она веза врпцу од скерлета на прозор.</verse>
				<verse number="22">А они отишавши дођоше у гору, и осташе онде три дана докле се не врати потера; јер их је потера тражила по свим путевима, али их не нађе.</verse>
				<verse number="23">И вратише се она два човека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навином, и приповедише му све што им се догодило.</verse>
				<verse number="24">И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана он и сви синови Израиљеви, и ноћише онде а не пређоше.</verse>
				<verse number="2">А после три дана прођоше управитељи кроз логор,</verse>
				<verse number="3">И заповедише народу говорећи: Кад видите ковчег завета Господа Бога свог и свештенике Левите где га носе, пођите и ви с места свог и идите за њим.</verse>
				<verse number="4">Али нека буде даљине између вас и њега до две хиљаде лаката; ближе до њега не примичите се, да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нисте ишли тим путем.</verse>
				<verse number="5">И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сутра учинити Господ чудеса међу вама.</verse>
				<verse number="6">Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег заветни и идите пред народом. И узеше ковчег заветни и пођоше пред народом.</verse>
				<verse number="7">А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свим Израиљем да познају да ћу и с тобом бити као што сам био с Мојсијем.</verse>
				<verse number="8">Зато ти заповеди свештеницима који носе ковчег заветни, и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.</verse>
				<verse number="9">И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо, и чујте речи Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="10">По том рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас, и да ће заиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Јевусеје:</verse>
				<verse number="11">Ево, ковчег завета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.</verse>
				<verse number="12">Зато сада изаберите дванаест људи из племена Израиљевих, по једног човека из сваког племена.</verse>
				<verse number="13">И чим свештеници, носећи ковчег завета Господа Господа свој земљи, стану ногама својим у води јорданској, вода ће се у Јордану растворити, те ће вода која тече одозго стати у гомилу.</verse>
				<verse number="14">И кад се подиже народ из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег заветни пред народом,</verse>
				<verse number="15">И кад они што су носили ковчег дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко брегова својих за све време жетве),</verse>
				<verse number="16">Заустави се вода што је текла одозго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, код града Адама, који је крај Заретана; а што је текло доле у море крај поља, море слано, отече сасвим; и народ прелажаше према Јерихону.</verse>
				<verse number="17">А свештеници који су носили ковчег завета Господњег стајаху на сувом усред Јордана без страха, а сав Израиљ иђаше по сувом, докле сав народ не пређе преко Јордана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А кад сав народ пређе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:</verse>
				<verse number="2">Изаберите из народа дванаест људи, по једног човека из сваког племена,</verse>
				<verse number="3">И заповедите им и реците: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, и однесите их са собом, и ставите их онде где ћете ноћас ноћити.</verse>
				<verse number="4">Тада дозва Исус дванаест људи, које беше одредио између синова Израиљевих, по једног човека из сваког племена.</verse>
				<verse number="5">И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога свог усред Јордана, узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевих,</verse>
				<verse number="6">Да буде знак међу вама. Кад вас после запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење?</verse>
				<verse number="7">Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завета Господњег, кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довека.</verse>
				<verse number="8">И учинише синови Израиљеви како заповеди Исус; и узеше дванаест каменова из средине Јордана, како беше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однеше их са собом на ноћиште, и метнуше их онде.</verse>
				<verse number="9">А и усред Јордана постави Исус дванаест каменова на месту где стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег заветни, и онде осташе до данас.</verse>
				<verse number="10">Свештеници пак који ношаху ковчег стајаху усред Јордана докле се не сврши све што беше Господ заповедио Исусу да каже народу, сасвим како беше Мојсије заповедио Исусу. И народ похита и пређе.</verse>
				<verse number="11">А кад пређе сав народ, онда пређе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.</verse>
				<verse number="12">Пређоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије.</verse>
				<verse number="13">Око четрдесет хиљада наоружаних пређоше пред Господом преко Јордана на бој у поље јерихонско.</verse>
				<verse number="14">Тај дан узвиси Господ Исуса пред свим Израиљем; и бојаху га се као што су се бојали Мојсија, свега века његовог.</verse>
				<verse number="15">И рече Господ Исусу говорећи:</verse>
				<verse number="16">Заповеди свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изађу из Јордана.</verse>
				<verse number="17">И заповеди Исус свештеницима говорећи: Изађите из Јордана.</verse>
				<verse number="18">А чим свештеници који ношаху ковчег завета Господњег изађоше из среде Јордана, и стадоше на суво ногом својом, одмах се врати вода у Јордану на место своје, и потече као и пре поврх свих брегова својих.</verse>
				<verse number="19">А изађе народ из Јордана десетог дана првог месеца, и стадоше у логор у Галгалу, с истока Јерихону.</verse>
				<verse number="20">А оних дванаест каменова, што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу,</verse>
				<verse number="21">И рече синовима Израиљевим говорећи: Кад у будућности запитају синови ваши оце своје говорећи: Шта представља то камење?</verse>
				<verse number="22">Тада обавестите синове своје и реците им: Сувим пређе Израиљ преко овог Јордана.</verse>
				<verse number="23">Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пређосте, као што је учинио Господ Бог ваш код Црвеног мора осушивши га пред нама докле пређосмо;</verse>
				<verse number="24">Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А кад чуше сви цареви аморејски, који беху с ове стране Јордана к западу, и сви цареви ханански, који беху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевим докле пређоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха од синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="2">У то време рече Господ Исусу: Начини оштре ножеве, и обрежи опет синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="3">И начини Исус оштре ножеве, и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.</verse>
				<verse number="4">А ово је узрок зашто их Исус обреза: сав народ што изађе из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помреше у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира;</verse>
				<verse number="5">Јер беше обрезан сав народ који изађе, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу, пошто изађоше из Мисира.</verse>
				<verse number="6">Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помре сав народ, људи војници, што изађоше из Мисира, јер не слушаше глас Господњи, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу, за коју се заклео Господ оцима њиховим да ће им је дати, земљу, где тече млеко и мед;</verse>
				<verse number="7">И на место њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус пошто беху необрезани, јер их не обрезаше на путу.</verse>
				<verse number="8">А кад се сав народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту мисирску. И прозва се оно место Галгал до данашњег дана.</verse>
				<verse number="10">И синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском.</verse>
				<verse number="11">И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан.</verse>
				<verse number="12">И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године.</verse>
				<verse number="13">И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља?</verse>
				<verse number="14">А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом?</verse>
				<verse number="15">А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико није излазио, нити је ко улазио.</verse>
				<verse number="2">А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његовог и јунаке његове.</verse>
				<verse number="3">Зато обиђите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учините шест дана.</verse>
				<verse number="4">А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмог дана обиђите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.</verse>
				<verse number="5">Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ гласно; и зидови ће градски попадати на свом месту, а народ нека улази, сваки напрема се.</verse>
				<verse number="6">Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег заветни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим.</verse>
				<verse number="7">А народу рече: Идите и обиђите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим.</verse>
				<verse number="8">А кад Исус рече народу, седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских пођоше пред Господом, и затрубише у трубе, а ковчег завета Господњег пође за њима.</verse>
				<verse number="9">А војници пођоше пред свештеницима, који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; и идући трубљаху у трубе.</verse>
				<verse number="10">А народу заповеди Исус говорећи: Не вичите, и немојте да вам се чује глас, и ниједна реч да не изађе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати.</verse>
				<verse number="11">Тако обиђе ковчег Господњи око града једном; па се вратише у логор, и ноћише у логору.</verse>
				<verse number="12">А сутра уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.</verse>
				<verse number="13">И седам свештеника носећи седам труба од рогова овнујских иђаху пред ковчегом Господњим, и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим; идући трубљаху у трубе.</verse>
				<verse number="14">И једном обиђоше око града другог дана, па се вратише у логор; тако учинише шест дана.</verse>
				<verse number="15">А седмог дана усташе зором, и обиђоше око града исто онако седам пута; само тога дана обиђоше око града седам пута.</verse>
				<verse number="16">А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град.</verse>
				<verse number="17">А град да буде проклет Господу и шта је год у њему; само Рава курва нека остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које смо послали.</verse>
				<verse number="18">Али се чувајте од проклетих ствари да и сами не будете проклети узевши шта проклето, и да не навучете проклетство на логор Израиљев и сметете га.</verse>
				<verse number="19">Него све сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.</verse>
				<verse number="20">Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика гласно, попадаше зидови на месту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град.</verse>
				<verse number="21">И побише, као проклето, оштрим мачем све што беше у граду, и жене и људе, и децу, и старце и волове и овце и магарце.</verse>
				<verse number="22">А оној двојици што уходише земљу рече Исус: Идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њено, као што сте јој се заклели.</verse>
				<verse number="23">И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и шта год беше њено, и сав род њен изведоше, и оставише их иза логора Израиљевог.</verse>
				<verse number="24">А град спалише огњем и шта беше у њему; само сребро и злато и посуђе од бронзе и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњег.</verse>
				<verse number="25">А Раву курву и дом оца њеног и све што беше њено остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон.</verse>
				<verse number="26">И у то време прокле Исус говорећи: Проклет да је пред Господом човек који би устао да гради овај град Јерихон! На првенцу свом основао га, и на мезимцу свом поставио му врата!</verse>
				<verse number="27">И Господ беше са Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="2">А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај.</verse>
				<verse number="3">И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало.</verse>
				<verse number="4">И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана.</verse>
				<verse number="5">И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода.</verse>
				<verse number="6">А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.</verse>
				<verse number="7">И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана!</verse>
				<verse number="8">Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим?</verse>
				<verse number="9">Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог?</verse>
				<verse number="10">А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје?</verse>
				<verse number="11">Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари.</verse>
				<verse number="12">Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу.</verse>
				<verse number="13">Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе.</verse>
				<verse number="14">Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један.</verse>
				<verse number="15">Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу.</verse>
				<verse number="16">И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино.</verse>
				<verse number="17">Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија.</verse>
				<verse number="18">И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног.</verse>
				<verse number="19">И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.</verse>
				<verse number="20">А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако:</verse>
				<verse number="21">Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо.</verse>
				<verse number="22">Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, беше закопано у шатору његовом, и одоздо сребро.</verse>
				<verse number="23">И узеше из шатора и донеше к Исусу и свим синовима Израиљевим, и метнуше пред Господа.</verse>
				<verse number="24">Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зариног, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што беше његово, и изведоше у долину Ахор.</verse>
				<verse number="25">И рече Исус: Што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем.</verse>
				<verse number="26">По том набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гнева свог. Отуда се прозва оно место долина Ахор до данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Иза тога рече Господ Исусу: Не бој се и не плаши се; узми са собом сав народ што је за бој, па устани и иди на Гај; ево предадох ти у руке цара гајског и народ његов и град његов и земљу његову.</verse>
				<verse number="2">И учини с Гајем и царем његовим како си учинио с Јерихоном и његовим царем; али плен из њега и стоку његову разграбите за се. Намести заседу иза града.</verse>
				<verse number="3">И уста Исус и сав народ што беше за бој, да иду на Гај; и изабра Исус тридесет хиљада јунака, и посла их ноћу;</verse>
				<verse number="4">И заповеди им говорећи: Гледајте ви који ћете бити у заседи иза града, да не будете врло далеко од града, него будите сви готови.</verse>
				<verse number="5">А ја и сав народ што је са мном примакнућемо се ка граду; па кад они изађу пред нас, ми ћемо као и пре побећи испред њих.</verse>
				<verse number="6">Те ће они поћи за нама докле их не одвојимо од града, јер ће рећи: Беже испред нас као и пре. И ми ћемо бежати испред њих.</verse>
				<verse number="7">Тада ви изађите из заседе и истерајте из града шта буде остало. Јер ће вам га дати Господ Бог ваш у руке.</verse>
				<verse number="8">А кад узмете град, запалите га огњем; по речи Господњој учините. Ето, заповедио сам вам.</verse>
				<verse number="9">Тако их посла Исус, и они одоше у заседу, и стадоше између Ветиља и Гаја, са запада Гају; а Исус преноћи ону ноћ међу народом.</verse>
				<verse number="10">А ујутру уста Исус рано и преброја народ, па пође са старешинама Израиљевим пред народом на Гај.</verse>
				<verse number="11">И сва војска што беше с њим пође и примакавши се дођоше према граду и стадоше у логор са севера Гају; а беше долина између њих и Гаја.</verse>
				<verse number="12">И узе око пет хиљада људи, и намести их у заседу између Ветиља и Гаја, са запада граду Гају.</verse>
				<verse number="13">И кад се намести сав народ, сва војска, што беше са севера граду и што беше у заседи са запада граду, изађе Исус ону ноћ усред долине.</verse>
				<verse number="14">И кад то виде цар гајски, људи у граду похиташе и уранише; и изађоше онај час у поље пред Израиља у бој, цар и сав народ његов. А не знаше да има заседа за њим, иза града.</verse>
				<verse number="15">Тада Исус и сав Израиљ, као да их побише, нагоше бежати к пустињи.</verse>
				<verse number="16">А они сазваше сав народ што беше у граду да их терају. И тераше Исуса, и одвојише се од свог града.</verse>
				<verse number="17">И не оста нико у Гају ни у Ветиљу да не пође за Израиљем; и оставише град отворен, и тераху Израиља.</verse>
				<verse number="18">Тада рече Господ Исусу: Дигни заставу што ти је у руци према Гају, јер ћу ти га дати у руке. И подиже Исус заставу што му беше у руци према граду.</verse>
				<verse number="19">А они што беху у заседи одмах усташе са свог места, и потрчаше чим он подиже руку своју, и уђоше у град и узеше га, и брзо запалише град огњем.</verse>
				<verse number="20">А кад се Гајани обазреше, а то дим од града дизаше се до неба, и не имаху куда бежати ни тамо ни амо; а народ који бежаше у пустињу поврати се на оне који га тераху.</verse>
				<verse number="21">И Исус и сав Израиљ видевши да је заседа њихова узела град и где се диже дим од града, вратише се и ударише на Гајане.</verse>
				<verse number="22">А они из града изађоше пред њих, те беху међу Израиљцима одовуд и одонуд, и побише их тако да ниједан не оста жив нити утече.</verse>
				<verse number="23">А цара гајског ухватише живог и доведоше к Исусу.</verse>
				<verse number="24">А кад побише Израиљци све Гајане у пољу, у пустињи, куда их гонише, и падоше сви од оштрог мача, те се истребише, онда се вратише сви Израиљци у Гај, и исекоше шта још беше у њему оштрим мачем.</verse>
				<verse number="25">А свих што изгибоше онај дан, и људи и жена, беше дванаест хиљада, самих Гајана.</verse>
				<verse number="26">И Исус не спусти руку своју, коју беше подигао са заставом, док не побише све становнике гајске.</verse>
				<verse number="27">Само стоку и плен из града оног разграбише Израиљци за се, као што беше Господ заповедио Исусу.</verse>
				<verse number="28">И Исус спали Гај, и обрати га у гомилу вечну, и у пустош до данашњег дана.</verse>
				<verse number="29">А цара гајског обеси на дрво и остави до вечера; а о заходу сунчаном заповеди Исус те скидоше тело његово с дрвета и бацише пред врата градска, и набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас.</verse>
				<verse number="30">Тада Исус начини олтар Господу Богу Израиљевом на гори Евалу,</verse>
				<verse number="31">Као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи синовима Израиљевим, као што пише у књизи закона Мојсијевог, олтар од целог камења, преко ког није превучено гвожђе; и принесоше на њему жртве паљенице Господу, и принесоше жртве захвалне.</verse>
				<verse number="32">И преписа онде на камењу закон Мојсијев, који је написао синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="33">И сав Израиљ и старешине његове и управитељи и судије његове стадоше с обе стране ковчега, према свештеницима Левитима, који ношаху ковчег завета Господњег, и странац и домородац; половина према гори Гаризину а половина према гори Евалу, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи да благослови народ Израиљев најпре.</verse>
				<verse number="34">И потом прочита све речи закона, благослов и проклетство, све како је написано у књизи закона.</verse>
				<verse number="35">Не би ни једне речи од свега што је Мојсије написао, које не прочита Исус пред свим збором Израиљевим, и женама и децом и странцима који иђаху међу њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,</verse>
				<verse number="2">Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.</verse>
				<verse number="3">А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,</verse>
				<verse number="4">Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,</verse>
				<verse number="5">И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.</verse>
				<verse number="6">И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.</verse>
				<verse number="7">А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?</verse>
				<verse number="8">Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?</verse>
				<verse number="9">А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,</verse>
				<verse number="10">И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.</verse>
				<verse number="11">И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.</verse>
				<verse number="12">Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.</verse>
				<verse number="13">А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.</verse>
				<verse number="14">И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.</verse>
				<verse number="15">И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.</verse>
				<verse number="16">Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.</verse>
				<verse number="17">Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.</verse>
				<verse number="18">И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.</verse>
				<verse number="19">Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.</verse>
				<verse number="20">Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.</verse>
				<verse number="21">Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.</verse>
				<verse number="22">Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?</verse>
				<verse number="23">Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог.</verse>
				<verse number="24">А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако.</verse>
				<verse number="25">А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш.</verse>
				<verse number="26">И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише.</verse>
				<verse number="27">И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А кад чу Адониседек цар јерусалимски да је Исус узео Гај и раскопао га као што је учинио с Јерихоном и његовим царем, тако да је учинио и с Гајем и његовим царем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем и стоје усред њих,</verse>
				<verse number="2">Уплаши се врло; јер Гаваон беше велик град као какав царски град, и беше већи од Гаја, и сви људи у њему беху храбри.</verse>
				<verse number="3">Зато посла Адониседек цар јерусалимски к Оаму цару хевронском и к Пираму цару јармутском и к Јафији цару лахиском и к Давиру цару јеглонском, и поручи:</verse>
				<verse number="4">Ходите к мени, и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер учини мир с Исусом и са синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="5">И скупи се и пође пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски, цар јеглонски, они и сва војска њихова, и ставши у логор под Гаваоном почеше га бити.</verse>
				<verse number="6">Тада Гаваоњани послаше к Исусу у логор у Галгал и рекоше: Немој дигнути руку својих са слуга својих; ходи брзо к нама, избави нас и помози нам, јер се скупише на нас сви цареви аморејски који живе у горама.</verse>
				<verse number="7">И изађе Исус из Галгала, он и с њим сав народ што беше за бој, сви јунаци.</verse>
				<verse number="8">И Господ рече Исусу: Не бој их се; јер их дадох теби у руке, ниједан их се неће одржати пред тобом.</verse>
				<verse number="9">И Исус удари на њих изненада, ишавши целу ноћ од Галгала,</verse>
				<verse number="10">И смете их Господ пред Израиљем, који их љуто поби код Гаваона, па их потера путем како се иде у Вет-Орон, и секоше их до Азике и до Макиде.</verse>
				<verse number="11">А кад бежаху испред Израиља и беху низ врлет вет-оронску, баци Господ на њих камење велико из неба дори до Азике, те гињаху: и више их изгибе од камења градног него што их побише синови Израиљеви мачем.</verse>
				<verse number="12">Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском.</verse>
				<verse number="13">И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан.</verse>
				<verse number="14">И не би таквог дана ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји, јер Господ војева за Израиља.</verse>
				<verse number="15">И врати се Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.</verse>
				<verse number="16">А оних пет царева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде.</verse>
				<verse number="17">И дође глас Исусу: Нађе се пет царева сакривених у пећини код Макиде.</verse>
				<verse number="18">А Исус рече: Привалите велико камење на врата пећине, и наместите људе код ње да их чувају.</verse>
				<verse number="19">А ви не стојте, него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов, не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="20">А кад Исус и синови Израиљеви престаше бити их у боју врло великом, разбивши их сасвим, а који их осташе живи, утекоше у тврде градове,</verse>
				<verse number="21">Врати се сав народ здраво у логор к Исусу у Макиду, и нико не маче језиком својим на синове Израиљеве, ни на једног.</verse>
				<verse number="22">Тада рече Исус: Отворите врата од оне пећине, и изведите к мени оних пет царева из пећине.</verse>
				<verse number="23">И учинише тако, и изведоше к мени оних пет царева из пећине: цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског, цара јеглонског.</verse>
				<verse number="24">А кад изведоше те цареве к Исусу, сазва Исус све људе Израиљце, и рече војводама од војске који беху ишли с њим: Приступите и станите ногама својим на вратове овим царевима. И они приступише и стадоше им на вратове ногама својим.</verse>
				<verse number="25">А Исус им рече: Не бојте се и не плашите се; будите слободни и храбри, јер ће тако учинити Господ свим непријатељима вашим на које завојштите.</verse>
				<verse number="26">Потом их поби Исус и погуби их, и обеси их на пет дрвета, и осташе висећи на дрветима до вечера.</verse>
				<verse number="27">А о заходу сунчаном заповеди Исус те их скидоше с дрвета и бацише их у пећину, у коју се беху сакрили, и метнуше велико камење на врата пећине, које оста онде до данас.</verse>
				<verse number="28">Истог дана узе Исус и Макиду, и све у њој исече оштрим мачем, и цара њеног и њих поби, све душе које беху у њој, не остави ниједног живог; и учини с царем макидским као што учини с царем јерихонским.</verse>
				<verse number="29">Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Макиде у Ливну, и стаде бити Ливну.</verse>
				<verse number="30">Па и њу предаде Господ у руке Израиљу и цара њеног; и исече све оштрим мачем, све душе које беху у њој, не остави у њој ниједног живог; и учини с царем њеним као што учини с царем јерихонским.</verse>
				<verse number="31">Потом оде Исус и сав Израиљ с њим из Ливне на Лахис, и стаде у логор пред њим, и стаде га бити.</verse>
				<verse number="32">И Господ предаде Лахис у руке Израиљу, и он га узе сутрадан, и исече све оштрим мачем, све душе што беху у њему, исто онако како учини с Ливном.</verse>
				<verse number="33">Тада дође Орам цар гезерски у помоћ Лахису; али поби Исус њега и народ његов да не оста ниједан жив.</verse>
				<verse number="34">Потом пође Исус и сав Израиљ с њим из Лахиса на Јеглон, и ставши у логор према њему ударише на њ;</verse>
				<verse number="35">И узеше га исти дан, и исекоше све оштрим мачем; све душе што беху у њему поби тај дан исто онако како учини с Лахисом.</verse>
				<verse number="36">Потом се подиже Исус и сав Израиљ с њим из Јеглона на Хеврон, и стадоше га бити;</verse>
				<verse number="37">И узеше га и исекоше оштрим мачем, и цара његовог и све градове његове, све душе што беху у њима; не остави ниједног живог исто онако како учини с Јеглоном; затре га са свим душама што беху у њему.</verse>
				<verse number="38">Потом се обрати Исус и сав Израиљ с њим на Давир, и стаде га бити;</verse>
				<verse number="39">И узе га и цара његовог и све градове његове, и исекоше их оштрим мачем и згубише све душе што беху у њима; не остави ниједног живог; као што учини с Хевроном, тако учини с Давиром и царем његовим, и као што учини с Ливном и царем њеним.</verse>
				<verse number="40">Тако поби Исус сву земљу, горе и јужну страну и равнице и долине, и све цареве њихове; не остави ниједног живог, него све душе живе згуби, као што беше заповедио Господ Бог Израиљев.</verse>
				<verse number="41">И поби их Исус од Кадис-Варније до Газе, и сву земљу госенску до Гаваона.</verse>
				<verse number="42">А све те цареве и земљу њихову узе Исус уједанпут; јер Господ Бог Израиљев војеваше за Израиља.</verse>
				<verse number="43">Потом се врати Исус и сав Израиљ с њим у логор у Галгал.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А кад то чу Јавин цар асорски, посла к Јоваву цару адонском и к цару имронском и к цару ахсавском,</verse>
				<verse number="2">И к царевима који беху на северу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,</verse>
				<verse number="3">Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.</verse>
				<verse number="4">И изађоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као песак на брегу морском, и коњи и кола многа веома.</verse>
				<verse number="5">Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у логор на води Мерому, да ударе на Израиља.</verse>
				<verse number="6">А Господ рече Исусу: Не бој их се; јер сутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњима њиховим испресецај жиле, и кола њихова попали огњем.</verse>
				<verse number="7">И изађе Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.</verse>
				<verse number="8">И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тераше их до Сидона великог и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједног живог.</verse>
				<verse number="9">И учини им Исус како му беше заповедио Господ: коњима њиховим испресеца жиле, и кола њихова попали огњем.</verse>
				<verse number="10">И вративши се Исус у то време, узе Асор, и уби цара његовог мачем; а Асор беше, пре, глава свим тим царствима.</verse>
				<verse number="11">И побише све живо што беше у њему оштрим мачем секући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.</verse>
				<verse number="12">И све градове оних царева и све цареве њихове узе Исус и исече их оштрим мачем и поби их, као што беше заповедио Мојсије слуга Господњи.</verse>
				<verse number="13">Али ниједног града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самог Асора, који спали Исус.</verse>
				<verse number="14">А сав плен из тих градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исекоше оштрим мачем, те их истребише, не оставише ништа живо.</verse>
				<verse number="15">Како заповеди Господ Мојсију, слузи свом, тако Мојсије заповеди Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што беше Господ заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="16">И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.</verse>
				<verse number="17">Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу ливанском, под гором Ермоном и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.</verse>
				<verse number="18">Дуго времена војева Исус на те цареве.</verse>
				<verse number="19">Не би ниједног града који учини мир са синовима Израиљевим, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.</verse>
				<verse number="20">Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изађу у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истребио, као што беше заповедио Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="21">У то време дође Исус, те истреби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховим потре их Исус.</verse>
				<verse number="22">Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.</verse>
				<verse number="23">Тако узе Исус сву земљу, као што беше казао Господ Мојсију; и даде је у наследство Израиљу према деловима њиховим, по племенима њиховим. И земља почину од рата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А ово су цареви земаљски које побише синови Израиљеви и земљу њихову освојише с оне стране Јордана к истоку, од потока Арнона до горе Ермона и сву равницу к истоку:</verse>
				<verse number="2">Сион цар аморејски који стајаше у Есевону и владаше од Ароира који је на брегу потока Арнона, и од половине потока и половином Галада до потока Јавока, где је међа синова амонских;</verse>
				<verse number="3">И од равнице до мора хинеротског к истоку, и до мора уз поље, до мора сланог к истоку, како се иде к Ветсимоту, и с југа под гору Фазгу;</verse>
				<verse number="4">И сусед му Ог, цар васански, који беше остао од Рафаја и сеђаше у Астароту и у Едрајину,</verse>
				<verse number="5">И владаше гором Ермоном и Салхом и свим Васаном до међе гесурске и махатске, и половином Галада до међе Сиона цара есевонског.</verse>
				<verse number="6">Њих поби Мојсије слуга Господњи и синови Израиљеви; и ту земљу даде Мојсије, слуга Господњи, у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.</verse>
				<verse number="7">А ово су цареви земаљски које поби Исус са синовима Израиљевим с оне стране Јордана к западу, од Вал-Гада у пољу ливанском па до горе Алака како се иде к Сиру; и ту земљу даде Исус племенима Израиљевим у наследство према деловима њиховим,</verse>
				<verse number="8">По горама и по равницама, по пољима и по долинама, и у пустињи и на јужном крају, земљу хетејску, аморејску и хананејску, ферезејску, јевејску и јевусејску:</verse>
				<verse number="9">Цар јерихонски један; цар гајски до Ветиља један;</verse>
				<verse number="10">Цар јерусалимски један; цар хевронски један;</verse>
				<verse number="11">Цар јармутски један, цар лахиски један;</verse>
				<verse number="12">Цар јеглонски један; цар гезерски један;</verse>
				<verse number="13">Цар давирски један; цар гадерски један;</verse>
				<verse number="14">Цар орамски један; цар арадски један;</verse>
				<verse number="15">Цар од Ливне један; цар одоламски један;</verse>
				<verse number="16">Цар макидски један; цар ветиљски један;</verse>
				<verse number="17">Цар тифувски један; цар еферски један;</verse>
				<verse number="18">Цар афечки један; цар саронски један;</verse>
				<verse number="19">Цар мадонски један; цар асорски један;</verse>
				<verse number="20">Цар симрон-меронски један; цар ахсавски један;</verse>
				<verse number="21">Цар танашки један; цар мегидски један;</verse>
				<verse number="22">Цар кедески један; цар јокнеамски код Кармела један;</verse>
				<verse number="23">Цар дорски у Нафат-Дору један; цар гојимски у Галгалу један;</verse>
				<verse number="24">Цар тераски један. Свега тридесет и један цар.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји.</verse>
				<verse number="2">Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска,</verse>
				<verse number="3">Од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји;</verse>
				<verse number="4">С југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске.</verse>
				<verse number="5">И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског;</verse>
				<verse number="6">Све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио.</verse>
				<verse number="7">Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног.</verse>
				<verse number="8">Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи,</verse>
				<verse number="9">Од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона,</verse>
				<verse number="10">И све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових,</verse>
				<verse number="11">И Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе;</verse>
				<verse number="12">Све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби.</verse>
				<verse number="13">Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас.</verse>
				<verse number="14">Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао.</verse>
				<verse number="15">А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим,</verse>
				<verse number="16">И међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је насред потока, и сва раван до Медеве,</verse>
				<verse number="17">Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон,</verse>
				<verse number="18">И Јаса и Кадимот и Мифат,</verse>
				<verse number="19">И Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине,</verse>
				<verse number="20">И Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот,</verse>
				<verse number="21">И сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи.</verse>
				<verse number="22">И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним.</verse>
				<verse number="23">И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова.</verse>
				<verse number="24">И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим,</verse>
				<verse number="25">И беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави,</verse>
				<verse number="26">И од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске;</verse>
				<verse number="27">И у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток.</verse>
				<verse number="28">То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова.</verse>
				<verse number="29">И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим;</verse>
				<verse number="30">Међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова.</verse>
				<verse number="31">И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="32">То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку.</verse>
				<verse number="33">А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А ово је што добише наследство синови Израиљеви у земљи хананској, што разделише у наследство Елеазар свештеник и Исус син Навин и поглавари породица отачких по племенима синова Израиљевих,</verse>
				<verse number="2">Жребом делећи им наследство, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.</verse>
				<verse number="3">Јер Мојсије даде наследство двема племенима и половини племена с ове стране Јордана, а Левитима не даде наследство међу њима.</verse>
				<verse number="4">Јер синова Јосифових беху два племена: Манасијино и Јефремово, и Левитима не даше део у земљи, осим градова у којима ће живети и подграђа њихових за стоку њихову и за благо њихово.</verse>
				<verse number="5">Како беше заповедио Господ Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.</verse>
				<verse number="6">А синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал, и рече му Халев син Јефонијин Кенезеј: Ти знаш шта је казао Господ Мојсију слузи Божјем за ме и за те у Кадис-Варнији.</verse>
				<verse number="7">Било ми је четрдесет година кад ме посла Мојсије слуга Господњи из Кадис-Варније да уходим земљу, и јавих му ствар, како ми је било у срцу.</verse>
				<verse number="8">А браћа моја што иђоше са мном уплашише срце народу; али се ја једнако држах Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="9">И закле се Мојсије онај дан говорећи: Заиста земља по којој си ходио ногама својим, допашће теби у наследство и синовима твојим довека; јер си се сасвим држао Господа Бога мог.</verse>
				<verse number="10">А сада, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао; има већ четрдесет и пет година како то рече Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи; и сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.</verse>
				<verse number="11">И данас сам јоште крепак, као што сам био кад ме је Мојсије слао; крепост ми је и сад онаква каква је била онда за бој и да одлазим и долазим.</verse>
				<verse number="12">Зато дај ми сада ову гору, за коју је говорио Господ у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови велики и тврди; да ако буде Господ са мном, те их истерам, као што је Господ казао.</verse>
				<verse number="13">И Исус га благослови, и даде Хеврон Халеву сину Јефонијином у наследство.</verse>
				<verse number="14">Зато припаде Хеврон Халеву сину Јефонијином Кенезеју у наследство до данашњег дана, јер се једнако држао Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="15">А име Хеврону беше пре Киријат-Арва, а Арва беше велик човек међу Енакимима. И земља почину од рата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А ово беше део синова Јудиних по породицама њиховим: уз међу едомску, пустиња Син к југу на крају јужне стране;</verse>
				<verse number="2">И беше им јужна међа од краја сланог мора, од залива који иде к југу.</verse>
				<verse number="3">А отуда иде на југ на брдо Акравим, прелази преко Сина, и пружа се од југа на Кадис-Варнију, и допире до Есрона, а отуда иде на Адар и савија се на Карку;</verse>
				<verse number="4">Отуда, идући до Аселмона, излази на поток мисирски и крај тој међи удара у море. То вам је јужна међа.</verse>
				<verse number="5">А међа к истоку: слано море до краја Јордана; а међа са северне стране: од залива морског, до краја Јордана;</verse>
				<verse number="6">Одатле иде та међа на Вет-Оглу, и пружа се од севера до Вет-Араве; и одатле иде та међа на камен Воана сина Рувимовог;</verse>
				<verse number="7">Одатле иде та међа до Давира од долине Ахора, и на север иде на Галгал, према брду адумимском на јужној страни потока; потом иде та међа до воде Ен-Семеса, и удара у студенац Рогил;</verse>
				<verse number="8">Одатле иде та међа преко долине синова Еномових покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим; отуда иде међа на врх горе која је према долини Еном к западу и која је накрај долине рафајске к северу;</verse>
				<verse number="9">Потом се савија међа с врха те горе к извору воде Нефтоје и излази на градове у гори Ефрону; а одатле се пружа међа до Вала, а то је Киријат-Јарим;</verse>
				<verse number="10">Потом иде међа до Вала на запад ка гори Сиру, и иде покрај горе Јарима са севера, а то је Хасалон, и спушта се на Вет-Семес, и долази до Тамне;</verse>
				<verse number="11">И иде међа покрај Акарона к северу, и допире до Сикрона, и иде преко горе Вала и пружа се до Јавнила, и излази та међа на море.</verse>
				<verse number="12">А међа је западна покрај великог мора и његових међа. То су међе синова Јудиних унаоколо по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="13">А Халеву сину Јефонијином даде Исус део међу синовима Јудиним, као што му заповеди Господ: Киријат-Арву; а Арва је био отац Енаков, и то је Хеврон;</verse>
				<verse number="14">И одатле изагна Халев три сина Енакова: Сесаја и Ахимана и Талмаја синове Енакове.</verse>
				<verse number="15">И одатле оде на Давиране; а Давир се пре зваше Киријат-Сефер.</verse>
				<verse number="16">И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му за жену Ахсу кћер своју.</verse>
				<verse number="17">И узе га Готонило син Кенезов, брат Халевов; и даде му Ахсу, кћер своју, за жену.</verse>
				<verse number="18">И кад полажаше, наговараше га да иште поље у оца њеног; па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?</verse>
				<verse number="19">А она рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој изворе горње и изворе доње.</verse>
				<verse number="20">Ово је наследство племена синова Јудиних по породицама њиховим;</verse>
				<verse number="21">Ово су градови по крајевима племена синова Јудиних, дуж међе едомске к југу: Кавсеил и Едер и Јагур,</verse>
				<verse number="22">И Кина и Димона и Адада,</verse>
				<verse number="23">И Кадес и Асор и Итнан,</verse>
				<verse number="24">Зиф и Телем и Валот,</verse>
				<verse number="25">И Асор-Адата и Кириот; Есрон је Асор;</verse>
				<verse number="26">Амам и Сама и Молада,</verse>
				<verse number="27">И Асар-Гада и Есемон и Вет-Фалет,</verse>
				<verse number="28">И Асар-Суал и Вирсавеја и Визиотија,</verse>
				<verse number="29">Вала и Им и Асем,</verse>
				<verse number="30">И Елтолад и Хесил и Орма,</verse>
				<verse number="31">И Сиклаг и Мадмана и Сансана,</verse>
				<verse number="32">И Леваот и Силеим и Ајин и Римон; свега двадесет и девет градова са селима својим.</verse>
				<verse number="33">У равни Естол и Сараја и Асна.</verse>
				<verse number="34">И Заноја и Ен-Ганим, Тафуја и Инам,</verse>
				<verse number="35">Јармут и Одолам, Сохот и Азика.</verse>
				<verse number="36">И Сагарим и Адитајим и Гедира и Гедиротајим; четрнаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="37">Севан и Адаса и Магдал-Гад,</verse>
				<verse number="38">И Дилан и Миспа и Јоктеил,</verse>
				<verse number="39">Лахис и Васкат и Јеглон,</verse>
				<verse number="40">И Хавон и Ламас и Хитлис,</verse>
				<verse number="41">И Гедирот, Вет-Дагон, и Нама и Макида; шеснаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="42">Ливна и Етер и Асан,</verse>
				<verse number="43">И Јефта и Асна и Несив,</verse>
				<verse number="44">И Кеила и Ахзив и Мариса девет градова са селима својим.</verse>
				<verse number="45">Акарон са селима и засеоцима;</verse>
				<verse number="46">Од Акарона до мора све што је покрај Азота са селима својим;</verse>
				<verse number="47">Азот са селима и засеоцима, Газа са селима и засеоцима до потока мисирског и до великог мора с међама.</verse>
				<verse number="48">А у гори: Самир и Јатир и Сохот,</verse>
				<verse number="49">И Дана и Киријат-Сана, а то је Давир,</verse>
				<verse number="50">И Анав и Естемон и Аним,</verse>
				<verse number="51">И Госен и Олон и Гилон; једанаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="52">Арав и Дума и Есан,</verse>
				<verse number="53">И Јанум и Вет-Тафуја и Афека,</verse>
				<verse number="54">И Хумата и Киријат-Арва, а то је Хеврон, и Сиор; девет градова са селима својим.</verse>
				<verse number="55">Маон, Кармел и Зиф и Јута,</verse>
				<verse number="56">Језраел и Јогдеам и Заноја,</verse>
				<verse number="57">Кајин, Гаваја и Тамна; десет градова са селима својим.</verse>
				<verse number="58">Алул, Вет-сур и Гедор,</verse>
				<verse number="59">И Марат и Вет-Анат и Елтекон, шест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="60">Киријат-Вал, то је Киријат-Јарим, и Рава; два града са селима својим.</verse>
				<verse number="61">У пустињи: Вет-Арава, Мидин и Сехаха,</verse>
				<verse number="62">И Нивсан, и град соли, и Енгадија; шест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="63">А Јевусеја који живљаху у Јерусалиму не могоше истерати синови Јудини; зато осташе Јевусеји са синовима Јудиним у Јерусалиму до данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И допаде део синовима Јосифовим од Јордана код Јерихона, од воде јерихонске к истоку, на пустињу која иде од Јерихона на гору ветиљску,</verse>
				<verse number="2">А од Ветиља иде на Луз и долази до међе архијске до Атарота,</verse>
				<verse number="3">Потом иде на запад до међе јафлетске па до међе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излази на море.</verse>
				<verse number="4">Тако добише наследство синови Јосифови, Манасија и Јефрем.</verse>
				<verse number="5">А беше међа синовима Јефремовим по породицама њиховим, беше међа наследства њиховог к истоку Атарот-Адар до горњег Вет-Орона,</verse>
				<verse number="6">И излази међа на море код Михмете са северне стране, па се обрће међа к истоку до Танат-Силона, и пролази с истока до Јанохе,</verse>
				<verse number="7">Потом силази од Јанохе до Атарота и Нарата, и дошавши до Јерихона удара у Јордан.</verse>
				<verse number="8">Од Тафује иде међа к истоку до потока Кане и излази на море. То је наследство племена синова Јефремових по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="9">А градови беху одвојени синовима Јефремовим у наследству синова Манасијиних, сви градови са селима својим.</verse>
				<verse number="10">А не изагнаше Хананејина који живљаше у Гезеру; зато осташе Хананеји међу синовима Јефремовим до данас плаћајући данак.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">И допаде део племену Манасијином, а он беше првенац Јосифов; Махиру првенцу Манасијином оцу Галадовом, јер беше човек јунак, зато му допаде Галад и Васан;</verse>
				<verse number="2">Добише део и остали синови Манасијини по породицама својим, синови Авијезерови, и синови Хелекови, и синови Азрилови, и синови Сихемови, и синови Еферови, и синови Семидини. То су синови Манасије сина Јосифовог; људи по породицама својим.</verse>
				<verse number="3">А Салпад син Ефера сина Галада сина Махира сина Манасијиног није имао синова него кћери; и ово су имена кћерима његовим: Мала и Нуја, Егла, Мелха и Терса.</verse>
				<verse number="4">И оне дођоше пред Елеазара свештеника и пред Исуса сина Навиног и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наследство међу браћом нашом. И даде им Исус, по заповести Господњој, наследство међу браћом оца њиховог.</verse>
				<verse number="5">И допаде Манасији десет делова, осим земље галадске и васанске, које су с оне стране Јордана.</verse>
				<verse number="6">Јер кћери Манасијине добише наследство међу синовима његовим, а земља галадска допаде другим синовима Манасијиним.</verse>
				<verse number="7">А међа Манасијина беше од Асира к Михмети, која је према Сихему, потом иде та међа надесно к становницима ен-тафујским.</verse>
				<verse number="8">А Манасијина је земља тафујска, али Тафуја на међи Манасијиној припада синовима Јефремовим.</verse>
				<verse number="9">Одатле силази међа на поток Кану, с јужне стране тог потока; и градови су Јефремови међу градовима Манасијиним; а међа је Манасијина са северне стране потока и излази на море.</verse>
				<verse number="10">С југа је Јефремово, а са севера Манасијино, а море им је међа; а с Асиром граниче на северу а с Исахаром на истоку.</verse>
				<verse number="11">Јер је Манасијино у племену Исахаровом и Асировом: Вет-Сан са селима својим, и Ивлеам са селима својим, и Дорани са селима својим, и Ен-Дорани са селима својим, и Танашани са селима својим, и Мегиђани са селима својим; та три краја.</verse>
				<verse number="12">Али синови Манасијини не могоше изагнати Хананеје из тих градова, него Хананеји стадоше живети у тој земљи.</verse>
				<verse number="13">Али кад ојачаше синови Израиљеви, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.</verse>
				<verse number="14">А синови Јосифови рекоше Исусу говорећи: Зашто си нам дао у наследство један део и једно уже, кад је нас множина и Господ нас је благословио довде?</verse>
				<verse number="15">А Исус им рече: Кад вас је множина, идите у шуму, и онде окрчите себи, у земљи ферезејској и рафајској, ако вам је тесна гора Јефремова.</verse>
				<verse number="16">А синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који живе у долини имају гвоздена кола; и они који су у Вет-Сану и у селима његовим и они који су у долини језраелској.</verse>
				<verse number="17">А Исус рече дому Јосифовом, Јефрему и Манасији, говорећи: Велик си народ и силан си, нећеш имати једног дела.</verse>
				<verse number="18">Него гора нека буде твоја; ако је шума, исеци је, па ћеш имати међе њене; јер ћеш изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом и онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу.</verse>
				<verse number="2">Али још беше синова Израиљевих седам племена, којима не би дато наследство.</verse>
				<verse number="3">И Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати, те не идете и узмете земљу коју вам је дао Господ Бог отаца ваших?</verse>
				<verse number="4">Изаберите између себе по три човека из сваког племена, па нека се дигну и прођу земљу, и нека је препишу на наследства своја, па онда нека дођу к мени.</verse>
				<verse number="5">И нека је разделе на седам делова; Јуда ће остати у својим међама с југа, и дом ће Јосифов остати у међама својим са севера.</verse>
				<verse number="6">А ви препишите земљу на седам делова, и донесите амо к мени, да бацим жреб за племена ваша овде пред Господом Богом нашим.</verse>
				<verse number="7">Јер Левити немају дела међу вама, јер је свештенство Господње њихово наследство; а Гад и Рувим и половина племена Манасијиног примише наследство своје с оне стране Јордана на истоку, које им даде Мојсије, слуга Господњи.</verse>
				<verse number="8">Тада усташе људи и пођоше; а Исус заповеди људима који одоше да препишу земљу говорећи: Идите и прођите земљу и препишите је, па онда дођите к мени, те ћу бацити жреб за вас овде пред Господом у Силому.</verse>
				<verse number="9">И одоше људи и прођоше земљу и преписаше је у књигу, село по село, на седам делова; потом се вратише к Исусу у логор, у Силом.</verse>
				<verse number="10">И Исус баци жреб за њих у Силому пред Господом, и онде подели Исус земљу међу синове Израиљеве по деловима њиховим.</verse>
				<verse number="11">И изађе жреб за племе синова Венијаминових по породицама њиховим, и дође међа дела њиховог међу синове Јудине и синове Јосифове.</verse>
				<verse number="12">И би им међа са севера до Јордана, и она иде покрај Јерихона са севера и пружа се на гору к западу, и излази у пустињу Вет-Авен;</verse>
				<verse number="13">А одатле иде та међа до Луза, с јужне стране Лузу, а то је Ветиљ, и силази до Атарот-Адара покрај горе која је с југа Вет-Орону доњем.</verse>
				<verse number="14">Отуда излази међа и савија се покрај мора к југу од горе, која је према Вет-Орону на југ, и излази на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То је западна страна.</verse>
				<verse number="15">А јужна страна од краја Киријат-Јарима, и излази та међа к западу, па иде на извор воде Нефтоје,</verse>
				<verse number="16">И силази та међа накрај горе која је према долини сина Еномовог, а у долини рафајској к западу, и иде преко долине Еномове покрај Јевусеја к југу, и силази на извор Рогил;</verse>
				<verse number="17">Потом се обрће од севера и иде на Ен-Семес, а отуда иде на Галилот, који је према гори адумимској, и силази на камен Воана сина Рувимовог;</verse>
				<verse number="18">Отуда иде страном која је према Арави к северу и силази у Араву;</verse>
				<verse number="19">Потом иде покрај Вет-Огле к северу и удара у залив сланог мора са северне стране до краја Јордана на југу. То је јужна међа.</verse>
				<verse number="20">А Јордан је међа с источне стране. То је наследство синова Венијаминових с међама њиховим унаоколо по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="21">А градови племена синова Венијаминових по породицама њиховим јесу: Јерихон и Вет-Огла и Емек-Кесис,</verse>
				<verse number="22">И Вет-Арава и Семарајим и Ветиљ,</verse>
				<verse number="23">И Авин и Фара и Офра,</verse>
				<verse number="24">И Хефар-Амона и Офнија и Гава; дванаест градова са селима својим;</verse>
				<verse number="25">Гаваон и Рама и Вирот,</verse>
				<verse number="26">И Миспа и Хефира и Моса,</verse>
				<verse number="27">И Рекем и Јерфаил и Тарала,</verse>
				<verse number="28">И Сила, Елеф и Јевус, а то је Јерусалим, Гават, Киријат; четрнаест градова са селима својим. То је наследство синова Венијаминових по породицама њиховим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Потом изађе други жреб за Симеуна, племе синова Симеунових по породицама њиховим, и би наследство њихово усред наследства синова Јудиних.</verse>
				<verse number="2">И допаде им у наследство Вирсавеја и Савеја и Молада,</verse>
				<verse number="3">И Асар-Суал и Вала и Асем,</verse>
				<verse number="4">И Елтолад и Ветуил и Орма,</verse>
				<verse number="5">И Сиклаг и Вет-Мархавот и Асар-Суса,</verse>
				<verse number="6">И Вет-Леваот и Саруен; тринаест градова са селима својим;</verse>
				<verse number="7">Ајин, Ремон и Етер и Асан, четири града са селима својим;</verse>
				<verse number="8">И сва села што беху око тих градова дори до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То је наследство племена синова Симеунових по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="9">Од дела синова Јудиних допаде наследство синовима Симеуновим, јер део синова Јудиних беше велик за њих, зато синови Симеунови добише наследство на њиховом наследству.</verse>
				<verse number="10">Потом изађе трећи жреб за синове Завулонове по породицама њиховим; и међа наследству њиховом би до Сариде.</verse>
				<verse number="11">А одатле иде међа њихова покрај мора на Маралу, и допире до Давасета, и иде на поток који је према Јокнеаму,</verse>
				<verse number="12">Па се окреће од Сариде на исток до међе кислот-таворске, и иде на Даврат и излази до Јафе;</verse>
				<verse number="13">Отуда иде опет к истоку до Гита-Ефера, а то је Ита-Касин, и излази на Ремон-Метоар, а то је Неја;</verse>
				<verse number="14">Отуда се савија међа к северу на Анатон, и излази у долину Јефтаил,</verse>
				<verse number="15">С Кататом и с Налалом и Симроном и Идалом и Витлејемом, дванаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="16">То је наследство синова Завулонових по породицама њиховим, то су градови и села њихова.</verse>
				<verse number="17">За Исахара изађе жреб четврти, за синове Исахарове по породицама њиховим;</verse>
				<verse number="18">А међа им би: Језраел и Кесулот и Суним,</verse>
				<verse number="19">И Аферајим и Сеон и Анахарат,</verse>
				<verse number="20">И Равит и Кисион и Авес,</verse>
				<verse number="21">И Ремет и Ен-Ганим и Ен-Ада и Бет-Фасис,</verse>
				<verse number="22">А отуда иде међа на Тавор и на Сахасиму и Вет-Семес, и удара у Јордан; шеснаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="23">То је наследство племена синова Исахарових по породицама њиховим; то су градови и села њихова.</verse>
				<verse number="24">Потом изађе жреб пети за племе синова Асирових по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="25">И међа им би: Хелкат и Алија и Ветен, и Ахсаф,</verse>
				<verse number="26">И Аламелех и Амад и Мисал, и пружа се до Кармела к мору и до Сихор-Ливната,</verse>
				<verse number="27">И одатле се савија к истоку на Вет-Дагон, и допире до Завулона и до долине Јефтаила к северу, и до Ветемека и Наила, и иде до Хавула налево;</verse>
				<verse number="28">И Хеврон и Реов и Амон и Кана скроз до Сидона великог;</verse>
				<verse number="29">Отуда се савија међа на Раму и до тврдог града Тира, а отуда се савија на Осу и излази на море покрај дела ахсивског;</verse>
				<verse number="30">И Ама и Афек и Реов; двадесет и два града са селима својим.</verse>
				<verse number="31">То је наследство племена синова Асирових по породицама њиховим, то су градови и села њихова.</verse>
				<verse number="32">За синове Нефталимове изађе жреб шести, за синове Нефталимове по породицама њиховим,</verse>
				<verse number="33">И међа им би од Елафа и од Алона до Сананима, и од Адами-Некева и Јавнила до Лакума, и излази на Јордан;</verse>
				<verse number="34">Потом се обрће међа на запад к Азнот-Тавору, и иде на Укок, и допире до Завулона с југа и до Асира са запада и до Јуде на Јордану с истока.</verse>
				<verse number="35">А тврди су градови: Сидим, Сер и Амат, Ракат и Хинерот,</verse>
				<verse number="36">И Адама и Рама и Асор,</verse>
				<verse number="37">И Кедес и Едреј и Ен-Асор,</verse>
				<verse number="38">И Ирон Мигдалил, Орем и Вет-Анат и Вет-Семес; деветнаест градова са селима својим.</verse>
				<verse number="39">То је наследство племена синова Нефталимових по породицама њиховим, то су градови са селима својим.</verse>
				<verse number="40">Седми жреб изађе за племе синова Данових по породицама њиховим,</verse>
				<verse number="41">И међа наследству њиховом би Сара и Естаол и Ир-Семес,</verse>
				<verse number="42">И Салавин и Ајалон и Јетла,</verse>
				<verse number="43">И Елон и Тамната и Акарон,</verse>
				<verse number="44">И Елтекон и Гиветон и Валат,</verse>
				<verse number="45">И Јуд и Вани-Варак и Гат-Римон,</verse>
				<verse number="46">И Ме-Јаркон и Ракон с међама својим према Јопи.</verse>
				<verse number="47">Али међе синова Данових изађоше мале за њих; зато изађоше синови Данови и ударише на Лесем и узеше га и побише оштрим мачем и освојише га, и населише се у њему, и Лесем прозваше Дан по имену Дана оца свог.</verse>
				<verse number="48">То је наследство племена синова Данових по породицама њиховим; то су градови и села њихова.</verse>
				<verse number="49">А кад поделише земљу по међама њеним, даше синови Израиљеви наследство Исусу, сину Навином, међу собом.</verse>
				<verse number="50">По заповести Господњој даше му град који заиска, Тамнат-Сарах у гори Јефремовој, а он сагради град и насели се у њему.</verse>
				<verse number="51">То су наследства која Елеазар свештеник и Исус син Навин и главари породица отачких у племенима синова Израиљевих поделише жребом у Силому пред Господом на вратима шатора од састанка, и тако поделише земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Потом рече Господ Исусу говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи синовима Израиљевим и реци: Одредите градове за уточишта, за које сам вам говорио преко Мојсија,</verse>
				<verse number="3">Да онамо утече крвник који убије кога нехотице, не мислећи, да вам буду уточишта од осветника.</verse>
				<verse number="4">Па кад ко утече у који од тих градова, нека стане пред вратима градским и нека каже старешинама оног града ствар своју, па нека га приме к себи, и дају му место да седи код њих.</verse>
				<verse number="5">И ако дође за њим осветник, нека му не дају крвника у руке, јер је нехотице убио ближњег нити је пре мрзео на њега.</verse>
				<verse number="6">Него нека седи у граду оном докле не стане пред збор на суд, до смрти поглавара свештеничког који буде онда, тада нека се крвник врати и иде у свој град и својој кући, у град из ког је утекао.</verse>
				<verse number="7">И оделише Кедес у Галилеји у гори Нефталимовој и Сихем у гори Јефремовој и Киријат-Арву, то је Хеврон, у гори Јудиној.</verse>
				<verse number="8">А преко Јордана од Јерихона на исток одредише Восор у пустињи, у равни, од племена Рувимовог, и Рамот у Галаду од племена Гадовог, и Голан у Васану од племена Манасијиног.</verse>
				<verse number="9">То су градови одређени свим синовима Израиљевим и дошљаку који живи међу њима, да побегне код њих ко год убије кога нехотице и да не погине од руке осветникове док не стане пред збор.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Тада дођоше главари отачких породица левитских к Елеазару свештенику и к Исусу сину Навином и главарима породица отачких и племенима синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="2">И рекоше им у Силому у земљи хананској говорећи: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се дају градови где ћемо живети и подграђа њихова за стоку нашу.</verse>
				<verse number="3">И дадоше синови Израиљеви Левитима од наследства свог по заповести Господњој ове градове и подграђа њихова:</verse>
				<verse number="4">Изађе жреб за породице Катове; и допаде синовима Арона свештеника између Левита жребом тринаест градова од племена Јудиног и од племена Симеуновог и од племена Венијаминовог.</verse>
				<verse number="5">А осталим синовима Катовим допаде жребом десет градова од породица племена Јефремовог и од племена Дановог и од половине племена Манасијиног.</verse>
				<verse number="6">А синовима Гирсоновим допаде жребом од породица племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од половине племена Манасијиног у Васану тринаест градова;</verse>
				<verse number="7">Синовима Мераријевим по породицама њиховим од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова.</verse>
				<verse number="8">Даше дакле синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова жребом, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="9">И даше од племена синова Јудиних и од племена синова Симеунових ове градове који се казују по именима:</verse>
				<verse number="10">И допаде синовима Ароновим од породица Катових између синова Левијевих, за које паде први жреб,</verse>
				<verse number="11">Њима допаде: Киријат-Арва, а Арва је отац Енаков, а тај је град Хеврон у гори Јудиној, с подграђем својим унаоколо.</verse>
				<verse number="12">А поље око тог града и села његова даше Халеву сину Јефонијином у наследство.</verse>
				<verse number="13">Даше дакле синовима Арона свештеника град за уточиште крвнику Хеврон с подграђем и Ливну с подграђем.</verse>
				<verse number="14">И Јатир с подграђем и Естемоју с подграђем,</verse>
				<verse number="15">И Олон с подграђем и Давир с подграђем,</verse>
				<verse number="16">И Ајин с подграђем, и Јуту с подграђем, и Вет-Семес с подграђем: девет градова од та два племена.</verse>
				<verse number="17">А од племена Венијаминовог Гаваон с подграђем, и Гавају с подграђем,</verse>
				<verse number="18">Анатот с подграђем, и Алмон с подграђем: четири града.</verse>
				<verse number="19">Свега градова синова Арона свештеника тринаест градова с подграђима.</verse>
				<verse number="20">А породицама синова Катових, Левитима, што их још беше од синова Катових, допадоше на њихов жреб градови од племена Јефремовог;</verse>
				<verse number="21">Допаде им град за уточиште крвнику Сихем с подграђем у гори Јефремовој, и Гезер с подграђем,</verse>
				<verse number="22">И Кивсајим с подграђем, и Вет-Орон с подграђем: четири града;</verse>
				<verse number="23">А од племена Дановог: Елтекон с подграђем, Гиветон с подграђем,</verse>
				<verse number="24">Ајалон с подграђем, Гат-Римон с подграђем: четири града.</verse>
				<verse number="25">А од половине племена Манасијиног: Танах с подграђем и Гат-Римон с подграђем: два града.</verse>
				<verse number="26">Свега десет градова с подграђима дадоше породицама синова Катових осталима.</verse>
				<verse number="27">А синовима Гирсоновим између породица левитских дадоше од половине племена Манасијиног град за уточиште крвнику Голан у Васану с подграђем, и Вестер с подграђем: два града;</verse>
				<verse number="28">А од племена Исахаровог: Кисон с подграђем, Даврот с подграђем.</verse>
				<verse number="29">Јармут с подграђем, Ен-Ганим с подграђем: четири града;</verse>
				<verse number="30">А од племена Асировог: Мисал с подграђем, Авдон с подграђем,</verse>
				<verse number="31">Хелкат с подграђем, и Реов с подграђем: четири града;</verse>
				<verse number="32">А од племена Нефталимовог град за уточиште крвнику Кедес у Галилеји с подграђем, и Амот-Дор с подграђем, и Картан с подграђем: три града.</verse>
				<verse number="33">Свега градова синова Гирсонових по породицама њиховим тринаест градова с подграђима.</verse>
				<verse number="34">А породицама синова Мераријевих, осталим Левитима, даше од племена Завулоновог Јокнеам с подграђем, Карту с подграђем,</verse>
				<verse number="35">Димну с подграђем, Налол с подграђем: четири града;</verse>
				<verse number="36">А од племена Рувимовог: Восор с подграђем, и Јазу с подграђем,</verse>
				<verse number="37">Кедимот с подграђем, и Мифат с подграђем: четири града;</verse>
				<verse number="38">А од племена Гадовог: град за уточиште крвнику Рамот у Галаду с подграђем, и Маханајим с подграђем.</verse>
				<verse number="39">Есевон с подграђем, Јазир с подграђем; свега четири града.</verse>
				<verse number="40">Све ове градове даше синовима Мераријевим по породицама њиховим, што још беху између породица левитских; и дође на жреб њихов дванаест градова.</verse>
				<verse number="41">Свега градова левитских у наследству синова Израиљевих беше четрдесет осам градова с подграђима.</verse>
				<verse number="42">А сви градови имају своја подграђа унаоколо; тако је у сваком граду.</verse>
				<verse number="43">Тако даде Господ Израиљу сву земљу, за коју се закле оцима њиховим да ће им је дати, и наследише је и населише се у њој.</verse>
				<verse number="44">И умири их Господ од свуда унаоколо, као што се заклео оцима њиховим; и нико се не одржа пред њима од свих непријатеља њихових; све непријатеље њихове предаде им Господ у руке.</verse>
				<verse number="45">Ништа не изоста од свег добра што беше обећао Господ дому Израиљевом; све се зби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног,</verse>
				<verse number="2">И рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао.</verse>
				<verse number="3">Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="4">А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана.</verse>
				<verse number="5">Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом.</verse>
				<verse number="6">И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.</verse>
				<verse number="7">А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,</verse>
				<verse number="8">И рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом.</verse>
				<verse number="9">И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија.</verse>
				<verse number="10">А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.</verse>
				<verse number="11">И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="12">А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима.</verse>
				<verse number="13">И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника,</verse>
				<verse number="14">И с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.</verse>
				<verse number="15">А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи:</verse>
				<verse number="16">Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?</verse>
				<verse number="17">Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи,</verse>
				<verse number="18">Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев?</verse>
				<verse number="19">Ако је земља наследства вашег нечиста, пређите у земљу наследства Господњег, у којој стоји шатор Господњи, и узмите наследство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтара Господа Бога нашег.</verse>
				<verse number="20">Није ли се Ахан син Зарин огрешио о ствари проклете, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за грех свој.</verse>
				<verse number="21">А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима хиљада Израиљевих:</verse>
				<verse number="22">Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, Он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и грешити Господу, нека нас не сачува данас.</verse>
				<verse number="23">Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или дарове или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.</verse>
				<verse number="24">Него то учинисмо бојећи се овог: рекосмо: сутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: Шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?</verse>
				<verse number="25">Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате део у Господу. Синови ваши ће одбити синове наше да се не боје Господа.</verse>
				<verse number="26">Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,</verse>
				<verse number="27">Него да буде сведок међу нама и вама, и међу наслеђем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред Њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: Ви немате део у Господу.</verse>
				<verse number="28">Јер рекосмо: Ако кад кажу тако нама или натражју нашем, тада ћемо им казати: Видите слику од олтара Господњег коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је сведочанство међу нама и вама.</verse>
				<verse number="29">Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтара Господа Бога нашег, који је пред шатором Његовим.</verse>
				<verse number="30">А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од хиљада Израиљевих који беху с њим, речи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.</verse>
				<verse number="31">И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовим и синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ кад се не огрешисте Господу тим грехом, и сачувасте синове Израиљеве од гнева Господњег.</verse>
				<verse number="32">И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим, и јавише им ствар.</verse>
				<verse number="33">И би по вољи синовима Израиљевим; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.</verse>
				<verse number="34">И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: Сведок је међу нама да је Господ Бог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А после много времена, пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових унаоколо, и Исус би стар и временит,</verse>
				<verse number="2">Дозва Исус све синове Израиљеве, старешине њихове и поглаваре њихове и судије и управитеље њихове, и рече им: Ја сам стар и временит;</verse>
				<verse number="3">А ви сте видели све што је учинио Господ Бог ваш свим овим народима вас ради, јер је Господ Бог ваш сам војевао за вас.</verse>
				<verse number="4">Видите, разделио сам вам жребом ове народе, који осташе, у наследство по племенима вашим од Јордана, све народе које истребих до великог мора на запад.</verse>
				<verse number="5">И Господ Бог ваш разагнаће их испред вас и истребиће их испред вас, и наследићете земљу њихову, као што вам је рекао Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="6">Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни надесно ни налево,</verse>
				<verse number="7">Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате.</verse>
				<verse number="8">Него се држите Господа Бога свог, као што сте чинили до данас.</verse>
				<verse number="9">Зато је Господ одагнао испред вас народе велике и јаке, и нико се није одржао пред вама до данас.</verse>
				<verse number="10">Један човек између вас гониће хиљаду, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао.</verse>
				<verse number="11">Пазите дакле добро да љубите Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="12">Јер ако се одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, и с њима се опријатељите и помешате се с њима и они с вама,</verse>
				<verse number="13">Знајте заиста да Господ Бог ваш неће више изгонити те народе испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа, и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="14">И ево, ја идем сада куда иде све на земљи; познајте дакле свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свег добра што вам је обрекао Господ Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа.</verse>
				<verse number="15">А како вам се навршило свако добро што вам је обрекао Господ Бог ваш, тако ће Господ пустити на вас сва зла, докле вас не истреби с ове добре земље, коју вам је дао Господ Бог ваш,</verse>
				<verse number="16">Ако преступите завет Господа Бога свог који вам је заповедио, и одете да служите другим боговима, и станете им се клањати; и распалиће се гнев Господњи на вас, и нестаће вас брзо с те добре земље, коју вам је дао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Потом сабра Исус сва племена Израиљева у Сихем, и сазва старешине Израиљеве и поглаваре његове и судије његове и управитеље његове, и сташе пред Богом.</verse>
				<verse number="2">И рече Исус свом народу: Овако вели Господ Бог Израиљев: С оне стране реке живеше некада оци ваши, Тара отац Аврамов и отац Нахоров, и служише другим боговима.</verse>
				<verse number="3">Али узех оца вашег Аврама испреко реке и проведох га кроз сву земљу хананску и умножих семе његово давши му Исака.</verse>
				<verse number="4">А Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир да је његова; а Јаков и синови његови сиђоше у Мисир.</verse>
				<verse number="5">И послах Мојсија и Арона, и мучих Мисир, како учиних усред њега, потом вас изведох.</verse>
				<verse number="6">А кад изведох из Мисира оце ваше, дођоше на море, а Мисирци гонише оце ваше с колима и с коњицима до Црвеног мора.</verse>
				<verse number="7">Тада завапише ка Господу, и поставих таму између вас и Мисираца, и наведох на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Мисираца; потом остасте у пустињи дуго времена.</verse>
				<verse number="8">Иза тога доведох вас у земљу Амореја који живљаху с оне стране Јордана; и они се побише с вама, али их дадох вама у руке, те наследисте земљу њихову, и истребих их испред вас.</verse>
				<verse number="9">А Валак син Сефоров, цар моавски, подиже се да се бије с Израиљем, и посла те дозва Валама сина Веоровог да вас прокуне.</verse>
				<verse number="10">Али не хтех послушати Валама, те вас он још благослови, и избавих вас из руке његове.</verse>
				<verse number="11">Потом пређосте преко Јордана, и дођосте под Јерихон, и бише се с вама Јерихоњани, Амореји и Ферезеји и Хананеји и Хетеји и Гергесеји и Јевеји и Јевусеји; и дадох их вама у руке.</verse>
				<verse number="12">И послах пред вама стршљенове, који их изагнаше испред вас, два цара аморејска; не мачем твојим ни луком твојим.</verse>
				<verse number="13">И дадох вам земљу, коју не радисте, и градове, које не градисте, и у њима живите; из винограда и из маслиника, којих нисте садили, једете.</verse>
				<verse number="14">Зато сада бојте се Господа и служите Му верно и истинито; и поврзите богове, којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Мисиру, па служите Господу.</verse>
				<verse number="15">Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу.</verse>
				<verse number="16">А народ одговори и рече: Не дај Боже да оставимо Господа да служимо другим боговима.</verse>
				<verse number="17">Јер Господ Бог наш, Он је извео нас и оце наше из земље мисирске, из дома ропског, и Он је учинио пред нашим очима оне знаке велике, и чувао нас целим путем којим идосмо, и по свим народима кроз које прођосмо.</verse>
				<verse number="18">И Господ је истерао испред нас све народе и Амореје, који живљаху у овој земљи; и ми ћемо служити Господу, јер је Бог наш.</verse>
				<verse number="19">А Исус рече народу: Не можете служити Господу, јер је свет Бог, Бог ревнитељ, неће подносити ваше невере и ваше грехе.</verse>
				<verse number="20">Кад оставите Господа и станете служити туђим боговима, окренуће се и зло ће вам учинити, и истребиће вас, пошто вам је добро чинио.</verse>
				<verse number="21">А народ рече Исусу: Не, него ћемо Господу служити.</verse>
				<verse number="22">А Исус рече народу: Сами сте себи сведоци да сте изабрали себи Господа да Му служите. И они рекоше: Сведоци смо.</verse>
				<verse number="23">Поврзите дакле богове туђе што су међу вама, и привијте срце своје ка Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="24">А народ рече Исусу: Господу Богу свом служићемо и глас Његов слушаћемо.</verse>
				<verse number="25">Тако учини Исус завет с народом онај дан и постави им уредбе и законе у Сихему.</verse>
				<verse number="26">И записа Исус ове речи у књигу закона Божјег; и узевши камен велик подиже га онде под храстом који беше код светиње Господње.</verse>
				<verse number="27">И рече Исус свом народу: Ево, камен овај нека вам буде сведочанство; јер је чуо све речи Господње, које нам је говорио; и нека вам буде сведочанство да не бисте слагали Богу свом.</verse>
				<verse number="28">Потом распусти Исус народ, сваког на његово наследство.</verse>
				<verse number="29">А после ових ствари умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.</verse>
				<verse number="30">И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Сараху, који је у гори Јефремовој, са севера гори Гасу.</verse>
				<verse number="31">И служи Израиљ Господу свега века Исусовог и свега века старешина, које дуго живеше иза Исуса и који су знали сва дела Господња, која учини Израиљу.</verse>
				<verse number="32">И кости Јосифове, које донесоше синови Израиљеви из Мисира, погребоше у Сихему, у делу поља које је купио Јаков од синова Емора оца Сихемовог за сто новаца; и бише у синова Јосифових у наследству њиховом.</verse>
				<verse number="33">И Елеазар син Аронов умре, и погребоше га на брду Финеса сина његовог, које му беше дано у гори Јефремовој.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="7">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А по смрти Исусовој упиташе синови Израиљеви Господа говорећи: Ко ће између нас ићи први на Хананеје да се бије с њима?</verse>
				<verse number="2">И Господ рече: Јуда нека иде; ето дао сам му земљу у руке.</verse>
				<verse number="3">А Јуда рече Симеуну брату свом: Хајде са мном на мој део да се бијемо с Хананејима; пак ћу и ја ићи с тобом на твој део. И пође Симеун с њим.</verse>
				<verse number="4">И изиђе Јуда; и даде им Господ Хананеје и Ферезеје у руке, и побише их у Везеку десет хиљада људи.</verse>
				<verse number="5">Јер нађоше Адони-Везека у Везеку, и ударише на њ, и побише Хананеје и Ферезеје.</verse>
				<verse number="6">И побеже Адони-Везек, а они га потераше и ухвативши га одсекоше му палце у руку и у ногу.</verse>
				<verse number="7">Тада рече Адони-Везек: Седамдесет царева одсечених палаца у руку и у ногу купише шта беше под мојим столом; како сам чинио, тако ми плати Бог. И одведоше га у Јерусалим, и онде умре.</verse>
				<verse number="8">Јер синови Јудини ударише на Јерусалим и узеше га, и исекоше грађане оштрим мачем, а град сажегоше огњем.</verse>
				<verse number="9">Потом изиђоше синови Јудини да војују на Хананеје, који живљаху у гори и на југу и у равни.</verse>
				<verse number="10">И Јуда изиђе на Хананеје који живљаху у Хеврону, а Хеврону беше пре име Киријат-Арва; и побише Сесаја и Ахимана и Талмаја.</verse>
				<verse number="11">А одатле отидоше на Давиране, а Давиру пре беше име Киријат-Сефер.</verse>
				<verse number="12">И рече Халев: Ко савлада Киријат-Сефер и узме га, даћу му Ахсу кћер своју за жену.</verse>
				<verse number="13">И узе га Готонило, син Кенезов, млађи брат Халевов; и даде му Ахсу кћер своју за жену.</verse>
				<verse number="14">И кад полажаше, наговараше је да иште у оца њеног поље: Па скочи с магарца. А Халев јој рече: Шта ти је?</verse>
				<verse number="15">А она му рече: Дај ми дар; кад си ми дао суву земљу, дај ми и изворе водене. И даде јој Халев изворе горње и изворе доње.</verse>
				<verse number="16">А и синови Кенеја таста Мојсијевог изиђоше из града палмовог са синовима Јудиним у пустињу Јудину, која је на југу од Арада. И дошавши живљаху с народом.</verse>
				<verse number="17">Потом изиђе Јуда са Симеуном братом својим, и побише Хананеје који живљаху у Сефату, и раскопаше га, и прозва се град Орма.</verse>
				<verse number="18">И Газу узе Јуда с међама њеним, и Аскалон с међама његовим, и Акарон с међама његовим.</verse>
				<verse number="19">Јер Господ беше с Јудом, те освоји гору; али не изагна оне који живљаху у долини, јер имаху гвоздена кола.</verse>
				<verse number="20">И дадоше Халеву Хеврон, као што беше заповедио Мојсије, а он изагна оданде три сина Енакова.</verse>
				<verse number="21">А синови Венијаминови не изагнаше Јевусеја који живљаху у Јерусалиму; него Јевусеји осташе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим до овог дана.</verse>
				<verse number="22">Изиђоше и синови Јосифови на Ветиљ, и Господ беше с њима.</verse>
				<verse number="23">И уходише Ветиљ синови Јосифови, а име граду беше пре Луз.</verse>
				<verse number="24">И уходе видеше човека који иђаше из града и рекоше му: Хајде покажи нам куда ћемо ући у град, па ћемо ти учинити милост.</verse>
				<verse number="25">А он им показа куда ће ући у град: и исекоше у граду све оштрим мачем, а оног човека пустише са свом породицом његовом.</verse>
				<verse number="26">И отиде онај човек у земљу хетејску, и онде сазида град, и прозва га Луз; то му је име до данас.</verse>
				<verse number="27">А Манасија не изагна становнике из Вет-Сана и села његових, ни из Танаха и села његових, ни становнике из Дора и села његових, ни становнике из Ивлеама и села његових, ни становнике из Мегида и села његових; и Хананеји стадоше живети у тој земљи.</verse>
				<verse number="28">А кад ојача Израиљ, удари на Хананеје данак, али их не изагна.</verse>
				<verse number="29">Ни Јефрем не изагна Хананеје који живљаху у Гезеру; него осташе Хананеји с њим у Гезеру.</verse>
				<verse number="30">Завулон не изагна становнике из Китрона, ни становнике из Налола; него осташе Хананеји с њим, и плаћаху данак.</verse>
				<verse number="31">Асир не изагна становнике из Акона, ни становнике из Сидона ни из Алава, ни из Ахазива, ни из Хелве, ни из Афика, ни из Реова;</verse>
				<verse number="32">Него Асир живљаше међу Хананејима, становницима оне земље, јер их не изагна.</verse>
				<verse number="33">Нефталим не изагна становнике из Вет-Семеса, ни становнике из Вет-Аната; него живљаше међу Хананејима становницима оне земље; и становници у Вет-Семесу и у Вет-Анату плаћаху им данак.</verse>
				<verse number="34">А Амореји притешњаваху синове Данове у гори, и не даваху им силазити у долину.</verse>
				<verse number="35">И Амореји стадоше живети у гори Ересу, у Ајалону и у Салвиму; а кад осили рука дома Јосифовог, плаћаше данак.</verse>
				<verse number="36">А међа Аморејима беше од горе акравимске, од стене па навише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.</verse>
				<verse number="2">А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?</verse>
				<verse number="3">Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.</verse>
				<verse number="4">А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.</verse>
				<verse number="5">Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.</verse>
				<verse number="6">А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.</verse>
				<verse number="7">И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.</verse>
				<verse number="8">Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.</verse>
				<verse number="9">И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.</verse>
				<verse number="10">И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.</verse>
				<verse number="11">И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.</verse>
				<verse number="12">И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.</verse>
				<verse number="13">И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.</verse>
				<verse number="14">И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.</verse>
				<verse number="15">Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.</verse>
				<verse number="16">Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.</verse>
				<verse number="17">Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.</verse>
				<verse number="18">И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.</verse>
				<verse number="19">А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.</verse>
				<verse number="20">Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,</verse>
				<verse number="21">Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре,</verse>
				<verse number="22">Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.</verse>
				<verse number="23">И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиљ, све оне који не знаху за ратове хананске,</verse>
				<verse number="2">Да би барем наслеђе синова Израиљевих знало и разумело шта је рат, барем они који од пре нису знали:</verse>
				<verse number="3">Пет кнежевина филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.</verse>
				<verse number="4">Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповести Господње, које је заповедио оцима њиховим преко Мојсија.</verse>
				<verse number="5">И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.</verse>
				<verse number="6">И жењаху се кћерима њиховим и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховим.</verse>
				<verse number="7">И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога свог и служаху Валима и луговима.</verse>
				<verse number="8">Зато се разгневи Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму цару месопотамском; и служаше синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.</verse>
				<verse number="9">Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевим да их избави, Готонила сина Кенезовог, млађег брата Халевовог,</verse>
				<verse number="10">И беше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиђе на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима цара месопотамског; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.</verse>
				<verse number="11">И земља би мирна четрдесет година. Потом умре Готонило син Кенезов.</verse>
				<verse number="12">А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укрепи Еглона цара моавског на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="13">Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.</verse>
				<verse number="14">И синови Израиљеви служише Еглону цару моавском осамнаест година.</verse>
				<verse number="15">Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода сина Гире сина Венијаминовог, човека који беше левак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону цару моавском.</verse>
				<verse number="16">А Аод начини себи мач са обе стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.</verse>
				<verse number="17">И однесе дар Еглону цару моавском; а Еглон беше човек врло дебео.</verse>
				<verse number="18">И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.</verse>
				<verse number="19">Па сам врати се од ликова камених, који беху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Ћути! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.</verse>
				<verse number="20">А Аод приступи к њему; а он сеђаше сам у летњој соби; па рече Аод: Реч Божју имам да ти кажем. Тада он уста с престола.</verse>
				<verse number="21">А Аод потеже левом руком својом и узе мач од десне бедрице и сатера му га у трбух,</verse>
				<verse number="22">И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиђе нечист.</verse>
				<verse number="23">Потом изиђе Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.</verse>
				<verse number="24">А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваљда иде напоље у клети до летње собе.</verse>
				<verse number="25">И већ им се досади чекати а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.</verse>
				<verse number="26">А Аод докле се они забавише побеже и прође ликове камене, и утече у Сериот.</verse>
				<verse number="27">А кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напред.</verse>
				<verse number="28">Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сиђоше за њим, и узеше Моавцима бродове јорданске, и не даваху никоме прећи.</verse>
				<verse number="29">И тада побише Моавце, око десет хиљада људи, све богате и храбре, и ни један не утече.</verse>
				<verse number="30">Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.</verse>
				<verse number="31">А после њега наста Самегар син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="2">И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.</verse>
				<verse number="3">И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.</verse>
				<verse number="4">У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.</verse>
				<verse number="5">И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.</verse>
				<verse number="6">А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових?</verse>
				<verse number="7">Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.</verse>
				<verse number="8">А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.</verse>
				<verse number="9">А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.</verse>
				<verse number="10">И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора иђаше с њим.</verse>
				<verse number="11">А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса.</verse>
				<verse number="12">И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.</verse>
				<verse number="13">И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.</verse>
				<verse number="14">Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим.</verse>
				<verse number="15">И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице.</verse>
				<verse number="16">А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан.</verse>
				<verse number="17">А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир међу Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина.</verse>
				<verse number="18">И изиђе Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.</verse>
				<verse number="19">А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри.</verse>
				<verse number="20">А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема.</verse>
				<verse number="21">Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатера му колац кроз слепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умре.</verse>
				<verse number="22">И гле, Варак тераше Сисару, и Јаиља му изиђе на сусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човека ког тражиш. И уђе к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слепим очима.</verse>
				<verse number="23">Тако покори Бог у онај дан Јавина цара хананског пред синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="24">И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:</verse>
				<verse number="2">Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.</verse>
				<verse number="3">Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="4">Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.</verse>
				<verse number="5">Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.</verse>
				<verse number="6">За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.</verse>
				<verse number="7">Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.</verse>
				<verse number="8">Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?</verse>
				<verse number="9">Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.</verse>
				<verse number="10">Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.</verse>
				<verse number="11">Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.</verse>
				<verse number="12">Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.</verse>
				<verse number="13">Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.</verse>
				<verse number="14">Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.</verse>
				<verse number="15">И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.</verse>
				<verse number="16">Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.</verse>
				<verse number="17">Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?</verse>
				<verse number="18">Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.</verse>
				<verse number="19">Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.</verse>
				<verse number="20">С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.</verse>
				<verse number="21">Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.</verse>
				<verse number="22">Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.</verse>
				<verse number="23">Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.</verse>
				<verse number="24">Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.</verse>
				<verse number="25">Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.</verse>
				<verse number="26">Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.</verse>
				<verse number="27">Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.</verse>
				<verse number="28">С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?</verse>
				<verse number="29">Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:</verse>
				<verse number="30">Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.</verse>
				<verse number="31">Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Мадијанима за седам година.</verse>
				<verse number="2">И осили рука мадијанска над Израиљем, те од страха мадијанског начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде.</verse>
				<verse number="3">И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих.</verse>
				<verse number="4">И ставши у логор против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца.</verse>
				<verse number="5">Јер се подизаху са стадима својим и са шатором својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима и камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је.</verse>
				<verse number="6">Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="7">А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана,</verse>
				<verse number="8">Господ посла пророка синовима Израиљевим, а он им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропског,</verse>
				<verse number="9">И избавио сам вас из руке мисирске и из руку свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.</verse>
				<verse number="10">Пак вам рекох: Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте глас мој.</verse>
				<verse number="11">Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон вршаше пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана.</verse>
				<verse number="12">И јави му се анђео Господњи, и рече му: Господ је с тобом, храбри јуначе!</verse>
				<verse number="13">А Гедеон му рече: О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? И где су сва чудеса Његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: Није ли нас Господ извео из Мисира? А сад нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.</verse>
				<verse number="14">А Господ га погледа и рече му: Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиљ из руку мадијанских. Не послах ли те?</verse>
				<verse number="15">А он Му рече: О Господе, чим ћу избавити Израиљ? Ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијином, а ја сам најмањи у дому оца свог.</verse>
				<verse number="16">Тад му рече Господ: Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијане као једног.</verse>
				<verse number="17">А Гедеон Му рече: Ако сам нашао милост пред Тобом, дај ми знак да Ти говориш са мном.</verse>
				<verse number="18">Немој отићи одавде докле се ја не вратим к Теби и донесем дар свој и ставим преда Те. А Он рече: Чекаћу докле се вратиш.</verse>
				<verse number="19">Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а супу у лонац, и донесе Му под храст, и постави.</verse>
				<verse number="20">А анђео Божји рече му: Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а супу пролиј. И он учини тако.</verse>
				<verse number="21">Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових.</verse>
				<verse number="22">А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?</verse>
				<verse number="23">А Господ му рече: Буди миран, не бој се, нећеш умрети.</verse>
				<verse number="24">И Гедеон начини онде олтар Господу, и назва га Мир Господњи. Стоји и данас у Офри авијезеритској.</verse>
				<verse number="25">И исту ноћ рече му Господ: Узми јунца који је оца твог, јунца другог од седам година; и раскопај олтар Валов који има отац твој, и исеци луг који је код њега.</verse>
				<verse number="26">И начини олтар Господу Богу свом наврх ове стене, на згодном месту, па онда узми другог јунца, и принеси жртву паљеницу на дрвима оног луга који исечеш.</verse>
				<verse number="27">Тада узе Гедеон десет људи између слуга својих, и учини како му заповеди Господ; али се бојаше дома оца свог и мештана, те не учини дању него учини ноћу.</verse>
				<verse number="28">А кад ујутру усташе мештани, а то раскопан олтар Валов и луг код њега исечен; а јунац други принесен на жртву паљеницу на олтару начињеном.</verse>
				<verse number="29">И рекоше један другом: Ко то учини? И траживши и распитавши рекоше: Гедеон син Јоасов учини то.</verse>
				<verse number="30">Па рекоше мештани Јоасу; изведи сина свог да се погуби, што раскопа олтар Валов и што исече луг код њега.</verse>
				<verse number="31">А Јоас рече свима који стајаху око њега: Ви ли хоћете да браните Вала? Ви ли хоћете да га избавите? Ко га брани, погинуће јутрос. Ако је бог, нека сам расправи с њим што му је раскопао олтар.</verse>
				<verse number="32">И прозва га оног дана Јеровал говорећи: Нека расправи с њим Вал што му је раскопао олтар.</verse>
				<verse number="33">А сви Мадијани и Амалици и источни народ беху се скупили и прешавши преко Јордана беху стали у логор у долини Језраелу.</verse>
				<verse number="34">А Дух Господњи наоружа Гедеона, и он затруби у трубу, и скупи око себе породицу Авијезерову.</verse>
				<verse number="35">И посла гласнике по свему племену Манасијином, и скупише се око њега; посла гласнике и у племе Асирово и Завулоново и Нефталимово, те и они изиђоше пред њих.</verse>
				<verse number="36">Тада рече Гедеон Богу: Ако ћеш Ти избавити мојом руком Израиља, као што си рекао,</verse>
				<verse number="37">Ево, ја ћу метнути руно на гумну: ако роса буде само на руну а по свој земљи суво, онда ћу знати да ћеш мојом руком избавити Израиља, као што си рекао.</verse>
				<verse number="38">И би тако; јер кад уста сутрадан, исцеди руно, и истече роса из руна пуна здела.</verse>
				<verse number="39">Опет рече Гедеон Богу: Немој се гневити на ме, да проговорим још једном; да обиђем руно још једном, нека буде само руно суво, а по свој земљи нека буде роса.</verse>
				<verse number="40">И Бог учини тако ону ноћ; и би само руно суво а по свој земљи би роса.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И урани Јеровал, то је Гедеон, и сав народ што беше с њим, и стадоше у логор код извора Арода; а војска мадијанска беше му са севера крај горе Мореха у долини.</verse>
				<verse number="2">А Господ рече Гедеону: Много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијане у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: Моја ме рука избави.</verse>
				<verse number="3">Него сада огласи да чује народ и реци: Ко се боји и кога је страх, нека се врати и нек иде одмах ка гори Галаду. И врати се из народа двадесет и две хиљаде; а десет хиљада оста.</verse>
				<verse number="4">Опет рече Господ Гедеону: Још је много народа; сведи их на воду, и онде ћу ти их пребрати; за ког ти год кажем: Тај нека иде с тобом, нека иде с тобом; а за кога ти год кажем: Тај нека не иде с тобом, нека не иде.</verse>
				<verse number="5">И сведе народ на воду; а Господ рече Гедеону: Који стане лаптати језиком воду, као што лапће пас, метни га на страну; тако и сваког који клекне на колена да пије.</verse>
				<verse number="6">И оних који лапташе, руком својом к устима принесавши воду, беше три стотине људи; а сав остали народ клече на колена своја да пију воде.</verse>
				<verse number="7">Тада рече Господ Гедеону: С тих триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане; нека дакле одлази сав овај народ свако на своје место.</verse>
				<verse number="8">И народ узе брашњенице и трубе; и Гедеон отпусти све људе Израиљце да иду сваки у свој шатор, а оних триста људи задржа. А логор мадијански беше ниже њега у долини.</verse>
				<verse number="9">И ону ноћ рече му Господ: Устани, сиђи у логор, јер ти га дадох у руке.</verse>
				<verse number="10">Ако ли се бојиш сам сићи, сиђи у логор са Фуром момком својим,</verse>
				<verse number="11">И чућеш шта говоре, па ће ти осилити руке и ударићеш на логор. И сиђе он и Фура момак његов до краја војске која беше у логору.</verse>
				<verse number="12">А Мадијани и Амалици и сав народ источни лежаху по долини као скакавци, тако их беше много; и камилама њиховим не беше броја; беше их много као песка по брегу морском,</verse>
				<verse number="13">И кад дође Гедеон, а то један приповедаше другу свом сан и говораше: Гле усних, а то печен хлеб јечмен котрљаше се к логору мадијанском и дође до шатора и стаде ударати о њих, те падаху, и испремета их, и попадаше шатори.</verse>
				<verse number="14">А друг му одговори и рече: То није друго него мач Гедеона сина Јоасовог човека Израиљца; предао му је у руке Бог Мадијане и сав овај логор.</verse>
				<verse number="15">И кад Гедеон чу како онај приповеди сан и како га овај истумачи, поклони се и врати се у логор израиљски и рече: Устајте, јер вам даде Господ у руке логор мадијански.</verse>
				<verse number="16">Потом раздели триста људи у три чете, и даде свакоме по трубу у руку и по празан жбан и по луч у жбан.</verse>
				<verse number="17">И рече им: На мене гледајте, па тако чините; гле, је ћу доћи на крај логора, па шта ја ушчиним, то чините.</verse>
				<verse number="18">Кад ја затрубим у трубу и сви који буду са мном, тада и ви затрубите у трубе око свега логора, и вичите: Мач Господњи и Гедеонов.</verse>
				<verse number="19">И дође Гедеон и сто људи што беху с њим на крај логора, у почетак средње страже, истом беху променили стражу; а они затрубеше у трубе и полупаше жбанове које имаху у рукама.</verse>
				<verse number="20">Тако три чете затрубише у трубе и полупаше жбанове, и држаху у левој руци лучеве а у десној трубе трубећи, и повикаше: Мач Господњи и Гедеонов.</verse>
				<verse number="21">И стадоше сваки на свом месту око војске; а сва се војска смете и стадоше викати и бежати.</verse>
				<verse number="22">А кад затрубише у трубе оних три стотине, Господ обрати мач свакоме на друга његовог по свему логору, те побеже војска до Вет-Асете, у Зерерат, до обале авел-меолске код Тавата.</verse>
				<verse number="23">А Израиљци из племена Нефталимовог и Асирова и из свега племена Манасијиног стекоше се и гонише Мадијане.</verse>
				<verse number="24">И Гедеон посла гласнике по свој гори Јефремовој говорећи: Сиђите пред Мадијане и ухватите им воде до Ветваре дуж Јордана. И стекоше се сви људи из племена Јефремовог и ухватише воде до Ветваре дуж Јордана.</verse>
				<verse number="25">И ухватише два кнеза мадијанска, Орива и Зива, и убише Орива на стени Оривовој, а Зива убише код теснаца Зивовог; и гонише Мадијане, и донесоше главу Оривову и Зивову ка Гедеону преко Јордана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А људи од племена Јефремовог рекоше му: Шта нам то учини те нас не позва кад пође у бој на Мадијане? И викаху на њ жестоко.</verse>
				<verse number="2">А он им рече: Па шта сам учинио тако као ви? Није ли пабирчење Јефремово боље него берба Авијезерова?</verse>
				<verse number="3">Вама је у руке дао Господ кнезове мадијанске, Орива и Зива; па шта ја могох учинити тако као ви? Тада се утиша дух њихов према њему кад тако говори.</verse>
				<verse number="4">А кад Гедеон дође на Јордан, пређе преко њега с триста људи који беху с њим, а беху уморни гонећи.</verse>
				<verse number="5">Па рече људима Сокоћанима: Дајте неколико хлебова народу који иде за мном, јер су уморни, а ја гоним Зевеја и Салмана цареве мадијанске.</verse>
				<verse number="6">А главари сокотски рекоше му: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци да дамо хлеба твојој војсци?</verse>
				<verse number="7">А Гедеон им рече: Кад ми Бог преда Зевеја и Салмана у руке, тада ћу помлатити телеса ваша трњем из ове пустиње и драчом.</verse>
				<verse number="8">И отиде оданде у Фануил, и рече Фануиљанима исто онако, а они му одговорише као што одговорише људи у Сокоту.</verse>
				<verse number="9">Зато и људима Фануиљанима рече: Кад се вратим здраво, развалићу ту кулу.</verse>
				<verse number="10">А Зевеј и Салман беху у Каркору, и војска њихова с њима, око петнаест хиљада, што их год оста од све војске источне; а побијених беше сто и двадесет хиљада људи који махаху мачем.</verse>
				<verse number="11">И отиде Гедеон преко оних што живе под шаторима, с истока Нови и Јогвеји, и удари на војску кад војска стајаше безбрижна.</verse>
				<verse number="12">А Зевеј и Салман побегоше, а он их потера, и ухвати два цара мадијанска, Зевеја и Салмана, и распуди сву војску.</verse>
				<verse number="13">И врати се Гедеон син Јоасов из боја пре сунчаног рођаја.</verse>
				<verse number="14">И ухвати момка из Сокота, и испитива га; а он му пописа кнезове сокотске и старешине, седамдесет и седам људи.</verse>
				<verse number="15">Па кад дође к Сокоћанима, рече: Ево Зевеја и Салмана, за које ми се ругасте говорећи: Је ли песница Зевејева и Салманова већ у твојој руци, да дамо хлеба уморним људима твојим?</verse>
				<verse number="16">И узевши старешине оног места и трња из пустиње и драче даде на њима углед Сокоћанима.</verse>
				<verse number="17">И кулу фануилску развали и поби људе тамошње.</verse>
				<verse number="18">Потом рече Зевеју и Салману: Какви беху људи које побисте на Тавору? А они рекоше: Такви као ти; сваки беше на очима као царски син.</verse>
				<verse number="19">А он рече: То беху моја браћа, синови моје матере. Тако Господ био жив! Да сте их оставили у животу, не бих вас погубио.</verse>
				<verse number="20">Тада рече Јетеру првенцу свом: Устани, погуби их. Али дете не извуче мач свој, јер се бојаше, јер беше још дете.</verse>
				<verse number="21">Тада рече Зевеј и Салман: Устани ти, уложи на нас; јер какав је човек онаква му је и снага. И уставши Гедеон погуби Зевеја и Салмана, и узе месечиће који беху о вратовима камила њихових.</verse>
				<verse number="22">Потом рекоше Израиљци Гедеону: Буди нам господар ти и син твој и син сина твог, јер си нас избавио из руке мадијанске.</verse>
				<verse number="23">А Гедеон им рече: Нећу вам ја бити господар, нити ће вам син мој бити господар; Господ ће вам бити Господар.</verse>
				<verse number="24">Још им рече Гедеон: Једно ћу искати од вас: да ми дате сваки гривну од плена свог. А гривне имаху златне, јер беху Исмаиљци.</verse>
				<verse number="25">И одговорише: Даћемо драге воље. И разастрвши хаљину бацише на њу гривне, сваки од плена свог.</verse>
				<verse number="26">И беше на меру златних гривана што изиска хиљаду и седам стотина сикала злата, осим месечића и ланчића и хаљина скерлетних, што ношаху цареви мадијански, и осим литарова, што беху око врата камила њихових.</verse>
				<verse number="27">И Гедеон начини од тога оплећак, и остави га у свом граду Офри; и онде сав Израиљ стаде чинити прељубу за њим, и би Гедеону и дому његовом замка.</verse>
				<verse number="28">Тако бише покорени Мадијани пред синовима Израиљевим, и више не дигоше главе. И земља би мирна четрдесет година за века Гедеоновог.</verse>
				<verse number="29">И отишавши Јеровал син Јоасов оста у својој кући.</verse>
				<verse number="30">И имаше Гедеон седамдесет синова, који изиђоше од бедара његових, јер имаше много жена.</verse>
				<verse number="31">И иноча његова, која беше у Сихему, и она му роди сина, и наде му име Авимелех.</verse>
				<verse number="32">Потом умре Гедеон син Јоасов у доброј старости, и би погребен у гробу Јоаса оца свог Авијезерита у Офри.</verse>
				<verse number="33">И кад умре Гедеон, опет синови Израиљеви чинише прељубу за Валима, и поставише себи Вал-Верита за бога.</verse>
				<verse number="34">И не сећаше се синови Израиљеви Господа Бога свог, који их је избавио из руку свих непријатеља њихових унаоколо.</verse>
				<verse number="35">И не учинише милости дому Јеровала Гедеона према свему добру што је он учинио Израиљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.</verse>
				<verse number="3">Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.</verse>
				<verse number="4">И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.</verse>
				<verse number="5">И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.</verse>
				<verse number="6">Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.</verse>
				<verse number="7">А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!</verse>
				<verse number="8">Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.</verse>
				<verse number="9">А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?</verse>
				<verse number="10">Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.</verse>
				<verse number="11">А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?</verse>
				<verse number="12">Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.</verse>
				<verse number="13">А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?</verse>
				<verse number="14">Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.</verse>
				<verse number="15">А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.</verse>
				<verse number="16">Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?</verse>
				<verse number="17">Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.</verse>
				<verse number="18">А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.</verse>
				<verse number="19">Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.</verse>
				<verse number="20">Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.</verse>
				<verse number="21">Тада побеже Јотам, и побегав дође у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог.</verse>
				<verse number="22">И влада Авимелех Израиљем три године.</verse>
				<verse number="23">Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха.</verse>
				<verse number="24">Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју.</verse>
				<verse number="25">И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.</verse>
				<verse number="26">Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уђоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.</verse>
				<verse number="27">И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.</verse>
				<verse number="28">И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе?</verse>
				<verse number="29">О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изиђи.</verse>
				<verse number="30">А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло.</verse>
				<verse number="31">И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.</verse>
				<verse number="32">Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу.</verse>
				<verse number="33">А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука.</verse>
				<verse number="34">И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете.</verse>
				<verse number="35">А Гал син Еведов изиђе и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изиђе из заседе.</verse>
				<verse number="36">А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи.</verse>
				<verse number="37">Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској.</verse>
				<verse number="38">А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим.</verse>
				<verse number="39">И изиђе Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.</verse>
				<verse number="40">Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских.</verse>
				<verse number="41">И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему.</verse>
				<verse number="42">А сутрадан изиђе народ у поље и би јављено Авимелеху.</verse>
				<verse number="43">А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их.</verse>
				<verse number="44">Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их.</verse>
				<verse number="45">И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему.</verse>
				<verse number="46">А кад то чуше који беху у кули сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.</verse>
				<verse number="47">И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској.</verse>
				<verse number="48">Тада Авимелех изиђе на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.</verse>
				<verse number="49">И сваки из народа одсече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена.</verse>
				<verse number="50">Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га.</verse>
				<verse number="51">А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле.</verse>
				<verse number="52">А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.</verse>
				<verse number="53">Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.</verse>
				<verse number="54">А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре.</verse>
				<verse number="55">А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место.</verse>
				<verse number="56">Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје.</verse>
				<verse number="57">И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додовог, човек племена Исахаровог, који сеђаше у Самиру у гори Јефремовој.</verse>
				<verse number="2">И би судија Израиљу двадесет и три године, па умре и би погребен у Самиру.</verse>
				<verse number="3">После њега уста Јаир од племена Галадовог, и би судија Израиљу двадесет и две године;</verse>
				<verse number="4">И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој.</verse>
				<verse number="5">И умре Јаир, и би погребен у Камону.</verse>
				<verse number="6">А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима сирским, и боговима сидонским, и боговима моавским, и боговима синова Амонових и боговима филистејским; и оставише Господа и не служаху Му.</verse>
				<verse number="7">Зато се разгневи Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="8">А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који беху с оне стране Јордана, у земљи аморејској, која је у Галаду.</verse>
				<verse number="9">И пређоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовим; и би Израиљ у великој невољи.</verse>
				<verse number="10">Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: Сагрешисмо Ти што остависмо Бога свог и служисмо Валима.</verse>
				<verse number="11">А Господ рече синовима Израиљевим: Од Мисираца и Амореја и од синова Амонових и од Филистеја,</verse>
				<verse number="12">И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нисам ли вас избављао кад вапијасте к мени?</verse>
				<verse number="13">Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.</verse>
				<verse number="14">Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој.</verse>
				<verse number="15">А синови Израиљеви рекоше Господу: Сагрешисмо; чини с нама шта Ти је драго, само нас сада избави.</verse>
				<verse number="16">И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали Му се ради муке синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="17">А синови Амонови скупише се и стадоше у логор у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у логор у Миспи.</verse>
				<verse number="18">А народ и кнезови галадски рекоше један другом: Ко ће почети бој са синовима Амоновим? Он нека буде поглавар свима који живе у Галаду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.</verse>
				<verse number="2">Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.</verse>
				<verse number="3">Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и иђаху с њим.</verse>
				<verse number="4">А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља;</verse>
				<verse number="5">И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това.</verse>
				<verse number="6">И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="7">А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?</verse>
				<verse number="8">А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да пођеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду.</verse>
				<verse number="9">А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?</verse>
				<verse number="10">А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок међу нама, ако не учинимо како си казао.</verse>
				<verse number="11">Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.</verse>
				<verse number="12">Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи?</verse>
				<verse number="13">А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад дође из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.</verse>
				<verse number="14">Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових..</verse>
				<verse number="15">И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.</verse>
				<verse number="16">Него изашавши из Мисира пређе Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и дође до Кадиса.</verse>
				<verse number="17">И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да прођем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такође к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису.</verse>
				<verse number="18">Потом идући преко пустиње обиђе земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не пређоше преко међе моавске, јер Арион беше међа моавска.</verse>
				<verse number="19">Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да прођемо кроз твоју земљу до свог места.</verse>
				<verse number="20">Али Сион не верова Израиљу да га пусти да пређе преко међе његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.</verse>
				<verse number="21">А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.</verse>
				<verse number="22">Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.</verse>
				<verse number="23">Тако је дакле Господ Бог Израиљев отерао Амореје испред народа свог Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?</verse>
				<verse number="24">Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша.</verse>
				<verse number="25">Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефоровог цара моавског? Је ли се он кад свађао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?</verse>
				<verse number="26">Израиљ живи у Есевону и у селима његовим и у Ароиру и селима његовим и по свим градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена.</verse>
				<verse number="27">И тако нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас између синова Израиљевих и синова Амонових.</verse>
				<verse number="28">Али цар синова Амонових не послуша речи које му поручи Јефтај.</verse>
				<verse number="29">И сиђе на Јефтаја дух Господњи, те прође кроз Галад и кроз Манасију, прође и Миспу галадску, и од Миспе галадске дође о синова Амонових.</verse>
				<verse number="30">И заветова Јефтај завет Господу и рече: Ако ми даш синове Амонове у руке,</verse>
				<verse number="31">Шта год изиђе на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амонових, биће Господње, и принећу на жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="32">И тако дође Јефтај до синова Амонових да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.</verse>
				<verse number="33">И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="34">А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изиђе му на сусрет с бубњевима и свиралама; она му беше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.</verse>
				<verse number="35">Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи.</verse>
				<verse number="36">А она му рече: Оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амонових.</verse>
				<verse number="37">Још рече оцу свом: Учини ми ово: остави ме до два месеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје девојаштво с другама својим.</verse>
				<verse number="38">А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама.</verse>
				<verse number="39">А кад прођоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу</verse>
				<verse number="40">Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А људи од племена Јефремовог скупише се, и прешавши на север рекоше Јефтају: Зашто си ишао у бој на синове Амонове а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо огњем дом твој и тебе.</verse>
				<verse number="2">А Јефтај им рече: Имах велику распру са синовима Амоновим ја и мој народ, и позвах вас, али ме не избависте из руку његових.</verse>
				<verse number="3">Па видећи да ме не избависте, ставих душу своју у руку своју и отидох на синове Амонове, и Господ ми их даде у руке; па што сте сада дошли к мени да се бијете са мном?</verse>
				<verse number="4">Тада Јефтај скупи све људе од Галада, и удари на Јефрема; и људи од Галада побише Јефрема; јер говораху: Бегунци сте Јефремови ви, људи од Галада, који се бавите међу Јефремом и међу Манасијом.</verse>
				<verse number="5">И Галад узе Јефрему бродове јорданске. И кад који од Јефрема добеже и рече: Пусти ме да пређем, рекоше му они од Галада: Јеси ли од Јефрема? И кад он рече: Нисам,</verse>
				<verse number="6">Онда му рекоше: Реци: Шиболет. А он рече: Сиболет, не могући добро изговорити. Тада га ухватише и заклаше на броду јорданском. И погибе у оно време из племена Јефремовог четрдесет и две хиљаде.</verse>
				<verse number="7">И Јефтај би судија Израиљу шест година; и умре, и би погребен у граду галадском.</verse>
				<verse number="8">А после њега би судија Израиљу Авесан из Витлејема.</verse>
				<verse number="9">И имаше тридесет синова и тридесет кћери, које разуда из куће, а тридесет девојака доведе синовима својим из других кућа; и би судија Израиљу седам година.</verse>
				<verse number="10">И потом умре Авесан, и би погребен у Витлејему.</verse>
				<verse number="11">А после њега би судија Израиљу Елон о д Завулона; он би судија Израиљу десет година.</verse>
				<verse number="12">Потом умре Елон од Завулона и би погребен у Ајалону у земљи Завулоновој.</verse>
				<verse number="13">После њега би судија у Израиљу Авдон син Елилов Фаратоњанин.</verse>
				<verse number="14">Он имаше четрдесет синова и тридесет унука, који јахаху седамдесеторо магаради. И би судија Израиљу осам година.</verse>
				<verse number="15">Потом умре Авдон син Елилов Фаратоњанин, и би погребен у Фаратону у земљи Јефремовој на гори амаличкој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и Господ их даде у руке Филистејима за четрдесет година.</verse>
				<verse number="2">А беше један човек од Сараје од племена синова Данових, по имену Маноје, и жена му беше нероткиња, и не рађаше.</verse>
				<verse number="3">Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: Гле, ти си сад нероткиња, и ниси рађала; али ћеш затруднети и родићеш сина.</verse>
				<verse number="4">Него сада чувај се да не пијеш вино ни силовито пиће, и да не једеш ништа нечисто.</verse>
				<verse number="5">Јер гле, затруднећеш, и родићеш сина, и бритва да не пређе по његовој глави, јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку филистејских.</verse>
				<verse number="6">И жена дође и рече мужу свом говорећи: Човек Божји дође к мени, и лице му беше као лице анђела Божјег, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза своје име.</verse>
				<verse number="7">Него ми рече: Гле, ти ћеш затруднети, и родићеш сина; зато сада не пиј вино ни силовито пиће и не једи ништа нечисто; јер ће дете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.</verse>
				<verse number="8">Тада се Маноје помоли Господу и рече: О Господе! Нека опет дође к нама човек Божји, ког си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дететом, кад се роди.</verse>
				<verse number="9">И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сеђаше у пољу; а Маноје муж њен не беше код ње.</verse>
				<verse number="10">Тада жена брже отрча и јави мужу свом говорећи му: Ево, јави ми се онај човек, који ми је пре долазио.</verse>
				<verse number="11">А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човеку, рече му: Јеси ли ти онај човек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.</verse>
				<verse number="12">А Маноје рече: Кад буде шта си казао, како ће бити правило за дете и шта ће чинити с њим?</verse>
				<verse number="13">А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.</verse>
				<verse number="14">Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вино ни силовито пиће нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Шта сам јој заповедио све нека држи.</verse>
				<verse number="15">Тада рече Маноје анђелу Господњем: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре,</verse>
				<verse number="16">А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твоје јело; него ако хоћеш зготови жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.</verse>
				<verse number="17">Опет рече Маноје анђелу Господњем: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде шта си рекао.</verse>
				<verse number="18">А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.</verse>
				<verse number="19">Тада Маноје узе јаре и дар, и принесе Господу на стени; а анђео учини чудо пред Маном и женом његовом;</verse>
				<verse number="20">Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то падоше ничице на земљу;</verse>
				<verse number="21">А анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разуме да је анђео Господњи.</verse>
				<verse number="22">И рече Маноје жени својој: Зацело ћемо умрети, јер видесмо Бога.</verse>
				<verse number="23">А жена му рече: Кад би хтео Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртву паљеницу ни дар, нити би нам показао све ово, нити би нам сад објавио такве ствари.</verse>
				<verse number="24">И тако та жена роди сина, и наде му име Самсон; и дете одрасте, и Господ га благослови.</verse>
				<verse number="25">И дух Господњи поче ходити с њим по логору Дановом, између Сараје и Естаола.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">И сиђе Самсон у Тамнат, и виде онде једну девојку између кћери филистејских.</verse>
				<verse number="2">И вративши се каза оцу свом и матери својој говорећи: Видех девојку у Тамнату између кћери филистејских; ожените ме њом.</verse>
				<verse number="3">А отац и мати рекоше му: Зар нема девојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом, да идеш да се ожениш између Филистеја необрезаних? А Самсон одговори оцу свом: Њом ме ожени, јер ми је она омилела.</verse>
				<verse number="4">А отац и мати његова не знаху да је то од Господа, и да тражи задевицу с Филистејима; јер у оно време Филистеји владаху синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="5">И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га.</verse>
				<verse number="6">И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци: и не каза оцу ни матери шта је учинио.</verse>
				<verse number="7">И тако дошавши говори с девојком, и она омиле Самсону.</verse>
				<verse number="8">А после неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвог лава; а гле, у мртвом лаву рој пчела и мед.</verse>
				<verse number="9">И извади га у руку, и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвог лава извадио мед.</verse>
				<verse number="10">И тако дође отац његов к оној девојци, и Самсон учини онде весеље, јер тако чињаху момци.</verse>
				<verse number="11">И кад га видеше Филистеји, изабраше тридесет другова да буду с њим.</verse>
				<verse number="12">И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесет свечаних хаљина.</verse>
				<verse number="13">Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју, да чујемо.</verse>
				<verse number="14">Тада им рече; од оног који једе изиђе јело, и од љутог изиђе слатко. И не могаше одгонетнути загонетке три дана.</verse>
				<verse number="15">И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа свог да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твог. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?</verse>
				<verse number="16">И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мог, а нећеш мени да кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу свом ни матери својој нисам је казао, а теби да је кажем?</verse>
				<verse number="17">И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер беше навалила на њ: а она каза загонетку синовима народа свог.</verse>
				<verse number="18">Тада му рекоше људи града оног седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нисте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке.</verse>
				<verse number="19">И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон, и поби онде тридесет људи, и узе одело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца свог.</verse>
				<verse number="20">А жена Самсонова удаде се за друга његовог, с којим се беше удружио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А после неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њен не даде да уђе.</verse>
				<verse number="2">Јер рече отац њен: Ја мишљах зацело да ти није по вољи, па је дадох другу твом; него млађа сестра њена није ли лепша од ње? Узми њу место оне.</verse>
				<verse number="3">А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.</verse>
				<verse number="4">И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по две у репове, и метну по један луч међу два репа.</verse>
				<verse number="5">Па запали лучеве, и пусти у летину филистејску, и попали летину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.</verse>
				<verse number="6">Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његовом. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њеног.</verse>
				<verse number="7">А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.</verse>
				<verse number="8">И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стене Итама</verse>
				<verse number="9">Тада изиђоше Филистеји и стадоше у логор према Јуди, и раширише се до Лехије.</verse>
				<verse number="10">А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.</verse>
				<verse number="11">Тада изиђе три хиљаде људи из Јуде к пећини у стени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? А он им рече: Како су они мени учинили тако ја учиних њима.</verse>
				<verse number="12">Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме.</verse>
				<verse number="13">Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стене.</verse>
				<verse number="14">И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а Дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовим посташе као конци изгорели од ватре, и спадоше свезе с руку његових.</verse>
				<verse number="15">И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пруживши руку своју узе је, и поби њом хиљаду људи.</verse>
				<verse number="16">Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, две гомиле, чељушћу магарећом побих хиљаду људи.</verse>
				<verse number="17">А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно место Рамат-Лехија.</verse>
				<verse number="18">И беше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге свог ово избављење велико; а сад хоћу ли умрети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?</verse>
				<verse number="19">Тада Бог расцепи стену у Лехији, и потече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживе. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњег дана.</verse>
				<verse number="20">И би судија Израиљу за времена филистејског двадесет година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Потом отиде Самсон у Газу, и онде виде једну жену курву, и уђе к њој.</verse>
				<verse number="2">И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га целу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји целу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.</verse>
				<verse number="3">Али Самсон спавав до поноћи уста у поноћи, и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с преворницом заједно, и метну их на рамена и однесе на врх горе која је према Хеврону.</verse>
				<verse number="4">После тога замилова девојку на потоку Сорику, којој беше име Далида.</verse>
				<verse number="5">И дођоше к њој кнезови филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај где му стоји велика снага и како би смо му досадили да га свежемо и савладамо; а ми ћемо ти дати сваки по хиљаду и сто сребрника.</verse>
				<verse number="6">И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми где стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и савладати.</verse>
				<verse number="7">А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.</verse>
				<verse number="8">И донесоше јој кнезови филистејски седам гужава сирових, још неосушених, и она га свеза њима.</verse>
				<verse number="9">А код ње беше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве, као што се кида конац од кудеље кад осети ватру; и не дозна се за снагу његову.</verse>
				<verse number="10">Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме, и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.</verse>
				<verse number="11">А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човек.</verse>
				<verse number="12">И Далида узе нова ужа, и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеји на те Самсоне! А заседа беше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.</verse>
				<verse number="14">И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна, и истрже колац и основу и вратило.</verse>
				<verse number="15">Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те, кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати где ти је велика снага.</verse>
				<verse number="16">И она му досађиваше својим речима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.</verse>
				<verse number="17">Те јој отвори цело срце своје, и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човек</verse>
				<verse number="18">А Далида видећи да јој је отворио цело срце своје, посла и позва кнезове филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цело срце своје. Тада дођоше кнезови филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.</verse>
				<verse number="19">А она га успава на крилу свом, и дозва човека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.</verse>
				<verse number="20">И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудивши се од сна рече: Изаћи ћу као и пре и отећу се; јер не знаше да је Господ одступио од њега.</verse>
				<verse number="21">Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге бронзане; и мељаше у тамници.</verse>
				<verse number="22">А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.</verse>
				<verse number="23">И кнезови филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу свом, и да се провеселе, па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона непријатеља нашег.</verse>
				<verse number="24">Такође и народ видевши га хваљаше бога свог говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашег и затирача земље наше и који поби толике између нас.</verse>
				<verse number="25">И кад се развесели срце њихово рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и наместише га међу два стуба.</verse>
				<verse number="26">Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме, да опипам стубове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.</verse>
				<verse number="27">А кућа беше пуна људи и жена и сви кнезови филистејски беху онде; и на крову беше око три хиљаде људи и жена, који гледаху како Самсон игра.</verse>
				<verse number="28">Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укрепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.</verse>
				<verse number="29">И загрли Самсон два стуба средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном а на други левом руком својом.</verse>
				<verse number="30">Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који беше у њој; и би мртвих које поби умирући више него оних које поби за живота свог.</verse>
				<verse number="31">После дођоше браћа његова и сав дом оца његовог, и узеше га, и вративши се погребоше га између Сараје и Естола у гробу Маноја оца његовог. А он би судија Израиљу двадесет година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">А беше један човек из горе Јефремове по имену Миха.</verse>
				<verse number="2">Он рече матери својој: Хиљаду и сто сребрника, што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!</verse>
				<verse number="3">А кад врати хиљаду и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.</verse>
				<verse number="4">Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те беше у кући Мишиној.</verse>
				<verse number="5">И тај Миха имаше кућу за богове, и начини, оплећак и ликове, и посвети једног између синова својих да му буде свештеник.</verse>
				<verse number="6">У то време не беше цара у Израиљу: сваки чињаше шта му драго.</verse>
				<verse number="7">А беше један младић из Витлејема Јудиног, од породице Јудине, који беше Левит и онде борављаше.</verse>
				<verse number="8">Он отиде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Мишине.</verse>
				<verse number="9">А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудиног, идем да се настаним где могу.</verse>
				<verse number="10">А Миха му рече: Остани код мене, и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.</verse>
				<verse number="11">И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.</verse>
				<verse number="12">И Миха посвети Левита да му је свештеник тај младић, и оста у кући Мишиној.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">У то време не беше цара у Израиљу, и у то време племе Даново тражаше себи наследство где би наставало, јер му дотада не беше допало наследство међу племенима Израиљевим.</verse>
				<verse number="2">Зато послаше синови Данови из породице своје пет људи између себе, храбре људе од Сараје и Естаола, да уходе земљу и добро размотре, и рекоше им: Идите, размотрите земљу. И они отидоше у гору Јефремову у кућу Мишину и заноћише онде.</verse>
				<verse number="3">И кад беху код куће Мишине, познаше глас оног младића Левита, и свративши се онамо рекоше му: Ко те доведе овамо? И шта радиш ту? И шта ћеш ту?</verse>
				<verse number="4">А он им рече: Тако и тако учини ми Миха, и најми ме да му будем свештеник.</verse>
				<verse number="5">А они му рекоше: Упитај Бога да знамо хоће ли нам бити срећан пут на који пођосмо.</verse>
				<verse number="6">А свештеник им рече: Идите с миром; по вољи је Господу пут којим идете.</verse>
				<verse number="7">И тако пошавши оних пет људи дођоше у Лаис, и видеше тамошњи народ где живи без страха по обичају сидонском, мирно и без страха, и да нема никога у земљи ко би им чим год досађивао или отимао власт, и да су далеко од Сидоњана нити имају шта с ким.</verse>
				<verse number="8">Па кад се вратише к браћи својој у Сарају и Естаол, рекоше им браћа: Шта је?</verse>
				<verse number="9">А они рекоше: Устајте да идемо на њих; јер видесмо земљу, и врло је добра. И ви не марите? Немојте се ленити, него похитајте да узмете земљу.</verse>
				<verse number="10">Кад дођете, доћи ћете к народу безбрижном и у земљу пространу; јер је предаде Бог у наше руке; то је место где нема недостатака ни у чем што има на земљи.</verse>
				<verse number="11">Тада пођоше оданде из Сараје и Естаола шест стотина људи од породице Данове наоружаних.</verse>
				<verse number="12">И отишавши стадоше у логор код Киријат-Јарима у Јуди; зато се прозва оно место Махане-Дан до данас, и јесте иза Киријат-Јарима.</verse>
				<verse number="13">А оданде пошавши у гору Јефремову дођоше у кућу Мишину.</verse>
				<verse number="14">Тада проговорише петорица што беху ишли да уходе земљу лаиску, и рекоше браћи својој: Знате ли да у овим кућама има оплећак и ликови, и лик резан и лик ливен? Сада дакле гледајте шта ћете радити.</verse>
				<verse number="15">А они свративши се онамо уђоше у кућу где беше младић Левит, у кућу Мишину, и упиташе га за здравље.</verse>
				<verse number="16">А шест стотина људи наоружаних од синова Данових стадоше пред вратима.</verse>
				<verse number="17">А пет људи што беху ишли да уходе земљу отишавши уђоше и узеше лик резан и оплећак и ликове и лик ливен; а свештеник стајаше на вратима са шест стотина људи наоружаних.</verse>
				<verse number="18">И они што уђоше у кућу Мишину кад узеше лик резани, оплећак, ликове и лик ливени, свештеник им рече: Шта радите?</verse>
				<verse number="19">А они му рекоше: Ћути, метни руку на уста, па хајде с нама, и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље, бити свештеник кући једног човека или бити свештеник племену и породици у Израиљу?</verse>
				<verse number="20">И свештеник се обрадова у срцу, и узе оплећак и ликове и лик резани, и уђе међу народ.</verse>
				<verse number="21">И окренувши се пођоше пустивши децу и стоку и закладе напред.</verse>
				<verse number="22">А кад беху далеко од куће Мишине, онда људи који живљаху у кућама близу куће Мишине скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим.</verse>
				<verse number="23">И викаше за синовима Дановим, а они обазревши се рекоше Миши: Шта ти је, те си скупио толике људе?</verse>
				<verse number="24">А он рече: Узели сте моје богове које сам начинио, и свештеника, па отидосте. Шта још имам? Па још кажете: Шта ти је?</verse>
				<verse number="25">А синови Данови рекоше му: Немој да ти се чује глас за нама, да не би ударили на вас људи гневни, те ћеш изгубити душу своју и душу дома свог.</verse>
				<verse number="26">И синови Данови отидоше својим путем, а Миха, видећи да су јачи од њега врати се и отиде кући својој.</verse>
				<verse number="27">И они узевши шта беше начинио Миха, и свештеника, ког имаше, дођоше у Лаис к народу мирном и безбрижном; па их исекоше оштрим мачем, а град упалише огњем.</verse>
				<verse number="28">И не беше никога да их избави; јер беху далеко од Сидона и не имаху ништа ни с ким; а град беше у долини која је код Вет-Реова. После сазидаше град и населише се у њему.</verse>
				<verse number="29">И назваше град Дан по имену Дана оца свог, који се роди Израиљу; а пре се град зваше Лаис.</verse>
				<verse number="30">И синови Данови наместише себи онај лик резани; а Јонатан син Гирсона Манасијиног и синови његови беху свештеници племену Дановом докле се год не исели из земље.</verse>
				<verse number="31">И намештен им стајаше онај лик резани, који начини Миха, за све време докле дом Божји беше у Силому.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И у то време, кад не беше цара у Израиљу, беше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудиног.</verse>
				<verse number="2">А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца свог у Витлејем Јудин, и оста онде четири месеца.</verse>
				<verse number="3">А муж њен уста и отиде за њом да јој лепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка свог, и два магарца; и она га уведе у кућу оца свог, и кад га виде отац њен обрадова се доласку његовом.</verse>
				<verse number="4">И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и онде јеђаху и пијаху и ноћиваху.</verse>
				<verse number="5">А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету свом: Поткрепи срце своје залогајем хлеба, па онда идите.</verse>
				<verse number="6">И тако седоше и седоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде остани још ноћас, и буди весео.</verse>
				<verse number="7">Али човек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи онде.</verse>
				<verse number="8">Потом урани петог дана да иде; и рече му отац младичин: Поткрепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.</verse>
				<verse number="9">Тада уста човек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овде; ето доцкан је, преноћи овде, и буди весео, па сутра ураните на пут, и иди к свом шатору.</verse>
				<verse number="10">Али човек не хте ноћити; него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.</verse>
				<verse number="11">А кад беху близу Јевуса, дан беше нагао врло, па рече слуга господару свом: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.</verse>
				<verse number="12">А господар му рече: Нећемо свртати у туђ град, који није синова Израиљевих, него ћемо ићи до Гаваје.</verse>
				<verse number="13">Још рече момку свом: Хајде брже да стигнемо у које од тих места и да ноћимо у Гаваји или у Рами.</verse>
				<verse number="14">И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.</verse>
				<verse number="15">И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји, и кад уђе, седе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.</verse>
				<verse number="16">И гле, један старац враћаше се с посла свог из поља увече, а беше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи оног места беху синови Венијаминови.</verse>
				<verse number="17">И он подигавши очи своје угледа оног човека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?</verse>
				<verse number="18">А он му одговори: Идемо до Витлејема Јудиног до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудиног, а сада идем к дому Господњем и нема никога да ме прими у кућу.</verse>
				<verse number="19">А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хлеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.</verse>
				<verse number="20">А старац му рече: Буди миран; шта ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.</verse>
				<verse number="21">И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.</verse>
				<verse number="22">А кад се развеселише, гле, људи оног града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тог човека што је ушао у твоју кућу, да га познамо.</verse>
				<verse number="23">И изашав к њима онај човек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зло; кад је човек ушао у моју кућу, не чините то безумље.</verse>
				<verse number="24">Ево кћи моја девојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима шта вам је воља, само човеку овом не чините то безумље.</verse>
				<verse number="25">Али га не хтеше послушати они људи; тада онај човек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је целу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забеле.</verse>
				<verse number="26">И дошавши жена у зору паде код врата од куће оног човека где беше господар њен, и лежа докле се не расвану.</verse>
				<verse number="27">А господар њен уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућним, и руке јој на прагу.</verse>
				<verse number="28">И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора; тада је метну на магарца, и уставши човек пође у место своје,</verse>
				<verse number="29">И дошав кући својој узе мач, и узе иночу своју и исече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.</verse>
				<verse number="30">И ко год виде говораше: Није се учинило нити се видело такво шта откад изиђоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и већајте и говорите.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Тада изиђоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.</verse>
				<verse number="2">И главари свега народа, свих племена Израиљевих, дођоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.</verse>
				<verse number="3">А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.</verse>
				<verse number="4">А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.</verse>
				<verse number="5">А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.</verse>
				<verse number="6">Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.</verse>
				<verse number="7">Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.</verse>
				<verse number="8">А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.</verse>
				<verse number="9">Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.</verse>
				<verse number="10">Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.</verse>
				<verse number="11">И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.</verse>
				<verse number="12">Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини међу вама?</verse>
				<verse number="13">Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="14">Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изиђу да се бију са синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="15">И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.</verse>
				<verse number="16">У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.</verse>
				<verse number="17">А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.</verse>
				<verse number="18">И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.</verse>
				<verse number="19">Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.</verse>
				<verse number="20">И изиђоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.</verse>
				<verse number="21">А синови Венијаминови изиђоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи.</verse>
				<verse number="22">Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана.</verse>
				<verse number="23">Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изиђите на њих.</verse>
				<verse number="24">И изиђоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.</verse>
				<verse number="25">И синови Венијаминови изиђоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем.</verse>
				<verse number="26">Тада сви синови Израиљеви и сав народ изиђоше и дођоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.</verse>
				<verse number="27">Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време;</verse>
				<verse number="28">И Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изиђите, јер ћу их сутра предати вама у руке.</verse>
				<verse number="29">Тада намести Израиљ заседе око Гаваје.</verse>
				<verse number="30">И синови Израиљеви изиђоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом.</verse>
				<verse number="31">А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.</verse>
				<verse number="32">И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве.</verse>
				<verse number="33">Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских.</verse>
				<verse number="34">И дође на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.</verse>
				<verse number="35">И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху.</verse>
				<verse number="36">И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје;</verse>
				<verse number="37">А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем.</verse>
				<verse number="38">А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града.</verse>
				<verse number="39">Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи између синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у пређашњем боју.</verse>
				<verse number="40">Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.</verse>
				<verse number="41">Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило;</verse>
				<verse number="42">И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их међу собом.</verse>
				<verse number="43">Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку.</verse>
				<verse number="44">И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака.</verse>
				<verse number="45">А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи.</verse>
				<verse number="46">И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака.</verse>
				<verse number="47">И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца.</verse>
				<verse number="48">Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год нађе; и све градове који осташе попалише огњем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">А синови Израиљеви беху се заклели у Миспи рекавши: Ниједан између нас да не да кћери своје за жену сину Венијаминовом.</verse>
				<verse number="2">Зато отиде народ к дому Божјем, и осташе онде до вечери пред Богом, и подигавши глас свој плакаше врло,</verse>
				<verse number="3">И рекоше: Зашто се, Господе Боже Израиљев, догоди ово у Израиљу, данас да нестане једног племена из Израиља?</verse>
				<verse number="4">И сутра дан урани народ, и начини онде олтар, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне.</verse>
				<verse number="5">Тада рекоше синови Израиљеви: Има ли ко да није дошао на збор из свих племена Израиљевих ка Господу? Јер се беху тешко заклели за оног ко не дође у Миспу ка Господу рекавши: Да се погуби.</verse>
				<verse number="6">Јер се синовима Израиљевим сажали за Венијамином братом њиховим, и рекоше: Данас се истреби једно племе из Израиља.</verse>
				<verse number="7">Шта ћемо чинити с онима што су остали да би имали жене, кад се заклесмо Господом да им не дамо кћери својих за жене?</verse>
				<verse number="8">Па рекоше: Има ли ко из племена Израиљевих да није дошао у Миспу ка Господу? И гле, не беше дошао на војску, на збор, нико из Јависа Галадовог.</verse>
				<verse number="9">Јер кад се народ преброја, гле, не беше онде ниједног од оних који живе у Јавису Галадовом.</verse>
				<verse number="10">Зато посла збор онамо дванаест хиљада храбрих људи, и заповеди им говорећи: Идите и побијте становнике у Јавису Галадовом оштрим мачем и жене и децу.</verse>
				<verse number="11">Ово ћете дакле учинити: све мушкиње и све женскиње што је познало човека побијте.</verse>
				<verse number="12">И нађоше међу становницима Јависа Галадовог четири стотине девојака, које не беху познале човека, и доведоше их у логор у Силом, који је у земљи хананској.</verse>
				<verse number="13">Тада посла сав збор, те говорише синовима Венијаминовим који беху у стени Римону, и објавише им мир.</verse>
				<verse number="14">Тако се вратише синови Венијаминови у то време, и дадоше им жене које оставише у животу између жена из Јависа Галадовог; али их не беше доста за њих.</verse>
				<verse number="15">А народу беше жао Венијамина што Господ окрњи племена Израиљева.</verse>
				<verse number="16">Па рекоше старешине од збора: Шта ћемо чинити с овима што су остали да би имали жене? Јер су изгинуле жене у племену Венијаминовом.</verse>
				<verse number="17">Потом рекоше: Наследство Венијаминово припада онима што су остали, да се не би затрло племе из Израиља.</verse>
				<verse number="18">А ми им не можемо дати жена између кћери својих; јер су се заклели синови Израиљеви рекавши: Да је проклет ко да жену синовима Венијаминовим.</verse>
				<verse number="19">Потом рекоше: Ево, годишњи је празник Господњи у Силому, који је са севера Ветиљу, к истоку, на путу који иде од Ветиља у Сихем, и с југа Левони.</verse>
				<verse number="20">И заповедише синовима Венијаминовим говорећи: Идите, и заседите по виноградима.</verse>
				<verse number="21">И пазите: Па кад изиђу кћери силомске да играју, изиђите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских; и идите у земљу Венијаминову.</verse>
				<verse number="22">А кад дођу оци њихови или браћа њихова к нама да се суде, ми ћемо им казати: Смилујте им се нас ради, јер у овом рату нисмо заробили жене за сваког њих; а ви им нисте дали, и тако нећете бити криви.</verse>
				<verse number="23">Тада синови Венијаминови учинише тако, и доведоше жене према броју свом између играчица које отеше, и отишавши вратише се на наследство своје, и сазидаше опет градове и населише се у њима.</verse>
				<verse number="24">И тако разиђоше се синови Израиљеви оданде у оно време сваки у своје племе и у породицу своју, и отидоше оданде сваки на своје наследство.</verse>
				<verse number="25">У оно време не беше цара у Израиљу; сваки чињаше шта му беше драго.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="8">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А у оно време кад судише судије би глад у земљи; и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.</verse>
				<verse number="2">А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.</verse>
				<verse number="3">Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.</verse>
				<verse number="4">Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.</verse>
				<verse number="5">Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.</verse>
				<verse number="6">Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.</verse>
				<verse number="7">И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.</verse>
				<verse number="8">Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.</verse>
				<verse number="9">Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,</verse>
				<verse number="10">И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.</verse>
				<verse number="11">А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?</verse>
				<verse number="12">Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,</verse>
				<verse number="13">Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.</verse>
				<verse number="14">Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.</verse>
				<verse number="15">А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.</verse>
				<verse number="16">Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.</verse>
				<verse number="17">Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.</verse>
				<verse number="18">А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.</verse>
				<verse number="19">Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?</verse>
				<verse number="20">А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.</verse>
				<verse number="21">Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.</verse>
				<verse number="22">Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А беше један човек, род мужу Нојеминином, човек богат од породице Елимелехове, коме име беше Воз.</verse>
				<verse number="2">И Рута Моавка рече Нојемини: Да идем у поље да пабирчим класје за оним пред ким нађем милост. А она јој рече: Иди, кћери моја.</verse>
				<verse number="3">И она отиде, и дошавши стаде пабирчити по њиви за жетеоцима: и догоди се, те дође на њиву која припадаше Возу, који беше од породице Елимелехове.</verse>
				<verse number="4">И гле, дође Воз из Витлејема, а рече жетеоцима: Господ да је с вама! И они му рекоше: Да те благослови Господ!</verse>
				<verse number="5">Тада рече Воз слузи свом који беше над жетеоцима: Чија је оно младица?</verse>
				<verse number="6">А слуга који беше над жетеоцима одговори му: Моавка је младица која се вратила с Нојемином из земље моавске.</verse>
				<verse number="7">И рече: Да пабирчим, да купим класје између снопова за жетеоцима. И дошавши бави се од јутра до сада; само је мало била код куће.</verse>
				<verse number="8">Тада Воз рече Рути: Чујеш, кћери моја; немој ићи на другу њиву да пабирчиш, нити одлази одавде, него се држи мојих девојака.</verse>
				<verse number="9">Пази на којој њиви они жању, па иди за њима; јер сам заповедио момцима својим да те нико не дира; а кад ожедниш, иди к судовима и пиј шта моје слуге захватају.</verse>
				<verse number="10">Тада она паде ничице и поклони се до земље, и рече му: Како нађох милост пред тобом, да ме погледаш кад сам туђинка?</verse>
				<verse number="11">А Воз одговори и рече јој: Чуо сам ја све што си чинила свекрви својој по смрти мужа свог, и како си оставила оца свог и матер своју и постојбину своју, па си дошла к народу ког ниси знала пре.</verse>
				<verse number="12">Господ да ти плати за дело твоје, и да ти плата буде потпуна од Господа Бога Израиљевог, кад си дошла да се под крилима Његовим склониш.</verse>
				<verse number="13">А она рече: Нађох милост пред тобом, господару, јер си ме утешио и милостиво проговорио слушкињи својој, ако и нисам као једна од твојих слушкиња.</verse>
				<verse number="14">А Воз јој рече: Кад буде време јести, дођи овамо и једи хлеба и умочи залогај свој у оцат. И она седе покрај жетелаца, и он јој пружи пржених зрна, и она једе и насити се, и претече јој.</verse>
				<verse number="15">Потом уста да пабирчи. А Воз заповеди момцима својим говорећи: Нека пабирчи и међу сноповима, немојте да је застидите.</verse>
				<verse number="16">Него још навлаш испуштајте руковети и остављајте јој нека купи, и не корите је.</verse>
				<verse number="17">И она пабирчи на њиви до вечера, и оврше шта напабирчи, и дође око ефе јечма.</verse>
				<verse number="18">И узевши отиде у град, и виде свекрва њена шта је напабирчила; а она извади и даде јој и оно што је претекло пошто се наситила.</verse>
				<verse number="19">И рече јој свекрва: Где си пабирчила данас? И где си радила? Да је благословен који те је погледао! А она каза свекрви својој код кога је радила говорећи: Име је човеку код кога сам данас радила Воз.</verse>
				<verse number="20">А Нојемина рече снаси својој: Господ да га благослови, кад није укратио милости своје к живима и к мртвима. И рече јој Нојемина: Тај је човек нама род, и један од осветника наших.</verse>
				<verse number="21">А Рута Моавка рече: Још ми је рекао: Држи се моје чељади докле не пожању све моје.</verse>
				<verse number="22">А Нојемина рече Рути снаси својој: Добро је, кћери моја, да идеш с његовим девојкама, да те не би дирали на другој њиви.</verse>
				<verse number="23">И тако се држаше девојака Возових пабирчећи докле се не сврши жетва јечмена и жетва пшенична; и живљаше код свекрве своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било?</verse>
				<verse number="2">Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну.</verse>
				<verse number="3">Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се.</verse>
				<verse number="4">Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити.</verse>
				<verse number="5">А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу.</verse>
				<verse number="6">И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва.</verse>
				<verse number="7">А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже.</verse>
				<verse number="8">А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових.</verse>
				<verse number="9">И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.</verse>
				<verse number="10">А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог.</verse>
				<verse number="11">Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена.</verse>
				<verse number="12">Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене.</verse>
				<verse number="13">Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.</verse>
				<verse number="14">И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.</verse>
				<verse number="15">И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.</verse>
				<verse number="16">И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек.</verse>
				<verse number="17">И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.</verse>
				<verse number="18">А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А Воз изиђе на врата градска, и седе онде. И гле, наиђе онај осветник, за ког Воз говораше, и рече му Воз: Ходи овамо, седи овде. И он дође и седе.</verse>
				<verse number="2">Потом узе Воз десет људи између старешина градских и рече: Поседајте овде. И поседаше.</verse>
				<verse number="3">Тада рече оном осветнику: Њиву која је била брата нашег Елимелеха продала је Нојемина, која се вратила из земље моавске.</verse>
				<verse number="4">Зато рекох: Да јавим теби, и кажем ти: Узми њиву пред овима што седе овде и пред старешинама народа мог; ако ћеш откупити, откупи; ако ли нећеш откупити, кажи ми да знам; јер осим тебе нема другог који би откупио, а после тебе идем ја. А он рече: Ја ћу откупити.</verse>
				<verse number="5">А Воз рече: У који дан узмеш њиву из руке Нојеминине, треба да узмеш и Руту Моавку жену умрлога, да подигнеш име умрлом у наследству његовом.</verse>
				<verse number="6">Тада рече онај осветник: Не могу откупити, да не распем своје наследство; откупи ти шта би требало да ја откупим, јер ја не могу откупити.</verse>
				<verse number="7">А беше од старине обичај у Израиљу о откупљивању и промењивању, да би свака ствар била тврда, да један изује обућу своју и да другом, и то беше сведоџба у Израиљу.</verse>
				<verse number="8">Кад дакле онај осветник рече Возу: Узми ти, изу обућу своју.</verse>
				<verse number="9">А Воз рече старешинама и свему народу: Ви сте сведоци данас да сам откупио из руке Нојеминине шта је год било Елимелехово и шта је год било Хелеоново и Малоново;</verse>
				<verse number="10">И да сам узео за жену Руту Моавку жену Малонову да подигнем име умрлом у наследству његовом, да не би погинуло име умрлом међу браћом његовом и у месту његовом; ви сте сведоци данас.</verse>
				<verse number="11">И сав народ који беше на вратима градским и старешине рекоше: Сведоци смо; да да Господ да жена која долази у дом твој буде као Рахиља и Лија, које обе сазидаше дом Израиљев; богати се у Ефрати, и прослави име своје у Витлејему!</verse>
				<verse number="12">И од семена које ти Господ да од те жене, да постане дом твој као дом Фареса ког роди Тамара Јуди.</verse>
				<verse number="13">И тако узе Воз Руту и би му жена, и он леже с њом, и Господ јој даде те затрудне, и роди сина.</verse>
				<verse number="14">И рекоше жене Нојемини: Да је благословен Господ који те није оставио данас без осветника, да се име Његово слави у Израиљу!</verse>
				<verse number="15">Он ће ти утешити душу и биће потпора старости твојој, јер га роди снаха твоја која те љуби и која ти је боља него седам синова.</verse>
				<verse number="16">И узе Нојемина дете, и метну га на крило своје, и беше му дадиља.</verse>
				<verse number="17">И суседе наденуше му име говорећи: Роди се син Нојемини, и прозваше га Овид. Он би отац Јесеја, оца Давидовог.</verse>
				<verse number="18">А ово је племе Фаресово: Фарес роди Есрома;</verse>
				<verse number="19">А Есром роди Арама; а Арам роди Аминадава;</verse>
				<verse number="20">А Аминадав роди Насона; а Насон роди Салмона;</verse>
				<verse number="21">А Салмон роди Воза; а Воз роди Овида;</verse>
				<verse number="22">А Овид роди Јесеја; а Јесеј роди Давида.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="9">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.</verse>
				<verse number="2">И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.</verse>
				<verse number="3">И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.</verse>
				<verse number="4">И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;</verse>
				<verse number="5">Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.</verse>
				<verse number="6">И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.</verse>
				<verse number="7">Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.</verse>
				<verse number="8">А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?</verse>
				<verse number="9">А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.</verse>
				<verse number="10">И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.</verse>
				<verse number="11">И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.</verse>
				<verse number="12">И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.</verse>
				<verse number="13">Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.</verse>
				<verse number="14">Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.</verse>
				<verse number="15">Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.</verse>
				<verse number="16">Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.</verse>
				<verse number="17">Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.</verse>
				<verse number="18">А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.</verse>
				<verse number="19">И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.</verse>
				<verse number="20">И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.</verse>
				<verse number="21">Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.</verse>
				<verse number="22">Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.</verse>
				<verse number="23">И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.</verse>
				<verse number="24">А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.</verse>
				<verse number="25">И заклаше теле и доведоше дете к Илију.</verse>
				<verse number="26">И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.</verse>
				<verse number="27">Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.</verse>
				<verse number="28">Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.</verse>
				<verse number="2">Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.</verse>
				<verse number="3">Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и Он удешава намере.</verse>
				<verse number="4">Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.</verse>
				<verse number="5">Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.</verse>
				<verse number="6">Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.</verse>
				<verse number="7">Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.</verse>
				<verse number="8">Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.</verse>
				<verse number="9">Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.</verse>
				<verse number="10">Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.</verse>
				<verse number="11">Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.</verse>
				<verse number="12">А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.</verse>
				<verse number="13">Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,</verse>
				<verse number="14">И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.</verse>
				<verse number="15">Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.</verse>
				<verse number="16">Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.</verse>
				<verse number="17">И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.</verse>
				<verse number="18">А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.</verse>
				<verse number="19">А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.</verse>
				<verse number="20">А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.</verse>
				<verse number="21">И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом.</verse>
				<verse number="22">А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка.</verse>
				<verse number="23">И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа.</verse>
				<verse number="24">Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи.</verse>
				<verse number="25">Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.</verse>
				<verse number="26">А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима.</verse>
				<verse number="27">Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој?</verse>
				<verse number="28">И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих?</verse>
				<verse number="29">Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог?</verse>
				<verse number="30">Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени.</verse>
				<verse number="31">Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом.</verse>
				<verse number="32">И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека.</verse>
				<verse number="33">А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама.</verse>
				<verse number="34">И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица.</verse>
				<verse number="35">А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда.</verse>
				<verse number="36">И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А дете Самуило служаше Господу пред Илијем; и реч Господња беше ретка у оно време, и не јављаху се утваре.</verse>
				<verse number="2">Једном у то време Илије лежаше на свом месту; а очи му почињаху тамнети те не могаше видети.</verse>
				<verse number="3">И Самуило лежаше у дому Господњем где беше ковчег Божји, и жишци Господњи још не беху погашени.</verse>
				<verse number="4">И викну Господ Самуила, а он рече: Ево ме.</verse>
				<verse number="5">И притрча к Илију, и рече му: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, иди лези. И он отиде и леже.</verse>
				<verse number="6">А Господ опет викну Самуила, и Самуило уста, и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? А он рече: Нисам те звао, сине; иди лези.</verse>
				<verse number="7">А Самуило још не познаваше Господа, и још му не беше јављена реч Господња.</verse>
				<verse number="8">Тада опет викну Господ Самуила трећи пут, и он уста и отиде к Илију, и рече: Ево ме, што си ме звао? Тада разуме Илије да Господ зове дете.</verse>
				<verse number="9">И рече Илије Самуилу: Иди лези; а ако те зовне, а ти реци: Говори Господе, чује слуга твој. И Самуило отиде, и леже на своје место.</verse>
				<verse number="10">А Господ дође и стаде; и зовну као пре: Самуило! Самуило! А Самуило рече: Говори, чује слуга твој.</verse>
				<verse number="11">И рече Господ Самуилу: Ево учинићу нешто у Израиљу да ће зујати оба уха свакоме ко чује.</verse>
				<verse number="12">У тај дан ћу учинити Илију све што сам говорио за кућу његову, од почетка до краја.</verse>
				<verse number="13">Јер сам му јавио да ћу судити дому његовом довека за неваљалство, за које је знао да њим навлаче на се проклетство синови његови, па им није забранио.</verse>
				<verse number="14">Зато се заклех дому Илијевом да се неће очистити неваљалство дома Илијевог никаквом жртвом ни приносом довека.</verse>
				<verse number="15">И Самуило спава до јутра, па отвори врата дома Господњег. Али се бојаше Самуило казати Илију за утвару.</verse>
				<verse number="16">А Илије зовну Самуила и рече: Самуило, сине! А он рече: Ево ме.</verse>
				<verse number="17">А он рече: Какве су речи што ти је казао? Немој затајити од мене; тако ти учинио Бог и тако ти додао, ако затајиш од мене шта год ти је казао.</verse>
				<verse number="18">И Самуило му каза све, и ништа не затаји од њега. А он рече: Господ је, нека чини оно што Му је воља.</verse>
				<verse number="19">А Самуило растијаше, и Господ беше с њим, и не пусти да падне на земљу ниједна реч његова.</verse>
				<verse number="20">И сав Израиљ од Дана до Вирсавеје позна да је Самуило веран пророк Господњи.</verse>
				<verse number="21">И Господ се стаде опет јављати у Силому, јер се Господ јављаше Самуилу у Силому речју Господњом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">И шта рече Самуило, зби се свему Израиљу. Јер Израиљ изађе на војску на Филистеје, и стадоше у логор код Евен-Езера, а Филистеји стадоше у логор у Афеку.</verse>
				<verse number="2">А Филистеји се уврсташе према Израиљу, и кад се отвори бој, разбише Филистеји Израиља, и изгибе их у боју у пољу око четири хиљаде људи.</verse>
				<verse number="3">И кад народ дође у логор, рекоше старешине Израиљеве: Зашто нас данас разби Господ пред Филистејима? Да донесемо из Силома ковчег завета Господњег, да буде међу нама и избави нас из руку непријатеља наших.</verse>
				<verse number="4">И народ посла у Силом да донесу оданде ковчег завета Господа над војскама, који седи на херувимима; а беху онде код ковчега завета Господњег два сина Илијева, Офније и Финес.</verse>
				<verse number="5">А кад дође ковчег завета Господњег у логор, повика сав Израиљ од радости да земља зајеча.</verse>
				<verse number="6">А Филистеји чувши веселу вику рекоше: Каква је то вика весела у логору јеврејском? И разумеше да је дошао ковчег Господњи у логор њихов.</verse>
				<verse number="7">И уплашише се Филистеји кад рекоше: Бог је дошао у логор. И говораху: Тешко нама! Јер то није бивало пре.</verse>
				<verse number="8">Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих силних богова? То су богови што побише Мисирце у пустињи свакојаким мукама.</verse>
				<verse number="9">Охрабрите се, и будите људи, о Филистеји! Да не служите Јеврејима као што су они вама служили; будите људи и удрите.</verse>
				<verse number="10">И Филистеји ударише, и Израиљци се опет разбише и побегоше к шаторима својим; и бој беше врло велик, јер паде из Израиља тридесет хиљада пешака.</verse>
				<verse number="11">И ковчег Божји би отет, и два сина Илијева, Офније и Финес погибоше.</verse>
				<verse number="12">А један између синова Венијаминових побеже из боја, и дође у Силом исти дан раздртих хаљина и главе посуте прахом.</verse>
				<verse number="13">И кад дође, гле, Илије сеђаше на столици украј пута погледајући; јер срце његово беше у страху за ковчег Божји. И дошав онај човек у град каза гласе, и стаде вика свега града.</verse>
				<verse number="14">А Илије чувши вику рече: Каква је то врева? И човек брже дотрча да јави Илију.</verse>
				<verse number="15">А Илију беше деведесет и осам година, и очи му беху потамнеле, те не могаше видети.</verse>
				<verse number="16">И рече човек Илију: Ја идем из боја, утекох данас из боја. А он рече: Шта би, сине?</verse>
				<verse number="17">А гласник одговарајући рече: Побеже Израиљ испред Филистеја, и изгибе много народа, и оба сина твоја погибоше, Офније и Финес, и ковчег Божји отет је.</verse>
				<verse number="18">А кад спомену ковчег Божји, паде Илије са столице наузнако код врата и сломи врат и умре, јер беше човек стар и тежак. Он би судија Израиљу четрдесет година.</verse>
				<verse number="19">А снаха његова, жена Финесова, беше трудна и на том доба, па чувши глас да је ковчег Божји отет и да јој је погинуо свекар и муж, сави се и породи, јер јој дођоше болови.</verse>
				<verse number="20">И кад умираше, рекоше јој које стајаху код ње: Не бој се, родила си сина. Али она не одговори, нити хајаше за то.</verse>
				<verse number="21">Него детету наде име Ихавод говорећи: Отиде слава од Израиља; јер ковчег Божји би отет, и свекар јој и муж погибоше.</verse>
				<verse number="22">Зато рече: Отиде слава од Израиља; јер би отет ковчег Божји.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А Филистеји узеше ковчег Божји, и однесоше из Евен-Езера у Азот.</verse>
				<verse number="2">И узевши Филистеји ковчег Божји унесоше га у дом Дагонов, и наместише га до Дагона.</verse>
				<verse number="3">А сутрадан кад усташе Азоћани рано, а то Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим; и они узеше Дагона и метнуше га опет на његово место.</verse>
				<verse number="4">А кад сутрадан рано усташе, гле, опет Дагон лежаше ничице на земљи пред ковчегом Господњим, а глава Дагону и обе руке одсечене беху на прагу; само труп од Дагона беше остао.</verse>
				<verse number="5">Зато свештеници Дагонови и који год улазе у дом Дагонов не стају на праг Дагонов у Азоту до данас.</verse>
				<verse number="6">Тада отежа рука Господња Азоћанима, и мораше их и удараше их шуљевима у Азоту и међама његовим.</verse>
				<verse number="7">А кад Азоћани видеше шта је, рекоше да не стоји код нас ковчег Бога Израиљевог; јер је рука Његова тешка над нама и над Дагоном богом нашим.</verse>
				<verse number="8">И послаше, те сабраше к себи све кнезове филистејске, и рекоше им: Шта ћемо чинити с ковчегом Бога Израиљевог? А они рекоше: Да се пренесе у Гат ковчег Бога Израиљевог. И пренесоше ковчег Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="9">А кад га пренесоше, би рука Господња на граду с муком врло великом, и стаде бити грађане од малог до великог, и дођоше на њих тајни шуљеви.</verse>
				<verse number="10">Зато послаше ковчег Божји у Акарон; а кад дође ковчег Божји у Акарон, повикаше Акароњани говорећи: Донесоше к нама ковчег Бога Израиљевог да помори нас и наш народ.</verse>
				<verse number="11">Зато послаше, те сабраше све кнезове филистејске, и рекоше: Пошљите ковчег Бога Израиљевог нека се врати на своје место, да не помори нас и народ наш. Јер беше смртан страх по целом граду, и врло тешка беше рука Господња онде.</verse>
				<verse number="12">Јер људи који остајаху живи боловаху од шуљева тако да се вика у граду подизаше до неба.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">И беше ковчег Господњи у земљи филистејској седам месеци.</verse>
				<verse number="2">Тада дозваше Филистеји свештенике и враче, па им рекоше: Шта ћемо чинити с ковчегом Господњим? Научите нас како ћемо га послати натраг на његово место.</verse>
				<verse number="3">А они рекоше: Ако ћете натраг послати ковчег Бога Израиљевог, не шаљите га празног, него уза њ подајте принос за грех; тада ћете оздравити и дознаћете зашто се рука Његова није одмакла од вас.</verse>
				<verse number="4">А они рекоше: Какав ћемо му дати принос за грех? А они рекоше: Према броју кнежевина филистејских пет златних шуљева и пет златних мишева; јер је зло једнако на свима вама и на кнезовима вашим.</verse>
				<verse number="5">Начините дакле слике од својих шуљева и слике од мишева који кваре земљу, и подајте славу Богу Израиљевом. Може бити да ће олакшати руку своју над вама и над боговима вашим и над земљом вашом.</verse>
				<verse number="6">И зашто бисте били упорног срца као што беху упорног срца Мисирци и Фараон? И пошто учини чудеса на њима, еда ли их тада не пустише, те отидоше?</verse>
				<verse number="7">Зато начините једна кола нова, и узмите две краве дојилице, на којима још није био јарам, па упрегните краве у кола, а телад њихову одведите од њих кући.</verse>
				<verse number="8">Па узмите ковчег Господњи и метните га на кола; а закладе златне што ћете му дати за грех метните у ковчежић покрај њега, и пустите га нека иде.</verse>
				<verse number="9">И гледајте: ако пође путем к међи својој у Вет-Семес, Он нам је учинио ово велико зло; ако ли не пође тако, онда ћемо знати да нас се није дохватила рука Његова, него нам се догодило случајно.</verse>
				<verse number="10">И учинише тако они људи; и узевши две краве дојилице упрегоше их у кола, а телад њихову затворише код куће.</verse>
				<verse number="11">И метнуше ковчег Господњи на кола, и мали ковчежић с мишима златним и са сликама својих шуљева.</verse>
				<verse number="12">И пођоше краве право путем у Вет-Семес, и једнако иђаху истим путем мучући и не сврћући ни на десно ни на лево; а кнезови филистејски иђаху за њима до међе вет-семешке.</verse>
				<verse number="13">А Вет-Семешани жњаху пшеницу у долини, и подигавши очи своје видеше ковчег, и обрадоваше се видевши га.</verse>
				<verse number="14">И дођоше кола на њиву Исуса Вет-Семешанина, и стадоше онде. А беше онде велик камен; и исцепаше дрва од кола, и принесоше оне краве на жртву паљеницу Господу.</verse>
				<verse number="15">А Левити снимивши ковчег Господњи и ковчежић што беше покрај њега, у коме беху заклади златни, метнуше на онај велики камен; а људи из Вет-Семеса готовише жртве паљенице и принесоше жртве Господу онај дан.</verse>
				<verse number="16">А то видевши пет кнезова филистејских вратише се у Акарон исти дан.</verse>
				<verse number="17">А ово беху златни шуљеви које дадоше Филистеји Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један, за Акарон један.</verse>
				<verse number="18">И миши златни беху према броју свих градова филистејских, у пет кнежевина, свих зиданих градова и села неограђених до великог камена, на који метнуше ковчег Господњи, и који је и данас у пољу Исуса Вет-Семешанина.</verse>
				<verse number="19">Али поби Господ неке између Вет-Семешана који загледаше у ковчег Господњи, и поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. И плака народ што га Господ удари великом погибљу.</verse>
				<verse number="20">И људи из Вет-Семеса рекоше: Ко може остати пред тим Господом Богом Светим? И ка коме ће отићи од нас?</verse>
				<verse number="21">И послаше посланике к становницима киријат-јаримским говорећи: Донесоше натраг Филистеји ковчег Господњи, ходите, однесите га к себи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: и узеше ковчег Господњи, и однесоше га у кућу Авинадавову на брду, а Елеазара, сина његовог, посветише да чува ковчег Господњи.</verse>
				<verse number="2">А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.</verse>
				<verse number="3">А Самуило рече свему дому Израиљевом говорећи: Ако се свим срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, Њему једином служите, па ће вас избавити из руку филистејских.</verse>
				<verse number="4">И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу једином.</verse>
				<verse number="5">Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу, да се помолим Господу за вас.</verse>
				<verse number="6">И скупише се у Миспу, и црпући воду проливаше пред Господом, и постише онај дан, и онде рекоше: Сагрешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевим у Миспи.</verse>
				<verse number="7">А Филистеји кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изиђоше кнезови филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.</verse>
				<verse number="8">И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашем, еда би нас избавио из руку филистејских.</verse>
				<verse number="9">Тада Самуило узе једно јагње одојче, и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.</verse>
				<verse number="10">И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрме Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.</verse>
				<verse number="11">А Израиљци изиђоше из Миспе, и потераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.</verse>
				<verse number="12">Тада узе Самуило камен, и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе.</verse>
				<verse number="13">Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња беше против Филистеја свега века Самуиловог.</verse>
				<verse number="14">И повратише се Израиљу градови, које беху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.</verse>
				<verse number="15">А Самуило суђаше Израиљу свега века свог.</verse>
				<verse number="16">И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свим тим местима.</verse>
				<verse number="17">Потом се враћаше у Раму, јер онде беше кућа његова, и суђаше онде Израиљу, и онде начини олтар Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.</verse>
				<verse number="2">А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.</verse>
				<verse number="3">Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.</verse>
				<verse number="4">Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.</verse>
				<verse number="5">И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.</verse>
				<verse number="6">Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.</verse>
				<verse number="7">А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.</verse>
				<verse number="8">Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.</verse>
				<verse number="9">Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.</verse>
				<verse number="10">И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;</verse>
				<verse number="11">И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;</verse>
				<verse number="12">И поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.</verse>
				<verse number="13">Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.</verse>
				<verse number="14">И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.</verse>
				<verse number="15">Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.</verse>
				<verse number="16">И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.</verse>
				<verse number="17">Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.</verse>
				<verse number="18">Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.</verse>
				<verse number="19">Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,</verse>
				<verse number="20">Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.</verse>
				<verse number="21">А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.</verse>
				<verse number="22">А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А беше један човек од племена Венијаминовог, коме име беше Кис, син Авила, сина Серора, сина Вехората, сина Афије, сина једног човека од племена Венијаминовог, храбар јунак.</verse>
				<verse number="2">Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа.</verse>
				<verse number="3">А Кису, оцу Сауловом несташе магарице, па рече Кис Саулу сину свом: Узми са собом једног момка, па устани и иди те тражи магарице.</verse>
				<verse number="4">И он прође гору Јефремову, и прође земљу салиску; али не нађоше; па прођоше и земљу салимску, и не беше их; па прођоше и земљу Венијаминову, и не нађоше.</verse>
				<verse number="5">А кад дођоше у земљу суфску, рече Саул момку свом који беше с њим: Хајде да се вратимо, да се не би отац оканио магарица и забринуо се за нас.</verse>
				<verse number="6">А он му рече: Ево, у овом граду има човек Божји, ког веома поштују; шта год каже све се збива; хајдемо к њему, може бити да ће нас упутити куда бисмо ишли.</verse>
				<verse number="7">А Саул рече момку свом: Хајде да идемо; али шта ћемо однети човеку? Јер нам је хлеба нестало у торбама, а дар немамо да однесемо човеку Божијем. Шта имамо?</verse>
				<verse number="8">А момак опет одговарајући рече Саулу: Ето у мене четврт сикла сребра; то да дам човеку Божијем да нас упути.</verse>
				<verse number="9">А у старо време ко би ишао да пита Бога говораше: Хајде да идемо к видеоцу. Јер ко се сада зове пророк у старо се време зваше виделац.</verse>
				<verse number="10">И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји.</verse>
				<verse number="11">И кад иђаху уз брдо градско, сретоше девојке које излажаху да захватају воду, па им рекоше: Је ли ту виделац?</verse>
				<verse number="12">А оне одговарајући рекоше: Јесте, ето пред тобом; похитај, јер је данас дошао у град, јер данас народ има жртву на гори.</verse>
				<verse number="13">Како уђете у град, наћи ћете га пре него пође на гору да једе; јер народ неће јести докле он не дође, јер он треба да благослови жртву, па онда ће званице јести; зато идите, јер ћете га сада наћи.</verse>
				<verse number="14">И отидоше у град; а кад дођоше усред града, гле Самуило полазећи на гору срете их.</verse>
				<verse number="15">А Господ беше објавио Самуилу дан пре него дође Саул, рекавши:</verse>
				<verse number="16">Сутра у ово доба послаћу к теби једног човека из земље Венијаминове, њега помажи да буде вођ народу мом Израиљу, и он ће избавити мој народ из руку филистејских. Јер погледах на народ свој, јер вика његова дође до мене.</verse>
				<verse number="17">И кад Самуило угледа Саула, рече му Господ: Ето човека за ког ти рекох; тај ће владати мојим народом.</verse>
				<verse number="18">И Саул приступи к Самуилу на вратима, и рече: Кажи ми, где је кућа видеочева?</verse>
				<verse number="19">А Самуило одговори Саулу и рече: Ја сам виделац. Хајде преда мном на гору, и данас ћете са мном јести; а сутра ћу те отпустити, и шта ти је год у срцу, казаћу ти.</verse>
				<verse number="20">А за магарице, којих ти је нестало пре три дана, не брини се; јер су се нашле. И чије ће бити све што је најбоље у Израиљу? Еда ли не твоје и свега дома оца твог?</verse>
				<verse number="21">А Саул одговори и рече: Нисам ли од племена Венијаминовог, најмањег племена Израиљевог, и дом мој најмањи између свих домова племена Венијаминовог? Што ми дакле говориш тако?</verse>
				<verse number="22">А Самуило узе Саула и његовог момка, и одведе их у собу, и посади их у зачеље међу званицама којих беше до тридесет људи.</verse>
				<verse number="23">И Самуило рече кувару: Донеси део који ти дадох и за који ти рекох: Остави га код себе.</verse>
				<verse number="24">Тада донесе кувар плеће и шта беше на њему; а Самуило га метну пред Саула, и рече: Ево шта је остало, узми преда се, те једи, јер је сачувано пре за тебе, кад рекох: Позвао сам народ. Тако једе Саул са Самуилом онај дан.</verse>
				<verse number="25">Потом сиђоше с горе у град, и Самуило се разговара са Саулом на крову.</verse>
				<verse number="26">А ујутру уранише, и кад свиташе, зовну Самуило Саула на кров, и рече му: Дигни се, да те отпустим. И кад се диже Саул, изиђоше обојица, он и Самуило.</verse>
				<verse number="27">И кад дођоше на крај града, рече Самуило Саулу: Реци момку нека иде напред (и он прође напред), а ти стани мало да ти јавим реч Божију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тада Самуило узе уљаницу, и изли му уље на главу, па га пољуби, и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над наследством својим да му будеш вођ?</verse>
				<verse number="2">Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човека код гроба Рахиљиног у крају Венијаминовом у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице, које си пошао да тражиш, и ево отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина свог?</verse>
				<verse number="3">И отишавши оданде даље кад дођеш у равницу таворску, срешће те онде три човека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хлеба, а трећи носећи мешину вина.</verse>
				<verse number="4">Па ће те упитати за здравље, и даће ти два хлеба, које прими из руку њихових.</verse>
				<verse number="5">Потом ћеш доћи на хум Божји, где је стража филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.</verse>
				<verse number="6">И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човек.</verse>
				<verse number="7">И кад ти дођу ти знаци, чини шта ти дође на руку, јер је Бог с тобом.</verse>
				<verse number="8">Потом ћеш отићи пре мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.</verse>
				<verse number="9">И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.</verse>
				<verse number="10">И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.</verse>
				<verse number="11">И кад га видеше, сви који га познаваху од пре где пророкује с пророцима, рекоше један другом: Шта то би од сина Кисовог? Еда ли је и Саул међу пророцима?</verse>
				<verse number="12">А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима?</verse>
				<verse number="13">И преставши пророковати дође на гору.</verse>
				<verse number="14">А стриц Саулов рече њему и момку његовом: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видесмо да их нигде нема, отидосмо к Самуилу.</verse>
				<verse number="15">А Стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило?</verse>
				<verse number="16">А Саул рече стрицу свом: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.</verse>
				<verse number="17">А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.</verse>
				<verse number="18">И рече синовима Израиљевим: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку мисирских и из руку свих царстава која вас мучаху.</verse>
				<verse number="19">А ви данас одбацисте Бога свог, који вас сам избавља од свих зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада дакле станите пред Господом по племенима својим и по хиљадама својим.</verse>
				<verse number="20">И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.</verse>
				<verse number="21">Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовим, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула, сина Кисовог. И тражише га, али се не нађе.</verse>
				<verse number="22">Тада опет упиташе Господа: Хоће ли још доћи овамо тај човек? А Господ рече: Ето сакрио се за пртљагом.</verse>
				<verse number="23">Тада отрчаше, и доведоше га оданде. И стаде усред народа, и беше главом виши од свега народа.</verse>
				<verse number="24">И рече Самуило свему народу: Видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: Да живи цар!</verse>
				<verse number="25">Тада Самуило каза народу права царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући.</verse>
				<verse number="26">И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.</verse>
				<verse number="27">А људи неваљали рекоше: Тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дар. Али се он учини као да није чуо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Тада дође Нас Амонац, и стаде у логор према Јавису Галадовом. И сви људи из Јависа рекоше Насу: Учини веру с нама, па ћемо ти служити.</verse>
				<verse number="2">А Нас Амонац, одговори им: Овако ћу учинити веру с вама: да вам свакоме ископам десно око и ту срамоту учиним свему Израиљу.</verse>
				<verse number="3">А старешине јависке рекоше му: Остави нам седам дана, да пошаљемо посланике у све крајеве Израиљеве; па ако не буде никога да нас избави тада ћемо изаћи к теби.</verse>
				<verse number="4">И дођоше посланици у Гавају Саулову, и казаше ове речи народу; тада сав народ подиже глас свој, и плакаху.</verse>
				<verse number="5">А гле, Саул иђаше за говедима својим из поља, и рече: Шта је народу те плаче? И казаше му шта су поручили Јавишани.</verse>
				<verse number="6">Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло.</verse>
				<verse number="7">Па узе два вола, и исече их на комаде, и разасла их у све крајеве Израиљеве по истим посланицима поручивши: Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити са говедима његовим. И страх Господњи попаде народ, те изиђоше једнодушно.</verse>
				<verse number="8">И изброја их у Везеку, и беше синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада.</verse>
				<verse number="9">Потом рекоше посланицима који беху дошли: Овако реците људима у Јавису Галадовом: Сутра ћете се избавити, кад огреје сунце. И посланици се вратише, и јавише ово Јавишанима, и они се обрадоваше.</verse>
				<verse number="10">И рекоше Јавишани Амонцима: Сутра ћемо изаћи к вама, да учините од нас шта вам буде драго.</verse>
				<verse number="11">И сутрадан раздели Саул народ у три чете, и уђоше усред логора о јутарњој стражи, и бише Амонце докле сунце не огреја, и који осташе, распршаше се да не осташе ни двојица заједно.</verse>
				<verse number="12">Тада рече народ Самуилу: Који је оно што рече: Еда ли ће Саул царовати над нама? Дајте их да их погубимо.</verse>
				<verse number="13">Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.</verse>
				<verse number="14">Тад Самуило рече народу: Хајдете да идемо у Галгал, да онде поновимо царство.</verse>
				<verse number="15">И сав народ отиде у Галгал, и поставише онде Саула царем пред Господом у Галгалу, и онде принесоше жртве захвалне пред Господом. И провесели се онде Саул и сав Израиљ веома.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Тада рече Самуило свему Израиљу: Ето, послушао сам глас ваш у свему што ми рекосте, и поставих цара над вама.</verse>
				<verse number="2">И сада ето, цар иде пред вама, а ја сам остарео и оседео; и синови моји ето су међу вама; и ја сам ишао пред вама од младости своје до данас.</verse>
				<verse number="3">Ево ме, одговорите ми пред Господом и пред помазаником Његовим. Коме сам узео вола или коме сам узео магарца? Коме сам учинио насиље? Коме сам учинио криво? Или из чије сам руке узео поклон, да бих стискао очи њега ради? Па ћу вам вратити.</verse>
				<verse number="4">А они рекоше: Ниси нам учинио силе нити си коме учинио криво, нити си узео шта из чије руке.</verse>
				<verse number="5">Још им рече: Сведок је Господ на вас, и сведок је помазаник Његов данас, да нисте нашли ништа у мојим рукама. и рекоше: Сведок је.</verse>
				<verse number="6">Тада рече Самуило народу: Господ је који је поставио Мојсија и Арона, и који је извео оце ваше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="7">Сада, дакле, станите да се прем с вама пред Господом за сва добра што је чинио Господ вама и вашим оцима.</verse>
				<verse number="8">Пошто дође Јаков у Мисир, викаше оци ваши ка Господу, и Господ посла Мојсија и Арона, који изведоше оце ваше из Мисира и населише их на овом месту.</verse>
				<verse number="9">Али заборавише Господа Бога свог, те их даде у руке Сисари, војводи асорском, и у руке Филистејима, и у руке цару моавском, који војеваше на њих.</verse>
				<verse number="10">Али викаше ка Господу и рекоше: Сагрешисмо што остависмо Господа и служисмо Валима и Астаротама; али сада избави нас из руку непријатеља наших, па ћемо ти служити.</verse>
				<verse number="11">И Господ посла Јеровала и Ведана и Јефтаја и Самуила, и оте вас из руку непријатеља ваших унаоколо, те живесте без страха.</verse>
				<verse number="12">Али кад видесте Наса, цара амонског, где дође на вас, рекосте ми: Не, него цар нека царује над нама, премда Господ Бог ваш беше Цар ваш.</verse>
				<verse number="13">Сада дакле, ето цара ког изабрасте, ког искасте; ево Господ је поставио цара над вама.</verse>
				<verse number="14">Ако се узбојите Господа, и Њему узаслужите, и узаслушате глас Његов и не успротивите се заповести Господњој, тада ћете и ви и цар ваш који царује над вама ићи за Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="15">Ако ли не узаслушате глас Господњи, него се успротивите заповести Господњој, тада ће бити рука Господња против вас као што је била против отаца ваших.</verse>
				<verse number="16">Али станите сада још, и видите ову ствар велику коју ће учинити Господ пред вашим очима.</verse>
				<verse number="17">Није ли данас жетва пшенична? Ја ћу призвати Господа, и спустиће громове и дажд, да разумете и видите колико је зло што учинисте пред Господом искавши себи цара.</verse>
				<verse number="18">Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан; и сав се народ побоја врло Господа и Самуила.</verse>
				<verse number="19">И рече сав народ Самуилу: Моли се за слуге своје Господу Богу свом да не помремо; јер додасмо к свим гресима својим зло иштући себи цара.</verse>
				<verse number="20">Тад рече Самуило народу: Не бојте се, ви сте учинили све ово зло; али не одступајте од Господа, него служите Господу свим срцем својим.</verse>
				<verse number="21">Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.</verse>
				<verse number="22">Јер Господ неће оставити народ свој ради великог имена свог; јер Господу би воља да вас учини својим народом.</verse>
				<verse number="23">А мени не дао Бог да згрешим Господу и престанем молити се за вас; него ћу вас упућивати на пут добар и прав.</verse>
				<verse number="24">Само се Бојте Господа и служите му истинито, свим срцем својим, јер видите, какве је велике ствари учинио за вас.</verse>
				<verse number="25">Ако ли зло ушчините, пропашћете и ви и цар ваш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем),</verse>
				<verse number="2">Изабра себи Саул три хиљаде између синова Израиљевих; и беху код Саула две хиљаде у Михмасу и у гори ветиљској, а једна хиљада с Јонатаном у Гаваји Венијаминовој; а остали народ распусти у шаторе њихове.</verse>
				<verse number="3">И Јонатан поби стражу филистејску која беше у Гаваји, и чуше за то Филистеји. А Саул заповеди, те трубише у трубе по свој земљи говорећи: Нека чују Јевреји.</verse>
				<verse number="4">И тако чу сав Израиљ где рекоше: Поби Саул стражу филистејску; и стога Израиљ омрзну Филистејима. И сазван би народ за Саулом у Галгал.</verse>
				<verse number="5">А Филистеји се скупише да војују на Израиља, тридесет хиљада кола и шест хиљада коњика, и мноштво народа као песак на брегу морском; и изашавши стадоше у логор у Михмасу, с истока од Вен-Авена.</verse>
				<verse number="6">И Израиљци се видеше у невољи, јер народ би притешњен; те се сакри у пећине и у честе и у камењаке и у раселине и у јаме.</verse>
				<verse number="7">А други Јевреји пређоше преко Јордана у земљу Гадову и Галадову. А Саул још беше у Галгалу, и сав народ што иђаше за њим беше у страху.</verse>
				<verse number="8">И почека седам дана до рока Самуиловог. Али Самуило не дође у Галгал; те се народ стаде разлазити од њега.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Саул: Додајте ми жртву паљеницу и жртве захвалне. И принесе жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="10">И кад принесе жртву паљеницу, гле, дође Самуило. И Саул изађе му на сусрет да га поздрави.</verse>
				<verse number="11">А Самуило му рече: Шта си учинио? А Саул одговори: Кад видех где се народ разлази од мене, а ти не дође до рока, и Филистеји се скупили у Михмасу,</verse>
				<verse number="12">Рекох: Сад ће ударити Филистеји на ме у Галгал, а ја се још не помолих Господу: те се усудих и принесох жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Самуило Саулу: Лудо си радио што ниси држао заповести Господа Бога свог, коју ти је заповедао; јер би сада Господ утврдио царство твоје над Израиљем довека.</verse>
				<verse number="14">А сада царство твоје неће се одржати. Господ је нашао себи човека по срцу свом, и њему је заповедио Господ да буде вођ народу Његовом, јер ниси држао шта ти је заповедио Господ.</verse>
				<verse number="15">Потом диже се Самуило и отиде из Галгала у Гавају Венијаминову. И Саул изброја народ који оста код њега, и беше га до шест стотина људи.</verse>
				<verse number="16">И Саул и син му Јонатан и народ што беше с њима, стајаху у Гаваји Венијаминовој; а Филистеји стајаху у логору у Михмасу.</verse>
				<verse number="17">И изиђоше три чете из логора филистејског да плене: Једна чета удари путем к Офри у земљу совалску;</verse>
				<verse number="18">А друга чета удари путем к Вет-Орону; а трећа удари путем к међи која гледа према долини севојимској у пустињу.</verse>
				<verse number="19">А у целој земљи израиљској не беше ковача, јер Филистеји рекоше: Да не би градили Јевреји мачева ни копаља.</verse>
				<verse number="20">Зато силажаху сви Израиљци к Филистејима кад који хтеде поклепати раоник или мотику или секиру или срп.</verse>
				<verse number="21">И беху се затупили раоници и мотике и виле тророге и секире, и саме остане требаше заоштрити.</verse>
				<verse number="22">Зато кад дође време боју, не нађе се мача ни копља ни у кога у народу који беше са Саулом и Јонатаном; само беше у Саула и у Јонатана сина његовог.</verse>
				<verse number="23">И стража филистејска изађе у кланац код Михмаса.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Један дан рече Јонатан, син Саулов, момку свом који му ношаше оружје: Хајде да идемо к стражи филистејској која је на оној страни. А оцу свом не каза ништа.</verse>
				<verse number="2">А Саул стајаше крај брда под шипком, који беше у Мигрону; и народа беше с њим око шест стотина људи.</verse>
				<verse number="3">И Ахија син Ахитова брата Ихавода сина Финеса сина Илија свештеника Господњег у Силому ношаше оплећак. И народ не знаше да је отишао Јонатан.</verse>
				<verse number="4">А у кланцу којим хтеде Јонатан отићи к стражи филистејској, беху две стрмене стене, једна с једне стране а друга с друге, и једна се зваше Восес а друга Сене.</verse>
				<verse number="5">И једна од њих стајаше са севера према Михмасу, а друга с југа према Гаваји.</verse>
				<verse number="6">И Јонатан рече момку који му ношаше оружје: Хајде да отидемо к стражи тих необрезаних; може бити да ће нам учинити шта Господ, јер Господу не смета избавити с множином или с малином.</verse>
				<verse number="7">А онај што му ношаше оружје одговори му: Чини шта ти је год у срцу, иди, ево ја ћу ићи с тобом куда год хоћеш.</verse>
				<verse number="8">А Јонатан му рече: Ево, отићи ћемо к тим људима, и показаћемо им се.</verse>
				<verse number="9">Ако нам кажу: Чекајте докле дођемо к вама, тада ћемо се уставити на свом месту, и нећемо ићи к њима.</verse>
				<verse number="10">Ако ли кажу: Ходите к нама, тада ћемо отићи; јер нам их Господ предаде у руке. То ће нам бити знак.</verse>
				<verse number="11">И показаше се обојица стражи филистејској; а Филистеји рекоше: Гле, излазе Јевреји из рупа у које су се сакрили.</verse>
				<verse number="12">И стражари рекоше Јонатану и момку који му ношаше оружје: Ходите к нама да вам кажемо нешто. И Јонатан рече оном што му ношаше оружје: Хајде за мном, јер их предаде Господ у руке Израиљу.</verse>
				<verse number="13">Тако пузаше Јонатан рукама и ногама, а за њим момак што му ношаше оружје; и падаху пред Јонатаном, и убијаше их за њим онај што му ношаше оружје.</verse>
				<verse number="14">И то би први бој, у коме поби Јонатан и момак што му ношаше оружје око двадесет људи, отприлике на по рала земље.</verse>
				<verse number="15">И уђе страх у логор у пољу и у сав народ; и стража и они који беху изашли да плене препадоше се, и земља се усколеба, јер беше страх од Бога.</verse>
				<verse number="16">А стража Саулова у Гаваји Венијаминовој опази где се мноштво узбунило и успрепадало.</verse>
				<verse number="17">Тада рече Саул народу који беше с њим: Прегледајте и видите ко је отишао од нас. И кад прегледаше, гле, не беше Јонатана и момка његовог који му ношаше оружје.</verse>
				<verse number="18">И рече Саул Ахији: Донеси ковчег Божји; јер ковчег Божји беше тада код синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="19">А док говораше Саул свештенику, забуна у логору филистејском биваше све већа, и Саул рече свештенику: Остави.</verse>
				<verse number="20">И Саул и сав народ што беше с њим скупише се и дођоше до боја, и гле, повадили беху мачеве један на другог, и забуна беше врло велика.</verse>
				<verse number="21">А беше с Филистејима Јевреја као пре, који иђаху с њима на војску свуда; па и они присташе уз Израиљце, који беху са Саулом и Јонатаном.</verse>
				<verse number="22">И сви Израиљци који се беху сакрили у гори Јефремовој кад чуше да беже Филистеји, наклопише се и они за њима бијући их.</verse>
				<verse number="23">И избави Господ Израиља у онај дан; и бој отиде дори до Вет-Авена.</verse>
				<verse number="24">И Израиљци се врло уморише онај дан; а Саул закле народ говорећи: Да је проклет који једе шта до вечера, да се осветим непријатељима својим. И не окуси народ ништа.</verse>
				<verse number="25">И сав народ оне земље дође у шуму, где беше много меда по земљи.</verse>
				<verse number="26">И кад дође народ у шуму, виде мед где тече; али нико не принесе руке к устима својим: јер се народ бојаше заклетве.</verse>
				<verse number="27">Али Јонатан не чу кад отац његов закле народ, те пружи штап који му беше у руци, и замочи крај у саће, и примаче руку своју к устима својим, и засветлише му се очи.</verse>
				<verse number="28">А један из народа проговори и рече: Отац је твој заклео народ рекавши: Да је проклет ко би јео шта данас; стога суста народ.</verse>
				<verse number="29">Тада рече Јонатан: Смео је земљу отац мој; видите како ми се засветлише очи, чим окусих мало меда.</verse>
				<verse number="30">А да је још народ слободно јео данас од плена непријатеља својих, који нађе! Не би ли полом филистејски био још већи?</verse>
				<verse number="31">И тако побише онај дан Филистеје од Михмаса до Ајалона, и народ се врло умори.</verse>
				<verse number="32">И наклопи се народ на плен, и нахваташе оваца и волова и телаца, и поклаше их на земљи, и стаде народ јести с крвљу.</verse>
				<verse number="33">И јавише Саулу говорећи: Ево народ греши Господу једући с крвљу. А он рече: Неверу учинисте; доваљајте сада к мени велик камен.</verse>
				<verse number="34">Затим рече Саул: Разиђите се међу народ и реците: Доведите сваки к мени вола свог и овцу своју; и овде закољите и једите, и нећете грешити Господу једући с крвљу. И донесе сав народ, сваки свог вола својом руком оне ноћи, и онде клаше.</verse>
				<verse number="35">И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу.</verse>
				<verse number="36">Потом рече Саул: Хајдемо за Филистејима ноћас, да их пленимо до јутра, и да их не оставимо ни једног. А они рекоше: Чини шта ти је год воља. Али свештеник рече: Да приступимо овде к Богу.</verse>
				<verse number="37">И упита Саул Бога: Хоћу ли ићи за Филистејима? Хоћеш ли их дати у руке Израиљу? Али не одговори му онај дан.</verse>
				<verse number="38">Зато рече Саул: Приступите овамо сви главари народни, и тражите и видите на коме је грех данас.</verse>
				<verse number="39">Јер како је жив Господ који избавља Израиља, ако буде и на Јонатану сину мом, погинуће заиста. И не одговори му нико из свега народа.</verse>
				<verse number="40">Потом рече свему Израиљу: Ви будите с једне стране, а ја и Јонатан, син мој, бићемо с друге стране. А народ рече Саулу: Чини шта ти је драго.</verse>
				<verse number="41">Тада рече Саул Господу Богу Израиљевом: Покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изађе прав.</verse>
				<verse number="42">И рече Саул: Баците жреб за ме и за Јонатана, сина мог. И обличи се Јонатан.</verse>
				<verse number="43">Тада рече Саул Јонатану: Кажи ми шта си учинио? И каза му Јонатан и рече: Само сам окусио мало меда накрај штапа који ми беше у руци; ево ме; хоћу ли погинути?</verse>
				<verse number="44">А Саул рече: То нека ми учини Бог и то нека дода, погинућеш, Јонатане!</verse>
				<verse number="45">Али народ рече Саулу: Зар да погине Јонатан, који је учинио ово спасење велико у Израиљу? Боже сачувај! Тако жив био Господ, неће пасти на земљу ниједна длака с главе његове, јер је с помоћу Божјом учинио то данас. И тако избави народ Јонатана, те не погибе.</verse>
				<verse number="46">Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје место.</verse>
				<verse number="47">И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше.</verse>
				<verse number="48">Скупи такође војску и поби Амалика; и избави Израиља из руку оних који га плењаху.</verse>
				<verse number="49">А Саул имаше синове: Јонатана и Исуја и Мелхисуја; а двема кћерима његовим беху имена првеници Мерава, а млађој Михала.</verse>
				<verse number="50">А жени Сауловој беше име Ахиноама, кћи Ахимасова; а војводи његовом беше име Авенир син Нира стрица Сауловог.</verse>
				<verse number="51">Јер Кис отац Саулов и Нир отац Авениров беху синови Авилови.</verse>
				<verse number="52">И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А Самуило рече Саулу: Господ ме је послао да те помажем за цара над народом Његовим, над Израиљем; слушај дакле речи Господње.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ над војскама: Опоменух се шта је учинио Амалик Израиљу, како му се опро на путу кад је ишао из Мисира.</verse>
				<verse number="3">Зато иди и побиј Амалика, и затри као проклето све што год има; не жали га, него побиј и људе и жене и децу и шта је на сиси и волове и овце и камиле и магарце.</verse>
				<verse number="4">Тада Саул сазва народ, и изброја их у Телаиму, и беше их двеста хиљада пешака и десет хиљада људи од Јуде.</verse>
				<verse number="5">И дође Саул до града амаличког, и намести заседу у потоку.</verse>
				<verse number="6">И рече Саул Кенејима: Идите, одвојите се, уклоните се од Амалика, да вас не би потро с њима; јер сте ви учинили милост свим синовима Израиљевим кад су ишли из Мисира. И отидоше Кенеји од Амалика.</verse>
				<verse number="7">И Саул поби Амалике од Авиле до Сура, који је према Мисиру.</verse>
				<verse number="8">И ухвати Агага цара амаличког живог, а сав народ његов поби оштрим мачем.</verse>
				<verse number="9">И Саул и народ његов поштеде Агага и најбоље овце и најбоље волове и угојену стоку и јагањце и све што беше добро, и не хтеше побити; него шта беше зло и без цене, оно побише.</verse>
				<verse number="10">Зато дође реч Господња к Самуилу говорећи:</verse>
				<verse number="11">Кајем се што сам Саула поставио царем, јер је одступио од мене, и није извршио моје речи. И расрди се Самуило врло, и викаше ка Господу сву ноћ.</verse>
				<verse number="12">И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.</verse>
				<verse number="13">Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.</verse>
				<verse number="14">А Самуило рече: Каква је то блека оваца у ушима мојим? И рика волова коју чујем?</verse>
				<verse number="15">А Саул рече: Од Амалика догнаше их; јер народ поштеде најбоље овце и најбоље волове да принесе на жртву Господу Богу твом; остало пак побисмо као проклето.</verse>
				<verse number="16">А Самуило рече Саулу: Стани да ти кажем шта ми је рекао Господ ноћас. Рече му: Говори.</verse>
				<verse number="17">Тада рече Самуило: Ниси ли био мали сам у својим очима, пак си постао глава племенима Израиљевим, и Господ те помаза за цара над Израиљем?</verse>
				<verse number="18">И Господ те посла на овај пут и рече: Иди, побиј грешне Амалике, и војуј на њих докле их не истребите.</verse>
				<verse number="19">Зашто, дакле, не послуша глас Господњи, него се наклопи на плен, и учини зло пред Господом?</verse>
				<verse number="20">А Саул одговори Самуилу: Та послушао сам глас Господњи, и ишао сам путем којим ме посла Господ, и довео сам Агага цара амаличког, а Амалике сам истребио.</verse>
				<verse number="21">Него народ узе од плена овце и волове, најбоље између проклетих ствари, да принесе на жртву Господу Богу твом у Галгалу.</verse>
				<verse number="22">Али Самуило рече: Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас Његов? Гле, послушност је боља од жртве и покорност од претилине овнујске.</verse>
				<verse number="23">Јер је непослушност као грех од чарања, и непокорност као сујеверство и идолопоклонство. Одбацио си реч Господњу, зато је и Он тебе одбацио да не будеш више цар.</verse>
				<verse number="24">Тада рече Саул Самуилу: Згрешио сам што сам преступио заповест Господњу и твоје речи; јер побојах се народа и послушах глас његов.</verse>
				<verse number="25">Него сада опрости ми грех мој, и врати се са мном да се поклоним Господу.</verse>
				<verse number="26">А Самуило рече Саулу: Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч Господњу, и зато је тебе Господ одбацио да не будеш више цар над Израиљем.</verse>
				<verse number="27">И Самуило се окрете да иде, али га Саул ухвати за скут од плашта његовог, те се одадре.</verse>
				<verse number="28">Тада му рече Самуило: Одадро је Господ царство Израиљево од тебе данас, и дао га ближњем твом, који је бољи од тебе.</verse>
				<verse number="29">И доиста Јунак Израиљев неће слагати, нити ће се раскајати; јер није човек да се каје.</verse>
				<verse number="30">А он рече: Згрешио сам; али ми сад учини част пред старешинама народа мог и пред Израиљем, и врати се са мном да се поклоним Господу Богу твом.</verse>
				<verse number="31">И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.</verse>
				<verse number="32">Потом рече Самуило: Доведите ми Агага, цара амаличког. И дође к њему Агаг весео, јер говораше Агаг: Заиста, прошла је горчина смртна.</verse>
				<verse number="33">Али Самуило рече: Како је твој мач учинио те су жене остале без деце, тако ће остати без деце твоја мајка међу женама. И исече Самуило Агага пред Господом у Галгалу.</verse>
				<verse number="34">Потом отиде Самуило у Раму, а Саул отиде кући својој у Гавају Саулову.</verse>
				<verse number="35">И Самуило не виде више Саула до своје смрти, и плакаше Самуило за Саулом, што се Господ покаја што је поставио Саула царем над Израиљем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља, и ходи да те пошаљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његових синова изабрах себи цара.</verse>
				<verse number="2">А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.</verse>
				<verse number="3">И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми оног кога ти кажем.</verse>
				<verse number="4">И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старешине градске уплашивши се истрчаше преда њ, и рекоше му: Јеси ли дошао добро?</verse>
				<verse number="5">А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.</verse>
				<verse number="6">И кад дођоше видевши Елијава рече: Јамачно је пред Господом помазаник Његов.</verse>
				<verse number="7">Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његовог, јер сам га одбацио; јер не гледам на шта човек гледа: Човек гледа шта је на очима, а Господ гледа на срце.</verse>
				<verse number="8">И дозва Јесеј Авинадава, и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.</verse>
				<verse number="9">Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тог није изабрао Господ.</verse>
				<verse number="10">Тако рече Јесеј те прођоше седам синова његових пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тих.</verse>
				<verse number="11">Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо седати за сто докле он не дође.</verse>
				<verse number="12">И посла, те га доведе. А беше смеђ, лепих очију и лепог стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.</verse>
				<verse number="13">Тада Самуило узе рог са уљем, и помаза га усред браће његове; и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тог дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.</verse>
				<verse number="14">А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.</verse>
				<verse number="15">И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.</verse>
				<verse number="16">Нека господар наш заповеди слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божји, нека удара руком својом, и одлакшаће ти.</verse>
				<verse number="17">И рече Саул слугама својим: Потражите човека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.</verse>
				<verse number="18">А један између слуга његових одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који уме добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и леп, и Господ је с њим.</verse>
				<verse number="19">И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида сина свог који је код оваца.</verse>
				<verse number="20">А Јесеј узе магарца и хлеба и мешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину свом.</verse>
				<verse number="21">И Давид дође к Саулу и изађе преда њ, и омиле Саулу веома, те га постави да му носи оружје.</verse>
				<verse number="22">Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.</verse>
				<verse number="23">И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, те би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.</verse>
				<verse number="2">А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.</verse>
				<verse number="3">И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.</verse>
				<verse number="4">И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.</verse>
				<verse number="5">И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.</verse>
				<verse number="6">И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.</verse>
				<verse number="7">А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.</verse>
				<verse number="8">Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.</verse>
				<verse number="9">Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.</verse>
				<verse number="10">Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.</verse>
				<verse number="11">А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.</verse>
				<verse number="12">А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.</verse>
				<verse number="13">И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.</verse>
				<verse number="14">А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.</verse>
				<verse number="15">А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.</verse>
				<verse number="16">А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.</verse>
				<verse number="17">А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.</verse>
				<verse number="18">А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.</verse>
				<verse number="19">А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.</verse>
				<verse number="20">И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.</verse>
				<verse number="21">И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.</verse>
				<verse number="22">Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.</verse>
				<verse number="23">И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.</verse>
				<verse number="24">А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.</verse>
				<verse number="25">И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.</verse>
				<verse number="26">Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?</verse>
				<verse number="27">А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.</verse>
				<verse number="28">А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.</verse>
				<verse number="29">А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.</verse>
				<verse number="30">Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.</verse>
				<verse number="31">И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.</verse>
				<verse number="32">И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.</verse>
				<verse number="33">А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.</verse>
				<verse number="34">А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,</verse>
				<verse number="35">Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.</verse>
				<verse number="36">И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.</verse>
				<verse number="37">Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.</verse>
				<verse number="38">И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.</verse>
				<verse number="39">И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.</verse>
				<verse number="40">И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.</verse>
				<verse number="41">А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.</verse>
				<verse number="42">А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.</verse>
				<verse number="43">И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.</verse>
				<verse number="44">И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.</verse>
				<verse number="45">А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.</verse>
				<verse number="46">Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.</verse>
				<verse number="47">И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.</verse>
				<verse number="48">А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.</verse>
				<verse number="49">И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.</verse>
				<verse number="50">Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.</verse>
				<verse number="51">И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.</verse>
				<verse number="52">А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.</verse>
				<verse number="53">Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.</verse>
				<verse number="54">А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.</verse>
				<verse number="55">А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.</verse>
				<verse number="56">А цар рече: Питај чији је син тај младић.</verse>
				<verse number="57">А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.</verse>
				<verse number="58">И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу.</verse>
				<verse number="2">И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.</verse>
				<verse number="3">И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу.</verse>
				<verse number="4">И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој.</verse>
				<verse number="5">И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим.</verse>
				<verse number="6">А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама.</verse>
				<verse number="7">И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада.</verse>
				<verse number="8">И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба.</verse>
				<verse number="9">И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.</verse>
				<verse number="10">А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље.</verse>
				<verse number="11">И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута.</verse>
				<verse number="12">И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.</verse>
				<verse number="13">Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.</verse>
				<verse number="14">И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим.</verse>
				<verse number="15">А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.</verse>
				<verse number="16">А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима.</verse>
				<verse number="17">И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ.</verse>
				<verse number="18">А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев?</verse>
				<verse number="19">А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.</verse>
				<verse number="20">Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи.</verse>
				<verse number="21">И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом.</verse>
				<verse number="22">И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев.</verse>
				<verse number="23">И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек.</verse>
				<verse number="24">И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид.</verse>
				<verse number="25">А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима.</verse>
				<verse number="26">И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши.</verse>
				<verse number="27">А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју.</verse>
				<verse number="28">И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.</verse>
				<verse number="29">А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.</verse>
				<verse number="30">А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И Саул говори Јонатану сину свом и свим слугама својим да убију Давида; али Јонатан син Саулов љубљаше веома Давида.</verse>
				<verse number="2">И јави Јонатан Давиду и рече му: Саул, отац мој, тражи да те убије; него се чувај сутра, склони се гдегод и прикриј се.</verse>
				<verse number="3">А ја ћу изаћи и стајаћу поред оца свог у пољу где ти будеш, и говорићу о теби с оцем својим, и шта дознам јавићу ти.</verse>
				<verse number="4">И Јонатан проговори за Давида Саулу оцу свом, и рече му: Да се не огреши цар о слугу свог Давида, јер се он није огрешио о тебе, него је још врло добро за те шта је чинио.</verse>
				<verse number="5">Јер није марио за живот свој и побио је Филистеје, и Господ учини спасење велико свему Израиљу; видео си и радовао си се; па зашто би се огрешио о крв праву и убио Давида низашта?</verse>
				<verse number="6">И послуша Саул Јонатана, и закле се Саул: Тако жив био Господ, неће погинути.</verse>
				<verse number="7">Тада Јонатан дозва Давида, и каза му Јонатан све ово; и доведе Јонатан Давида к Саулу, и опет би пред њим као пре.</verse>
				<verse number="8">И наста опет рат, и Давид изађе и поби се с Филистејима, и разби их веома, те бежаше од њега.</verse>
				<verse number="9">Потом зли дух Господњи нападе Саула кад сеђаше код куће и држаше копље у руци, а Давид удараше руком о гусле.</verse>
				<verse number="10">И Саул хтеде Давида копљем приковати за зид, али се он измаче Саулу, те копље удари у зид, а Давид побеже и избави се ону ноћ.</verse>
				<verse number="11">А Саул посла људе ка кући Давидовој да га чувају и ујутру убију. А то јави Давиду жена његова Михала говорећи: Ако ноћас не избавиш душу своју, ујутру ћеш погинути.</verse>
				<verse number="12">Тада Михала спусти Давида кроз прозор, те отиде и побеже и избави се.</verse>
				<verse number="13">А Михала узе лик, и метну га у постељу, и метну му под главу узглавље од кострети, и покри га хаљином.</verse>
				<verse number="14">И кад Саул посла људе да ухвате Давида, она рече: Болестан је.</verse>
				<verse number="15">А Саул посла опет људе да виде Давида говорећи: Донесите ми га у постељи да га погубим.</verse>
				<verse number="16">А кад дођоше послани, гле, лик у постељи и узглавље од кострети под главом му.</verse>
				<verse number="17">И рече Саул Михали: Што ме тако превари и пусти непријатеља мог да утече? А Михала рече Саулу: Он ми рече: Пусти ме, или ћу те убити.</verse>
				<verse number="18">Тако Давид побеже и избави се, и дође к Самуилу у Раму, и приповеди му све што му је учинио Саул. И отидоше он и Самуило, и осташе у Најоту.</verse>
				<verse number="19">А Саулу дође глас и рекоше му: Ено Давида у Најоту у Рами.</verse>
				<verse number="20">Тада посла Саул људе да ухвате Давида; и они видеше збор пророка где пророкују, а Самуило им старешина. И дух Господњи дође на посланике Саулове, те и они пророковаху.</verse>
				<verse number="21">А кад то јавише Саулу, он посла друге посланике, али и они пророковаху; те Саул опет посла треће посланике, али и они пророковаху.</verse>
				<verse number="22">Тада сам пође у Раму, и кад дође на велики студенац који је у Сокоту, запита говорећи: Где је Самуило и Давид? И рекоше му: Ено их у Најоту у Рами.</verse>
				<verse number="23">И пође у Најот у Рами; али и на њега сиђе дух Божји, те идући даље пророкова докле дође у Најот у Рами.</verse>
				<verse number="24">Па скиде и он хаљине своје са себе, и пророкова и он пред Самуилом, и паднувши лежаше го цео онај дан и сву ноћ. Стога се говори: Еда ли је и Саул међу пророцима?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам учинио? Каква је кривица моја? И шта сам згрешио оцу твом, те тражи душу моју?</verse>
				<verse number="2">А он му рече: Сачувај Боже! Нећеш ти погинути. Ево отац мој не чини ништа, ни велико ни мало, а да мени не каже; а како би то тајио од мене отац мој? Неће то бити.</verse>
				<verse number="3">А Давид заклињући се опет рече: Отац твој зна добро да сам нашао љубав у тебе, па вели: Не треба да дозна за ово Јонатан, да се не ожалости. Али тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, само је један корак између мене и смрти.</verse>
				<verse number="4">А Јонатан рече Давиду: Шта жели душа твоја? Ја ћу ти учинити.</verse>
				<verse number="5">И Давид рече Јонатану: Ево сутра је младина, кад треба с царем да једем, пусти ме дакле да се сакријем у пољу до треће вечери.</verse>
				<verse number="6">Ако запита за ме отац твој, ти реци: Врло ми се молио Давид да отрчи у Витлејем град свој, јер је онде годишња жртва свега рода његовог.</verse>
				<verse number="7">Ако каже: Добро, биће миран слуга твој; ако ли се разгневи, знај да је зло наумио.</verse>
				<verse number="8">Учини, дакле, милост слузи свом, кад си веру Господњу ухватио са слугом својим; ако је каква кривица на мени, убиј ме сам, јер зашто би ме водио к оцу свом?</verse>
				<verse number="9">А Јонатан му рече: Боже сачувај; јер да дознам да је отац мој наумио зло да те задеси, зар ти не бих јавио?</verse>
				<verse number="10">А Давид рече Јонатану: Ко ће ми јавити ако ти отац одговори шта је зло?</verse>
				<verse number="11">А Јонатан рече Давиду: Ходи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље.</verse>
				<verse number="12">И Јонатан рече Давиду: Господе Боже Израиљев! Кад искушам оца свог сутра у ово доба или прекосутра, и буде добро по Давида, ако не пошаљем к теби и не јавим ти,</verse>
				<verse number="13">Нека Господ учини тако Јонатану и тако нека дода. Ако ли отац мој буде наумио да ти учини зло, ја ћу ти јавити, и оправићу те, и отићи ћеш с миром; и Господ нека буде с тобом као што је био с оцем мојим.</verse>
				<verse number="14">А и ти, докле сам жив, чинићеш мени милост Господњу да не погинем;</verse>
				<verse number="15">И нећеш ускратити милости своје дому мом довека, ни онда кад Господ истреби све непријатеље Давидове са земље.</verse>
				<verse number="16">Тако Јонатан учини веру с домом Давидовим говорећи: Господ нека тражи из руку непријатеља Давидових.</verse>
				<verse number="17">И још закле Јонатан Давида љубављу својом к њему, јер га љубљаше као своју душу</verse>
				<verse number="18">Потом рече му Јонатан: Сутра је младина, и питаће се за те, јер ће твоје место бити празно.</verse>
				<verse number="19">А ти чекај до трећег дана, па онда отиди брзо и дођи на место где си се био сакрио кад се ово радило, и седи код камена Езила.</verse>
				<verse number="20">А ја ћу бацити три стреле украј тог камена, као да гађам белегу.</verse>
				<verse number="21">И ево послаћу момка говорећи му: Иди, нађи стреле. Ако кажем момку: Ето стреле су за тобом овамо ближе, дигни их; тада дођи, добро је по те, и неће ти бити ништа, тако жив био Господ!</verse>
				<verse number="22">Ако ли овако кажем момку: Ето стреле су пред тобом, тамо даље; онда иди, јер те Господ шаље.</verse>
				<verse number="23">А за ове речи што рекосмо ја и ти, ево, Господ је сведок између мене и тебе довека.</verse>
				<verse number="24">Потом се Давид сакри у пољу; и дође младина, и цар седе за сто да једе.</verse>
				<verse number="25">А кад цар седе на своје место, по обичају на место код зида, Јонатан уста, а Авенир седе до Саула, а место Давидово беше празно.</verse>
				<verse number="26">И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист.</verse>
				<verse number="27">А сутрадан, други дан месеца, опет беше празно место Давидово, а Саул рече Јонатану сину свом: Зашто син Јесејев не дође на обед ни јуче ни данас?</verse>
				<verse number="28">А Јонатан одговори Саулу: Врло ме је молио Давид да отиде до Витлејема,</verse>
				<verse number="29">Рекавши: Пусти ме, јер породица наша има жртву у граду, и сам ми је брат заповедио; ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, да отидем и видим браћу своју. Зато није дошао на царев обед.</verse>
				<verse number="30">Тада се разгневи Саул на Јонатана, те му рече: Неваљали и непослушни сине! Зар ја не знам да си изабрао сина Јесејевог себи на срамоту и на срамоту својој неваљалој мајци?</verse>
				<verse number="31">Јер, докле је жив син Јесејев на земљи, нећеш се утврдити ни ти ни царство твоје; зато пошљи сада и доведи га к мени, јер је заслужио смрт.</verse>
				<verse number="32">А Јонатан одговори Саулу оцу свом и рече му: Зашто да се погуби? Шта је учинио?</verse>
				<verse number="33">Тада се Саул баци копљем на њ да га убије. Тада виде Јонатан да је отац његов наумио убити Давида.</verse>
				<verse number="34">И уста Јонатан од стола његовог, и ништа не једе други дан по младини; јер се забрину за Давида, што га отац осрамоти.</verse>
				<verse number="35">А кад би ујутру, изађе Јонатан у поље у време како беше уговорио с Давидом, и с њим једно момче.</verse>
				<verse number="36">И рече момку свом: Трчи да ми нађеш стреле које ћу пустити. И момче отрча, а он пусти стрелу преко њега.</verse>
				<verse number="37">А кад дође момак до места куда беше застрелио Јонатан, викну Јонатан за момком говорећи: Није ли стрела даље напред?</verse>
				<verse number="38">Још викну Јонатан за момком: Брже, не стој. И момак Јонатанов покупи стреле, и врати се господару свом.</verse>
				<verse number="39">Али момак не знаше ништа, само Јонатан и Давид знаху шта је.</verse>
				<verse number="40">И Јонатан даде оружје своје момку који беше с њим, и рече му: Иди, однеси у град.</verse>
				<verse number="41">И кад момак отиде, Давид уста с јужне стране и паде ничице на земљу, и поклони се три пута, и пољубише се, и плакаше обојица, а Давид особито.</verse>
				<verse number="42">И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, као што смо се заклели обојица именом Господњим рекавши: Господ да је сведок између мене и тебе и између мог семена и твог семена довека. [20:43] И тако Давид уставши отиде, а Јонатан се врати у град.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: Зашто си сам, и нема никога с тобом?</verse>
				<verse number="2">А Давид рече Ахимелеху свештенику: Цар ми нешто заповеди, и рече ми: Нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио. А слуге сам оправио у то и то место.</verse>
				<verse number="3">Него шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта имаш.</verse>
				<verse number="4">А свештеник одговори Давиду и рече: Немам при руци обичног хлеба; него има светог хлеба; али јесу ли се момци чували од жена?</verse>
				<verse number="5">А Давид одговори свештенику и рече му: Није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.</verse>
				<verse number="6">Тада му даде свештеник хлебове свете, јер не беше хлеба осим хлебова постављених, који беху узети испред Господа да се поставе хлебови топли онај дан кад се они узеше.</verse>
				<verse number="7">А онде беше онај дан један од слуга Саулових бавећи се пред Господом, коме име беше Доик Идумејац, старешина над пастирима Сауловим.</verse>
				<verse number="8">И Давид рече Ахимелеху: Имаш ли ту какво копље или мач? Јер ни мача свог ни оружја не понесох, јер ствар царева беше хитна.</verse>
				<verse number="9">А свештеник рече: Овде је мач Голијата Филистејина, ког си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другог осим њега нема овде. А Давид рече: Таквог више нема, дај ми га.</verse>
				<verse number="10">Потом се подиже Давид, и побеже онај дан од Саула, и дође к Ахису, цару гатском.</verse>
				<verse number="11">А Ахису рекоше слуге његове: Није ли ово Давид, цар земаљски? Нису ли о њему певали играјући и говорећи: Саул згуби своју хиљаду, а Давид својих десет хиљада?</verse>
				<verse number="12">И Давид метну ове речи у срце своје, и побоја се веома Ахиса, цара гатског.</verse>
				<verse number="13">И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховим; и шараше по вратима, и бацаше пену низ браду своју.</verse>
				<verse number="14">И Ахис рече слугама својим: Ето, видите да је човек луд; што сте ми га довели?</verse>
				<verse number="15">Зар немам доста лудих, него ми доведосте тога да лудује преда мном? Зар ће тај ући у кућу моју?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Тада Давид отиде оданде и утече у пећину одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његовог, дођоше онамо к њему.</verse>
				<verse number="2">И скупише се око њега који год беху у невољи и који беху задужени и који год беху тужног срца; и он им поста поглавица; и беше их с њим око четири стотине људи.</verse>
				<verse number="3">И оданде отиде Давид у Миспу моавску, и рече цару моавском: Допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.</verse>
				<verse number="4">И изведе их пред цара моавског, и осташе код њега за све време докле Давид беше у оном граду.</verse>
				<verse number="5">Али пророк Гад рече Давиду: Немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.</verse>
				<verse number="6">А Саул чу да се појавио Давид и људи што беху с њим. Тада Саул сеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.</verse>
				<verse number="7">И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: Чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свима син Јесејев дати њиве и винограде? Хоће ли све вас учинити хиљадницима и стотиницима?</verse>
				<verse number="8">Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевим, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мог на ме да ми заседа, као што се данас види.</verse>
				<verse number="9">Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловим, и рече: Видео сам сина Јесејевог где дође у Нов к Ахимелеху, сину Ахитововом.</verse>
				<verse number="10">Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.</verse>
				<verse number="11">Тада цар посла да доведу Ахимелеха, сина Ахитововог свештеника и сав дом оца његовог, свештенике, који беху у Нову. И дођоше сви к цару.</verse>
				<verse number="12">Тада рече Саул: Чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: Ево ме, господару.</verse>
				<verse number="13">А Саул му рече: Зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хлеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми заседа, као што се види данас?</verse>
				<verse number="14">А Ахимелех одговори цару и рече: А ко је између свих слуга твојих као Давид, веран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?</verse>
				<verse number="15">Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! Нека цар не беди таквим чим слугу свог нити кога у дому оца мог; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.</verse>
				<verse number="16">Али цар рече: Погинућеш, Ахимелеше! И ти и сав дом оца твог.</verse>
				<verse number="17">Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: Окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.</verse>
				<verse number="18">Тада рече цар Доику: Окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.</verse>
				<verse number="19">И у Нову, граду свештеничком, исече оштрим мачем и људе и жене и децу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштрим мачем.</verse>
				<verse number="20">Али утече један син Ахимелеха, сина Ахитововог, по имену Авијатар, и побеже к Давиду.</verse>
				<verse number="21">И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.</verse>
				<verse number="22">А Давид рече Авијатару: Знао сам оног дана кад је био онде Доик Идумејац да ће зацело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твог.</verse>
				<verse number="23">Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада јавише Давиду говорећи: Ево Филистеји ударише на Кеилу, и харају гумна.</verse>
				<verse number="2">И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли ићи и ударити на те Филистеје? А Господ рече Давиду: Иди, и побићеш Филистеје и избавити Кеилу.</verse>
				<verse number="3">А Давиду рекоше људи његови: Ево нас је страх овде у Јудиној земљи, а шта ће бити кад пођемо у Кеилу, на логор филистејски?</verse>
				<verse number="4">Зато Давид опет упита Господа, а Господ му одговори и рече: Устани, иди у Кеилу, јер ћу ја предати Филистеје у руке твоје.</verse>
				<verse number="5">Тада отиде Давид са својим људима у Кеилу, и удари на Филистеје, и отера им стоку, и поби их љуто; тако избави Давид становнике кеилске.</verse>
				<verse number="6">А кад Авијатар, син Ахимелехов, побеже к Давиду у Кеилу, донесе са собом оплећак.</verse>
				<verse number="7">Потом јавише Саулу да је Давид дошао у Кеилу; и рече Саул: Дао га је Бог у моје руке, јер се затворио ушавши у град, који има врата и преворнице.</verse>
				<verse number="8">И сазва Саул сав народ на војску да иде на Кеилу и опколи Давида и људе његове.</verse>
				<verse number="9">Али Давид дознавши да му Саул зло кује, рече Авијатару свештенику: Узми на се оплећак.</verse>
				<verse number="10">И рече Давид: Господе Боже Израиљев! Чуо је слуга Твој да се Саул спрема да дође на Кеилу да раскопа град мене ради.</verse>
				<verse number="11">Хоће ли ме Кеиљани предати у његове руке? Хоће ли доћи Саул као што је чуо слуга Твој? Господе Боже Израиљев! Кажи слузи свом. А Господ одговори: Доћи ће.</verse>
				<verse number="12">Опет рече Давид: Кеиљани хоће ли предати мене и моје људе у руке Саулове? А Господ одговори: Предаће.</verse>
				<verse number="13">Тада се Давид подиже са својим људима, око шест стотина људи, и отидоше из Кеиле, и идоше куда могоше. А кад Саулу јавише да је Давид побегао из Кеиле, тада он не хте ићи.</verse>
				<verse number="14">А Давид се бављаше у пустињи по тврдим местима, и намести се на једном брду у пустињи Зифу. А Саул га тражаше једнако, али га Господ не даде у његове руке.</verse>
				<verse number="15">И Давид, видећи да је Саул изашао те тражи душу његову, оста у пустињи Зифу, у шуми.</verse>
				<verse number="16">А Јонатан, син Саулов, подиже се и дође к Давиду у шуму, и укрепи му руку у Господу;</verse>
				<verse number="17">И рече му: Не бој се, јер те неће стигнути рука цара Саула оца мог; него ћеш царовати над Израиљем, а ја ћу бити други за тобом; и Саул, отац мој, зна то.</verse>
				<verse number="18">И учинише њих двојица веру пред Господом; и Давид оста у шуми, а Јонатан отиде кући својој.</verse>
				<verse number="19">Тада дођоше Зифеји к Саулу у Гавају, и рекоше: Не крије ли се Давид код нас по тврдим местима у шуми на брду Ехели надесно од Гесимона?</verse>
				<verse number="20">Сада дакле по свој жељи душе своје, царе, изађи, а наше ће бити да га предамо у руке цару.</verse>
				<verse number="21">А Саул рече: Господ да вас благослови, што ме пожалисте.</verse>
				<verse number="22">Идите сада и дознајте још боље и разберите и промотрите где се сакрио и ко га је онде видео; јер ми кажу да је врло лукав.</verse>
				<verse number="23">Промотрите и видите сва места где се крије, па опет дођите к мени кад добро дознате, и ја ћу поћи с вама; и ако буде у земљи, тражићу га по свим хиљадама Јудиним.</verse>
				<verse number="24">Тада усташе и отидоше у Зиф пре Саула; а Давид и људи његови беху у пустињи Маону у равници надесно од Гесимона.</verse>
				<verse number="25">И Саул изађе са својим људима да га тражи; а Давиду јавише, те он сиђе са стене и стаде у пустињи Маону. А Саул кад то чу, отиде за Давидом у пустињу Маон.</verse>
				<verse number="26">И Саул иђаше једном страном планине, а Давид са својим људима другом страном планине; и Давид хићаше да утече Саулу, јер Саул са својим људима опкољаваше Давида и његове људе да их похвата.</verse>
				<verse number="27">У том дође гласник Саулу говорећи: Брже ходи; јер Филистеји ударише на земљу.</verse>
				<verse number="28">Тада се врати Саул не терајући даље Давида, и отиде пред Филистеје. Отуда се прозва оно место Села-Амалекот.</verse>
				<verse number="29">А Давид отишавши оданде стаде на тврдим местима енгадским.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">И кад се Саул врати одагнавши Филистеје, рекоше му говорећи: Ено Давида у пустињи енгадској.</verse>
				<verse number="2">Тада узе Саул три хиљаде људи изабраних из свега Израиља, и отиде да тражи Давида и људе његове по врлетима где су дивокозе.</verse>
				<verse number="3">И дође к торовима овчијим украј пута где беше пећина; и Саул уђе у њу рад себе; а Давид и његови људи сеђаху у крају у пећини.</verse>
				<verse number="4">И рекоше Давиду људи његови: Ево дана, за који ти рече Господ: Ево ја ти предајем непријатеља твог у руке да учиниш шта ти је воља. И Давид уста, те полако одсече скут од плашта Сауловог.</verse>
				<verse number="5">А после задрхта срце Давиду што одсече скут Саулу.</verse>
				<verse number="6">И рече својим људима: Не дао Бог да то учиним господару свом, помазанику Господњем, да подигнем руку своју на њ. Јер је помазаник Господњи.</verse>
				<verse number="7">И одврати речима Давид људе своје и не даде им да устану на Саула. И Саул изашав из пећине пође својим путем.</verse>
				<verse number="8">Потом Давид уста, и изашав из пећине стаде викати за Саулом говорећи: Царе господине! А Саул се обазре, а Давид се сави лицем до земље и поклони се.</verse>
				<verse number="9">И рече Давид Саулу: Зашто слушаш шта ти кажу људи који говоре: Ето Давид тражи зло твоје?</verse>
				<verse number="10">Ево, данас видеше очи твоје да те је Господ био предао данас у моје руке у овој пећини, и рекоше ми да те убијем: али те поштедех, и рекох: Нећу дигнути руку своју на господара свог, јер је помазаник Господњи.</verse>
				<verse number="11">Ево, оче мој, ево види скут од плашта свог у мојој руци: одсекох скут од плашта твог, а тебе не убих; познај и види да нема зла ни неправде у руци мојој, и да ти нисам згрешио; а ти вребаш душу моју да је узмеш.</verse>
				<verse number="12">Господ нека суди између мене и тебе, и нека ме освети од тебе; али рука се моја неће подигнути на те.</verse>
				<verse number="13">Како каже стара прича: Од безбожних излази безбожност; зато се рука моја неће подигнути на те.</verse>
				<verse number="14">За ким је изашао цар Израиљев? Кога гониш, мртвог пса, буву једну.</verse>
				<verse number="15">Господ нека буде судија, и нека расуди између мене и тебе; Он нека види и расправи моју парницу и избави ме из руке твоје.</verse>
				<verse number="16">А кад изговори Давид ове речи Саулу, рече Саул: Је ли то твој глас, сине Давиде? И подигавши Саул глас свој заплака.</verse>
				<verse number="17">И рече Давиду: Правији си од мене, јер си ми вратио добро за зло које сам ја теби учинио.</verse>
				<verse number="18">И данас си ми показао да ми добро чиниш; јер ме Господ даде теби у руке, а ти ме опет не уби.</verse>
				<verse number="19">И ко би нашавши непријатеља свог пустио га да иде добрим путем? Господ нека ти врати добро за ово што си ми учинио данас.</verse>
				<verse number="20">И сада, ево, знам да ћеш зацело бити цар, и јако ће бити у твојој руци царство Израиљево.</verse>
				<verse number="21">Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити семе моје после мене, ни име моје затрти у дому оца мог.</verse>
				<verse number="22">И закле се Давид Саулу; и Саул отиде кући својој, а Давид и људи његови отидоше на тврдо место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">У том умре Самуило и сабра се сав Израиљ, и плакаше за њим, и погребоше га у дому његовом у Рами. А Давид уста и сиђе у пустињу Фаранску.</verse>
				<verse number="2">А беше један човек у Маону, а стока му беше на Кармилу; и беше човек врло богат, јер имаше три хиљаде оваца и хиљаду коза, и тада стрижаше овце своје на Кармилу.</verse>
				<verse number="3">И беше име том човеку Навал, а жени му име Авигеја; и она беше жена разумна и лепа, а он беше тврда срца и опак, а беше од рода Халевовог.</verse>
				<verse number="4">И Давид чу у пустињи да Навал стриже овце.</verse>
				<verse number="5">И посла Давид десет момака, и рече Давид момцима: Идите на Кармил, и отидите к Навалу, и поздравите га од мене.</verse>
				<verse number="6">И реците му: Здраво! И мир да ти је, и дому твом да је мир, и свему што имаш да је мир!</verse>
				<verse number="7">Чуо сам да стрижеш овце; пастири су твоји бивали код нас, и не учинисмо им неправде, и ништа им није нестало докле год беху на Кармилу.</verse>
				<verse number="8">Питај слуге своје, и казаће ти. Нека ови момци нађу милост пред тобом, јер дођосмо у добар дан. Дај слугама својим и Давиду сину свом што ти дође до руке.</verse>
				<verse number="9">И дођоше момци Давидови, и казаше Навалу у име Давидово све ове речи, и ућуташе.</verse>
				<verse number="10">А Навал одговори слугама Давидовим и рече: Ко је Давид? И ко је син Јесејев? Данас има много слуга које беже од својих господара.</verse>
				<verse number="11">Еда ли ћу узети хлеб свој и воду своју и месо што сам поклао за људе који ми стрижу овце, па дати људима којих не знам одакле су?</verse>
				<verse number="12">Тада се вратише момци Давидови својим путем, вратише се, и дошавши казаше му све ове речи.</verse>
				<verse number="13">А Давид рече својим људима: Припашите сваки свој мач. И припасаше сваки свој мач, и Давид припаса свој мач; и пође за Давидом до четири стотине људи, а двеста осташе код пртљага.</verse>
				<verse number="14">Али Авигеји, жени Наваловој, каза један између слуга његових говорећи: Ево, Давид посла из пустиње посланике да поздрави господара нашег, а он их отера.</verse>
				<verse number="15">А ти су нам људи били врло добри. Нити нам учинише криво, нити нам чега неста докле год бејасмо код њих у пољу.</verse>
				<verse number="16">Него нам беху зидови и ноћу и дању, докле год бејасмо код њих пасући овце.</verse>
				<verse number="17">Зато сада гледај и промисли шта ћеш чинити, јер је готово зло господару нашем и свему дому његовом; а он је зао човек, да му се не може говорити.</verse>
				<verse number="18">Тада Авигеја брже узе двеста хлебова и две мешине вина и пет оваца зготовљених и пет мерица прженог жита, и сто гроздова сувог грожђа и двеста груда сувих смокава, и метну на магарце.</verse>
				<verse number="19">И рече момцима својим: Хајдете напред, а ја ћу ићи за вама. А мужу свом Навалу ништа не рече.</verse>
				<verse number="20">И седавши на магарца иђаше испод горе, а гле Давид и људи његови силажаху пред њу, и сукоби се с њима.</verse>
				<verse number="21">А Давид говораше: Еле сам залуду чувао све што је тај имао у пустињи да му ништа не беше нестало од свега што има; јер ми врати зло за добро.</verse>
				<verse number="22">То нека учини Бог непријатељима Давидовим и то нека дода, ако му до зоре од свега што има оставим и оно што мокри уз зид.</verse>
				<verse number="23">А кад Авигеја угледа Давида, брже сиђе с магарца, и паде пред Давидом на лице своје и поклони се до земље;</verse>
				<verse number="24">И паднувши му к ногама рече: На мени, господару, нека буде та кривица; али да проговори слушкиња твоја теби, и чуј речи слушкиње своје.</verse>
				<verse number="25">Нека господар мој не гледа на тог неваљалог човека, Навала, јер је као име што му је; Навал му је име, и безумље је код њега. А ја слушкиња твоја нисам видела момке господара свог које си слао.</verse>
				<verse number="26">Зато сада, господару, тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, Господ ти не да да идеш на крв и да се осветиш својом руком. Зато сада нека буде непријатељима твојим као Навалу и свима који траже зла господару мом.</verse>
				<verse number="27">Ево дар што је донела слушкиња господару свом, да се да момцима који иду за господарем мојим.</verse>
				<verse number="28">Опрости слушкињи својој кривицу; јер ће Господ зацело начинити тврду кућу господару мом; јер ратове Господње води господар мој и није се нашло зло на теби никад за твог века.</verse>
				<verse number="29">И да устане човек да те гони и тражи душу твоју, душа ће господара мог бити везана у свежњу живих код Господа Бога твог, а душе ће непријатеља твојих бацити као из праћке.</verse>
				<verse number="30">И кад Господ учини господару мом свако добро које ти је обрекао, и постави те вођом Израиљу,</verse>
				<verse number="31">Неће ти бити спотицања ни саблазни срцу господара мог да је пролио крв низашта и да се сам осветио господар мој. И кад учини Господ добро господару мом, опоменућеш се слушкиње своје.</verse>
				<verse number="32">Тада рече Давид Авигеји: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који те данас посла мени на сусрет!</verse>
				<verse number="33">И да су благословене речи твоје, и ти да си благословена, која ме одврати данас да не идем на крв и осветим се својом руком.</verse>
				<verse number="34">Доиста, тако жив био Господ Бог Израиљев, који ми не даде да ти учиним зло, да ми ниси брже изашла на сусрет, не би остало Навалу до зоре ни оно што уза зид мокри.</verse>
				<verse number="35">И прими Давид из руке њене шта му беше донела, и рече јој: Иди с миром кући својој; ето, послушах те, и погледах на те.</verse>
				<verse number="36">Потом се Авигеја врати к Навалу; а гле, код њега гозба у кући, као царска гозба, и срце Навалу беше весело, и беше пијан врло. Зато му она не рече ништа до јутра.</verse>
				<verse number="37">А ујутру кад се Навал отрезни, каза му жена све ово; а у њему обамре срце његово, и он поста као камен.</verse>
				<verse number="38">А кад прође до десет дана, удари Господ Навала, те умре.</verse>
				<verse number="39">А кад Давид чу да је умро Навал, рече: Да је благословен Господ, који освети срамоту моју од Навала, и задржа слугу свог ода зла, а обрати Господ Навалу на главу злоћу његову. Потом посла Давид и поручи Авигеји да ће је узети за жену.</verse>
				<verse number="40">И слуге Давидове дођоше к Авигеји на Кармил, и рекоше јој говорећи: Давид нас посла к теби да те узме за жену.</verse>
				<verse number="41">А она уста и поклони се лицем до земље, и рече: Ево слушкиње твоје, да служи и да пере ноге слугама господара свог.</verse>
				<verse number="42">Потом брже уста Авигеја, и седе на магарца, и пет девојака њених пође за њом, и отиде за посланицима Давидовим, и поста му жена.</verse>
				<verse number="43">А Давид узе и Ахиноаму из Језраела: и обе му беху жене.</verse>
				<verse number="44">Јер Саул даде Михалу кћер своју, жену Давидовом, Фалтију сину Лаисовом из Галима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Опет дођоше Зифеји к Саулу у Гавају говорећи: Не крије ли се Давид на брду Ехели према Гесимону?</verse>
				<verse number="2">А Саул се подиже и сиђе у пустињу зифску, и с њим три хиљаде људи изабраних из Израиља, да тражи Давида у пустињи зифској.</verse>
				<verse number="3">И стаде Саул у логор на брду Ехели према Гесимону крај пута; а Давид оста у пустињи, и опази да Саул иде за њим у пустињу.</verse>
				<verse number="4">И посла Давид уходе, и од њих дозна зацело да је дошао Саул.</verse>
				<verse number="5">Тада се подиже Давид и дође на место где Саул беше с војском. И Давид виде место где спаваше Саул и Авенир син Ниров војвода његов; а спаваше Саул међу колима а народ лежаше око њега.</verse>
				<verse number="6">И Давид проговори и рече Ахимелеху Хетејину и Ависају сину Серујином брату Јоавовом: Ко ће сићи са мном к Саулу у логор? А Ависај одговори: Ја ћу сићи с тобом.</verse>
				<verse number="7">И тако Давид и Ависај дођоше ноћу к народу; а гле, Саул лежаше и спаваше између кола, и копље му беше чело главе пободено у земљу; Авенир пак и народ лежаху око њега.</verse>
				<verse number="8">Тада рече Ависај Давиду: Данас ти даде Бог непријатеља твог у руке; зато сада да га прободем копљем за земљу једанпут, нећу више.</verse>
				<verse number="9">А Давид рече Ависају: Немој га убити; јер ко ће подигнути руку своју на помазаника Господњег и бити прав?</verse>
				<verse number="10">Још рече Давид: Тако жив био Господ, Господ ће га убити, или ће доћи дан његов да умре, или ће изаћи у бој и погинути.</verse>
				<verse number="11">Не дао ми Бог да дигнем руку своју на помазаника Господњег! Него узми сада копље што му је чело главе и чашу за воду, па да идемо.</verse>
				<verse number="12">И Давид узе копље и чашу за воду, што беше чело главе Саулу, и отидоше; и нико их не виде и не осети, нити се који пробуди, него сви спаваху, јер беше напао на њих тврд сан од Господа.</verse>
				<verse number="13">И Давид, прешавши на другу страну, стаде наврх брда издалека; и беше између њих много места.</verse>
				<verse number="14">И стаде Давид викати народ и Авенира сина Нировог говорећи: Што се не одазиваш, Авенире? А Авенир се одазва и рече: Који си ти што вичеш цара?</verse>
				<verse number="15">А Давид рече Авениру: Ниси ли ти јунак? И ко је као ти у Израиљу? Зашто ниси чувао цара господара свог? Јер је ишао један из народа да убије господара твог.</verse>
				<verse number="16">Ниси добро радио. Тако да је жив Господ, заслужили сте смрт што нисте чували господара свог, помазаника Господњег. Ето, гледај, где је копље царево и чаша за воду што му беше чело главе?</verse>
				<verse number="17">Тада Саул позна глас Давидов, и рече: Је ли то твој глас, сине Давиде? А Давид рече: Мој је глас, царе господару!</verse>
				<verse number="18">Још рече: Зашто господар мој гони слугу свог? Јер шта сам учинио? И како је зло у руци мојој?</verse>
				<verse number="19">Зато сада царе господару мој, послушај речи слуге свог. Ако те Господ дражи на мене, нека му је угодан принос твој; ако ли синови човечији, проклети су пред Господом, јер ме изагнаше данас да се не држим наследства Господњег, и рекоше: Иди, служи туђим боговима.</verse>
				<verse number="20">Али сада да не падне крв моја на земљу далеко од очију Господњих, јер цар Израиљев изађе да тражи буву једну, као кад ко гони јаребицу по планини.</verse>
				<verse number="21">Тада рече Саул: Згрешио сам; врати се, сине Давиде, нећу ти више чинити зла, кад ти данас драга би душа моја; ево, лудо сам радио и погрешио сам веома.</verse>
				<verse number="22">А Давид одговори и рече: Ево копља царевог; нека дође који од момака и нека га узме.</verse>
				<verse number="23">А Господ ће платити свакоме по правди његовој и по вери његовој. Јер те беше предао Господ данас у руке моје, али не хтех дигнути руке своје на помазаника Господњег.</verse>
				<verse number="24">И зато, ево, како је данас мени драга била душа твоја, тако нека буде драга моја душа пред Господом, и нека ме избави из сваке невоље.</verse>
				<verse number="25">А Саул рече Давиду: Да си благословен, сине мој Давиде! Извршићеш и надвладаћеш. Тада Давид отиде својим путем, а Саул се врати у своје место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Али Давид рече у срцу свом: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побегнем у земљу филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевим; тако ћу се избавити из руку његових.</verse>
				<verse number="2">Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који беху с њим к Ахису, сину Моаховом, цару гатском.</verse>
				<verse number="3">И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом.</verse>
				<verse number="4">И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.</verse>
				<verse number="5">А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду место у коме граду ове земље, да седим онде, јер зашто да седи слуга твој с тобом у царском граду?</verse>
				<verse number="6">И даде му Ахис оног дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудиним до данашњег дана.</verse>
				<verse number="7">И оста Давид у земљи филистејској годину и четири месеца.</verse>
				<verse number="8">И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље мисирске.</verse>
				<verse number="9">И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.</verse>
				<verse number="10">И Ахис питаше: Где сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну јерамеилску, и на јужну страну кенејску.</verse>
				<verse number="11">Али не остављаше Давид у животу ни човека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му беше обичај за све време докле беше у земљи филистејској.</verse>
				<verse number="12">И Ахис вероваше Давиду, и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">И у оно време скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: Знај да ћеш ићи са мном на војску ти и твоји људи.</verse>
				<verse number="2">А Давид рече Ахису: Сад ћеш видети шта ће учинити твој слуга. А Ахис рече Давиду: Зато ћу те поставити да си чувар главе моје свагда.</verse>
				<verse number="3">А Самуило беше умро, и плака за њим сав Израиљ, и погребоше га у Рами, у његовом граду. И Саул беше истребио из земље гатаре и врачаре.</verse>
				<verse number="4">И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у логор код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у логор код Гелвује.</verse>
				<verse number="5">Саул пак видећи војску филистејску уплаши се, и срце му уздрхта веома.</verse>
				<verse number="6">И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.</verse>
				<verse number="7">И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским, да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.</verse>
				<verse number="8">Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде врачај ми духом врачарским, и дозови ми оног ког ти кажем.</verse>
				<verse number="9">Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истребио из земље гатаре и врачаре; зашто дакле мећеш замку души мојој да ме убијеш?</verse>
				<verse number="10">А Саул јој се закле Господом говорећи: Тако жив био Господ! Неће ти бити ништа за то.</verse>
				<verse number="11">Тада рече жена: Кога да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови.</verse>
				<verse number="12">А кад жена виде Самуила, повика гласно, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? Та ти си Саул.</verse>
				<verse number="13">А цар јој рече: Не бој се; него шта си видела? А жена рече Саулу: Богове сам видела где излазе из земље.</verse>
				<verse number="14">Он јој опет рече: Какав је? Она му рече: Стар човек излази огрнут плаштем. Тада разуме Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се.</verse>
				<verse number="15">А Самуило рече Саулу: Зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: У невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је одступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити.</verse>
				<verse number="16">А Самуило рече: Па што мене питаш, кад је Господ одступио од тебе и постао ти непријатељ?</verse>
				<verse number="17">Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истргао царство из твоје руке и дао га ближњему твом Давиду;</verse>
				<verse number="18">Јер ниси послушао глас Господњи, нити си извршио жестоки гнев Његов на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио.</verse>
				<verse number="19">И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сутра ти и синови твоји бити код мене; и логор израиљски предаће Господ у руке Филистејима.</verse>
				<verse number="20">А Саул уједанпут паде на земљу колики је дуг, јер се врло уплаши од речи Самуилових, и не беше снаге у њему, јер не беше ништа јео сав дан и сву ноћ.</verse>
				<verse number="21">Тада жена приступи к Саулу и видећи га врло уплашеног рече му: Ево, слушкиња те је твоја послушала, и нисам за живот свој марила да бих те послушала шта си ми казао.</verse>
				<verse number="22">Него сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: Поставићу ти мало хлеба, те једи да се окрепиш да се можеш вратити својим путем.</verse>
				<verse number="23">А он не хте, и рече: Нећу јести. Али навалише на њ слуге његове и жена, те их послуша, и уставши са земље седе на постељу.</verse>
				<verse number="24">А жена имаше код куће теле угојено, и брже га закла, и узе брашна те умеси и испече хлебове пресне.</verse>
				<verse number="25">Потом постави Саулу и слугама његовим, те једоше. А после усташе и отидоше исте ноћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">А Филистеји скупише сву војску своју код Афека, а Израиљ стаде у логор код извора у Језраелу.</verse>
				<verse number="2">И кнезови филистејски иђаху са стотинама и хиљадама; а Давид и његови људи иђаху најпосле с Ахисом.</verse>
				<verse number="3">И рекоше кнезови филистејски: Шта ће ти Јевреји? А Ахис рече кнезовима филистејским: Није ли ово Давид слуга цара израиљског Саула, који је код мене толико времена, толико година, и не нађох на њему ништа откако је добегао до овог дана?</verse>
				<verse number="4">Али се расрдише на њ кнезови филистејски, и рекоше му кнезови филистејски: Пошљи натраг тог човека, нека се врати у своје место, где си га поставио, и нека не иде с нама у бој, да се не окрене на нас у боју; јер чим би се опет умилио господару свом ако не главама ових људи?</verse>
				<verse number="5">Није ли то Давид о коме се певало играјући и говорило: Згуби Саул своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада?</verse>
				<verse number="6">Тада Ахис дозва Давида, и рече му: Тако био жив Господ, ти си поштен, и мило ми је да ходиш са мном у бој; јер не нађох никаквог зла на теби откако си дошао до овог дана; али ниси по вољи кнезовима.</verse>
				<verse number="7">Него врати се и иди с миром да не учиниш шта што не би било мило кнезовима филистејским.</verse>
				<verse number="8">А Давид рече Ахису: Али шта сам учинио? Шта ли си нашао на слузи свом откако сам код тебе до овог дана, да не идем да се бијем с непријатељима господара свог цара?</verse>
				<verse number="9">А Ахис одговарајући рече Давиду: Знам; доиста си ми мио као анђео Божји; али кнезови филистејски рекоше: Нека не иде с нама у бој.</verse>
				<verse number="10">Него устани сутра рано са слугама господара свог које су дошле с тобом; устаните рано чим сване, па идите.</verse>
				<verse number="11">И урани Давид и људи његови, и отиде рано, и врати се у земљу филистејску; а Филистеји отидоше у Језраел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">И трећи дан дође Давид са својим људима у Сиклаг, а Амалици беху ударили на јужну страну и на Сиклаг, и развалили Сиклаг и огњем га спалили.</verse>
				<verse number="2">И беху заробили женскиње које беше онде, и мало и велико; али не беху убили никога, него их беху одвели и отишли својим путем.</verse>
				<verse number="3">И кад Давид дође са својим људима у град, а то град спаљен огњем, и жене њихове и синови и кћери њихове заробљене.</verse>
				<verse number="4">И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.</verse>
				<verse number="5">И обе жене Давидове заробише се, Ахиноама из Језраела и Авигеја из Кармила, жена Навалова.</verse>
				<verse number="6">И Давид беше на муци великој, јер народ говораше да га заспу камењем; јер жалостан беше сав народ, сваки за синовима својим и за кћерима својим; али се Давид охрабри у Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="7">И рече Давид Авијатару свештенику сину Ахимелеховом: Узми оплећак за ме. И узе Авијатар оплећак за Давида.</verse>
				<verse number="8">И упита Давид Господа говорећи: Хоћу ли потерати ту чету? Хоћу ли је стигнути? А Господ му рече: Потерај, јер ћеш зацело стигнути и избавићеш.</verse>
				<verse number="9">И пође Давид са шест стотина људи што беху с њим, и дођоше до потока Восора; и онде осташе једни.</verse>
				<verse number="10">А Давид са четири стотине људи потера даље, а двеста људи оста, који сусташе те не могоше прећи преко потока Восора.</verse>
				<verse number="11">И нађоше једног Мисирца у пољу, и доведоше га к Давиду, и дадоше му хлеба да једе и воде да пије,</verse>
				<verse number="12">И дадоше му груду смокава и два грозда сува. И поједавши опорави се, јер три дана и три ноћи не беше ништа јео нити воде пио.</verse>
				<verse number="13">Тада му рече Давид: Чији си ти? И одакле си? А он рече: Ја сам родом Мисирац, слуга једног Амалика, а господар ме остави, јер се разболех пре три дана.</verse>
				<verse number="14">Ударисмо на јужну страну херетејску и на Јудину и на јужну страну Халевову, и Сиклаг спалисмо огњем.</verse>
				<verse number="15">А Давид му рече: Би ли ме могао одвести к тој чети? А он рече: Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити ни издати у руке мом господару, па ћу те одвести к тој чети.</verse>
				<verse number="16">И одведе га; и гле, они се беху раширили по свој земљи оној једући и пијући и веселећи се великим пленом који запленише из земље филистејске и из земље Јудине.</verse>
				<verse number="17">И Давид их би од вечера до вечера другог дана, те нико не утече, осим четири стотине младића, који седавши на камиле побегоше.</verse>
				<verse number="18">И тако избави Давид све што беху узели Амалици, и обе жене своје избави Давид.</verse>
				<verse number="19">И ништа не изгубише, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, ни шта од плена и од свега што им беху узели; све поврати Давид.</verse>
				<verse number="20">Такође узе Давид и остале све овце и волове, које гонећи пред својом стоком говораху: Ово је плен Давидов.</verse>
				<verse number="21">И кад се врати Давид к оним двеста људи који беху сустали те не могаше ићи за Давидом, и које остави на потоку Восору, изиђоше на сусрет Давиду и народу који беше с њим. И Давид приступивши к народу поздрави их.</verse>
				<verse number="22">Тада проговорише сви зли и неваљали људи између оних који су ишли с Давидом, и рекоше: Што нису ишли с нама, зато да им не дамо од плена који избависмо, него сваки жену своју и синове своје нека узму, па нек иду.</verse>
				<verse number="23">Али Давид рече: Немојте тако чинити, браћо моја, с оним што нам је дао Господ који нас је сачувао и дао нам у руке чету која беше изашла на нас.</verse>
				<verse number="24">И ко ће вас послушати у томе? Јер какав је део оном који иде у бој такав је и оном који остане код пртљага; једнако треба да поделе.</verse>
				<verse number="25">Тако би од тог дана унапредак, и то поста уредба и закон у Израиљу до данас.</verse>
				<verse number="26">И кад дође Давид у Сиклаг, посла он плена старешинама Јудиним, пријатељима својим, говорећи: Ево вам дар од плена непријатеља Господњих;</verse>
				<verse number="27">Онима у Ветиљу, и онима у Рамоту на југу, и онима у Јатиру,</verse>
				<verse number="28">И онима у Ароиру, и онима у Сифмоту, и онима у Естемоји,</verse>
				<verse number="29">И онима у Рахалу, и онима у градовима јерамеилским, и онима у градовима кенејским,</verse>
				<verse number="30">И онима у Орми, и онима у Хор-Асану, и онима у Атаху,</verse>
				<verse number="31">И онима у Хеврону и по свим местима у која је долазио Давид с људима својим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">А Филистеји се побише с Израиљцима, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.</verse>
				<verse number="2">И стигоше Филистеји Саула и синове његове; и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Мелхи-Сува, синове Саулове.</verse>
				<verse number="3">И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се врло уплаши од стрелаца.</verse>
				<verse number="4">И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој и прободи ме, да не дођу ти необрезани и прободу ме и наругају ми се. Али не хте момак што му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач, и баци се на њ.</verse>
				<verse number="5">А кад момак који ношаше оружје виде Саула мртвог, баци се и он на свој мач и умре с њим.</verse>
				<verse number="6">Тако погибе Саул и три сина његовог и момак који му ношаше оружје и сви људи његови заједно, оног дана.</verse>
				<verse number="7">А Израиљци који беху с ове стране потока и с ову страну Јордана кад видеше где Израиљци побегоше и где погибе Саул и његови синови, оставише градове и побегоше, те дођоше Филистеји и осташе у њима.</verse>
				<verse number="8">А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве; и нађоше Саула и три сина његовог где леже на гори Гелвуји.</verse>
				<verse number="9">И одсекоше му главу, и скидоше оружје с њега, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави у кући његових лажних богова и по народу.</verse>
				<verse number="10">И оставише оружје његово у кући Астаротиној, а тело његово обесише на зид вет-сански.</verse>
				<verse number="11">А чуше становници у Јавису Галадовом шта учинише Филистеји од Саула.</verse>
				<verse number="12">И подигоше се сви људи храбри, и ишавши сву ноћ скидоше тело Саулово и телеса синова његових са зида вет-санског, па се вратише у Јавис, и онде их спалише.</verse>
				<verse number="13">И узеше кости њихове и погребоше их под дрветом у Јавису, и постише седам дана.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="10">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,</verse>
				<verse number="2">Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.</verse>
				<verse number="3">И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.</verse>
				<verse number="4">А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.</verse>
				<verse number="5">А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?</verse>
				<verse number="6">А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.</verse>
				<verse number="7">А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.</verse>
				<verse number="8">А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.</verse>
				<verse number="9">А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.</verse>
				<verse number="10">И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.</verse>
				<verse number="11">Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.</verse>
				<verse number="12">И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.</verse>
				<verse number="13">И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.</verse>
				<verse number="14">Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?</verse>
				<verse number="15">И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.</verse>
				<verse number="16">И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.</verse>
				<verse number="17">Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,</verse>
				<verse number="18">И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:</verse>
				<verse number="19">Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?</verse>
				<verse number="20">Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.</verse>
				<verse number="21">Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.</verse>
				<verse number="22">Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.</verse>
				<verse number="23">Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.</verse>
				<verse number="24">Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.</verse>
				<verse number="25">Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!</verse>
				<verse number="26">Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.</verse>
				<verse number="27">Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А после тога Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: Отиди. А Давид рече: У који да отидем? Рече: Хеврон.</verse>
				<verse number="2">И Давид отиде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која пре беше жена Навала из Кармила.</verse>
				<verse number="3">И људе који беху с њим одведе Давид, све с породицама њиховим, и настанише се по градовима хевронским.</verse>
				<verse number="4">И дођоше људи од Јуде, и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. И јавише Давиду говорећи: Људи из Јависа Галадовог погребоше Саула.</verse>
				<verse number="5">И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадовом, и рече им: Да сте благословени Господу што учинисте милост господару свом, Саулу и погребосте га.</verse>
				<verse number="6">Зато да учини Господ вама милост и веру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили.</verse>
				<verse number="7">И нека вам се укрепе руке и будите храбри; јер Саул, господар ваш, погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.</verse>
				<verse number="8">Али Авенир, син Ниров, војвода Саулов узе Исвостеја сина Сауловог, и одведе га у Маханајим.</verse>
				<verse number="9">И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свим Израиљем.</verse>
				<verse number="10">Четрдесет година беше Исвостеју сину Сауловом кад поче царовати над Израиљем; и царова две године. Само дом Јудин држаше се Давида.</verse>
				<verse number="11">А Давид царова у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.</verse>
				<verse number="12">Потом изиђе Авенир, син Ниров, и слуге Исвостеја сина Сауловог из Маханајима у Гаваон.</verse>
				<verse number="13">Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изиђоше и сретоше се с њима код језера гаваонског, и стадоше један с једне стране а други с друге стране.</verse>
				<verse number="14">Тада рече Авенир Јоаву: Нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: Нека устану.</verse>
				<verse number="15">И устадоше, и изиђоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Сауловог, и дванаест између слуга Давидових.</verse>
				<verse number="16">И ухватише један другог за главу, и тисну један другом мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно место Халкат-Асурим код Гаваона.</verse>
				<verse number="17">И би жесток бој оног дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.</verse>
				<verse number="18">А онде беху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило беше лак на ногу као срна у пољу;</verse>
				<verse number="19">И потера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налево иза Авенира.</verse>
				<verse number="20">И Авенир обазре се натраг и рече: Јеси ли ти, Асаило? А он рече: Ја сам.</verse>
				<verse number="21">А Авенир му рече: Сврни надесно или налево, и узми једног од тих момака, и скини одору с њега. Али не хте Асаило сврнути иза њега.</verse>
				<verse number="22">И Авенир опет рече Асаилу: Одступи од мене; зашто да те саставим са земљом? И како бих смео погледати у Јоава брата твог?</verse>
				<verse number="23">Али он не хте одступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде онде и умре на месту. И ко год дође на оно место где паде и погибе Асаило, устављаше се.</verse>
				<verse number="24">Али Јоав и Ависај потераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу гаваонску.</verse>
				<verse number="25">И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једног брда.</verse>
				<verse number="26">И Авенир викну Јоава и рече: Хоће ли мач прождирати довека? Не знаш ли да јади бивају напослетку? Зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?</verse>
				<verse number="27">А Јоав рече: Тако жив био Бог, да ниси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би терао брата свог.</verse>
				<verse number="28">Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше терати Израиља, и не бише се више.</verse>
				<verse number="29">И тако Авенир и људи његови идоше преко поља целу ону ноћ, и пређоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим.</verse>
				<verse number="30">А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не беше од слуга Давидових деветнаест људи и Асаила.</verse>
				<verse number="31">Али слуге Давидове побише синова Венијаминових, људи Авенирових, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.</verse>
				<verse number="32">А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његовог који беше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И дуго беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог; Али Давид све већма јачаше, а дом Саулов постајаше све слабији.</verse>
				<verse number="2">И Давиду се родише синови у Хеврону: Првенац му беше Амнон од Ахиноаме Језраељанке;</verse>
				<verse number="3">Други беше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара гесурског;</verse>
				<verse number="4">Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин;</verse>
				<verse number="5">И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону.</verse>
				<verse number="6">И док беше рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир брањаше дом Саулов.</verse>
				<verse number="7">А Саул имаше иночу по имену Ресфу, кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: Зашто си спавао код иноче оца мог?</verse>
				<verse number="8">И Авенир се разгневи на речи Исвостејеве и рече: Јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твог и браћи његовој и пријатељима његовим, и нисам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене?</verse>
				<verse number="9">Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео,</verse>
				<verse number="10">Да се пренесе ово царство од дома Сауловог, и да се утврди престо Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.</verse>
				<verse number="11">И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.</verse>
				<verse number="12">И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: Чија је земља? И поручи му: Учини веру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља.</verse>
				<verse number="13">А он одговори: Добро; ја ћу учинити веру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лице моје ако ми прво не доведеш Михалу, кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје.</verse>
				<verse number="14">И посла Давид посланике к Исвостеју, сину Сауловом, и поручи му: Дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака филистејских.</verse>
				<verse number="15">И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисовог.</verse>
				<verse number="16">А муж њен пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: Иди, врати се натраг. И он се врати.</verse>
				<verse number="17">Потом Авенир говори старешинама израиљским, и рече им: Пре тражисте Давида да буде цар над вама.</verse>
				<verse number="18">Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: Преко Давида слуге свог избавићу народ свој Израиља из руку филистејских и из руку свих непријатеља њихових.</verse>
				<verse number="19">Тако говори Авенир и синовима Венијаминовим. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов.</verse>
				<verse number="20">И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који беху с њим.</verse>
				<verse number="21">И рече Авенир Давиду: Да устанем и идем да скупим к цару господару свом сав народ Израиљев да учине веру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром.</verse>
				<verse number="22">А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тераху са собом велик плен; а Авенир већ не беше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром.</verse>
				<verse number="23">Јоав дакле и сва војска што беше с њим, дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром.</verse>
				<verse number="24">И Јоав отиде к цару и рече: Шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?</verse>
				<verse number="25">Познајеш ли Авенира сина Нировог? Долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш.</verse>
				<verse number="26">Потом отишавши Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знаше за то.</verse>
				<verse number="27">И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; онде га удари под пето ребро, те умре за крв Асаила брата његовог.</verse>
				<verse number="28">А кад Давид после то чу, рече: Ја нисам крив ни царство моје пред Господом довека за крв Авенира сина Нировог.</verse>
				<verse number="29">Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његовог; и нека дом Јоавов не буде никад без човека болног од течења или губавог или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хлеба.</verse>
				<verse number="30">Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њиховог код Гаваона у боју.</verse>
				<verse number="31">И рече Давид Јоаву и свему народу који беше с њим: Раздерите хаљине своје и припашите кострет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима.</verse>
				<verse number="32">А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенировом; плака и сав народ.</verse>
				<verse number="33">И наричући за Авениром рече: Умре ли Авенир како умире безумник?</verse>
				<verse number="34">Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалих људи. Тада још већма плака за њим сав народ.</verse>
				<verse number="35">И дође сав народ нудећи Давида да једе шта, док још беше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хлеба или шта друго док не зађе сунце.</verse>
				<verse number="36">И сав народ чу то, и би им по вољи; шта год чињаше цар, беше по вољи свему народу.</verse>
				<verse number="37">И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров.</verse>
				<verse number="38">И цар рече слугама својим: Не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?</verse>
				<verse number="39">Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.</verse>
				<verse number="2">А имаше син Саулов две војводе над четама; једном беше име Вана, другом беше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминових; јер се и Вирот бројаше Венијамину;</verse>
				<verse number="3">А Вироћани беху побегли у Гитајим, где осташе као дошљаци до данашњег дана.</verse>
				<verse number="4">И имаше Јонатан, син Саулов, сина хромог на ногу, коме беше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побеже, и кад брзо бежаше, он паде и охрону; а име му беше Мефивостеј.</verse>
				<verse number="5">И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.</verse>
				<verse number="6">И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побегоше.</verse>
				<verse number="7">Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клети где спаваше, те га прободоше и убише, и одсекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља целу ону ноћ.</verse>
				<verse number="8">И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: Ево главе Исвостеја сина Сауловог, непријатеља твог, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара, господара мог, од Саула и семена његовог.</verse>
				<verse number="9">Али Давид одговарајући Рихаву и Вану, брату његовом, синовима Римона Вироћанина, рече им: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.</verse>
				<verse number="10">Кад оног који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,</verse>
				<verse number="11">А камоли људе безбожне, који убише човека правог, у кући његовој, на постељи његовој! Нећу ли тражити крв његову из ваших руку, и вас истребити са земље?</verse>
				<verse number="12">И заповеди Давид момцима својим, те их погубише, и одсекоше им руке и ноге, и обесише код језера хевронског; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенировом у Хеврону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.</verse>
				<verse number="2">И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.</verse>
				<verse number="3">Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.</verse>
				<verse number="4">Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.</verse>
				<verse number="5">У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.</verse>
				<verse number="6">А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.</verse>
				<verse number="7">Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.</verse>
				<verse number="8">Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.</verse>
				<verse number="9">И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.</verse>
				<verse number="10">И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.</verse>
				<verse number="11">И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.</verse>
				<verse number="12">И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.</verse>
				<verse number="13">И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.</verse>
				<verse number="14">И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,</verse>
				<verse number="15">И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,</verse>
				<verse number="16">И Елисама и Елијада и Елифалет.</verse>
				<verse number="17">А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.</verse>
				<verse number="18">И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.</verse>
				<verse number="19">Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.</verse>
				<verse number="20">Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.</verse>
				<verse number="21">И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.</verse>
				<verse number="22">И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.</verse>
				<verse number="23">И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.</verse>
				<verse number="24">Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.</verse>
				<verse number="25">И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада.</verse>
				<verse number="2">Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима.</verse>
				<verse number="3">И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.</verse>
				<verse number="4">И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.</verse>
				<verse number="5">А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.</verse>
				<verse number="6">А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.</verse>
				<verse number="7">И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.</verse>
				<verse number="8">И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.</verse>
				<verse number="9">И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?</verse>
				<verse number="10">И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.</verse>
				<verse number="11">И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.</verse>
				<verse number="12">И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.</verse>
				<verse number="13">И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.</verse>
				<verse number="14">И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним.</verse>
				<verse number="15">Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.</verse>
				<verse number="16">А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом.</verse>
				<verse number="17">А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом.</verse>
				<verse number="18">Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.</verse>
				<verse number="19">И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.</verse>
				<verse number="20">И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!</verse>
				<verse number="21">А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.</verse>
				<verse number="22">И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.</verse>
				<verse number="23">И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А кад цар сеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свих непријатеља његових,</verse>
				<verse number="2">Рече цар Натану пророку: Види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завесима.</verse>
				<verse number="3">А Натан рече цару: Шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.</verse>
				<verse number="4">Али ону ноћ дође реч Господња к Натану говорећи:</verse>
				<verse number="5">Иди и реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ: Ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?</verse>
				<verse number="6">Кад нисам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.</verse>
				<verse number="7">Куда сам год ходио са свим синовима Израиљевим, јесам ли једну реч рекао коме од судија Израиљевих, којима заповедах да пасу народ мој Израиља, и казао: Зашто ми не начините куће од кедра?</verse>
				<verse number="8">Овако дакле реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом, Израиљу:</verse>
				<verse number="9">И бејах с тобом куда си год ходио, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великих људи који су на земљи.</verse>
				<verse number="10">И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као пре,</verse>
				<verse number="11">И од оног дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свих непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.</verse>
				<verse number="12">Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу семе твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.</verse>
				<verse number="13">Он ће сазидати дом имену мом, и утврдићу престо царства његовог довека.</verse>
				<verse number="14">Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син: ако учини шта зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човечијих.</verse>
				<verse number="15">Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.</verse>
				<verse number="16">Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довека пред тобом, и престо ће твој стајати довека.</verse>
				<verse number="17">По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.</verse>
				<verse number="18">Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?</verse>
				<verse number="19">Па и то Ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена. Је ли то закон човечји, Господе, Господе!</verse>
				<verse number="20">Али шта ће јоште Давид да Ти говори? Та Ти знаш слугу свог, Господе, Господе!</verse>
				<verse number="21">Ради речи своје и по срцу свом учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи свом.</verse>
				<verse number="22">Зато си велик, Господе Боже, нема таквог какав си Ти; и нема Бога осим Тебе, по свему што чусмо својим ушима.</verse>
				<verse number="23">Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ког је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дела у земљи Твојој, пред народом Твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њихових.</verse>
				<verse number="24">Јер си утврдио себи народ свој Израиља да Ти буде народ довека; а Ти си им, Господе, Бог.</verse>
				<verse number="25">И тако, Господе Боже, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом, потврди засвагда, и учини како си рекао.</verse>
				<verse number="26">Нека се велича име Твоје до века, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге Твог Давида нека стоји тврдо пред Тобом.</verse>
				<verse number="27">Јер си Ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи свом говорећи: Дом ћу сазидати теби. Зато слуга Твој нађе у срцу свом да Ти се помоли овом молитвом.</verse>
				<verse number="28">Тако, Господе, Господе, Ти си Бог, и речи су Твоје истина; Ти си ово добро обрекао слузи свом.</verse>
				<verse number="29">Буди, дакле, вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер си Ти Господе, рекао, и Твојим ће благословом бити благословен дом слуге Твог довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">После тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку филистејских.</verse>
				<verse number="2">Разби и Моавце, и измери их ужем поваљавши их по земљи, и измери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак.</verse>
				<verse number="3">Давид разби и Адад-Езера сина Реововог цара совског, изашав да рашири власт своју до реке Ефрата.</verse>
				<verse number="4">И зароби их Давид хиљаду и седам стотина коњаника и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола.</verse>
				<verse number="5">И беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца.</verse>
				<verse number="6">И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.</verse>
				<verse number="7">И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.</verse>
				<verse number="8">И из Ветаха и из Виротаја, градова Адад-Езерових, однесе цар Давид силну бронзу.</verse>
				<verse number="9">А кад чу Тоја, цар ематски, да је Давид побио сву војску Адад-Езерову,</verse>
				<verse number="10">Посла Тоја Јорама сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам закладе златне и сребрне и бронзане.</verse>
				<verse number="11">Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што беше посветио од свих народа које покори,</verse>
				<verse number="12">Од Сираца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика, и од плена Адад-Езера сина Реововог, цара совског.</verse>
				<verse number="13">И Давид стече име кад се врати побивши Сирце, осамнаест хиљада у сланој долини.</verse>
				<verse number="14">И намести војску по Идумеји, по свој Идумеји намести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.</verse>
				<verse number="15">Тако царова Давид над свим Израиљем, судећи и дајући правду свему народу свом.</verse>
				<verse number="16">И Јоав син Серујин беше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар;</verse>
				<verse number="17">А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар;</verse>
				<verse number="18">А Венаја син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.</verse>
				<verse number="2">А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.</verse>
				<verse number="3">А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.</verse>
				<verse number="4">И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.</verse>
				<verse number="5">Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.</verse>
				<verse number="6">А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.</verse>
				<verse number="7">А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.</verse>
				<verse number="8">А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?</verse>
				<verse number="9">И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.</verse>
				<verse number="10">Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.</verse>
				<verse number="11">И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.</verse>
				<verse number="12">А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.</verse>
				<verse number="13">А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А после тога умре цар синова Амонових, и зацари се Анун син његов на његово место.</verse>
				<verse number="2">И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, као што је отац његов мени учинио милост. И посла Давид да га потеши за оцем преко слуга својих. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових.</verse>
				<verse number="3">А кнезови синова Амонових рекоше Ануну господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше, што је рад учинити част оцу твом? А није зато послао Давид к теби слуге своје да промотри град и уходи, па после да га раскопа?</verse>
				<verse number="4">Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија им браде до пола и одсече им хаљине по поле, до задњице, и оправи их натраг.</verse>
				<verse number="5">А кад то јавише Давиду, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону докле вам нарасте брада, па онда дођите натраг.</verse>
				<verse number="6">Тада синови Амонови видећи где се омразише с Давидом, послаше синови Амонови, те најмише Сираца од Вет-Реова и Сираца од Сове двадесет хиљада пешака, и у цара од Махе хиљаду људи, и од Ис-Това дванаест хиљада људи.</verse>
				<verse number="7">А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском својом.</verse>
				<verse number="8">И Изиђоше синови Амонови, и уврсташе се пред вратима, а Сирци из Сове и из Реова и људи из Ис-Това и из Махе беху за себе у пољу.</verse>
				<verse number="9">И Јоав видећи намештену војску према себи спред и озад, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима;</verse>
				<verse number="10">А остали народ предаде Ависају брату свом да их намести према синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="11">И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу доћи теби у помоћ.</verse>
				<verse number="12">Буди храбар, и држимо се храбро за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је по вољи.</verse>
				<verse number="13">Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце, али они побегоше испред њега.</verse>
				<verse number="14">А синови Амонови видећи где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја, и уђоше у свој град. И врати се Јоав од синова Амонових, и дође у Јерусалим.</verse>
				<verse number="15">Али Сирци кад видеше где их надбише Израиљци, скупише се опет.</verse>
				<verse number="16">И Адад-Езер посла, те доведе Сирце испреко реке, који дођоше у Елам; а Совак, војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.</verse>
				<verse number="17">Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана и дође у Елам; и Сирци се наместише против Давида и побише се с Давидом.</verse>
				<verse number="18">Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам стотина и четрдесет хиљада коњика; и Совака војводу њиховог уби, те погибе онде.</verse>
				<verse number="19">И кад видеше сви цареви, слуге Адад-Езерове, да их разби Израиљ, учинише мир с Израиљем, и служаху им, и Сирци не смеше више помагати синовима Амоновим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, посла Давид Јоава и слуге своје с њим, и свега Израиља, те потираху синове Амонове, и опколише Раву; а Давид оста у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">И пред вече уста Давид с постеље своје, и ходајући по крову царског двора угледа с крова жену где се мије, а жена беше врло лепа на очи.</verse>
				<verse number="3">И Давид посла да пропитају за жену и рекоше: Није ли то Витсавеја кћи Елијамова, жена Урије Хетејина?</verse>
				<verse number="4">И Давид посла посланике да је доведу; и кад дође к њему, он леже с њом, а она се беше очистила од нечистоте своје; после се врати својој кући.</verse>
				<verse number="5">И затрудне жена, те посла и јави Давиду говорећи: Трудна сам.</verse>
				<verse number="6">Тада Давид посла к Јоаву и поручи: Пошљи ми Урију Хетејина. И посла Јоав Урију к Давиду.</verse>
				<verse number="7">И кад Урија дође к њему, запита га Давид како је Јоав и како је народ и како иде рат.</verse>
				<verse number="8">Потом рече Давид Урији: Иди кући својој, и опери ноге своје. И Урија изиђе из царевог двора, а за њим изнесоше јело царско.</verse>
				<verse number="9">Али Урија леже на вратима двора царевог са свим слугама господара свог, и не отиде кући својој.</verse>
				<verse number="10">И јавише Давиду говорећи: Урија није отишао кући својој. А Давид рече Урији: Ниси ли дошао с пута? Зашто не идеш кући својој?</verse>
				<verse number="11">А Урија рече Давиду: Ковчег и Израиљ и Јуда стоје по шаторима, и Јоав господар мој и слуге господара мог стоје у пољу, па како бих ја ушао у кућу своју да једем и пијем и спавам са женом својом? Тако ти био жив и тако била жива душа твоја, нећу то учинити.</verse>
				<verse number="12">Тада рече Давид Урији: Остани овде још данас, па ћу те сутра отпустити. Тако оста Урија у Јерусалиму онај дан и сутрадан.</verse>
				<verse number="13">И позва га Давид да једе и пије с њим, те га опије. А увече отиде, те леже на постељу своју са слугама господара свог, а кући својој не отиде.</verse>
				<verse number="14">А ујутру написа Давид књигу Јоаву, и посла по Урији.</verse>
				<verse number="15">А у књизи писа и рече: Наместите Урију где је најжешћи бој, па се узмакните од њега да би га убили да погине.</verse>
				<verse number="16">И Јоав опколивши град намести Урију на место где је знао да су најхрабрији људи.</verse>
				<verse number="17">И изиђоше људи из града и побише се с Јудом. И погибе из народа неколико слуга Давидових; погибе и Урија Хетејин.</verse>
				<verse number="18">Тада Јоав посла к Давиду, и јави му све што би у боју.</verse>
				<verse number="19">И заповеди гласнику говорећи: Кад приповедиш цару све што је било у боју,</verse>
				<verse number="20">Ако се разгневи цар и рече ти: Зашто сте ишли тако близу града да се бијете? Зар нисте знали како се стреља с града?</verse>
				<verse number="21">Ко је убио Авимелеха сина Јерувесетовог? Није ли жена бацила на њ комад жрвња са зида, те погибе у Тевесу? Зашто сте ишли близу зида? Тада реци: Погинуо је и слуга твој Урија Хетејин.</verse>
				<verse number="22">И отиде гласник, и дошавши јави Давиду све за шта га је послао Јоав.</verse>
				<verse number="23">И рече гласник Давиду: Беху јачи од нас, и изиђоше у поље на нас, али их узбисмо до врата градских.</verse>
				<verse number="24">А стрелци стадоше стрељати на слуге твоје са зида, и погибе неколико слуга царевих, тако и слуга твој Урија Хетејин погибе.</verse>
				<verse number="25">Тада рече Давид гласнику: Овако реци Јоаву: Не буди зловољан за то; јер мач прождире сад овог сад оног; удри још јаче на град и раскопај га. Тако га охрабри.</verse>
				<verse number="26">А жена Уријина чувши да је погинуо муж њен Урија, плака за мужем својим.</verse>
				<verse number="27">А кад прође жалост, посла Давид и узе је у кућу своју, и она му поста жена, и роди му сина. Али не беше по вољи Господу шта учини Давид.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.</verse>
				<verse number="2">Богати имаше оваца и говеда врло много;</verse>
				<verse number="3">А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.</verse>
				<verse number="4">А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.</verse>
				<verse number="5">Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.</verse>
				<verse number="6">И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.</verse>
				<verse number="7">Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.</verse>
				<verse number="8">И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.</verse>
				<verse number="9">Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.</verse>
				<verse number="10">Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.</verse>
				<verse number="11">Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.</verse>
				<verse number="12">Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.</verse>
				<verse number="14">Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.</verse>
				<verse number="15">Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.</verse>
				<verse number="16">И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.</verse>
				<verse number="17">И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.</verse>
				<verse number="18">А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.</verse>
				<verse number="19">А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.</verse>
				<verse number="20">Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.</verse>
				<verse number="21">А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.</verse>
				<verse number="22">А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.</verse>
				<verse number="23">А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.</verse>
				<verse number="24">Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.</verse>
				<verse number="25">И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.</verse>
				<verse number="26">А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.</verse>
				<verse number="27">И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.</verse>
				<verse number="28">Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.</verse>
				<verse number="29">И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.</verse>
				<verse number="30">И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.</verse>
				<verse number="31">А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов.</verse>
				<verse number="2">И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта.</verse>
				<verse number="3">А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат.</verse>
				<verse number="4">И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог.</verse>
				<verse number="5">Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад дође отац твој да те види, ти му реци: Нека дође Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем.</verse>
				<verse number="6">И Амнон леже и учини се болестан; и кад дође цар да га види, рече Амнон цару: Нека дође Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке.</verse>
				<verse number="7">Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело.</verse>
				<verse number="8">И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува.</verse>
				<verse number="9">Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изиђу сви који су код мене. И изиђоше сви.</verse>
				<verse number="10">Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет.</verse>
				<verse number="11">А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја!</verse>
				<verse number="12">А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље.</verse>
				<verse number="13">Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.</verse>
				<verse number="14">Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.</verse>
				<verse number="15">А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази.</verse>
				<verse number="16">А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати.</verse>
				<verse number="17">Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.</verse>
				<verse number="18">А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.</verse>
				<verse number="19">Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.</verse>
				<verse number="20">А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома.</verse>
				<verse number="21">И цар Давид чувши све ово разгневи се врло.</verse>
				<verse number="22">Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.</verse>
				<verse number="23">А после две године кад се стрижаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве.</verse>
				<verse number="24">И дође Авесалом к цару и рече му: Ево, сад се стрижу овце слузи твом; нека пође цар и слуге његове са слугом својим.</verse>
				<verse number="25">Али цар рече Авесалому: Немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хте ићи, него га благослови.</verse>
				<verse number="26">А Авесалом рече: Кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: Што да иде с тобом?</verse>
				<verse number="27">Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске.</verse>
				<verse number="28">Тада Авесалом заповеди момцима својим говорећи: Пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам кажем: Убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповедам, будите слободни и храбри.</verse>
				<verse number="29">И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповеди Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побегоше.</verse>
				<verse number="30">А докле још беху на путу, дође глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један.</verse>
				<verse number="31">Тада уставши цар раздре хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздреше хаљине своје.</verse>
				<verse number="32">А Јонадав син Саме брата Давидовог проговори и рече: Нека не говори господар мој да су побили сву децу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом беше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову.</verse>
				<verse number="33">Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу свом говорећи: Сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо.</verse>
				<verse number="34">А Авесалом побеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе.</verse>
				<verse number="35">И Јонадав рече цару: Ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било.</verse>
				<verse number="36">И кад изрече, а то синови цареви дођоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло.</verse>
				<verse number="37">Авесалом пак побеже и отиде к Талмају сину Амијудовом цару гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан.</verse>
				<verse number="38">А кад Авесалом утече и дође у Гесур, оста онде три године.</verse>
				<verse number="39">Потом зажеле цар Давид отићи к Авесалому, јер се утеши за Амноном што погибе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А Јоав син Серујин опази да се срце царево обратило к Авесалому.</verse>
				<verse number="2">И посла Јоав у Текују те дозва отуда жену лукаву, па јој рече: Учини се као да си у жалости, и обуци жалосне хаљине, и немој се намазати уљем, него буди као жена која одавна жали за мртвим.</verse>
				<verse number="3">И отиди к цару, и говори му тако и тако. И научи је Јоав шта ће говорити.</verse>
				<verse number="4">И кад отиде жена Текујанка к цару да говори, паде ничице на земљу и поклони се, и рече: Помагај царе!</verse>
				<verse number="5">А цар јој рече: Шта ти је? А она рече: Удовица сам, умро ми је муж.</verse>
				<verse number="6">А имаше слушкиња твоја два сина, па се свадише у пољу, а не беше никога да их развади, те један удари другог и уби га.</verse>
				<verse number="7">И гле, сав дом уста на слушкињу твоју говорећи: Дај тог што је убио брата свог да га погубимо за душу брата његовог, ког је убио, и да истребимо наследника; и тако хоће да угасе искру која ми је остала, да не оставе име мужу мом ни остатак на земљи.</verse>
				<verse number="8">А цар рече жени: Иди кући својој, а ја ћу наредити за те.</verse>
				<verse number="9">А жена Текујанка рече цару: Царе господару! Нека на ме и на дом оца мог падне кривица, а цар и његов престо нека је прав.</verse>
				<verse number="10">А цар рече: Ко узговори на те, доведи га к мени, и неће те се више дотаћи.</verse>
				<verse number="11">А она рече: Нека се опомене цар Господа Бога свог, да се не умноже осветници који убијају, и да не убију сина мог. А он рече: Тако жив био Господ, ниједна длака с твог сина неће пасти на земљу.</verse>
				<verse number="12">А жена рече: Да каже слушкиња твоја нешто цару господару. А он рече: Говори.</verse>
				<verse number="13">А жена рече: А зашто си намислио такву ствар народу Божијем? Јер цар као да је крив говорећи тако, јер неће цар да дозове натраг оног ког је одагнао.</verse>
				<verse number="14">Јер ћемо доиста помрети, и јесмо као вода која се проспе на земљу и више се не може скупити; јер му Бог није узео живот, него је наумио да одагнани не остане одагнан од њега.</verse>
				<verse number="15">И тако дођох да кажем ово цару господару свом, јер ме народ уплаши; зато рече слушкиња твоја: Да говорим цару, може бити да ће учинити цар шта слушкиња његова каже.</verse>
				<verse number="16">Јер ће цар услишити и избавити слушкињу своју из руке оног који хоће да истреби мене и сина мог из наследства Божијег.</verse>
				<verse number="17">И слушкиња твоја рече: Реч цара господара мог биће ми утеха, јер је цар господар мој као анђео Божји, те слуша и добро и зло, и Господ ће Бог твој бити с тобом.</verse>
				<verse number="18">А цар одговори и рече жени: Немој тајити од мене шта ћу те питати. А жена рече: Нека говори цар господар мој.</verse>
				<verse number="19">Тада цар рече: Да није Јоавов посао у свему томе што чиниш? А жена одговори и рече: Тако да је жива душа твоја, царе господару, не може се ни надесно ни налево од свега што каза цар господар мој; јер слуга твој Јоав заповедио ми је и научио слушкињу твоју све ово да говорим.</verse>
				<verse number="20">Слуга је твој Јоав учинио, те сам овако извила беседу своју; али је господар мој мудар као анђео Божји, те зна све што бива на земљи.</verse>
				<verse number="21">Тада рече цар Јоаву: Ево, ти си учинио то, иди, доведи натраг дете Авесалома.</verse>
				<verse number="22">Тада паде Јоав лицем на земљу, и поклони се и благослови цара, и рече Јоав: Данас види слуга твој да сам нашао милост пред тобом, царе господару, кад је цар учинио шта му слуга његов рече.</verse>
				<verse number="23">Потом се подиже Јоав и отиде у Гесур, и доведе натраг у Јерусалим Авесалома.</verse>
				<verse number="24">И цар рече: Нека иде својој кући, а лице моје да не види. И отиде Авесалом својој кући, и не виде лице царево.</verse>
				<verse number="25">А не беше човека тако лепа као Авесалом у свем Израиљу, да га тако хвале; од пете до темена не беше на њему мане.</verse>
				<verse number="26">И кад би стригао главу (а имаше обичај сваке године стрићи је, јер му беше тешко), мерио би косу с главе своје, и биваше је двеста сикала царском мером.</verse>
				<verse number="27">И родише се Авесалому три сина и једна кћи, којој беше име Тамара, и она беше лепа.</verse>
				<verse number="28">И Авесалом оста целе две године у Јерусалиму, а лице царево не виде.</verse>
				<verse number="29">Тада посла Авесалом по Јоава да га пошаље к цару; али он не хте доћи к њему; и посла опет други пут, али он не хте доћи.</verse>
				<verse number="30">Тада рече слугама својим: Видите ли њиву Јоавову поред моје? На њој је јечам; идите и упалите је. И упалише слуге Авесаломове ону њиву.</verse>
				<verse number="31">Тада се подиже Јоав, и дође к Авесалому у кућу, и рече му: Зашто слуге твоје упалише моју њиву?</verse>
				<verse number="32">Авесалом рече Јоаву: Ето слао сам к теби говорећи: Ходи овамо да те пошаљем к цару да му кажеш: Зашто сам дошао из Гесура? Боље би било да сам још онде. Зато да видим лице царево; ако ли има каква кривица на мени, нека ме погуби.</verse>
				<verse number="33">И отиде Јоав к цару, и каза му. И дозва Авесалома; а он дошавши к цару поклони се лицем до земље пред царем, и цар целива Авесалома.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.</verse>
				<verse number="2">И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и иђаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,</verse>
				<verse number="3">Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.</verse>
				<verse number="4">Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.</verse>
				<verse number="5">И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.</verse>
				<verse number="6">Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.</verse>
				<verse number="7">А кад прође четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.</verse>
				<verse number="8">Јер кад сеђах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.</verse>
				<verse number="9">А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.</verse>
				<verse number="10">И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.</verse>
				<verse number="11">А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.</verse>
				<verse number="12">А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да дође из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.</verse>
				<verse number="13">Тада дође гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.</verse>
				<verse number="14">А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.</verse>
				<verse number="15">А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.</verse>
				<verse number="16">И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.</verse>
				<verse number="17">И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.</verse>
				<verse number="18">А све слуге његове иђаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, иђаху пред царем.</verse>
				<verse number="19">И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.</verse>
				<verse number="20">Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.</verse>
				<verse number="21">А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој.</verse>
				<verse number="22">Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако пође Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим.</verse>
				<verse number="23">И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар пређе преко потока Кедрона, и сав народ пређе идући к пустињи.</verse>
				<verse number="24">А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а пође и Авијатар, докле сав народ изиђе из града.</verse>
				<verse number="25">И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако нађем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов.</verse>
				<verse number="26">Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.</verse>
				<verse number="27">Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.</verse>
				<verse number="28">Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не дође од вас гласник да ми јави.</verse>
				<verse number="29">И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде.</verse>
				<verse number="30">А Давид иђаше уз гору Маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос иђаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе иђаше, и идући плакаше.</verse>
				<verse number="31">Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је међу онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе!</verse>
				<verse number="32">И кад Давид дође наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.</verse>
				<verse number="33">И рече му Давид: Ако пођеш са мном бићеш ми на теготу.</verse>
				<verse number="34">Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову.</verse>
				<verse number="35">И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.</verse>
				<verse number="36">Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете.</verse>
				<verse number="37">И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом дође у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А кад Давид пређе мало преко врха, гле, Сива, Мефивостејев, срете га, са два магарца натоварена, на којима беше двеста хлебова и сто гроздова сувих и сто груда смокава и мех вина.</verse>
				<verse number="2">И рече цар Сиви: Шта ће ти то? А Сива му рече: Магарци су за чељад цареву, да јашу, а хлебови и воће да једу момци, а вино да пије ко се умори у пустињи.</verse>
				<verse number="3">А цар му рече: А где је син твог господара? Рече Сива цару: Ено га, остао је у Јерусалиму, јер рече: Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мог.</verse>
				<verse number="4">Тада рече цар Сиви: Ево, твоје је све што је било Мефивостејево. А Сива рече: Клањам ти се, да нађем милост пред тобом, царе господару!</verse>
				<verse number="5">И дође цар Давид до Ваурима; а гле, изиђе оданде један од рода дома Сауловог, по имену Симеј, син Гирин, и идући псоваше.</verse>
				<verse number="6">И бацаше се камењем на Давида и на слуге цара Давида, коме и с десне и с леве стране беше сав народ и сви јунаци.</verse>
				<verse number="7">А Симеј овако говораше псујући: Одлази, одлази, крвопијо и зликовче!</verse>
				<verse number="8">Обрати Господ на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио, и предаде Господ царство у руке Авесалому сину твом; ето те сада у твом злу, јер си крвопија.</verse>
				<verse number="9">Тада рече цару Ависај син Серујин: Зашто да псује овај мртви пас цара господара мог? Идем да му скинем главу.</verse>
				<verse number="10">Али цар рече: Шта је вама до мене, синови Серујини? Нека псује; јер му је Господ рекао: Псуј Давида. Па ко сме казати: Зашто тако чиниш?</verse>
				<verse number="11">Још рече Давид Ависају и свим слугама својим: Ето, мој син, који је изашао од бедара мојих, тражи душу моју, а како неће овај син Венијаминов? Оставите га нека псује, јер му је Господ заповедио.</verse>
				<verse number="12">Да ако Господ погледа на невољу моју, и врати ми Господ добро за псовку његову данашњу.</verse>
				<verse number="13">И тако Давид са својим људима иђаше својим путем; а Симеј иђаше покрај горе према њему једнако псујући и бацајући се камењем на њ, и подижући прах.</verse>
				<verse number="14">И дође цар и сав народ што беше с њим, уморни, и одморише се онде.</verse>
				<verse number="15">А Авесалом и сав народ Израиљев дођоше у Јерусалим, и Ахитофел с њим.</verse>
				<verse number="16">А кад Хусај Архијанин пријатељ Давидов дође к Авесалому, рече Хусај Авесалому: Да живи цар! Да живи цар!</verse>
				<verse number="17">А Авесалом рече Хусају: Таква ли је љубав твоја према пријатељу твом? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?</verse>
				<verse number="18">А Хусај рече Авесалому: Не; него кога је изабрао Господ и овај народ и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.</verse>
				<verse number="19">Сврх тога, коме бих служио? Еда ли не сину његовом? Како сам служио оцу твом, тако ћу и теби.</verse>
				<verse number="20">А Авесалом рече Ахитофелу: Саветуј шта ћемо чинити.</verse>
				<verse number="21">А Ахитофел рече Авесалому: Лези с иночама оца свог, које је оставио да му чувају кућу, па кад чује сав Израиљ како си се омразио с оцем својим, осилиће рука свима који су с тобом.</verse>
				<verse number="22">Тада разапеше Авесалому шатор на крову, и Авесалом леже с иночама оца свог на видику свему Израиљу.</verse>
				<verse number="23">И савет који даваше Ахитофел у оно време беше као да би ко Бога упитао; такав беше сваки савет Ахитофелов и у Давида и у Авесалома.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Још рече Ахитофел Авесалому: Да одаберем дванаест хиљада људи па да идем и терам Давида ноћас.</verse>
				<verse number="2">Па ћу га стигнути док је уморан и изнемоглих руку; и уплашићу га, те ће побећи сав народ што је с њим, па ћу убити цара самог.</verse>
				<verse number="3">И обратићу сав народ к теби; јер за оним кога тражиш стоји да се сви врате к теби; тада ће се сав народ умирити.</verse>
				<verse number="4">И то се учини добро Авесалому и свим старешинама Израиљевим.</verse>
				<verse number="5">Али рече Авесалом: Дозовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће и он рећи.</verse>
				<verse number="6">А кад дође Хусај к Авесалому, рече му Авесалом говорећи: Тако и тако рече Ахитофел; хоћемо ли чинити како он рече или нећемо? Кажи ти.</verse>
				<verse number="7">А Хусај рече Авесалому: Није добар савет што је сада саветовао Ахитофел.</verse>
				<verse number="8">Још рече Хусај: Ти знаш оца свог и људе његове да су храбри и да су љута срца као медведица кад јој отму медведиће у пољу; сврх тога, твој је отац ратник, неће ноћити с народом.</verse>
				<verse number="9">Гле, он се је сада сакрио у какву јаму или на друго како место. Па ако у први мах који од ових погину, ко год чује сваки ће рећи: Побијен је народ који приста за Авесаломом.</verse>
				<verse number="10">А тада ће најхрабрији, у којих је срце као срце лавово, клонути, јер сав Израиљ зна да је твој отац јунак и да су храбри који су с њим.</verse>
				<verse number="11">Зато ја саветујем да скупиш к себи све Израиљце од Дана до Вирсавеје да их буде као песка на мору, па ти главом иди у бој.</verse>
				<verse number="12">Тада ћемо поћи на њ, где би се год налазио, и напашћемо на њ као што роса пада на земљу, да му не остане ниједан од свих људи што су с њим.</verse>
				<verse number="13">Ако ли утече у град, сав народ израиљски нека донесе ужа под онај град, па ћемо га свући у поток, да се ни камен не нађе онде.</verse>
				<verse number="14">Тада рече Авесалом и сви Израиљци: Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов. Јер Господ беше наредио да се разбије савет Ахитофелов, који беше бољи, да би Господ навукао зло на Авесалома.</verse>
				<verse number="15">Потом рече Хусај свештеницима Садоку и Авијатару: Тако и тако саветова Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја саветовах тако и тако.</verse>
				<verse number="16">Него брже пошаљите, те јавите Давиду и реците: Немој ноћас ноћити у пољу у пустињи, него пређи преко, да не буде прождрт цар и сав народ што је с њим.</verse>
				<verse number="17">А Јонатан и Ахимас стајаху код студенца Рогила, и дође једна слушкиња и каза им, да би отишли те јавили цару Давиду; јер се не смеху показати ни ући у град.</verse>
				<verse number="18">Али их виде један момак, те каза Авесалому; а они обојица брже отидоше, и дођоше у Ваурим у кућу једног човека који имаше на двору студенац, те се спустише у њ.</verse>
				<verse number="19">И жена узе и разастре поњаву поврх студенца, и поврх ње разасу прекрупу. И тако се не дозна.</verse>
				<verse number="20">Јер дођоше слуге Авесаломове к оној жени у кућу, и рекоше јој: Где је Ахимас и Јонатан? А жена им рече: Отидоше преко потока. Тако траживши и не нашавши вратише се у Јерусалим.</verse>
				<verse number="21">А кад отидоше, они изађоше из студенца, и отидоше те јавише цару Давиду, и рекоше му: Устаните и пређите брже преко воде; јер је тако и тако саветовао Ахитофел на вас.</verse>
				<verse number="22">Тада уста Давид и сав народ што беше с њим, и пређоше преко Јордана пре зоре, не оста ниједан да не пређе преко Јордана.</verse>
				<verse number="23">Ахитофел пак видећи где се не учини како он саветова, оседла свог магарца, па се подиже и отиде кући својој, у свој град, и наредивши за своју кућу обеси се те умре, и би погребен у гробу оца свог.</verse>
				<verse number="24">А Давид дође у Маханајим; Авесалом пак пређе преко Јордана и сав Израиљ што беше с њим.</verse>
				<verse number="25">И постави Авесалом Амасу над војском, на место Јоавово; а Амаса беше син неког човека по имену Итре Израиљца, који облежа Авигеју кћер Насову, сестру Серује матере Јоавове.</verse>
				<verse number="26">И стаде у логор Израиљ с Авесаломом у земљи Галадовој.</verse>
				<verse number="27">А кад дође Давид у Маханајим, Совије син Насов из Раве синова Амонових и Махир син Амилов из Лодевара и Варзелај од Галада из Рогелима.</verse>
				<verse number="28">Донесоше постеље и чаша и судова земљаних и пшенице и јечма и брашна и прекрупе и боба и лећа и пржених зрна,</verse>
				<verse number="29">И меда и масла и оваца и сира крављег; донесоше Давиду и народу што беше с њим да једу. Јер говораху: Народ је гладан и уморан и жедан у тој пустињи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И преброја Давид народ што беше с њим, и постави им хиљаднике и стотинике.</verse>
				<verse number="2">И предаде Давид трећину народа Јоаву, и трећину Ависају сину Серујином брату Јоавовом, и трећину Итају Гетејину. Па онда рече цар народу: и ја ћу ићи с вама.</verse>
				<verse number="3">Али народ рече: Немој ти ићи; јер и да побегнемо, неће марити за то; или да нас пола изгине, неће марити за то; јер си ти сам као нас десет хиљада, зато је боље да нам из града помажеш.</verse>
				<verse number="4">А цар им рече: Шта вам се чини да је добро учинићу. И цар стаде код врата, и сав народ излажаше по сто и по хиљаду.</verse>
				<verse number="5">И заповеди цар Јоаву и Ависају и Итају, и рече: Чувајте ми дете Авесалома. И сав народ чу како цар заповеди свим војводама за Авесалома.</verse>
				<verse number="6">И тако изиђе народ у поље пред Израиља, и заметну се бој у шуми Јефремовој.</verse>
				<verse number="7">Онде разбише народ Израиљев слуге Давидове, и много изгибе онде у онај дан, двадесет хиљада.</verse>
				<verse number="8">Јер се бој рашири по свој земљи, и више прождре народа у онај дан шума него што прождре мач.</verse>
				<verse number="9">А Авесалом се сукоби са слугама Давидовим, и Авесалом јахаше на мазги, и мазга наиђе под гранат велики храст, те он запе главом за храст и оста висећи између неба и земље, а мазга испод њега отрча.</verse>
				<verse number="10">Видевши то један човек јави Јоаву, и рече: Гле, видех Авесалома где виси о храсту.</verse>
				<verse number="11">А Јоав рече човеку који му то каза: Гле, виде, па зашто га не уби и не свали га на земљу? Ја бих ти дао десет сикала сребра и један појас.</verse>
				<verse number="12">А човек рече Јоаву: Да ми је у рукама измерено хиљаду сикала сребра, не бих дигао руку своју на сина царевог; јер смо чули како је цар заповедио теби и Ависају и Итају говорећи: Чувајте ми сви дете Авесалома.</verse>
				<verse number="13">Или да сам учинио неверу на своју душу, ништа се не може од цара затајити, и ти би сам устао на ме.</verse>
				<verse number="14">А Јоав рече: Нећу ја дангубити с тобом. Па узевши три стреле у руку, застрели их у срце Авесалому, јоште живом о храсту.</verse>
				<verse number="15">Потом опколише Авесалома десет момака, који ношаху оружје Јоаву, и бише га и убише.</verse>
				<verse number="16">Тада Јоав затруби у трубу, и народ преста гонити Израиља, јер Јоав устави народ.</verse>
				<verse number="17">И узеше Авесалома и бацише у шуми у велику јаму, и набацаше на њ врло велику гомилу камења; а Израиљци сви побегоше сваки к свом шатору.</verse>
				<verse number="18">Авесалом пак беше подигао себи споменик за живота у долини царској; јер говораше: Немам сина, да се сачува спомен имену мом. И назва онај споменик својим именом, који се зове место Авесаломово до данашњег дана.</verse>
				<verse number="19">Тада рече Ахимас син Садоков: Да отрчим да однесем глас цару, да га је Господ избавио из руку непријатеља његових.</verse>
				<verse number="20">А Јоав му рече: Немој данас бити гласник, него ћеш јавити други дан; а данас немој носити глас, јер је син царев погинуо.</verse>
				<verse number="21">Затим рече Јоав Хусију: Иди, јави цару шта си видео. И поклони се Хусије Јоаву, и отрча.</verse>
				<verse number="22">А Ахимас син Садоков опет рече Јоаву: Шта му драго, да трчим и ја за Хусијем. Рече Јоав: Што би трчао, сине, кад немаш добар глас?</verse>
				<verse number="23">Опет рече: Шта му драго, да трчим. Одговори му: А ти трчи. И отрча Ахимас пречим путем, и претече Хусија.</verse>
				<verse number="24">А Давид сеђаше међу двојим вратима, и стражар изиђе на кров од врата, на зид, и подигавши очи своје угледа, а то један човек трчи.</verse>
				<verse number="25">Па повика стражар и јави цару. А цар рече: Ако је један, глас носи. И онај иђаше све ближе.</verse>
				<verse number="26">Потом угледа стражар другог човека где трчи. И повика стражар к вратару и рече: Ево још један, трчи сам. А цар рече: И он носи глас.</verse>
				<verse number="27">И рече стражар: Трк првог чини ми се као да је трк Ахимаса сина Садоковог. Рече цар: Добар је човек, и иде с добрим гласом.</verse>
				<verse number="28">Тада повика Ахимас и рече цару: Сретно! И поклони се цару лицем до земље, и рече: Да је благословен Господ Бог твој, који предаде људе који подигоше руке своје на цара господара мог.</verse>
				<verse number="29">А цар му рече: Је ли здраво дете Авесалом? Одговори Ахимас: Видео сам велику вреву, кад Јоав посла слугу царевог и мене слугу твог, али не знам шта беше.</verse>
				<verse number="30">А цар му рече: Уклони се, и стани тамо. И он се уклони, и стаде.</verse>
				<verse number="31">Тада, гле, дође Хусије и рече: Глас цару и господару мом да те је Господ избавио данас из руку свих који устадоше на те.</verse>
				<verse number="32">А цар рече Хусију: Је ли здраво дете Авесалом? А Хусије рече: Нека непријатељи господара мог цара и који год устају на те зла ради, нека прођу као то дете.</verse>
				<verse number="33">Тада се цар сневесели, и попе се у горњу клет над вратима, и стаде плакати, а идући говораше: Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! Камо да сам ја умро место тебе! Авесаломе сине мој, сине мој!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.</verse>
				<verse number="2">И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог.</verse>
				<verse number="3">И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја.</verse>
				<verse number="4">А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!</verse>
				<verse number="5">Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.</verse>
				<verse number="6">Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули.</verse>
				<verse number="7">Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.</verse>
				<verse number="8">Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор.</verse>
				<verse number="9">И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома.</verse>
				<verse number="10">Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара?</verse>
				<verse number="11">Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.</verse>
				<verse number="12">Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара?</verse>
				<verse number="13">Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава.</verse>
				<verse number="14">И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим.</verse>
				<verse number="15">И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.</verse>
				<verse number="16">Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду;</verse>
				<verse number="17">И хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара.</verse>
				<verse number="18">Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана,</verse>
				<verse number="19">И рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе.</verse>
				<verse number="20">Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог.</verse>
				<verse number="21">Али одговори Ависај син Серујин и рече: Еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњег?</verse>
				<verse number="22">А Давид рече: Шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? Зар ће данас ко погинути у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?</verse>
				<verse number="23">И рече цар Симеју: Нећеш погинути. И закле му се цар.</verse>
				<verse number="24">Тако и Мефивостеј, син Саулов, дође цару на сусрет; он, пак, не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оног дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.</verse>
				<verse number="25">И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: Зашто не пође са мном, Мефивостеју?</verse>
				<verse number="26">А он рече: Цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: Оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.</verse>
				<verse number="27">И он опаде слугу твог код господара мог цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини шта ти је драго.</verse>
				<verse number="28">Јер сав дом оца мог беху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу свог међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару?</verse>
				<verse number="29">А цар му рече: Шта би ми више говорио? Казао сам: Ти и Сива поделите њиву.</verse>
				<verse number="30">А Мефивостеј рече цару: Нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.</verse>
				<verse number="31">И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.</verse>
				<verse number="32">А беше Варзелај врло стар, беше му осамдесет година, и храњаше цара док беше у Маханајиму, јер беше врло богат човек.</verse>
				<verse number="33">И рече цар Варзелају: Хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="34">Али Варзелај рече цару: Колико има века мог, да идем с царем у Јерусалим?</verse>
				<verse number="35">Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? Може ли слуга твој кусом разликовати шта ће јести и шта ће пити? Могу ли јоште слушати глас певачима и певачицама? И зашто би слуга твој још био на теготу цару, господару мом?</verse>
				<verse number="36">Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?</verse>
				<verse number="37">Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца свог и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, и учини њему шта ти буде драго.</verse>
				<verse number="38">А цар рече: Нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити шта буде теби драго, и шта год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.</verse>
				<verse number="39">И кад пређе сав народ преко Јордана и цар пређе, целива цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у место своје.</verse>
				<verse number="40">Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљевог.</verse>
				<verse number="41">А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?</verse>
				<verse number="42">А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? Јесмо ли шта појели цару? Је ли нас даром даривао?</verse>
				<verse number="43">Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: Ми имамо десет делова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? Нисмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара свог? Али беседа људи од Јуде беше тврђа од беседе људи од Израиља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А онде се деси неваљао човек, по имену Сева, син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: Ми немамо део с Давидом, ни наследство са сином Јесејевим; свак у свој шатор, о Израиљу!</verse>
				<verse number="2">Тако сви Израиљци одступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара свог и отпратише га од Јордана до Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које беше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, где их храњаше али не легаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.</verse>
				<verse number="4">Потом рече цар Амаси: Сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овде.</verse>
				<verse number="5">И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му беше одређен.</verse>
				<verse number="6">А Давид рече Ависају: Сад ће нам Сева, син Вихријев, чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара свог, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.</verse>
				<verse number="7">Тако изиђоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изиђоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријевог.</verse>
				<verse number="8">И кад беху код великог камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав беше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго беше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Јоав Амаси: Јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га целује.</verse>
				<verse number="10">А Амаса не узимаше на ум мач, који беше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му црева на земљу, те од једног ударца умре. Потом Јоав и Ависај, брат његов, отидоше у потеру за Севом сином Вихријевим.</verse>
				<verse number="11">А један од момака Јоавових стаде код њега и рече: Ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!</verse>
				<verse number="12">А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видећи онај човек где се зауставља сав народ, одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад виде где се зауставља сваки ко наиђе на њ.</verse>
				<verse number="13">И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да терају Севу сина Вихријевог.</verse>
				<verse number="14">И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свим Виранима, који се окупише те иђаху за њим.</verse>
				<verse number="15">И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што беше с Јоавом наваљиваше да обори зид.</verse>
				<verse number="16">Тада викну једна мудра жена из града: Чујте, чујте! Кажите Јоаву: Приступи овамо да говорим с тобом.</verse>
				<verse number="17">А кад он приступи к њој, рече жена: Јеси ли ти Јоав? А он рече: Јесам. А она рече: Послушај речи слушкиње своје. А он рече: Да чујем.</verse>
				<verse number="18">А она рече говорећи: Од старине се говори: Ваља питати у Авелу. И тако се извршаваше.</verse>
				<verse number="19">Ја сам један од мирних и верних градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш наследство Господње?</verse>
				<verse number="20">А Јоав одговори и рече: Сачувај Боже! Сачувај Боже! Нећу да прождрем ни да раскопам.</verse>
				<verse number="21">Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: Ево, глава његова бациће ти се преко зида.</verse>
				<verse number="22">И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и одсекоше главу Севи, сину Вихријевом, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разиђоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.</verse>
				<verse number="23">А беше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев беше над Хетејима и Фелетејима;</verse>
				<verse number="24">А Адорам беше над данцима; а Јосафат син Ахилудов беше паметар;</verse>
				<verse number="25">Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници.</verse>
				<verse number="26">И Ира Јаиранин беше кнез Давиду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И би глад за времена Давидовог три године заредом. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: То је са Саула и с дома његовог крвничког, што погуби Гаваоњане.</verse>
				<verse number="2">Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не беху од синова Израиљевих, него остатак од Амореја, којима се беху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.</verse>
				<verse number="3">И рече Давид Гаваоњанима: Шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?</verse>
				<verse number="4">А Гаваоњани му рекоше: Не тражимо ни сребро ни злато од Саула или од дома његовог, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: Шта дакле велите да вам учиним?</verse>
				<verse number="5">Тада рекоше цару: Ко нас је потро и радио да нас истреби, да нас не буде нигде у међама Израиљевим,</verse>
				<verse number="6">Од његових синова нека нам се да седам људи да их обесимо Господу у Гаваји Саула изабраника Господњег. И рече цар: Ја ћу дати.</verse>
				<verse number="7">Али цар поштеде Мефивостеја сина Јонатана сина Сауловог ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловим.</verse>
				<verse number="8">И узе цар два сина Ресфе, кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.</verse>
				<verse number="9">И даде их у руке Гаваоњанима, а они их обесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првих дана жетве, у почетку јечмене жетве.</verse>
				<verse number="10">А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и простре по стени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не даде птицама небеским да падају на њих дању ни зверима пољским ноћу.</verse>
				<verse number="11">И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.</verse>
				<verse number="12">И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његовог од грађана у Јавису Галадовом, који их беху украли с улице вет-санске, где их обесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.</verse>
				<verse number="13">И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његовог, па скупише и кости обешених.</verse>
				<verse number="14">И погребоше их с костима Сауловим и Јонатана сина његовог у земљи Венијаминовој у Сили, у гробу Киса оца његовог, и учинише све како заповеди цар. Тако се после тога умилостиви Господ земљи.</verse>
				<verse number="15">И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и тукоше се с Филистејима тако да Давид суста.</verse>
				<verse number="16">Тада Јесви-Венов, који беше од синова Рафајевих, и у копљу му беше триста сикала бронзе, и имаше ново оружје, хтеде да убије Давида.</verse>
				<verse number="17">Али му поможе Ависај, син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видело Израиљево.</verse>
				<verse number="18">После тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који беше од синова Рафајевих.</verse>
				<verse number="19">И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан, син Јаре-Орегимов Витлејемац, уби брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.</verse>
				<verse number="20">И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он беше такође рода Рафајевог.</verse>
				<verse number="21">И ружаше Израиља те га уби Јонатан, син Саме, брата Давидовог.</verse>
				<verse number="22">Та четворица беху синови истог Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;</verse>
				<verse number="2">И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.</verse>
				<verse number="3">Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.</verse>
				<verse number="4">Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.</verse>
				<verse number="5">Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.</verse>
				<verse number="6">Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.</verse>
				<verse number="7">У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.</verse>
				<verse number="8">Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.</verse>
				<verse number="9">Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.</verse>
				<verse number="10">Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.</verse>
				<verse number="11">И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.</verse>
				<verse number="12">Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.</verse>
				<verse number="13">Од севања пред Њим гораше живо угљевље.</verse>
				<verse number="14">Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.</verse>
				<verse number="15">Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.</verse>
				<verse number="16">Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.</verse>
				<verse number="17">Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.</verse>
				<verse number="18">Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.</verse>
				<verse number="19">Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.</verse>
				<verse number="20">И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.</verse>
				<verse number="21">Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.</verse>
				<verse number="22">Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.</verse>
				<verse number="23">Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.</verse>
				<verse number="24">И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.</verse>
				<verse number="25">Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.</verse>
				<verse number="26">Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;</verse>
				<verse number="27">С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.</verse>
				<verse number="28">Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.</verse>
				<verse number="29">Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.</verse>
				<verse number="30">С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.</verse>
				<verse number="31">Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.</verse>
				<verse number="32">Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?</verse>
				<verse number="33">Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.</verse>
				<verse number="34">Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.</verse>
				<verse number="35">Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.</verse>
				<verse number="36">Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.</verse>
				<verse number="37">Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.</verse>
				<verse number="38">Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.</verse>
				<verse number="39">И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.</verse>
				<verse number="40">Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.</verse>
				<verse number="41">Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.</verse>
				<verse number="42">Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.</verse>
				<verse number="43">Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.</verse>
				<verse number="44">Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.</verse>
				<verse number="45">Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.</verse>
				<verse number="46">Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.</verse>
				<verse number="47">Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.</verse>
				<verse number="48">Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,</verse>
				<verse number="49">Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.</verse>
				<verse number="50">Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,</verse>
				<verse number="51">Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:</verse>
				<verse number="2">Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.</verse>
				<verse number="3">Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;</verse>
				<verse number="4">И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.</verse>
				<verse number="5">Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.</verse>
				<verse number="6">А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.</verse>
				<verse number="7">Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.</verse>
				<verse number="8">Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.</verse>
				<verse number="9">За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;</verse>
				<verse number="10">Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.</verse>
				<verse number="11">А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,</verse>
				<verse number="12">Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.</verse>
				<verse number="13">И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.</verse>
				<verse number="14">А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.</verse>
				<verse number="15">А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!</verse>
				<verse number="16">Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;</verse>
				<verse number="17">И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.</verse>
				<verse number="18">И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.</verse>
				<verse number="19">Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.</verse>
				<verse number="20">И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.</verse>
				<verse number="21">Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.</verse>
				<verse number="22">То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.</verse>
				<verse number="23">Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.</verse>
				<verse number="24">Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,</verse>
				<verse number="25">Сама Арођанин, Елика Арођанин.</verse>
				<verse number="26">Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,</verse>
				<verse number="27">Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,</verse>
				<verse number="28">Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,</verse>
				<verse number="29">Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,</verse>
				<verse number="30">Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.</verse>
				<verse number="31">Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,</verse>
				<verse number="32">Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,</verse>
				<verse number="33">Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,</verse>
				<verse number="34">Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.</verse>
				<verse number="35">Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,</verse>
				<verse number="36">Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,</verse>
				<verse number="37">Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,</verse>
				<verse number="38">Ира Јетранин, Гарив Јетранин,</verse>
				<verse number="39">Урија Хетејин; свега тридесет и седам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду.</verse>
				<verse number="2">И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа.</verse>
				<verse number="3">А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то?</verse>
				<verse number="4">Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев.</verse>
				<verse number="5">И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира.</verse>
				<verse number="6">Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску.</verse>
				<verse number="7">Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју.</verse>
				<verse number="8">И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана.</verse>
				<verse number="9">И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада.</verse>
				<verse number="10">Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.</verse>
				<verse number="11">А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече:</verse>
				<verse number="12">Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.</verse>
				<verse number="13">И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао.</verse>
				<verse number="14">А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке.</verse>
				<verse number="15">И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи.</verse>
				<verse number="16">А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина.</verse>
				<verse number="17">А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог.</verse>
				<verse number="18">Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина.</verse>
				<verse number="19">И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди.</verse>
				<verse number="20">Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље,</verse>
				<verse number="21">И рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу.</verse>
				<verse number="22">А Орна рече Давиду: Нека узме цар господар мој и принесе на жртву шта му је воља; ево волова за жртву паљеницу, и кола и јармова волујских за дрва.</verse>
				<verse number="23">Све то даваше цару Орна као цар, и рече Орна цару: Господ Бог твој нека те милостиво прими.</verse>
				<verse number="24">А цар рече Орни: Не; него ћу купити од тебе по цени, нити ћу принети Господу Богу свом жртву паљеницу поклоњену. И тако купи Давид гумно и волове за педесет сикала сребра.</verse>
				<verse number="25">И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="11">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.</verse>
				<verse number="2">Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.</verse>
				<verse number="3">И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.</verse>
				<verse number="4">А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.</verse>
				<verse number="5">А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.</verse>
				<verse number="6">И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.</verse>
				<verse number="7">И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.</verse>
				<verse number="8">Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.</verse>
				<verse number="9">Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;</verse>
				<verse number="10">Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.</verse>
				<verse number="11">Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.</verse>
				<verse number="12">Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.</verse>
				<verse number="13">Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?</verse>
				<verse number="14">И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.</verse>
				<verse number="15">И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.</verse>
				<verse number="16">И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?</verse>
				<verse number="17">А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.</verse>
				<verse number="18">А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.</verse>
				<verse number="19">Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.</verse>
				<verse number="20">Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.</verse>
				<verse number="21">Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.</verse>
				<verse number="22">И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.</verse>
				<verse number="23">И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.</verse>
				<verse number="24">И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?</verse>
				<verse number="25">Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.</verse>
				<verse number="26">Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.</verse>
				<verse number="27">Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.</verse>
				<verse number="28">А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.</verse>
				<verse number="29">Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,</verse>
				<verse number="30">Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.</verse>
				<verse number="31">Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!</verse>
				<verse number="32">Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.</verse>
				<verse number="33">А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;</verse>
				<verse number="34">И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!</verse>
				<verse number="35">Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.</verse>
				<verse number="36">А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.</verse>
				<verse number="37">Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.</verse>
				<verse number="38">И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.</verse>
				<verse number="39">И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!</verse>
				<verse number="40">И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.</verse>
				<verse number="41">И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?</verse>
				<verse number="42">И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.</verse>
				<verse number="43">А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.</verse>
				<verse number="44">Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.</verse>
				<verse number="45">И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.</verse>
				<verse number="46">И Соломун је већ сео на царски престо.</verse>
				<verse number="47">И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.</verse>
				<verse number="48">Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.</verse>
				<verse number="49">Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.</verse>
				<verse number="50">А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.</verse>
				<verse number="51">И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.</verse>
				<verse number="52">А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.</verse>
				<verse number="53">И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А кад дође време Давиду да умре, заповеди Соломуну, сину свом говорећи:</verse>
				<verse number="2">Ја идем куд иде све на земљи; а ти буди храбар и буди човек.</verse>
				<verse number="3">И држи шта ти је Господ Бог твој заповедио да држиш, ходећи путевима Његовим и држећи уредбе Његове и заповести Његове и законе Његове и сведочанства Његова, како је написано у закону Мојсијевом, да би напредовао у свему што узрадиш и за чим се год окренеш,</verse>
				<verse number="4">Да би Господ испунио реч своју коју ми је рекао говорећи: Ако успазе синови твоји на пут свој ходећи преда мном верно, свим срцем својим и свом душом својом, тада ти неће нестати човека на престолу Израиљевом.</verse>
				<verse number="5">А ти знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, шта је учинио двема војводама Израиљевим, Авениру сину Нировом и Амаси сину Јетеровом, које уби проливши у миру крв као у рату, и окаља крвљу као у рату појас свој око себе, и обућу своју на ногу.</verse>
				<verse number="6">Учини дакле по мудрости својој, и немој дати да се седа глава његова спусти с миром у гроб.</verse>
				<verse number="7">Синовима пак Варзелаја од Галада учини милост, и нека буде међу онима који једу за твојим столом, јер су тако дошли к мени кад сам бежао од Авесалома, брата твог.</verse>
				<verse number="8">И ето, код тебе је Симеј, син Гирин од Венијамина из Ваурима, који ме је љуто ружио кад иђах у Маханајим; али ми дође на сусрет на Јордан, и заклех му се Господом рекавши: Нећу те убити мачем.</verse>
				<verse number="9">Али му ти немој опростити, јер си мудар човек и знаћеш шта ћеш му учинити, да оправиш седу главу његову с крвљу у гроб.</verse>
				<verse number="10">Тако почину Давид код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом.</verse>
				<verse number="11">А царова Давид над Израиљем четрдесет година: у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.</verse>
				<verse number="12">И Соломун седе на престо Давида оца свог, и царство се његово утврди јако.</verse>
				<verse number="13">Тада дође Адонија, син Агитин, к Витсавеји матери Соломуновој; а она рече: Јеси ли добро дошао? А он рече: Добро.</verse>
				<verse number="14">Потом рече: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Говори.</verse>
				<verse number="15">Тада рече: Ти знаш да је моје било царство, и да је у мене био упро очи сав Израиљ да ја будем цар; али се царство пренесе и допаде брату мом, јер му га Господ даде.</verse>
				<verse number="16">Зато те сад молим за једно; немој ме одбити. А она му рече: Говори.</verse>
				<verse number="17">А он рече: Говори цару Соломуну, јер ти он неће одбити, нека ми да за жену Ависагу Сунамку.</verse>
				<verse number="18">А Витсавеја рече: Добро, ја ћу говорити цару за те.</verse>
				<verse number="19">И дође Витсавеја к цару Соломуну да му говори за Адонију; а цар уста и срете је и поклонивши јој се седе на свој престо, и заповеди те наместише столицу матери његовој, и она седе њему с десне стране.</verse>
				<verse number="20">Тада она рече: Искала бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити. А цар јој рече: Ишти, мајко, нећу те одбити.</verse>
				<verse number="21">Она рече: Подај Ависагу Сунамку Адонији, брату свом за жену.</verse>
				<verse number="22">А цар Соломун одговори матери својој и рече: Зашто иштеш Ависагу Сунамку за Адонију? Ишти и царство за њ, јер је он брат мој старији и има уза се Авијатара свештеника и Јоава сина Серујиног.</verse>
				<verse number="23">И закле се цар Соломун Господом говорећи: Тако да ми учини Бог и тако да дода, себи на смрт каза то Адонија данас.</verse>
				<verse number="24">И зато, тако да је жив Господ, који ме је утврдио и посадио ме на престолу Давида оца мог, и који ми је начинио кућу као што је рекао, данас ће погинути Адонија.</verse>
				<verse number="25">И посла цар Соломун Венају, сина Јодајевог, који уложи на њ, те погибе.</verse>
				<verse number="26">А Авијатару свештенику рече цар: Иди у Анатот на њиву своју, јер си заслужио смрт, али те нећу данас погубити, јер си носио ковчег Господњи пред Давидом оцем мојим и подносио си све невоље које је подносио отац мој.</verse>
				<verse number="27">Тако Соломун сврже Авијатара да не буде свештеник Господњи, да испуни реч Господњу што рече у Силому за дом Илијев.</verse>
				<verse number="28">И овај глас дође до Јоава; а Јоав беше пристао за Адонијом, премда за Авесаломом не беше пристао; и утече Јоав у шатор Господњи и ухвати се за рогове олтару.</verse>
				<verse number="29">И јавише цару Соломуну: Јоав утече у шатор Господњи, и ено га код олтара. А Соломун посла Венају сина Јодајевог говорећи: Иди, уложи на њ.</verse>
				<verse number="30">И ушавши Венаја у шатор Господњи рече му: Цар је казао: Изиђи. А он рече: Нећу; него овде хоћу да умрем. А Венаја јави цару говорећи: Тако рече Јоав и тако ми одговори.</verse>
				<verse number="31">А цар му рече: Учини како је рекао, уложи на њ, и погреби га, и скини с мене и с дома оца мог крв праву коју је пролио Јоав.</verse>
				<verse number="32">И нека Господ обрати крв његову на његову главу, што уложи на два човека праведнија и боља од себе, и уби их мачем без знања оца мог Давида: Авенира сина Нировог војводу Израиљевог и Амасу сина Јетеровог војводу Јудиног;</verse>
				<verse number="33">Нека се дакле крв њихова врати на главу Јоавову и на главу семена његовог довека; а Давиду и семену његовом и дому његовом и престолу његовом нека буде мир довека од Господа.</verse>
				<verse number="34">И отиде Венаја, син Јодајев, и уложи на њ и погуби га, и би погребен код куће своје у пустињи.</verse>
				<verse number="35">Тада постави цар Венају, сина Јодајевог, на његово место над војском, а Садока свештеника постави цар на место Авијатарово.</verse>
				<verse number="36">Потом посла цар и дозва Симеја, и рече му: Сагради себи кућу у Јерусалиму, па ту седи, и не излази одатле никуда.</verse>
				<verse number="37">Јер у који дан изиђеш и пређеш преко потока Кедрона, знај зацело да ћеш погинути, и крв ће твоја пасти на твоју главу.</verse>
				<verse number="38">А Симеј рече цару: Добра је та реч; како је рекао господар мој цар, тако ће учинити слуга твој. И седе Симеј у Јерусалиму дуго времена.</verse>
				<verse number="39">Али се догоди после три године, те утекоше две слуге Симејеве к Ахису, сину Машином цару гатском. И би јављено Симеју: Ено ти слугу у Гату.</verse>
				<verse number="40">Тада уста Симеј, и осамари свог магарца, и отиде у Гат к Ахису да тражи слуге своје. И врати се Симеј, и доведе натраг слуге своје из Гата.</verse>
				<verse number="41">И јавише Соломуну да је Симеј био отишао из Јерусалима у Гат, и да се вратио.</verse>
				<verse number="42">Тада цар пославши дозва Симеја, и рече му: Нисам ли те заклео Господом и нисам ли ти тврдо рекао: У који дан изиђеш куда му драго, знај зацело да ћеш погинути? И ти ми рече: Добра је та реч коју чух.</verse>
				<verse number="43">Зашто, дакле, ниси држао заклетву Господњу и заповест коју сам ти заповедио?</verse>
				<verse number="44">Потом рече цар Симеју: Ти знаш све зло за које зна срце твоје, шта си учинио Давиду оцу мом; Господ враћа твоје зло на твоју главу.</verse>
				<verse number="45">А цар ће Соломун бити благословен и престо Давидов утврђен пред Господом до века.</verse>
				<verse number="46">И заповеди цар Венаји сину Јодајевом, те изиђе и уложи на њ, те погибе. И царство се утврди у руци Соломуновој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А Соломун се опријатељи с фараоном, царем мисирским, и ожени се кћерју фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.</verse>
				<verse number="2">Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не беше сазидан дом имену Господњем до тада.</verse>
				<verse number="3">А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца свог Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.</verse>
				<verse number="4">Зато отиде цар у Гаваон да онде принесе жртву, јер то беше велика висина; и Соломун принесе хиљаду жртава паљеница на оном олтару.</verse>
				<verse number="5">И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: Ишти шта хоћеш да ти дам.</verse>
				<verse number="6">А Соломун рече: Ти си учинио велику милост слузи свом Давиду оцу мом, као што је ходио пред Тобом верно и праведно и с правим срцем према Теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да седи на престолу његовом, као што се види данас.</verse>
				<verse number="7">И тако Господе Боже мој, Ти си поставио слугу свог царем на место Давида оца мог, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.</verse>
				<verse number="8">И Твој је слуга међу народом Твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројати ни прорачунати од множине.</verse>
				<verse number="9">Дај дакле слузи свом срце разумно да може судити народу Твом и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу Твом тако великом?</verse>
				<verse number="10">И би мило Господу што Соломун то заиска.</verse>
				<verse number="11">И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити;</verse>
				<verse number="12">Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти.</verse>
				<verse number="13">А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог.</verse>
				<verse number="14">И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје.</verse>
				<verse number="15">Тада се пробуди Соломун, и гле, оно беше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завета Господњег принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.</verse>
				<verse number="16">Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим.</verse>
				<verse number="17">И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.</verse>
				<verse number="18">А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући.</verse>
				<verse number="19">И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ.</verse>
				<verse number="20">Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје.</verse>
				<verse number="21">А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих.</verse>
				<verse number="22">Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.</verse>
				<verse number="23">А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.</verse>
				<verse number="24">И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.</verse>
				<verse number="25">Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.</verse>
				<verse number="26">Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га.</verse>
				<verse number="27">Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати.</verse>
				<verse number="28">И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божја да суди.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А цар Соломун цароваше над свим Израиљем.</verse>
				<verse number="2">А ово беху кнезови његови: Азарија, син Садоков, намесник;</verse>
				<verse number="3">Елиореф и Ахија, синови Сисини, писари; Јосафат, син Ахилудов, паметар;</verse>
				<verse number="4">Венаја, син Јодајев, војвода; а Садок и Авијатар свештеници;</verse>
				<verse number="5">А Азарија син Натанов, беше над приставима; а Завуд, син Натанов, први већник, пријатељ царев;</verse>
				<verse number="6">А Ахисар управитељ дворски; а Адонирам син Авдин над царским посленицима.</verse>
				<verse number="7">И имаше Соломун дванаест пристава по свему Израиљу, који храњаху цара и сав дом његов; по месец дана у години сваки беше дужан хранити.</verse>
				<verse number="8">А ово су им имена: Син Уров у гори Јефремовој;</verse>
				<verse number="9">Син Декеров у Макасу и у Салвиму и Вет-Семесу и Елону вет-анатском;</verse>
				<verse number="10">Син Еседов у Арувоту; под њим беше Сохот и сва земља Еферова;</verse>
				<verse number="11">Син Авинадавов над свим крајем дорским; жена му беше Тафата, кћи Соломунова;</verse>
				<verse number="12">Вана, син Ахилудов над Танахом и Мегидоном и свим Вет-Саном, који је до Сартане под Језраелом, од Вет-Сана до Авел-Меола, до преко Јок-Меама;</verse>
				<verse number="13">Син Геверов у Рамоту галадском; имаше села Јаира сина Манасијиног у Галаду и крај арговски у Васану, шездесет великих градова са зидовима и преворницама бронзаним;</verse>
				<verse number="14">Ахинадав, син Идов у Маханајиму;</verse>
				<verse number="15">Ахимас у Нефталиму; и он беше ожењен кћерју Соломуновом Васематом;</verse>
				<verse number="16">Вана син Хусајев у Асиру и у Алоту;</verse>
				<verse number="17">Јосафат син Фарујин у Исахару;</verse>
				<verse number="18">Симеј син Илин у Венијамину;</verse>
				<verse number="19">Гевер, син Уријев у земљи галадској, у земљи Сиона цара аморејског и Ога цара васанског; један беше пристав у тој земљи.</verse>
				<verse number="20">Јуде и Израиља беше много као песка покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се.</verse>
				<verse number="21">А Соломун владаше свим царствима од реке до земље филистејске и до међе мисирске, и доношаху даре и служаху Соломуна свега века његовог.</verse>
				<verse number="22">А храна Соломунова беше на дан тридесет кора белог брашна, и шездесет кора другог брашна;</verse>
				<verse number="23">Двадесет волова угојених и двадесет с паше, и сто оваца, осим јелена и срна и дивокоза и угојених птица.</verse>
				<verse number="24">Јер он владаше свуда с ове стране реке од Тапсе до Газе, над свим царствима с ове стране реке, и беше миран са свих страна унаоколо.</verse>
				<verse number="25">И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана до Вирсавеје, свега века Соломуновог.</verse>
				<verse number="26">И имаше Соломун четрдесет хиљада коња за јаслима за кола своја, и двадесет хиљада коњика.</verse>
				<verse number="27">И пристави храњаху цара Соломуна и све који долажаху за сто цара Соломуна, сваки свог месеца, и не даваху да чега понестане.</verse>
				<verse number="28">А јечам и сламу за коње и за мазге доношаху на место где беху, сваки како му беше одређено.</verse>
				<verse number="29">И Бог даде мудрост Соломуну и разум врло велик и срце пространо као песак на брегу морском.</verse>
				<verse number="30">Јер мудрост Соломунова беше већа од мудрости свих источних народа и од све мудрости мисирске.</verse>
				<verse number="31">Мудрији беше од сваког човека, и од Етана Езраита и од Емана и од Халкола и од Дарде, синова Маолових; и разгласи се име његово по свим народима унаоколо.</verse>
				<verse number="32">И изговори три хиљаде прича, и беше песама његових хиљаду и пет.</verse>
				<verse number="33">Говорио је и о дрвећу, од кедра на Ливану до исопа који ниче из зида; говорио је и о стоци и о птицама и о бубинама и о рибама.</verse>
				<verse number="34">И долажаху од свих народа да чују мудрост Соломунову, од свих царстава на земљи, који чуше за мудрост његову.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И Хирам, цар тирски посла слуге своје к Соломуну чувши да су га помазали за цара на место оца његовог, јер Хирам љубљаше Давида свагда.</verse>
				<verse number="2">А Соломун посла ка Хираму и поручи му:</verse>
				<verse number="3">Ти знаш да Давид, отац мој није могао саградити дом имену Господа Бога свог од ратова којима га опколише, докле их Господ не положи под ноге његове.</verse>
				<verse number="4">А сада Господ Бог мој дао ми је мир од свуда, немам ни једног непријатеља ни злу сметњу.</verse>
				<verse number="5">Зато, ево, велим да саградим дом имену Господа Бога свог, као што је рекао Господ Давиду оцу мом говорећи: Син твој, ког ћу посадити место тебе на престо твој, он ће саградити дом имену мом.</verse>
				<verse number="6">Зато заповеди сада нека ми насеку дрва кедрових на Ливану, а слуге ће моје бити са слугама твојим, а плату слугама твојим даћу ти како год кажеш; јер ти знаш да у нас нема људи који умеју сећи дрва као сидонци.</verse>
				<verse number="7">И кад Хирам чу речи Соломунове, обрадова се веома и рече: Да је благословен Господ данас, који даде Давиду мудрог сина над овим народом великим.</verse>
				<verse number="8">И посла Хирам Соломуну, и поручи: Чуо сам чега ради си слао к мени; ја ћу учинити сву вољу твоју за дрва кедрова и за дрва јелова.</verse>
				<verse number="9">Моје ће слуге снети с Ливана на море, и ја ћу их повезати у сплавове и спустити морем до места које ми кажеш, и онде ћу развезати, па их носи; а ти ћеш учинити моју вољу и дати храну чељади мојој.</verse>
				<verse number="10">И тако даваше Хирам Соломуну дрва кедрова и дрва јелова, колико му беше воља.</verse>
				<verse number="11">А Соломун даваше Хираму двадесет хиљада кора пшенице за храну чељади његовој, и двадесет кора уља цеђеног; толико даваше Соломун Хираму сваке године.</verse>
				<verse number="12">И Господ даде мудрост Соломуну како му беше обрекао, и беше мир између Хирама и Соломуна, и ухватише веру међу собом.</verse>
				<verse number="13">И одреди Соломун људе из свега Израиља, и би одређених тридесет хиљада људи.</verse>
				<verse number="14">И слаше их на Ливан по десет хиљада сваког месеца наизменце; један месец беху на Ливану а два месеца код кућа својих. А Адонирам беше над овим посланицима.</verse>
				<verse number="15">И имаше Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада тесача у планини,</verse>
				<verse number="16">Осим настојника Соломунових, који беху над тим послом, три хиљаде и триста, који управљаху народом који пословаше тај посао.</verse>
				<verse number="17">И заповеди цар да сносе велико камење, скупоцено камење за темељ дому, тесано камење.</verse>
				<verse number="18">И тесаху посленици Соломунови и посленици Хирамови и Гивлеји, и приправљаху дрво и камење да се зида дом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Четири стотине и осамдесете године по изласку синова Израиљевих из земље мисирске, четврте године царовања Соломуновог над Израиљем, месеца Зифа, а то је други месец, поче зидати дом Господу.</verse>
				<verse number="2">А дом што га зида цар Соломун Господу беше у дужину од шездесет лаката, а у ширину од двадесет лаката, а у висину од тридесет лаката.</verse>
				<verse number="3">И беше трем пред црквом двадесет лаката дуг, према ширини дома, а десет лаката широк пред домом.</verse>
				<verse number="4">И начини прозоре на дому изнутра широке, а споља уске.</verse>
				<verse number="5">И уза зид дому начини ходнике свуда унаоколо уза зид дому око цркве и светиње над светињама, и начини клети свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="6">Најдоњи ходник беше пет лаката широк, а средњи шест лаката широк, а трећи седам лаката широк; јер начини засеке на дому споља унаоколо, да се греде не улежу у зид од дома.</verse>
				<verse number="7">А кад зидаху дом, зидаху од камена, који довожаху сасвим приготовљен, те се ни чекић ни секира нити какво оруђе гвоздено не чу у дому кад се зидаше.</verse>
				<verse number="8">Врата од средњег ходника беху на десној страни дома, и излажаше се на завојницу на средњи ходник, и из средњег на трећи.</verse>
				<verse number="9">Тако сазида дом, и доврши га, и покри дом гредама и даскама кедровим.</verse>
				<verse number="10">И начинише ходнике око целог дома од пет лаката у висину сваки, и састављаху их с домом греде кедрове.</verse>
				<verse number="11">Тада дође реч Господња Соломуну говорећи:</verse>
				<verse number="12">То је дом што градиш; ако узидеш по мојим уредбама, и уствориш моје законе и уздржиш све моје заповести ходећи по њима, потврдићу ти реч своју, коју сам рекао Давиду оцу твом.</verse>
				<verse number="13">И становаћу међу синовима Израиљевим, и нећу оставити народ свој Израиља.</verse>
				<verse number="14">И тако сазида Соломун дом, и доврши га.</verse>
				<verse number="15">И обложи зидове дому изнутра даскама кедровим, од пода дома до врха зидова обложи дрветом изнутра; и под дому обложи даскама јеловим.</verse>
				<verse number="16">И начини преграду од двадесет лаката од једне стране дома до друге од дасака кедрових, од пода до врх зидова; и то начини унутра за шатор, за светињу над светињама.</verse>
				<verse number="17">А дом, црква напред, беше од четрдесет лаката.</verse>
				<verse number="18">А по даскама кедровим унутра у дому беху изрезане јабуке и цветови развијени, све од кедра тако да се не виђаше нигде камен.</verse>
				<verse number="19">И светињу над светињама уреди унутра у дому, да се онде намести ковчег завета Господњег.</verse>
				<verse number="20">А светиња над светињама унутра беше двадесет лаката дуга, и двадесет лаката широка, и двадесет лаката висока, и обложи је чистим златом; тако обложи и олтар од кедра.</verse>
				<verse number="21">И тако обложи Соломун дом изнутра чистим златом, и затеже златне ланце пред светињом над светињама, коју такође обложи златом.</verse>
				<verse number="22">И сав дом обложи златом; тако и сав олтар пред светињом над светињама обложи златом.</verse>
				<verse number="23">А у светињи над светињама начини два херувима од дрвета маслиновог; десет лаката беше висок сваки.</verse>
				<verse number="24">А од пет лаката беше једно крило у херувима, и од пет лаката беше друго крило у херувима; десет лаката беше од краја једног крила до краја другог крила.</verse>
				<verse number="25">Тако и други херувим беше од десет лаката; једне мере и једне направе беху оба херувима.</verse>
				<verse number="26">Десет лаката беше висок један херувим, тако и други.</verse>
				<verse number="27">И намести херувиме усред унутрашњег дома, и раширише херувими крила своја тако да крило једног тицаше у један зид, а крило другог херувима тицаше у други зид, а усред дома тицаху крила једно у друго.</verse>
				<verse number="28">И обложи херувиме златом.</verse>
				<verse number="29">А све зидове дому унаоколо искити резаним херувимима и палмама и развијеним цветовима изнутра и споља.</verse>
				<verse number="30">И под дому обложи златом изнутра и споља.</verse>
				<verse number="31">И на уласку у светињу над светињама начини двокрилна врата од дрвета маслиновог, којима прагови с довратницима беху на пет углова.</verse>
				<verse number="32">И на тим двокрилним вратима од дрвета маслиновог изреза херувиме и палме и развијене цветове, и обложи их златом, и херувиме и палме обложи златом.</verse>
				<verse number="33">Тако и на уласку у цркву начини прагове од дрвета маслиновог на четири угла;</verse>
				<verse number="34">И врата двокрилна од дрвета јеловог; на две се стране отвараше једно крило, и на две стране отвараше се друго крило.</verse>
				<verse number="35">И изреза на њима херувиме и палме и развијене цветове, и обложи златом све што беше изрезано.</verse>
				<verse number="36">Потом начини трем унутрашњи од три реда тесаног камена и једног реда дрвета кедровог струганог.</verse>
				<verse number="37">Четврте године месеца Зифа би постављен темељ дому Господњем;</verse>
				<verse number="38">А једанаесте године месеца Вула, који је осми месец, сврши се дом са свим стварима својим и са свим што му припада. Тако га сазида за седам година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Потом зида Соломун себи дом тринаест година, и сврши га.</verse>
				<verse number="2">Сазида и дом из шуме ливанске, сто лаката дуг и педесет лаката широк и тридесет лаката висок, на четири реда ступова кедрових, с гредама кедровим сврх ступова.</verse>
				<verse number="3">И беше покривен дрветом кедровим горе на гредама, које беху на четрдесет и пет ступова, по петнаест у једном реду.</verse>
				<verse number="4">И прозора беху три реда, прозор над прозором у три реда.</verse>
				<verse number="5">И сва врата и прагови беху на четири угла, и прозори, и један прозор беше према другом у три реда.</verse>
				<verse number="6">И начини трем од ступова, педесет лаката дуг и тридесет лаката широк; и тај трем беше спреда, и ступови и греде беху спреда.</verse>
				<verse number="7">И начини трем у коме беше престо, где суђаше, трем судски, који беше обложен кедром од пода до врха.</verse>
				<verse number="8">У његовој кући где живљаше беше други трем иза оног трема, посао беше исти. Начини дом и кћери Фараоновој, којом се ожени Соломун, као тај трем.</verse>
				<verse number="9">Све ово беше од скупоценог камена, тесаног на меру и пилом сеченог, изнутра и споља, од пода до крова, и споља до великог трема.</verse>
				<verse number="10">И темељ беше од камења скупоценог, камења великог, од десет лаката и од осам лаката.</verse>
				<verse number="11">А одозго беше камење скупоцено на меру тесано и даске кедрове.</verse>
				<verse number="12">И велики трем унаоколо имаше три реда камења тесаног и један ред кедрових брвана, као трем унутрашњи дома Господњег и као трем истог дома.</verse>
				<verse number="13">И посла цар Соломун и позва Хирама из Тира.</verse>
				<verse number="14">А он беше син једне удовице од племена Нефталимовог а отац му беше из Тира, уметник бронзарски, врло вешт и разуман, те умеше свашта градити од бронзе; он дошав к цару Соломуну изради му сав посао.</verse>
				<verse number="15">Сали два ступа од бронзе, један ступ беше од осамнаест лаката у висину, а унаоколо од дванаест лаката; такав беше и други ступ.</verse>
				<verse number="16">И начини два оглавља да се метну одозго на ступове, саливена од бронзе; пет лаката беше високо једно оглавље и пет лаката беше високо друго оглавље.</verse>
				<verse number="17">И плетенице испреплетане и врпце као вериге начини на оглавља, која беху на врх ступова, седам на једно оглавље и седам на друго оглавље.</verse>
				<verse number="18">Тако начини и на ступове и два реда шипака на једну плетеницу унаоколо да покривају оглавље које беше на врху; тако начини и на другом оглављу.</verse>
				<verse number="19">И на та два оглавља наврх ступова у трему беху начињени љиљани од четири лакта.</verse>
				<verse number="20">И на два оглавља на два ступа беху одозго и према средини под плетеницама шипци, којих беше двеста у два реда унаоколо на једном и на другом оглављу.</verse>
				<verse number="21">И постави те ступове у трему црквеном, и поставивши десни ступ назва га Јахин, потом поставише ступ леви назва га Воас.</verse>
				<verse number="22">И наврх ступова намести израђено цвеће љиљаново. И тако свршише ступове.</verse>
				<verse number="23">И сали море; десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, а пет лаката беше високо, а унаоколо му беше тридесет лаката.</verse>
				<verse number="24">И испод краја његовог беху испупчене као јабуке свуда унаоколо по десет на један лакат, којима беше опточено море унаоколо, два реда јабука беше саливено с њим.</verse>
				<verse number="25">И стајаше на дванаест волова; три гледаху на север, три гледаху на запад, три гледаху на југ, а три гледаху на исток; а море стајаше на њима одозго, и задња страна свих њих беше унутра.</verse>
				<verse number="26">Дебљина му беше с подланице а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше две хиљаде вата.</verse>
				<verse number="27">И начини десет подножја од бронзе, у дужину од четири лакта беше свако подножје, а у ширину од четири лакта, а у висину од три лакта.</verse>
				<verse number="28">А направа беше у сваког подножја оваква: Оплата беше у њих унаоколо, и оплата беше између углова.</verse>
				<verse number="29">А на оплати међу угловима беху лавови и волови и херувими; а на угловима беше ступац одозго, а испод лавова и волова беше венац кован.</verse>
				<verse number="30">И под сваким подножјем беху по четири точка од бронзе с плочама бронзаним, и на четири угла беху као рамена, и под сваком умиваоницом беху та рамена саливена према сваком венцу.</verse>
				<verse number="31">Дубина умиваоници од врха до дна над ступцем беше с лакта, и у врху беше округла као и ступац који беше од подруг лакта, и по врху јој беше резано, а оплата јој беше на четири угла, не округла.</verse>
				<verse number="32">И тако по четири точка беху под том оплатом, и осовине точковима излажаху на подножју, и сваки точак беше висок подруг лакта.</verse>
				<verse number="33">И направа у тих точкова беше као направа у точкова колских; осовине њихове, главчине, наплаци и паоци, све беше ливено.</verse>
				<verse number="34">И четири рамена беху на четири угла у сваког подножја, из подножја излажаху његова рамена.</verse>
				<verse number="35">А одозго у подножја беше висине по лакта, која беше свуда округла, и одозго на подножју беху стране његове и оплате које излажаху из њега.</verse>
				<verse number="36">И по странама његовим и по оплатама његовим изрезах херувиме, лавове и палме, једно до другог уз венце унаоколо.</verse>
				<verse number="37">На тај начин начини десет подножја; сва беху једнако саливена, једне мере и једне направе.</verse>
				<verse number="38">И начини десет умиваоница од бронзе; по четрдесет вата узимаше једна умиваоница, и свака умиваоница беше од четири лакта; по једна умиваоница стајаше на сваком подножју од десет подножја.</verse>
				<verse number="39">И намести пет подножја на десној страни дома, и пет на левој страни дома, а море намести на десну страну дома према истоку с југа.</verse>
				<verse number="40">Тако начини Хирам умиваонице и лопате и котлиће; и сврши Хирам сав посао који ради цару Соломуну за дом Господњи:</verse>
				<verse number="41">Два ступа и два оглавља округла наврх два ступа, и две плетенице да покривају она два оглавља округла наврх ступова;</verse>
				<verse number="42">И четири стотине шипака на две плетенице; два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља округла наврх ступова;</verse>
				<verse number="43">И десет подножја, и десет умиваоница на њима;</verse>
				<verse number="44">И море једно, и волова дванаест под морем;</verse>
				<verse number="45">И лонце и лопате и котлиће; а сви судови што начини Хирам цару Соломуну за дом Господњи беху од бронзе углађене.</verse>
				<verse number="46">То је цар саливао у равници јорданској у земљи иловачи између Сохота и Сартана.</verse>
				<verse number="47">И Соломун не измери те судове јер их беше врло много, не тражише тежину бронзе.</verse>
				<verse number="48">Начини Соломун и све друго посуђе за дом Господњи: златни олтар, и златни сто, на коме стајаху хлебови постављени,</verse>
				<verse number="49">И пет свећњака с десне стране и пет с леве стране пред светињом од чистог злата, цветове и жишке и усекаче од злата,</verse>
				<verse number="50">И чаше и виљушке и котлиће, и кадионице и машице од чистог злата; и чепови на вратима унутрашњег дома светиње над светињама, и чепови на вратима црквеним беху од злата.</verse>
				<verse number="51">И тако се сврши сав посао који уради цар Соломун дому Господњем; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Господњег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих, к себи у Јерусалим да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион.</verse>
				<verse number="2">И скупише се к цару Соломуну сви људи Израиљеви месеца Етанима на празника, а то је месец седми.</verse>
				<verse number="3">И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег;</verse>
				<verse number="4">И пренесоше ковчег Господњи и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору; пренесоше их свештеници и Левити.</verse>
				<verse number="5">А цар Соломун и сав збор Израиљев, који се сабра к њему, принесоше с њим пред ковчегом оваца и говеда толико да се не могаше ни избројати ни прорачунати од мноштва.</verse>
				<verse number="6">И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.</verse>
				<verse number="7">Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго.</verse>
				<verse number="8">И повукоше му полуге тако да се крајеви виђаху на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху; и онде осташе до данашњег дана.</verse>
				<verse number="9">У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсије на Хориву, кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из земље мисирске.</verse>
				<verse number="10">А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи,</verse>
				<verse number="11">Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.</verse>
				<verse number="12">Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.</verse>
				<verse number="13">Сазидах дом Теби за стан, место, да у њему наставаш до века.</verse>
				<verse number="14">И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.</verse>
				<verse number="15">И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом говорећи:</verse>
				<verse number="16">Од оног дана кад изведох из Мисира народ свој Израиља не изабрах ни једног града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, него изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.</verse>
				<verse number="17">И науми Давид, отац мој, да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="18">Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио;</verse>
				<verse number="19">Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој, који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.</verse>
				<verse number="20">И тако испуни Господ реч своју коју рече; јер устах на место оца свог Давида, и седох на престо Израиљев, као што рече Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="21">И одредих овде место ковчегу у коме је завет Господњи што је учинио с оцима нашим кад их је извео из земље мисирске.</verse>
				<verse number="22">Потом стаде Соломун пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу,</verse>
				<verse number="23">И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти горе на небу ни доле на земљи, који чуваш завет и милост слугама својим, које ходе пред Тобом свим срцем својим;</verse>
				<verse number="24">Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.</verse>
				<verse number="25">Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи слузи свом Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако синови твоји ушчувају пут свој ходећи преда мном, као што си ти ходио преда мном.</verse>
				<verse number="26">Сада дакле, Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду, оцу мом.</verse>
				<verse number="27">Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах?</verse>
				<verse number="28">Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву, којим Ти се моли данас слуга Твој;</verse>
				<verse number="29">Да буду очи Твоје отворене над домом овим дан и ноћ, над овим местом, за које си рекао: Ту ће бити име моје; да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.</verse>
				<verse number="30">Чуј молбу слуге свог и народа свог Израиља, којом ће се молити на овом месту; чуј с места где станујеш, с неба, чуј, и смилуј се.</verse>
				<verse number="31">Кад ко згреши ближњему свом те му се да заклетва да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,</verse>
				<verse number="32">Ти чуј с неба, и учини и суди слугама својим, осуђујући кривца и дела његова обраћајући на његову главу, а правог правдајући и плаћајући му по правди његовој.</verse>
				<verse number="33">Кад разбију непријатељи Твоји народ Твој Израиља зато што Ти згреше, па се обрате к Теби и даду славу имену Твом, и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,</verse>
				<verse number="34">Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим.</verse>
				<verse number="35">Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом, и од греха се свог обрате, кад их намучиш,</verse>
				<verse number="36">Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју, коју си дао народу свом у наследство.</verse>
				<verse number="37">Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша, медљика, скакавци, гусенице, или кад га притесни непријатељ његов у земљи његовој властитој, или какво год зло, каква год болест,</verse>
				<verse number="38">Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега Твог народа Израиља, ко позна муку срца свог и подигне руке своје у овом дому,</verse>
				<verse number="39">Ти чуј с неба, из стана свог, и смилуј се и учини и подај свакоме по свим путевима његовим, које знаш у срцу његовом; јер Ти сам знаш срца свих синова човечијих;</verse>
				<verse number="40">Да Те се боје докле су год живи на земљи коју си дао оцима нашим.</verse>
				<verse number="41">И странац, који није од Твог народа Израиља, него дође из далеке земље имена Твог ради,</verse>
				<verse number="42">(Јер ће се чути за име Твоје велико и за руку Твоју крепку и мишицу Твоју подигнуту) кад дође и помоли се у овом дому,</verse>
				<verse number="43">Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали име Твоје сви народи на земљи и бојали се Тебе као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овим домом, који сазидах.</verse>
				<verse number="44">Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеља свог путем којим Га пошаљеш, и помоле се Господу обративши се ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,</verse>
				<verse number="45">Чуј с неба молбу њихову, и подај им правицу.</verse>
				<verse number="46">Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховим, те их заробе и одведу у земљу непријатељску далеко или близу,</verse>
				<verse number="47">Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо,</verse>
				<verse number="48">И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих, који их заробе, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,</verse>
				<verse number="49">Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и подај им правицу,</verse>
				<verse number="50">И опрости народу свом шта Ти буду згрешили, и све преступе којима Ти буду преступили, и умилостиви им оне који их заробе да се смилују на њих.</verse>
				<verse number="51">Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео из Мисира, исред пећи гвоздене.</verse>
				<verse number="52">Нека буду очи Твоје отворене на молбу слуге Твог и на молбу народа Твог Израиља, и чуј их кад Те год призову.</verse>
				<verse number="53">Јер си их Ти одвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко Мојсија слуге свог, кад си извео оце наше из Мисира, Господе, Господе!</verse>
				<verse number="54">А кад Соломун молећи се Господу сврши сву ову молбу и молитву, уста испред олтара Господњег, где беше клекао и руке своје подигао к небу;</verse>
				<verse number="55">И стојећи благослови сав збор Израиљев, гласом великим говорећи:</verse>
				<verse number="56">Благословен да је Господ који је смирио народ свој Израиља, као што је говорио; није изостала ни једна реч од свих добрих речи Његових, које је говорио преко Мојсија, слуге свог.</verse>
				<verse number="57">Да Господ Бог наш буде с нама као што је био с оцима нашим, да нас не остави и не напусти.</verse>
				<verse number="58">Него нека пригне срце наше к себи да бисмо ходили свим путевима Његовим и држали заповести Његове и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим.</verse>
				<verse number="59">И нека буду ове речи моје, којима се молих Господу, близу Господа Бога нашег дан и ноћ да би давао правицу слузи свом и народу свом Израиљу у свако доба;</verse>
				<verse number="60">Да би познали сви народи на земљи да је Господ сам Бог и да нема другог.</verse>
				<verse number="61">И нека срце ваше буде цело према Господу Богу нашем, да ходите по уредбама Његовим и држите заповести Његове као данас.</verse>
				<verse number="62">Тада цар и сав Израиљ с њим принесоше жртве пред Господом.</verse>
				<verse number="63">И Соломун принесе на жртву захвалну, коју принесе Господу, двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца. Тако посветише дом Господњи цар и сви синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="64">У тај дан посвети цар средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и даре и претилину од жртава захвалних; јер бронзани олтар који беше пред Господом беше мален и не могаше на њ стати жртве паљенице и дари и претилина од жртава захвалних.</verse>
				<verse number="65">И у то време празнова Соломун празник и сав Израиљ с њим, сабор велик од уласка у Емат до потока мисирског, пред Господом Богом нашим, седам дана и опет седам дана, то је четрнаест дана.</verse>
				<verse number="66">А у осми дан отпусти народ; и благословише цара и отидоше к шаторима својим радујући се и веселећи се у срцу за све добро што учини Господ Давиду, слузи свом и Израиљу, народу свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити,</verse>
				<verse number="2">Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону;</verse>
				<verse number="3">И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда.</verse>
				<verse number="4">А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,</verse>
				<verse number="5">Утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом.</verse>
				<verse number="6">Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,</verse>
				<verse number="7">Тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех међу свим народима;</verse>
				<verse number="8">А дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома?</verse>
				<verse number="9">И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.</verse>
				<verse number="10">А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,</verse>
				<verse number="11">А Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској.</verse>
				<verse number="12">И дође Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.</verse>
				<verse number="13">Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас.</verse>
				<verse number="14">А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата.</verse>
				<verse number="15">И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.</verse>
				<verse number="16">Јер Фараон, цар мисирски, изиђе и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.</verse>
				<verse number="17">А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.</verse>
				<verse number="18">И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,</verse>
				<verse number="19">И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.</verse>
				<verse number="20">И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,</verse>
				<verse number="21">Синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана.</verse>
				<verse number="22">А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.</verse>
				<verse number="23">И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који рађаше посао.</verse>
				<verse number="24">А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.</verse>
				<verse number="25">И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кађаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом.</verse>
				<verse number="26">И лађе начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској.</verse>
				<verse number="27">И посла Хирам на тим лађама слуге своје, лађаре веште мору, са слугама Соломуновим;</verse>
				<verse number="28">И дођоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.</verse>
				<verse number="2">И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.</verse>
				<verse number="3">И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.</verse>
				<verse number="4">А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,</verse>
				<verse number="5">И јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе;</verse>
				<verse number="6">Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.</verse>
				<verse number="7">Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.</verse>
				<verse number="8">Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.</verse>
				<verse number="9">Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.</verse>
				<verse number="10">Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.</verse>
				<verse number="11">И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.</verse>
				<verse number="12">И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.</verse>
				<verse number="13">А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.</verse>
				<verse number="14">А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,</verse>
				<verse number="15">Осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.</verse>
				<verse number="16">И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:</verse>
				<verse number="17">И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.</verse>
				<verse number="18">И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.</verse>
				<verse number="19">Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.</verse>
				<verse number="20">И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.</verse>
				<verse number="21">И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.</verse>
				<verse number="22">Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.</verse>
				<verse number="23">Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.</verse>
				<verse number="24">И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.</verse>
				<verse number="25">И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.</verse>
				<verse number="26">Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.</verse>
				<verse number="28">И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену.</verse>
				<verse number="29">И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,</verse>
				<verse number="2">Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.</verse>
				<verse number="3">Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.</verse>
				<verse number="4">И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.</verse>
				<verse number="5">И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.</verse>
				<verse number="6">И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.</verse>
				<verse number="7">Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.</verse>
				<verse number="8">Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.</verse>
				<verse number="9">А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,</verse>
				<verse number="10">И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.</verse>
				<verse number="11">И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.</verse>
				<verse number="12">Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.</verse>
				<verse number="13">Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.</verse>
				<verse number="14">И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.</verse>
				<verse number="15">Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.</verse>
				<verse number="16">Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.</verse>
				<verse number="17">Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.</verse>
				<verse number="18">И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.</verse>
				<verse number="19">И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.</verse>
				<verse number="20">И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.</verse>
				<verse number="21">А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.</verse>
				<verse number="22">А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.</verse>
				<verse number="23">Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.</verse>
				<verse number="24">И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.</verse>
				<verse number="25">И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.</verse>
				<verse number="26">И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.</verse>
				<verse number="27">А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;</verse>
				<verse number="28">А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.</verse>
				<verse number="29">Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.</verse>
				<verse number="30">И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.</verse>
				<verse number="31">И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.</verse>
				<verse number="32">Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="33">Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.</verse>
				<verse number="34">Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.</verse>
				<verse number="35">Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.</verse>
				<verse number="36">А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.</verse>
				<verse number="37">Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.</verse>
				<verse number="38">И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.</verse>
				<verse number="39">И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.</verse>
				<verse number="40">Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.</verse>
				<verse number="41">А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?</verse>
				<verse number="42">А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.</verse>
				<verse number="43">И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.</verse>
				<verse number="2">А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.</verse>
				<verse number="3">Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:</verse>
				<verse number="4">Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.</verse>
				<verse number="5">А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?</verse>
				<verse number="7">А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.</verse>
				<verse number="8">Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.</verse>
				<verse number="9">И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?</verse>
				<verse number="10">Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.</verse>
				<verse number="11">Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.</verse>
				<verse number="12">А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.</verse>
				<verse number="13">И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;</verse>
				<verse number="14">И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.</verse>
				<verse number="15">И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.</verse>
				<verse number="16">А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.</verse>
				<verse number="17">Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.</verse>
				<verse number="18">И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.</verse>
				<verse number="19">Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.</verse>
				<verse number="20">И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.</verse>
				<verse number="21">А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.</verse>
				<verse number="22">Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:</verse>
				<verse number="23">Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:</verse>
				<verse number="24">Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.</verse>
				<verse number="25">Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.</verse>
				<verse number="26">И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.</verse>
				<verse number="27">Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.</verse>
				<verse number="28">Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.</verse>
				<verse number="29">И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.</verse>
				<verse number="30">И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.</verse>
				<verse number="31">И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.</verse>
				<verse number="32">И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.</verse>
				<verse number="33">И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А гле, човек Божји дође из земље Јудине с речју Господњом у Ветиљ, кад Јеровоам стајаше код олтара да кади.</verse>
				<verse number="2">И повика пут олтара речју Господњом говорећи: Олтаре! Олтаре! Овако вели Господ: Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби.</verse>
				<verse number="3">И учини знак истог дана говорећи: Ово је знак да је Господ то рекао: Ето, олтар ће се распасти и просуће се пепео што је на њему.</verse>
				<verse number="4">А кад цар Јеровоам чу речи човека Божијег које викаше олтару ветиљском, пружи руку своју с олтара говорећи: Држите га! Али усахну му рука коју пружи на њ, и не могаше је повратити к себи.</verse>
				<verse number="5">А олтар се распаде, и просу се пепео с олтара по знаку који учини човек Божји речју Господњом.</verse>
				<verse number="6">Тада цар рече човеку Божијем: Припадни ка Господу Богу свом, и помоли се за ме да ми се поврати рука. И човек се Божји помоли Господу, и поврати се цару рука, и поста као што је била.</verse>
				<verse number="7">И рече цар човеку Божијем: Ходи са мном кући мојој, и поткрепи се, и даћу ти дар.</verse>
				<verse number="8">Али човек Божји рече цару: Да ми даш по куће своје, не бих ишао с тобом нити бих јео хлеба ни воде пио у овом месту.</verse>
				<verse number="9">Јер ми је тако заповедио својом речју Господ говорећи: Не једи хлеба ни пиј воде, нити се враћај истим путем којим отидеш.</verse>
				<verse number="10">И отиде другим путем, а не врати се оним којим беше дошао у Ветиљ.</verse>
				<verse number="11">А у Ветиљу живљаше један стари пророк, коме дође син његов и приповеди све што учини пророк Божји онај дан у Ветиљу, и речи које рече цару; и приповедише синови тог пророка оцу свом.</verse>
				<verse number="12">А отац им рече: Којим је путем отишао? И показаше синови пут којим отиде човек Божји који беше дошао из земље Јудине.</verse>
				<verse number="13">А он рече синовима својим: Осамарите ми магарца. И осамарише му магарца, те уседе на њ.</verse>
				<verse number="14">И пође за човеком Божјим, и нађе га а он седи под храстом, па му рече: Јеси ли ти човек Божји што дође из земље Јудине? Он му одговори: Ја сам.</verse>
				<verse number="15">А он му рече: Ходи са мном мојој кући да једеш хлеба.</verse>
				<verse number="16">Али он одговори: Не могу се вратити с тобом ни ићи с тобом; нити ћу јести хлеба ни пити воде с тобом у овом месту.</verse>
				<verse number="17">Јер ми је речено речју Господњом: Не једи хлеба ни пиј воде онде, нити се враћај путем којим отидеш.</verse>
				<verse number="18">А он му рече: и ја сам пророк као ти, и анђео Господњи рече ми речју Господњом говорећи: Врати га са собом у своју кућу нека једе хлеба и пије воде. Али му слага.</verse>
				<verse number="19">И врати се с њим, те једе хлеба у његовој кући и пи воде.</verse>
				<verse number="20">А кад сеђаху за столом, дође реч Господња пророку који га беше вратио;</verse>
				<verse number="21">И повика на човека Божјег који беше дошао из земље Јудине, и рече: Овако вели Господ: Што ниси послушао реч Господњу, и ниси држао заповест коју ти је заповедио Господ Бог твој,</verse>
				<verse number="22">Него си се вратио и јео хлеба и пио воде на месту за које ти је рекао: Не једи хлеба ни пиј воде; зато неће твоје тело доћи у гроб твојих отаца.</verse>
				<verse number="23">И пошто се пророк ког беше вратио наједе хлеба и пошто се напи, осамари му магарца.</verse>
				<verse number="24">А кад отиде, удеси га лав на путу и закла га. И тело његово лежаше на путу и магарац стајаше код њега; такође и лав стајаше код тела.</verse>
				<verse number="25">И гле, људи пролазећи видеше тело где лежи на путу и лава где стоји код тела, и дошавши јавише у граду у коме живљаше стари пророк.</verse>
				<verse number="26">А кад то чу пророк који га беше вратио с пута, рече: Ово је човек Божји, који не послуша речи Господње, зато га даде Господ лаву да га растргне и усмрти по речи Господњој коју му рече.</verse>
				<verse number="27">И рече синовима својим говорећи: Осамарите ми магарца. И осамарише.</verse>
				<verse number="28">И отишавши, нађе тело где лежи на путу, и магарца и лава где стоје код тела: Лав не беше изјео тело ни магарца растргао.</verse>
				<verse number="29">Тада пророк подиже тело човека Божијег, и метнув га на магарца, однесе га натраг, и дође у град стари пророк да га ожали и погребе.</verse>
				<verse number="30">И метну тело у свој гроб, и плакаху над њим говорећи: Јаох брате!</verse>
				<verse number="31">А пошто га погребе, рече синовима својим говорећи: Кад умрем, погребите ме у гробу где је погребен човек Божји, покрај костију његових метните кости моје.</verse>
				<verse number="32">Јер ће се зацело збити шта је огласио по речи Господњој за олтар ветиљски и за све куће висина које су по градовима самаријским.</verse>
				<verse number="33">Пошто ово би, опет се Јеровоам не врати са свог злог пута; него опет начини из простог народа свештенике висинама; ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник висинама.</verse>
				<verse number="34">И то би на грех дому Јеровоамовом да би се истребио и да би га нестало са земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.</verse>
				<verse number="2">И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.</verse>
				<verse number="3">И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.</verse>
				<verse number="4">И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.</verse>
				<verse number="5">Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.</verse>
				<verse number="6">И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.</verse>
				<verse number="7">Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,</verse>
				<verse number="8">И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;</verse>
				<verse number="9">Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;</verse>
				<verse number="10">Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.</verse>
				<verse number="11">Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.</verse>
				<verse number="12">А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.</verse>
				<verse number="13">И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.</verse>
				<verse number="14">А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.</verse>
				<verse number="15">И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.</verse>
				<verse number="16">И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.</verse>
				<verse number="17">Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.</verse>
				<verse number="18">И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.</verse>
				<verse number="19">А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="20">А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="21">А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.</verse>
				<verse number="22">И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.</verse>
				<verse number="23">Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.</verse>
				<verse number="24">А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="25">А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.</verse>
				<verse number="26">И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.</verse>
				<verse number="27">И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.</verse>
				<verse number="28">И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.</verse>
				<verse number="29">А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="30">А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.</verse>
				<verse number="31">И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А осамнаесте године царовања Јеровоама, сина Наватовог, зацари се Авијам над Јудом.</verse>
				<verse number="2">И царова три године у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.</verse>
				<verse number="3">Он хођаше у свим гресима оца свог, које је чинио пред њим, и не беше срце његово цело према Господу Богу његовом као срце Давида, оца његовог.</verse>
				<verse number="4">Али ради Давида даде му Господ Бог његов видело у Јерусалиму подигавши сина његовог након њега и утврдивши Јерусалим;</verse>
				<verse number="5">Јер је Давид чинио што је право пред Господом нити је одступио од свега што му је заповедио свега века свог осим ствари с Уријом Хетејином.</verse>
				<verse number="6">А рат беше између Ровоама и Јеровоама до његовог века.</verse>
				<verse number="7">А остала дела Авијамова и све што је чинио није ли записано у дневнику царева Јудиних? А беше рат између Авијама и Јеровоама.</verse>
				<verse number="8">И Авијам почину код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом, а на његово место зацари се Аса, син његов.</verse>
				<verse number="9">Године двадесете царовања Јеровоама над Израиљем, зацари се Аса над Јудом.</verse>
				<verse number="10">Четрдесет и једну годину царова у Јерусалиму. А матери му беше име Маха, кћи Авесаломова.</verse>
				<verse number="11">И твораше Аса што је право пред Господом као Давид отац му.</verse>
				<verse number="12">Јер истреби аџуване из земље и укину све гадне богове које беху начинили оци његови.</verse>
				<verse number="13">И матер своју Маху сврже с власти, јер она начини идола у лугу; и Аса изломи идола и сажеже на потоку Кедрону.</verse>
				<verse number="14">Али висине не бише оборене; али срце Асино беше цело према Господу свега века његовог.</verse>
				<verse number="15">И унесе у дом Господњи шта беше посветио отац његов и шта он посвети, сребро и злато и судове.</verse>
				<verse number="16">И беше рат између Асе и Васе, цара Израиљевог, свега века њиховог.</verse>
				<verse number="17">Јер Васа, цар Израиљев изиђе на Јуду и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.</verse>
				<verse number="18">Али Аса узевши све сребро и злато што беше остало у ризници Господњој и у ризници дома царевог даде га слугама својим, и посла их цар Аса Вен-Ададу сину Тавримона сина Есионовог, цару сирском, који становаше у Дамаску, и поручи:</verse>
				<verse number="19">Вера је између мене и тебе, између оца твог и оца мог; ево шаљем ти дар, сребро и злато; хајде, поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.</verse>
				<verse number="20">И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве и покори Ијон и Дан и Авел Ветмаху и сав Хинерот и сву земљу Нефталимову.</verse>
				<verse number="21">А кад Васа то чу, преста зидати Раму, и врати се у Терсу.</verse>
				<verse number="22">Тада цар Аса сазва сав народ Јудин, никога не изузимајући; те однесоше камење из Раме и дрва, чим зидаше Васа, и од њега сазида цар Аса Геву Венијаминову и Миспу.</verse>
				<verse number="23">А остала сва дела Асина и сва јунаштва његова, и шта је год чинио и које је градове саградио, није ли све записано у дневнику царева Јудиних? Али у старости својој боловаше од ногу.</verse>
				<verse number="24">И Аса почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида, оца свог. А на његово место зацари се Јосафат, син његов.</verse>
				<verse number="25">А Надав, син Јеровоамов, поче царовати над Израиљем друге године царовања Асиног над Јудом; и царова над Израиљем две године.</verse>
				<verse number="26">И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем оца свог и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="27">И подиже на њ буну Васа, син Ахијин од дома Исахаровог и уби га Васа код Гиветона, који беше филистејски, кад Надав и сав Израиљ беху опколили Гиветон.</verse>
				<verse number="28">И тако га уби Васа треће године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="29">А кад се зацари, поби сав дом Јеровоамов, и не остави ни једне душу од рода Јеровоамовог докле све не истреби по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије Силомљанина.</verse>
				<verse number="30">За грехе Јеровоамове, којима је грешио и којима је на грех навео Израиља, и за дражење којим је дражио Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="31">А остала дела Надавова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="32">И беше рат између Асе и Васе цара Израиљевог свега века њиховог.</verse>
				<verse number="33">Треће године царовања Асиног над Јудом зацари се Васа, син Ахијин над свим Израиљем у Терси, и царова двадесет и четири године.</verse>
				<verse number="34">И чињаше што је зло пред Господом ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим наведе на грех Израиља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И дође реч Господња Јују, сину Ананијевом за Васу говорећи:</verse>
				<verse number="2">Што те подигох из праха и поставих вођом народу свом Израиљу, а ти идеш путем Јеровоамовим и наводиш на грех народ мој Израиља да ме гневи гресима својим,</verse>
				<verse number="3">Ево, ја ћу затрти наслеђе Васино и наслеђе дома његовог, и учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог.</verse>
				<verse number="4">Ко Васин погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске.</verse>
				<verse number="5">А остала дела Васина и шта је чинио, и јунаштво његово, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="6">И почину Васа код отаца својих, и би погребен у Терси; а на његово место зацари се Ила, син његов.</verse>
				<verse number="7">И тако преко пророка Јуја, сина Ананијевог дође реч Господња против Васе и дома његовог за све зло што учини пред Господом гневећи Га делима својих руку, те би као дом Јеровоамов, и зато што га поби.</verse>
				<verse number="8">Двадесет шесте године царовања Асиног над Јудом зацари се Ила, син Васин над Израиљем, и царова две године у Терси.</verse>
				<verse number="9">А слуга његов Зимрије, старешина над половином кола, диже буну на Илу, кад пијаше у Терси и опи се у кући Арсе, који управљаше домом његовим у Терси.</verse>
				<verse number="10">И дође Зимрије и уби га и погуби га двадесет осме године царовања Асиног над Јудом, и зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="11">А чим се зацари и седе на престо свој, поби сав дом Васин, не остави му ни што уза зид мокри, и родбину његову и пријатеље његове.</verse>
				<verse number="12">Тако Зимрије затре сав дом Васин по речи Господњој коју рече за Васу преко Јуја пророка,</verse>
				<verse number="13">За све грехе Васине и за грехе Иле, сина његовог, којима грешише и којима на грех наводише Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим.</verse>
				<verse number="14">А остала дела Илина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="15">Године двадесет седме царовања Асиног над Јудом зацари се Зимрије, и царова седам дана у Терси; а народ тада стајаше у логору код Гиветона, који беше филистејски.</verse>
				<verse number="16">И народ што беше у логору кад чу да је Зимрије дигао буну и цара убио, исти дан сав Израиљ у логору постави царем над Израиљем Амрија војводу.</verse>
				<verse number="17">И Амрије и сав Израиљ с њим отидоше од Гиветона и опколише Терсу.</verse>
				<verse number="18">А Зимрије кад виде где освојише град, отиде у двор царски, и запали над собом двор царски, те погибе,</verse>
				<verse number="19">За грехе своје којима је грешио чинећи што је зло пред Господом, ходећи путем Јеровоамовим и у греху његовом, којим је грешио наводећи на грех Израиља.</verse>
				<verse number="20">А остала дела Зимријева и буна коју подиже, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="21">Тада се раздели народ Израиљев на двоје: Половина народа приста за Тивнијом, сином Гинатовим да га учини царем, а друга половина приста за Амријем.</verse>
				<verse number="22">Али народ који приста за Амријем би јачи од народа који приста за Тивнијом сином Гонатовим. И умре Тивнија, а царова Амрије.</verse>
				<verse number="23">Тридесет прве године царовања Асиног над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година.</verse>
				<verse number="24">И купи гору самаријску од Семера за два таланта сребра, и сагради град на гори, и назва град који сагради Самарија по имену Семера господара од горе.</verse>
				<verse number="25">А Амрије чињаше што је зло пред Господом, и горе чињаше од свих који беху пре њега.</verse>
				<verse number="26">Јер хођаше свим путевима Јеровоама сина Наватовог и у греху његовом, којим је навео на грех Израиља гневећи Господа Бога Израиљевог таштинама својим.</verse>
				<verse number="27">А остала дела Амријева и све што је чинио, и јунаштва која је чинио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="28">И почину Амрије код отаца својих, и би погребен у Самарији; а на његово се место зацари Ахав син његов.</verse>
				<verse number="29">И Ахав, син Амријев, поче царовати над Израиљем тридесет осме године царовања Асиног над Јудом, и царова Ахав син Амријев над Израиљем у Самарији двадесет и две године.</verse>
				<verse number="30">И чињаше Ахав, син Амријев, што је зло пред Господом, више од свих који беху пре њега.</verse>
				<verse number="31">И мало му беше што хођаше у гресима Јеровоама, сина Наватовог, него се још ожени Језавељом, кћерју Етвала цара сидонског, и отиде, те служаше Валу и клањаше му се.</verse>
				<verse number="32">И начини олтар Валу у дому Валовом који сазида у Самарији.</verse>
				<verse number="33">И начини Ахав гај, и учини Ахав више од свих царева Израиљевих који беху пре њега, да би разгневио Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="34">За његовог времена Хил Ветиљанин сазида Јерихон. На Авирону првенцу свом основа га, а на Сегуву мезимцу свом метну му врата по речи Господњој, коју рече преко Исуса сина Навиног.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.</verse>
				<verse number="2">Потом дође њему реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="3">Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.</verse>
				<verse number="4">И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.</verse>
				<verse number="5">И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.</verse>
				<verse number="6">И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.</verse>
				<verse number="7">Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.</verse>
				<verse number="8">Тада дође њему реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="9">Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.</verse>
				<verse number="10">И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.</verse>
				<verse number="11">И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.</verse>
				<verse number="12">А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.</verse>
				<verse number="13">А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.</verse>
				<verse number="14">Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.</verse>
				<verse number="15">И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;</verse>
				<verse number="16">Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.</verse>
				<verse number="17">А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.</verse>
				<verse number="18">И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?</verse>
				<verse number="19">А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.</verse>
				<verse number="20">Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?</verse>
				<verse number="21">И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.</verse>
				<verse number="22">И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.</verse>
				<verse number="23">А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.</verse>
				<verse number="24">А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.</verse>
				<verse number="2">И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.</verse>
				<verse number="3">И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.</verse>
				<verse number="4">Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.</verse>
				<verse number="5">И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.</verse>
				<verse number="6">И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.</verse>
				<verse number="7">А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?</verse>
				<verse number="8">А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.</verse>
				<verse number="9">А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?</verse>
				<verse number="10">Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.</verse>
				<verse number="11">А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.</verse>
				<verse number="12">А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.</verse>
				<verse number="13">Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.</verse>
				<verse number="14">А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.</verse>
				<verse number="15">А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.</verse>
				<verse number="16">Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.</verse>
				<verse number="17">А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?</verse>
				<verse number="18">А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.</verse>
				<verse number="19">Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.</verse>
				<verse number="20">И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.</verse>
				<verse number="21">Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.</verse>
				<verse number="22">А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.</verse>
				<verse number="23">Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.</verse>
				<verse number="24">Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.</verse>
				<verse number="25">Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.</verse>
				<verse number="26">И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.</verse>
				<verse number="27">А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.</verse>
				<verse number="28">А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.</verse>
				<verse number="29">А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.</verse>
				<verse number="30">Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен.</verse>
				<verse number="31">И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.</verse>
				<verse number="32">И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита.</verse>
				<verse number="33">И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва.</verse>
				<verse number="34">И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом,</verse>
				<verse number="35">Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.</verse>
				<verse number="36">А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово.</verse>
				<verse number="37">Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.</verse>
				<verse number="38">Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.</verse>
				<verse number="39">А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.</verse>
				<verse number="40">Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.</verse>
				<verse number="41">И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд.</verse>
				<verse number="42">И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.</verse>
				<verse number="43">А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута.</verse>
				<verse number="44">А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.</verse>
				<verse number="45">У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел.</verse>
				<verse number="46">А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.</verse>
				<verse number="2">Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.</verse>
				<verse number="3">А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.</verse>
				<verse number="4">А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.</verse>
				<verse number="5">Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: Устани, једи.</verse>
				<verse number="6">А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.</verse>
				<verse number="7">А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.</verse>
				<verse number="8">А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.</verse>
				<verse number="9">А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?</verse>
				<verse number="10">А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.</verse>
				<verse number="11">А Он рече: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу;</verse>
				<verse number="12">А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак.</verse>
				<verse number="13">А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?</verse>
				<verse number="14">А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.</verse>
				<verse number="15">Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над сиријом.</verse>
				<verse number="16">А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.</verse>
				<verse number="17">Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.</verse>
				<verse number="18">Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.</verse>
				<verse number="19">И отиде од њега и нађе Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.</verse>
				<verse number="20">А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?</verse>
				<verse number="21">И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А Вен-Адад цар сирски скупи војску своју, и имаше са собом тридесет и два цара, и коње и кола; и отишавши опколи Самарију и стаде је бити.</verse>
				<verse number="2">И посла посланике к Ахаву, цару Израиљевом у град,</verse>
				<verse number="3">И поручи му: Овако вели Вен-Адад: Сребро твоје и злато твоје моје је, тако и жене твоје и твоји лепи синови моји су.</verse>
				<verse number="4">А цар Израиљев одговори и рече: Као што си рекао, господару мој царе, ја сам твој и све што имам.</verse>
				<verse number="5">А посланици опет дођоше и рекоше: Овако вели Вен-Адад: Послао сам к теби и поручио: Сребро своје и злато своје и жене своје и синове своје да ми даш.</verse>
				<verse number="6">Зато ћу сутра у ово доба послати слуге своје к теби да прегледају кућу твоју и куће слуга твојих, и шта ти је год мило, они ће узети и однети.</verse>
				<verse number="7">Тада дозва цар Израиљев све старешине земаљске и рече: Гледајте и видите како овај тражи зло; јер посла к мени по мене и по синове моје и по сребро моје и по злато моје, и ја му не браних.</verse>
				<verse number="8">А све старешине и сав народ рекоше му: Не слушај га и не пристај.</verse>
				<verse number="9">И рече посланицима Вен-Ададовим: Кажите цару господару мом: Што си прво поручио слузи свом све ћу учинити; али ово не могу учинити. Тако отидоше посланици и однесоше му тај одговор.</verse>
				<verse number="10">А Вен-Адад посла к њему и поручи: Тако да ми учине богови и тако додаду! Неће бити доста праха од Самарије да свему народу који иде за мном допадне по једна грст.</verse>
				<verse number="11">А цар Израиљев одговори и рече: Кажите: Нека се хвали онај који се опасује као онај који се распасује.</verse>
				<verse number="12">А кад он то чу пијући с царевима под шаторима, рече слугама својим: Дижите се. И дигоше се на град.</verse>
				<verse number="13">Тада гле, приступи један пророк к Ахаву цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Видиш ли све ово мноштво? Ево, ја ћу ти га дати у руке данас да познаш да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="14">А Ахав рече: Преко кога? А он рече: Овако вели Господ: Преко момака кнезова земаљских. Опет рече: Ко ће заметнути бој? А он рече: Ти.</verse>
				<verse number="15">Тада преброја момке кнезова земаљских, и беше их двеста и тридесет и два; после њих преброја сав народ, све синове Израиљеве, и беше их седам хиљада.</verse>
				<verse number="16">И изиђоше у подне; а Вен-Адад пијући опи се у шаторима с тридесет и два цара који му дођоше у помоћ.</verse>
				<verse number="17">И изиђоше прво момци кнезова земаљских; а Вен-Адад посла, и јавише му и рекоше: Изиђоше људи из Самарије.</verse>
				<verse number="18">А он рече: Ако су изашли мира ради, похватајте их живе; ако су изашли на бој, похватајте их живе.</verse>
				<verse number="19">И изиђоше из града момци кнезова земаљских, и војска за њима.</verse>
				<verse number="20">И сваки уби с којим се сукоби, те Сирци побегоше, а Израиљци их потераше. И Вен-Адад, цар сирски побеже на коњу с коњицима.</verse>
				<verse number="21">И цар Израиљев изиђе и поби коње и кола, и учини велик покољ међу Сирцима.</verse>
				<verse number="22">Потом дође пророк к цару Израиљевом и рече му: Иди, буди храбар; и промисли и види шта ћеш чинити, јер ће до године опет доћи цар сирски на те.</verse>
				<verse number="23">А цару сирском рекоше слуге његове: Њихови су богови горски богови, зато нас надјачаше; него да се бијемо с њима у пољу, за цело ћемо их надјачати.</verse>
				<verse number="24">Учини дакле овако: Уклони те цареве с места њихових, и постави војводе место њих.</verse>
				<verse number="25">Па скупи војску каква је била она која је изгинула, и коње какви су били они коњи, и кола као она кола; па да се побијемо с њима у пољу; зацело ћемо их надјачати. И послуша их, и учини тако.</verse>
				<verse number="26">А кад прође година, Вен-Адад преброја Сирце, и пође у Афек да војује на Израиља.</verse>
				<verse number="27">А синови Израиљеви пребројаше се, и понесавши хране изиђоше пред њих. И стадоше у логор синови Израиљеви према њима, као два мала стада коза, а Сирци беху прекрилили земљу.</verse>
				<verse number="28">Тада дође човек Божји, и проговори цару Израиљевом, и рече: Овако вели Господ: Што Сирци рекоше да је Господ горски Бог а није Бог пољски, зато ћу ти дати у руке све ово мноштво велико да знате да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="29">И стајаху у логору једни према другима седам дана; а седмог дана побише се, и синови Израиљеви побише Сираца сто хиљада пешака у један дан.</verse>
				<verse number="30">А остали побегоше у град Афек, и паде зид на двадесет и седам хиљада људи који беху остали. И Вен-Адад побегав у град уђе у најтајнију клет.</verse>
				<verse number="31">А слуге му рекоше: Ево чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви цареви; да вежемо кострет око себе и да метнемо узице себи око вратова, па да изиђемо пред цара Израиљевог, да ако остави у животу душу твоју.</verse>
				<verse number="32">И везаше кострет око себе, и метнуше узице себи око вратова, и дођоше к цару Израиљевом и рекоше: Слуга твој Вен-Адад вели: Остави у животу душу моју. А он рече: Је ли још жив? Брат ми је.</verse>
				<verse number="33">А људи узеше то за добар знак, и одмах да би га ухватили за реч рекоше: Брат је твој Вен-Адад. А он рече: Идите, доведите га. Тада Вен-Адад изиђе к њему; а он га посади на своја кола.</verse>
				<verse number="34">Тада му рече Вен-Адад: Градове које је узео отац мој твом оцу, вратићу, и начини себи улице у Дамаску као што је отац мој учинио у Самарији. А он одговори: С том вером отпустићу те. И учини веру с њим, и отпусти га.</verse>
				<verse number="35">Тада један између синова пророчких рече другом по речи Господњој: Биј ме. Али га онај не хте бити.</verse>
				<verse number="36">А он му рече: Што не послуша глас Господњи, зато, ево кад отидеш од мене, лав ће те заклати. И кад отиде од њега, сукоби га лав и закла га.</verse>
				<verse number="37">Опет, нашав другог рече му: Биј ме. А онај га изби и израни га.</verse>
				<verse number="38">Тада отиде пророк и стаде на пут куда ће цар проћи, и нагрди се пепелом по лицу.</verse>
				<verse number="39">А кад цар пролажаше, он викну цара и рече: Твој слуга беше изашао у бој, а један дошавши доведе ми човека и рече: Чувај овог човека; ако ли га нестане, биће твоја душа за његову душу, или ћеш платити таланат сребра.</verse>
				<verse number="40">А кад твој слуга имаше посла тамо амо, њега неста. Тада му рече цар Израиљев: То ти је суд, сам си одсудио.</verse>
				<verse number="41">А он брже убриса пепео с лица, и цар Израиљев позна га да је један од пророка.</verse>
				<verse number="42">А он му рече: Овако вели Господ: Што си пустио из руку човека ког сам ја осудио да се истреби, душа ће твоја бити за његову душу и народ твој за његов народ.</verse>
				<verse number="43">И отиде цар Израиљев кући својој зловољан и љутит, и дође у Самарију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">А после ових ствари догоди се: Навутеј Језраељанин имаше виноград у Језраелу до двора Ахава цара самаријског.</verse>
				<verse number="2">И рече Ахав Навутеју говорећи: Дај ми свој виноград да начиним од њега врт за зеље, јер је близу двора мог; а ја ћу ти дати за њ бољи виноград, или ако волиш, даћу ти у новцу шта вреди.</verse>
				<verse number="3">А Навутеј рече Ахаву: Сачувај Боже да бих ти дао наследство отаца својих.</verse>
				<verse number="4">Тада Ахав дође кући зловољан и љутит ради речи коју му рече Навутеј Језраељанин говорећи: Не дам ти наследство отаца својих. И леже на постељу своју, и окрену лице своје на страну, и не једе хлеба.</verse>
				<verse number="5">Тада дође к њему Језавеља, жена његова и рече му: Зашто је душа твоја зловољна те не једеш хлеба?</verse>
				<verse number="6">А он јој рече: Јер говорих с Навутејем Језраељанином и рекох му: Дај ми виноград свој за новце, или ако волиш, даћу ти други виноград за тај. А он рече: Не дам ти свој виноград.</verse>
				<verse number="7">Тада му рече Језавеља жена његова: Ти ли си цар над Израиљем? Устани, једи хлеба и буди весео. Ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраељанина.</verse>
				<verse number="8">И написа књигу на име Ахавово, и запечати је печатом његовим и посла књигу старешинама и главарима који беху у граду његовом, који наставаху с Навутејем.</verse>
				<verse number="9">А у књизи написа ово: Огласите пост, и посадите Навутеја међу главаре народне.</verse>
				<verse number="10">И поставите два неваљала човека према њему, па нека засведоче на њ говорећи: Хулио си на Бога и на цара. Тада га изведите и заспите камењем, да погине.</verse>
				<verse number="11">И учинише људи оног града, старешине и главари, који живљаху у граду његовом, како им заповеди Језавеља, како беше написано у књизи коју им посла.</verse>
				<verse number="12">И огласише пост, и посадише Навутеја међу главаре народне.</verse>
				<verse number="13">И дођоше два неваљала човека, и стадоше према њему; и сведочише на Навутеја ти неваљали људи пред народом говорећи: Навутеј је хулио на Бога и на цара. И изведоше га иза града, и засуше га камењем, те погибе.</verse>
				<verse number="14">Потом послаше к Језавељи и поручише јој: Засут је камењем Навутеј, и погинуо је.</verse>
				<verse number="15">А кад Језавеља чу да је Навутеј засут камењем и погинуо, рече Ахаву Језавеља: Устани, узми виноград Навутеја Језраељанина, који ти не хте дати за новце, јер Навутеј није жив него је умро.</verse>
				<verse number="16">А кад чу Ахав да је умро Навутеј, уста и пође у виноград Навутеја Језраељанина да га узме.</verse>
				<verse number="17">Али дође реч Господња к Илији Тесвићанину говорећи:</verse>
				<verse number="18">Устани, изиђи на сусрет Ахаву, цару Израиљевом, који седи у Самарији; ено га у винограду Навутејевом, куда је отишао да га узме.</verse>
				<verse number="19">И реци му и кажи: Овако вели Господ: Ниси ли убио и ниси ли присвојио? Па му кажи и реци: Овако вели Господ: Како пси лизаше крв Навутејеву, тако ће лизати пси и твоју крв.</verse>
				<verse number="20">А Ахав рече Илији: Нађе ли ме непријатељу мој? А он рече: Нађох, јер си се продао да чиниш зло пред Господом.</verse>
				<verse number="21">Ево, пустићу зло на те, и узећу наслеђе твоје, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.</verse>
				<verse number="22">И учинићу с домом твојим као с домом Јеровоама, сина Наватовог и као са домом Васе, сина Ахијиног, што си ме гневио и што си навео на грех Израиља.</verse>
				<verse number="23">Такође и за Језавељу рече Господ говорећи: Пси ће изјести Језавељу испод зидова језраелских.</verse>
				<verse number="24">Ко Ахавов погине у граду изјешће га пси, а ко погине у пољу изјешће га птице небеске.</verse>
				<verse number="25">И не би таквог као Ахав, који се продаде да чини шта је зло пред Господом, јер га подговараше жена његова Језавеља.</verse>
				<verse number="26">И почини врло грдна дела идући за гадним боговима сасвим као што чинише Амореји, које изагна Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="27">А кад Ахав чу те речи, раздре хаљине своје, и привеза кострет око тела свог, и пошћаше, и спаваше у кострети, и хођаше полагано.</verse>
				<verse number="28">И дође реч Господња Илији Тесвићанину говорећи:</verse>
				<verse number="29">Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио преда мном, нећу пустити оно зло за његовог живота; него за сина његовог пустићу оно зло на дом његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И прођоше три године без рата између Сираца и Израиљаца.</verse>
				<verse number="2">А треће године дође Јосафат, цар Јудин к цару Израиљевом.</verse>
				<verse number="3">И рече цар Израиљев слугама својим: Не знате ли да је наш Рамот у Галаду? А ми не радимо да га узмемо из руку цара сирског.</verse>
				<verse number="4">И рече Јосафату: Хоћеш ли ићи са мном на војску на Рамот галадски? А Јосафат рече цару Израиљевом: Ја као ти, народ мој као твој народ, коњи моји као твоји коњи.</verse>
				<verse number="5">Још рече Јосафат цару Израиљевом: Упитај данас шта ће Господ рећи.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Израиљев сабра око четири стотине пророка, и рече им: Хоћу ли ићи на војску на Рамот галадски или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.</verse>
				<verse number="7">А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?</verse>
				<verse number="8">А цар Израиљев рече Јосафату: Има још један човек, преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него зло; то је Михеја, син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.</verse>
				<verse number="9">Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.</verse>
				<verse number="10">А цар Израиљев и Јосафат цар Јудин сеђаху сваки на свом престолу обучени у царске хаљине на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.</verse>
				<verse number="11">И Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш побости Сирце докле их не истребиш.</verse>
				<verse number="12">Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.</verse>
				<verse number="13">А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево, пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као реч њихова, говори добро.</verse>
				<verse number="14">А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ каже.</verse>
				<verse number="15">И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски или ћемо се оканити? А он му рече: Иди, бићеш срећан, јер ће га Господ дати цару у руке.</verse>
				<verse number="16">А цар му рече: Колико ћу те пута заклињати да ми не говориш него истину у име Господње?</verse>
				<verse number="17">Тада рече: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира; јер рече Господ: Ови немају господара; нека се врате свак својој кући с миром.</verse>
				<verse number="18">Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?</verse>
				<verse number="19">А Михеја му рече: Зато чуј реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране.</verse>
				<verse number="20">И рече Господ: Ко ће преварити Ахава да отиде и падне код Рамота галадског? И један рече ово а други оно.</verse>
				<verse number="21">Тада изиђе један дух и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?</verse>
				<verse number="22">Одговори: Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш; иди и учини тако.</verse>
				<verse number="23">Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста свим твојим пророцима, а Господ је изрекао зло по те.</verse>
				<verse number="24">Тада приступи Седекија, син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Куда је отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?</verse>
				<verse number="25">А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.</verse>
				<verse number="26">Тада цар Израиљев рече: Ухвати Михеју и одведи га к Амону заповеднику градском и к Јоасу, сину царевом;</verse>
				<verse number="27">И реци им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, и дајите им по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.</verse>
				<verse number="28">А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте, сви народи!</verse>
				<verse number="29">И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.</verse>
				<verse number="30">И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој; а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев и отиде у бој.</verse>
				<verse number="31">А цар сирски заповеди војводама, којих беше тридесет и двојица над колима његовим, и рече: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="32">И кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: Зацело је цар Израиљев. И окренуше се на њ да ударе; али Јосафат повика.</verse>
				<verse number="33">А војводе од кола видеше да није цар Израиљев, те одступише од њега.</verse>
				<verse number="34">А један застрели из лука нагоном, и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.</verse>
				<verse number="35">И бој би жесток оног дана; а цар заоста на колима својим према Сирцима, па умре увече, и крв из ране течаше у кола.</verse>
				<verse number="36">И прође гласник по војсци о заходу сунчаном говорећи: Свак у свој град, и свак у своју земљу.</verse>
				<verse number="37">Тако умре цар, и однесоше га у Самарију; и погребоше цара у Самарији.</verse>
				<verse number="38">А кад праху кола на језеру самаријском, лизаше пси крв његову, тако и кад праху оружје његово, по речи коју рече Господ.</verse>
				<verse number="39">А остала дела Ахавова и све што је учинио, и за кућу од слонове кости коју је саградио, и за све градове што је саградио, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="40">Тако почину Ахав код отаца својих, и на његово се место зацари Охозија, син његов.</verse>
				<verse number="41">А Јосафат, син Асин зацари се над Јудом четврте године царовања Ахавовог над Израиљем;</verse>
				<verse number="42">И имаше Јосафат тридесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. А матери му беше име Азува, кћи Силејева.</verse>
				<verse number="43">И хођаше путем Асе, оца свог сасвим, и не одступи од њега чинећи све што је право пред Господом. [22:44] Али висина не оборише; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.</verse>
				<verse number="44">[22:45] И учини мир Јосафат с царем Израиљевим.</verse>
				<verse number="45">[22:46] А остала дела Јосафатова и јунаштва што учини и како војева, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="46">[22:47] Он истреби из земље своје остатак аџувана, који беху остали за живота Асе, оца његовог.</verse>
				<verse number="47">[22:48] У то време не беше цара у Идумеји, него беше намесник царев.</verse>
				<verse number="48">[22:49] И Јосафат начини лађе тарсиске да иду у Офир по злато; али не отидоше; јер се лађе разбише у Есион-Гаверу.</verse>
				<verse number="49">[22:50] Тада рече Охозија, син Ахавов Јосафату: Нека иду моје слуге с твојим слугама на лађама. Али Јосафат не хте.</verse>
				<verse number="50">[22:51] И почину Јосафат код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давида, оца његовог; а на његово се место зацари Јорам, син његов.</verse>
				<verse number="51">[22:52] Охозија, син Ахавов зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом; и царова над Израиљем две године.</verse>
				<verse number="52">[22:53] И чињаше што је зло пред Господом, и хођаше путем оца свог и путем матере своје и путем Јеровоама, сина Наватовог, који наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="53">[22:54] И служаше Валу и клањаше му се, и гневљаше Господа Бога Израиљевог сасвим како је чинио отац његов.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="12">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.</verse>
				<verse number="2">А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.</verse>
				<verse number="3">Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изађи на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?</verse>
				<verse number="4">А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.</verse>
				<verse number="5">А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?</verse>
				<verse number="6">А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.</verse>
				<verse number="7">А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?</verse>
				<verse number="8">А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.</verse>
				<verse number="9">Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он сеђаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сиђи.</verse>
				<verse number="10">А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.</verse>
				<verse number="11">Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сиђи брже.</verse>
				<verse number="12">А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.</verse>
				<verse number="13">Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад дође, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.</verse>
				<verse number="14">Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.</verse>
				<verse number="15">А анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.</verse>
				<verse number="16">И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.</verse>
				<verse number="17">И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.</verse>
				<verse number="18">А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А кад Господ хтеде узети Илију у вихору на небу, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.</verse>
				<verse number="2">И рече Илија Јелисију: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисије рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.</verse>
				<verse number="3">Тада дођоше к Јелисију синови пророчки који беху у Ветиљу и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твог од тебе? А он рече: Знам, ћутите.</verse>
				<verse number="4">Опет му рече Илија: Јелисије, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.</verse>
				<verse number="5">А синови пророчки који беху у Јерихону приступише к Јелисију, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твог? А он рече: Знам, ћутите.</verse>
				<verse number="6">Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.</verse>
				<verse number="7">И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима из далека, а они обојица уставише се код Јордана.</verse>
				<verse number="8">И узе Илија плашт свој, и савивши га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сувим.</verse>
				<verse number="9">А кад пређоше, рече Илија Јелисију: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. А Јелисије рече: Да буду два дела духа твог у мене.</verse>
				<verse number="10">А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.</verse>
				<verse number="11">И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.</verse>
				<verse number="12">А Јелисије видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада.</verse>
				<verse number="13">И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вративши се стаде на брегу јорданском.</verse>
				<verse number="14">И узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.</verse>
				<verse number="15">А кад с друге стране видеше синови пророчки, који беху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисију. И сретоше га и поклонише му се до земље.</verse>
				<verse number="16">И рекоше му: Ево има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твог господара, да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.</verse>
				<verse number="17">Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошаљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.</verse>
				<verse number="18">И вратише се к њему, а он беше у Јерихону, па им рече: Нисам ли вам говорио да не идете?</verse>
				<verse number="19">Тада грађани рекоше Јелисију: Гле, добро је живети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.</verse>
				<verse number="20">А он им рече: Донесите ми нов котао, и метните у њ соли. И донесоше му.</verse>
				<verse number="21">А он изађе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако вели Господ: Исцелих ову воду, да не буде више од ње смрти ни неродности.</verse>
				<verse number="22">И вода поста здрава до данашњег дана по речи Јелисијевој, коју изрече.</verse>
				<verse number="23">Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изиђоше мала деца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!</verse>
				<verse number="24">А Јелисије обазре се и видећи их прокле их именом Господњим. Тада изађоше две медведице из шуме, и растргоше четрдесет и двоје деце.</verse>
				<verse number="25">Оданде отиде на гору кармилску, а оданде се врати у Самарију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А Јорам, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији осамнаесте године царовања Јосафатовог над Јудом, и царова дванаест година.</verse>
				<verse number="2">И чињаше што је зло пред Господом, али не као отац његов и као мати његова, јер обори лик Валов који беше начинио отац његов.</verse>
				<verse number="3">Али оста у гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.</verse>
				<verse number="4">А Миса цар моавски имаше много стоке, и даваше цару Израиљевом сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном.</verse>
				<verse number="5">Али кад умре Ахав, одметну се цар моавски од цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="6">А цар Јорам изађе у то време из Самарије и преброја свега Израиља.</verse>
				<verse number="7">И отиде, те посла к Јосафату цару Јудином и поручи му: Цар моавски одметну се од мене; хоћеш ли ићи са мном на војску на Моавце? А он рече: Хоћу, ја као ти, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.</verse>
				<verse number="8">Иза тога рече: А којим ћемо путем ићи? А он рече: Преко пустиње едомске.</verse>
				<verse number="9">И тако изађе цар Израиљев и цар Јудин и цар едомски, и идоше путем седам дана, и не беше воде војсци ни стоци, која иђаше за њима.</verse>
				<verse number="10">И рече цар Израиљев: Јаох! Дозва Господ ова три цара да их преда у руке Моавцима.</verse>
				<verse number="11">А Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи да упитамо Господа преко њега? А један између слуга цара Израиљевог одговори и рече: Овде је Јелисије, син Сафатов, који је Илији поливао водом руке.</verse>
				<verse number="12">Тада рече Јосафату: У њега је реч Господња: и отидоше к њему цар Израиљев и Јосафат и цар едомски.</verse>
				<verse number="13">А Јелисије рече цару Израиљевом: Шта је мени до тебе? Иди ка пророцима оца свог и ка пророцима матере своје. А цар Израиљев рече му: Не, јер Господ дозва ова три цара да их преда у руке Моавцима.</verse>
				<verse number="14">А Јелисије рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, да не гледам на Јосафата цара Јудиног, не бих марио за те нити бих те погледао.</verse>
				<verse number="15">Него сада доведите ми гудача. И кад гудач гуђаше, дође рука Господња нада њ;</verse>
				<verse number="16">И рече: Овако вели Господ: Начините по овој долини много јама.</verse>
				<verse number="17">Јер овако вели Господ: Нећете осетити ветра нити ћете видети дажда, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.</verse>
				<verse number="18">Па и то је мало Господу, него и Моавце ће вам предати у руке.</verse>
				<verse number="19">И раскопаћете све тврде градове, и све изабране градове, и посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене, и сваку њиву добру потрћете камењем.</verse>
				<verse number="20">А ујутру кад се приноси дар, гле, дође вода од едомске, и напуни се земља воде.</verse>
				<verse number="21">А сви Моавци чувши да су изишли цареви да ударе на њих, сазваше све који се почињаху пасати и старије и стадоше на међи.</verse>
				<verse number="22">А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.</verse>
				<verse number="23">И рекоше: Крв је; побили су се цареви, и један другог погубили; сада дакле на плен, Моавци!</verse>
				<verse number="24">А кад дођоше до логора Израиљевог, подигоше се Израиљци и разбише Моавце, те побегоше испред њих, а они уђоше у земљу моавску бијући их.</verse>
				<verse number="25">И градове њихове раскопаше, и на сваку добру њиву бацајући сваки по камен засуше је, и све изворе водене заронише, и сва добра дрвета посекоше тако да само оставише камење у Кир-аресету. И опколивши га праћари стадоше га бити.</verse>
				<verse number="26">А цар моавски кад виде да ће га надвладати војска, узе са собом седам стотина људи, који махаху мачем, да продру кроз војску цара едомског, али не могоше.</verse>
				<verse number="27">Тада узе сина свог првенца који хтеде бити цар на његово место, и принесе га на жртву паљеницу на зиду. Тада се подиже велики гнев на Израиља, те отидоше оданде и вратише се у своју земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.</verse>
				<verse number="2">А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.</verse>
				<verse number="3">А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.</verse>
				<verse number="4">Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.</verse>
				<verse number="5">И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.</verse>
				<verse number="6">А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.</verse>
				<verse number="7">Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.</verse>
				<verse number="8">После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.</verse>
				<verse number="9">И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.</verse>
				<verse number="10">Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.</verse>
				<verse number="11">Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.</verse>
				<verse number="12">И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.</verse>
				<verse number="13">И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.</verse>
				<verse number="14">А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.</verse>
				<verse number="15">А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.</verse>
				<verse number="16">А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.</verse>
				<verse number="17">И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.</verse>
				<verse number="18">И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;</verse>
				<verse number="19">И рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.</verse>
				<verse number="20">И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.</verse>
				<verse number="21">Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.</verse>
				<verse number="22">Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.</verse>
				<verse number="23">А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се.</verse>
				<verse number="24">И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.</verse>
				<verse number="25">Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке.</verse>
				<verse number="26">Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо.</verse>
				<verse number="27">А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.</verse>
				<verse number="28">А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати?</verse>
				<verse number="29">А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету.</verse>
				<verse number="30">А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.</verse>
				<verse number="31">А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете.</verse>
				<verse number="32">И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи.</verse>
				<verse number="33">И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу.</verse>
				<verse number="34">Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету.</verse>
				<verse number="35">Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје.</verse>
				<verse number="36">Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог.</verse>
				<verse number="37">И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде.</verse>
				<verse number="38">Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким.</verse>
				<verse number="39">А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.</verse>
				<verse number="40">И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести.</verse>
				<verse number="41">А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу.</verse>
				<verse number="42">А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу.</verse>
				<verse number="43">А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће.</verse>
				<verse number="44">А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И беше Неман војвода цара сирског човек велик у господара свог и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак беше губав.</verse>
				<verse number="2">А из Сирије изађе чета и зароби у земљи израиљској малу девојку, те она служаше жену Неманову.</verse>
				<verse number="3">И она рече својој госпођи: О да би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.</verse>
				<verse number="4">Тада он отиде к свом господару и јави му говорећи: Тако и тако каже девојка из земље израиљске.</verse>
				<verse number="5">А цар сирски рече му: Хајде иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљевом. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест хиљада сикала злата и десеторе стајаће хаљине.</verse>
				<verse number="6">И однесе књигу цару Израиљевом која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу свог, да га опростиш губе.</verse>
				<verse number="7">А кад цар Израиљев прочита књигу, раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човека губе! Пазите и видите како тражи задевице са мном.</verse>
				<verse number="8">А кад чу Јелисије, човек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени, да позна да има пророк у Израиљу.</verse>
				<verse number="9">И тако дође Неман с коњима и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисијева.</verse>
				<verse number="10">А Јелисије посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје, и очистићеш се.</verse>
				<verse number="11">Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће, и призваће име Господа Бога свог, и метнути руку своју на место, и очистити губу.</verse>
				<verse number="12">Нису ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свих вода израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан.</verse>
				<verse number="13">Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк шта велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?</verse>
				<verse number="14">И тако сиђе, и зарони у Јордан седам пута по речима човека Божијег, и тело његово поста као у малог детета, и очисти се.</verse>
				<verse number="15">Тада се врати к човеку Божијем са пратњом својом и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге свог.</verse>
				<verse number="16">Али он рече: Тако да је жив Господ, пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хте.</verse>
				<verse number="17">Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твом ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.</verse>
				<verse number="18">А Господ нека опрости ово слузи твом: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римоновом, нека опрости Господ слузи твом кад се тако поклоним у дому Римоновом.</verse>
				<verse number="19">А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште.</verse>
				<verse number="20">Тада рече Гијезије, слуга Јелисија човека Божијег: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца шта беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу шта од њега.</verse>
				<verse number="21">И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Неман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро?</verse>
				<verse number="22">А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.</verse>
				<verse number="23">А Неман рече: Узми и два таланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим.</verse>
				<verse number="24">А он кад дође на брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.</verse>
				<verse number="25">Потом дошавши стаде пред господарем својим. А Јелисије му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда.</verse>
				<verse number="26">Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те? Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?</verse>
				<verse number="27">Зато губа Неманова нека прионе за те и за семе твоје довека. И отиде од њега губав, бео као снег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.</verse>
				<verse number="2">Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.</verse>
				<verse number="3">А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.</verse>
				<verse number="4">И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.</verse>
				<verse number="5">А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.</verse>
				<verse number="6">А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.</verse>
				<verse number="7">А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.</verse>
				<verse number="8">А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.</verse>
				<verse number="9">А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.</verse>
				<verse number="10">И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.</verse>
				<verse number="11">И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?</verse>
				<verse number="12">А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.</verse>
				<verse number="13">Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.</verse>
				<verse number="14">И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.</verse>
				<verse number="15">А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?</verse>
				<verse number="16">А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.</verse>
				<verse number="17">И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.</verse>
				<verse number="18">А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.</verse>
				<verse number="19">Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.</verse>
				<verse number="20">А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.</verse>
				<verse number="21">А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?</verse>
				<verse number="22">А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.</verse>
				<verse number="23">И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.</verse>
				<verse number="24">А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.</verse>
				<verse number="25">И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.</verse>
				<verse number="26">И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!</verse>
				<verse number="27">А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?</verse>
				<verse number="28">Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.</verse>
				<verse number="29">И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.</verse>
				<verse number="30">А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.</verse>
				<verse number="31">Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.</verse>
				<verse number="32">А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.</verse>
				<verse number="33">И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским.</verse>
				<verse number="2">А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.</verse>
				<verse number="3">А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо?</verse>
				<verse number="4">Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.</verse>
				<verse number="5">И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.</verse>
				<verse number="6">Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас.</verse>
				<verse number="7">Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих.</verse>
				<verse number="8">Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.</verse>
				<verse number="9">Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом.</verse>
				<verse number="10">И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.</verse>
				<verse number="11">А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.</verse>
				<verse number="12">А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.</verse>
				<verse number="13">А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо.</verse>
				<verse number="14">И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите.</verse>
				<verse number="15">И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.</verse>
				<verse number="16">Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.</verse>
				<verse number="17">И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође.</verse>
				<verse number="18">Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским,</verse>
				<verse number="19">А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.</verse>
				<verse number="20">И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">И говори Јелисије жени којој сина поврати у живот, и рече: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер је Господ дозвао глад која ће доћи и бити на земљи седам година.</verse>
				<verse number="2">А жена уста, и учини како рече човек Божји, јер отиде с домом својим и оста у земљи филистејској седам година.</verse>
				<verse number="3">А кад прође седам година, врати се жена из земље филистејске, и отиде да моли цара за кућу своју и за њиву своју.</verse>
				<verse number="4">А цар говораше с Гијезијем, момком човека Божијег, и рече: Приповеди ми сва велика дела која је учинио Јелисије.</verse>
				<verse number="5">А кад он приповедаше цару како је мртвог оживео, гле, жена, којој је сина оживео, стаде молити цара за кућу своју и за њиву своју. А Гијезије рече: Господару мој, царе, ово је она жена и ово је син њен, ког је Јелисије оживео.</verse>
				<verse number="6">Тада цар запита жену, и она му приповеди. И цар јој даде једног дворанина и рече му: Врати јој све што је њено и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу све до сада.</verse>
				<verse number="7">После тога дође Јелисије у Дамаск, а цар сирски Вен-Адад беше болестан, и јавише му говорећи: Дошао је човек Божји овамо.</verse>
				<verse number="8">А цар рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божијем, и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.</verse>
				<verse number="9">Тада отиде Азаило на сусрет њему понесавши дар, свакојаких добрих ствари из Дамаска натоварених на четрдесет камила; и дошавши стаде пред њим и рече: Син твој Вен-Адад цар сирски посла ме к теби говорећи: Хоћу ли оздравити од ове болести?</verse>
				<verse number="10">А Јелисије му рече: Иди, реци му: Оздравићеш; али ми је Господ показао да ће умрети.</verse>
				<verse number="11">И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.</verse>
				<verse number="12">А Азаило му рече: Што плаче господар мој? А он рече: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим, градове ћеш њихове палити огњем, и младиће ћеш њихове сећи мачем, и децу ћеш њихову разбијати и трудне жене њихове растрзати.</verse>
				<verse number="13">А Азаило рече: А шта је слуга твој, пас, да учини тако велику ствар? А Јелисије му рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити цар у Сирији.</verse>
				<verse number="14">Тада отишавши од Јелисија дође ка господару свом; а он му рече: Шта ти рече Јелисије? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити.</verse>
				<verse number="15">Али сутрадан узе Азаило покривач и замочивши га у воду простре му по лицу, те умре. А на његово место зацари се Азаило.</verse>
				<verse number="16">Пете године царовања Јорама, сина Ахавовог над Израиљем, кад Јосафат беше цар Јудин, поче царовати Јорам, син Јосафатов цар Јудин.</verse>
				<verse number="17">Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="18">И хођаше путем царева Израиљевих, као што је чинио дом Ахавов; јер кћи Ахавова беше му жена, те он чињаше што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="19">Али Господ не хте затрти Јуде ради Давида слуге свог, као што му беше рекао да ће му дати видело између синова његових довека.</verse>
				<verse number="20">За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и постави цара над собом.</verse>
				<verse number="21">Зато отиде Јорам у Сир и сва кола његова с њим; и уста ноћу и удари на Едомце, који га беху опколили, и на заповеднике од кола, и побеже народ у своје шаторе.</verse>
				<verse number="22">Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом, до данашњег дана. У исто време одметну се и Ливна.</verse>
				<verse number="23">А остала дела Јорамова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="24">И Јорам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом. А на његово се место зацари син његов Охозија.</verse>
				<verse number="25">Године дванаесте царовања Јорама, сина Ахавовог, над Израиљем поче царовати Охозија син Јорамов, цар Јудин.</verse>
				<verse number="26">Имаше Охозија двадесет и две године кад се зацари, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амрија цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="27">Он хођаше путем дома Ахавовог, и чињаше што је зло пред Господом, као дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавовом.</verse>
				<verse number="28">Зато пође с Јорамом, сином Ахавовим, на војску на Азаила цара сирског у Рамот галадски; али Сирци разбише Јорама.</verse>
				<verse number="29">И врати се цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским; а Охозија, син Јорамов цар Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавовог у Језраелу, јер беше болестан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски.</verse>
				<verse number="2">И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет.</verse>
				<verse number="3">И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се.</verse>
				<verse number="4">И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски.</verse>
				<verse number="5">И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо.</verse>
				<verse number="6">Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.</verse>
				<verse number="7">И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине.</verse>
				<verse number="8">И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.</verse>
				<verse number="9">И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног.</verse>
				<verse number="10">И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже.</verse>
				<verse number="11">А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову.</verse>
				<verse number="12">А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.</verse>
				<verse number="13">Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.</verse>
				<verse number="14">Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског.</verse>
				<verse number="15">А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.</verse>
				<verse number="16">И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама.</verse>
				<verse number="17">А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?</verse>
				<verse number="18">И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.</verse>
				<verse number="19">И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.</verse>
				<verse number="20">Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.</verse>
				<verse number="21">Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.</verse>
				<verse number="22">И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених.</verse>
				<verse number="23">Тада Јорам окрете се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!</verse>
				<verse number="24">Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце, те паде у колима својим.</verse>
				<verse number="25">Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим, како Господ изрече за њ ово зло:</verse>
				<verse number="26">Заиста, крв Навутејеву и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој.</verse>
				<verse number="27">А Охозија, цар Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече: Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре.</verse>
				<verse number="28">И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом код отаца његових у граду Давидовом.</verse>
				<verse number="29">А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом.</verse>
				<verse number="30">Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.</verse>
				<verse number="31">И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог?</verse>
				<verse number="32">А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.</verse>
				<verse number="33">А он им рече: Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима, и погази је.</verse>
				<verse number="34">Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи.</verse>
				<verse number="35">И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке.</verse>
				<verse number="36">И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси тело Језавељино.</verse>
				<verse number="37">Нека буде тело Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима језраелским, старешинама и хранитељима Ахавовим, и рече:</verse>
				<verse number="2">Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашег и кола и коњи и град тврди и оружје,</verse>
				<verse number="3">Гледајте који је најбољи и највештији између синова господара вашег, те га посадите на престо оца његовог, и бијте се за дом господара свог.</verse>
				<verse number="4">Али се они врло уплашише и рекоше: Ето, два цара не одолеше му, а како ћемо му ми одолети?</verse>
				<verse number="5">И који беше над домом, и који беше над градом, и старешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини шта ти је воља.</verse>
				<verse number="6">И он им написа другу књигу говорећи: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова господара свог и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, беху код најзнатнијих грађана, који их храњаху.</verse>
				<verse number="7">И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.</verse>
				<verse number="8">И дође гласник, који му јави говорећи: Донесоше главе синова царевих. А он рече: Сложите их у две гомиле на вратима, нека стоје до сутра.</verse>
				<verse number="9">А ујутру изашав стаде и рече свему народу: Ви нисте криви; ето, ја се подигох на господара свог и убих га; али ко поби све ове?</verse>
				<verse number="10">Видите сада да није изостала ниједна реч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге свог Илије.</verse>
				<verse number="11">Потом поби Јуј све који беху остали од дома Ахавовог у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.</verse>
				<verse number="12">Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад беше код колибе пастирске на путу,</verse>
				<verse number="13">Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудиног, и рече: Ко сте? Они рекоше: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.</verse>
				<verse number="14">Тада рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједног од њих.</verse>
				<verse number="15">Потом отишавши оданде нађе Јонадава, сина Рихавовог, који га срете. А он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право као што је моје срце према твом? А Јонадав одговори: Јесте. Ако јесте, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.</verse>
				<verse number="16">И рече: Хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовим колима.</verse>
				<verse number="17">И кад дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавовог у Самарији докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.</verse>
				<verse number="18">Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.</verse>
				<verse number="19">Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из преваре хотећи побити слуге Валове.</verse>
				<verse number="20">И рече Јуј: Светкујте светковину Валу. И огласише је.</verse>
				<verse number="21">И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.</verse>
				<verse number="22">Тада рече ономе који беше над ризницом: Изнеси хаљине свим слугама Валовим. И изнесе им хаљине.</verse>
				<verse number="23">Затим уђе Јуј с Јонадавом, сином Рихавовим у кућу Валову, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.</verse>
				<verse number="24">И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намести напољу осамдесет људи, и рече: Ако утече који од ових људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.</verse>
				<verse number="25">А кад се сврши жртва паљеница, заповеди Јуј војницима и војводама: Уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштрим мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град где беше кућа Валова.</verse>
				<verse number="26">И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.</verse>
				<verse number="27">И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњег дана.</verse>
				<verse number="28">Тако Јуј истреби Вала из Израиља.</verse>
				<verse number="29">Али не одступи Јуј од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наваде на грех Израиља, од златних телаца, који беху у Ветиљу и у Дану.</verse>
				<verse number="30">А Господ рече Јују: Што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавовом све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог кољена.</verse>
				<verse number="31">Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљевог свим срцем својим, не одступи од грехова Јеровоамових, којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="32">У то време поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свим међама Израиљевим.</verse>
				<verse number="33">Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.</verse>
				<verse number="34">А остала дела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="35">И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се место зацари Јоахаз син његов.</verse>
				<verse number="36">А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син уста и поби сав род царски.</verse>
				<verse number="2">Али Јосавеја, кћи цара Јорама сестра Охозијина, узе Јоаса сина Охозијиног, и украде га између синова царевих, које убијаху, и с дојкињом његовом сакри га од Готолије у ложницу, те не погибе.</verse>
				<verse number="3">И би сакривен с њом у дому Господњем шест година, а Готолија цароваше у земљи.</verse>
				<verse number="4">А седме године посла Јодај и дозва стотинике и војводе и војнике, и уведе их к себи у дом Господњи, и ухвати веру с њима, и закле их у дому Господњем, и показа им сина царевог.</verse>
				<verse number="5">И заповеди им говорећи: Ово учините: вас трећина, који долазите у суботу, нека чувају стражу у двору царском.</verse>
				<verse number="6">А трећина нека буде на вратима сурским, а трећина на вратима која су иза војника; и чувајте дом од силе.</verse>
				<verse number="7">А два дела вас свих који одлазе у суботу нека чувају стражу у дому Господњем око цара.</verse>
				<verse number="8">И опколите цара сваки са својим оружјем у руци, и ко би навалио међу врсте нека се погуби, и будите с царем кад стане излазити и улазити.</verse>
				<verse number="9">И стотиници учинише све како заповеди Јодај свештеник; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу с онима који одлажаху у суботу, и дођоше к свештенику Јодају.</verse>
				<verse number="10">И свештеник даде стотиницима копља и штитове цара Давида, што беху у дому Господњем.</verse>
				<verse number="11">И војници стадоше сваки са својим оружјем у руци од десне стране дома до леве стране дома према олтару и према дому око цара.</verse>
				<verse number="12">Тада изведе сина царевог, и метну му венац на главу, и даде му сведочанство, и поставише га царем, и помазаше га, и пљескајући рукама говораху: Да живи цар!</verse>
				<verse number="13">А кад Готолија чу вику народа, који се стецаше, дође к народу у дом Господњи;</verse>
				<verse number="14">И погледа, и гле, цар стајаше код ступа по обичају, и кнезови и трубе око цара, и сав народ из земље радоваше се, и трубе трубљаху. Тада Готолија раздре хаљине своје и повика: Буна! Буна!</verse>
				<verse number="15">А свештеник Јодај заповеди стотиницима који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом погубите га мачем; јер рече свештеник: Да не погине у дому Господњем.</verse>
				<verse number="16">И начинише јој место; и кад дође на пут којим се иде у дом царски коњским вратима, онде је убише.</verse>
				<verse number="17">Тада Јодај учини завет између Господа и цара и народа да ће бити народ Господњи, такође и између цара и народа.</verse>
				<verse number="18">Потом сав народ земаљски отиде у дом Валов, и раскопаше дом и олтар, и изломише ликове његове сасвим; а Матана свештеника Валовог убише пред олтарима. А свештеник опет уреди службу у дому Господњем.</verse>
				<verse number="19">И узе стотинике и војводе и војнике и сав народ земаљски, и изведоше цара из дома Господњег, и уђоше у дом царски путем на врата војничка. И седе на царски престо.</verse>
				<verse number="20">И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири пошто Готолију убише мачем код царског дома.</verse>
				<verse number="21">Јоасу беше седам година кад се зацари.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.</verse>
				<verse number="2">И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.</verse>
				<verse number="3">Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.</verse>
				<verse number="4">И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи.</verse>
				<verse number="5">Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити.</verse>
				<verse number="6">Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому.</verse>
				<verse number="7">Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.</verse>
				<verse number="8">И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому.</verse>
				<verse number="9">Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.</verse>
				<verse number="10">А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.</verse>
				<verse number="11">Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,</verse>
				<verse number="12">И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.</verse>
				<verse number="13">Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних;</verse>
				<verse number="14">Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи.</verse>
				<verse number="15">И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху.</verse>
				<verse number="16">Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.</verse>
				<verse number="17">Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.</verse>
				<verse number="18">А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима.</verse>
				<verse number="19">А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="20">А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.</verse>
				<verse number="21">Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.</verse>
				<verse number="2">И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих.</verse>
				<verse number="3">Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време.</verse>
				<verse number="4">Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски.</verse>
				<verse number="5">И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре.</verse>
				<verse number="6">Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.</verse>
				<verse number="7">А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.</verse>
				<verse number="8">А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="9">И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов.</verse>
				<verse number="10">Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.</verse>
				<verse number="11">И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше.</verse>
				<verse number="12">А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="13">И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="14">А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!</verse>
				<verse number="15">А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле.</verse>
				<verse number="16">Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.</verse>
				<verse number="17">И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.</verse>
				<verse number="18">Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.</verse>
				<verse number="19">Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити.</verse>
				<verse number="20">Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу.</verse>
				<verse number="21">И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.</verse>
				<verse number="22">А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог.</verse>
				<verse number="23">Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завета ради свог с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и не одврже их од себе досада.</verse>
				<verse number="24">И умре Азаило, цар сирски, и на његово се место зацари Вен-Адад, син његов.</verse>
				<verse number="25">А Јоас, син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада, сина Азаиловог, градове које беше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његовом; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Друге године царовања Јоаса, сина Јоахазовог над Израиљем, зацари се Амасија, син Јоасов над Јудом.</verse>
				<verse number="2">Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана, из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">И чињаше што је право пред Господом, али не као Давид отац његов; сасвим чињаше онако како је чинио отац његов Јоас.</verse>
				<verse number="4">Јер висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.</verse>
				<verse number="5">А кад се утврди царство у руци његовој, он поби слуге своје које су убиле цара, оца његовог.</verse>
				<verse number="6">Али синове тих крвника не поби, као што пише у књизи закона Мојсијевог, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове нити синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.</verse>
				<verse number="7">Он поби десет хиљада Едомаца у сланој долини, и узе Селу ратом, и прозва је Јоктеил, које оста до данас.</verse>
				<verse number="8">Тада посла Амасија посланике к Јоасу, сину Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и рече: Дођи да се огледамо.</verse>
				<verse number="9">А Јоас, цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену; али наиђе зверје ливанско, и изгази трн.</verse>
				<verse number="10">Побио си Едомце, па се понесе срце твоје; хвали се, и седи код куће своје; зашто би се заплитао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?</verse>
				<verse number="11">Али не послуша Амасија; и подиже се Јоас, цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.</verse>
				<verse number="12">Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки к свом шатору.</verse>
				<verse number="13">А Амасију, цара Јудиног, сина Јоаса сина Охозијиног, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу; потом дође у Јерусалим и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу четири стотине лаката.</verse>
				<verse number="14">И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царевог, и таоце, па се врати у Самарију.</verse>
				<verse number="15">А остала дела Јоасова, што је учинио, и јунаштва његова, и како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="16">И почину Јоас код отаца својих, и би погребен у Самарији код царева Израиљевих, а на његово се место зацари Јеровоам, син његов.</verse>
				<verse number="17">Амасија пак, син Јоасов цар Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса сина Јоахазовог, цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="18">А остала дела Амасијина нису ли записана у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="19">И дигоше буну на њ у Јерусалиму, те побеже у Лахис, а они послаше за њим у Лахис и убише га онде.</verse>
				<verse number="20">А оданде га донесоше на коњима, и би погребен у Јерусалиму код отаца својих у граду Давидовом.</verse>
				<verse number="21">Тада сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.</verse>
				<verse number="22">Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.</verse>
				<verse number="23">Године петнаесте царовања Амасије сина Јоасовог над Јудом, зацари се Јеровоам, син Јоасов над Израиљем у Самарији, и царова четрдесет и једну годину.</verse>
				<verse number="24">И чињаше што је зло пред Господом и не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="25">Он поврати међе Израиљеве од Емата до мора уз поље, по речи Господа Бога Израиљевог, коју рече преко слуге свог Јоне сина Аматијевог, пророка из Гетефера.</verse>
				<verse number="26">Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.</verse>
				<verse number="27">И не беше рекао Господ да затре име Израиљево под небом; зато их избави преко Јеровоама, сина Јоасовог.</verse>
				<verse number="28">А остала дела Јеровоамова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао и како је повратио Дамаск и Емат од Јуде Израиљу, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="29">Потом почину Јеровоам код отаца својих, царева Израиљевих, а на његово се место зацари Захарија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Године двадесет седме царовања Јеровоамовог над Израиљем зацари се Азарија, син Амасијин над Јудом.</verse>
				<verse number="2">Беше му шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија, из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Он чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Амасија, отац његов.</verse>
				<verse number="4">Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.</verse>
				<verse number="5">А Господ удари цара, те би губав до смрти своје; и живљаше у одвојеном дому; а Јотам, син царев управљаше двором и суђаше народу у земљи.</verse>
				<verse number="6">А остала дела Азаријина и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="7">И почину Азарија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јотам, син његов.</verse>
				<verse number="8">Тридесет осме године царовања Азаријиног над Јудом зацари се Захарија, син Јеровоамов над Израиљем у Самарији, и царова шест месеци.</verse>
				<verse number="9">И чињаше што је зло пред Господом као што су чинили оци његови; не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="10">И побуни се на њ Салум, син Јависов, и уби га пред народом и погуби га, и зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="11">А остала дела Захаријина, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="12">То је реч Господња коју рече Јују говорећи: Синови твоји до четвртог колена седеће на престолу Израиљевом. И зби се тако.</verse>
				<verse number="13">Салум, син Јависов, зацари се тридесет девете године царовања Озијиног над Јудом, и царова месец дана у Самарији.</verse>
				<verse number="14">Јер Менајим, син Гадијев из Терсе подиже се и дође у Самарију и уби Салума, сина Јависовог у Самарији, и погуби га, и зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="15">А остала дела Салумова и буна коју подиже, ето, то је записано у дневнику царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="16">Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у међама њеним од Терсе, јер му не отворише, зато их поби и све трудне жене њихове распори.</verse>
				<verse number="17">Године тридесет девете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Менајим, син Гадијев над Израиљем, и царова десет година у Самарији.</verse>
				<verse number="18">И чињаше што је зло пред Господом, не одступи свега века свог од грехова Јеровоама, сина Наватовог којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="19">Тада Фул, цар асирски удари на земљу, а Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди царство у својој руци.</verse>
				<verse number="20">А те новце узе Менајим од Израиља, од свих богатих људи, да их да цару асирском, од сваког по педесет сикала. Тако се врати цар асирски, и не забави се онде у земљи.</verse>
				<verse number="21">А остала дела Менајимова и шта је год чинио, није ли записано у дневнику царева Израиљевих?</verse>
				<verse number="22">И почину Менајим код отаца својих, а на његово се место зацари Факија, син његов.</verse>
				<verse number="23">Године педесете царовања Азаријиног над Јудом зацари се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и царова две године.</verse>
				<verse number="24">И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="25">И побуни се на њ Фекај син Ремалијин, војвода његов, и уби га у Самарији у царском двору, с Арговом и Аријем и с педесет људи синова Галадових; и убивши га зацари се на његово место.</verse>
				<verse number="26">А остала дела Факијина и шта је год чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="27">Године педесет друге Азарије, цара Јудиног, зацари се Фекај син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и царова двадесет година.</verse>
				<verse number="28">И чињаше што је зло пред Господом, не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља.</verse>
				<verse number="29">У време Фекаја, цара Израиљевог дође Теглат-Феласар цар асирски, и узе Ијон и Авел-Ветмаху и Јанох и Кедес и Асор и Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и пресели народ оданде у Асирију.</verse>
				<verse number="30">Тада се побуни Осија, син Илин на Фекаја, сина Ремалијиног и уби га и погуби га, и зацари се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијиног.</verse>
				<verse number="31">А остала дела Фекајева и све што је чинио, ено је записано у дневнику царева Израиљевих.</verse>
				<verse number="32">Друге године царовања Фекаја сина Ремалијиног над Израиљем зацари се Јотам, син Озијин над Јудом.</verse>
				<verse number="33">Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса, кћи Садокова.</verse>
				<verse number="34">И чињаше што је право пред Господом, сасвим чињаше како је чинио Озија, отац његов.</verse>
				<verse number="35">Али висине не бише оборене: народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Он начини највиша врата на дому Господњем.</verse>
				<verse number="36">А остала дела Јотамова и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="37">У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, цара сирског и Фекаја сина Ремалијиног.</verse>
				<verse number="38">И Јотам почину код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давида оца свог; а на његово се место зацари Ахаз, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Године седамнаесте Фекаја сина Ремалијиног зацари се Ахаз син Јотамов цар Јудин.</verse>
				<verse number="2">Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму, али не чињаше што је право пред Господом Богом његовим као Давид отац његов.</verse>
				<verse number="3">Јер хођаше путем царева Израиљевих, па и сина свог пусти кроз огањ по гадним делима народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="4">И приношаше жртве и кађаше на висинама и по хумовима и под сваким зеленим дрветом.</verse>
				<verse number="5">Тада дође Ресин, цар сирски и Фекај, син Ремалијин цар Израиљев, дођоше да бију Јерусалим, и опколише Ахаза; али га не могоше освојити.</verse>
				<verse number="6">У то време Ресин цар сирски поврати Сирцима Елат, и изагна Јудеје из Елата, и дођоше Сирци у Елат и осташе онде до данас.</verse>
				<verse number="7">Али Ахаз посла посланике к Теглат-Феласару цару асирском у поручи му: Слуга сам твој, ходи и избави ме из руку цара сирског и из руку цара Израиљевог, који се подигоше на ме.</verse>
				<verse number="8">И узе Ахаз злато и сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама дома царског, и посла на дар цару асирском.</verse>
				<verse number="9">И послуша га цар асирски, и дође на Дамаск и узе га, и пресели народ оданде у Кир, а Ресина погуби.</verse>
				<verse number="10">Тада цар Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару цару асирском у Дамаск; и виде цар Ахаз олтар који беше у Дамаску, па посла свештенику Урији слику од тог олтара и од све направе његове.</verse>
				<verse number="11">И начини свештеник Урија олтар сасвим како посла цар Ахаз из Дамаска, онако начини Урија свештеник, докле се врати цар Ахаз из Дамаска.</verse>
				<verse number="12">Па кад се цар врати из Дамаска и виде олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему.</verse>
				<verse number="13">И запали жртву своју паљеницу и дар свој, и изли налив свој, и покропи олтар крвљу захвалних жртава својих.</verse>
				<verse number="14">А бронзани олтар што беше пред Господом пренесе с предње стране дома да не стоји између његовог олтара и дома Господњег, и намести га покрај свог олтара к северу.</verse>
				<verse number="15">И заповеди цар Ахаз Урији свештенику говорећи: На великом олтару пали жртву паљеницу јутарњу и дар вечерњи и жртву паљеницу цареву с даром њеним и жртву паљеницу свега народа земаљског с даровима њиховим и наливима њиховим; и по њему кропи сваком крвљу од жртава паљеница и сваком крвљу од других жртава. А за олтар бронзани промислићу.</verse>
				<verse number="16">И учини свештеник Урија све како му заповеди цар Ахаз.</verse>
				<verse number="17">И оплате с подножја скиде цар Ахаз и узе с њих умиваонице, и море скиде с волова бронзаних који беху под њим, и метну га на под камени.</verse>
				<verse number="18">И стреху суботну, коју беху начинили у дому, и улазак царски, који беше споља, уклони такође од дома Господњег, бојећи се цара асирског.</verse>
				<verse number="19">А остала дела Ахазова што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="20">И почину Ахаз код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Језекија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година.</verse>
				<verse number="2">И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега.</verse>
				<verse number="3">На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.</verse>
				<verse number="4">Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу.</verse>
				<verse number="5">А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.</verse>
				<verse number="6">Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским.</verse>
				<verse number="7">А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова,</verse>
				<verse number="8">И ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви;</verse>
				<verse number="9">И тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих.</verse>
				<verse number="10">И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.</verse>
				<verse number="11">И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа.</verse>
				<verse number="12">И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то.</verse>
				<verse number="13">И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.</verse>
				<verse number="14">Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="15">И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они.</verse>
				<verse number="16">И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.</verse>
				<verse number="17">И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га.</verse>
				<verse number="18">Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.</verse>
				<verse number="19">Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.</verse>
				<verse number="20">Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.</verse>
				<verse number="21">Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим.</verse>
				<verse number="22">И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих;</verse>
				<verse number="23">Докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана.</verse>
				<verse number="24">Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним.</verse>
				<verse number="25">А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.</verse>
				<verse number="26">Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље.</verse>
				<verse number="27">Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље.</verse>
				<verse number="28">И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.</verse>
				<verse number="29">Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.</verse>
				<verse number="30">Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;</verse>
				<verse number="31">И Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским.</verse>
				<verse number="32">Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;</verse>
				<verse number="33">Бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише.</verse>
				<verse number="34">И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ;</verse>
				<verse number="35">С којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;</verse>
				<verse number="36">Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве;</verse>
				<verse number="37">И уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова.</verse>
				<verse number="38">И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова.</verse>
				<verse number="39">Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.</verse>
				<verse number="40">Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.</verse>
				<verse number="41">Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А треће године царовања Осије сина Илиног над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.</verse>
				<verse number="2">Беше му двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина.</verse>
				<verse number="3">И чињаше што је право пред Господом сасвим као што је чинио Давид, отац његов.</verse>
				<verse number="4">Он обори висине, и изломи ликове и исече лугове, и разби змију од бронзе, коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.</verse>
				<verse number="5">Уздаше се у Господа Бога Израиљевог, и не би таквог између свих царева Јудиних после њега ни пре њега.</verse>
				<verse number="6">Јер приону за Господа, не одступи од Њега, него држа заповести које заповеди Господ Мојсију.</verse>
				<verse number="7">И Господ беше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара асирског, те му не би слуга.</verse>
				<verse number="8">Он поби Филистеје до Газе и међе њене, од куле стражарске до града озиданог.</verse>
				<verse number="9">А четврте године царовања Језекијиног, а то је седма година царовања Осије сина Илиног над Израиљем, подиже се Салманасар цар асирски на Самарију, и опколи је.</verse>
				<verse number="10">И после три године узе је; шесте године царовања Језекијиног, а девете године царовања Осијиног над Израиљем, би узета Самарија.</verse>
				<verse number="11">И одведе цар асирски Израиљце у Асирију и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима мидским.</verse>
				<verse number="12">Јер не слушаше глас Господа Бога свог и преступаше завет Његов, све што им је заповедио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.</verse>
				<verse number="13">А четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим, цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.</verse>
				<verse number="14">Тада Језекија, цар Јудин посла у Лахис к цару асирском и поручи му: Згрешио сам; врати се од мене, шта год наметнеш на ме носићу. А цар асирски наметну на Језекију, цара Јудиног, триста таланата сребра и тридесет таланата злата.</verse>
				<verse number="15">И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царског двора.</verse>
				<verse number="16">У то време цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам беше оковао, и даде цару асирском.</verse>
				<verse number="17">Али цар асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши стадоше код јаза горњег језера, који је покрај пута у пољу бељаревом.</verse>
				<verse number="18">И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар.</verse>
				<verse number="19">И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица, у коју се уздаш?</verse>
				<verse number="20">Ти велиш, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?</verse>
				<verse number="21">Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ.</verse>
				<verse number="22">Ако ли ми кажете: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="23">Хајде, затеци се мом господару, цару асирском; и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.</verse>
				<verse number="24">Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.</verse>
				<verse number="25">Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.</verse>
				<verse number="26">Тада Елијаким, син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.</verse>
				<verse number="27">А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?</verse>
				<verse number="28">Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски, и рече говорећи: Чујте реч великог цара, цара асирског.</verse>
				<verse number="29">Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.</verse>
				<verse number="30">Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару асирском.</verse>
				<verse number="31">Не слушајте Језекије; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном, и ходите к мени па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца.</verse>
				<verse number="32">Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.</verse>
				<verse number="33">Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског?</verse>
				<verse number="34">Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?</verse>
				<verse number="35">Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?</verse>
				<verse number="36">Али народ ћуташе, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.</verse>
				<verse number="37">Тада Елијаким, син Хелкијин, који беше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му речи Равсакове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.</verse>
				<verse number="2">И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку, сину Амосовом.</verse>
				<verse number="3">И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.</verse>
				<verse number="4">Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, ког посла цар асирски, господар његов да ружи Бога Живога и да Га вређа речима, које је чуо Господ Бог твој; помоли се за остатак који се налази.</verse>
				<verse number="5">И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.</verse>
				<verse number="6">И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.</verse>
				<verse number="7">Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.</verse>
				<verse number="8">И тако, вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.</verse>
				<verse number="9">А он чу за Тираку, цара хуског где казаше: Ево иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:</verse>
				<verse number="10">Овако реците Језекији, цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у ког се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.</verse>
				<verse number="11">Ето чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?</verse>
				<verse number="12">Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који беху у Теласару?</verse>
				<verse number="13">Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?</verse>
				<verse number="14">А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.</verse>
				<verse number="15">И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам, Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу,</verse>
				<verse number="16">Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живога.</verse>
				<verse number="17">Истина је, Господе, опустошили су цареви асирски оне народе и земље њихове;</verse>
				<verse number="18">И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен; зато их потрше.</verse>
				<verse number="19">И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познаду сва царства на земљи да си Ти, Господе, сам Бог.</verse>
				<verse number="20">Тада посла Исаија син Амосов к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима, цара асирског.</verse>
				<verse number="21">Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.</verse>
				<verse number="22">Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао у вис очи своје? На Свеца Израиљевог.</verse>
				<verse number="23">Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изиђох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове и лепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.</verse>
				<verse number="24">Ја сам копао и пио воду туђу, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.</verse>
				<verse number="25">Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.</verse>
				<verse number="26">Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.</verse>
				<verse number="27">Знам седење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бесниш на ме.</verse>
				<verse number="28">Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.</verse>
				<verse number="29">А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, и друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род с њих.</verse>
				<verse number="30">Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.</verse>
				<verse number="31">Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.</verse>
				<verse number="32">Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи ка њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.</verse>
				<verse number="33">Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.</verse>
				<verse number="34">Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свог.</verse>
				<verse number="35">И исту ноћ анђео Господњи изађе и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.</verse>
				<verse number="36">Те се подиже Сенахирим, цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.</verse>
				<verse number="37">И кад се клањаше у дому Нисрока, бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.</verse>
				<verse number="2">А он се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу говорећи:</verse>
				<verse number="3">Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.</verse>
				<verse number="4">И Исаија још не беше отишао до половине двора, а дође му реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="5">Врати се и реци Језекији, вођи народа мог: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје; ево исцелићу те, до три дана ићи ћеш у дом Господњи.</verse>
				<verse number="6">И додаћу ти веку петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град себе ради и ради Давида, слуге свог.</verse>
				<verse number="7">Потом рече Исаија: Донесите груду сувих смокава. И донесавши привише му на оток, и исцели се.</verse>
				<verse number="8">А Језекија рече Исаији: Шта ће бити знак да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана отићи у дом Господњи?</verse>
				<verse number="9">А Исаија рече: Ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао: хоћеш ли да отиде сен десет кољенаца напред или да се врати десет кољенаца натраг?</verse>
				<verse number="10">А Језекија рече: Лако је да сен отиде напред десет кољенаца; немој, него нека се врати сен десет кољенаца натраг?</verse>
				<verse number="11">И Исаија пророк завапи ка Господу, и врати Господ сен по кољенцима по којима беше отишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет кољенаца.</verse>
				<verse number="12">У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је болестан Језекија.</verse>
				<verse number="13">И Језекија саслушавши посланике показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.</verse>
				<verse number="14">Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су, из Вавилона.</verse>
				<verse number="15">А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао.</verse>
				<verse number="16">Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господњу.</verse>
				<verse number="17">Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.</verse>
				<verse number="18">И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског.</verse>
				<verse number="19">А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња, коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера?</verse>
				<verse number="20">А остала дела Језекијина и сва јунаштва његова, и како је начинио језеро, и воду довео у град, није ли записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="21">И почину Језекија код отаца својих, а на његово се место зацари Манасија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Ефсива.</verse>
				<verse number="2">И чињаше што је зло пред Господом по гадним делима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевих;</verse>
				<verse number="3">Јер опет начини висине, које беше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што беше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.</verse>
				<verse number="4">И начини олтаре у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ћу наместити име своје;</verse>
				<verse number="5">Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.</verse>
				<verse number="6">И сина свог проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гневећи Га.</verse>
				<verse number="7">И постави резан лик шумски који начини у дому, за који беше рекао Господ Давиду и Соломуну, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека;</verse>
				<verse number="8">И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевим из земље коју дадох оцима њиховим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио, и сав закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.</verse>
				<verse number="9">Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="10">А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:</verse>
				<verse number="11">Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим;</verse>
				<verse number="12">Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим, и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.</verse>
				<verse number="13">Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здела, и избише се па се изврне.</verse>
				<verse number="14">И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим.</verse>
				<verse number="15">Јер чинише што је зло преда мном, и гневише ме од дана кад изиђоше оци њихови из Мисира до данас.</verse>
				<verse number="16">Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим греха свог којим наведе Јуду на грех да чини што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="17">А остала дела Манасијина и све што је чинио, и грех, којим је грешио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="18">И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома свог, у врту Озином; а на његово место зацари се Амон, син његов.</verse>
				<verse number="19">Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.</verse>
				<verse number="20">Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија, отац његов.</verse>
				<verse number="21">И хођаше свим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.</verse>
				<verse number="22">И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.</verse>
				<verse number="23">А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његовом.</verse>
				<verse number="24">А народ земаљски поби све који се беху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово место Јосију, сина његовог.</verse>
				<verse number="25">А остала дела Амонова, што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="26">И погребоше га у његовом гробу у врту Озином; и Јосија, син његов би цар на његово место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше име Једида, кћи Адајева, из Воската.</verse>
				<verse number="2">Он чињаше што је право пред Господом, и хођаше свим путем Давида, оца свог и не одступаше ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="3">А осамнаесте године царовања Јосијиног посла цар Сафана, сина Азалије сина Месуламовог, писара, у дом Господњи, говорећи:</verse>
				<verse number="4">Иди ка Хелкији поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.</verse>
				<verse number="5">И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњег да се оправи што је трошно у дому,</verse>
				<verse number="6">Дрводељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.</verse>
				<verse number="7">Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће верно радити.</verse>
				<verse number="8">Тада рече Хелкија, поглавар свештенички, Сафану писару: Нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.</verse>
				<verse number="9">А Сафан писар отиде к цару, и јави цару говорећи: Покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.</verse>
				<verse number="10">И каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.</verse>
				<verse number="11">А кад цар чу речи у законику, раздре хаљине своје.</verse>
				<verse number="12">И заповеди цар Хелкији свештенику и Ахикаму сину Сафановом и Ахвору сину Михејевом и Сафану писару и Асаји слузи царевом, говорећи:</verse>
				<verse number="13">Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради речи ове књиге што се нађе; јер је велик гнев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше речи ове књиге да чине све онако како нам је написано.</verse>
				<verse number="14">И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди, жени Салума сина Текуја сина Араса ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.</verse>
				<verse number="15">А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:</verse>
				<verse number="16">Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,</verse>
				<verse number="17">Зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих; зато се гнев мој распалио на то место, и неће се угасити.</verse>
				<verse number="18">А цару Јудином, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо:</verse>
				<verse number="19">Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.</verse>
				<verse number="20">Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети зло које ћу пустити на то место. И казаше то цару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада посла цар, те се скупише к њему све старешине Јудине и јерусалимске.</verse>
				<verse number="2">И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земљи Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.</verse>
				<verse number="3">И цар стојећи код ступа учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тог завета написане у тој књизи. И сав народ приста на завет.</verse>
				<verse number="4">Тада заповеди цар Хелкији, поглавару свештеничком и свештеницима другог реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које беху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.</verse>
				<verse number="5">И сврже свештенике идолске које беху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и месецу и звездама и свој војсци небеској.</verse>
				<verse number="6">И изнесе гај из дома Господњег иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатре у прах, и просу прах на гробове синова народних.</verse>
				<verse number="7">И поквари куће курварске које беху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.</verse>
				<verse number="8">И доведавши све свештенике из градова Јудиних оскврни висине где кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која беше на уласку на вратима Исуса заповедника градског налево од врата градских.</verse>
				<verse number="9">Али свештеници оних висина не приступаху к олтару Господњем у Јерусалиму, него јеђаху пресне хлебове међу браћом својом.</verse>
				<verse number="10">Оскврни и Тофет, који беше у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свог ни кћери своје кроз огањ Молоху.</verse>
				<verse number="11">И уклони коње које беху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која беше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.</verse>
				<verse number="12">И олтаре на крову собе Ахазове, које беху начинили цареви Јудини, и олтаре које беше начинио Манасија у оба трема дома Господњег, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.</verse>
				<verse number="13">И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које беше начинио Соломун, цар Израиљев Астароти гаду сидонском и Хемосу гаду моавском и Мелхому гаду синова Амонових, оскврни цар.</verse>
				<verse number="14">И изломи ликове и исече гајеве, и места њихова напуни костију људских.</verse>
				<verse number="15">И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатре је у прах, и спали гај.</verse>
				<verse number="16">И обазревши се Јосија виде гробове који беху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари.</verse>
				<verse number="17">И рече: Какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: Оно је гроб човека Божијег који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.</verse>
				<verse number="18">А он рече: Оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима оног пророка који дође из Самарије.</verse>
				<verse number="19">И све домове висина по градовима самаријским које начинише цареви Израиљеви гневећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.</verse>
				<verse number="20">И покла све свештенике висина, који беху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="21">Тада заповеди цар свему народу говорећи: Празнујте пасху Господу Богу свом, као што пише у књизи заветној.</verse>
				<verse number="22">Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних.</verse>
				<verse number="23">Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="24">И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.</verse>
				<verse number="25">Ни пре њега не беше таквог цара, који би се обратио ка Господу свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијевом, нити после њега наста такав као он.</verse>
				<verse number="26">Али се Господ не поврати од жестине великог гнева свог, којом се беше распалио гнев Његов на Јуду за све дражење којим Га беше дражио Манасија.</verse>
				<verse number="27">И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: Ту ће бити име моје.</verse>
				<verse number="28">А остала дела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="29">У његово време изађе Фараон Нехаон, цар мисирски на цара асирског к реци Ефрату, и цар Јосија изађе преда њ, а он како га виде уби га у Мегидону.</verse>
				<verse number="30">И мртвог метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом; и народ земаљски узе Јоахаза, сина Јосијиног, и помазаше га и зацарише га на место оца његовог.</verse>
				<verse number="31">Двадесет и три године беше Јоахазу кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.</verse>
				<verse number="32">Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.</verse>
				<verse number="33">И свеза га Фараон Нехаон у Ривли, у земљи ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.</verse>
				<verse number="34">А царем постави Фараон Нехаон Елијакима, сина Јосијиног на место Јосије оца његовог, и преде му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умре онде.</verse>
				<verse number="35">А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповести Фараоновој, од сваког узимајући како беше цењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.</verse>
				<verse number="36">Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.</verse>
				<verse number="37">А он чињаше што је зло пред Господом сасвим како су чинили оци његови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">За његовог времена дође Навуходоносор цар вавилонски; и Јоаким му би слуга три године; потом одуста и одметну се од њега.</verse>
				<verse number="2">И Господ посла на њ чете халдејске и чете сирске и чете моавске и чете синова Амонових; посла их на Јуду да га потру, по речи Господњој коју говори преко слуга својих пророка.</verse>
				<verse number="3">По заповести Господњој зби се то Јуди да би га одбацио од себе за грехе Манасијине по свему што беше учинио;</verse>
				<verse number="4">И за крв праву коју беше пролио напунивши Јерусалим крви праве; зато Господ не хте опростити.</verse>
				<verse number="5">А остала дела Јоакимова и све што је учинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?</verse>
				<verse number="6">И почину Јоаким код отаца својих; а на његово се место зацари Јоахин.</verse>
				<verse number="7">А цар мисирски не изађе више из земље своје, јер цар вавилонски узе од реке мисирске до реке Ефрата све што беше цара мисирског.</verse>
				<verse number="8">Осамнаест година беше Јоахину кад се зацари, и царова три месеца у Јерусалиму. Матери му беше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима.</verse>
				<verse number="9">И он чињаше зло пред Господом сасвим како је чинио отац његов.</verse>
				<verse number="10">У то време дођоше слуге Навуходоносора, цара вавилонског на Јерусалим, и град би опкољен.</verse>
				<verse number="11">Дође и Навуходоносор, цар вавилонски на град кад га слуге његове опколише.</verse>
				<verse number="12">Тада Јоахин, цар Јудин изађе к цару вавилонском с матером својом и са слугама својим и с кнезовима својим и с дворанима својим; а цар га вавилонски зароби осме године свог царовања.</verse>
				<verse number="13">И однесе све благо дома Господњег и благо дома царског, и полупа све судове златне, које беше начинио Соломун, цар Израиљев за цркву Господњу, као што беше рекао Господ.</verse>
				<verse number="14">И пресели сав Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова, и све дрводеље и све коваче, не оста ништа осим сиромашног народа по земљи.</verse>
				<verse number="15">Одведе и Јоахина у Вавилон и матер цареву и жене цареве и дворане његове, и главаре земаљске одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон.</verse>
				<verse number="16">И све јунаке на број седам хиљада, и дрводеље и коваче, хиљаду, све што беху за војску одведе цар вавилонски у Вавилон у ропство.</verse>
				<verse number="17">И постави царем цар вавилонски на место Јоахиново Матанију, стрица његовог, и преде му име Седекија.</verse>
				<verse number="18">Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.</verse>
				<verse number="19">Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.</verse>
				<verse number="20">Јер од гнева Господњег зби се то Јерусалиму и Јуди, да их одбаци од себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.</verse>
				<verse number="2">И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.</verse>
				<verse number="3">И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.</verse>
				<verse number="4">Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.</verse>
				<verse number="5">Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.</verse>
				<verse number="6">И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише.</verse>
				<verse number="7">И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон.</verse>
				<verse number="8">А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског.</verse>
				<verse number="9">И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.</verse>
				<verse number="10">И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским.</verse>
				<verse number="11">А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски.</verse>
				<verse number="12">Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.</verse>
				<verse number="13">И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.</verse>
				<verse number="14">И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше,</verse>
				<verse number="15">И клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски,</verse>
				<verse number="16">Два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова;</verse>
				<verse number="17">Осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом.</verse>
				<verse number="18">Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара.</verse>
				<verse number="19">А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.</verse>
				<verse number="20">Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу.</verse>
				<verse number="21">А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.</verse>
				<verse number="22">А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог.</verse>
				<verse number="23">А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.</verse>
				<verse number="24">И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро.</verse>
				<verse number="25">Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи.</verse>
				<verse number="26">Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.</verse>
				<verse number="27">А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.</verse>
				<verse number="28">И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.</verse>
				<verse number="29">И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.</verse>
				<verse number="30">И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="13">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Адам, Сит, Енос,</verse>
				<verse number="2">Кајинан, Малелеило, Јаред,</verse>
				<verse number="3">Енох, Матусал, Ламех,</verse>
				<verse number="4">Ноје, Сим, Хам и Јафет.</verse>
				<verse number="5">Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Мосох и Тирас.</verse>
				<verse number="6">А синови Гомерови: Асхенас и Рафат и Тогарма.</verse>
				<verse number="7">А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим,</verse>
				<verse number="8">А синови Хамови: Хус и Мисраим, Фут и Ханан.</verse>
				<verse number="9">А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.</verse>
				<verse number="10">И Хус роди Неврода. Он први би силан на земљи.</verse>
				<verse number="11">А Мисраим роди Лудеје и Анамеје и Леавеје и Нафтухеје,</verse>
				<verse number="12">И Патросеје и Хаслухеје, од којих изиђоше Филистеји и Кафтореји.</verse>
				<verse number="13">А Ханан роди Сидона првенца свог, и Хета,</verse>
				<verse number="14">И Јевусеје и Амореје и Гергесеје,</verse>
				<verse number="15">И Јевеје и Арукеје и Асенеје,</verse>
				<verse number="16">И Арвадеје и Самареје и Аматеје.</verse>
				<verse number="17">Синови Симови: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам и Уз и Ул и Гетер и Месех.</verse>
				<verse number="18">А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.</verse>
				<verse number="19">А Еверу се родише два сина; једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља; а име брату његовом Јектан.</verse>
				<verse number="20">А Јектан роди Алмодада и Салефа и Асармота и Јараха,</verse>
				<verse number="21">И Адорама и Узала и Диклу,</verse>
				<verse number="22">И Евала и Авимаила и Саву,</verse>
				<verse number="23">И Офира и Евилу и Јовава: ти сви беху синови Јектанови.</verse>
				<verse number="24">Сим, Арфаксад, Сала,</verse>
				<verse number="25">Евер, Фалет, Рагав,</verse>
				<verse number="26">Серух, Нахор, Тара,</verse>
				<verse number="27">Аврам, то је Авраам.</verse>
				<verse number="28">Синови Аврамови: Исак и Исмаило.</verse>
				<verse number="29">Ово је племе њихово: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Авдеило и Мивсам.</verse>
				<verse number="30">Мисма и Дума, Маса, Адад и Тема,</verse>
				<verse number="31">Јетур, Нафис и Кедма; то су синови Исмаилови.</verse>
				<verse number="32">А синови Хетуре, иноче Аврамове: она роди Земрана и Јоксана и Мадана и Мадијана и Јесвока и Суја. А синови Јоксанови: Сава и Дедан.</verse>
				<verse number="33">А синови Мадијанови: Гефа и Ефер и Енох и Авида и Елдага. Ти сви беху синови Хетурини.</verse>
				<verse number="34">Тако Аврам роди Исака; а синови Исакови беху Исав и Израиљ.</verse>
				<verse number="35">Синови Исавови: Елифас, Рагуило и Јеус и Јеглом и Кореј.</verse>
				<verse number="36">Синови Елифасови: Теман и Омар, Софар и Готом, Кенез и Тамна и Амалик.</verse>
				<verse number="37">Синови Рагуилови: Нахат, Зара и Сома и Моза.</verse>
				<verse number="38">А синови Сирови: Лотан и Совал и Севегон и Ана и Дисон и Есер и Дисан.</verse>
				<verse number="39">А синови Лотанови: Хорије и Емам; а сестра Лотанова Тамна.</verse>
				<verse number="40">Синови Совалови: Елан и Манахат и Евал, Сефија и Онам. А синови Севегонови: Аије и Ана.</verse>
				<verse number="41">Синови Анини: Дисон, и синови Дисонови Амрам и Асван и Итран и Харан.</verse>
				<verse number="42">Синови Есерови: Валан и Заван и Јакан. Синови Дисанови: Уз и Аран.</verse>
				<verse number="43">А ово су цареви који цароваше у земљи едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљевим: Валак син Веоров, а граду му беше име Денава.</verse>
				<verse number="44">А кад умре Валак, зацари се на његово место Јовав, син Зарин од Восоре.</verse>
				<verse number="45">А кад умре Јовав, зацари се на његово место Асом од земље темановске.</verse>
				<verse number="46">А кад умре Асом, зацари се на његово место Адад син Варадов, који исече Мадијане у пољу моавском; а граду му беше име Гетем.</verse>
				<verse number="47">А кад умре Адад, зацари се на његово место Самада из Масекаса.</verse>
				<verse number="48">А кад умре Самада, зацари се на његово место Саул из Ровота на реци.</verse>
				<verse number="49">А кад умре Саул, зацари се на његово место Валенон, син Аховоров.</verse>
				<verse number="50">А кад умре Валенон, зацари се на његово место Адад; а град му се зваше Фогор, а жени му беше име Метевеила кћи Матраиде, кћери Мезовове.</verse>
				<verse number="51">А кад умре Адад, насташе кнезови у едомској: кнез Тамна, кнез Алва, кнез Јетет,</verse>
				<verse number="52">Кнез Оливема, кнез Ила, кнез Финон,</verse>
				<verse number="53">Кнез Кенез, кнез Теман, кнез Мивсар,</verse>
				<verse number="54">Кнез Магедило, кнез Ирам. То беху кнезови едомски.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ово су синови Израиљеви: Рувим, Симеун, Левије и Јуда, Исахар и Завулон,</verse>
				<verse number="2">Дан, Јосиф и Венијамин, Нефталим, Гад и Асир.</verse>
				<verse number="3">Синови Јудини: Ир и Авнан и Сила; та му три роди кћи Сувина Хананејка; али Ир првенац Јудин беше неваљао пред Господом, те га уби.</verse>
				<verse number="4">А Тамара, снаха његова роди му Фареса и Зару. Свега пет беше синова Јудиних.</verse>
				<verse number="5">Синови Фаресови: Есрон и Амул.</verse>
				<verse number="6">А синови Зарини: Зимрије и Етан и Еман и Халкол и Дара; свега пет.</verse>
				<verse number="7">И синови Хармијини: Ахан, који смути Израиља огрешивши се о ствари проклете.</verse>
				<verse number="8">А синови Етанови: Азарија.</verse>
				<verse number="9">А синови Есронови, што му се родише: Јерамеило и Арам и Халев.</verse>
				<verse number="10">А Арам роди Аминадава, а Аминадав роди Насона, кнеза синова Јудиних;</verse>
				<verse number="11">А Насон роди Салмона; а Салмон роди Воза;</verse>
				<verse number="12">А Воз роди Овида; а Овид роди Јесеја;</verse>
				<verse number="13">А Јесеј роди првенца свог Елијава, и Авинадава другог и Саму трећег,</verse>
				<verse number="14">Натанаила четвртог, Радаја петог,</verse>
				<verse number="15">Осема шестог, Давида седмог,</verse>
				<verse number="16">И сестре му Серују и Авигеју. А синови Серујини беху Ависај и Јоав и Асаило, тројица.</verse>
				<verse number="17">А Авигеја роди Амасу; а отац Амасин беше Јетер Исмаиљац.</verse>
				<verse number="18">А Халев син Есронов роди с Азувом женом својом и с Јериотом синове, и синови му беху Јесер и Совав и Ардон.</verse>
				<verse number="19">А кад умре Азува, Халев се ожени Ефратом, која му роди Ора;</verse>
				<verse number="20">А Ор роди Урију, а Урија роди Веселеила.</verse>
				<verse number="21">Потом отиде Есрон ка кћери Махира оца Галадовог, и ожени се њом кад му беше шездесет година, и она му роди Сегува.</verse>
				<verse number="22">А Сегув роди Јаира, који имаше двадесет и три града у земљи галадској.</verse>
				<verse number="23">Јер узе Гесурејима и Сирцима села Јаирова и Кенат са селима његовим, шездесет градова. То све узеше синови Махира, оца Галадовог.</verse>
				<verse number="24">И кад умре Есрон у Халев-Ефрати, жена Есронова Авија роди му Асхора оца Текујанима.</verse>
				<verse number="25">А синови Јерамеила првенца Есроновог беху: првенац Арам, па Вуна и Орем и Осем и Ахија.</verse>
				<verse number="26">Имаше и другу жену Јерамеило, по имену Атару, она је мати Онамова.</verse>
				<verse number="27">А синови Арама првенца Јерамеиловог беху: Мас и Јамин и Екер.</verse>
				<verse number="28">И синови Онамови беху: Самај и Јадај; а синови Самајеви: Надав и Ависур.</verse>
				<verse number="29">И име жени Ависуровој беше Авихаила, која му роди Авана и Молоида.</verse>
				<verse number="30">А синови Надавови: Селед и Апаим; али Селед умре без деце.</verse>
				<verse number="31">А синови Апаилови: Јесеј; а синови Јесејеви: Сисан, и кћи Сисанова Алаја.</verse>
				<verse number="32">А синови Јадаја брата Самајевог: Јетер и Јонатан; али Јетер умре без деце.</verse>
				<verse number="33">А синови Јонатанови: Фалет и Заза. Ти беху синови Јерамеилови.</verse>
				<verse number="34">А Сисан не имаше синове него кћери; и имаше Сисан слугу Мисирца по имену Јарају.</verse>
				<verse number="35">Зато Сисан даде кћер своју Јараји, слузи свом за жену; а она му роди Атаја.</verse>
				<verse number="36">А Атај роди Натана; а Натан роди Завада;</verse>
				<verse number="37">А Завад роди Ефлата; а Ефлат роди Овида;</verse>
				<verse number="38">А Овид роди Јуја; а Јуј роди Азарију;</verse>
				<verse number="39">А Азарија роди Хелиса; а Хелис роди Елеасу;</verse>
				<verse number="40">А Елеаса роди Сисамаја; а Сисамај роди Салума;</verse>
				<verse number="41">А Салум роди Јекамију; а Јекамија роди Елисама.</verse>
				<verse number="42">А синови Халева брата Јерамеиловог беху: Миса првенац његов, отац Зифејима; па синови Марисе оца Хевроновог.</verse>
				<verse number="43">А синови Хевронови: Кореј и Тафуја и Рекем и Сема.</verse>
				<verse number="44">А Сема роди Рама оца Јоркоамовог; а Рекем роди Самаја.</verse>
				<verse number="45">А син Самајев беше Маон, а тај Маон би отац Вет-Суру.</verse>
				<verse number="46">И Гефа иноча Халевова роди Харана и Мосу и Газеса.</verse>
				<verse number="47">А синови Јадајеви: Ригем и Јотам и Гисан и Фелет и Гефа и Сагаф.</verse>
				<verse number="48">Маха иноча Халевова роди Севера и Тирхану.</verse>
				<verse number="49">Роди и Сагафа оца Мадманцима и Севу оца Махвинцима и Гавајанима; а кћи Халевова беше Ахса.</verse>
				<verse number="50">Ово беху синови Халева сина Ора првенца Ефратиног; Совал отац Киријат-Јариму,</verse>
				<verse number="51">Салма отац Витлејему, Ареф отац Вет-Гадеру.</verse>
				<verse number="52">А имаше синове Совал отац Киријат-Јариму: Ароја и Аси-Аменухота.</verse>
				<verse number="53">А породице Киријат-јаримске беху: Јетрани и Фућани и Сумаћани и Мисрајани. Од њих изиђоше Сараћани и Естаољани.</verse>
				<verse number="54">Синови Салмини: Витлејемци и Нетофаћани, Атароћани од дома Јоавовог, и Зорани, половина Манахаћана,</verse>
				<verse number="55">И породице писарске у Јавису, Тираћани, Симеаћани, Сухаћани; то су Кенеји, који се народише од Емата, оца дома Рихавовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А ово су синови Давидови који му се родише у Хеврону: првенац Амнон од Ахиноаме Језраељанке, други Данило од Авигеје Кармилке,</verse>
				<verse number="2">Трећи Авесалом, син Махе кћери Талмаја цара гесурског, четврти Адонија, син Агитин,</verse>
				<verse number="3">Пети Сефатија од Авитале, шести Итрам од Егле, жене његове.</verse>
				<verse number="4">Шести му се роди у Хеврону, где царова седам година и шест месеци, а тридесет и три царова у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">А ови му се родише у Јерусалиму: Самаја и Совав и Натан и Соломун, четири, од Витсавеје кћери Амилове.</verse>
				<verse number="6">И Јевар и Елисама и Елифалет,</verse>
				<verse number="7">И Нога и Нефег и Јафија,</verse>
				<verse number="8">И Елисама и Елијада и Елифелет, девет,</verse>
				<verse number="9">Све синови Давидови осим синова иноча његових и осим Тамаре, сестре његове.</verse>
				<verse number="10">А син Соломунов беше Ровоам, а његов син Авија, а његов син Аса, а његов син Јосафат,</verse>
				<verse number="11">А његов син Јорам, а његов син Охозија, а његов син Јоас.</verse>
				<verse number="12">А његов син Амасија, а његов син Азарија, а његов син Јотам,</verse>
				<verse number="13">А његов син Ахаз, а његов син Језекија, а његов син Манасија,</verse>
				<verse number="14">А његов син Амон, а његов син Јосија.</verse>
				<verse number="15">А синови Јосијини: првенац Јоанан, други Јоаким, трећи Седекија, четврти Салум.</verse>
				<verse number="16">А синови Јоакимови: Јехонија син му, и његов син Седекија.</verse>
				<verse number="17">А синови Јехоније сужња: Салатило син му.</verse>
				<verse number="18">А његови синови Малхирам и Федаја и Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија.</verse>
				<verse number="19">А синови Федајини: Зоровавељ и Симеј; а синови Зоровавељеви: Месулам и Ананија и сестра им Селомета.</verse>
				<verse number="20">А синови Месуламови: Асува и Оило и Варахија и Асадија и Јусавесед, пет.</verse>
				<verse number="21">А синови Ананијини: Фелатија и Јесаја, синови Рефајини, синови Арнанови, синови Овадијини, синови Сеханијини.</verse>
				<verse number="22">А синови Сеханијини: Семаја, и синови Семајини: Хатуш и Игеал и Варија и Неарија и Сафат, шест.</verse>
				<verse number="23">А синови Неаријини: Елиоинај и Језекија и Азрикам, три.</verse>
				<verse number="24">А синови Елионајеви: Одаја и Елијасив и Фелаја и Акув и Јоанан и Далаја и Анан, седам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Синови Јудини беху: Фарес, Есрон и Хармија и Ор и Совал.</verse>
				<verse number="2">А Реаја син Совалов роди Јата, а Јат роди Ахумаја и Лада. То су породице саратске.</verse>
				<verse number="3">А ово су од оца Итама: Језраел и Јесма и Једвас, а сестри њиховој беше име Аселелфонија.</verse>
				<verse number="4">И Фануило беше отац Гедору, и Есер отац Хусин. То беху синови Ора првенца Ефрате, оца Витлејемцима.</verse>
				<verse number="5">А Асхор отац Текујанима имаше две жене, Елу и Нару.</verse>
				<verse number="6">И Нара му роди Ахузама и Ефера и Темана и Ахастара. То су синови Нарини.</verse>
				<verse number="7">А синови Елини: Серед, Јесоар и Етнан.</verse>
				<verse number="8">А Кос роди Анува и Совиву и породице Ахарила сина Арумовог.</verse>
				<verse number="9">А Јавис беше славнији од своје браће, и мати му наде име Јавис говорећи: Родих га с болом.</verse>
				<verse number="10">И Јавис призва Бога Израиљевог говорећи: О да би ме благословио и раширио међе моје, и рука Твоја да би била са мном, и да би ме сачувао ода зла да ме не уцвели! И учини Бог за шта га моли.</verse>
				<verse number="11">А Хелув, брат Сујин роди Мехира. Он би отац Естонов.</verse>
				<verse number="12">А Естон роди Вет-Рафу и Фесеју и Техину, оца граду Нашу. То су људи Рихавови.</verse>
				<verse number="13">А синови Кенезови беху Готонило и Сераја. А синови Готонилови: Атат.</verse>
				<verse number="14">А Меонотај роди Офру; а Сераја роди Јоава, оца оних што живе у долини дрводељској, јер беху дрводеље.</verse>
				<verse number="15">А синови Халева сина Јефонијиног беху Ир, Ила и Нам. А син Илин беше Кенез.</verse>
				<verse number="16">А синови Јелелеилови: Зиф и Зифа, Тирија и Асареило.</verse>
				<verse number="17">А синови Езрини: Јетер и Меред и Ефер и Јалон; а жена Мередова роди Маријама и Самаја и Јесву, оца Естемоји.</verse>
				<verse number="18">А жена његова Јудија роди Јереда оца Гедору, и Евера оца Сохоту, и Јекутила оца Заноји. А то беху синови Витије, кћери Фараонове, којом се ожени Меред.</verse>
				<verse number="19">А синови жене Одијине, сестре Нама оца Кеили беху Гармија и Естемоја Махаћанин.</verse>
				<verse number="20">А синови Симонови: Амион и Рина и Вен-Анан и Тилон. А синови Јесејеви: Зохет и Вен-Зохет.</verse>
				<verse number="21">А синови Силе, сина Јудиног: Ир отац Лиху, и Лада отац Мариси, и породице дома платнарског, дома Асвејиног.</verse>
				<verse number="22">И Јоким и Хасивљани, и Јоас и Сараф, који владаху у моавској, и Јасуви-Лехем. Али то су старе ствари.</verse>
				<verse number="23">То беху лончари и живљаху у садовима и забранима, и беху онде код цара за његове послове.</verse>
				<verse number="24">Синови Симеунови: Немуило и Јамин, Јарив, Зера, Саул;</verse>
				<verse number="25">А његов син Салум, а његов син Мивсам, а његов син Мисма.</verse>
				<verse number="26">А синови Мисмини: Амуило син му, и његов син Захур, и његов син Симеј.</verse>
				<verse number="27">А Симеј имаше шеснаест синова и шест кћери; а браћа његова немаху много синова, и све породице њихове не беше тако много као синова Јудиних.</verse>
				<verse number="28">А живљаху у Вирсавеји и Молади и Асар-Суалу,</verse>
				<verse number="29">И у Вали и у Асему и у Толаду,</verse>
				<verse number="30">И у Ветуилу и у Орми и у Сиклагу,</verse>
				<verse number="31">И у Вет-Мархавоту и у Асар-Сусиму и у Вет-Виреју и у Сараиму. То беху градови њихови до цара Давида.</verse>
				<verse number="32">А села њихова беху Итам и Ајин, Римон и Тохен и Асан, пет градова,</verse>
				<verse number="33">И сва села њихова што беху око тих градова до Вала. То беху станови њихови по роду њиховом.</verse>
				<verse number="34">А Месовав и Јамлих и Јоса син Амасијин,</verse>
				<verse number="35">И Јоило и Јуј, син Јосивије сина Сераје сина Асиловог,</verse>
				<verse number="36">И Елиоинај и Јакова и Јесохаја и Асаја и Адило и Јесимило и Венаја,</verse>
				<verse number="37">И Зиса, син Сифија сина Алона сина Једаје сина Симрија сина Семајиног;</verse>
				<verse number="38">Ти именовани беху кнезови у породицама својим, и домови отаца њихових умножише се веома.</verse>
				<verse number="39">И зато отидоше у Гедор до источне стране долине да траже пашу стоци својој.</verse>
				<verse number="40">И нађоше пашу обилату и добру и земљу пространу и мирну и родну, јер пре онде живљаху који беху од Хама.</verse>
				<verse number="41">Ти, дакле, записани по имену дошавши за Језекије цара Јудиног разбише шаторе њихове и становнике који се нађоше онде, и побише их као проклете да не оста ниједан до данас, и населише се место њих, јер онде беше паше за стоку њихову.</verse>
				<verse number="42">А између њих, синова Симеунових, изиђе на гору Сир пет стотина људи, а поглавице им беху Фелатија и Неарија и Рефаја и Озило, синови Јесејеви.</verse>
				<verse number="43">И побише остатак што беху утекли између Амалика, и населише се онде до данашњег дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац,</verse>
				<verse number="2">Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;</verse>
				<verse number="3">Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,</verse>
				<verse number="4">Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,</verse>
				<verse number="5">А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,</verse>
				<verse number="6">А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог.</verse>
				<verse number="7">А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија,</verse>
				<verse number="8">А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.</verse>
				<verse number="9">Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској.</verse>
				<verse number="10">И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске.</verse>
				<verse number="11">А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе.</verse>
				<verse number="12">Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.</verse>
				<verse number="13">А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.</verse>
				<verse number="14">Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог.</verse>
				<verse number="15">Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових.</verse>
				<verse number="16">И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових.</verse>
				<verse number="17">Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="18">Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;</verse>
				<verse number="19">И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,</verse>
				<verse number="20">И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ.</verse>
				<verse number="21">И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских.</verse>
				<verse number="22">А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје.</verse>
				<verse number="23">А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили.</verse>
				<verse number="24">А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих.</verse>
				<verse number="25">Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих,</verse>
				<verse number="26">Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије.</verse>
				<verse number="2">А синови Катови: Амрам, Исар и Хеврон и Озило.</verse>
				<verse number="3">А синови Амрамови: Арон и Мојсије, и кћи Марија. А синови Аронови: Надав и Авијуд и Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="4">Елеазар роди Финеса; а Финес роди Ависују;</verse>
				<verse number="5">А Ависуја роди Вукија; а Вукије роди Озију;</verse>
				<verse number="6">А Озија роди Зерају; а Зераја роди Мерајота;</verse>
				<verse number="7">А Мерајот роди Амарију; а Амарија роди Ахитова;</verse>
				<verse number="8">А Ахитов роди Садока; а Садок роди Ахимаса;</verse>
				<verse number="9">А Ахимас роди Азарију; а Азарија роди Јоанана;</verse>
				<verse number="10">А Јоанан роди Азарију, који би свештеник у дому што сазида Соломун у Јерусалиму;</verse>
				<verse number="11">А Азарија роди Амарију; а Амарија роди Ахитова;</verse>
				<verse number="12">А Ахитов роди Садока; а Садок роди Салума;</verse>
				<verse number="13">А Салум роди Хелкију; а Хелкија роди Азарију;</verse>
				<verse number="14">А Азарија роди Серају; а Сераја роди Јоседека.</verse>
				<verse number="15">А Јоседек отиде кад Господ пресели Јудеје и Јерусалим руком Навуходоносоровом.</verse>
				<verse number="16">Синови Левијеви беху: Гирсон, Кат и Мерарије.</verse>
				<verse number="17">А ово су имена синовима Гирсоновим: Ловеније и Симеј.</verse>
				<verse number="18">А синови Катови беху: Амрам и Исар и Хеврон и Озило.</verse>
				<verse number="19">Синови Мераријеви: Молија и Мусија. И ово су породице левитске по оцима својим:</verse>
				<verse number="20">Гирсонова: Левеније син му, а његов син Јат, а његов син Зима,</verse>
				<verse number="21">А његов син Јоах, а његов син Идо, а његов син Зера, а његов син Јетрај.</verse>
				<verse number="22">Синови Катови: Аминадав син му, а његов син Кореј, а његов син Асир.</verse>
				<verse number="23">А његов син Елкана, а његов син Евијасаф, а његов син Асир,</verse>
				<verse number="24">А његов син Тахат, а његов син Урило, а његов син Озија, а његов син Саул.</verse>
				<verse number="25">А синови Елканини: Амасај и Ахимот,</verse>
				<verse number="26">Елкана; синови Елканини: Суфија син му, а његов син Махат;</verse>
				<verse number="27">А његов син Елијав, а његов син Јорам, а његов син Елкана.</verse>
				<verse number="28">А синови Самуилови: Васнија првенац, па Авија.</verse>
				<verse number="29">Синови Мераријеви: Молија, а његов син Ловеније, а његов син Симеј, а његов син Уза,</verse>
				<verse number="30">А његов син Симаја, а његов син Агија, а његов син Асаја.</verse>
				<verse number="31">А ово су које постави Давид да певају у дому Господњем, кад се намести ковчег,</verse>
				<verse number="32">Који служаху пред шатором од састанка певајући, док не сазида Соломун дом Господњи у Јерусалиму, и стајаху по реду свом у служби својој;</verse>
				<verse number="33">Ови су што стајаху и синови њихови: од синова Катових Еман, певач, син Јоила сина Самуила,</verse>
				<verse number="34">Сина Елкане, сина Јероама, сина Елила, сина Тоје,</verse>
				<verse number="35">Сина Суфа, сина Елкане, сина Мата, сина Амасаја,</verse>
				<verse number="36">Сина Елкане, сина Јоила, сина Азарије, сина Софоније,</verse>
				<verse number="37">Сина Тахате, сина Асира, сина Авиасафа, сина Кореја,</verse>
				<verse number="38">Сина Исара, сина Ката, сина Левија, сина Израиљевог.</verse>
				<verse number="39">И брат му Асаф, који му стајаше с десне стране; а Асаф беше син Варахије, сина Симеје,</verse>
				<verse number="40">Сина Михаила, сина Васије, сина Малхије,</verse>
				<verse number="41">Сина Етнија, сина Зера, сина Адаје,</verse>
				<verse number="42">Сина Етана, сина Зиме, сина Симеја,</verse>
				<verse number="43">Сина Јата, сина Гирсона, сина Левијевог.</verse>
				<verse number="44">А синови Мераријеви, браћа њихова, стајаху с леве стране Етан син Кисије, сина Авдија, сина Малуха,</verse>
				<verse number="45">Сина Асавије, сина Амасије, сина Хелкије,</verse>
				<verse number="46">Сина Амсије, сина Ваније, сина Самира,</verse>
				<verse number="47">Сина Молије, сина Мусије, сина Мерарије, сина Левијевог.</verse>
				<verse number="48">А браћа њихова, остали Левити, бише одређени на сву службу у шатору дома Божјег.</verse>
				<verse number="49">А Арон и синови његови паљаху на олтару за жртве паљенице и на олтару кадионом, вршећи све послове у светињи над светињама, и чинећи очишћење за Израиља по свему како је заповедио Мојсије, слуга Божји.</verse>
				<verse number="50">А ово су синови Аронови: Елеазар син му, а његов син Финес, а његов син Ависуја,</verse>
				<verse number="51">А његов син Вукије, а његов син Озије, а његов син Зераја,</verse>
				<verse number="52">А његов син Мерајот, а његов син Амарија, а његов син Ахитов,</verse>
				<verse number="53">А његов син Садок, а његов син Ахимас.</verse>
				<verse number="54">А ово су им станови по градовима њиховим у међама њиховим: синовима Ароновим од породице Катове допаде жребом,</verse>
				<verse number="55">И дадоше им Хеврон у земљи Јудиној, и подграђа његова око њега;</verse>
				<verse number="56">А поље градско и села његова дадоше Халеву сину Јефонијином;</verse>
				<verse number="57">Дадоше дакле синовима Ароновим градове Јудине: Хеврон уточиште, и Ливну и подграђа њена и Јатир и Естемоју и подграђа њена,</verse>
				<verse number="58">И Илон и подграђа његова Девир и подграђа његова,</verse>
				<verse number="59">И Асан и подграђа његова, и Вет-Семес и подграђа његова;</verse>
				<verse number="60">А од племена Венијаминовог: Гавају и подграђа њена, и Алемет и подграђа његова и Анатот и подграђа његова; свега градова њихових тринаест по породицама њиховим.</verse>
				<verse number="61">И осталим синовима Катовим од породице тог племена даше жребом од половине племена, од половине Манасијине десет градова.</verse>
				<verse number="62">А синовима Гирсоновим по породицама њиховим тринаест градова од племена Исахаровог и од племена Асировог и од племена Нефталимовог и од племена Манасијиног у Васану.</verse>
				<verse number="63">Синовима Мераријевим по породицама њиховим даше жребом од племена Рувимовог и од племена Гадовог и од племена Завулоновог дванаест градова.</verse>
				<verse number="64">Тако даше синови Израиљеви Левитима те градове и подграђа њихова.</verse>
				<verse number="65">И даде жребом од племена синова Јудиних и од племена сина Симеунових и од племена синова Венијаминових те градове, које именоваше поименце.</verse>
				<verse number="66">И онима који беху од рода синова Катових а градови њихови и међе њихове беху у племену Јефремовом,</verse>
				<verse number="67">Њима даше град за уточиште Сихем и подграђа његова у гори Јефремовој, и Гезер и подграђа његова,</verse>
				<verse number="68">И Јокнеам и подграђа његова, и Вет-Орон и подграђа његова,</verse>
				<verse number="69">И Ејалон и подграђа његова, и Гат-Римон и подграђа његова,</verse>
				<verse number="70">И од половине племена Манасијиног Анир и подграђа његова, и Вилеам, и подграђа његова, породицама синова Катових осталим.</verse>
				<verse number="71">А синовима Гирсоновим даше од породице половине племена Манасијиног Голан у Васану и подграђа његова, и Асарот и подграђа његова;</verse>
				<verse number="72">А од племена Исахаровог Кедес и подграђа његова, Даврат и подграђа његова,</verse>
				<verse number="73">И Рамот и подграђа његова, и Аним и подграђа његова;</verse>
				<verse number="74">А од племена Асировог Масал и подграђа његова, и Авдон и подграђа његова,</verse>
				<verse number="75">И Хукок и подграђа његова, и Реов и подграђа његова;</verse>
				<verse number="76">А од племена Нефталимовог Кедес у Галилеји и подграђа његова, и Амон и подграђа његова, и Киријатајим и подграђа његова.</verse>
				<verse number="77">Синовима Мераријевим осталим даше од племена Завулоновог Римон и подграђа његова, Тавор и подграђа његова;</verse>
				<verse number="78">А преко Јордана према Јерихону на источну страну Јордана, од племена Рувимовог Восор у пустињи и подграђа његова, и Јасу и подграђа њена,</verse>
				<verse number="79">И Кедимот и подграђа његова, и Мифат и подграђа његова;</verse>
				<verse number="80">И од племена Гадовог Рамот у Галилеји и подграђа његова, и Маханаим и подграђа његова,</verse>
				<verse number="81">И Есевон и подграђа његова, и Језир и подграђа његова.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А синови Исахарови беху: Толам и Фуја и Јасуф и Симрон, четворица.</verse>
				<verse number="2">А синови Толини: Озије и Рефаја и Јерило и Јамај и Јефсам и Самуило, поглавари отачких домова својих од Толе, храбри људи у породицама својим; беше их за времена Давидовог на број двадесет и две хиљаде и шест стотина.</verse>
				<verse number="3">А синови Озијеви: Израја, и синови Израјини: Михаило и Овадија и Јоило и Јесија, скупа пет поглавара.</verse>
				<verse number="4">И с њима у породицама њиховим по домовима отаца њихових беше војника тридесет и шест хиљада, јер имаху много жена и синова.</verse>
				<verse number="5">И браће њихове по свим домовима Исахаровим, храбрих људи, беше осамдесет и седам хиљада, свега избројаних.</verse>
				<verse number="6">Синови Венијаминови: Вела и Вехер и Једиаило, тројица.</verse>
				<verse number="7">А синови Велини: Есвон и Озије и Озило и Јеримот и Ирије, пет поглавара дома отачких, храбри људи; на број их беше двадесет и две хиљаде и тридесет и четири.</verse>
				<verse number="8">А синови Вехерови: Земира и Јоас и Елијезер и Елиоинај и Амрије и Јеримот и Авијам и Анатот и Аламет, сви синови Вехерови.</verse>
				<verse number="9">И избројаних по породицама својим, по поглаварима отачког дома свог, беше их двадесет хиљада и двеста храбрих људи.</verse>
				<verse number="10">А синови Једиаилови: Валан, и синови Валанови: Јеус и Венијамин и Ехуд и Ханана и Зитан и Тарсис и Ахисар.</verse>
				<verse number="11">Свих ових синова Једиаилових по поглаварима породица отачких, храбрих људи, беше седамдесет хиљада и двеста, који иђаху на војску.</verse>
				<verse number="12">И Суфеји и Упеји беху синови Ирови, и Усеји синови Ахирови.</verse>
				<verse number="13">Синови Нефталимови: Јасило и Гуније и Јесер и Салум, синови Валини.</verse>
				<verse number="14">Синови Манасијини: Азрило, ког му жена роди; иноча његова Сирка роди Махира, оца Галадовог;</verse>
				<verse number="15">А Махир се ожени код Упеја и Суфеја, а име сестри њиховој беше Маха; а име другом беше Салпад; а Салпад имаше кћери.</verse>
				<verse number="16">А Маха, жена Махирова роди сина, коме наде име Фарес, а брату му наде име Серес, а његови синови беху Улам и Ракем.</verse>
				<verse number="17">И синови Уламови: Ведан. То су синови Галада сина Махира сина Манасијиног.</verse>
				<verse number="18">А сестра његова Амолекета роди Исуда и Авијезера и Малу.</verse>
				<verse number="19">А синови Семидини беху Ахијан и Сихем и Лихија и Анијам.</verse>
				<verse number="20">А синови Јефремови: Сутала, а његов син Ведер, а његов син Техат, а његов син Елеад, а његов син Тахат,</verse>
				<verse number="21">А његов син Завад, а његов син Сутало и Есер и Елеад. А њих убише људи из Гата, рођени у земљи, јер сиђоше да им узму стоку.</verse>
				<verse number="22">Зато тужаше Јефрем отац њихов дуго време, и дођоше браћа његова да га теше.</verse>
				<verse number="23">Потом леже са женом својом, а она затрудне и роди сина, и он му наде име Верија, јер несрећа задеси дом њихов.</verse>
				<verse number="24">И кћи му беше Сера, која сазида Вет-Орон доњи и горњи и Узен-Серу.</verse>
				<verse number="25">И син му беше Рефа и Ресеф, а његов син беше Тела, а његов син Тахан,</verse>
				<verse number="26">А његов син Ладан, а његов син Амијуд, а његов син Елисама,</verse>
				<verse number="27">А његов син Нон, а његов син Исус.</verse>
				<verse number="28">А достојање њихово и насеље беше Ветиљ и села његова, и с истока Наран, а са запада Гезер и села његова, и Сихем и села његова до Газе и села њених.</verse>
				<verse number="29">И покрај синова Манасијиних Вет-Сан и села његова, Танах и села његова, Мегидон и села његова, Дор и села његова; ту наставаху синови Јосифа, сина Израиљевог.</verse>
				<verse number="30">Синови Асирови беху Јемна и Јесва и Јесвај и Верија, и Сера, сестра његова.</verse>
				<verse number="31">И синови Веријини: Евер и Малхило; овај је отац Вирзавитов.</verse>
				<verse number="32">А Евер роди Јаклита и Сомира и Хотама и Сију, сестру њихову.</verse>
				<verse number="33">А синови Јафлитови беху: Фасах и Витал и Асват; то беху синови Јафлитови.</verse>
				<verse number="34">А синови Сомирови: Ахије и Рога, Јехува и Арам.</verse>
				<verse number="35">А синови Елема, брата његовог: Софа и Јемна и Селис и Амал.</verse>
				<verse number="36">Синови Софини: Суја и Арнефер и Согал и Верије и Јемра,</verse>
				<verse number="37">И Восор и Од и Сама и Силиса и Итран и Веира.</verse>
				<verse number="38">А синови Јетерови: Јефонија и Фиспа и Аратак.</verse>
				<verse number="39">И синови Улини: Арах и Анило и Рисија.</verse>
				<verse number="40">Сви ови беху синови Асирови, поглавари домова отачких, изабрани, храбри људи, поглавари међу кнезовима. Беше их за војску на број двадесет и шест хиљада људи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А Венијамин роди Велу првенца свог, Асвила другог, и Ару трећег,</verse>
				<verse number="2">Ноја четвртог, и Рафу петог.</verse>
				<verse number="3">А синови Велини беху: Адар и Гира и Авијуд,</verse>
				<verse number="4">И Ависија и Наман и Ахоја,</verse>
				<verse number="5">И Гира и Сефуван и Урам.</verse>
				<verse number="6">А ови беху синови Ехудови, беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Гаваји, те их преселише у Манахат:</verse>
				<verse number="7">Наман и Ахија и Гира, он их пресели; и роди Узу и Ахијуда.</verse>
				<verse number="8">А Сарајим, пошто их посла, роди синове у земљи моавској с Усимом и Варом женама својим.</verse>
				<verse number="9">Роди с Одесом, женом својом Јовава и Сивију и Мису и Малхама,</verse>
				<verse number="10">И Јеуса и Сахију и Мирму; ти беху синови његови, поглавари домова отачких.</verse>
				<verse number="11">А с Усимом роди Авитова и Елфала.</verse>
				<verse number="12">И синови Елфалови беху: Евер и Мисам и Самед; он сазида Онан и Лод и села његова;</verse>
				<verse number="13">И Верија и Сема, који беху поглавари домова отачких онима који живљаху у Ејалону; он испираше становнике гатске;</verse>
				<verse number="14">А Ахио, Сасак и Јеремот,</verse>
				<verse number="15">И Зевадија и Арад и Адер,</verse>
				<verse number="16">И Михаило и Јеспа и Јоха беху синови Веријини;</verse>
				<verse number="17">А Завадија и Месулам и Езекије и Евер,</verse>
				<verse number="18">И Исмерај и Језлија и Јовав беху синови Елфалови;</verse>
				<verse number="19">А Јаким и Зихрије и Зивдије,</verse>
				<verse number="20">И Елинај и Зилтај и Елило,</verse>
				<verse number="21">И Адаја и Вераја и Симрат беху синови Семини;</verse>
				<verse number="22">А Јесван и Евер и Елило,</verse>
				<verse number="23">И Авдон и Зихрије и Анан,</verse>
				<verse number="24">И Ананија и Елам и Антонија,</verse>
				<verse number="25">И Јефедија и Фануило беху синови Сасакови;</verse>
				<verse number="26">А Самсерај и Сеарија и Готолија,</verse>
				<verse number="27">И Јересија и Илија и Зихрије беху синови Јероамови.</verse>
				<verse number="28">То беху поглавари домова отачких по породицама својим, и наставаху у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="29">А у Гаваону наставаше отац Гаваону; а жени му беше име Маха.</verse>
				<verse number="30">А син првенац његов беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Надав,</verse>
				<verse number="31">И Гедор и Ахијо и Захер,</verse>
				<verse number="32">И Миклот, који роди Симеју. И они живљаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.</verse>
				<verse number="33">А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.</verse>
				<verse number="34">А син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху;</verse>
				<verse number="35">А Мишини синови беху: Фитон и Малех и Тареја и Ахаз.</verse>
				<verse number="36">А Ахаз роди Јоаду; а Јоада роди Алемета и Азмавета и Зимрија. А Зимрије роди Мосу;</verse>
				<verse number="37">А Моса роди Винеју; а његов син беше Рафа, а његов син Елеаса, а његов син Асило.</verse>
				<verse number="38">А Асило имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија, и Овадија и Анан. Ти сви беху синови Асилови.</verse>
				<verse number="39">А синови Исека брата његовог: Улам првенац му, Јеус други, и Елифелет трећи.</verse>
				<verse number="40">И беху синови Уламови јунаци, који натезаху лук, и имаху много синова и унука, сто и педесет. Сви ти беху од синова Венијаминових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И тако сав Израиљ би избројан, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје.</verse>
				<verse number="2">А који пре наставаху на достојању свом по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји,</verse>
				<verse number="3">Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудиних и синова Венијаминових и од синова Јефремових и Манасијиних:</verse>
				<verse number="4">Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудиног;</verse>
				<verse number="5">И од синова Силонових: Асаја првенац и синови његови;</verse>
				<verse number="6">А од синова Зериних Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет;</verse>
				<verse number="7">А од синова Венијаминових Салуј син Месулама сина Одује, сина Асенујиног,</verse>
				<verse number="8">И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријевог, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијиног;</verse>
				<verse number="9">И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви беху људи поглавари од породица по домовима отаца својих.</verse>
				<verse number="10">А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин,</verse>
				<verse number="11">И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Господњем,</verse>
				<verse number="12">И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијиног, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемита, сина Имировог;</verse>
				<verse number="13">И браће њихове, поглавара отачких домова својих, хиљада и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем.</verse>
				<verse number="14">А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијиног, између синова Мераријевих;</verse>
				<verse number="15">И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Захрија, сина Асафовог;</verse>
				<verse number="16">И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутуновог, и Варахија син Асе сина Елканиног, који становаше у селима нетофатским.</verse>
				<verse number="17">И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум беше поглавар.</verse>
				<verse number="18">Он до сада беше на вратима царским к истоку; то беху вратари по четама синова Левијевих.</verse>
				<verse number="19">А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејевог, и браћа његова од дома оца његовог, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у логору Господњем чуваху улазак;</verse>
				<verse number="20">А над њима беше старешина Финес, син Елеазаров, и Господ беше с њим.</verse>
				<verse number="21">Захарија син Меселемијин беше вратар шатора од састанка.</verse>
				<verse number="22">Свих ових изабраних за вратаре на праговима беше двеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило виделац поставише их ради верности њихове,</verse>
				<verse number="23">Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњег, дома од шатора.</verse>
				<verse number="24">На четири стране беху вратари: на истоку, на западу, на југу и на северу.</verse>
				<verse number="25">И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје време да су с њима.</verse>
				<verse number="26">Јер у служби беху свагда четири прва вратара, Левита, и беху постављени над клетима и над ризницама дома Божјег.</verse>
				<verse number="27">И око дома Божијег ноћиваху, јер на њима беше стража и дужни беху отворити свако јутро.</verse>
				<verse number="28">И неки од њих беху над посуђем службеним, јер га на број уношаху и на број изношаху.</verse>
				<verse number="29">А неки од њих беху постављени над другим стварима и над свим стварима посвећеним, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима.</verse>
				<verse number="30">А неки синови свештенички готовљаху маст од тих мириса.</verse>
				<verse number="31">А Мататија између Левита, првенац Салумов од породице Корејеве, беше над стварима које се пеку у тави.</verse>
				<verse number="32">А између синова Катових, браће њихове, беху неки над хлебом постављеним, готовећи га сваке суботе.</verse>
				<verse number="33">Између њих беху и певачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клетима без другог посла, јер дан и ноћ беху у свом послу.</verse>
				<verse number="34">То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="35">А у Гаваону становаше Јехило, отац Гаваону; а име жени његовој беше Маха;</verse>
				<verse number="36">А син му првенац беше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав,</verse>
				<verse number="37">И Гедор, и Ахајо и Захарија и Милкот;</verse>
				<verse number="38">А Миклот роди Симеана; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.</verse>
				<verse number="39">А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.</verse>
				<verse number="40">И син Јонатанов беше Меривал; а Меривал роди Миху.</verse>
				<verse number="41">А синови Мишини беху: Фитон и Мелех и Тареја.</verse>
				<verse number="42">А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрија роди Мосу;</verse>
				<verse number="43">А Моса роди Винеју; а његов син беше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило.</verse>
				<verse number="44">Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А Филистеји се побише с Израиљем, и побегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.</verse>
				<verse number="2">И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.</verse>
				<verse number="3">И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца.</verse>
				<verse number="4">И рече Саул момку који му ношаше оружје: Извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хте момак који му ношаше оружје, јер га беше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ.</verse>
				<verse number="5">А кад момак који му ношаше оружје виде где умре Саул, баци се и он на свој мач, и умре.</verse>
				<verse number="6">Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно.</verse>
				<verse number="7">А кад сви Израиљци који беху у долини видеше где побегоше Израиљци и где погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима.</verse>
				<verse number="8">А сутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове где леже на гори Гелвуји.</verse>
				<verse number="9">И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу филистејску на све стране да се објави код лажних богова њихових и по народу.</verse>
				<verse number="10">И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му обесише у кући Дагоновој.</verse>
				<verse number="11">А кад чуше сви у Јавису галадском све што учинише Филистеји од Саула,</verse>
				<verse number="12">Подигоше се сви јунаци и узеше тело Саулово и телеса синова његових, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.</verse>
				<verse number="13">И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша речи Господње и што тражи да пита дух врачарски,</verse>
				<verse number="14">А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида, сина Јесејевог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.</verse>
				<verse number="2">И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.</verse>
				<verse number="3">Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.</verse>
				<verse number="4">Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.</verse>
				<verse number="5">И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.</verse>
				<verse number="6">Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.</verse>
				<verse number="7">После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.</verse>
				<verse number="8">И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.</verse>
				<verse number="9">И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.</verse>
				<verse number="10">А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;</verse>
				<verse number="11">И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.</verse>
				<verse number="12">А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.</verse>
				<verse number="13">Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,</verse>
				<verse number="14">А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.</verse>
				<verse number="15">И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.</verse>
				<verse number="16">А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.</verse>
				<verse number="17">И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?</verse>
				<verse number="18">Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.</verse>
				<verse number="19">И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.</verse>
				<verse number="20">И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;</verse>
				<verse number="21">Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.</verse>
				<verse number="22">Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.</verse>
				<verse number="23">Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.</verse>
				<verse number="24">То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.</verse>
				<verse number="25">Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.</verse>
				<verse number="26">Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,</verse>
				<verse number="27">Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,</verse>
				<verse number="28">Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,</verse>
				<verse number="29">Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,</verse>
				<verse number="30">Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,</verse>
				<verse number="31">Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,</verse>
				<verse number="32">Урај од потока гаских, Авило из Арвата,</verse>
				<verse number="33">Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,</verse>
				<verse number="34">Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,</verse>
				<verse number="35">Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,</verse>
				<verse number="36">Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,</verse>
				<verse number="37">Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,</verse>
				<verse number="38">Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,</verse>
				<verse number="39">Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,</verse>
				<verse number="40">Ира Јетранин, Гарив Јетранин,</verse>
				<verse number="41">Урија Хетејин, Завад син Алајев,</verse>
				<verse number="42">Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,</verse>
				<verse number="43">Анан син Масин, и Јосафат из Митне,</verse>
				<verse number="44">Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,</verse>
				<verse number="45">Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,</verse>
				<verse number="46">Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,</verse>
				<verse number="47">Елило и Овид и Јасило из Месоваје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А ово су који дођоше Давиду у Сиклаг док се још кријаше од Саула сина Кисовог, и беху међу јунацима помажући у рату,</verse>
				<verse number="2">Наоружани луком, из десне руке и из леве гађаху камењем и из лука стрелама, између браће Саулове, од племена Венијаминовог:</verse>
				<verse number="3">Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет синови Азмаветови, и Вераха и Јуј из Анатота,</verse>
				<verse number="4">И Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија и Јазило и Јоанан и Јозавад од Гедирота,</verse>
				<verse number="5">Елузај и Јеримот и Валија и Семарија и Сефатија од Аруфа,</verse>
				<verse number="6">Елкана и Јесија и Азареило и Јоезер и Јасовеам Коријани,</verse>
				<verse number="7">И Јоила и Зевадија синови Јероамови из Гедора.</verse>
				<verse number="8">И од племена Гадовог пребегоше Давиду у град у пустињу храбри јунаци, вешти боју, наоружани штитом и копљем, којима лице беше као лице лавовско и беху брзи као срне по горама:</verse>
				<verse number="9">Есер први, Овадија други, Елијав трећи,</verse>
				<verse number="10">Мисмана четврти, Јеремија пети,</verse>
				<verse number="11">Атај шести, Елило седми,</verse>
				<verse number="12">Јоанан осми, Елзавал девети,</verse>
				<verse number="13">Јеремија десети, Мохванај једанаести.</verse>
				<verse number="14">То беху између синова Гадових поглавари у војсци, најмањи над стотином, а највећи над хиљадом.</verse>
				<verse number="15">Они пређоше преко Јордана првог месеца кад се разли преко свих брегова својих, и отераше све из долина на исток и на запад.</verse>
				<verse number="16">А дођоше и од синова Венијаминових и Јудиних к Давиду у град.</verse>
				<verse number="17">И изиђе им Давид на сусрет, и говорећи рече им: Ако мира ради идете к мени, да ми помогнете, срце ће се моје здружити с вама; ако ли сте дошли да ме издате непријатељима мојим, неправде нема на мени, нека види Господ отаца наших и нека суди.</verse>
				<verse number="18">Тада дух дође на Амасаја поглавара међу војводама, те рече: Твоји смо, Давиде, и с тобом ћемо бити, сине Јесејев; мир, мир теби и помагачима твојим јер ти помаже Бог твој. Тако их прими Давид, и постави их међу поглаваре над четама.</verse>
				<verse number="19">И од синова Манасијиних неки пребегоше Давиду кад иђоше с Филистејима на Саула у бој, али им не помогоше; јер кнезови филистејски договоривши се вратише га говорећи: На погибао нашу пребегнуће господару свом Саулу.</verse>
				<verse number="20">Кад се враћаше у Сиклаг, пребегоше к њему из племена Манасијиног: Адна и Јозавад и Једиаило и Михаило и Јозавад и Елиуј и Салтај, хиљадници у племену Манасијином.</verse>
				<verse number="21">И они помагаху Давиду против чета, јер храбри јунаци беху сви, те посташе војводе у његовој војсци.</verse>
				<verse number="22">Јер сваки дан долажаху к Давиду у помоћ, докле поста велика војска као војска Божија.</verse>
				<verse number="23">А ово је број људи наоружаних за војску који дођоше к Давиду у Хеврон да пренесу царство Саулово на њ по речи Господњој:</verse>
				<verse number="24">Синова Јудиних који ношаху штит и копље шест хиљада и осам стотина наоружаних за војску;</verse>
				<verse number="25">Синова Симеунових храбрих војника седам хиљада и сто;</verse>
				<verse number="26">Синова Левијевих четири хиљаде и шест стотина;</verse>
				<verse number="27">И Јодај поглавар између синова Аронових и с њим три хиљаде и седам стотина;</verse>
				<verse number="28">И Садок младић, храбар јунак, и од дома оца његовог двадесет и два кнеза;</verse>
				<verse number="29">И синова Венијаминових, браће Саулове, три хиљаде; јер их се многи још држаху дома Сауловог;</verse>
				<verse number="30">И синова Јефремових двадесет хиљада и осам стотина храбрих јунака, људи на гласу у породицама отаца својих;</verse>
				<verse number="31">А од половине племена Манасијиног осамнаест хиљада, који бише именовани поименце да дођу да поставе Давида царем;</verse>
				<verse number="32">И синова Исахарових, који добро разумеваху времена да би знали шта ће чинити Израиљ, кнезова њихових двеста, и сва браћа њихова слушаху их;</verse>
				<verse number="33">Синова Завулонових, који иђаху на војску и наоружани беху за бој свакојаким оружјем, педесет хиљада, који се постављаху у врсте поузданог срца;</verse>
				<verse number="34">А од племена Нефталимовог хиљаду поглавара и с њима тридесет и седам хиљада са штитовима и копљима;</verse>
				<verse number="35">А од племена Дановог двадесет и осам хиљада и шест стотина наоружаних за бој;</verse>
				<verse number="36">А од племена Асировог четрдесет хиљада војника вештих поставити се за бој;</verse>
				<verse number="37">А оних испреко Јордана од племена Рувимовог и Гадовог и од половине племена Манасијиног, сто и двадесет хиљада са свакојаким оружјем убојитим.</verse>
				<verse number="38">Сви ови војници у војничком реду дођоше целог срца у Хеврон да поставе Давида царем над свим Израиљем. А и остали сви Израиљци беху сложни да царем поставе Давида.</verse>
				<verse number="39">И беху онде с Давидом три дана једући и пијући, јер им браћа беху приправила.</verse>
				<verse number="40">А и они који беху близу њих, дори до Исахара и Завулона и Нефталима, доношаху хлеба на магарцима и на камилама и на мазгама и на воловима, јела, брашна, смокава и сувог грожђа и вина и уља, волова, оваца изобила; јер беше радост у Израиљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,</verse>
				<verse number="2">И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,</verse>
				<verse number="3">Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.</verse>
				<verse number="4">А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.</verse>
				<verse number="5">И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.</verse>
				<verse number="6">И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.</verse>
				<verse number="7">И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.</verse>
				<verse number="8">А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.</verse>
				<verse number="9">А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.</verse>
				<verse number="10">И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.</verse>
				<verse number="11">И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.</verse>
				<verse number="12">И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?</verse>
				<verse number="13">И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.</verse>
				<verse number="14">И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.</verse>
				<verse number="2">И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.</verse>
				<verse number="3">И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.</verse>
				<verse number="4">И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,</verse>
				<verse number="5">И Јевар и Елисуја и Елфалет,</verse>
				<verse number="6">И Нога и Нефег и Јафија</verse>
				<verse number="7">И Елисама и Велијада и Елифалет.</verse>
				<verse number="8">А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.</verse>
				<verse number="9">И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.</verse>
				<verse number="10">Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.</verse>
				<verse number="11">Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.</verse>
				<verse number="12">И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.</verse>
				<verse number="13">А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.</verse>
				<verse number="14">И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.</verse>
				<verse number="15">И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.</verse>
				<verse number="16">И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.</verse>
				<verse number="17">И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.</verse>
				<verse number="2">Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века.</verse>
				<verse number="3">И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио.</verse>
				<verse number="4">Скупи Давид и синове Аронове и Левите,</verse>
				<verse number="5">Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;</verse>
				<verse number="6">Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет;</verse>
				<verse number="7">Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;</verse>
				<verse number="8">Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста;</verse>
				<verse number="9">Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет;</verse>
				<verse number="10">Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.</verse>
				<verse number="11">Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,</verse>
				<verse number="12">И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио.</verse>
				<verse number="13">Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба.</verse>
				<verse number="14">И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="15">И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама.</verse>
				<verse number="16">И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело.</verse>
				<verse number="17">И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног;</verse>
				<verse number="18">И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.</verse>
				<verse number="19">И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане;</verse>
				<verse number="20">А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,</verse>
				<verse number="21">А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.</verse>
				<verse number="22">А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт.</verse>
				<verse number="23">А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега.</verse>
				<verse number="24">А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега.</verse>
				<verse number="25">И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем.</verse>
				<verse number="26">И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова.</verse>
				<verse number="27">И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.</verse>
				<verse number="28">И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.</verse>
				<verse number="29">А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.</verse>
				<verse number="2">Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.</verse>
				<verse number="3">И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.</verse>
				<verse number="4">Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:</verse>
				<verse number="5">Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,</verse>
				<verse number="6">А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.</verse>
				<verse number="7">У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:</verse>
				<verse number="8">Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.</verse>
				<verse number="9">Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.</verse>
				<verse number="10">Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.</verse>
				<verse number="11">Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.</verse>
				<verse number="12">Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.</verse>
				<verse number="13">Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.</verse>
				<verse number="14">Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.</verse>
				<verse number="15">Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.</verse>
				<verse number="16">Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,</verse>
				<verse number="17">То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,</verse>
				<verse number="18">Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.</verse>
				<verse number="19">Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.</verse>
				<verse number="20">Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.</verse>
				<verse number="21">Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:</verse>
				<verse number="22">Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.</verse>
				<verse number="23">Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.</verse>
				<verse number="24">Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.</verse>
				<verse number="25">Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.</verse>
				<verse number="26">Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.</verse>
				<verse number="27">Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.</verse>
				<verse number="28">Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.</verse>
				<verse number="29">Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.</verse>
				<verse number="30">Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.</verse>
				<verse number="31">Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.</verse>
				<verse number="32">Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.</verse>
				<verse number="33">Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.</verse>
				<verse number="34">Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="35">И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.</verse>
				<verse number="36">Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.</verse>
				<verse number="37">И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,</verse>
				<verse number="38">И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;</verse>
				<verse number="39">А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,</verse>
				<verse number="40">Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,</verse>
				<verse number="41">И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,</verse>
				<verse number="42">С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.</verse>
				<verse number="43">Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.</verse>
				<verse number="2">А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.</verse>
				<verse number="3">Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:</verse>
				<verse number="4">Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.</verse>
				<verse number="5">Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,</verse>
				<verse number="6">Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?</verse>
				<verse number="7">Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.</verse>
				<verse number="8">И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.</verse>
				<verse number="9">И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,</verse>
				<verse number="10">И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.</verse>
				<verse number="11">И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.</verse>
				<verse number="12">Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.</verse>
				<verse number="13">Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.</verse>
				<verse number="14">Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.</verse>
				<verse number="15">По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.</verse>
				<verse number="16">Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?</verse>
				<verse number="17">И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.</verse>
				<verse number="18">Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?</verse>
				<verse number="19">Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.</verse>
				<verse number="20">Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.</verse>
				<verse number="21">Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира</verse>
				<verse number="22">Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.</verse>
				<verse number="23">И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.</verse>
				<verse number="24">Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.</verse>
				<verse number="25">Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.</verse>
				<verse number="26">Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.</verse>
				<verse number="27">Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А после тога поби Давид Филистеје и покори их, и узе Гат и села његова из руку филистејских.</verse>
				<verse number="2">Поби и Моавце, и посташе Моавци слуге Давидове и плаћаше му данак.</verse>
				<verse number="3">Разби Давид и Адад-Езера цара совског у Емату изашав да рашири власт своју до реке Ефрата.</verse>
				<verse number="4">И узе му Давид хиљаду кола и седам хиљада коњика и двадесет хиљада пешака, и подреза Давид жиле свим коњима колским, само остави за сто кола.</verse>
				<verse number="5">А беху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару совском, и Давид поби двадесет и две хиљаде Сираца.</verse>
				<verse number="6">И намести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.</verse>
				<verse number="7">И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.</verse>
				<verse number="8">И из Тивата и из Хуна градова Адад-Езерових однесе Давид силну бронзу, од које Соломун начини море бронзано и ступове и посуђе бронзано.</verse>
				<verse number="9">А кад ћу Тоја цар ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езера, цара совског,</verse>
				<verse number="10">Посла Адорама, сина свог к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат са Адад-Езером и свакојаких заклада златних и сребрних и бронзаних.</verse>
				<verse number="11">Па и то цар Давид посвети са сребром и златом што беше узео од свих народа, од Едомаца и од Моаваца и од синова Амонових и од Филистеја и од Амалика.</verse>
				<verse number="12">И Ависај син Серујин поби осамнаест хиљада Идумејаца у сланој долини.</verse>
				<verse number="13">И намести војску по Идумеји, и сви Идумејци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.</verse>
				<verse number="14">Тако царова Давид над свим Израиљем судећи и дајући правду свему народу свом.</verse>
				<verse number="15">И Јоав, син Серујин беше над војском, а Јосафат син Ахилудов паметар,</verse>
				<verse number="16">А Садок син Ахитовов и Авимелех син Авијатаров свештеници, а Суса писар,</verse>
				<verse number="17">А Венаја, син Јодајев беше над Херетејима и Фелетејима, а синови Давидови први до цара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А после тога умре Нас, цар синова Амонових, и зацари се син његов на његово место.</verse>
				<verse number="2">И рече Давид: Да учиним милост Ануну сину Насовом, јер је отац његов начинио мени милост. И посла Давид посланике да га потеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амонових к Ануну да га потеше.</verse>
				<verse number="3">А кнезови синова Амонових рекоше Ануну, господару свом: Мислиш да је Давид зато послао људе да те потеше што је рад учинити част оцу твом? А нису зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?</verse>
				<verse number="4">Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и одсече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.</verse>
				<verse number="5">А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи беху грдно осрамоћени, и поручи им цар: Седите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.</verse>
				<verse number="6">А кад видеше синови Амонови где се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше хиљаду таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.</verse>
				<verse number="7">И најмише тридесет и две хиљаде кола и цара од Махе с народом његовим, који дођоше и стадоше у логор према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.</verse>
				<verse number="8">А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.</verse>
				<verse number="9">И изиђоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше беху за се у пољу.</verse>
				<verse number="10">И Јоав видећи намештену војску према себи спред и састраг, узе одабране из све војске израиљске, и намести их према Сирцима.</verse>
				<verse number="11">А остали народ предаде Ависају, брату свом; и наместише их према синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="12">И рече: Ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.</verse>
				<verse number="13">Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога свог; а Господ нека учини шта му је драго.</verse>
				<verse number="14">Тада Јоав и народ који беше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побегоше испред њих.</verse>
				<verse number="15">А синови Амонови кад видеше где побегоше Сирци, побегоше и они испред Ависаја брата његовог и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="16">Али Сирци кад видеше да их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко реке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.</verse>
				<verse number="17">Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пређе преко Јордана, и дође к њима и намести војску према њима; а кад намести Давид војску према њима, побише се с њим.</verse>
				<verse number="18">Али побегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам хиљада кола и четрдесет хиљада пешака, и Софака војводу погуби.</verse>
				<verse number="19">И кад видеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтеше више Сирци помагати синовима Амоновим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А кад прође година, у време кад цареви иду на војску, Јоав изведе војску, па потираше земљу синова Амонових, и дошавши опколи Раву; а Давид беше остао у Јерусалиму. И Јоав освоји Раву и раскопа је.</verse>
				<verse number="2">И Давид узе цару њиховом с главе круну, и нађе да потеже таланат злата, и драго камење беше у њој; и метнуше је на главу Давиду, и однеше из града плен врло велик.</verse>
				<verse number="3">А народ што беше у њему изведе и исече их пилама и гвозденим бранама и секирама. И тако учини Давид свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.</verse>
				<verse number="4">А после тога наста рат у Гезеру у Филистејима; тада Сивехај Хусаћанин уби Сифаја који беше рода дивовског, и бише покорени.</verse>
				<verse number="5">Наста опет рат с Филистејима, у коме Елханан, син Јаиров уби Ламију, брата Голијата Гетејина, коме копљача беше као вратило.</verse>
				<verse number="6">И опет наста рат у Гату, где беше један човек врло висок, који имаше по седам прста, скупа двадесет и четири; и он беше рода дивовског.</verse>
				<verse number="7">И ружаше Израиља, те га уби Јонатан син Самаје брата Давидовог.</verse>
				<verse number="8">Ти беху синови истог дива из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Али уста сотона на Израиља и наврати Давида да изброји Израиља.</verse>
				<verse number="2">И рече Давид Јоаву и кнезовима народним: Идите, избројите синове Израиљеве од Вирсавеје дори до Дана, па ми јавите да знам колико их има.</verse>
				<verse number="3">Али Јоав рече: Нека дода Господ народу свом колико га је сада још сто пута толико; нису ли, царе господару мој, сви слуге господару мом? Зашто тражи то господар мој? Зашто да буде на грех Израиљу?</verse>
				<verse number="4">Али реч царева надјача Јоава. И тако отиде Јоав и обиђе свега Израиља, па се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">И даде Јоав број преписаног народа Давиду; и беше свега народа Израиљевог хиљада хиљада и сто хиљада људи који махаху мачем, а народа Јудиног четири стотине и седамдесет хиљада људи који махаху мачем.</verse>
				<verse number="6">А племена Левијевог и Венијаминова не изброја с њима јер мрска беше Јоаву заповест царева.</verse>
				<verse number="7">А не беше мила Богу та ствар; зато удари Израиља.</verse>
				<verse number="8">И Давид рече Богу: Сагреших веома што то урадих; али узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.</verse>
				<verse number="9">А Господ рече Гаду видеоцу Давидовом говорећи:</verse>
				<verse number="10">Иди кажи Давиду и реци: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.</verse>
				<verse number="11">И дође Гад к Давиду и рече му: Тако вели Господ, бирај:</verse>
				<verse number="12">Или глад за три године, или три месеца да бежиш од непријатеља својих и мач непријатеља твојих да те стиже, или три дана мач Господњи и помор да буде у земљи и анђео Господњи да убија по свим крајевима Израиљевим. Сада дакле гледај шта ћу одговорити оном који ме је послао.</verse>
				<verse number="13">А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнем Господу у руке, јер је веома велика милост Његова; а људима да не западнем у руке.</verse>
				<verse number="14">И тако пусти Господ помор на Израиља, те паде Израиља седамдесет хиљада људи.</verse>
				<verse number="15">И посла Господ анђела у Јерусалим да га убија; и кад убијаше, погледа Господ и сажали му се са зла; и рече анђелу који убијаше: Доста, спусти руку своју. А анђео Господњи стајаше код гумна Орнана Јевусејина,</verse>
				<verse number="16">А Давид подиже очи своје и виде анђела Господњег где стоји између земље и неба, а у руци му го мач, којим беше замахнуо на Јерусалим; и паде Давид и старешине ничице, обучени у кострет.</verse>
				<verse number="17">И рече Давид Богу: Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам дакле згрешио и зло учинио; а те овце шта су учиниле? Господе Боже мој, нека се рука Твоја обрати на ме и на дом оца мог; али не на тај народ да га потре.</verse>
				<verse number="18">Тада анђео Господњи рече Гаду да каже Давиду да изиђе горе и начини олтар Господу на гумну Орнана Јевусејина.</verse>
				<verse number="19">И изиђе Давид по речи Гадовој, коју му рече у име Господње.</verse>
				<verse number="20">А Орнан окренувши се угледа анђела, и сакри се са четири сина своја, јер Орнан вршаше пшеницу.</verse>
				<verse number="21">У том дође Давид до Орнана; и погледавши Орнан кад виде Давида изиђе из гумна и поклони се Давиду лицем до земље.</verse>
				<verse number="22">Тада рече Давид Орнану: Дај ми то гумно да начиним на њему олтар Господу; за новце колико вреди дај ми га, да би престао помор у народу.</verse>
				<verse number="23">А Орнан рече Давиду: Узми и нека чини господар мој цар шта му је драго; ево дајем и волове за жртве паљенице, и кола за дрва, и пшеницу за дар; све то дајем.</verse>
				<verse number="24">А цар Давид рече Орнану: Не, него ћу купити за новце шта вреди, јер нећу да принесем Господу шта је твоје ни да принесем жртву паљеницу поклоњену.</verse>
				<verse number="25">И даде Давид Орнану за оно место на меру шест стотина сикала злата.</verse>
				<verse number="26">И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне; и призва Господа, и услиши га спустивши огањ с неба на олтар жртве паљенице.</verse>
				<verse number="27">И заповеди Господ анђелу, те врати мач свој у корице.</verse>
				<verse number="28">У оно време видевши Давид да га Господ услиши на гумну Орнана Јевусејина, приношаше жртве онде.</verse>
				<verse number="29">А шатор Господњи, који начини Мојсије у пустињи, и олтар за жртве паљенице беше у то време на висини у Гаваону.</verse>
				<verse number="30">И Давид не може ићи к њему да тражи Бога, јер се уплаши од мача анђела Господњег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И рече Давид: Ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.</verse>
				<verse number="2">И заповеди Давид да се скупе иностранци који беху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.</verse>
				<verse number="3">И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и бронзе много без мере,</verse>
				<verse number="4">И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду.</verse>
				<verse number="5">Јер Давид говораше: Соломун је син мој дете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свим земљама; зато ћу му приправити шта треба. И приправи Давид мноштво пре смрти своје.</verse>
				<verse number="6">Потом дозва сина свог Соломуна и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="7">И рече Давид Соломуну: Сине! Био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="8">Али ми дође реч Господња говорећи: Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дом имену мом, јер си много крви пролио на земљу преда мном.</verse>
				<verse number="9">Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човек и смирићу га од свих непријатеља његових унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његовог времена.</verse>
				<verse number="10">Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека.</verse>
				<verse number="11">Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те.</verse>
				<verse number="12">Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="13">Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.</verse>
				<verse number="14">И ево у невољи својој приправио сам за дом Господњи, сто хиљада таланата злата и хиљаду хиљада таланата сребра; а бронзе и гвожђа без мере, јер га има много, такође и дрва и камења приправио сам; а ти додај још.</verse>
				<verse number="15">А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.</verse>
				<verse number="16">Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.</verse>
				<verse number="17">Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом:</verse>
				<verse number="18">Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? Јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу Његовом.</verse>
				<verse number="19">Сада, дакле, управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога свог; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завета Господњег и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">И тако Давид стар и сит живота постави Соломуна, сина свог, царем над Израиљем.</verse>
				<verse number="2">И сабра све кнезове Израиљеве и свештенике и Левите.</verse>
				<verse number="3">И бише избројани Левити од тридесет година и више, и беше их на број с главе на главу тридесет и осам хиљада људи.</verse>
				<verse number="4">Између њих беше двадесет четири хиљаде одређених на посао у дому Господњем, а шест хиљада управитеља и судија;</verse>
				<verse number="5">А четири хиљаде вратара и четири хиљаде који хваљаху Господа уз оруђа која начини за хвалу.</verse>
				<verse number="6">И раздели их Давид у редове по синовима Левијевим, Гирсону, Кату и Мерарију.</verse>
				<verse number="7">Од Гирсона беху: Ладан и Симеј;</verse>
				<verse number="8">Синови Ладанови: поглавар Јехило и Зетам и Јоила, тројица;</verse>
				<verse number="9">(Синови Симејеви: Селомит и Азило и Харан, тројица.) То су поглавари отачких породица Ладанових.</verse>
				<verse number="10">А синови Симејеви: Јат, Зина и Јеус и Верија, та су четворица синови Симејеви.</verse>
				<verse number="11">А Јат беше поглавар, а Зиза други; а Јеус и Верија немаху много деце, зато се бројаху у један дом отачки.</verse>
				<verse number="12">Синови Катови: Амрам, Исар, Хеврон и Озило, четворица.</verse>
				<verse number="13">Синови Амрамови: Арон и Мојсије. Али Арон би одвојен да освећује светињу над светињама, он и синови његови довека, да каде пред Господом, да му служе и да благосиљају у име Његово довека.</verse>
				<verse number="14">А синови Мојсија, човека Божјег, броје се у племе Левијево.</verse>
				<verse number="15">Синови Мојсијеви: Гирсон и Елијезер.</verse>
				<verse number="16">Синови Гирсонови: Севуило поглавар.</verse>
				<verse number="17">А синови Елијезерови: Реавија поглавар. А немаше Елијезер више синова, него се синови Реавијини умножише веома.</verse>
				<verse number="18">Синови Исарови: Селомит поглавар.</verse>
				<verse number="19">Синови Хевронови: Јерија први, Амарија други, Јазило трећи, и Јекамеам четврти.</verse>
				<verse number="20">Синови Озилови: Миха први и Јесија други.</verse>
				<verse number="21">Синови Мераријеви: Малије и Мусије. Синови Малијеви: Елеазар и Кис.</verse>
				<verse number="22">А Елеазар умре и не имаше синове него само кћери, и њима се оженише синови Кисови, браћа њихова.</verse>
				<verse number="23">Синови Мусијеви: Малије и Едер и Јеремот, тројица.</verse>
				<verse number="24">То су синови Левијеви по отачким домовима својим, поглавари домова отачких, који бише избројани по броју имена с главе на главу, који рађаху посао за службу у дому Господњем, од двадесет година и више.</verse>
				<verse number="25">Јер Давид рече: Мир даде Господ Бог Израиљев народу свом, и наставаће у Јерусалиму довека.</verse>
				<verse number="26">И Левити неће више носити шатора и посуђа његова за службу његову.</verse>
				<verse number="27">Јер по последњој наредби Давидовој бише избројани синови Левијеви од двадесет година и више;</verse>
				<verse number="28">Јер одређени беху да помажу синовима Ароновим у служби у дому Господњем у тремовима и у клетима, и да чисте све свете ствари и да раде око службе у дому Господњем,</verse>
				<verse number="29">И око хлебова постављених, и око белог брашна за дар и око колача пресних и око тавица, и око свега што се пржи, и око сваке мере,</verse>
				<verse number="30">И да стоје јутром и хвале и славе Господа, и тако вечером,</verse>
				<verse number="31">И кад се год приносе жртве паљенице Господу у суботе, и на младине и празнике, у броју по реду свом свагда пред Господом,</verse>
				<verse number="32">И да раде шта треба радити у шатору од састанка и у светињи, и за синове Аронове, браћу своју, у служби у дому Господњем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">А међу синовима Ароновим ово су редови: синови Аронови беху Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="2">Али Надав и Авијуд умреше пре оца свог и немаху деце; зато бише свештеници Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="3">И раздели их Давид: Садока, који беше од синова Елеазарових, и Ахимелеха, који беше од синова Итамарових, по реду њиховом у служби њиховој.</verse>
				<verse number="4">И нађе се синова Елеазарових више поглавица него синова Итамарових, кад их разделише: од синова Елеазарових беше поглавица по домовима отачким шеснаест, а од синова Итамарових осам по домовима отачким.</verse>
				<verse number="5">И бише раздељени жребом и један и други; јер поглавари у светињи и поглавари пред Богом беху и од синова Елеазарових и од синова Итамарових.</verse>
				<verse number="6">И пописа их Семаја, син Натанаилов писар од племена Левијевог пред царем и кнезовима и Садоком свештеником и Ахимелехом сином Авијатаровим и пред поглаварима породица отачких међу свештеницима и Левитима, један дом отачки узевши за Елеазара, а један за Итамара.</verse>
				<verse number="7">И паде први жреб на Јојарива, други на Једају,</verse>
				<verse number="8">Трећи на Харима, четврти на Сеорима,</verse>
				<verse number="9">Пети на Малхију, шести на Мејамина,</verse>
				<verse number="10">Седми на Акоса, осми на Авију,</verse>
				<verse number="11">Девети на Исуја, десети на Сеханију,</verse>
				<verse number="12">Једанаести на Елијасива, дванаести на Јакима,</verse>
				<verse number="13">Тринаести на Уфу, четрнаести на Јесевава,</verse>
				<verse number="14">Петнаести на Вилгу, шеснаести на Имира,</verse>
				<verse number="15">Седамнаести на Езира, осамнаести на Афисиса,</verse>
				<verse number="16">Деветнаести на Петају, двадесети на Језекила,</verse>
				<verse number="17">Двадесет први на Јахина, двадесет други на Гамула,</verse>
				<verse number="18">Двадесет трећи на Делају, двадесет четврти на Мазију.</verse>
				<verse number="19">То је ред њихов за службу њихову којом иду у дом Господњи на посао свој по наредби Арона, оца свог, како му беше заповедио Господ Бог Израиљев.</verse>
				<verse number="20">А од осталих синова Левијевих беше од синова Амрамових Суваило; од синова Суваилових Једаја,</verse>
				<verse number="21">Од Реавије, од синова Реавијиних поглавар Јесија;</verse>
				<verse number="22">Од синова Исарових Селомит, од синова Селомитових Јат;</verse>
				<verse number="23">А од синова Јеријиних Амарија други, Јазило трећи, Јекамеам четврти;</verse>
				<verse number="24">Од синова Узилових Миха; од синова Мишиних Самир;</verse>
				<verse number="25">Брат Мишин Јесија; од синова Јесинијих Захарија.</verse>
				<verse number="26">Синови Мераријеви: Малије и Мусије; од синова Јазијиних Вено.</verse>
				<verse number="27">Синови Мераријеви од Јазије: Вено и Соам и Захур и Иврије;</verse>
				<verse number="28">Од Малија Елеазар, који немаше синова;</verse>
				<verse number="29">Од Киса, од синова Кисових: Јерамеило;</verse>
				<verse number="30">И од синова Мусијевих Малије и Едер и Јеримот. То беху синови левитски по домовима отаца својих.</verse>
				<verse number="31">И они бацаше жреб према браћи својој, синовима Ароновим, пред Давидом и Садоком и Ахимелехом и поглаварима домова отачких међу свештеницима и Левитима, од домова отачких сваки поглавар према брату свом млађем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">И одвоји Давид с војводама за службу синове Асафове и Еманове и Једутунове, који ће пророковати уз гусле и псалтире и кимвале; и бише између њих избројани људи за посао у својој служби:</verse>
				<verse number="2">Од синова Асафових: Захур и Јосиф и Нетанија и Асарила, синови Асафови, под руком Асафа, који пророковаше по наредби царевој;</verse>
				<verse number="3">Од Једутуна: шест синова Једутунових: Гедалија и Сорије и Јесаија, Асавија и Мататија и Симеј под руком оца свог Једутуна, који пророковаше уз гусле хвалећи и славећи Господа;</verse>
				<verse number="4">Од Емана: синови Еманови: Вукија, Матанија, Озило, Севуило и Јеримот, Ананија и Ананије, Елијата, Гидалтија и Ромамти-Езер, Јосвекаса, Малотије, Отир и Мазиот.</verse>
				<verse number="5">Ти сви беху синови Емана видеоца царевог у речима Божијим да се узвишује рог; јер Бог даде Еману четрнаест синова и три кћери.</verse>
				<verse number="6">Сви они беху под руком оца свог певајући у дому Господњем уз кимвале и псалтире и гусле, за службу у дому Божијем, како цар наређиваше Асафу и Једутуну и Еману.</verse>
				<verse number="7">И беше их на број с браћом њиховом обученом песмама Господњим, двеста и осамдесет и осам, самих вештака.</verse>
				<verse number="8">И бацише жреб за службу своју, мали као велики, учитељ као ученик;</verse>
				<verse number="9">И паде први жреб за Асафа на Јосифа, други на Гедалију с браћом и синовима његовим, њих дванаест;</verse>
				<verse number="10">Трећи на Захура, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="11">Четврти на Исерија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="12">Пети на Нетанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="13">Шести на Вукију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="14">Седми на Јесарилу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="15">Осми на Јесаију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="16">Девети на Матанију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="17">Десети на Симеја, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="18">Једанаести на Азареила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="19">Дванаести на Асавију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="20">Тринаести на Савуила, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="21">Четрнаести на Мататију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="22">Петнаести на Јеремота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="23">Шеснаести на Ананију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="24">Седамнаести на Јосвекасу, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="25">Осамнаести на Ананија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="26">Деветнаести на Малотија, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="27">Двадесети на Елијату, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="28">Двадесет први на Отира, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="29">Двадесет други на Гидалтију, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="30">Двадесет трећи на Мазиота, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
				<verse number="31">Двадесет четврти на Ромамти-Езера, синове његове и браћу његову, њих дванаест;</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А редови вратарски беху: од синова Корејевих беше Меселемија син Корејев између синова Асафових;</verse>
				<verse number="2">А синови Меселемијини: Захарија првенац, Једаило други, Завадија трећи, Јатнило четврти,</verse>
				<verse number="3">Елам пети, Јоанан шести, Елиоинај седми;</verse>
				<verse number="4">И Овид-Едомови синови: Семаја првенац, Јозавад други, Јоах трећи и Сихар четврти и Натанаило пети,</verse>
				<verse number="5">Амило шести, Исахар седми, Феултај осми; јер га благослови Бог.</verse>
				<verse number="6">И Семаји, сину његовом, родише се синови, који старешоваху у дому оца свог, јер беху добри јунаци.</verse>
				<verse number="7">Синови Семајини: Готније и Рафаило и Овид и Елзавад браћа његова, храбри људи, Елиуј и Семахија.</verse>
				<verse number="8">Сви ови беху од синова Овид-Едомових, и они и синови њихови и браћа њихова, сви храбри људи, крепки за службу, беше их шездесет и два од Овид-Едома.</verse>
				<verse number="9">А Меселемијиних синова и браће, храбрих људи, беше осамнаест.</verse>
				<verse number="10">А Осини синови, од синова Мераријевих: Симрије поглавар, премда не беше првенац, али га отац постави поглаварем;</verse>
				<verse number="11">Хелкија други, Тевалија трећи, Захарија четврти; свих синова и браће Осине беше тринаест.</verse>
				<verse number="12">Од њих беху редови вратарски по поглаварима да чувају стражу наизменце с браћом својом служећи у дому Господњем.</verse>
				<verse number="13">Јер меташе жреб за малог као и за великог по домовима својих отаца, за свака врата.</verse>
				<verse number="14">И паде жреб на исток Селимији; а Захарији, сину његовом, мудром саветнику, кад бацише жреб, паде му жреб на север;</verse>
				<verse number="15">А Овид-Едому на југ, а синовима његовим на ризницу;</verse>
				<verse number="16">Суфиму и Оси на запад с вратима салехетским на путу који иде горе; стража беше према стражи:</verse>
				<verse number="17">С истока шест Левита; са севера четири на дан; с југа на дан четири; а код ризнице по два;</verse>
				<verse number="18">На Парвару са запада четири на путу, два код Парвара.</verse>
				<verse number="19">То су редови вратарски међу синовима Корејевим и синовима Мераријевим.</verse>
				<verse number="20">И ови још беху Левити: Ахија над благом дома Божијег, над благом од посвећених ствари.</verse>
				<verse number="21">Од синова Ладанових између синова Гирсонових од Ладана, између главара домова отачких од Ладана сина Гирсоновог беше Јехило,</verse>
				<verse number="22">Синови Јехилови: Зетам и Јоило брат му беху над благом дома Господњег;</verse>
				<verse number="23">Од синова Амрамових, Исарових, Хевронових, Озилових,</verse>
				<verse number="24">Беше Севуило, син Гирсона сина Мојсијевог старешина над благом.</verse>
				<verse number="25">А браћа његова од Елијезера: Реавија син му, а његов син Јесаија, а његов син Јорам, а његов син Зихрије, а његов син Селомит;</verse>
				<verse number="26">Овај Селомит и браћа његова беху над свим благом од посвећених ствари, које посвети цар Давид и поглавари домова отачких и хиљадници и стотиници и војводе;</verse>
				<verse number="27">Од ратова и од плена посветише да се оправи дом Господњи;</verse>
				<verse number="28">И шта год беше посветио Самуило виделац и Саул, син Кисов и Авенир син Ниров и Јоав син Серујин; ко год посвећиваше, даваше у руке Селомиту и браћи његовој.</verse>
				<verse number="29">Од синова Исарових: Хенанија и синови његови беху над спољашњим пословима у Израиљу, управитељи и судије.</verse>
				<verse number="30">Од синова Хевронових Асавија и браћа његова, хиљаду и седам стотина храбрих људи, беху над Израиљем с ове стране Јордана на истоку за сваки посао Господњи и за службу царску.</verse>
				<verse number="31">Између синова Хевронових беше Јерија, поглавар синовима Хевроновим по породицама њиховим и домовима отачким. Четрдесете године царовања Давидовог потражише их и нађоше међу њима храбрих јунака у Јазиру галадском.</verse>
				<verse number="32">И браће његове, храбрих људи, беше две хиљаде и седам стотине главара у домовима отачким; и постави их цар Давид над синовима Рувимовим и Гадовим и половином племена Манасијиног за све послове Божије и царске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">А синови Израиљеви по свом броју, главари домова отачких, хиљадници и стотиници и управитељи њихови, служаху цару у сваком послу у редовима, који долажаху и одлажаху од месеци до месеци, сваког месеца у години; а у сваком реду беше их двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="2">Над првим редом првог месеца беше Јасовеам, син Завдилов, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="3">Од синова Фаресових беше поглавар над свим старешинама у војсци првог месеца.</verse>
				<verse number="4">А над редом другог месеца беше Додај Ахошанин, и војвода у његовом реду беше Миклот; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="5">Трећи војвода трећег месеца беше Венаја, син Јодаја свештеника, поглавар; и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="6">Овај Венаја беше јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом; и над редом његовим беше Амнизавад, син му.</verse>
				<verse number="7">Четврти, четвртог месеца Асаило брат Јоавов, а за њим Зевадија син му; и у реду његовом беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="8">Пети, петог месеца, поглавар Самут Језрајанин, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="9">Шести, шестог месеца, Ира син Икисов Текујанин, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="10">Седми, седмог месеца, Хелис Фелоњанин од синова Јефремових, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="11">Осми, осмог месеца, Сивехај Хусаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="12">Девети, деветог месеца, Авијезер Анатоћанин од синова Венијаминових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="13">Десети, десетог месеца, Марај Нетофаћанин од синова Зариних, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="14">Једанаести, једанаестог месеца, Венаја Фаратоњанин од синова Јефремових, и у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="15">Дванаести, дванаестог месеца, Хелдај Нетофаћанин од Готонила, а у његовом реду беше двадесет и четири хиљаде.</verse>
				<verse number="16">А над племенима Израиљевим беху: над племеном Рувимовим кнез Елијезер син Зихријев; над Симеуновим Сефатија син Масин;</verse>
				<verse number="17">Над Левијевим Асавија син Кемуилов; над Ароновим Садок;</verse>
				<verse number="18">Над Јудиним Елиуј од браће Давидове; над Исахаровим Амрије син Михаилов;</verse>
				<verse number="19">Над Завулоновим Исмаја син Овадијин; над Нефталимовим Јеримот син Азрилов;</verse>
				<verse number="20">Над синовима Јефремовим Исус син Азазијев; над половином племена Манасијиног Јоило син Федајин;</verse>
				<verse number="21">Над другом половином племена Манасијиног у Галаду Идо син Захаријин; над Венијаминовим Јасило син Авениров;</verse>
				<verse number="22">Над Дановим Азареило син Јероамов. То беху кнезови племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="23">А не изброја Давид оних који имаху мање од двадесет година, јер Господ беше рекао да ће умножити синове Израиљеве као звезде небеске.</verse>
				<verse number="24">Јоав, син Серујин поче бројати, али не доврши; јер дође гнев Божји за то на Израиља; зато тај број не дође у књигу о цару Давиду.</verse>
				<verse number="25">Над благом царевим беше Азмавет, син Адилов, а над благом по земљи, по градовима и по селима и по кулама Јонатан, син Озијин.</verse>
				<verse number="26">А над ратарима, који рађаху земљу, беше Езрије, син Хелувов;</verse>
				<verse number="27">А над виноградарима Симеј Рамаћанин; а над родом виноградским и над пивницама Завдије Сифмејин;</verse>
				<verse number="28">А над маслинама и смоквама по пољима Вал-Анан Гедеранин; а над уљем Јоас;</verse>
				<verse number="29">Над говедима што пасаху у Сарону Ситрај Сароњанин, а над говедима по долинама Сафат Адлајев;</verse>
				<verse number="30">Над камилама Овил Исмаиљац; над магарцима Једаја Мероноћанин;</verse>
				<verse number="31">А над овцама Јазиз Агарејин. Сви ови беху настојници над благом цара Давида.</verse>
				<verse number="32">А Јонатан, стриц Давидов беше саветник, мудар човек и књижевник; он и Јехило син Ахмонијев беху са синовима царевим.</verse>
				<verse number="33">И Ахитофел беше саветник царев, и Хусај Архијанин пријатељ царев.</verse>
				<verse number="34">А после Ахитофела беше Јодај, син Венајин и Авијатар, а војвода царев беше Јоав.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">И Давид сабра у Јерусалим све поглаваре Израиљеве, поглаваре племенске и поглаваре од редова који служаху цару, и хиљаднике и стотинике, и који беху над свим благом и стоком царевом, и синове своје и дворане и јунаке и све људе храбре,</verse>
				<verse number="2">И уставши цар Давид на ноге рече: Чујте ме, браћо моја и народе мој! Ја бих наумио да сазидам дом где би почивао ковчег Господњи и да буде подножје ногама Бога нашег, и приправих шта треба за зидање.</verse>
				<verse number="3">Али ми Бог рече: Нећеш сазидати дом имену мом, јер си ратник и крв си проливао.</verse>
				<verse number="4">Али Господ Бог Израиљев изабра ме из свега дома оца мог да будем цар над Израиљем довека; јер Јуду изабра за вођу, и из дома Јудиног дом оца мог; и између синова оца мог би му воља да мене постави царем над свим Израиљем.</verse>
				<verse number="5">А тако између свих синова мојих (јер много синова даде ми Господ) изабра Соломуна, сина мог да седи на престолу царства Господњег над Израиљем.</verse>
				<verse number="6">И рече ми: Соломун, син твој, сазидаће мој дом и тремове моје, јер њега изабрах себи за сина, и ја ћу му бити отац.</verse>
				<verse number="7">И утврдићу царство његово довека, ако буде постојан да извршује заповести моје и законе моје као данас.</verse>
				<verse number="8">Сада дакле пред свим Израиљем, збором Господњим, и да чује Бог наш, кажем вам: Држите и тражите све заповести Господа Бога свог, да бисте држали ову добру земљу и оставили је у наследство синовима својим након себе довека.</verse>
				<verse number="9">А ти, Соломуне сине, знај Бога оца свог, и служи му целим срцем и душом драговољном; јер сва срца испитује Господ и сваку помисао зна; ако Га устражиш, наћи ћеш Га; ако ли Га оставиш, одбациће те засвагда.</verse>
				<verse number="10">Види сада да те је Господ изабрао да сазидаш дом за светињу; буди храбар и ради.</verse>
				<verse number="11">Тада предаде Давид Соломуну сину свом слику од трема и од кућа његових, и од ризница и од соба и од клети унутрашњих, и од места за заклопац очишћења,</verse>
				<verse number="12">И слику од свега што беше смислио за тремове дома Господњег и за све клети унаоколо и за ризницу дома Божијег и за ризницу од светих ствари,</verse>
				<verse number="13">И за редове свештеничке и левитске и за сваки посао у служби у дому Господњем и за све посуђе у дому Господњем;</verse>
				<verse number="14">Злато под меру за судове златне за сваку службу, и сребро за све судове сребрне под меру, за све судове за сваку службу;</verse>
				<verse number="15">Под меру за свећњаке златне и жишке златне, по тежини сваког свећњака и жижака његових, и за свећњаке сребрне по тежини сваког свећњака и жижака његових, према потреби сваког свећњака;</verse>
				<verse number="16">И злата под меру за столове на којима ће стајати хлебови постављени, за сваки сто; и сребра за столове сребрне;</verse>
				<verse number="17">И за виљушке и за котлиће и за зделе злата чистог, и за златне чаше под меру, за сваку чашу, и за сребрне чаше сребра под меру за сваку;</verse>
				<verse number="18">И за олтар кадиони чистог злата под меру; и слику од кола златних херувима, који ће раширивши крила заклањати ковчег завета Господњег.</verse>
				<verse number="19">То ми је све дошло писано руком Господњом да бих знао све како шта треба урадити.</verse>
				<verse number="20">И тако рече Давид Соломуну, сину свом: Буди слободан и храбар, и ради, не бој се и не плаши се, јер ће Господ Бог, Бог мој, бити с тобом, неће те оставити нити ће одступити од тебе, докле не свршиш сав посао за службу у дому Господњем.</verse>
				<verse number="21">А ево редови свештенички и левитски за сваку службу у дому Божијем; и имаш уза се за сваки посао људи драговољних и вештих сваком послу, и поглаваре и сав народ за сваку заповест своју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Потом рече Давид свему збору: Једног Соломуна, сина мог, изабрао је Господ, младо дете, а ово је велик посао; јер неће бити човеку тај дом него Господу Богу.</verse>
				<verse number="2">Ја колико могох приправих за дом Бога свог злата за ствари златне, сребра за сребрне, бронзе за бронзане, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојаког драгог камења, и камена мрамора изобила.</verse>
				<verse number="3">И још из љубави к дому Бога свог, шта имам свог злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога свог:</verse>
				<verse number="4">Три хиљаде таланата злата офирског, и седам хиљада таланата чистог сребра, да се обложе зидови домовима.</verse>
				<verse number="5">Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дело руку уметничких. А би ли јоште ко хтео драговољно шта данас приложити Господу?</verse>
				<verse number="6">Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевих и хиљадници и стотиници и кнезови над пословима царским.</verse>
				<verse number="7">И дадоше за службу у дому Божијем злата, пет хиљада таланата и десет хиљада златица, и сребра десет хиљада таланата, и бронзе осамнаест хиљада таланата, и гвожђа сто хиљада таланата.</verse>
				<verse number="8">И камења у кога год беше сви дадоше у ризницу дома Господњег у руке Јехила од синова Гирсонових.</verse>
				<verse number="9">И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху целим срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.</verse>
				<verse number="10">Потом Давид благослови Господа пред свим збором, и рече Давид: Благословен си Господе Боже Израиља, оца нашег од века до века.</verse>
				<verse number="11">Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вечност и част, и све што је на небу и на земљи; Твоје је, Господе, царство, и Ти си узвишен, сврх свега Поглавар;</verse>
				<verse number="12">Богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све.</verse>
				<verse number="13">Сада дакле, Боже наш, хвалимо Те и славимо име Твоје славно.</verse>
				<verse number="14">Јер ко сам ја и шта је мој народ да бисмо могли оволико принети Теби драговољно? Јер је од Тебе све, и из Твојих руку примивши дасмо Ти.</verse>
				<verse number="15">Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.</verse>
				<verse number="16">Господе Боже наш, све ово благо што Ти приправисмо за грађење дома имену Твом светом, из Твоје је руке, и све је Твоје.</verse>
				<verse number="17">Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси.</verse>
				<verse number="18">Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довека ову вољу и помисао срдачну народа свог, и управљај срце њихово к себи.</verse>
				<verse number="19">И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.</verse>
				<verse number="20">Потом рече Давид свему збору: Благословите сада Господа Бога свог. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.</verse>
				<verse number="21">И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сутрадан: хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с наливима њиховим, и других жртава много за сав народ.</verse>
				<verse number="22">И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна, сина Давидовог царем, и помазаше га Господу за вођу а Садока за свештеника.</verse>
				<verse number="23">И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ.</verse>
				<verse number="24">И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.</verse>
				<verse number="25">И Господ узвиси веома Соломуна пред свим Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар пре њега није имао у Израиљу.</verse>
				<verse number="26">Тако Давид, син Јесејев, царова над свим Израиљем.</verse>
				<verse number="27">А времена за које царова над Израиљем беше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.</verse>
				<verse number="28">И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место.</verse>
				<verse number="29">А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца,</verse>
				<verse number="30">Са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="14">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов беше с њим, и узвиси га веома.</verse>
				<verse number="2">И Соломун рече свему Израиљу, хиљадницима и стотиницима и судијама и свим кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,</verse>
				<verse number="3">Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која беше у Гаваону; јер онде беше шатор од састанка Божјег, који начини Мојсије, слуга Господњи, у пустињи.</verse>
				<verse number="4">А ковчег Божји беше пренео Давид из Киријат-Јарима на место које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">И олтар бронзани који начини Веселеило, син Урија сина Оровог, беше онде пред шатором Господњим. И потражи Га Соломун и сав збор.</verse>
				<verse number="6">И принесе Соломун онде пред Господом на олтару бронзаном, који беше пред шатором од састанка, принесе на њему хиљаду жртава паљеница.</verse>
				<verse number="7">Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: Ишти шта хоћеш да ти дам.</verse>
				<verse number="8">А Соломун рече Богу: Ти си учинио велику милост Давиду оцу мом и поставио си мене царем на његово место.</verse>
				<verse number="9">Нека дакле, Господе Боже, буде тврда реч Твоја, коју си рекао Давиду оцу мом, јер си ме поставио царем над народом ког има много као праха на земљи.</verse>
				<verse number="10">Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овим и долазим, јер ко може судити народу Твом тако великом?</verse>
				<verse number="11">Тада рече Бог Соломуну: Што ти је то у срцу, а не иштеш богатство, благо ни славу, ни душе ненавидника својих, нити иштеш дуг живот, него иштеш мудрост и знање да можеш судити народу мом, над којим те поставих царем,</verse>
				<verse number="12">Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какве нису имали цареви пре тебе нити ће после тебе имати.</verse>
				<verse number="13">И врати се Соломун с висине која беше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.</verse>
				<verse number="14">И накупи Соломун кола и коњаника, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">И учини цар те беше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.</verse>
				<verse number="16">И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаку робу, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цену.</verse>
				<verse number="17">И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви хетејски и цареви сирски преко њих добиваху.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И науми Соломун да зида дом имену Господњем и дом царски себи.</verse>
				<verse number="2">И одброја Соломун седамдесет хиљада носилаца и осамдесет хиљада који ће тесати у гори, и три хиљаде и шест стотина настојника над њима.</verse>
				<verse number="3">И посла Соломун ка Хираму, цару тирском, и поручи му: Како је чинио Давиду оцу мом и слао му дрва кедрових да зида себи кућу где ће седети, учини тако и мени.</verse>
				<verse number="4">Ево рад сам зидати дом имену Господа Бога свог да му га посветим да се кади пред њим кадом мирисним и да се постављају хлебови вазда и да се приносе жртве паљенице јутром и вечером, и у суботе и на младине и на празнике Господа Бога нашег, што треба да бива у Израиљу довека.</verse>
				<verse number="5">А дом који ћу зидати биће велик, јер је Бог наш већи од свих богова.</verse>
				<verse number="6">А ко би могао Њему сазидати дом кад Га небо и небеса над небесима не могу обухватити? И ко сам ја да му сазидам дом? Него само да се кади пред Њим.</verse>
				<verse number="7">Тако сада пошљи ми човека вештог, који уме радити од злата и од сребра и од бронзе и од гвожђа и од скерлета и од црвца и од порфире, и који зна резати, да ради с уметницима које имам код себе у Јудеји и у Јерусалиму, које је добавио Давид, отац мој.</verse>
				<verse number="8">И пошаљи ми дрва кедрових и јелових и алмугима с Ливана, јер знам да слуге твоје умеју сећи дрва ливанска; а ево слуге ће моје бити с твојим слугама,</verse>
				<verse number="9">Да ми приправе много дрва, јер дом што ћу зидати биће велик и диван.</verse>
				<verse number="10">А ево, посланицима који ће сећи дрво, слугама твојим, даћу пшенице овршене двадесет хиљада кора, и двадесет хиљада кора јечма, и вина двадесет хиљада вата, и уља двадесет хиљада вата.</verse>
				<verse number="11">И одговори Хирам цар тирски у књизи коју посла Соломуну: Што Господ љуби свој народ зато те постави царем над њим.</verse>
				<verse number="12">И говораше Хирам: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је створио небо и земљу, што је дао цару Давиду сина мудрог, паметног и разумног, који ће сазидати дом Господу и царски дом себи.</verse>
				<verse number="13">Шаљем ти дакле човека вештог и разумног, Хирама Авива,</verse>
				<verse number="14">Сина једне жене између кћери Данових, коме је отац био Тирац; он уме радити од злата и од сребра, од бронзе, од гвожђа, од камена и од дрвета, од скерлета, и од порфире, и од танког платна и од црвца, и резати свашта, и измислити свашта вешто шта му се да, нека ради с твојим уметницима и с уметницима господара мог Давида, оца твог.</verse>
				<verse number="15">Нека дакле пшеницу и јечам, уље и вино, што је рекао господар мој, пошаље слугама својим.</verse>
				<verse number="16">А ми ћемо насећи дрва на Ливану колико ти год треба, и спустићемо их у слаповима морем у Јопу, а ти их оданде вози у Јерусалим.</verse>
				<verse number="17">Тада Соломун изброја све иностранце који беху у земљи Израиљевој после бројања кад их изброја Давид отац његов, и нађе их се сто и педесет и три хиљаде и шест стотина;</verse>
				<verse number="18">И одреди од њих седамдесет хиљада који ће носити, и осамдесет хиљада који ће тесати у планини, а три хиљаде и шест стотина настојника да настоје да ради народ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И поче Соломун зидати дом Господњи у Јерусалиму на брду Морији, које би показано Давиду оцу његовом на месту које беше приправио Давид, на гумну Орнана Јевусејина.</verse>
				<verse number="2">И поче зидати другог дана другог месеца четврте године царовања свог.</verse>
				<verse number="3">А овако заснова Соломун да зида дом Божји: у дужину шездесет лаката по старој мери, а у ширину двадесет лаката.</verse>
				<verse number="4">А трем који беше пред дужином уз ширину дома имаше двадесет лаката, а у висину сто и двадесет; и обложи га изнутра чистим златом.</verse>
				<verse number="5">А дом велики обложи дрветом јеловим, потом га обложи чистим златом, и озго начини палме и ланце.</verse>
				<verse number="6">И обложи дом камењем драгим да је накићен, а злато беше парвајимско.</verse>
				<verse number="7">Обложи златом дом, греде, прагове и зидове и врата, и изреза херувиме по зидовима.</verse>
				<verse number="8">И начини дом за светињу над светињама, дуг уз ширину дома двадесет лаката, и широк двадесет лаката и обложи га чистим златом, ког отиде до шест стотина таланата.</verse>
				<verse number="9">А на клине даде педесет сикала злата; и клети обложи златом.</verse>
				<verse number="10">И начини у дому светиње над светињама два херувима, направе уметничке, и обложи их златом.</verse>
				<verse number="11">И крила тих херувима имаху у дужину двадесет лаката: једно крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома и друго крило беше од пет лаката, и тицаше у крило другог херувима;</verse>
				<verse number="12">Тако и другог херувима крило беше од пет лаката, и тицаше у зид од дома, и друго му крило беше од пет лаката и састављаше се с крилом другог херувима.</verse>
				<verse number="13">Крила тим херувимима беху раширена на двадесет лаката, а они стајаху на ногама својим, лицем окренутим у дом.</verse>
				<verse number="14">И начини завес од порфире, од скерлета, од црвца и од танког платна, и по њему начини херувиме.</verse>
				<verse number="15">И начини пред домом два ступа, у висину од тридесет и пет лаката, и оглавља озго на сваком од пет лаката.</verse>
				<verse number="16">И начини ланце као у светињи, и метну их на врх ступова, и начини сто шипака, и метну их међу ланце.</verse>
				<verse number="17">И постави ступове пред црквом, један с десне стране а други с леве, и десни назва Јахин, а леви Воас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">И начини олтар од бронзе, двадесет лаката дуг и двадесет лаката широк, а десет лаката висок.</verse>
				<verse number="2">И сали море, десет лаката беше му од једног краја до другог, округло унаоколо, пет лаката високо; а унаоколо му беше тридесет лаката.</verse>
				<verse number="3">А под њим беху ликови воловски, који стајаху свуда унаоколо, по десет на једном лакту, те окружаваху море: два реда беше тих волова, саливених с морем.</verse>
				<verse number="4">И стајаше море на дванаест волова, три гледаху на север, а три гледаху на запад, а три гледаху на југ, а три гледаху на исток, а море стајаше озго на њима, и задња страна свих њих беше унутра.</verse>
				<verse number="5">Дебљина му беше с подланице, а крај му беше као крај у чаше, као цвет љиљанов, а примаше три хиљаде вата.</verse>
				<verse number="6">И начини десет умиваоница, и метну их пет с десне стране, а пет с леве, да се у њима пере, шта год требаше за жртву паљеницу, у њима праху; а море беше за свештенике да се у њима умивају.</verse>
				<verse number="7">И начини десет свећњака од злата, облика какав им требаше, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве.</verse>
				<verse number="8">И начини десет столова, и намести их у цркви, пет с десне стране а пет с леве; и начини стотину чаша од злата.</verse>
				<verse number="9">И начини трем свештенички и велики трем, и врата на трему, и окова врата у бронзу.</verse>
				<verse number="10">А море метну на десну страну к истоку с југа.</verse>
				<verse number="11">Још начини Хирам лонце и лопате и котлиће, и сврши Хирам посао, који ради цару Соломуну за дом Божији:</verse>
				<verse number="12">Два ступа, и два оглавља округла наврх ступова, и плетенице две да покрију два оглавља наврх ступова;</verse>
				<verse number="13">И четири стотине шипака на две плетенице, два реда шипака на свакој плетеници, да покривају два оглавља наврх ступова;</verse>
				<verse number="14">И начини подножја, и умиваонице начини на подножја;</verse>
				<verse number="15">Једно море, и дванаест волова под њим;</verse>
				<verse number="16">И лонце и лопате и виљушке, и све справе за њих начини Хирам Авив цару Соломуну за дом Господњи од углађене бронзе.</verse>
				<verse number="17">То је цар саливао у равни јорданској у земљи иловачи између Сохота и Саридате.</verse>
				<verse number="18">И начини Соломун свега овог посуђа врло много, да се није тражила мера бронзи.</verse>
				<verse number="19">Начини Соломун и све друге справе за дом Божји, и олтар од злата и столове на којима стајаху хлебови постављени;</verse>
				<verse number="20">И свећњаке са жишцима њиховим од чистог злата да горе пред светињом над светињама по обичају;</verse>
				<verse number="21">И цветове и жишке и усекаче од злата; а то злато беше веома добро:</verse>
				<verse number="22">И ножеве и котлиће и кадионице и клешта од чистог злата; и врата од дома, врата унутрашња од светиње над светињама, и врата од дома на која се улажаше у цркву, беху од злата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И тако се сврши сав посао што уради Соломун за дом Господњи; и унесе Соломун шта беше посветио Давид отац његов, и сребро и злато и судове, и остави у ризницу дома Божијег.</verse>
				<verse number="2">Тада сабра Соломун старешине Израиљеве и све главаре племенске, кнезове домова отачких синова Израиљевих у Јерусалим да пренесу ковчег завета Господњег из града Давидовог, које је Сион.</verse>
				<verse number="3">И скупише се к цару сви људи Израиљеви на празник који бива седмог месеца.</verse>
				<verse number="4">И кад дођоше све старешине Израиљеве, узеше Левити ковчег.</verse>
				<verse number="5">И пренесоше ковчег и шатор од састанка и све судове свете што беху у шатору, пренесоше свештеници и Левити.</verse>
				<verse number="6">А цар Соломун и сав збор израиљски који се сабра к њему принесоше к њему на жртву оваца и говеда толико да се не могаше од мноштва ни избројати ни прорачунати.</verse>
				<verse number="7">И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на место његово, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима.</verse>
				<verse number="8">Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег и заклањаху херувими ковчег и полуге његове озго.</verse>
				<verse number="9">И повукоше му полуге тако да им се крајеви виђаху од ковчега на предњој страни светиње над светињама, али се напоље не виђаху, и осташе онде до данас.</verse>
				<verse number="10">У ковчегу не беше ништа осим две плоче које метну Мојсије на Хориву кад Господ учини завет са синовима Израиљевим пошто изиђоше из Мисира.</verse>
				<verse number="11">А кад свештеници изиђоше из светиње, јер свештеници који се нађоше освешташе се не пазећи на ред,</verse>
				<verse number="12">И Левити певачи сви, који беху уз Асафа и Емана и Једутуна, и синови њихови и браћа њихова, обучени у танко платно, стајаху с кимвалима и псалтирима и с гуслама с источне стране олтару, и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе,</verse>
				<verse number="13">И кад они који трубљаху у трубе и који певаху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи,</verse>
				<verse number="14">Те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божји.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.</verse>
				<verse number="2">А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.</verse>
				<verse number="3">И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.</verse>
				<verse number="4">И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:</verse>
				<verse number="5">Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,</verse>
				<verse number="6">Него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.</verse>
				<verse number="7">И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="8">Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.</verse>
				<verse number="9">Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.</verse>
				<verse number="10">И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="11">И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="12">Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.</verse>
				<verse number="13">А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.</verse>
				<verse number="14">И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;</verse>
				<verse number="15">Који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.</verse>
				<verse number="16">Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.</verse>
				<verse number="17">Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.</verse>
				<verse number="18">Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.</verse>
				<verse number="19">Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.</verse>
				<verse number="20">Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.</verse>
				<verse number="21">Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.</verse>
				<verse number="22">Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,</verse>
				<verse number="23">Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.</verse>
				<verse number="24">И кад се разбије пред непријатељем народ Твој Израиљ зато што Ти згреше, па се обрате и дају славу имену Твом и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,</verse>
				<verse number="25">Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховим.</verse>
				<verse number="26">Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом и од греха се свог обрате, кад их намучиш,</verse>
				<verse number="27">Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу свом у наследство.</verse>
				<verse number="28">Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и каква год болест,</verse>
				<verse number="29">Сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега народа Твог Израиља, ко позна муку своју и бол свој, и подигне руке своје у овом дому,</verse>
				<verse number="30">Ти чуј с неба, из стана свог, и опрости и подај свакоме по путевима његовим, шта знаш у срцу његовом, јер Ти сам знаш срца синова човечијих;</verse>
				<verse number="31">Да Те се боје ходећи путевима Твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим.</verse>
				<verse number="32">И иностранац који није од народа Твог Израиља, него дође из далеке земље имена ради Твог великог и руке Твоје крепке и мишице Твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому,</verse>
				<verse number="33">Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име Твоје и бојали се Тебе, као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овај дом, који сазидах.</verse>
				<verse number="34">Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеље своје путем којим га пошаљеш, и помоле Ти се окренувши се ка граду овом, који си изабрао, и к овом дому, који сам сазидао имену Твом,</verse>
				<verse number="35">Чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.</verse>
				<verse number="36">Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу,</verse>
				<verse number="37">Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство и обрате се и стану Ти се молити у земљи ропства свог, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо и скривисмо;</verse>
				<verse number="38">И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи ропства свог, у коју буду одведени у ропство, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,</verse>
				<verse number="39">Тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу свом шта Ти буду згрешили.</verse>
				<verse number="40">Тако, Боже мој, нека буду очи Твоје отворене и уши Твоје пригнуте на молбу у овом месту.</verse>
				<verse number="41">И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје; свештеници Твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци Твоји нека се радују добру.</verse>
				<verse number="42">Господе Боже, немој одвратити лице своје од помазаника свог; опомињи се милости обећане Давиду слузи Твом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом,</verse>
				<verse number="2">Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи.</verse>
				<verse number="3">А сви синови Израиљеви видећи где сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="4">И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом.</verse>
				<verse number="5">И принесе цар Соломун на жртву двадесет и две хиљаде волова и сто и двадесет хиљада оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ.</verse>
				<verse number="6">А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за песме Господње што их беше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довека милост Његова, песмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху.</verse>
				<verse number="7">И посвети Соломун средину трема који је пред домом Господњим, јер онде принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалних, јер на бронзаном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова.</verse>
				<verse number="8">У то време светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока мисирског.</verse>
				<verse number="9">И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана.</verse>
				<verse number="10">А двадесет трећег дана седмог месеца отпусти народ к шаторима њиховим, и беху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу свом.</verse>
				<verse number="11">И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што беше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом.</verse>
				<verse number="12">Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: Услишио сам молбу твоју и изабрао сам то место да ми буде дом за жртве.</verse>
				<verse number="13">Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповедим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој,</verse>
				<verse number="14">И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврате се од злих путева својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им грех њихов, и исцелићу земљу њихову.</verse>
				<verse number="15">И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тог места.</verse>
				<verse number="16">Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довека; и биће ту очи моје и срце моје вазда.</verse>
				<verse number="17">А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,</verse>
				<verse number="18">Утврдићу престо царства твог како сам обећао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека који би владао у Израиљу.</verse>
				<verse number="19">Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,</verse>
				<verse number="20">Тада ћу их истребити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену свом одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и подсмех међу свим народима.</verse>
				<verse number="21">И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: Зашто учини ово Господ од ове земље и од овог дома?</verse>
				<verse number="22">И одговориће се: Јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А кад прође двадесет година, у које сазида Соломун дом Господњи и дом свој,</verse>
				<verse number="2">Погради Соломун градове, које му даде Хирам, и насели онуда синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="3">Потом отиде Соломун на Емат совски, и освоји га.</verse>
				<verse number="4">И сазида Тадмор у пустињи и све градове за житнице сазида у Емату.</verse>
				<verse number="5">Сазида и Вет-Орон горњи и Вет-Орон доњи, тврде градове са зидовима, вратима и преворницама,</verse>
				<verse number="6">И Валат и све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима беху коњаници, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.</verse>
				<verse number="7">И сав народ што беше остао од Хетеја и од Амореја и од Ферезеја и од Јевеја и од Јевусеја, који не беху код Израиља,</verse>
				<verse number="8">Од синова њихових који беху остали иза њих у земљи, којих не потрше синови Израиљеви, њих нагна Соломун да плаћају данак до данашњег дана.</verse>
				<verse number="9">А од синова Израиљевих, којих не учини Соломун робовима за свој посао, него беху војници и поглавари над војводама његовим, и заповедници над колима и коњаницима његовим,</verse>
				<verse number="10">Од њих беше главних настојника, које имаше цар Соломун, двеста и педесет, који управљаху народом.</verse>
				<verse number="11">И кћер фараонову пресели Соломун из града Давидовог у дом који јој сазида, јер рече: Неће седети жена моја у дому Давида цара Израиљевог, јер је свет што је дошао у њ ковчег Господњи.</verse>
				<verse number="12">Тада приношаше Соломун жртве паљенице Господу на олтару Господњем који начини пред тремом,</verse>
				<verse number="13">Шта требаше од дана на дан приносити по заповести Мојсијевој, у суботе и на младине и на празнике, три пута у години, на празник пресних хлебова и на празник седмица и на празник сеница.</verse>
				<verse number="14">И постави по наредби Давида оца свог редове свештеничке према служби њиховој, и левитске према дужности њиховој, да хвале Бога и служе пред свештеницима како треба сваки дан, и вратаре по редовима њиховим како треба над сваким вратима; јер таква беше заповест Давида, човека Божијег.</verse>
				<verse number="15">И не одступише од заповести цареве за свештенике и Левите ни у чем, ни за ризнице.</verse>
				<verse number="16">Тако се сврши све дело Соломуново од оног дана кад би основан дом Господњи па докле га не доврши, и готов би дом Господњи.</verse>
				<verse number="17">Тада отиде Соломун у Есион-Гавер и у Елот на брегу морском у земљи едомској.</verse>
				<verse number="18">А Хирам посла му по својим слугама лађе и слуге веште мору, и отидоше са слугама Соломуновим у Офир и узеше оданде четири стотине и педесет таланата злата и донесоше цару Соломуну.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А царица савска чу глас о Соломуну, па дође у Јерусалим да искуша Соломуна загонеткама са силном пратњом и с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њом о свему што јој беше у срцу.</verse>
				<verse number="2">И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.</verse>
				<verse number="3">А кад царица савска виде мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,</verse>
				<verse number="4">И јела на столу његовом, и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове, и њихово одело, и њихове жртве паљенице које приношаху у дому Господњем, она дође изван себе,</verse>
				<verse number="5">Па рече цару: Истина је све што сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.</verse>
				<verse number="6">Али не хтех веровати шта говораху докле не дођем и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано о великој мудрости твојој; надвисио си глас који сам слушала.</verse>
				<verse number="7">Благо људима твојим и благо свим слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.</verse>
				<verse number="8">Да је благословен Господ Бог твој, коме си омилео, те те посади на престо свој да царујеш место Господа Бога свог; јер Бог љуби Израиља да би га утврдио довека, зато им постави тебе царем да судиш и делиш правицу.</verse>
				<verse number="9">Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења; никада више не би таквих мириса какве даде царица савска цару Соломуну.</verse>
				<verse number="10">И слуге Хирамове и слуге Соломунове које доносе злата из Офира, довезоше дрвета алмугима и драгог камења.</verse>
				<verse number="11">И начини цар од тог дрвета алмугима пут у дом Господњи и у дом царев, и гусле и псалтире за певаче; никада се пре нису виделе такве ствари у земљи Јудиној.</verse>
				<verse number="12">А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим уздарја за оно што беше донела цару. Потом она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.</verse>
				<verse number="13">А злата што дохођаше Соломуну сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата,</verse>
				<verse number="14">Осим оног што доношаху трговци и они који продаваху мирисе; и сви цареви арапски и главари земаљски доношаху Соломуну злато и сребро.</verse>
				<verse number="15">И начини цар Соломун двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала кованог злата дајући на један штит.</verse>
				<verse number="16">И три стотине малих штитова од кованог злата, дајући триста сикала злата на један штитић. И остави их цар у дому од шуме ливанске.</verse>
				<verse number="17">И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.</verse>
				<verse number="18">А беше шест басамака у престола, и подножје од злата састављено с престолом, и ручице с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај ручица.</verse>
				<verse number="19">И дванаест лавова стајаше на шест басамака отуд и одовуд. Не беху такви начињени ни у коме царству.</verse>
				<verse number="20">И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.</verse>
				<verse number="21">Јер цареве лађе хођаху у Тарсис са слугама Хирамовим: једанпут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости и мајмуне и пауне.</verse>
				<verse number="22">Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.</verse>
				<verse number="23">И сви цареви земаљски тражаху да виде Соломуна да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.</verse>
				<verse number="24">И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе, коње и мазге сваке године,</verse>
				<verse number="25">Тако да имаше Соломун четири хиљаде стаја за коње и кола, и дванаест хиљада коњаника, које намести по градовима где му беху кола и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="26">И владаше над свим царевима од реке до земље филистејске и до међе мисирске.</verse>
				<verse number="27">И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камена, а кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.</verse>
				<verse number="28">И довођаху Соломуну коње из Мисира и из свих земаља.</verse>
				<verse number="29">А остала дела Соломунова прва и последња нису ли записана у књизи Натана пророка и у пророчанству Ахије Силомљанина и у утвари Ида видеоца о Јеровоаму сину Наватовом?</verse>
				<verse number="30">А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.</verse>
				<verse number="31">И почину Соломун код отаца својих, и погребоше га у граду Давида оца његовог; а на његово место зацари се Ровоам, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тада отиде Ровоам у Сихем, јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.</verse>
				<verse number="2">А кад чу Јеровоам, син Наватов, који беше у Мисиру побегао онамо од цара Соломуна, врати се Јеровоам из Мисира.</verse>
				<verse number="3">Јер послаше, те га дозваше; и дође Јеровоам и сав Израиљ и рекоше Ровоаму говорећи:</verse>
				<verse number="4">Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас па ћемо ти служити.</verse>
				<verse number="5">А он им рече: До три дана дођите опет к мени. И народ отиде.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?</verse>
				<verse number="7">А они му рекоше говорећи: Ако се удобриш народу и угодиш им и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.</verse>
				<verse number="8">Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће с младићима који одрастоше с њим и који стајаху пред њим;</verse>
				<verse number="9">И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац.</verse>
				<verse number="10">Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Отац је твој метнуо на нас тежак јарам, него ти нам олакшај; овако им реци: Мој мали прст дебљи је од бедара оца мог.</verse>
				<verse number="11">Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.</verse>
				<verse number="12">А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.</verse>
				<verse number="13">И цар им одговори оштро, јер остави цар Ровоам савет старачки,</verse>
				<verse number="14">И одговори им како га саветоваше младићи, говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на њ; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу бодљивим бичевима.</verse>
				<verse number="15">И цар се оглуши народа, јер Бог беше тако уредио да би потврдио Господ реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.</verse>
				<verse number="16">А кад виде сав Израиљ да их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. Свак у свој шатор, Израиљу! А ти, Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде сав Израиљ у шаторе своје.</verse>
				<verse number="17">Само над синовима Израиљевим који живљаху по градовима Јудиним зацари се Ровоам.</verse>
				<verse number="18">И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком, али га синови Израиљеви засуше камењем, те погибе. Тада цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.</verse>
				<verse number="19">Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А кад дође Ровоам у Јерусалим, сазва дом Јудин и Венијаминов, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да зарате на Израиља да поврате царство Ровоаму.</verse>
				<verse number="2">Али дође реч Господња Семаји, човеку Божјем, говорећи:</verse>
				<verse number="3">Кажи Ровоаму сину Соломуновом, цару Јудином и свим синовима Израиљевим од Јуде и Венијамина, и реци:</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ: Не идите и не бијте се с браћом својом, вратите се свак к својој кући, јер сам ја наредио да тако буде. И они послушаше реч Господњу и вратише се и не идоше на Јеровоама.</verse>
				<verse number="5">И Ровоам седе у Јерусалиму, и сазида тврде градове у земљи Јудиној;</verse>
				<verse number="6">Сазида Витлејем и Итам и Текују,</verse>
				<verse number="7">И Вет-Сур и Сохот и Одолам,</verse>
				<verse number="8">И Гат и Марису и Зиф,</verse>
				<verse number="9">И Адораим и Ахис и Азику,</verse>
				<verse number="10">И Сарају и Ејалон и Хеврон који је у земљи Јудиној и Венијаминовој тврди градови.</verse>
				<verse number="11">А кад утврди те градове, намести у њима заповеднике, и стаје за жито и за уље и за вино,</verse>
				<verse number="12">И у сваком граду штитова и копаља, и утврди их јако. Тако његов беше Јуда и Венијамин.</verse>
				<verse number="13">И свештеници и Левити, који беху по свему Израиљу, сабраше се к њему из свих крајева својих.</verse>
				<verse number="14">Јер оставише Левити подграђа своја и достојања своја, и отидоше у јудејску и у Јерусалим, јер их отера Јеровоам и синови његови да не врше службе свештеничке Господу.</verse>
				<verse number="15">И постави себи свештенике за висине и за ђаволе и за теоце, које начини.</verse>
				<verse number="16">А за њима из свих племена Израиљевих који управише срце своје да траже Господа Бога Израиљевог, дођоше у Јерусалим да принесу жртву Господу Богу отаца својих.</verse>
				<verse number="17">И тако утврдише царство Јудино, и укрепише Ровоама сина Соломуновог за три године, јер за те три године хођаху путем Давидовим и Соломуновим.</verse>
				<verse number="18">А Ровоам се ожени Маелетом, кћерју Јеримота сина Давидовог и Авихаилом, кћерју Есијава сина Јесејевог,</verse>
				<verse number="19">Која му роди синове: Јеуса и Самарију и Зама.</verse>
				<verse number="20">А после ње ожени се Махом кћерју Авесаломовом, која му роди Авију и Атаја и Зиву и Селомита.</verse>
				<verse number="21">А љубљаше Ровоам Маху кћер Авесаломову већма од свих жена својих и иноча својих; јер имаше осамнаест жена и шездесет иноча, и роди двадесет и осам синова и шездесет кћери.</verse>
				<verse number="22">И Ровоам постави Авију, сина Машиног, поглаваром и кнезом над браћом његовом, јер га хтеде поставити царем.</verse>
				<verse number="23">И мудро радећи растури све синове своје по свим крајевима Јудиним и Венијаминовим, по свим тврдим градовима, и даде им хране изобила, и доведе им много жена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А кад Ровоам утврди царство и кад осили, остави закон Господњи и сав Израиљ с њим.</verse>
				<verse number="2">А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак цар мисирски на Јерусалим, јер згрешише Господу,</verse>
				<verse number="3">С хиљаду и две стотине кола и са шездесет хиљада коњаника, и не беше броја народу који дође с њим из Мисира, Лувејима, Сухејима и Хусејима.</verse>
				<verse number="4">И узе тврде градове Јудине и дође до Јерусалима.</verse>
				<verse number="5">Тада дође Семаја пророк к Ровоаму и кнезовима Јудиним, који се беху скупили у Јерусалим од Сисака, и рече им: Овако вели Господ: Ви остависте мене, зато и ја остављам вас у руке Сисаку.</verse>
				<verse number="6">Тада се понизише кнезови Израиљеви и цар и рекоше: Праведан је Господ.</verse>
				<verse number="7">А кад их виде Господ где се понизише, дође реч Господња Семаји говорећи: Понизише се, нећу их потрти, него ћу им сада дати избављење, и неће се излити јарост моја на Јерусалим преко Сисака.</verse>
				<verse number="8">Него ће му бити слуге да познаду шта је мени служити, шта ли служити царствима земаљским.</verse>
				<verse number="9">И тако дође Сисак, цар мисирски, у Јерусалим и узе благо дома Господњег и благо дома царевог, све то узе; узе и штитове златне, које беше начинио Соломун;</verse>
				<verse number="10">И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима који чувају врата дома царевог.</verse>
				<verse number="11">И кад иђаше цар у дом Господњи долажаху стражари и ношаху их, а после их опет остављаху у ризницу стражарску.</verse>
				<verse number="12">Што се дакле понизи, одврати се од њега гнев Господњи, и не затре га сасвим; јер још у Јуди беше добра.</verse>
				<verse number="13">И утврди се цар Ровоам у Јерусалиму, и царова; јер беше Ровоаму четрдесет и једна година кад се зацари, и седамдесет година царова у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. А матери његовој беше име Нама, Амонка.</verse>
				<verse number="14">Али он чињаше зло, јер не управи срца свог да тражи Господа.</verse>
				<verse number="15">Али дела Ровоамова прва и последња нису ли записана у књизи пророка Семаје и видеоца Ида, где се казују кољена, а и ратови који беху једнако међу Ровоамом и Јеровоамом?</verse>
				<verse number="16">И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен у граду Давидовом; а на његово се место зацари Авија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Године осамнаесте царовања Јеровоамовог зацари се Авија над Јудом.</verse>
				<verse number="2">Три године царова у Јерусалиму. Матери му беше име Махаја, кћи Урилова из Гаваје. А беше рат између Авије и Јеровоама.</verse>
				<verse number="3">И Авија изиђе на бој с храбром војском, четири стотине хиљада изабраних војника; а Јеровоам уврста према њему војску, осам стотина хиљада изабраних храбрих војника.</verse>
				<verse number="4">И стаде Авија наврх брда Семарајима у гори Јефремовој, и рече: Чујте ме, Јеровоаме и сав Израиљу!</verse>
				<verse number="5">Не требаше ли вам знати да је Господ Бог Израиљев предао Давиду царство над Израиљем довека, њему и синовима његовим заветом осољеним?</verse>
				<verse number="6">Али уста Јеровоам син Наватов, слуга Соломуна сина Давидовог, и одврже се од господара свог.</verse>
				<verse number="7">И скупише се к њему људи празнови и неваљалци, и одупреше се Ровоаму, сину Соломуновом, који беше дете и страшљивог срца, те им се не одупре.</verse>
				<verse number="8">Па ви сад велите да се опирете царству Господњем, које је у рукама синова Давидових, јер вас је много и имате код себе златне теоце, које вам је начинио Јеровоам да су вам богови.</verse>
				<verse number="9">Нисте ли отерали свештенике Господње синове Аронове и Левите? И начинили себи свештенике као народи по другим земљама? Ко год дође да му се посвете руке с телетом и са седам овнова, постаје свештеник онима који нису богови.</verse>
				<verse number="10">Али с нама је Господ Бог, нити смо Га оставили, а свештеници који служе Господу јесу синови Аронови, и Левити раде свој посао;</verse>
				<verse number="11">И пале Господу жртве паљенице свако јутро и свако вече, и каде мирисима, и хлебови постављени стоје на чистом столу, и пале се свако вече жишци на златном свећњаку; јер држимо што је Господ Бог наш наредио, а ви Га остависте,</verse>
				<verse number="12">Зато ево с нама је напред Бог и свештеници његови и трубе гласне да трубе противу вас. Синови Израиљеви, не војујте на Господа Бога отаца својих, јер нећете бити срећни.</verse>
				<verse number="13">Али Јеровоам заведе заседу да им зађу за леђа, и тако Јудејцима беху спред једни а с леђа заседа.</verse>
				<verse number="14">И кад се обазреше Јудејци, а то бој и спред и састраг, те повикаше ка Господу а свештеници затрубише у трубе.</verse>
				<verse number="15">И народ Јудин опет повика, и кад викаше народ Јудин, разби Бог Јеровоама и свега Израиља пред Авијом и Јудом.</verse>
				<verse number="16">И побегоше синови Израиљеви од Јуде, и даде их Бог њима у руке.</verse>
				<verse number="17">И поби их љуто Авија и народ његов, и паде од Израиља побијених пет стотина хиљада одабраних људи.</verse>
				<verse number="18">Тако бише покорени синови Израиљеви у то време, а синови Јудини осилише, јер се поуздаше у Господа Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="19">И Авија потера Јеровоама, и узе му градове Ветиљ и села његова, и Јесану и села њена, и Ефрон и села његова.</verse>
				<verse number="20">И Јеровоам се више не опорави за живота Авијиног; и удари га Господ те умре.</verse>
				<verse number="21">А Авија утврди се, и узе четрнаест жена, и роди двадесет два сина и шеснаест кћери.</verse>
				<verse number="22">А остала дела Авијина и путеви његови и беседе његове записане су у књизи пророка Ида.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидовом, зацари се на његово место Аса, син његов. За његовог времена почину земља десет година.</verse>
				<verse number="2">И чињаше Аса шта је добро и право пред Господом Богом његовим.</verse>
				<verse number="3">Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исече лугове њихове.</verse>
				<verse number="4">И заповеди синовима Јудиним да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповест Његову.</verse>
				<verse number="5">Обори по свим градовима Јудиним висине и сунчане ликове, и почину царство за његовог времена.</verse>
				<verse number="6">И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља беше у миру, нити беше рата с њим оних година, јер му Господ даде мир.</verse>
				<verse number="7">И рече Јуди: Да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и преворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога свог, тражисмо Га и даде нам мир одсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.</verse>
				<verse number="8">И имаше Аса војске триста хиљада од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двеста и осамдесет хиљада са штитовима и луковима. Сви беху храбри војници.</verse>
				<verse number="9">И изиђе из њих Зара Етиопљанин с хиљаду хиљада војске и с триста кола, и дође до Марисе.</verse>
				<verse number="10">И Аса изиђе преда њ; и уврсташе се војске у долини Сефати код Марисе.</verse>
				<verse number="11">И завапи Аса ка Господу Богу свом говорећи: Господе Теби је ништа помоћи множини или нејаком; помози нам, Господе Боже наш, јер се у Те уздамо, и у Твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, Ти си Бог наш, не дај да може шта на Те човек.</verse>
				<verse number="12">И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побегоше Етиопљани.</verse>
				<verse number="13">И тера их Аса и народ који беше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском Његовом; и они однесоше плен велик веома.</verse>
				<verse number="14">И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и опленише све оне градове, јер беше у њима много плена.</verse>
				<verse number="15">Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада дух Божји дође на Азарију, сина Одидовог;</verse>
				<verse number="2">Те отиде пред Асу и рече му: Чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с Њим; и ако Га устражите, наћи ћете Га; ако ли Га оставите, и Он ће вас оставити.</verse>
				<verse number="3">Дуго је Израиљ без правог Бога и без свештеника учитеља, и без закона.</verse>
				<verse number="4">А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљевом и тражили Га, нашли би Га.</verse>
				<verse number="5">Али у ово време не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свим становницима земаљским;</verse>
				<verse number="6">И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.</verse>
				<verse number="7">Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.</verse>
				<verse number="8">А кад чу Аса те речи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истреби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које беше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који беше пред тремом Господњим.</verse>
				<verse number="9">Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који беху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребеже к њему из народа Израиљевог кад видеше да је Господ Бог његов с њим.</verse>
				<verse number="10">И скупише се у Јерусалим трећег месеца петнаесте године царовања Асиног.</verse>
				<verse number="11">И у онај дан принесоше Господу жртве од плена који догнаше, седам стотина волова и седам хиљада оваца.</verse>
				<verse number="12">И ухватише веру да траже Господа Бога отаца својих свим срцем својим и свом душом својом;</verse>
				<verse number="13">А ко год не би тражио Господа Бога Израиљевог, да се погуби, био мали или велики, човек или жена.</verse>
				<verse number="14">И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.</verse>
				<verse number="15">И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца свог заклеше се, и од све воље своје тражише Га и нађоше Га; и Господ им даде мир одсвуда.</verse>
				<verse number="16">Јоште и Маху, матер своју, сврже Аса с власти, јер беше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њеног и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.</verse>
				<verse number="17">Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино беше право свега века његовог.</verse>
				<verse number="18">И унесе у дом Божји шта беше посветио отац његов и шта беше сам посветио, сребро и злато и судове.</verse>
				<verse number="19">И не би рата до тридесет пете године царовања Асиног.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Године тридесет шесте царовања Асиног изиђе Васа, цар Израиљев, на Јуду, и стаде зидати Раму да не да никоме отићи к Аси, цару Јудином, ни од њега доћи.</verse>
				<verse number="2">Тада узе Аса сребро и злато из ризница дома Господњег и дома царевог, и посла Вен-Ададу цару сирском, који живљаше у Дамаску, и поручи:</verse>
				<verse number="3">Вера је између мене и тебе, између оца мог и оца твог, ево шаљем ти сребра и злата, хајде поквари веру коју имаш са Васом царем Израиљевим, еда би отишао од мене.</verse>
				<verse number="4">И послуша Вен-Адад цара Асу, и посла војводе своје на градове Израиљеве, и освојише Ијон и Дан и Авел-Мајим и све градове Нефталимове у којима беху житнице.</verse>
				<verse number="5">А кад Васа то чу, преста зидати Раму и остави дело своје.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Аса узе сав народ Јудин, те однесоше камење из Раме и дрво, чим зидаше Васа, и од њега сазида Гавају и Миспу.</verse>
				<verse number="7">А у то време дође Ананије виделац к Аси, цару Јудином, и рече му: Што си се поуздао у цара сирског а ниси се поуздао у Господа Бога свог, зато се војска цара сирског измаче из твојих руку.</verse>
				<verse number="8">Нису ли Етиопљани и Лувеји имали велике војске с врло много кола и коњика? Па кад си се поуздао у Господа, даде ти их у руке.</verse>
				<verse number="9">Јер очи Господње гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према Њему. Лудо си у том радио; зато ће одсада бити ратови на те.</verse>
				<verse number="10">Тада се Аса разгневи на пророка, и стави га у тамницу, јер се расрди на њ за то; и потлачи Аса неке из народа у то време.</verse>
				<verse number="11">Али гле, дела Асина, прва и последња, ено записана су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.</verse>
				<verse number="12">И разболе се Аса тридесет девете године царовања свог од ногу, и болест његова би врло тешка, али ни у болести својој не тражи Господа него лекаре.</verse>
				<verse number="13">И тако почину Аса код отаца својих, и умре четрдесет прве године царовања свог.</verse>
				<verse number="14">И погребоше га у гробу његовом, који ископа себи у граду Давидовом, и метнуше га на постељу коју беше напунио мирисавих ствари и масти зготовљених вештином апотекарском, и спалише му их врло много.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Тада се зацари Јосафат, син његов, на његово место, и укрепи се на Израиља.</verse>
				<verse number="2">И понамешта војску по свим тврдим градовима Јудиним, и понамешта страже по земљи Јудиној и по градовима Јефремовим, које задоби Аса, отац његов.</verse>
				<verse number="3">И беше Господ с Јосафатом, јер хођаше првим путевима Давида оца свог и не тражаше Вала.</verse>
				<verse number="4">Него Бога оца свог тражаше и по заповестима Његовим хођаше, и не чињаше као синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="5">Зато утврди Господ царство у руци његовој, и сав народ Јудин даваше даре Јосафату, те имаше велико благо и славу.</verse>
				<verse number="6">И срце се његово ослободи на путевима Господњим, те још обори висине и лугове у Јудеји.</verse>
				<verse number="7">И треће године свог царовања посла кнезове своје Вен-Аила и Овадију и Захарију и Натанаила и Михеју да уче по градовима Јудиним;</verse>
				<verse number="8">И с њима Левите: Семају и Натанију и Зевадију и Асаила и Семирамота и Јонатана и Адонију и Товију и Тов-Адонију, Левите, и с њима Елисаму и Јорама свештенике.</verse>
				<verse number="9">И учаху по Јудеји имајући при себи књигу закона Господњег, и прохођаху све градове Јудине учећи народ.</verse>
				<verse number="10">И дође страх Господњи на сва царства по земљама око Јуде, те не војеваше на Јосафата.</verse>
				<verse number="11">И сами Филистеји доношаху Јосафату даре и данак у новцу; и Арапи догоњаху му стоку, по седам хиљада и седам стотина овнова и по седам хиљада и седам стотина јараца.</verse>
				<verse number="12">Тако напредоваше Јосафат и подиже се веома; и сазида у Јудеји куле и градове за житнице.</verse>
				<verse number="13">И имаше много добра по градовима Јудиним, и војника, храбрих јунака у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="14">А ово је број њихов по домовима отаца њихових; од Јуде хиљадници: Адна војвода, с којим беше три стотине хиљада храбрих јунака.</verse>
				<verse number="15">А за њим Јоанам војвода, с којим беше двеста осамдесет хиљада;</verse>
				<verse number="16">А за њим Амасија син Зихријев, који се драговољно даде Господу, и с ким беше двеста хиљада храбрих јунака.</verse>
				<verse number="17">А од Венијамина: храбри јунак Елијада, с којим беше двеста хиљада наоружаних луком и штитом;</verse>
				<verse number="18">А за њим Јозавад, с којим беше сто и осамдесет хиљада наоружаних за бој.</verse>
				<verse number="19">Ови служаху цару осим оних које понамешта цар по тврдим градовима у свој земљи Јудиној.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И Јосафат имајући велико благо и славу, опријатељи се с Ахавом.</verse>
				<verse number="2">И после неколико година отиде к Ахаву у Самарију; и накла му Ахав много оваца и волова и народу који беше с њим, и наговараше га да пође на Рамот галадски.</verse>
				<verse number="3">И рече Ахав цар Израиљев Јосафату цару Јудином: Хоћеш ли ићи са мном на Рамот галадски? А он рече: Ја као ти, народ мој као твој народ; хоћемо с тобом на војску.</verse>
				<verse number="4">Још рече Јосафат цару Израиљевом: Питај данас шта ће Господ рећи.</verse>
				<verse number="5">Тада сазва цар Израиљев пророке своје, четири стотине људи, и рече им: Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А они рекоше: Иди, јер ће га Господ дати у руке цару.</verse>
				<verse number="6">А Јосафат рече: Има ли ту још који пророк Господњи да га питамо?</verse>
				<verse number="7">А цар рече Јосафату: Има још један човек преко ког бисмо могли упитати Господа; али ја мрзим на њ, јер ми не прориче добра него свагда зло; то је Михеја син Јемлин. А Јосафат рече: Нека цар не говори тако.</verse>
				<verse number="8">Тада цар Израиљев дозва једног дворанина, и рече му: Брже доведи Михеју, сина Јемлиног.</verse>
				<verse number="9">А цар Израиљев и Јосафат, цар Јудин сеђаху, сваки на свом престолу обучени у царске хаљине, сеђаху на пољани код врата самаријских, и сви пророци пророковаху пред њима.</verse>
				<verse number="10">И Седекија син Хананин начини себи гвоздене рогове, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш бити Сирце докле их не истребиш.</verse>
				<verse number="11">Тако и сви пророци пророковаху говорећи: Иди на Рамот галадски, и бићеш срећан, јер ће га Господ предати цару у руке.</verse>
				<verse number="12">А посланик који отиде да дозове Михеју рече му говорећи: Ево пророци проричу сви једним гласом добро цару; нека и твоја реч буде као њихова, и говори добро.</verse>
				<verse number="13">А Михеја рече: Тако да је жив Господ, говорићу оно што рече Бог мој.</verse>
				<verse number="14">И кад дође к цару, рече му цар: Михеја! Хоћемо ли ићи на војску на Рамот галадски, или ћу се оканити? А он рече: Идите, бићете срећни, и даће вам се у руке.</verse>
				<verse number="15">А цар му рече: Колико ћу те пута заклањати да ми не говориш него истину у име Господње?</verse>
				<verse number="16">Тада рече: Видео сам сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира, јер рече Господ: Ови немају господара, нека се врате свак својој кући с миром.</verse>
				<verse number="17">Тада рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати добра него зло?</verse>
				<verse number="18">А Михеја рече: Зато чујте реч Господњу: Видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране;</verse>
				<verse number="19">И Господ рече: Ко ће преварити Ахава цара Израиљевог да отиде и падне код Рамота галадског? Још рече: Један рече ово а други оно.</verse>
				<verse number="20">Тада изиђе један дух, и ставши пред Господа рече: Ја ћу га преварити. А Господ му рече: Како?</verse>
				<verse number="21">Одговори: Изићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових. А Господ му рече: Преварићеш га и надвладаћеш, иди учини тако.</verse>
				<verse number="22">Зато сада ето, Господ је метнуо лажљив дух у уста тим пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те.</verse>
				<verse number="23">Тада приступи Седекија син Хананин, и удари Михеју по образу говорећи: Којим је путем отишао дух Господњи од мене да говори с тобом?</verse>
				<verse number="24">А Михеја му рече: Ето, видећеш у онај дан кад отидеш у најтајнију клет да се сакријеш.</verse>
				<verse number="25">Тада цар Израиљев рече: Ухватите Михеју, и одведите га к Амону заповеднику градском и к Јоасу сину царевом.</verse>
				<verse number="26">И реците им: Овако вели цар: Метните овог у тамницу, а дајите му по мало хлеба и по мало воде докле се не вратим у миру.</verse>
				<verse number="27">А Михеја рече: Ако се вратиш у миру, није Господ говорио преко мене. Још рече: Чујте сви народи.</verse>
				<verse number="28">И отиде цар Израиљев с Јосафатом царем Јудиним на Рамот галадски.</verse>
				<verse number="29">И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се преобући кад пођем у бој, а ти обуци своје одело. И преобуче се цар Израиљев, и отидоше у бој.</verse>
				<verse number="30">А цар сирски заповеди војводама од кола својих говорећи: Не ударајте ни на малог ни на великог, него на самог цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="31">А кад војводе од кола видеше Јосафата, рекоше: То је цар Израиљев. И окренуше се на њ да га ударе. Али Јосафат повика, и Господ му поможе, и одврати их Бог од њега.</verse>
				<verse number="32">Јер видевши војводе од кола да није цар Израиљев, одступише од њега.</verse>
				<verse number="33">А један застрели из лука нагоном и устрели цара Израиљевог где спуча оклоп. А он рече свом возачу: Савиј руком својом и извези ме из боја, јер сам рањен.</verse>
				<verse number="34">И бој би жесток оног дана, а цар Израиљев заоста на колима својим према Сирцима до вечера, и умре о сунчаном заходу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А кад се Јосафат, цар Јудин, враћаше с миром кући својој у Јерусалим,</verse>
				<verse number="2">Изиђе преда њ Јуј син Ананијев, виделац, и рече Јосафату: Безбожнику ли помажеш, и оне који мрзе на Господа љубиш? Зато се подигао на те гнев Господњи.</verse>
				<verse number="3">Али се нашло добро на теби што си истребио лугове из земље и што си управио срце своје да тражиш Бога.</verse>
				<verse number="4">Потом Јосафат сеђаше у Јерусалиму, и опет прође по народу од Вирсавеје до горе Јефремове, и поврати их ка Господу Богу отаца његових.</verse>
				<verse number="5">И постави судије у земљи по свим тврдим градовима Јудиним, у сваком граду.</verse>
				<verse number="6">И рече судијама: Гледајте шта ћете радити, јер нећете судити за човека него за Господа, који је с вама кад судите.</verse>
				<verse number="7">Зато нека буде страх Господњи у вама; пазите и радите, јер у Господа Бога нашег нема неправде, нити гледа ко је ко, нити прима поклоне.</verse>
				<verse number="8">Такође у Јерусалиму постави Јосафат од Левита и свештеника и главара домова отачких у Израиљу за судове Господње и за распре; јер долажаху опет у Јерусалим.</verse>
				<verse number="9">И заповеди им говорећи: Тако радите у страху Господњем, верно и целог срца.</verse>
				<verse number="10">И у свакој парници која дође к вама од браће ваше што седе по градовима својим, да расудите између крви и крви, између закона и заповести, између уредби и судова, обавестите их да не би грешили Господу, да не би дошао гнев Његов на вас и на браћу вашу; тако чините, те нећете згрешити.</verse>
				<verse number="11">И ево, Амарија, поглавар свештенички, биће над вама у свим пословима Господњим, а Завдија, син Исмаилов, вођ дома Јудиног у свим пословима царским; такође, Левити управитељи биће уз вас. Будите слободни, и радите, и Господ ће бити с добрим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата.</verse>
				<verse number="2">И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.</verse>
				<verse number="3">А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.</verse>
				<verse number="4">И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.</verse>
				<verse number="5">Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим,</verse>
				<verse number="6">И рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети?</verse>
				<verse number="7">Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог?</verse>
				<verse number="8">Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи:</verse>
				<verse number="9">Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави.</verse>
				<verse number="10">А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише;</verse>
				<verse number="11">А ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао.</verse>
				<verse number="12">Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те.</verse>
				<verse number="13">А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови.</verse>
				<verse number="14">Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових,</verse>
				<verse number="15">И рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји.</verse>
				<verse number="16">Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.</verse>
				<verse number="17">Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама.</verse>
				<verse number="18">Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.</verse>
				<verse number="19">А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим.</verse>
				<verse number="20">А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни.</verse>
				<verse number="21">И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="22">А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише.</verse>
				<verse number="23">Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.</verse>
				<verse number="24">А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив.</verse>
				<verse number="25">Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много.</verse>
				<verse number="26">А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас.</verse>
				<verse number="27">Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим.</verse>
				<verse number="28">И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.</verse>
				<verse number="29">И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.</verse>
				<verse number="30">И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.</verse>
				<verse number="31">И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева.</verse>
				<verse number="32">И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.</verse>
				<verse number="33">Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих.</verse>
				<verse number="34">А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, која је стављена у књигу о царевима Израиљевим.</verse>
				<verse number="35">Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње.</verse>
				<verse number="36">А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.</verse>
				<verse number="37">Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Потом почину Јосафат код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом; а на његово се место зацари Јорам, син његов.</verse>
				<verse number="2">А браћа му, синови Јосафатови, беху: Азарија и Јехило и Захарија и Азарија и Михаило и Сефатија; ти сви беху синови Јосафата цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="3">И отац им даде велике дарове, сребра и злата и заклада с тврдим градовима у земљи Јудиној; царство пак даде Јораму, јер беше првенац.</verse>
				<verse number="4">А Јорам ступивши на царство оца свог и утврдивши се, поби сву браћу своју мачем и неке кнезове Израиљеве.</verse>
				<verse number="5">Имаше Јорам тридесет и две године кад се зацари, и царова осам година у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="6">И хођаше путем царева Израиљевих, као што чињаше дом Ахавов, јер се ожени кћерју Ахавовом; и чињаше што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="7">Али Господ не хте затрти дом Давидов ради завета који учини с Давидом и што му беше рекао да ће дати видело њему и синовима његовим увек.</verse>
				<verse number="8">За његовог времена одврже се Едом да не буде под Јудом, и поставише себи цара.</verse>
				<verse number="9">Зато отиде Јорам с војводама својим и са свим колима својим; и уста ноћу, те поби Едомце који га беху опколили, и заповеднике од кола.</verse>
				<verse number="10">Ипак се одвргоше Едомци да не буду под Јудом до данас. У исто време одврже се Ливна да не буде под њим, јер остави Господа Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="11">Још и висине начини по брдима Јудиним, и наведе на прељубу Јерусалимљане и преласти Јуду.</verse>
				<verse number="12">Тада му дође књига од Илије пророка, где му говораше: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Што ниси ходио путевима Јосафата, оца свог и путевима Асе, цара Јудиног,</verse>
				<verse number="13">Него си ходио путем царева Израиљевих и навео си на прељубу Јуду и Јерусалимљане, као што је дом Ахавов навео на прељубу Израиља, и још си побио браћу своју, дом оца свог, боље од себе,</verse>
				<verse number="14">Ево, Господ ће ударити великим злом народ твој и синове твоје и жене твоје и све што имаш.</verse>
				<verse number="15">И ти ћеш боловати тешко, од болести у цревима, да ће ти црева изаћи од болести, која ће трајати две године.</verse>
				<verse number="16">И тако подиже Господ на Јорама дух Филистејима и Арапима који живе од Етиопљана.</verse>
				<verse number="17">И они дошавши на земљу Јудину продреше у њу, и однесоше све благо што се нађе у дому царевом, и синове његове и жене његове, да му не оста ниједан син осим Јоахаза најмлађег сина његовог.</verse>
				<verse number="18">И после свега тога удари га Господ болешћу у цревима, којој не беше лека.</verse>
				<verse number="19">И дан по дан пролажаше, и кад се навршише две године, изиђоше му црева с болешћу и умре од тешких болова и народ му не пали мириса као што је чинио оцима његовим.</verse>
				<verse number="20">Имаше тридесет и две године кад поче царовати, и царова осам година у Јерусалиму, и премину да нико не зажали за њим; и погребоше га у граду Давидовом, али не у гробу царском.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">А Јерусалимљани зацарише на његово место Охозију најмлађег сина његовог, јер старије све поби чета која дође с Арапима у логор; и тако Охозија, син Јорамов, поста цар Јудин.</verse>
				<verse number="2">Имаше Охозија четрдесет и две године кад поче царовати, и царова годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија, кћи Амријева.</verse>
				<verse number="3">И он хођаше путевима дома Ахавовог, јер га мати наговараше на зла дела.</verse>
				<verse number="4">И чињаше што је зло пред Господом као дом Ахавов; јер му они беху саветници по смрти оца његовог на погибао његову.</verse>
				<verse number="5">И по њиховом савету ходећи изиђе с Јорамом сином Ахавовим, царем Израиљевим, на војску на Азаила, цара сирског, у Рамот галадски; и онде Сирци ранише Јорама.</verse>
				<verse number="6">А он се врати да се лечи у Језраелу од рана које му задаше у Рами, кад се бише с Азаилом, царем сирским. А Азарија, син Јорамов цар Јудин, дође у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер беше болестан.</verse>
				<verse number="7">Али беше од Бога на пропаст Охозији што дође к Јораму; јер дошав отиде с Јорамом на Јуја, сина Нимсијиног, кога Господ помаза да истреби дом Ахавов.</verse>
				<verse number="8">Јер кад Јуј извршаваше освету на дому Ахавовом, нађе кнезове Јудине и синове браће Охозијине, који служаху Охозији, и погуби их.</verse>
				<verse number="9">Потом потражи Охозију, и ухватише га кад се сакриваше у Самарији, и доведавши га к Јују погубише га, и погребоше га; јер рекоше: Син је Јосафата који је тражио Господа свим срцем својим. И тако не би никога од дома Охозијиног који би могао бити цар.</verse>
				<verse number="10">Зато Готолија, мати Охозијина, видевши да јој син погибе, уста и поби све царско семе дома Јудиног.</verse>
				<verse number="11">Али Јосавеја, кћи царева, узе Јоаса, сина Охозијиног и украде га између синова царевих, које убијаху; и сакри га с дојкињом његовом у ложницу. И тако Јосавеја, кћи цара Јорама, жена Јодаја свештеника, сакри га од Готолије, јер беше сестра Охозијина, те га не уби.</verse>
				<verse number="12">И беше с њима сакривен у дому Божијем шест година; а Готолија цароваше у земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А седме године ослободи се Јодај, и узе к себи стотнике Азарију сина Јероамовог и Исмаила сина Јоанановог и Азарију сина Овидовог и Масију сина Адајевог и Елисафата сина Зихријевог, и ухвати веру с њима,</verse>
				<verse number="2">Те пролазећи земљу Јудину сабраше Левите из свих градова Јудиних и главаре породица отачких у Израиљу, и дођоше у Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">И сав збор учини веру у дому Божјем с царем; и Јодај им рече: Ево, син ће царев царовати, као што је рекао Господ за синове Давидове.</verse>
				<verse number="4">Ово учините: трећина вас који долазите у суботу између свештеника и Левита нека буду вратари на прагу;</verse>
				<verse number="5">А друга трећина нека буде у царском двору; а остала трећина на вратима од темеља, а сав народ у тремовима дома Господњег.</verse>
				<verse number="6">Нико да не улази у дом Господњи осим свештеника и оних Левита који служе; они нека улазе, јер су посвећени, а сав народ нека чини оно што је Господ заповедио да чини.</verse>
				<verse number="7">И Левити нека опколе цара, сваки с оружјем својим у руци; и ко би год ушао у дом, да се погуби; и будите уз цара кад стане улазити и излазити.</verse>
				<verse number="8">И учинише Левити и сав народ Јудин све што заповеди свештеник Јодај; и узеше сваки своје људе који долажаху у суботу и који одлажаху у суботу; јер Јодај свештеник не отпусти редове.</verse>
				<verse number="9">И даде Јодај свештеник стотиницима копља и штитове и штитиће цара Давида што беху у дому Божијем.</verse>
				<verse number="10">И постави сав народ све с оружјем у руку, од десне стране дома до леве према олтару и према дому, око цара.</verse>
				<verse number="11">Тада изведоше сина царевог, и метнуше му на главу венац, и дадоше му сведочанство, и зацарише га, и Јодај и синови његови помазаше га и рекоше: Да живи цар!</verse>
				<verse number="12">А кад Готолија чу вику народа који се стецаше и хваљаше цара, дође к народу у дом Господњи.</verse>
				<verse number="13">И погледа, и гле, цар стајаше код свог ступа на уласку, а кнезови и трубе око цара, и сав народ земаљски радоваше се и трубе трубљаху и певачи певаху уз оруђа музичка и они који почињаху у певању. Тада раздре Готолија хаљине своје и повика: Буна! Буна!</verse>
				<verse number="14">А Јодај свештеник заповеди да изађу стотиници који беху над војском, и рече им: Изведите је из врста напоље, и ко пође за њом нека се погуби мачем; јер рече свештеник: Немојте је убити у дому Господњем.</verse>
				<verse number="15">И начинише јој место, те отиде како се иде вратима коњским у дом царев, и онде је погубише.</verse>
				<verse number="16">Тада Јодај учини веру међу собом и свим народом и царем да ће бити народ Господњи.</verse>
				<verse number="17">Потом сав народ отиде у дом Валов, и раскопаше га, и олтаре његове и ликове његове изломише, а Матана, свештеника Валовог, убише пред олтарима.</verse>
				<verse number="18">И Јодај уреди опет службу у дому Господњем међу свештеницима и Левитима, које Давид беше одредио дому Господњем, да би приносили жртве паљенице Господу, као што пише у закону Мојсијевом, с весељем и песмама по наредби Давидовој.</verse>
				<verse number="19">Постави и вратаре на вратима дома Господњег да не би улазио нечист ода шта му драго.</verse>
				<verse number="20">И узе стотинике и знатније људе и који управљаху народом, сав народ земаљски, и изведе цара из дома Господњег и уђоше високим вратима у дом царски, и посадише цара на царски престо.</verse>
				<verse number="21">И радоваше се сав народ земаљски, и град се умири, кад Готолију убише мачем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Беше Јоасу седам година кад се зацари, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.</verse>
				<verse number="2">И чињаше Јоас што је право пред Господом докле год беше жив Јодај свештеник.</verse>
				<verse number="3">И Јодај га ожени двема женама, те роди синове и кћери.</verse>
				<verse number="4">Потом Јоас науми да оправи дом Господњи.</verse>
				<verse number="5">И сазва свештенике и Левите, па им рече: Пођите по градовима Јудиним и купите од свега Израиља новац да се оправља дом Бога вашег од године до године, и ви похитајте с тим. Али не хитеше Левити.</verse>
				<verse number="6">Зато цар дозва Јодаја поглавара и рече му: Зашто не настојиш да Левити доносе из Јудеје и Јерусалима прилоге које је наредио Мојсије слуга Господњи збору Израиљевом на шатор од састанка?</verse>
				<verse number="7">Јер безбожна Готолија и синови њени опленише дом Господњи и све ствари посвећене дому Господњем обратише на Вале.</verse>
				<verse number="8">И тако заповеди цар те начинише ковчег, и метнуше га на врата дома Господњег споља.</verse>
				<verse number="9">И огласише по Јудеји и по Јерусалиму да доносе Господу прилог који је наредио Мојсије, слуга Божји, Израиљу у пустињи.</verse>
				<verse number="10">И обрадоваше се кнезови и сав народ, и доносећи метаху у ковчег докле се не сврши.</verse>
				<verse number="11">И кад доношаху Левити ковчег, по заповести царевој, видевши да има много новца, долажаше писар царев и посланик поглавара свештеничког, те изручиваху ковчег, потом га опет одношаху и остављаху на његово место; и тако чињаху сваки дан, и накупише много новца.</verse>
				<verse number="12">И даваше га цар Јодај настојницима над послом око дома Господњег, а они наимаху каменаре и дрводеље да се обнови дом Господњи, и коваче који раде од гвожђа и од бронзе, да се оправи дом Господњи.</verse>
				<verse number="13">И пословаху посленици, и оправљање напредоваше под њиховим рукама, те повратише дому Божјем обличје његово, и утврдише га.</verse>
				<verse number="14">А кад свршише, донесоше пред цара и Јодаја новце што претекоше; и од тог новца начини судове за дом Господњи, судове за службу и за жртве, и кадионице, и друге судове златне и сребрне. И тако приношаху жртве паљенице у дому Господњем једнако свега века Јодајевог.</verse>
				<verse number="15">Потом остаревши Јодај сит живота умре; сто и тридесет година беше му кад умре.</verse>
				<verse number="16">И погребоше га у граду Давидовом код царева; јер чињаше добро Израиљу и Богу и дому његовом.</verse>
				<verse number="17">А кад умре Јодај, дођоше кнезови Јудини и поклонише се цару; тада их послуша цар,</verse>
				<verse number="18">Те оставише дом Господа Бога отаца својих, и стадоше служити луговима и идолима; и подиже се гнев Господњи на Јуду и на Јерусалим за тај грех њихов.</verse>
				<verse number="19">И слаше им пророке да их врате ка Господу, и они им сведочаху, али их не послушаше.</verse>
				<verse number="20">И дође дух Господњи на Захарију, сина Јодаја свештеника, те стаде више народа и рече им: Овако вели Бог: Зашто преступате заповести Господње? Нећете бити срећни; што остависте Господа, зато и Он вас остави.</verse>
				<verse number="21">А они се побунише на њ, и засуше га камењем по заповести царевој у трему дома Господњег.</verse>
				<verse number="22">И не опомену се Јоас милости коју му учини Јодај, отац његов, него уби сина његовог; а он умирући рече: Господ нека види и тражи.</verse>
				<verse number="23">А кад прође година, подиже се на њ војска сирска и уђе у земљу јудејску и у Јерусалим, и побише по народу све кнезове народне, и сав плен од њих послаше цару у Дамаск.</verse>
				<verse number="24">Ако и мала беше војска сирска која дође, ипак Господ даде у руке њихове врло велику војску, јер беху оставили Господа Бога отаца својих. И тако на Јоасу извршише суд.</verse>
				<verse number="25">А кад отидоше од њега оставивши га у тешкој болести, побунише се на њ слуге његове за крв синова Јодаја свештеника, и убише га на постељи његовој, те погибе; и погребоше га у граду Давидовом, али га не погребоше у гробовима царским.</verse>
				<verse number="26">А ово су што се побунише на њ: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке.</verse>
				<verse number="27">А о синовима његовим и о великом порезу што би под њим, и о грађењу дома Божјег, ето записано је у књизи о царевима. А зацари се на његово место Амасија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Беше Амасији двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Јоадана из Јерусалима.</verse>
				<verse number="2">Он чињаше што је право пред Господом, али не целим срцем.</verse>
				<verse number="3">И кад се утврди у царству, поби слуге своје који убише цара оца његовог.</verse>
				<verse number="4">Али синове њихове не погуби, него учини како пише у закону, у књизи Мојсијевој, где је заповедио Господ говорећи: Очеви да не гину за синове, ни синови за очеве, него сваки за свој грех нека гине.</verse>
				<verse number="5">Иза тога скупи Амасија народ Јудин, и постави по домовима отачким хиљаднике и стотинике по свој земљи Јудиној и Венијаминовој, и изброја их од двадесет година и више, и нађе их триста хиљада војника избраних, који ношаху копље и штит.</verse>
				<verse number="6">И јоште најми између Израиљаца сто хиљада храбрих људи за сто таланата сребра.</verse>
				<verse number="7">Али дође му човек Божји и рече: Царе, да не иде с тобом војска израиљска, јер Господ није с Израиљцима нити са синовима Јефремовим.</verse>
				<verse number="8">Него иди ти, и буди храбар у боју; иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и помоћи и оборити.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Амасија човеку Божјем: А шта ће бити са сто таланата што сам дао војсци Израиљевој? А човек Божји рече: Има Господ да ти да више од тога.</verse>
				<verse number="10">И тако одвоји Амасија војску што му беше дошла од Јефрема да отиду у своје место; а они се врло расрдише на Јуду, и вратише се у своје место с великим гневом.</verse>
				<verse number="11">А Амасија ослободивши се поведе народ свој и отиде у слану долину, и поби десет хиљада синова Сирових;</verse>
				<verse number="12">И десет хиљада живих заробише Јудејци, и одведоше их на врх стене, и побацаше их са врх стене да се сви распадоше.</verse>
				<verse number="13">А војници које Амасија посла натраг да не иду с њим у бој, навалише на градове Јудине од Самарије до Вет-Орона, и побише по њима три хиљаде, и запленише велик плен.</verse>
				<verse number="14">А кад се врати Амасија разбивши Идумеје, донесе богове синова Сирових, и постави их себи за богове, и клањаше им се и кађаше им.</verse>
				<verse number="15">Тада се разгневи Господ на Амасију, и посла к њему пророка, који му рече: Зашто тражиш богове тог народа, који не избавише свој народ из твоје руке?</verse>
				<verse number="16">И кад говораше цару, он му рече: Јеси ли постављен цару за саветника? Престани; зашто да погинеш? И тако преста пророк, али рече: Знам да те је Бог наумио истребити кад то радиш а не слушаш савет мој.</verse>
				<verse number="17">Тада смисли Амасија, цар Јудин, и посла к Јоасу сина Јоахаза сина Јујевог, цару Израиљевом, и поручи: Ходи да се огледамо.</verse>
				<verse number="18">А Јоас цар Израиљев посла к Амасији цару Јудином и поручи му: Трн на Ливану посла ка кедру на Ливану, и поручи: Дај своју кћер сину мом за жену. Али наиђе зверје ливанско и изгази трн.</verse>
				<verse number="19">Велиш, побио си Едомце, па се понесе срце твоје, и тражиш славе; седи код куће своје; зашто би се заплетао у зло да паднеш и ти и Јуда с тобом?</verse>
				<verse number="20">Али не послуша Амасија, јер од Господа то би да их да у руке непријатељу, што тражише богове едомске.</verse>
				<verse number="21">И отиде Јоас цар Израиљев, и огледаше се, он и Амасија цар Јудин, у Вет-Семесу Јудином.</verse>
				<verse number="22">Али Јуду разби Израиљ, те побегоше сваки ка свом шатору.</verse>
				<verse number="23">А Амасију цара Јудиног, сина Јоаса сина Јоахазовог, ухвати Јоас цар Израиљев у Вет-Семесу, и одведе га у Јерусалим; и обори зид јерусалимски од врата Јефремових до врата на углу, четири стотине лаката.</verse>
				<verse number="24">И узе све злато и сребро и све посуђе што се нађе у дому Божијем у Овид-Едома и у ризници дома царског, и таоце, па се врати у Самарију.</verse>
				<verse number="25">И поживе Амасија син Јоасов цар Јудин по смрти Јоаса сина Јоахаза цара Израиљевог петнаест година.</verse>
				<verse number="26">А остала дела Амасијина прва и последња, ето нису ли записана у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим?</verse>
				<verse number="27">И пошто Амасија одступи од Господа, дигоше буну на њ у Јерусалиму, а он побеже у Лахис. Али послаше за њим у Лахис, и убише га онде.</verse>
				<verse number="28">И донесоше га на коњима и погребоше га код отаца његових у граду Јудином.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тада сав народ Јудин узе Озију, коме беше шеснаест година, и зацарише га на место оца његовог Амасије.</verse>
				<verse number="2">Он сазида Елат повративши га Јуди пошто цар почину код отаца својих.</verse>
				<verse number="3">Озији беше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија из Јерусалима.</verse>
				<verse number="4">Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Амасија отац његов.</verse>
				<verse number="5">И тражаше Бога докле жив беше Захарија који разумеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.</verse>
				<verse number="6">Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи азотској и по Филистејима.</verse>
				<verse number="7">И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.</verse>
				<verse number="8">И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.</verse>
				<verse number="9">И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.</verse>
				<verse number="10">Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила беше пољска радња.</verse>
				<verse number="11">И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброја Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царевог.</verse>
				<verse number="12">Свега на број беше главара домова отачких храбрих јунака две хиљаде и шест стотина,</verse>
				<verse number="13">А под њиховом руком војске три стотине и седам хиљада и пет стотина храбрих војника, да помажу цару против непријатеља.</verse>
				<verse number="14">И начини Озија свој војсци штитове и копља и шлемове и оклопе и лукове и камење за праћке.</verse>
				<verse number="15">И начини у Јерусалиму бојне справе врло вешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стреле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.</verse>
				<verse number="16">Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагреши Господу Богу свом, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:</verse>
				<verse number="17">А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбрих људи;</verse>
				<verse number="18">И опреше се цару Озији говорећи: Није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Аронових који су посвећени да каде; изиђи из светиње, јер си згрешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.</verse>
				<verse number="19">Тада се разгневи Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гневљаше на свештенике, изиђе му губа на челу пред свим свештеницима у дому Господњем код олтара кадионог.</verse>
				<verse number="20">И погледа га Азарија, поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похита да изиђе, јер га Господ удари.</verse>
				<verse number="21">И оста цар Озија губав до смрти своје, и сеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњег; а Јотам син његов управљаше домом царевим и суђаше народу у земљи.</verse>
				<verse number="22">А остала дела Озијина прва и последња написао је пророк Исаија син Амосов.</verse>
				<verse number="23">И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његових у гробном пољу царском, јер рекоше: Губав је. И зацари се на његово место Јотам, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Двадесет и пет година беше Јотаму кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; матери му беше име Јеруса, кћи Садокова.</verse>
				<verse number="2">Он чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Озија отац његов, само што не уђе у цркву Господњу; али народ још беше покварен.</verse>
				<verse number="3">Он начини висока врата на дому Господњем, и на зиду Офилу много назида.</verse>
				<verse number="4">Још сазида и градове у гори Јудиној, и у шумама погради дворове и куле.</verse>
				<verse number="5">И војева с царем синова Амонових и савлада их; и дадоше му синови Амонови оне године сто таланата сребра и десет хиљада кора пшенице и јечма десет хиљада. Толико му дадоше синови Амонови и друге и треће године.</verse>
				<verse number="6">И тако осили Јотам, јер управи путеве своје пред Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="7">А остала дела Јотамова и ратови сви његови и путеви његови, ено су записани у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним.</verse>
				<verse number="8">Двадесет и пет година беше му кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="9">И почину Јотам код отаца својих, и погребоше га у граду Давидовом; а на његово се место зацари Ахаз, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид, отац његов.</verse>
				<verse number="2">Јер хођаше путевима царева Израиљевих, и још сали ликове Валима.</verse>
				<verse number="3">И сам кађаше у долини сина Еномовог, и сажизаше синове своје огњем по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="4">И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленим дрветом.</verse>
				<verse number="5">Зато га даде Господ Бог његов у руке цару сирском, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамаск. Још би дат у руке цару Израиљевом, те га разби љуто.</verse>
				<verse number="6">Јер Фекај, син Ремалијин, поби сто и двадесет хиљада Јудејаца у један дан, све храбрих људи, јер оставише Господа Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="7">И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царевог и Азрикама управитеља дворског и Елкану, другог до цара.</verse>
				<verse number="8">И заробише синови Израиљеви браћи својој двеста хиљада жена и синова и кћери; и запленише велики плен од њих, и однесоше плен у Самарију.</verse>
				<verse number="9">А онде беше пророк Господњи по имену Одид, и изиђе пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: Гле, Господ Бог отаца ваших разгневи се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба допре.</verse>
				<verse number="10">И још мислите подврћи синове Јудине и јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нисте ли и ви сами скривили Господу Богу свом?</verse>
				<verse number="11">Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гнев Господњи на вас.</verse>
				<verse number="12">Тада усташе поглавари синова Јефремових: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске,</verse>
				<verse number="13">И рекоше им: Нећете довести овамо то робље, јер би нам било на грех пред Господом што ви мислите домећући на грехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гнев се распалио на Израиља.</verse>
				<verse number="14">И оставише војници робље и плен свој пред кнезовима и свим збором.</verse>
				<verse number="15">И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих оденуше из плена; и кад их оденуше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон, град где има много палми, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију.</verse>
				<verse number="16">У то време посла цар Ахаз к царевима асирским да му помогну.</verse>
				<verse number="17">Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;</verse>
				<verse number="18">И Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудином, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њена и Гимзон и села његова, и населише се у њима.</verse>
				<verse number="19">Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљевог, јер одвуче Јуду да грдно греши Господу.</verse>
				<verse number="20">И дође к њему Теглат-Феласар, цар асирски, и ојади га а не утврди.</verse>
				<verse number="21">Јер Ахаз узе део из дома Господњег и из дома царског и од кнезова, и даде цару асирском, али му не поможе.</verse>
				<verse number="22">И кад беше у невољи, он још већма грешаше Господу; такав беше цар Ахаз.</verse>
				<verse number="23">И приношаше жртве боговима дамаштанским, који га разбише, и говораше: Кад богови царева сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ.</verse>
				<verse number="24">А Ахаз покупи судове дома Божијег, и изломи судове дома Божијег, и затвори врата дома Господњег и начини себи олтаре по свим угловима у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="25">И у сваком граду Јудином начини висине да кади боговима туђим; и гневи Господа Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="26">А остала дела његова и сви путеви његови први и последњи, ето записани су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.</verse>
				<verse number="27">И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевих. И зацари се на његово место Језекија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Језекији беше двадесет и пет година кад поче царовати, и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му беше име Авија, кћи Захаријина.</verse>
				<verse number="2">И чињаше што је право пред Господом сасвим како је чинио Давид отац његов.</verse>
				<verse number="3">Прве године свог царовања, првог месеца, отвори врата на дому Господњем, и оправи их.</verse>
				<verse number="4">И сазва свештенике и Левите, и сабра их на источну улицу,</verse>
				<verse number="5">И рече им: Чујте ме, Левити, освештајте се сада и осветите дом Господа Бога отаца својих, и изнесите нечистоту из светиње.</verse>
				<verse number="6">Јер сагрешише оци наши и чинише што је зло пред Господом Богом нашим, и оставише га; и одвратише лице своје од шатора Господњег и окренуше му леђа;</verse>
				<verse number="7">И затворише врата од трема, и погасише жишке, и кадом не кадише, нити жртава паљеница приносише у светињи Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="8">Зато се разгневи Господ на Јуду и на Јерусалим, те их даде да се потуцају, и да буду чудо и подсмех, како видите својим очима.</verse>
				<verse number="9">Јер, ето, падоше оци наши од мача, и синови наши и кћери наше и жене наше заробише се зато.</verse>
				<verse number="10">Сада дакле наумио сам задати веру Господу Богу Израиљевом, да би се одвратила од нас жестина гнева Његовог.</verse>
				<verse number="11">Синови моји, не оклевајте више, јер је вас изабрао Господ да стојите пред Њим и служите му, и да му будете слуге и да му кадите.</verse>
				<verse number="12">Тада усташе Левити Мат син Амасајев и Јоило син Азаријин од синова Катових; а од синова Мераријевих Кис син Авдијев и Азарија син Јалелеилов; и од синова Гирсонових Јоах син Зимин и Еден син Јоахов;</verse>
				<verse number="13">И од синова Елифасанових Симрије и Јеило, и од синова Асафових Захарија и Матанија;</verse>
				<verse number="14">И од синова Амонових Јеило и Симеј, и од синова Једутунових Семаја и Озило;</verse>
				<verse number="15">И скупише браћу своју, и освештавши се дођоше, како беше заповедио цар по речи Господњој, да очисте дом Господњи.</verse>
				<verse number="16">И ушавши свештеници у дом Господњи да га очисте, износише сву нечистоту што нађоше у цркви Господњој у трем дома Господњег; а Левити купише и износише напоље на поток Кедрон.</verse>
				<verse number="17">А почеше освећивати првог дана првог месеца; а осмог дана тог месеца уђоше у трем Господњи, и освећиваше дом Господњи осам дана, и шеснаестог дана првог месеца свршише.</verse>
				<verse number="18">Потом дођоше к цару Језекији и рекоше: Очистисмо сав дом Господњи и олтар за жртве паљенице и све судове његове и сто за постављање и све судове његове,</verse>
				<verse number="19">И све судове које беше бацио цар Ахаз докле цароваше грешећи, и спремисмо и осветисмо, и ено их пред олтаром Господњим.</verse>
				<verse number="20">Потом цар Језекија уста рано, и сазва управитеље градске, и отиде у дом Господњи.</verse>
				<verse number="21">И доведе седам јуница и седам овнова и седам јагањаца и седам јараца за грех, за царство и за светињу и за Јуду; и рече синовима Ароновим свештеницима да принесу на олтару Господњем.</verse>
				<verse number="22">Тада заклаше говеда, и свештеници узевши крв њихову покропише олтар; заклаше и овнове, и крвљу њиховом покропише олтар; и заклаше јагањце и крвљу њиховом покропише олтар.</verse>
				<verse number="23">Потом доведоше јарце за грех пред цара и пред збор, и они метнуше руке своје на њих.</verse>
				<verse number="24">И заклаше их свештеници, и очистише крвљу њиховом олтар на очишћење свему Израиљу, јер цар заповеди да се за сав народ Израиљев принесе жртва паљеница и жртва за грех.</verse>
				<verse number="25">И постави Левите у дому Господњем с кимвалима и псалтирима и гуслама, како беше заповедио Давид и Гад виделац царев и Натан пророк; јер од Господа беше заповест преко пророка Његових.</verse>
				<verse number="26">И тако стајаху Левити са справама Давидовим а свештеници с трубама.</verse>
				<verse number="27">Тада заповеди Језекија да принесу жртву паљеницу на олтару. И кад се поче жртва паљеница, поче се песма Господња уз трубе и справе Давида, цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="28">И сав се збор клањаше, и певачи певаху и трубачи трубљаху, и то све докле се не сврши жртва паљеница.</verse>
				<verse number="29">А кад свршише жртву, цар и сви који беху с њим падоше и поклонише се.</verse>
				<verse number="30">Потом рече цар и кнезови Левитима да хвале Господа речима Давидовим и Асафа видеоца; и хвалише с великим весељем, и савивши се поклонише се.</verse>
				<verse number="31">Тада Језекија проговори и рече: Сада посветисте руке своје Господу, приступите и донесите приносе и жртве захвалне у дом Господњи. И донесе сав збор приносе и жртве захвалне, и ко год беше вољног срца жртве паљенице.</verse>
				<verse number="32">И на број беше жртава паљеница што донесе збор, седамдесет волова, сто овнова, двеста јагањаца, све за жртву паљеницу Господу;</verse>
				<verse number="33">А других ствари посвећених беше шест стотина волова и три хиљаде оваца.</verse>
				<verse number="34">Али мало беше свештеника, те не могаху драти свих жртава паљеница; зато им помагаху браћа њихова Левити, докле се не сврши посао и докле се не освешташе други свештеници; јер Левити беху радији освештати се него свештеници.</verse>
				<verse number="35">И беше врло много жртава паљеница с претилином од жртава захвалних и налива на жртве паљенице. Тако би повраћена служба у дому Господњем.</verse>
				<verse number="36">И радоваше се Језекија и сав народ, што Бог управи народ, јер ово би нагло.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Потом посла Језекија к свему Израиљу и Јуди, и написа књиге синовима Јефремовим и Манасијиним да дођу у дом Господњи у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="2">Јер цар и кнезови његови и сав збор свећаше у Јерусалиму да славе пасху другог месеца.</verse>
				<verse number="3">Јер је не могаше славити у то време, јер не беше доста свештеника посвећених и народ се не беше скупио у Јерусалим.</verse>
				<verse number="4">И то би по вољи цару и свему збору.</verse>
				<verse number="5">И одредише да огласе по свему Израиљу од Вирсавеје до Дана да дођу у Јерусалим да прославе пасху Господу Богу Израиљевом, јер је одавна не беху славили како је написано.</verse>
				<verse number="6">И тако отидоше гласници с књигама од цара и од кнезова по свему Израиљу и Јуди, и по заповести царевој говораху: Синови Израиљеви, обратите се ка Господу Богу Аврамовом, Исаковом и Израиљевом, па ће се и Он обратити к остатку који сте остали од руку царева асирских.</verse>
				<verse number="7">Не будите као оци ваши и као браћа ваша што грешише Господу Богу отаца својих, те их даде да буду чудо, како видите.</verse>
				<verse number="8">Не будите дакле тврдоврати као оци ваши, дајте руку Господу и ходите у светињу Његову коју је осветио навек, и служите Господу Богу свом, па ће се одвратити од вас жестина гнева Његовог.</verse>
				<verse number="9">Јер ако се обратите ка Господу, браћа ће ваша и синови ваши стећи милост у оних који их заробише, те ће се вратити у ову земљу; јер је Господ Бог ваш милостив и жалостив, и неће одвратити лица од вас, ако се обратите к Њему.</verse>
				<verse number="10">А кад ти гласници иђаху од града до града по земљи Јефремовој и Манасијиној дори до Завулона, подсмеваху им се и ругаху им се.</verse>
				<verse number="11">Али неки од Асира и од Манасије и од Завулона покоривши се дођоше у Јерусалим.</verse>
				<verse number="12">И над Јуду дође рука Господња, те им даде једно срце да учине шта беше заповедио цар и кнезови по речи Господњој.</verse>
				<verse number="13">И скупи се у Јерусалим мноштво народа да празнују празник пресних хлебова другог месеца, и би сабор веома велик.</verse>
				<verse number="14">Тада се подигоше, и оборише олтаре што беху у Јерусалиму, и све олтаре кадионе оборише и бацише у поток Кисон.</verse>
				<verse number="15">Потом заклаше пасху четрнаестог дана другог месеца; а свештеници и Левити постидевши се освешташе се, и унесоше жртве паљенице у дом Господњи.</verse>
				<verse number="16">И стадоше својим редом како треба по закону Мојсија слуге Божијег; и свештеници кропише крвљу примајући из руке Левитима.</verse>
				<verse number="17">И јер их много беше у збору који се не беху освештали; зато Левити клаху пасху за сваког који не беше чист да би их посветили Господу.</verse>
				<verse number="18">Јер мноштво народа, многи од Јефрема и од Манасије и од Исахара и од Завулона не очистише се, него једоше пасху не како је написано. Али се за њих помоли Језекија говорећи: Господ благи нека очисти сваког,</verse>
				<verse number="19">Ко је управио срце своје да тражи Бога Господа, Бога отаца својих, ако и не би био чист према светом очишћењу.</verse>
				<verse number="20">И услиши Господ Језекију, и сачува народ.</verse>
				<verse number="21">И тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник пресних хлебова седам дана у великом весељу, и хваљаху Господа сваки дан Левити и свештеници уз оруђа за славу Господњу.</verse>
				<verse number="22">И Језекија говори љубазно са свим Левитима који вешти беху служби Господњој; и једоше о празнику седам дана приносећи жртве захвалне и славећи Господа Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="23">И сав збор договори се да празнује још седам дана; и празноваше још седам дана у весељу.</verse>
				<verse number="24">Јер Језекија, цар Јудин, даде збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца; а кнезови дадоше збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца; и освешта се много свештеника.</verse>
				<verse number="25">И тако се провесели сав збор Јудин и свештеници и Левити, и сав збор што беше дошао од Израиља, и дошљаци што беху дошли из земље Израиљеве и који живљаху у земљи Јудиној.</verse>
				<verse number="26">И би весеље велико у Јерусалиму; јер од времена Соломуна сина Давидовог цара Израиљевог не би тако у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">Потом усташе свештеници и Левити и благословише народ; и услишен би глас њихов, и молитва њихова дође у стан светиње Господње на небо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">А кад се све ово сврши, сви синови Израиљеви што се нађоше онде, зађоше по градовима Јудиним, и изломише ликове и исекоше лугове, и оборише висине и олтаре по свој земљи Јудиној и Венијаминовој и по земљи Јефремовој и Манасијиној, докле све не свршише; потом се вратише сви синови Израиљеви свак на своје наследство, у своје градове.</verse>
				<verse number="2">А Језекија опет уреди редове свештеничке и левитске по редовима њиховим, сваког по служби његовој, свештенике и Левите, за жртве паљенице и захвалне, да служе, и да славе и хвале Господа на вратима логора Његовог.</verse>
				<verse number="3">И одреди део царски од блага свог за жртве паљенице, што се приносе јутром и вечером и за жртве паљенице што се приносе у суботе и на младине и на празнике, како је написано у закону Господњем.</verse>
				<verse number="4">И заповеди народу, Јерусалимљанима, да дају део свештеницима и Левитима, да се јаче држе закона Господњег.</verse>
				<verse number="5">А чим се то разгласи, стадоше доносити синови Израиљеви силу првина од жита и од вина и од уља и од меда и сваког рода земаљског; и десетка од свега доносише врло много.</verse>
				<verse number="6">И синови Израиљеви и Јудини који живљаху по градовима Јудиним, доносише и они десетак од говеда и оваца, и десетак од светих ствари посвећених Господу Богу њиховом, и метнуше у гомиле.</verse>
				<verse number="7">Трећег месеца почеше метати у гомиле, а седмог месеца свршише.</verse>
				<verse number="8">И дође Језекија с кнезовима, и видевши гомиле благословише Господа и народ Његов Израиља.</verse>
				<verse number="9">И Језекија запита свештенике и Левите за гомиле.</verse>
				<verse number="10">А Азарија поглавар свештенички од дома Садоковог рече му: Откад почеше доносити ове прилоге у дом Господњи, једемо и сити смо и претече много, јер је Господ благословио свој народ, те је претекло ово мноштво.</verse>
				<verse number="11">Тада заповеди Језекија да се начине клети у дому Господњем; и начинише;</verse>
				<verse number="12">И онде остављаху верно прилоге и десетке и ствари посвећене; и над тим беше поглавар Хонанија Левит и Симеј брат му, други до њега.</verse>
				<verse number="13">А Јехило и Азазија и Нахат и Асаило и Јеримот и Јозавад и Елило и Исмахија и Мат и Венаја беху настојници под руком Хонаније и брата му Симеја по наредби цара Језекије и Азарије старешине у дому Божијем.</verse>
				<verse number="14">А Кореј син Јемне Левита, вратар на истоку, беше над оним што се драговољно приношаше Богу, да би раздељивао принос Господњи и ствари свете над светим.</verse>
				<verse number="15">А под њим беше Еден и Минијамин и Исус и Семаја и Амарија и Сеханија по градовима свештеничким, људи поуздани, да раздају браћи својој делове, великом и малом,</verse>
				<verse number="16">Осим мушких у роду њиховом од три године и више, свакоме који улажаше у дом Господњи на посао свакидашњи по дужности њиховој у служби њиховој по реду њиховом,</verse>
				<verse number="17">И онима који бише избројани у роду свештеничком по домовима отаца њихових, и Левитима од двадесет година и више по служби њиховој по редовима њиховим,</verse>
				<verse number="18">И породици њиховој, свој деци њиховој, женама њиховим, синовима њиховим и кћерима њиховим, свему мноштву; јер се верно посветише светињи;</verse>
				<verse number="19">И синовима Ароновим свештеницима у подграђима градова њихових, по свим градовима, људи именовани даваху делове сваком мушкарцу између свештеника и свакоме рода левитског.</verse>
				<verse number="20">И тако учини Језекија у свој земљи Јудиној; и чињаше шта је добро и право и истинито пред Господом Богом његовим.</verse>
				<verse number="21">И у сваком послу који поче за службу дома Божјег и у закону и у заповести тражећи Бога свог, труђаше се свим срцем својим, и срећан беше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">После тих ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити.</verse>
				<verse number="2">А кад виде Језекија где дође Сенахирим и где се окрену да удари на Јерусалим,</verse>
				<verse number="3">Учини веће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који беху иза града, и помогоше му.</verse>
				<verse number="4">Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: Зашто кад дођу цареви асирски да нађу толико воде?</verse>
				<verse number="5">И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидовом, и начини много оружја и штитова.</verse>
				<verse number="6">И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече:</verse>
				<verse number="7">Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара асирског ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.</verse>
				<verse number="8">С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш да нам помогне и да бије наше бојеве. И народ се ослони на речи Језекије цара Јудиног.</verse>
				<verse number="9">Потом Сенахирим цар асирски док беше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудином и ка свему народу Јудином који беше у Јерусалиму, и поручи:</verse>
				<verse number="10">Овако вели Сенахирим цар асирски: У шта се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?</verse>
				<verse number="11">Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара асирског?</verse>
				<verse number="12">Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповедио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: Клањајте се само пред једним олтаром и на њему кадите?</verse>
				<verse number="13">Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свих народа на земљи? Јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку?</verse>
				<verse number="14">Који је између свих богова оних народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш Бог вас избавити из моје руке?</verse>
				<verse number="15">Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не верујте му; јер ниједан бог ниједног народа или царства није могао избавити народ свој из мојих руку ни из руку мојих отаца, а камоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку?</verse>
				<verse number="16">И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију, слугу Његовог.</verse>
				<verse number="17">А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљевог и говорећи на Њ речима: Као што богови народа земаљских нису избавили свој народ из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народ свој из мојих руку.</verse>
				<verse number="18">И викаху гласно јудејски народу јерусалимском који беше на зиду да их уплаше и смету да би узели град.</verse>
				<verse number="19">И говораху о Богу јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дело руку човечјих.</verse>
				<verse number="20">Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.</verse>
				<verse number="21">И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара асирског, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу свог бога, убише га онде мачем који изиђоше из бедара његових.</verse>
				<verse number="22">Тако сачува Господ Језекију и народ јерусалимски од руку Сенахирима цара асирског и од руку свих других, и чува их на све стране.</verse>
				<verse number="23">И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудином; и од тада се узвиси пред свим народима.</verse>
				<verse number="24">У то време разболи се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо.</verse>
				<verse number="25">Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гнев и на Јуду и на Јерусалим.</verse>
				<verse number="26">Али се понизи Језекија зато што се беше понело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гнев Господњи за живота Језекијиног.</verse>
				<verse number="27">А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,</verse>
				<verse number="28">И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.</verse>
				<verse number="29">И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо.</verse>
				<verse number="30">Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом.</verse>
				<verse number="31">Само кад дођоше посланици кнезова вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао, да би се знало све што му је у срцу.</verse>
				<verse number="32">А остала дела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије, сина Амосовог и у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.</verse>
				<verse number="33">И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га изнад гробова синова Давидових; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се место зацари Манасија, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="3">Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.</verse>
				<verse number="4">Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека.</verse>
				<verse number="5">Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.</verse>
				<verse number="6">И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га.</verse>
				<verse number="7">И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека.</verse>
				<verse number="8">И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове.</verse>
				<verse number="9">Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.</verse>
				<verse number="10">И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати.</verse>
				<verse number="11">Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон.</verse>
				<verse number="12">И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих.</verse>
				<verse number="13">И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог.</verse>
				<verse number="14">А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним.</verse>
				<verse number="15">И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града.</verse>
				<verse number="16">Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="17">Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="18">А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим.</verse>
				<verse number="19">А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким.</verse>
				<verse number="20">И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов.</verse>
				<verse number="21">Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="22">И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им.</verse>
				<verse number="23">Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше.</verse>
				<verse number="24">И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој.</verse>
				<verse number="25">Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Осам година беше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Он чињаше што је право пред Господом и хођаше путевима Давида оца свог и не одступаше ни надесно ни налево.</verse>
				<verse number="3">Јер осме године царовања свог, док још беше дете, поче тражити Бога Давида оца свог; а дванаесте године поче чистити Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених.</verse>
				<verse number="4">Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатре, и разасу по гробовима оних који им приносише жртве;</verse>
				<verse number="5">А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим; и очисти Јудеју и Јерусалим;</verse>
				<verse number="6">Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима, и пустоши њихове унаоколо.</verse>
				<verse number="7">И тако обори олтаре и гајеве, и ликове изломи и сатре, и све ликове сунчане исече по свој земљи Израиљевој; потом се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="8">А осамнаесте године царовања свог пошто очисти земљу и дом, посла Сафана сина Азалијиног и Масију заповедника градског и Јоаха сина Јоахазовог, паметара, да се оправи дом Господа Бога његовог.</verse>
				<verse number="9">И они отидоше ка Хелкији, поглавару свештеничком, и предаше новце донесене у дом Божји, које скупише Левити вратари од синова Манасијиних и Јефремових и од свега остатка Израиљевог, и од свега Јуде и Венијамина, па се вратише у Јерусалим;</verse>
				<verse number="10">И дадоше настојницима над послом, који беху над домом Господњим, а они их даваху посленицима који рађаху у дому Господњем оправљајући што је трошно и утврђујући дом;</verse>
				<verse number="11">Даваху дрводељама и каменарима да се купује камење тесано и дрво за греде и да се побрвнају куће које беху развалили цареви Јудини.</verse>
				<verse number="12">А ти људи рађаху верно посао; и над њима беху постављени Јат и Овадија Левити од синова Мераријевих, и Захарија и Месулам од синова Катових да настоје око посла; и ти Левити сви умеху ударати у справе музичке.</verse>
				<verse number="13">И беху над носиоцима и над свим посленицима у свакој служби, и писари и управитељи и вратари беху Левити.</verse>
				<verse number="14">И кад изношаху новце донесене у дом Господњи, нађе Хелкија свештеник књигу закона Господњег даног преко Мојсија.</verse>
				<verse number="15">И каза Хелкија Сафану писару и рече: Нађох законик у дому Господњем. И даде Хелкија књигу Сафану.</verse>
				<verse number="16">А Сафан однесе књигу цару и јави му говорећи: Слуге твоје раде све што им је заповеђено.</verse>
				<verse number="17">Јер покупивши новце што се нађоше у дому Господњем, дадоше их настојницима и посленицима.</verse>
				<verse number="18">И још каза Сафан писар цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.</verse>
				<verse number="19">А кад цар чу шта говори закон, раздре хаљине своје.</verse>
				<verse number="20">И заповеди цар Хелкији и Ахикаму сину Сафановом и Авдону сину Михејином и Сафану писару и Асаји слузи царевом говорећи:</verse>
				<verse number="21">Идите упитајте Господа за ме и за остатак у Израиљу и Јуди ради речи књиге ове што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се излио на нас зато што оци наши не држаше речи Господње да чине све онако како је написано у овој књизи.</verse>
				<verse number="22">И тако отиде Хелкија и људи цареви к Олди пророчици, жени Салума сина Текуја сина Асре ризничара, а она сеђаше у Јерусалиму у другом крају, и говорише с њом о том.</verse>
				<verse number="23">А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:</verse>
				<verse number="24">Овако вели Господ: Ево пустићу зло на то место и на становнике његове, све клетве написане у књизи, коју су прочитали цару Јудином.</verse>
				<verse number="25">Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато ће се излити гнев мој на то место и неће се угасити.</verse>
				<verse number="26">А цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, овако му реците: Овако вели Господ Бог Израиљев за речи које си чуо:</verse>
				<verse number="27">Што је омекшало срце твоје и понизио си се пред Богом кад си чуо шта је рекао за то место и за становнике његове, и понизивши се преда мном раздро си хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.</verse>
				<verse number="28">Ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш видети својим очима зло које ћу пустити на то место и на становнике његове. И казаше то цару.</verse>
				<verse number="29">Тада посла цар те скупи све старешине Јудине и јерусалимске.</verse>
				<verse number="30">И отиде цар у дом Господњи и сви људи из земље Јудине и Јерусалимљани, и свештеници и Левити и сав народ, мало и велико, и прочита им све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем.</verse>
				<verse number="31">И цар стојећи на свом месту зададе веру пред Господом да ће ићи за Господом и држати заповести Његове и сведочанства Његова и уредбе Његове свим срцем и свом душом својом вршећи речи тог завета написане у тој књизи.</verse>
				<verse number="32">И каза, те присташе сви који се нађоше у Јерусалиму и у племену Венијаминовом; и чињаху Јерусалимљани по завету Бога, Бога отаца својих.</verse>
				<verse number="33">И укиде Јосија све гадове по свим крајевима синова Израиљевих, и учини, те сви који беху у Израиљу служаху Господу Богу свом. Свега века његовог не одступише од Господа Бога отаца својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестог дана првог месеца.</verse>
				<verse number="2">И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем.</verse>
				<verse number="3">И рече Левитима, који учаху сав народ Израиљев и беху посвећени Господу: Наместих свети ковчег у дому који је сазидао Соломун, син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу свом и народу Његовом Израиљу.</verse>
				<verse number="4">И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов.</verse>
				<verse number="5">И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народних, и по редовима домова отачких међу Левитима.</verse>
				<verse number="6">И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија.</verse>
				<verse number="7">И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свима који беху онде, на број две хиљаде и шест стотина, и три хиљаде говеда, све од царевог блага.</verse>
				<verse number="8">И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху две хиљаде и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.</verse>
				<verse number="9">Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари левитски дадоше Левитима за пасху пет хиљада јагањаца и јарића, и пет стотина говеда.</verse>
				<verse number="10">И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје место и Левити у редовима својим по заповести царевој.</verse>
				<verse number="11">И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њихових руку, а Левити дераху.</verse>
				<verse number="12">И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима.</verse>
				<verse number="13">И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари куваше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу.</verse>
				<verse number="14">Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновим.</verse>
				<verse number="15">И певачи синови Асафови стајаху на свом месту по заповести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видеоца царевог; и вратари на свим вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им.</verse>
				<verse number="16">Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповести цара Јосије.</verse>
				<verse number="17">И празноваше синови Израиљеви који се нађоше онде пасху у то време и празник пресних хлебова седам дана.</verse>
				<verse number="18">И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који од царева Израиљевих празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свим Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима.</verse>
				<verse number="19">Осамнаесте године царовања Јосијиног празнована би та пасха.</verse>
				<verse number="20">После свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиђе преда њ.</verse>
				<verse number="21">А он посла к њему посланике и поручи: Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповедио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије.</verse>
				<verse number="22">Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша речи Нехаонове из уста Божјих, него дође да се побије у пољу мегидонском.</verse>
				<verse number="23">И стрелци устрелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: Извезите ме одавде, јер сам љуто рањен.</verse>
				<verse number="24">И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умре, и би погребан у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.</verse>
				<verse number="25">И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви певачи и певачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњег дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу.</verse>
				<verse number="26">А остала дела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,</verse>
				<verse number="27">Дела његова прва и последња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Тада узе народ земаљски Јоахаза, сина Јосијиног, и зацарише га место оца његовог у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три месеца у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="3">Јер га сврже цар мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланата злата.</verse>
				<verse number="4">И постави цар мисирски Елијакима брата његовог царем над Јудом и Јерусалимом, и пре му беше име Јоаким; а Јоахаза брата његовог узе Нехаон и одведе га у Мисир.</verse>
				<verse number="5">Двадесет и пет година беше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим.</verse>
				<verse number="6">И дође на њ Навуходоносор цар вавилонски, и свеза га у двоје вериге бронзане и одведе га у Вавилон.</verse>
				<verse number="7">И судове дома Господњег однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону.</verse>
				<verse number="8">А остала дела Јоакимова и гадове које је чинио, и шта се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевим и Јудиним; и зацари се на његово место Јоахин син његов.</verse>
				<verse number="9">Беше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три месеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом.</verse>
				<verse number="10">И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладама дома Господњег, а царем постави Седекију, брата његовог над Јудом и Јерусалимом.</verse>
				<verse number="11">Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="12">И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих;</verse>
				<verse number="13">Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га беше заклео Богом; и отврдну вратом својим и отврдну срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљевом.</verse>
				<verse number="14">И сви главари између свештеника и народ грешаше веома много по свим гадним делима других народа, скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">И Господ Бог отаца њихових слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му беше жао народа Његовог и стана Његовог.</verse>
				<verse number="16">А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за речи Његове, и смејаху се пророцима Његовим, докле се не распали гнев Господњи на народ Његов, те не би лека.</verse>
				<verse number="17">И доведе на њих цара халдејског, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни девојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке.</verse>
				<verse number="18">И све судове дома Божјег, велике и мале, и благо дома Господњег и благо царево и кнезова његових, све однесе у Вавилон.</verse>
				<verse number="19">И упалише дом Божји, и развалише зид јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцене закладе његове.</verse>
				<verse number="20">И шта их оста од мача, однесе у Вавилон и бише робови њему и синовима његовим, докле не наста царство персијско,</verse>
				<verse number="21">Да се испуни реч Господња коју рече устима Јеремијиним, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше све време докле беше пуста, докле се не наврши седамдесет година.</verse>
				<verse number="22">Али прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи:</verse>
				<verse number="23">Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа Његовог? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="15">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Прве године Кира, цара персијског, да би се испунила реч Господња, коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира, цара персијског, те огласи по свему царству свом и расписа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Кир, цар персијски: Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и Он ми је заповедио да Му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји.</verse>
				<verse number="3">Ко је између вас од свега народа Његовог? Бог небески нека буде с њим, па нек иде у Јерусалим у Јудеји, и нека зида дом Господа Бога Израиљевог, Бога који је у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="4">А ко би остао у коме год месту где се бави, нека га људи оног места потпомогну сребром и златом и имањем и стоком осим драговољног прилога на дом Божји у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">Тада усташе главари породица отачких од Јуде и Венијамина, и свештеници и Левити и сви којима Бог подиже дух да иду да зидају дом Господњи у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="6">И потпомогоше их сви који беху око њих судовима сребрним и златним, имањем и стоком и стварима скупоценим осим свега што драговољно приложише.</verse>
				<verse number="7">И цар Кир издаде судове дома Господњег које беше однео из Јерусалима цар Навуходоносор и метнуо у дом својих богова;</verse>
				<verse number="8">А издаде их Кир, цар персијски, преко Митридата ризничара, који их изброја Сасавасару, кнезу јудејском.</verse>
				<verse number="9">А ово им је број: здела златних тридесет, здела сребрних хиљада, ножева двадесет и девет,</verse>
				<verse number="10">Чаша златних тридесет, других чаша сребрних четири стотине и десет, других судова хиљаду;</verse>
				<verse number="11">Свега судова златних и сребрних пет хиљада и четири стотине; све то понесе Сасавасар кад се врати из Вавилона у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А ово су људи оне земље што пођоше из ропства од оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор цар вавилонски у Вавилон, и вратише се у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град:</verse>
				<verse number="2">Који дођоше са Зоровавељем, с Исусом, Немијом, Серајом, Релајом, Мардохејем, Вилсаном, Миспаром, Вигвајем, Реумом и Ваном; на број беше људи народа Израиљевог:</verse>
				<verse number="3">Синова Фаросових две хиљаде, сто и седамдесет и два;</verse>
				<verse number="4">Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два;</verse>
				<verse number="5">Синова Арахових седам стотина и седамдесет и пет;</verse>
				<verse number="6">Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових, две хиљаде осам стотина и дванаест;</verse>
				<verse number="7">Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири;</verse>
				<verse number="8">Синова Затујевих девет стотина и четрдесет и пет;</verse>
				<verse number="9">Синова Захајевих седам стотина и шездесет;</verse>
				<verse number="10">Синова Ванијевих шест стотина и четрдесет и два;</verse>
				<verse number="11">Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и три;</verse>
				<verse number="12">Синова Азгадових хиљада и двеста и двадесет и два;</verse>
				<verse number="13">Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и шест;</verse>
				<verse number="14">Синова Вигвајевих две хиљаде педесет и шест;</verse>
				<verse number="15">Синова Адинових четири стотине и педесет и четири;</verse>
				<verse number="16">Синова Атирових од Језекије Двадесет и осам;</verse>
				<verse number="17">Синова Висајевих триста и двадесет и три;</verse>
				<verse number="18">Синова Јориних сто и дванаест;</verse>
				<verse number="19">Синова Асумових двеста и двадесет и три;</verse>
				<verse number="20">Синова Гиварових двадесет и пет;</verse>
				<verse number="21">Синова витлејемских сто и двадесет и три;</verse>
				<verse number="22">Људи из Нетофата педесет и шест;</verse>
				<verse number="23">Људи из Анатота Сто и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="24">Синова азмаветских четрдесет и два;</verse>
				<verse number="25">Синова киријат-јаримских, хефирских и виротских седам стотина и четрдесет и три;</verse>
				<verse number="26">Синова рамских и гавајских шест стотина и двадесет и један;</verse>
				<verse number="27">Људи из Михмаса сто и двадесет и два;</verse>
				<verse number="28">Људи из Ветиља и Гаја двеста и двадесет и три;</verse>
				<verse number="29">Синова невонских педесет и два;</verse>
				<verse number="30">Синова Магвисових сто и педесет и шест;</verse>
				<verse number="31">Синова Елама другог хиљада и двеста и педесет и четири;</verse>
				<verse number="32">Синова Харимових триста и двадесет;</verse>
				<verse number="33">Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и пет;</verse>
				<verse number="34">Синова јерихонских триста и четрдесет и пет;</verse>
				<verse number="35">Синова сенајских три хиљаде и шест стотина и тридесет;</verse>
				<verse number="36">Свештеника: синова Једанијих од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три;</verse>
				<verse number="37">Синова Имирових хиљада и педесет и два;</verse>
				<verse number="38">Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам;</verse>
				<verse number="39">Синова Харимових хиљада и седамнаест;</verse>
				<verse number="40">Левита: синова Исусових и Кадмилових између синова Одујиних седамдесет и четири;</verse>
				<verse number="41">Певача: синова Асафових сто и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="42">Синова вратарских: синова Салумових, синова Атирових, синова Талмонових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих, свега сто и тридесет и девет;</verse>
				<verse number="43">Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Таваотових,</verse>
				<verse number="44">Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фадонових,</verse>
				<verse number="45">Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Акувових,</verse>
				<verse number="46">Синова Агавових, синова Самлајевих, синова Ананових,</verse>
				<verse number="47">Синова Гидилових, синова Гарових, синова Реајиних,</verse>
				<verse number="48">Синова Ресинових, синова Некодиних, синова Газамових,</verse>
				<verse number="49">Синова Узиних, синова Фасејиних, синова Висајевих,</verse>
				<verse number="50">Синова Асениних, синова Меунимових, синова Нефусимових,</verse>
				<verse number="51">Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових,</verse>
				<verse number="52">Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних,</verse>
				<verse number="53">Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих,</verse>
				<verse number="54">Синова Несијиних, синова Атифиних,</verse>
				<verse number="55">Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних,</verse>
				<verse number="56">Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових,</verse>
				<verse number="57">Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових,</verse>
				<verse number="58">Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових триста и деведесет и два.</verse>
				<verse number="59">И ови пођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адан и Имир, али не могоше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља,</verse>
				<verse number="60">И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и педесет и два;</verse>
				<verse number="61">И од синова свештеничких: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени једном између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом.</verse>
				<verse number="62">Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађоше, зато бише одлучени од свештенства.</verse>
				<verse number="63">И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом.</verse>
				<verse number="64">Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет,</verse>
				<verse number="65">Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам, а међу њима беше двеста певача и певачица.</verse>
				<verse number="66">Имаху седам стотина и тридесет шест коња, двеста и четрдесет и пет масака,</verse>
				<verse number="67">Четири стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца.</verse>
				<verse number="68">И неки између домова отачких дошавши к дому Господњем и Јерусалиму приложише драговољно да се гради дом Божји на свом месту.</verse>
				<verse number="69">По могућству свом дадоше у ризницу за посао: злата шездесет и једну хиљаду драма, сребра пет хиљада мина, и хаљина свештеничких стотину.</verse>
				<verse number="70">И тако се населише свештеници и Левити и неки из народа и певачи и вратари и Нетинеји у градовима својим, и сав Израиљ у својим градовима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А кад дође седми месец и синови Израиљеви беху у својим градовима, сабра се народ једнодушно у Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Тада уста Исус, син Јоседеков с браћом својом свештеницима и Зоровавељ син Салатилов с браћом својом, и изградише олтар Бога Израиљевог да приносе на њему жртве паљенице како пише у закону Мојсија човека Божијег.</verse>
				<verse number="3">И подигоше олтар на месту његовом, ако и беху у страху од народа земаљских; и приносише на њему жртве паљенице Господу, жртве паљенице јутром и вечером;</verse>
				<verse number="4">И празноваше празник сеница, како је писано, приносећи жртве паљенице сваки дан на број како је уређено за сваки дан.</verse>
				<verse number="5">А потом приносише жртву паљеницу свагдашњу, и на младине и на све празнике Господње освећене и од сваког који драговољно приношаше принос Господу.</verse>
				<verse number="6">Од првог дана месеца седмог почеше приносити жртве паљенице Господу, а дом Господњи још не беше основан.</verse>
				<verse number="7">И дадоше новце каменарима и дрводељама, и храну и пиће и уље Сидоњанима и Тирцима да довозе дрва кедрова с Ливана у море јопско, како им беше пустио Кир, цар персијски.</verse>
				<verse number="8">И друге године по повратку њиховом к дому Божијем у Јерусалим, другог месеца, почеше Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков и остала браћа њихова, свештеници и Левити, и сви који дођоше из ропства у Јерусалим и поставише Левите од двадесет година и више да настоје над послом око дома Господњег.</verse>
				<verse number="9">И би постављен Исус и синови његови и браћа његова, и Кадмило и синови његови, синови Јудини, заједно да настоје над посленицима у дому Божијем, и синови Инададови и њихови синови и браћа њихова Левити.</verse>
				<verse number="10">И кад зидари полагаху темељ цркви Господњој, поставише свештенике обучене с трубама и Левите синове Асафове с кимвалима да хвале Господа по уредби Давида цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="11">И певаху наизменце хвалећи и славећи Господа: Јер је до века милост Његова над Израиљем. И сав народ подвикиваше гласно хвалећи Господа што се осниваше дом Господњи.</verse>
				<verse number="12">А многи од свештеника и Левита и главара домова отачких, старци који беху видели пређашњи дом, плакаху гласно гледајући овај дом који се осниваше, а многи опет подвикиваху од радости,</verse>
				<verse number="13">Те народ не могаше разазнати вику радосну од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше гласно, и вика се чујаше далеко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљевом,</verse>
				<verse number="2">Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: Да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашег, и Њему приносимо жртве од времена Есарадона, цара асирског, који нас је довео овамо.</verse>
				<verse number="3">А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: Не можете ви с нама зидати дом Богу нашем, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљевом, како нам је заповедио Кир, цар персијски.</verse>
				<verse number="4">Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању;</verse>
				<verse number="5">И наимаху саветнике супрот њима да расипају намеру њихову свега времена Кира, цара персијског, до владе Дарија, цара персијског.</verse>
				<verse number="6">А кад се зацари Асвир, у почетку његовог царовања написаше тужбу на становнике јудејске и јерусалимске.</verse>
				<verse number="7">И за времена Артаксерксовог писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару персијском; а књига беше писана сирским писмом и сирским језиком.</verse>
				<verse number="8">Реум старешина у већу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако:</verse>
				<verse number="9">Реум старешина у већу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани,</verse>
				<verse number="10">И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима самаријским, и остали с ове стране реке, тада и тада.</verse>
				<verse number="11">Ово је препис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране реке, тада и тада.</verse>
				<verse number="12">Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу.</verse>
				<verse number="13">Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској.</verse>
				<verse number="14">Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару,</verse>
				<verse number="15">Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град.</verse>
				<verse number="16">Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај део преко реке неће више бити твој.</verse>
				<verse number="17">Тада цар посла одговор Реуму, старешини у већу и Симсају писару и осталим друговима њиховим који сеђаху у Самарији и осталим с оне стране реке: Поздравље, тада и тада.</verse>
				<verse number="18">Књига коју нам посласте разговетно би прочитана преда мном.</verse>
				<verse number="19">И заповедих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне,</verse>
				<verse number="20">И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свим што је преко реке, и даваху им се данци и порезе и царине.</verse>
				<verse number="21">Зато наредите да се забрани оним људима да се онај град не зида докле ја не заповедим.</verse>
				<verse number="22">И пазите да не погрешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?</verse>
				<verse number="23">А кад се препис од књиге цара Артаксеркса прочита пред Реумом и Симсајем писарем и пред друговима њиховим, они брже отидоше у Јерусалим к Јудејцима, те им забранише оружаном силом.</verse>
				<verse number="24">Тада стаде посао око дома Божијег у Јерусалиму, и стаја до друге године царовања Дарија, цара персијског.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Тада Агеј пророк и Захарија, син Идов, пророк пророковаху Јудејцима који беху у Јудеји и у Јерусалиму у име Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="2">И уста Зоровавељ, син Салатилов и Исус син Јоседеков, и почеше опет зидати дом Божји у Јерусалиму, и беху с њима пророци Божји помажући им.</verse>
				<verse number="3">У то време дође к њима Татнај управитељ с ове стране реке, и Сетар-Воснај и другови њихови, и рекоше им овако: Ко вам је дао власт да зидате ту кућу и да оправљате те зидове?</verse>
				<verse number="4">Тада им одговорисмо именујући људе који грађаху ту грађевину.</verse>
				<verse number="5">Али беше око Божје на старешинама јудејским, те им не забранише докле не отиде ствар до Дарија и донесу одговор о том.</verse>
				<verse number="6">А ово је препис од књиге који посла цару Дарију Тантај, управитељ с ове стране реке и Сетар-Воснај с друговима својим Афарсашанима који беху с ове стране реке.</verse>
				<verse number="7">Послаше му књигу, а у њој беше написано овако: Дарију цару свако добро.</verse>
				<verse number="8">Да је на знање цару да дођосмо у јудејску земљу к дому Бога великог, који зидају од великог камена, и дрвље мећу у зидове, и посао се брзо ради и напредује у рукама њиховим.</verse>
				<verse number="9">И запитасмо тамошње старешине рекавши им: Ко вам је дао власт да зидате тај дом и да оправљате те зидове?</verse>
				<verse number="10">Па их и за имена њихова запитасмо да бисмо ти јавили, и записасмо имена оних који су главари међу њима.</verse>
				<verse number="11">А они нам одговорише овако говорећи: Ми смо слуге Бога небеског и земаљског, и зидамо дом који је био сазидан пре много времена, који је зидао и подигао велики цар Израиљев.</verse>
				<verse number="12">Али кад оци наши разгневише Бога небеског, даде их у руке Навуходоносору, цару вавилонском Халдејцу, који раскопа овај дом, а народ пресели у Вавилон.</verse>
				<verse number="13">Али прве године Кира, цара вавилонског, цар Кир заповеди да се сазида овај дом Божји.</verse>
				<verse number="14">Још и судове дома Божијег златне и сребрне које нам Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и однео у цркву вавилонску, изнесе их цар Кир из цркве вавилонске, и бише дани по имену Сасавасару, ког постави управитељем,</verse>
				<verse number="15">И рече му: Узми ове судове па иди и однеси их у цркву која је у Јерусалиму, и дом Божји нека се сазида на свом месту.</verse>
				<verse number="16">Онда тај Сасавасар дође и постави темељ дому Божијем у Јерусалиму; и од тог времена досад зида се и још није довршен.</verse>
				<verse number="17">Ако је дакле угодно цару, нека се потражи у ризници царској у Вавилону је ли цар Кир заповедио да се сазида овај дом Божји у Јерусалиму, и вољу своју о том нека нам цар пошаље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тада цар Дарије заповеди те тражише у књижици где се остављаше благо у Вавилону.</verse>
				<verse number="2">И нађоше у Ахмети у двору царском у земљи мидској књигу у којој беше записан овај спомен.</verse>
				<verse number="3">Прве године цара Кира заповеди цар Кир: Дом Божји у Јерусалиму да се сазида да буде место где ће се приносити жртве, и темељи да му се изидају, да буде висок шездесет лаката и широк шездесет лаката.</verse>
				<verse number="4">Три реда да буду од камења великог и један ред од дрвета новог, а трошак да се даје из царског дома.</verse>
				<verse number="5">И судови дома Божијег златни и сребрни што Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и донео у Вавилон, да се врате и опет однесу у цркву јерусалимску на своје место и да се оставе у дому Божијем.</verse>
				<verse number="6">Зато Татнају управитељу с оне стране реке, Сетар-Воснају с друговима својим Афарсашанима који сте с оне стране реке, уклоните се одатле.</verse>
				<verse number="7">Оставите нека се гради тај дом Божји, управитељ јудејски и старешине њихове нека зидају тај дом Божји на месту његовом.</verse>
				<verse number="8">Још заповедам шта ћете чинити старешинама јудејским да би се сазидао тај дом Божји; од блага царског, од доходака с оне стране реке, да се даје без оклевања трошак оним људима да се не заустављају.</verse>
				<verse number="9">И шта треба, било јунаца или овнова или јагањаца за жртве паљенице Богу небеском, или пшенице, соли, вина и уља, како кажу свештеници јерусалимски, да им се даје сваки дан без одгађања,</verse>
				<verse number="10">Да приносе мирисне жртве Богу небеском и да се моле за живот царев и синова његових.</verse>
				<verse number="11">Још заповедам: Ко би учинио другачије, из његове куће да се узме брвно и пободе, и он на њему да се погуби, и његова кућа да буде буњиште за то.</verse>
				<verse number="12">И Бог који је онде настанио име своје, да обори сваког цара и сваки народ који би дигао руку да промени ово и раскопа тај дом Божји у Јерусалиму. Ја Дарије заповедам ово, одмах да се изврши.</verse>
				<verse number="13">Тада Татнај управитељ с оне стране реке, Сетар-Воснај и другови њихови учинише одмах како заповеди Дарије.</verse>
				<verse number="14">И старешине јудејске зидаше и напредоваше по пророштву Агеја пророка и Захарије сина Идовог, зидаше и довршише по заповести Бога Израиљевог и по заповести Кира и Дарија и Артаксеркса, цара персијског.</verse>
				<verse number="15">И сврши се тај дом до трећег дана месеца Адара шесте године царовања цара Дарија.</verse>
				<verse number="16">И синови Израиљеви, свештеници и Левити и остали између оних који се вратише из ропства посветише тај дом Божји радујући се.</verse>
				<verse number="17">И принесоше на посвећење тог дома Божијег сто јунаца, двеста овнова, четири стотине јагањаца и дванаест јараца на жртву за грех за свега Израиља према броју племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="18">И поставише свештенике по редовима њиховим и Левите по редовима њиховим да служе Богу у Јерусалиму како је написано у књизи Мојсијевој.</verse>
				<verse number="19">Потом славише који се вратише из ропства пасху четрнаестог дана првог месеца.</verse>
				<verse number="20">Јер се очистише и свештеници и Левити, те беху сви чисти, и клаше пасху за све који се вратише из ропства и за браћу своју свештенике и за себе саме.</verse>
				<verse number="21">И једоше синови Израиљеви који се вратише из ропства и сви који се од нечистоте народа земаљских одвојише к њима да траже Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="22">И празноваше празник пресних хлебова седам дана веселећи се; јер их развесели Господ и обрати срце цара асирског к њима да укрепи руке њихове у послу око дома Бога, Бога Израиљевог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А после ових ствари за царовања Артаксеркса, цара персијског, Јездра, син Сераје сина Азарије, сина Хелкије,</verse>
				<verse number="2">Сина Салума, сина Садока, сина Ахитова,</verse>
				<verse number="3">Сина Амарије, сина Азарије, сина Мерајота,</verse>
				<verse number="4">Сина Зераје, сина Озије, сина Вукија,</verse>
				<verse number="5">Сина Авузије, сина Финеса, сина Елеазара, сина Арона поглавара свештеничког,</verse>
				<verse number="6">Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим,</verse>
				<verse number="7">И вратише се у Јерусалим неки синови Израиљеви и свештеници и Левити и певачи и вратари и Нетинеји седме године цара Артаксеркса.</verse>
				<verse number="8">А дође у Јерусалим петог месеца седме године тог цара.</verse>
				<verse number="9">Јер првог дана првог месеца пође из вавилонске, а првог дана петог месеца дође у Јерусалим, јер добра рука Бога његовог беше над њим.</verse>
				<verse number="10">Јер Јездра беше управио срце своје да истражује закон Господњи и да га извршује и да учи Израиља уредбама и законима.</verse>
				<verse number="11">А ово је препис од књиге коју даде цар Артаксерксо Јездри свештенику књижевнику вештом стварима што је заповедио Господ и уредбама Његовим у Израиљу:</verse>
				<verse number="12">Артаксерксо цар над царевима Јездри свештенику, књижевнику вештом у закону Бога небеског, свако добро; тада и тада.</verse>
				<verse number="13">Ја заповедам: Ко год у мом царству од народа Израиљевог и од свештеника његових и Левита хоће од своје воље да иде с тобом у Јерусалим, нек иде.</verse>
				<verse number="14">Јер се шаљеш од цара и од седам саветника његових да надгледаш Јудеју и Јерусалим по закону Бога свог који ти је у рукама,</verse>
				<verse number="15">И да однесеш сребро и злато што цар и саветници његови драговољно приносе Богу Израиљевом, коме је стан у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="16">И све сребро и злато што накупиш у својој земљи вавилонској с драговољним прилозима које народ и свештеници драговољно приложе на дом Бога свог у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="17">Па одмах за те новце купи јунце и овнове и јагањце с даровима њиховим и наливима њиховим, и принеси их на олтару дома Бога нашег у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="18">И шта се теби и браћи твојој свиди учинити с осталим сребром и златом, учините по вољи Бога свог.</verse>
				<verse number="19">И судови који су ти дати за службу у дому Бога твог, остави пред Богом у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="20">И шта би још требало дому Бога твог, те би ваљало дати, подај из царске ризнице.</verse>
				<verse number="21">И још заповедам ја, цар Артаксерксо свим ризничарима с оне стране реке, да шта год заиште од вас Јездра свештеник, књижевник вешти закону Бога небеског, одмах да се учини,</verse>
				<verse number="22">До сто таланата сребра и до сто кора пшенице и до сто вата вина и до сто вата уља, а соли без мере,</verse>
				<verse number="23">Шта год заповеди Бог небески, одмах да се учини за дом Бога небеског, да не дође гнев на царство, на цара и на синове његове.</verse>
				<verse number="24">И још вам јављамо да се ни од једног између свештеника и Левита и певача и вратара и Нетинеја и других слуга тог дома Божијег не сме узимати данак ни порез ни царина.</verse>
				<verse number="25">А ти, Јездра, по мудрости Бога свог која ти је дата постави управитеље и судије да суде свему народу што је с оне стране реке између свих који знају закон Бога твог, и ко не зна, учите га.</verse>
				<verse number="26">А ко не би извршавао закон Бога твог и закон царев, одмах да му се суди, било да се погуби или да се прогна или да се оглоби или да се баци у тамницу.</verse>
				<verse number="27">Благословен да је Господ Бог отаца наших, који даде то цару у срце да украси дом Господњи у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="28">И даде ми, те нађох милост пред царем и саветницима његовим и пред свим силним кнезовима царевим. И ја се ослободих, јер рука Господа Бога мог беше нада мном, и скупих главаре из Израиља да иду са мном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А ово су главари домова отачких и племе оних што пођоше са мном из Вавилона за владе цара Артаксеркса:</verse>
				<verse number="2">Од синова Финесових Гирсом; од синова Итамарових Данило; од синова Давидових Хатус;</verse>
				<verse number="3">Од синова Сеханије, који беше од синова Фаросових, Захарија и с њим на број мушкиња сто и педесет;</verse>
				<verse number="4">Од синова Фат-Моавових Елиоинај син Зерајин и с њим мушкиња двеста;</verse>
				<verse number="5">Од синова Сеханијиних син Јасилов и с њим мушкиња три стотине;</verse>
				<verse number="6">И од синова Адинових Евед син Јонатанов и с њим мушкиња педесет;</verse>
				<verse number="7">И од синова Еламових Исаија син Аталијин и с њим мушкиња седамдесет;</verse>
				<verse number="8">И од синова Севатијиних Зевадија син Михаилов и с њим мушкиња осамдесет;</verse>
				<verse number="9">Од синова Јоавових Овадија син Јехилов и с њим мушкиња двеста и осамдесет;</verse>
				<verse number="10">И од синова Селомитових син Јосифијин и с њим мушкиња сто и шездесет;</verse>
				<verse number="11">И од синова Вивајевих Захарија син Вивајев и с њим мушкиња двадесет и осам;</verse>
				<verse number="12">И од синова Азгадових Јоанан син Акатанов и с њим мушкиња сто и десет;</verse>
				<verse number="13">И од синова Адоникамових последњих по имену Елифелет, Јеило и Семаја и с њима мушкиња шездесет;</verse>
				<verse number="14">И од синова Вигвајевих Гутај и Завуд и с њима мушкиња седамдесет.</verse>
				<verse number="15">И сабра их код реке која тече у Аву, и онде стајасмо у логору три дана; после прегледах народ и свештенике али не нађох онде ни једног од синова Левијевих.</verse>
				<verse number="16">Зато послах Елијезера, Арила, Семају и Елнатана и Јарива и Елнатана и Натана и Захарију и Месулама и главаре, и Јојарива и Еланатана учитеље,</verse>
				<verse number="17">И оправи их к Иду поглавару у месту Касифији, и научи их шта ће говорити Иду и браћи његовој Нетинејима у месту Касифији да би нам довели слуге за дом Бога нашег.</verse>
				<verse number="18">И доведоше нам, јер добра рука Божија беше над нама, човека разумног између синова Малија сина Левија сина Израиљевог, Серевију са синовима његовим и браћом његовом, њих осамнаест;</verse>
				<verse number="19">И Асавију и с њим Исаију од синова Мераријевих, с браћом његовом и њиховим синовима, њих двадесет,</verse>
				<verse number="20">И од Нетинеја, које одреди Давид и кнезови да служе Левитима, двеста и двадесет Нетинеја, који сви бише именовани поименце.</verse>
				<verse number="21">Тада огласих онде на реци Ави пост, да бисмо се понизили пред Богом својим и измолили у Њега срећан пут себи и деци својој и свему благу свом.</verse>
				<verse number="22">Јер ме беше стид искати од цара војске и коњика да нас бране од непријатеља путем, јер бејасмо рекли цару говорећи: Рука је Бога нашег на добро над свима који Га траже, и јачина је Његова и гнев на све који Га остављају.</verse>
				<verse number="23">Тако постисмо и молисмо Бога свог за то, и умолисмо Га.</verse>
				<verse number="24">Тада одвојих између главара свештеничких дванаест, Серевију, Асавију и с њима десеторицу браће њихове.</verse>
				<verse number="25">И измерих им сребро и злато и судове, прилоге дому Бога нашег што приложи цар и саветници његови и кнезови његови и сав народ Израиљев који се нађе;</verse>
				<verse number="26">Измерих им у руке шест стотина и педесет таланата сребра, и судова сребрних сто таланата и сто таланата злата,</verse>
				<verse number="27">И двадесет чаша златних од хиљаду драма, и два суда од бронзе добре и скупоцене као злато.</verse>
				<verse number="28">И рекох им: Ви сте свети Господу и ови су судови свети, и ово сребро и злато драговољан је прилог Господу Богу отаца ваших.</verse>
				<verse number="29">Пазите и чувајте докле не измерите пред главарима свештеничким и Левитима и главарима отачких домова Израиљевих у Јерусалиму у клетима дома Господњег.</verse>
				<verse number="30">И тако примише свештеници и Левити измерено сребро и злато и судове да однесу у Јерусалим, у дом Бога нашег.</verse>
				<verse number="31">И пођосмо од реке Аве дванаестог дана првог месеца да идемо у Јерусалим, и рука Бога нашег беше над нама и избави нас из руку непријатељских и заседачких на путу.</verse>
				<verse number="32">И дођосмо у Јерусалим и стајасмо онде три дана.</verse>
				<verse number="33">А четврти дан измери се сребро и злато и судови у дому Бога нашег у руке Меримоту, сину Уријином свештенику, с којим беше Елеазар син Финесов, и с њима Јозавад син Исусов и Ноадија син Венујев, Левити.</verse>
				<verse number="34">Све на број и на меру, и мера би записана од свега у исто време.</verse>
				<verse number="35">И који бише у ропству па се вратише из ропства принесоше на жртву паљеницу Богу Израиљевом дванаест јунаца за свега Израиља, деведесет и шест овнова, седамдесет и седам јагањаца, дванаест јараца за грех, све то на жртву паљеницу Господу.</verse>
				<verse number="36">И предаше заповести цареве намесницима царевим и кнезовима с ове стране реке и они потпомогоше народ и дом Божји.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А кад се то сврши, приступише к мени кнезови говорећи: Народ Израиљев и свештеници и Левити нису се одвојили од народа земаљских ради гадова њихових, од Хананеја, Хетеја, Ферезеја, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Мисираца и Амореја.</verse>
				<verse number="2">Јер узеше кћери њихове себи и синовима својим, те се помеша свето семе с народима земаљским; и рука свештеничка и главарска беше прва у том преступу.</verse>
				<verse number="3">И кад чух то, раздрех хаљину своју и плашт свој, и скубох косу с главе своје и браду своју, и седох тужан.</verse>
				<verse number="4">И скупише се к мени сви који се бојаху речи Бога Израиљевог за преступ оних који дођоше из ропства, а ја сеђах тужан до вечерње жртве.</verse>
				<verse number="5">А о вечерњој жртви устах од јада свог у раздртој хаљини и плашту, клекавши на колена своја раширих руке своје ка Господу Богу свом,</verse>
				<verse number="6">И рекох: Боже мој! Стидим се и срамим се подигнути очи своје к Теби, Боже мој; јер безакоња наша намножише се сврх главе и кривице наше нарастоше до неба.</verse>
				<verse number="7">Од времена отаца својих до данас под кривицом смо великом, и за безакоња своја бисмо предани ми и цареви наши и свештеници наши у руке царевима земаљским под мач, у ропство, у грабеж и у срамоту, као што се види данас.</verse>
				<verse number="8">А сада зачас дође нам милост од Господа Бога нашег, те нам остави остатак и даде нам клин у светом месту свом да би просветлио очи наше Бог наш и дао нам да мало одахнемо у ропству свом.</verse>
				<verse number="9">Јер робље смо, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским давши нам да одахнемо да подигнемо дом Бога свог и оправимо пустолине његове, и давши нам ограду у Јудеји у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="10">Сада дакле шта да кажемо, Боже наш, после тога? Јер остависмо заповести Твоје,</verse>
				<verse number="11">Које си заповедио преко слуга својих пророка говорећи: Земља у коју идете да је наследите земља је нечиста од нечистоте народа земаљских, с гадова њихових, којима је напунише од краја до краја у нечистоти својој.</verse>
				<verse number="12">И зато кћери својих не дајите за синове њихове, и кћери њихових не узимајте за синове своје, и не тражите мир њихов ни добро њихово до века да бисте се окрепили, јели добра оне земље и оставили је у наследство синовима својим довека.</verse>
				<verse number="13">И после свега што дође на нас за зла дела наша и за велику кривицу нашу, јер си нас, Боже наш, покарао мање него што греси наши заслужују, и дао си нам остатак овакав,</verse>
				<verse number="14">Еда ли ћемо опет преступати заповести Твоје и пријатељити се с овим гадним народима? Не би ли се разгневио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се?</verse>
				<verse number="15">Господе Боже Израиљев! Ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред Тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред Тобом за то.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А кад се мољаше Јездра и исповедаше грехе плачући и лежећи пред домом Божјим, скупи се к њему из Израиља велико мноштво људи и жена и деце; и народ плакаше веома.</verse>
				<verse number="2">Тада проговори Сеханија, син Јехилов од синова Еламових и рече Јездри: Ми смо сагрешили Богу свом што узесмо жене туђинке из народа земаљских; али још има надања Израиљу за то.</verse>
				<verse number="3">Да учинимо завет Богу свом, да отпустимо све жене и пород њихов по вољи Господњој и оних који се боје заповести Бога нашег, и по закону нека буде.</verse>
				<verse number="4">Устани, јер је ово твој посао; а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради.</verse>
				<verse number="5">Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се.</verse>
				<verse number="6">Потом уста Јездра испред дома Божијег, и отиде у клет Јоанана сина Елијасивовог; и ушавши не једе хлеба нити воде пи, јер тужаше ради преступа оних који бише у ропству.</verse>
				<verse number="7">Потом огласише по Јудеји и Јерусалиму свим који се вратише из ропства, да се скупе у Јерусалим,</verse>
				<verse number="8">А ко не би дошао за три дана по договору кнезовском и старешинском, да се све имање његово разаспе, а сам да се одлучи од збора оних који се вратише из ропства.</verse>
				<verse number="9">Тако се скупише сви људи од Јуде и Венијамина у Јерусалим за три дана, месеца деветог. И сеђаше сав народ на улици пред домом Божјим дрхћући ради те ствари и од дажда.</verse>
				<verse number="10">Тада уставши Јездра свештеник рече им: Ви сагрешисте што се оженисте туђинкама, те умножисте кривицу Израиљеву.</verse>
				<verse number="11">Зато сада исповедите се Господу Богу отаца својих, и учините вољу Његову, и одвојте се од народа земаљских и жена туђинака.</verse>
				<verse number="12">И сав збор одговори и рече гласно: Како нам каза учинићемо.</verse>
				<verse number="13">Али народа има много и иде дажд, не може се стајати напољу, а тај посао није за један дан ни за два, јер нас има много који сагрешисмо у том.</verse>
				<verse number="14">Да се одреде кнезови наши из свега збора, па који су год у градовима нашим ожењени туђинкама нека долазе у одређено време и с њима старешине сваког града и судије докле не одвратимо жестоки гнев Бога свог за ту ствар.</verse>
				<verse number="15">И одређен би на то Јонатан, син Асаилов и Јазија син Текујев; а Месулам и Саветај Левити помагаше им.</verse>
				<verse number="16">И учинише тако који се вратише из ропства. И одвојише се Јездра свештеник и главари домова отачких по домовима отаца својих, сви поименце, и седоше првог дана десетог месеца да извиђају ствар.</verse>
				<verse number="17">И до првог дана првог месеца свршише са свима онима који се беху оженили туђинкама.</verse>
				<verse number="18">А нађоше се између синова свештеничких ожењени туђинкама између синова Исуса, сина Јоседековог и браће његове: Масија и Елијезер и Јарив и Гедалија;</verse>
				<verse number="19">И дадоше руке да ће пустити жене своје; и који беху згрешили принесоше по једног овна за кривицу своју;</verse>
				<verse number="20">И од синова Имирових Ананије и Зевадија;</verse>
				<verse number="21">И од синова Харимових Масија и Илија и Семаја и Јехило и Озија,</verse>
				<verse number="22">И од синова Пасхорових Елионај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Еласа,</verse>
				<verse number="23">И од Левита Јозавад и Симеј и Келаја, то је Келита, и Петаја и Јуда и Елијезер;</verse>
				<verse number="24">И од певача Елијасив; и од вратара Салум и Телем и Урија;</verse>
				<verse number="25">А од Израиља, од синова Фаросових Рамија и Језија и Малхије и Мијамин и Елеазар и Малхија и Венаја;</verse>
				<verse number="26">И од синова Еламових: Матанија, Захарија и Јехило и Авдија и Јеремот и Илија;</verse>
				<verse number="27">И од синова Затових Елиоинај, Елијасив, Матанија и Јеримот и Завад и Азиза;</verse>
				<verse number="28">И од синова Вивајевих Јоанан, Ананија, Завај, Атлај,</verse>
				<verse number="29">И од синова Ванијевих Месулам, Малух и Адаја, Јасув и Сеал и Рамот;</verse>
				<verse number="30">И од синова Фат-Моавових Авна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија;</verse>
				<verse number="31">И од синова Харимових Елијезер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеон,</verse>
				<verse number="32">Венијамин, Малух, Семарија;</verse>
				<verse number="33">Од синова Асумових Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Симеј;</verse>
				<verse number="34">Од синова Ванијевих Мадаја, Амрам и Уило.</verse>
				<verse number="35">Венаја, Ведеја, Хелуј,</verse>
				<verse number="36">Ванија, Меримот, Елијасив,</verse>
				<verse number="37">Матнија, Матенај и Јасав,</verse>
				<verse number="38">И Ваније, Винуј, Симеј,</verse>
				<verse number="39">И Селемија и Натан и Адаја,</verse>
				<verse number="40">Махнадевај, Сасај, Сарај,</verse>
				<verse number="41">Азареило и Селемија, Семарија,</verse>
				<verse number="42">Салум, Амарија, Јосиф;</verse>
				<verse number="43">Од синова Невових: Јесило, Матанија, Завад, Зевина, Јадав, Јоило и Венаја.</verse>
				<verse number="44">Сви се ови беху оженили туђинкама и неке између њих беху и децу изродиле.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="16">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду,</verse>
				<verse number="2">Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.</verse>
				<verse number="4">А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,</verse>
				<verse number="5">И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести.</verse>
				<verse number="6">Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо.</verse>
				<verse number="7">Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог.</verse>
				<verse number="8">Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе;</verse>
				<verse number="9">Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.</verse>
				<verse number="10">А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.</verse>
				<verse number="11">Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим.</verse>
				<verse number="2">И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.</verse>
				<verse number="3">И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?</verse>
				<verse number="4">А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском,</verse>
				<verse number="5">И рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим.</verse>
				<verse number="6">А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време.</verse>
				<verse number="7">Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју,</verse>
				<verse number="8">И књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном.</verse>
				<verse number="9">И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.</verse>
				<verse number="10">А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="11">Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана.</verse>
				<verse number="12">Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.</verse>
				<verse number="13">И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена.</verse>
				<verse number="14">Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе.</verse>
				<verse number="15">Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.</verse>
				<verse number="16">Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.</verse>
				<verse number="17">Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг.</verse>
				<verse number="18">И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро.</verse>
				<verse number="19">А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару?</verse>
				<verse number="20">А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И уста Елијасив, поглавар свештенички и браћа његова свештеници и зидаше врата овчија, и осветише их и метнуше им крила, и осветише их до куле Меје, до куле Ананилове.</verse>
				<verse number="2">А до њега зидаше Јерихоњани, а до њих зида Захур, син Имријев;</verse>
				<verse number="3">А врата рибља зидаше синови Асенајини, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице.</verse>
				<verse number="4">А до њих поправља Меримот, син Урије сина Акосовог; а до њих поправља Месулам, син Варахије сина Месизавеиловог; а до њих поправља Садок, син Ванин.</verse>
				<verse number="5">А до њих поправљаше Текујани, али поглавице њихове не савише врат свој на службу Господу свом.</verse>
				<verse number="6">А стара врата поправља Јодај, син Фасејин и Месулам, син Весодијин, они их побрвнаше и метнуше крила и браве и преворнице.</verse>
				<verse number="7">А до њих поправљаше Мелатија Гаваоњанин и Јадон Мероњанин, људи из Гаваона и из Миспе до столице кнеза с ове стране реке.</verse>
				<verse number="8">До њих поправља Узило, син Арахијин, златар; а до њега поправља Ананија, син апотекарски. И оставише Јерусалим до широког зида.</verse>
				<verse number="9">А до њих поправља Рефаја, син Оров поглавар над половином краја јерусалимског.</verse>
				<verse number="10">А до њих поправља Једаја, син Арумафов према својој кући, а до њега поправља Хатус, син Асавнијин.</verse>
				<verse number="11">Толико поправља Малахија син Харимов и Асув син Фат-Моавов и кулу код пећи.</verse>
				<verse number="12">А до њега поправља Салум, син Лоисов, поглавар над половином краја јерусалимског са кћерима својим.</verse>
				<verse number="13">Врата долинска поправља Анун са становницима занојским; они их саградише и метнуше крила и браве и преворнице, и хиљаду лаката зида до гнојних врата.</verse>
				<verse number="14">А гнојна врата поправља Малхија, син Рихавов поглавар над крајем вет-керемским, он их сагради и метну крила и браве и преворнице.</verse>
				<verse number="15">А врата изворска поправља Салум, син Хол-озин, поглавар над крајем у Миспи, он их сагради и покри и метну им крила и браве и преворнице; и зид код бање силоамске од врта царевог до басамака који силазе из града Давидовог.</verse>
				<verse number="16">За њим поправља Немија, син Азвуков поглавар над половином краја вет-сурског до према гробовима Давидовим и до језера начињеног и до куће јуначке.</verse>
				<verse number="17">За њим поправљаше левити, Реум син Ванијев, а до њега поправља Асавија поглавар над половином краја кеилског са својим крајем.</verse>
				<verse number="18">За њим поправљаше браћа њихова, Вавај син Инададов поглавар над половином краја кеилског.</verse>
				<verse number="19">А до њега поправља Есер, син Исусов поглавар од Миспе толико према месту куда се иде ка ризницама на углу.</verse>
				<verse number="20">За њим разгоривши се Варух, син Завајев, поправља толико од угла до врата од куће Елијасива, поглавара свештеничког.</verse>
				<verse number="21">За њим поправља Меримот, син Урије сина Акосовог, толико од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове.</verse>
				<verse number="22">А за њим поправљаше свештеници који живљаху у равници.</verse>
				<verse number="23">За њим поправља Венијамин и Асув према својим кућама; а за њим поправља Азарија, син Масије сина Ананијиног уз своју кућу.</verse>
				<verse number="24">За њим поправља Винуј, син Инададов толико од куће Азаријине до савитка и до угла.</verse>
				<verse number="25">Фалал, син Узајев поправља према савитку и према кули која се издиже из горњег дома царевог код трема тамничкога; за њим Федаја, син Фаросов.</verse>
				<verse number="26">И Нетинеји који живљаху у Офилу, до према вратима воденим на исток и кули високој;</verse>
				<verse number="27">За њим поправљаше Текујани толико према великој кули високој до зида офилског.</verse>
				<verse number="28">Од врата коњских поправљаше свештеници сваки према својој кући;</verse>
				<verse number="29">За њима поправља Садок, син Имиров према својој кући; а за њим поправља Семаја, син Сеханијин, чувар врата источних;</verse>
				<verse number="30">За њим поправља Ананија, син Селемијин и Анон, шести син Салафов, толико; за њима поправља Месулам син Варахијин према својој клети;</verse>
				<verse number="31">За њим поправља Малхија, син златарев до куће нетинејске и трговачке према вратима мифкадским до узбрдице на углу;</verse>
				<verse number="32">А између узбрдице на углу и овчијих врата поправљаше златари и трговци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима,</verse>
				<verse number="2">И говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено?</verse>
				<verse number="3">А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов.</verse>
				<verse number="4">Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали.</verse>
				<verse number="5">И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.</verse>
				<verse number="6">И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.</verse>
				<verse number="7">А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се поправља зид јерусалимски и да се почело затварати шта је проваљено, разгневише се врло;</verse>
				<verse number="8">И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету.</verse>
				<verse number="9">А ми се молисмо Богу свом и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њиховог.</verse>
				<verse number="10">А Јудејци рекоше: Клонула је снага носиоцима, а праха има много, не можемо зидати зида.</verse>
				<verse number="11">А наши непријатељи рекоше: Да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао.</verse>
				<verse number="12">Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: Чувајте сва места куда се иде к нама.</verse>
				<verse number="13">Тада наместих народ у низинама иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима.</verse>
				<verse number="14">И разгледавши устах и рекох старешинама и главарима и осталом народу: Не бојте их се. Помените Господа великог и страшног, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје.</verse>
				<verse number="15">А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.</verse>
				<verse number="16">И од тада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудиног.</verse>
				<verse number="17">И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше, а у другој држаше копље.</verse>
				<verse number="18">А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене.</verse>
				<verse number="19">Јер рекох старешинама и главарима и осталом народу: Посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другог.</verse>
				<verse number="20">Где чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас.</verse>
				<verse number="21">Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звезде не изиђу.</verse>
				<verse number="22">У то време још рекох народу: Сваки са момком својим нека ноћује у Јерусалиму да би нам ноћу стражили, а дању радили.</verse>
				<verse number="23">А ја и моја браћа и момци моји и стражари што иду за мном нећемо свлачити са себе хаљина; у сваког да је мач и вода.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.</verse>
				<verse number="2">Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.</verse>
				<verse number="3">Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.</verse>
				<verse number="4">Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.</verse>
				<verse number="5">А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.</verse>
				<verse number="6">Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.</verse>
				<verse number="7">И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.</verse>
				<verse number="8">И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.</verse>
				<verse number="9">И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?</verse>
				<verse number="10">И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.</verse>
				<verse number="11">Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.</verse>
				<verse number="12">А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.</verse>
				<verse number="13">И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.</verse>
				<verse number="14">И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.</verse>
				<verse number="15">А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.</verse>
				<verse number="16">Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.</verse>
				<verse number="17">И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.</verse>
				<verse number="18">И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.</verse>
				<verse number="19">Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата,</verse>
				<verse number="2">Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме.</verse>
				<verse number="3">И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.</verse>
				<verse number="4">И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.</verse>
				<verse number="5">Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци.</verse>
				<verse number="6">А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,</verse>
				<verse number="7">И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо.</verse>
				<verse number="8">Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.</verse>
				<verse number="9">Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје.</verse>
				<verse number="10">Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.</verse>
				<verse number="11">А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи.</verse>
				<verse number="12">И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.</verse>
				<verse number="13">Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.</verse>
				<verse number="14">Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити.</verse>
				<verse number="15">И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана.</verse>
				<verse number="16">И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело.</verse>
				<verse number="17">И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.</verse>
				<verse number="18">Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног.</verse>
				<verse number="19">И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А кад се сазида зид и наместих врата, и постављени бише вратари и певачи и Левити,</verse>
				<verse number="2">Заповедих Ананију, брату свом и Нананији заповеднику града јерусалимског, јер беше веран човек и бојаше се Бога више него многи,</verse>
				<verse number="3">И рекох им: Да се не отварају врата јерусалимска докле сунце не огреје, и кад они што стоје онде затворе врата, огледајте, и да се поставе стражари између становника јерусалимских, сваки на своју стражу и сваки према својој кући.</verse>
				<verse number="4">А град беше широк и велик, али народа беше мало у њему и куће не беху пограђене.</verse>
				<verse number="5">И Бог мој даде ми у срце, те сабрах главаре и старешине и народ да се изброје по племенима. И нађох књигу, у којој беше препис оних који се вратише први пут; и нађох у њој записано:</verse>
				<verse number="6">Ово су људи из овог краја што се вратише из ропства између оних који бише пресељени, које пресели Навуходоносор, цар вавилонски, па се вратише у Јерусалим и у Јудеју, сваки у свој град,</verse>
				<verse number="7">Који дођоше са Зоровавељем, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном; на број беше људи народа Израиљевог:</verse>
				<verse number="8">Синова Фаросових две хиљаде и сто и седамдесет и два;</verse>
				<verse number="9">Синова Сефатијиних триста и седамдесет и два;</verse>
				<verse number="10">Синова Арахових шест стотина и педесет и два;</verse>
				<verse number="11">Синова Фат-Моавових, од синова Исусових и Јоавових две хиљаде и осам стотина и осамнаест;</verse>
				<verse number="12">Синова Еламових хиљада и двеста и педесет и четири;</verse>
				<verse number="13">Синова Затујевих осам стотина и четрдесет и пет;</verse>
				<verse number="14">Синова Захајевих седам стотина и шездесет;</verse>
				<verse number="15">Синова Винујевих шест стотина и четрдесет и осам;</verse>
				<verse number="16">Синова Вивајевих шест стотина и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="17">Синова Азгадових две хиљаде и три стотине и двадесет и два;</verse>
				<verse number="18">Синова Адоникамових шест стотина и шездесет и седам;</verse>
				<verse number="19">Синова Вигвајевих две хиљаде и шездесет и седам;</verse>
				<verse number="20">Синова Адинових шест стотина и педесет и пет;</verse>
				<verse number="21">Синова Атирових од Језекије деведесет и осам;</verse>
				<verse number="22">Синова Асумових триста и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="23">Синова Висајевих триста и двадесет и четири;</verse>
				<verse number="24">Синова Арифових сто и дванаест;</verse>
				<verse number="25">Синова гаваонских деведесет и пет;</verse>
				<verse number="26">Људи из Витлејема и Нетофата сто и осамдесет и осам;</verse>
				<verse number="27">Људи из Анатота сто и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="28">Људи из Вет-Асмавета четрдесет и два;</verse>
				<verse number="29">Људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота седам стотина и четрдесет и три;</verse>
				<verse number="30">Људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један;</verse>
				<verse number="31">Људи из Михмаса сто и двадесет и два;</verse>
				<verse number="32">Људи из Ветиља и Гаје сто и двадесет и три;</verse>
				<verse number="33">Људи из другог Невона педесет и два;</verse>
				<verse number="34">Синова Елама другог, хиљада и двеста и педесет;</verse>
				<verse number="35">Синова Харимових триста и двадесет;</verse>
				<verse number="36">Синова јерихонских триста и четрдесет и пет;</verse>
				<verse number="37">Синова лодских, адидских и ононских седам стотина и двадесет и један;</verse>
				<verse number="38">Синова сенајских три хиљаде и девет стотина и тридесет;</verse>
				<verse number="39">Свештеника: синова Једајиних од дома Исусовог девет стотина и седамдесет и три;</verse>
				<verse number="40">Синова Имирових хиљада и педесет и два;</verse>
				<verse number="41">Синова Пасхорових хиљада и двеста и четрдесет и седам;</verse>
				<verse number="42">Синова Харимових хиљада и седамнаест;</verse>
				<verse number="43">Левита, синова Исусових и Кадмилових између синова Одавијиних седамдесет и четири;</verse>
				<verse number="44">Певача: синова Асафових сто и четрдесет и осам;</verse>
				<verse number="45">Вратара: синова Салумових, синова Атирових, синова Талманових, синова Акувових, синова Атитиних, синова Совајевих сто и тридесет и осам;</verse>
				<verse number="46">Нетинеја: синова Сишиних, синова Асуфиних, синова Тавотових,</verse>
				<verse number="47">Синова Киросових, синова Сијајиних, синова Фаданових,</verse>
				<verse number="48">Синова Леваниних, синова Агавиних, синова Салмајевих,</verse>
				<verse number="49">Синова Ананових, синова Гидилових, синова Гарових,</verse>
				<verse number="50">Синова Реајиних, синова Ресинових, синова Некодиних,</verse>
				<verse number="51">Синова Газамових, синова Узиних, синова Фасејиних,</verse>
				<verse number="52">Синова Висајевих, синова Меунимових, синова Нафусесимових,</verse>
				<verse number="53">Синова Ваквукових, синова Акуфиних, синова Арурових,</verse>
				<verse number="54">Синова Васлитових, синова Меидиних, синова Арсиних,</verse>
				<verse number="55">Синова Варкосових, синова Сисариних, синова Таминих,</verse>
				<verse number="56">Синова Несијиних, синова Атифиних;</verse>
				<verse number="57">Синова слуга Соломунових: синова Сотајевих, синова Соферетових, синова Феридиних,</verse>
				<verse number="58">Синова Јалиних, синова Дарконових, синова Гидилових,</verse>
				<verse number="59">Синова Сефатијиних, синова Атилових, синова Фохерета од Севојима, синова Амонових,</verse>
				<verse number="60">Свега Нетинеја и синова слуга Соломунових, триста и деведесет и два.</verse>
				<verse number="61">И ови дођоше из Тел-Мелеха и Тел-Арисе, Херув, Адон и Имир, али не могаше показати отачки дом свој и семе своје, еда ли су од Израиља,</verse>
				<verse number="62">И синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини, њих шест стотина и четрдесет и два,</verse>
				<verse number="63">И од свештеника: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који се ожени између кћери Варзелаја Галађанина, те се прозва њиховим именом.</verse>
				<verse number="64">Они тражише по књигама да би показали род свој, али се не нађе, зато бише одлучени од свештенства.</verse>
				<verse number="65">И запрети им Тирсата да не једу од светиње над светињама докле не настане свештеник с Уримом и Тумимом.</verse>
				<verse number="66">Свега збора скупа беше четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет,</verse>
				<verse number="67">Осим слуга њихових и слушкиња њихових, којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам; и међу њима беше певача и певачица двеста и четрдесет и пет;</verse>
				<verse number="68">Имаху седам стотина и тридесет и шест коња, две стотине и четрдесет и пет масака,</verse>
				<verse number="69">Четри стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца.</verse>
				<verse number="70">Тада неки између главара дома отачких приложише на посао. Тирсата даде у ризницу хиљаду драма злата, педесет чаша, шест стотина и тридесет хаљина свештеничких.</verse>
				<verse number="71">А главари домова отачких дадоше у ризницу за посао двадесет хиљада драма злата, и сребра две хиљаде и двеста мина.</verse>
				<verse number="72">А што даде остали народ беше двадесет хиљада драма злата, и две хиљаде мина сребра, и шездесет и седам хаљина свештеничких.</verse>
				<verse number="73">И тако са населише свештеници и левити вратари и певачи и људи из народа и Нетинеји и сав Израиљ у својим градовима; и кад дође седми месец, синови Израиљеви беху у својим градовима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тада се скупи сав народ једнодушно на улицу која је пред вратима воденим, и рекоше Јездри књижевнику да донесе књигу закона Мојсијевог који даде Господ Израиљу.</verse>
				<verse number="2">И донесе Јездра свештеник закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети, првог дана седмог месеца.</verse>
				<verse number="3">И чита је на улици која је пред вратима воденим од јутра до подне пред људима и женама и оним који могаху разумети, и уши свему народу беху обраћене ка књизи законској.</verse>
				<verse number="4">А Јездра књижевник стајаше на месту повисоку, које беху начинили од дрвета за то; и до њега стајаше Мататија и Сема и Анаја и Урија и Хелкија и Масија с десне стране, а с леве Федаја и Мисаило и Малахија и Асум и Асвадана, Захарија и Месулам.</verse>
				<verse number="5">И отвори Јездра књигу на видику свем народу, јер беше више свега народа, и кад је отвори, уста сав народ.</verse>
				<verse number="6">И Јездра благослови Господа Бога великог, а сав народ одговори: Амин, амин, подигнувши руке своје, па се савише и поклонише се Господу лицем до земље.</verse>
				<verse number="7">А Исус и Ваније и Сервевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и други Левити поучаваху народ закону, и народ стајаше на месту.</verse>
				<verse number="8">И читаху књигу, закон Божји, разговетно и разлагаху смисао, те се разумеваше шта се читаше.</verse>
				<verse number="9">Потом Немија, који је Тирсата, и свештеник Јездра књижевник и Левити који научаваху народ, рекоше свему народу: Овај је дан свет Господу Богу вашем; не тужите ни плачите. Јер плакаше сав народ слушајући шта говори закон.</verse>
				<verse number="10">И рече им: Идите и једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу нашем. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.</verse>
				<verse number="11">И Левити утишаше народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, и не будите жалосни.</verse>
				<verse number="12">И отиде сав народ да једе и пије и да шаље делове, и веселише се веома што разумеше речи које им се казаше.</verse>
				<verse number="13">А сутрадан скупише се главари домова отачких из свега народа, свештеници и Левити, к Јездри књижевнику да уче шта закон говори.</verse>
				<verse number="14">И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви бораве у сеницама на празник седмог месеца.</verse>
				<verse number="15">И објавише и прогласише по свим градовима својим и у Јерусалиму говорећи: Идите у гору, и донесите грање маслиново и грање од дивље маслине и грање миртово и палмово и грање од шумнатих дрвета, да начините сенице, како је написано.</verse>
				<verse number="16">И народ изиђе и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјег и на улици код врата водених и на улици код врата Јефремових.</verse>
				<verse number="17">И тако начини сенице сав збор, што се беше вратио из ропства, и борављаху под сеницама. А од времена Исуса, сина Навиног, до тог дана не чинише тако синови Израиљеви. И би весеље веома велико.</verse>
				<verse number="18">И читаше се књига закона Божјег сваки дан, од првог дана до последњег; и празноваше празник седам дана, а осми дан би сабор, како је уређено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.</verse>
				<verse number="2">И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.</verse>
				<verse number="3">И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="4">А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="5">И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века: и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.</verse>
				<verse number="6">Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.</verse>
				<verse number="7">Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;</verse>
				<verse number="8">И нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.</verse>
				<verse number="9">Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;</verse>
				<verse number="10">И учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.</verse>
				<verse number="11">И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.</verse>
				<verse number="12">И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.</verse>
				<verse number="13">И сишао си на гору Синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.</verse>
				<verse number="14">И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.</verse>
				<verse number="15">И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.</verse>
				<verse number="16">Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.</verse>
				<verse number="17">Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.</verse>
				<verse number="18">И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,</verse>
				<verse number="19">Ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.</verse>
				<verse number="20">И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.</verse>
				<verse number="21">И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.</verse>
				<verse number="22">И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевим, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;</verse>
				<verse number="23">И умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.</verse>
				<verse number="24">И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.</verse>
				<verse number="25">И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.</verse>
				<verse number="26">Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.</verse>
				<verse number="27">Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.</verse>
				<verse number="28">Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.</verse>
				<verse number="29">И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.</verse>
				<verse number="30">И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.</verse>
				<verse number="31">Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.</verse>
				<verse number="32">Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.</verse>
				<verse number="33">Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.</verse>
				<verse number="34">И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.</verse>
				<verse number="35">Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.</verse>
				<verse number="36">Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.</verse>
				<verse number="37">И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.</verse>
				<verse number="38">А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А који запечатише беху ови: Немија Тирсата, син Ахалијин, и Седекија,</verse>
				<verse number="2">Серај, Азарија, Јеремија,</verse>
				<verse number="3">Пасхор, Амарија, Малхија,</verse>
				<verse number="4">Хатус, Севанија, Малух,</verse>
				<verse number="5">Харим, Меримот, Овадија,</verse>
				<verse number="6">Данило, Гинетон, Варух,</verse>
				<verse number="7">Месулам, Вија, Мијамин,</verse>
				<verse number="8">Мазија, Вилгај, Семаја; то беху свештеници;</verse>
				<verse number="9">А Левити: Исус син Азанијин Винуј између синова Инададових, Кадмило,</verse>
				<verse number="10">И браћа њихова: Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анана,</verse>
				<verse number="11">Миха, Реов, Асавија,</verse>
				<verse number="12">Захур, Серевија, Севнија,</verse>
				<verse number="13">Одија, Ваније, Венинуј;</verse>
				<verse number="14">Главари народни: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,</verse>
				<verse number="15">Вуније, Азгад, Вивај,</verse>
				<verse number="16">Адонија, Вигвај, Адин,</verse>
				<verse number="17">Атир, Језекија, Азур,</verse>
				<verse number="18">Одија, Асум, Висај,</verse>
				<verse number="19">Ариф, Анатот, Навај,</verse>
				<verse number="20">Магфија, Месулам, Езир,</verse>
				<verse number="21">Месизавеило, Садок, Јадва,</verse>
				<verse number="22">Фелатија, Анан, Анаја,</verse>
				<verse number="23">Осија, Ананија, Асув,</verse>
				<verse number="24">Лоис, Филеја, Совик,</verse>
				<verse number="25">Реум, Асавана, Маија,</verse>
				<verse number="26">Ахија, Анана, Ганан,</verse>
				<verse number="27">Малух, Харим, Вана.</verse>
				<verse number="28">И остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, нетинеји и сви који се одвојише од народа земаљских к закону Божјем, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,</verse>
				<verse number="29">Присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и клетвом завезаше да ходимо по закону Божијем, који је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да држимо и извршујемо све заповести Господа Бога свог и законе Његове и уредбе Његове.</verse>
				<verse number="30">И да не дајемо кћери својих народима земаљским, нити кћери њихових да узимамо за синове своје.</verse>
				<verse number="31">И од народа земаљских који донесу трг или какву год храну у суботу на продају, да не узимамо у суботу ни у други свети дан, и да остављамо седме године да почива земља и опраштамо сваки дуг.</verse>
				<verse number="32">И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикла на службу у дом Бога свог:</verse>
				<verse number="33">На хлебове постављене, на дар свагдашњи и жртву паљеницу свагдашњу за суботе, за младине и за празнике, и на светињу и на жртве за грех да се очишћа Израиљ, и на свако дело у дому Бога нашег.</verse>
				<verse number="34">И бацасмо жреб за свештенике и Левите и народ ради ношења дрва да се доноси у дом Бога нашег по домовима отаца наших на време од године до године, да гори на олтару Господа Бога нашег, како пише у закону;</verse>
				<verse number="35">И да доносимо првине од земље своје и првине од сваког рода од сваког дрвета од године до године у дом Господњи;</verse>
				<verse number="36">И првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих да доносимо у дом Бога свог свештеницима који служе у дому Бога нашег;</verse>
				<verse number="37">И првине теста свог и приносе своје и род од свих дрвета, вино и уље да доносимо свештеницима у клети дома Бога свог, и Левитима десетак од земље своје, и Левити да узимају десетак по свим местима где урадимо;</verse>
				<verse number="38">И да буде свештеник, син Аронов с Левитима кад Левити узимају десетак, и да Левити доносе десетак од десетка у дом Бога нашег, у клети, у спреме његове.</verse>
				<verse number="39">Јер у те клети дужни су синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и уља, где су свети судови, и свештеници који служе, и вратари и певачи, да не остављамо дом Бога свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И населише се кнезови народни у Јерусалиму, а остали народ мета жреб да узму једног од десет да седи у јерусалиму светом граду, и осталих девет делова по другим градовима.</verse>
				<verse number="2">И благослови народ све људе који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="3">Ово су главари земаљски који се населише у Јерусалиму, а по осталим градовима јудејским настанише се сваки на свом наследству по градовима својим Израиљци свештеници и Левити, Нетинеји и синови слуга Соломунових:</verse>
				<verse number="4">У Јерусалиму, дакле, населише се неки од синова Јудиних и Венијаминових: од синова Јудиних: Атаја син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеиловог, од синова Фаресових;</verse>
				<verse number="5">И Масија, син Варуха сина Холозе сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива сина Захрије, сина Силонијевог;</verse>
				<verse number="6">Свега синова Фаресових што се населише у Јерусалиму, четири стотине и шездесет и осам храбрих људи;</verse>
				<verse number="7">А између синова Венијаминових: Салуј син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масија, сина Итила, сина Исаијиног,</verse>
				<verse number="8">И за њим Гава, Салај девет стотина и двадесет и осам;</verse>
				<verse number="9">А Јоило, син Захријев беше над њима, а Јуда син Сенујин беше други над градом;</verse>
				<verse number="10">Од свештеника: Једаја син Јојавов, Јахин,</verse>
				<verse number="11">Сераја син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитововог, старешина у дому Божјем,</verse>
				<verse number="12">А браће њихове што служаху у дому осам стотина и двадесет и два; и Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијиног,</verse>
				<verse number="13">И браће његове главара у домовима отачким двеста и четрдесет и два; и Амасај, син Азреила, сина Азаја; сина Месилемота, сина Имировог,</verse>
				<verse number="14">И браће њихове храбрих људи сто и двадесет и осам, а над њима беше Завдило, син Гедолимов;</verse>
				<verse number="15">И од Левита: Семаја сина Асува сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијевог;</verse>
				<verse number="16">И Саветај, и Јозавад беху над послом спољашњим за дом Божји између главара левитских,</verse>
				<verse number="17">А Матанија, син Михе сина Завдија сина Асафовог беше поглавар који почињаше хвалу у молитви, и Ваквукија други између браће своје, и Авда син Салије сина Галала сина Једутуновог;</verse>
				<verse number="18">Свега Левита у светом граду беше две стотине и осамдесет и четири;</verse>
				<verse number="19">А од вратара: Акув, Талмон, и браћа њихова што чуваху стражу на вратима, сто и седамдесет и два;</verse>
				<verse number="20">А остатак народа Израиљевог, свештеника и Левита беше по свим градовима Јудиним, свак на свом наследству;</verse>
				<verse number="21">А Нетинеји населише се у Офилду, и Сиха и Гиспа беху над Нетинејима.</verse>
				<verse number="22">А над Левитима у јерусалиму беше Озија, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Мишиног. Између синова Асафових, певачи беху у служби за дом Божји.</verse>
				<verse number="23">Јер беше царева заповест за њих и беше одређена плата певачима за сваки дан.</verse>
				<verse number="24">И Петаја, син Месизавеилов од синова Заре сина Јудиног беше место цара за сваки посао с народом.</verse>
				<verse number="25">А по селима и пољима њиховим неко од синова Јудиних настани се у Киријат-Арви и засеоцима њеним, и у Дивону и засеоцима његовим, и у Јекавсеилу и селима његовим,</verse>
				<verse number="26">И у Јесуји и Молади и Вет-Фелету,</verse>
				<verse number="27">И у Асар-Суалу и Вирсавеји и засеоцима њеним,</verse>
				<verse number="28">И у Сиклагу и у Мекони и засеоцима њеним,</verse>
				<verse number="29">И у Ен-Римону и у Сареји и у Јармоту,</verse>
				<verse number="30">У Заноји, у Одоламу и селима њиховим, у Лахису с пољем његовим, у Азици и засеоцима њеним. И тако се населише од Вирсавеје до долине Емона.</verse>
				<verse number="31">А синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михамасу и Аји и Ветиљу и засеоцима његовим,</verse>
				<verse number="32">У Анатоту, у Нову, Ананији,</verse>
				<verse number="33">У Асору, у Рами, у Гитајиму,</verse>
				<verse number="34">У Адиду, у Севојиму, у Невалату,</verse>
				<verse number="35">У Лоду, у Онону, и у долини дрводељској.</verse>
				<verse number="36">А Левити поделише се међу Јудом и Венијамином.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељем сином Салатиловим и Исусом: Сераја, Јеремије, Јездра,</verse>
				<verse number="2">Амарија, Малух, Хатус,</verse>
				<verse number="3">Сеханија, Реум, Леримот,</verse>
				<verse number="4">Идо, Гинето, Авија,</verse>
				<verse number="5">Мијамин, Мадија, Вилга,</verse>
				<verse number="6">Семаја, Јојарив, Једаја,</verse>
				<verse number="7">Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То беху главари између свештеника и браће своје за времена Исусовог.</verse>
				<verse number="8">А левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија, који с браћом својом бише над певањем.</verse>
				<verse number="9">А Ваквукија и Уније, браћа њихова, беху према њима у редовима својим.</verse>
				<verse number="10">А Исус роди Јоакима, а Јоаким роди Елијасива, а Елијасив роди Јојаду;</verse>
				<verse number="11">А Јојада роди Јонатана, а Јонатан роди Јадву.</verse>
				<verse number="12">А за времена Јоакимовог беху свештеници, главари домова отачких: од дома Серајиног Мераја, од Јеремијиног Ананија,</verse>
				<verse number="13">Од Јездриног Месулам, од Амаријиног Јоанана,</verse>
				<verse number="14">Ода Мелихујевог Јонатан, од Севанијиног Јосиф,</verse>
				<verse number="15">Од Харимовог Адана, од Мерајотовог Елкај,</verse>
				<verse number="16">Од Идовог Азахарија, од Гинетовог Месулама,</verse>
				<verse number="17">Од Авијиног Зихрије, од Минијаминовог и Моадијиног Филтај,</verse>
				<verse number="18">Од Вилжиног Самуја, од Семајиног Јонатан,</verse>
				<verse number="19">Од Јојаривовог Матенај, од Једајиног Озије,</verse>
				<verse number="20">Од Салајевог Калај, од Амоковог Евер,</verse>
				<verse number="21">Од Хелкијиног Асавија, од Једајиног Натанаило.</verse>
				<verse number="22">А Левити, главари домова отачких, за време Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве бише пописани са свештеницима до царовања Дарија, цара персијског;</verse>
				<verse number="23">Синови Левијеви, главари домова отачких, бише пописани у књизи дневника до времена Јоанана, сина Елијасивовог:</verse>
				<verse number="24">И главари левитски беху: Асавија, Еревија и Исус син Кадмилов и браћа њихова према њима да хвале и славе Бога по заповести Давида, човека Божјег, ред према реду;</verse>
				<verse number="25">Матанија и Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон, Акув, беху вратари који чуваху стражу код ризница на вратима.</verse>
				<verse number="26">Ти беху за времена Јоакима сина Исуса сина Јоседековог и за времена Немије кнеза, и свештеника Јездре књижевника.</verse>
				<verse number="27">А кад се освећиваше зид јерусалимски, тражише Левите по свим местима њиховим да их доведу у Јерусалим да се сврши посвећење с весељем, хвалом и песмама уз кимвале, псалтире и гусле.</verse>
				<verse number="28">И скупише се синови певачки и из равница око Јерусалима и из села нетофатских,</verse>
				<verse number="29">И из Вет-Гилала и из поља гевских и азмаветских, јер певачи беху населили села око Јерусалима.</verse>
				<verse number="30">И очистише се свештеници и Левити, и очистише народ и врата и зид.</verse>
				<verse number="31">Иза тога заповедих кнезовима јудејским да изађу на зид, и поставих два велика збора певачка, и један од њих иђаше надесно с горње стране зида к вратима гнојним.</verse>
				<verse number="32">А за њима иђаше Осија и половина кнезова Јудиних,</verse>
				<verse number="33">И Азарија, Јездра и Месулам</verse>
				<verse number="34">Јуда и Венијамин и Семаја и Јеремија,</verse>
				<verse number="35">И од синова свештеничких с трубама Захарија син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније, сина Захура, сина Асафовог,</verse>
				<verse number="36">И браћа његова Семаја и Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило и Јуда и Ананија са справама музичким Давида човека Божијег, а Јездра књижевник пред њима;</verse>
				<verse number="37">Потом к вратима код студенца, која беху према њима, иђаху уз басамаке града Давидовог куда се иде на зид, изнад дома Давидовог па до врата водених к истоку.</verse>
				<verse number="38">А други збор певачки иђаше према оним, и ја за њим, и половина народа по зиду изнад куле пећке до широког зида,</verse>
				<verse number="39">И изнад врата Јефремових к вратима старим и ка вратима рибљим и ка кули Ананеиловој и кули Меји, па до врата овчијих; и стадоше код врата тамничких.</verse>
				<verse number="40">Потом стадоше оба збора певачка у дому Божијем, и ја и половина главара са мном,</verse>
				<verse number="41">И свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија, Ананија с трубама,</verse>
				<verse number="42">И Масија и Семаја и Елеазар и Озије и Јоанан и Малхија и Елам и Есер. И певачи певаху гласно с Језрајом, начелником својим.</verse>
				<verse number="43">И принесоше велике жртве тај дан, и веселише се; јер их Бог развесели весељем великим; и жене и деца веселише се, и весеље јерусалимско чујаше се далеко.</verse>
				<verse number="44">И постављени бише тај дан људи над клетима у којима се остављаху приноси, првине и десетак, да сабирају у њих с њива градских законите делове за свештенике и за Левите, јер се и Јуда радоваше свештеницима и Левитима што стајаху на послу,</verse>
				<verse number="45">И извршаваху шта им је Бог њихов заповедио да извршују и шта требаше извршавати за очишћење, као и певачи и вратари по заповести Давида и Соломуна, сина његовог.</verse>
				<verse number="46">Јер од пре, за времена Давидовог и Асафовог, бише постављени главари певачки и песме у хвалу и славу Богу.</verse>
				<verse number="47">И зато сав Израиљ за времена Зоровавеља и за времена Немијиног даваше делове певачима и вратарима, свакидашњи оброк, и Левитима што беше њима посвећено, а Левити синовима Ароновим што њима беше посвећено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У то време чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји до века;</verse>
				<verse number="2">Јер не сретоше синове израиљеве с хлебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.</verse>
				<verse number="3">А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.</verse>
				<verse number="4">А пре тога Елијасив свештеник, који беше над клетима дома Бога нашег, опријатељи се с Товијом,</verse>
				<verse number="5">И начини му велику клет, где се пре остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и певачима и вратарима, и приноси за свештенике.</verse>
				<verse number="6">А кад то све биваше, не бејах у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса, цара вавилонског, вратих се к цару, и после неколико година измолих се опет у цара.</verse>
				<verse number="7">И кад дођох у Јерусалим, видех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клет у трему дома Божјег.</verse>
				<verse number="8">И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клети.</verse>
				<verse number="9">И заповедих, те очистише клети; и унесох у њих опет посуђе дома Божјег, даре и кад.</verse>
				<verse number="10">Потом дознах да се Левитима нису давали делови, те су се разбегли сваки на своју њиву и Левити и певачи, који рађаху посао.</verse>
				<verse number="11">И укорих старешине и рекох: Зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово место.</verse>
				<verse number="12">И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.</verse>
				<verse number="13">И поставих настојнике над спремама, Селмију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана, сина Захура сина Матанијиног, јер се за верне држаху; и беше им посао делити браћи својој.</verse>
				<verse number="14">Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој.</verse>
				<verse number="15">У то време видех у Јудеји где газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.</verse>
				<verse number="16">И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="17">Зато прекорих главаре јудејске и рекох им: Какво је то зло што чините те скврните суботу?</verse>
				<verse number="18">Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу.</verse>
				<verse number="19">И кад дође сен на врата јерусалимска уочи суботе, заповедих те затворише врата, и заповедих да их не отварају до после суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.</verse>
				<verse number="20">И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.</verse>
				<verse number="21">И опоменух их и рекох им: Зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.</verse>
				<verse number="22">А Левитима заповедих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помени ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.</verse>
				<verse number="23">Још видех у то време Јудејце који се беху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.</verse>
				<verse number="24">И синови њихови говораху пола азотски, и не умеху говорити јудејски него језиком и једног и другог народа.</verse>
				<verse number="25">Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери своје синовима њиховим нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе.</verse>
				<verse number="26">Није ли тим згрешио Соломун, цар Израиљев, ако и не беше у многим народима цара њему равног и мио беше Богу свом и Бог га беше поставио царем над свим Израиљем? Па опет га навратише на грех жене туђинке.</verse>
				<verse number="27">А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и грешите Богу нашем узимајући жене туђинке?</verse>
				<verse number="28">И од синова Јојаде, сина Елијасива поглавара свештеничког, један беше зет Санавалату Ороњанину, ког отерах од себе.</verse>
				<verse number="29">Помени их, Боже мој, што оскрвнише свештенство и завет свештенички и левитски.</verse>
				<verse number="30">И тако их очистих од свих туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и левитске, сваког на посао његов,</verse>
				<verse number="31">И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="17">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У време Асвирово, а тај Асвир цароваше од Индије до Етиопије у сто и двадесет и седам земаља,</verse>
				<verse number="2">У то време, кад сеђаше цар Асвир на престолу царства свог у Сусану царском граду,</verse>
				<verse number="3">Треће године царовања свог учини гозбу свим кнезовима својим и слугама својим, те беше код њега сила персијска и мидска, властељи и управитељи земаљски;</verse>
				<verse number="4">И он показиваше богатство и славу царства свог и дику и красоту величине своје много дана, сто и осамдесет дана.</verse>
				<verse number="5">И после тих дана учини цар свему народу што га беше у Сусану царском граду од малог до великог гозбу за седам дана у трему у врту од царског двора.</verse>
				<verse number="6">Завеси бели, зелени и љубичасти беху обешени врпцама белим, ланеним и скерлетним о биочузима сребрним на ступовима мраморним; одри беху златни и сребрни по поду од зеленог, белог, жутог и црвеног мрамора.</verse>
				<verse number="7">А пиће даваху у судовима златним, и то у судовима другим и другим, а вина царског беше изобила, како може бити у цара.</verse>
				<verse number="8">И пићем нико не наваљиваше по наредби, јер цар беше заповедио свим приставима дома свог да чине како ко хоће.</verse>
				<verse number="9">И царица Астина учини гозбу женама у царском двору цара Асвира.</verse>
				<verse number="10">Седми дан кад се цар развесели од вина рече Меуману, Висати, Арвони, Викти, Авакти, Зетару и Харкасу, седморици дворана који двораху пред царем Асвиром,</verse>
				<verse number="11">Да доведу царицу Астину пред цара под царским венцем, да покаже народима и кнезовима лепоту њену, јер беше лепа.</verse>
				<verse number="12">Али царица Астина не хте доћи на реч цареву, коју јој поручи по дворанима; зато се цар врло разгневи и гнев се његов распали у њему.</verse>
				<verse number="13">И рече цар мудрацима који разумеваху времена (јер тако цар изношаше ствари пред све који разумеваху закон и правду,</verse>
				<verse number="14">А најближи до њега беху Карсена, Сетар, Адмата, Тарсис, Мерес, Марсена и Мемукан, седам кнезова персијских и мидских, који гледаху лице царево и сеђаху на првим местима у царству):</verse>
				<verse number="15">Шта треба по закону чинити с царицом Астином што није учинила шта је заповедио цар Асвир преко дворана?</verse>
				<verse number="16">Тада рече Мемукан пред царем и кнезовима: Није само цару скривила царица Астина него и свим кнезовима и свим народима по свим земљама цара Асвира.</verse>
				<verse number="17">Јер ће се дело царичино разићи међу све жене, па ће презирати мужеве своје говорећи: Цар Асвир заповеди да доведу преда њ царицу Астину, а она не дође.</verse>
				<verse number="18">И од данас ће кнегиње персијске и мидске које чују шта је учинила царица тако говорити свим кнезовима царевим; те ће бити много пркоса и свађе.</verse>
				<verse number="19">Ако је угодно цару, да изиђе царска заповест од њега и да се упише међу законе персијске и мидске да је непроменљиво, да Астина не излази више пред цара Асвира и да ће цар дати њено царство другој, бољој од ње.</verse>
				<verse number="20">И кад се заповест царева коју учини чује по царству његовом свему коликом, све ће жене поштовати своје мужеве, од великог до малог.</verse>
				<verse number="21">И ово би по вољи цару и кнезовима, и учини цар како рече Мемукан.</verse>
				<verse number="22">И разасла књиге по свим земљама царским, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, да би сваки муж био господар у својој кући; и би проглашено језиком сваког народа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">После тога, кад се утиша гнев цара Асвира, он се опомену Астине и шта је учинила и шта је наређено за њу.</verse>
				<verse number="2">И рекоше момци цареви, слуге његове: Да потраже цару младих девојака лепих;</verse>
				<verse number="3">И нека одреди цар приставе по свим земљама царства свог да скупе све девојке младе и лепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царевог, чувара женског, и нека им се дају потребе за лепоту.</verse>
				<verse number="4">Па која девојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино место. И то би по вољи цару, и учини тако.</verse>
				<verse number="5">Беше у Сусану, царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисовог, од племена Венијаминовог,</verse>
				<verse number="6">Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведено у ропство с Јехонијом царем Јудиним, ког зароби Навуходоносор, цар вавилонски.</verse>
				<verse number="7">Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његовог, јер не имаше оца ни матере; а девојка беше лепог стаса и красног лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.</verse>
				<verse number="8">И кад се разгласи реч царева и заповест, и много се девојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев, под руку Игаја чувара женског.</verse>
				<verse number="9">И девојка му омиле и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за лепоту и део њен, и седам присталих девојака из царског дома, и намести је с њеним девојкама на најлепше место у женском дому.</verse>
				<verse number="10">Јестира не каза народ свој ни род свој, јер јој Мардохеј беше забранио да не казује.</verse>
				<verse number="11">А Мардохеј ходаше сваки дан испред трема од женског дома да би дознао како је Јестира и шта ће бити од ње.</verse>
				<verse number="12">А кад би дошао ред на коју девојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест месеца (јер толико времена требаше да се улепшавају, шест месеца уљем од смирне, а шест месеца мирисима и другим стварима за лепоту женску),</verse>
				<verse number="13">Тада би девојка ишла к цару, и шта би год рекла дало би јој се да с тим иде из женске куће у дом царев.</verse>
				<verse number="14">Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царевог, чувара иночког; више не би ишла к цару, већ ако би је хтео цар, те би била позвана по имену.</verse>
				<verse number="15">И тако, кад дође ред на Јестиру, кћер Авихаила стрица Мардохејевог, коју беше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него шта рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у сваког ко је виђаше.</verse>
				<verse number="16">Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, које је месец Тевет, седме године царовања његовог.</verse>
				<verse number="17">И цару омиле Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све девојке, те јој метну царски венац на главу и учини је царицом на место Астинино.</verse>
				<verse number="18">И учини цар велику гозбу свим кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице, и раздаде дарове како цар може.</verse>
				<verse number="19">А кад се другом скупљаху девојке, Мардохеј сеђаше на вратима царевим.</verse>
				<verse number="20">А Јестира не каза свој род ни народ, као што јој беше заповедио Мардохеј, и Јестира чињаше шта јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.</verse>
				<verse number="21">У те дане, кад Мардохеј сеђаше на вратима царевим, расрдише се Вихтан и Тарес, два дворанина царева између оних који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.</verse>
				<verse number="22">А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.</verse>
				<verse number="23">И кад се ствар извиде и нађе, бише обешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега.</verse>
				<verse number="2">И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.</verse>
				<verse number="3">И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву?</verse>
				<verse number="4">И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац.</verse>
				<verse number="5">А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.</verse>
				<verse number="6">Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев.</verse>
				<verse number="7">Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар.</verse>
				<verse number="8">И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави.</verse>
				<verse number="9">Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.</verse>
				<verse number="10">Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском.</verse>
				<verse number="11">И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго.</verse>
				<verse number="12">Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се.</verse>
				<verse number="13">И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово.</verse>
				<verse number="14">У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан.</verse>
				<verse number="15">Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А Мардохеј дознав све шта би, раздре хаљине своје и обуче се у кострет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.</verse>
				<verse number="2">И дође до пред врата царева, јер не беше слободно ући на врата царева у кострети.</verse>
				<verse number="3">И у свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и пепелу лежаху.</verse>
				<verse number="4">И дођоше девојке Јестирине и дворани њени, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега кострет; али он не прими.</verse>
				<verse number="5">Тада дозва Јестира Атаха, дворанина царевог, ког јој беше дао да јој служи, и заповеди му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.</verse>
				<verse number="6">И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која беше пред вратима царевим.</verse>
				<verse number="7">И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истреби;</verse>
				<verse number="8">И препис од заповести која би проглашена у Сусану да се истребе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.</verse>
				<verse number="9">И вративши се Атах каза Јестири речи Мардохејеве.</verse>
				<verse number="10">А Јестира рече Атаху и заповеди му да каже Мардохеју:</verse>
				<verse number="11">Знају све слуге цареве и народ по земљама царевим да ко би год, човек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нисам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.</verse>
				<verse number="12">И казане бише Мардохеју речи Јестирине.</verse>
				<verse number="13">А Мардохеј опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому царевом.</verse>
				<verse number="14">Јер ако ти заћутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твог погинућете; и ко зна ниси ли за овако време дошла до царства.</verse>
				<verse number="15">Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:</verse>
				<verse number="16">Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.</verse>
				<verse number="17">Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповеди Јестира.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А трећи дан обуче се Јестира у царско одело, и стаде у трему унутрашњег двора царског према стану царевом; а цар сеђаше на царском престолу свом у двору царском према вратима од двора.</verse>
				<verse number="2">И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му беше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.</verse>
				<verse number="3">И рече јој цар: Шта ти је, царице Јестиро? И шта желиш? Ако је и до половине царства, даће ти се.</verse>
				<verse number="4">А Јестира рече: Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на обед који сам му зготовила.</verse>
				<verse number="5">А цар рече: Зовите брже Амана да учини шта рече Јестира. И дође цар с Аманом на обед који зготови Јестира.</verse>
				<verse number="6">Потом цар, напив се вина, рече Јестири: Шта желиш? Даће ти се; и шта молиш? Ако је и до половине царства, биће.</verse>
				<verse number="7">А Јестира одговарајући рече: Желим и молим:</verse>
				<verse number="8">Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да шта желим и учини шта молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им зготовити, и сутра ћу учинити по речи царевој.</verse>
				<verse number="9">И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад виде Аман Мардохеја на вратима царевим, а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гнева на Мардохеја.</verse>
				<verse number="10">Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.</verse>
				<verse number="11">И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.</verse>
				<verse number="12">И дода Аман: Па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на обед, који беше зготовила, па и сутра сам позван к њој с царем.</verse>
				<verse number="13">Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим.</verse>
				<verse number="14">Тада му рече Сереса, жена његова и сви пријатељи његови: Нека начине вешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима обеси Мардохеј, па иди с царем весео на обед. И то би по вољи Аману и приправи вешала.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Ону ноћ не могаше цар спавати, и заповеди те му донесоше књигу од знаменитих догађаја, дневнике, те је читаше цару.</verse>
				<verse number="2">И нађе се записано како је Мардохеј проказао за Вихтана и Тереса, два дворанина, који чуваху стражу на прагу, да гледају да дигну руке на цара Асвира.</verse>
				<verse number="3">Тада рече цар: Каква је част и како је добро учињено Мардохеју за то? А момци цареви, слуге његове, рекоше: Није му учињено ништа.</verse>
				<verse number="4">А цар рече: Ко је у трему? А Аман беше дошао у спољашњи трем двора царевог да каже цару да се обеси Мардохеј на вешала која му је приправио.</verse>
				<verse number="5">А момци цареви рекоше му: Гле, Аман стоји у трему. А цар рече: Нека дође.</verse>
				<verse number="6">И Аман дође, а цар му рече: Шта треба учинити човеку ког цар хоће да прослави? А Аман рече у себи: Кога би цар хтео прославити ако не мене?</verse>
				<verse number="7">И рече Аман цару: Кога цар хоће да прослави,</verse>
				<verse number="8">Треба донети царско одело које цар носи, и довести коња на коме цар јаше, и метнути му на главу венац царски;</verse>
				<verse number="9">И одело и коња треба дати коме између највећих кнезова царевих да обуку човека оног ког цар хоће да прослави, па да га проведу на коњу по улицама градским и вичу пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.</verse>
				<verse number="10">Тада рече цар Аману: Брже узми одело и коња као што рече, и учини тако Мардохеју, Јудејцу који седи на вратима царевим; немој изоставити ништа што си рекао.</verse>
				<verse number="11">И узе Аман одело и коња, и обуче Мардохеја и проведе га на коњу по улицама градским вичући пред њим: Овако бива човеку кога цар хоће да прослави.</verse>
				<verse number="12">Потом се врати Мардохеј на врата царева, а Аман брже отиде кући својој жалостан и покривене главе.</verse>
				<verse number="13">И приповеди Аман Сереси, жени својој и свим пријатељима својим све што му се догоди. Тада му рекоше мудраци његови и Сереса жена његова: Кад је од јудејског семена Мардохеј пред којим си почео падати, нећеш му одолети, него ћеш пасти пред њим.</verse>
				<verse number="14">И док они још говораху с њим, дођоше дворани цареви и брже одведоше Амана на обед који зготови Јестира.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И тако дође цар и Аман на обед царици Јестири.</verse>
				<verse number="2">И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: Шта желиш, царице Јестиро? Даће ти се. И шта молиш? Ако је и до половине царства, биће.</verse>
				<verse number="3">Тада одговори царица Јестира и рече: Ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу.</verse>
				<verse number="4">Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истребе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару.</verse>
				<verse number="5">А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: Ко је тај? И где је тај који се усудио тако чинити?</verse>
				<verse number="6">А Јестира рече: Противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице.</verse>
				<verse number="7">Тада цар гневан уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер виде да је цар наумио зло по њ.</verse>
				<verse number="8">Потом се цар врати из врта дворског у кућу где беше пио вино; а Аман беше пао на одар где сеђаше Јестира. И цар рече: Еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та реч изиђе из уста царевих, покрише лице Аману.</verse>
				<verse number="9">И Арвона, један од дворана царевих, рече: Ево и вешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: Обесите га на њих.</verse>
				<verse number="10">И тако обесише Амана на вешала која беше приправио Мардохеју. И гнев царев утиша се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Истог дана даде цар Асвир царици Јестири кућу Амана непријатеља јудејског. А Мардохеј изиђе пред цара, јер Јестира каза шта јој је он;</verse>
				<verse number="2">И цар снимивши прстен свој, који беше узео од Амана, даде га Мардохеју; а Јестира постави Мардохеја над кућом Амановом.</verse>
				<verse number="3">Потом Јестира опет говори цару и паднувши пред ноге његове и плачући мољаше га да уклони злоћу Амана Агагеја и мисао његову коју беше смислио на Јудејце.</verse>
				<verse number="4">Тада цар пружи златну палицу према Јестири, и Јестира уста и стаде пред царем.</verse>
				<verse number="5">И рече: Ако је угодно цару и ако сам нашла милост пред њим, и ако је право пред царем и ако сам му мила, нека се пише да се порекну књиге у којима је мисао Амана сина Амедатиног, Агагеја, које је расписао да се истребе Јудејци што су по свим земљама царевим.</verse>
				<verse number="6">Јер како бих могла гледати зло које би задесило мој народ? И како бих могла гледати да се потре род мој?</verse>
				<verse number="7">А цар Асвир рече царици Јестири и Мардохеју Јудејцу: Ето, дао сам кућу Аманову Јестири, а њега су обесили на вешала зато што хтеде дигнути руку своју на Јудејце.</verse>
				<verse number="8">Ви дакле пишите за Јудејце како вам је драго у име царево и запечатите прстеном царевим; јер шта се пише у име царево и запечати прстеном царевим не може се порећи.</verse>
				<verse number="9">И дозваше писаре цареве у исто време, трећег месеца, који је месец Сиван, двадесет трећег дана, и писа се све, како заповеди Мардохеј, Јудејцима и намесницима и кнезовима и управитељима по земљама, од Индије до Етиопије, сто и двадесет и седам земаља, у сваку земљу њеним писмом и сваком народу његовим језиком, и Јудејцима њиховим писмом и њиховим језиком.</verse>
				<verse number="10">А написа у име цара Асвира и запечати прстеном царевим, и разасла књиге по гласницима који јахаху на брзим коњима и на младим мазгама:</verse>
				<verse number="11">Да је цар допустио Јудејцима што су у коме год граду да се скупе и бране живот свој, да потру и побију и истребе сваку војску ког му драго народа и земље, који би ударили на њих, и децу њихову и жене њихове, а имање њихово да разграбе.</verse>
				<verse number="12">У исти дан по свим земљама цара Асвира, тринаестог дана месеца дванаестог, које је месец Адар.</verse>
				<verse number="13">У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да Јудејци буду готови за онај дан да се освете својим непријатељима.</verse>
				<verse number="14">Гласници који јахаху на брзим коњима и мазгама отидоше брзо и хитно по заповести царевој; и заповест би оглашена у Сусану, царском граду.</verse>
				<verse number="15">А Мардохеј отиде од цара у царском оделу љубичасом и белом и под златним венцем великим и у плашту од танког платна и скерлета, и град Сусан радоваше се и весељаше се.</verse>
				<verse number="16">Јудејцима дође светлост и весеље и радост и слава.</verse>
				<verse number="17">И у свакој земљи и у сваком граду, где год дође заповест царева и наредба његова, беше радост и весеље међу Јудејцима, гозба и благи дани, и многи из народа земаљских постајаху Јудејци, јер их попаде страх од Јевреја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима.</verse>
				<verse number="2">Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.</verse>
				<verse number="3">И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.</verse>
				<verse number="4">Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи.</verse>
				<verse number="5">И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих.</verse>
				<verse number="6">И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи.</verse>
				<verse number="7">И Фарсандату и Далфона и Аспату,</verse>
				<verse number="8">И Порату и Адалију и Аридату,</verse>
				<verse number="9">И Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату,</verse>
				<verse number="10">Десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје,</verse>
				<verse number="11">У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду,</verse>
				<verse number="12">Рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће.</verse>
				<verse number="13">А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала.</verse>
				<verse number="14">И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових.</verse>
				<verse number="15">И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје.</verse>
				<verse number="16">А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје.</verse>
				<verse number="17">То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.</verse>
				<verse number="18">А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.</verse>
				<verse number="19">Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом.</verse>
				<verse number="20">Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко,</verse>
				<verse number="21">Наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године;</verse>
				<verse number="22">Према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове.</verse>
				<verse number="23">И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј.</verse>
				<verse number="24">Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фур, то јест жреб, да их потре и истреби.</verse>
				<verse number="25">Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала.</verse>
				<verse number="26">Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди,</verse>
				<verse number="27">Поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године,</verse>
				<verse number="28">И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом.</verse>
				<verse number="29">И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.</verse>
				<verse number="30">И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим,</verse>
				<verse number="31">Да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом.</verse>
				<verse number="32">Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Потом цар Асвир удари данак на земљу и на острва морска.</verse>
				<verse number="2">А сва дела власти његове и силе, и приповест о величини Мардохејевој како га је цар учинио великим, то је написано у књизи дневника царева мидских и персијских.</verse>
				<verse number="3">Јер Мардохеј Јудејац беше други до цара Асвира и велик у Јудејаца и мио мноштву браће своје старајући се за добро свом народу и говорећи за срећу свега семена свог.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="18">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше добар и праведан, и бојаше се Бога, и уклањаше се ода зла.</verse>
				<verse number="2">И роди му се седам синова и три кћери.</verse>
				<verse number="3">И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку.</verse>
				<verse number="4">И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима.</verse>
				<verse number="5">И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут.</verse>
				<verse number="6">А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона.</verse>
				<verse number="7">И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.</verse>
				<verse number="8">И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла.</verse>
				<verse number="9">А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога?</verse>
				<verse number="10">Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи.</verse>
				<verse number="11">Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи.</verse>
				<verse number="12">А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.</verse>
				<verse number="13">А један дан кад синови његови и кћери његове јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег,</verse>
				<verse number="14">Дође гласник Јову и рече: Волови ораху и магарице пасаху покрај њих,</verse>
				<verse number="15">А Савеји ударише и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.</verse>
				<verse number="16">Док овај још говораше, дође други и рече: Огањ Божји спаде с неба и спали овце и момке, и прождре их; и само ја један утекох да ти јавим.</verse>
				<verse number="17">Докле овај још говораше, дође други и рече: Халдејци у три чете ударише на камиле и отеше их, и побише момке оштрим мачем; и само ја један утекох да ти јавим.</verse>
				<verse number="18">Докле овај још говораше, дође други и рече: Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свог најстаријег;</verse>
				<verse number="19">А то ветар велик дође испреко пустиње и удари у четири угла од куће, те паде на децу и погибоше; и само ја један утекох да ти јавим.</verse>
				<verse number="20">Тада уста Јов и раздре плашт свој, и остриже главу, и паде на земљу и поклони се,</verse>
				<verse number="21">И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе, да је благословено име Господње.</verse>
				<verse number="22">Уза све то не сагреши Јов, нити рече безумља за Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.</verse>
				<verse number="2">И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.</verse>
				<verse number="3">И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.</verse>
				<verse number="4">А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.</verse>
				<verse number="5">Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.</verse>
				<verse number="6">А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.</verse>
				<verse number="7">И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,</verse>
				<verse number="8">Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.</verse>
				<verse number="9">И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.</verse>
				<verse number="10">А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.</verse>
				<verse number="11">А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.</verse>
				<verse number="12">И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.</verse>
				<verse number="13">И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.</verse>
				<verse number="2">И проговоривши Јов рече:</verse>
				<verse number="3">Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!</verse>
				<verse number="4">Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!</verse>
				<verse number="5">Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!</verse>
				<verse number="6">Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!</verse>
				<verse number="7">Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!</verse>
				<verse number="8">Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!</verse>
				<verse number="9">Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;</verse>
				<verse number="10">Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.</verse>
				<verse number="11">Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?</verse>
				<verse number="12">Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?</verse>
				<verse number="13">Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,</verse>
				<verse number="14">С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,</verse>
				<verse number="15">Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.</verse>
				<verse number="16">Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?</verse>
				<verse number="17">Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,</verse>
				<verse number="18">И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.</verse>
				<verse number="19">Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.</verse>
				<verse number="20">Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,</verse>
				<verse number="21">Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,</verse>
				<verse number="22">Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?</verse>
				<verse number="23">Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?</verse>
				<verse number="24">Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.</verse>
				<verse number="25">Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.</verse>
				<verse number="26">Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тада одговори Елифас Теманац и рече:</verse>
				<verse number="2">Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?</verse>
				<verse number="3">Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;</verse>
				<verse number="4">Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.</verse>
				<verse number="5">А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.</verse>
				<verse number="6">Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?</verse>
				<verse number="7">Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?</verse>
				<verse number="8">Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.</verse>
				<verse number="9">Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.</verse>
				<verse number="10">Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.</verse>
				<verse number="11">Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.</verse>
				<verse number="12">Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.</verse>
				<verse number="13">У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,</verse>
				<verse number="14">Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,</verse>
				<verse number="15">И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.</verse>
				<verse number="16">Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:</verse>
				<verse number="17">Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?</verse>
				<verse number="18">Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;</verse>
				<verse number="19">А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.</verse>
				<verse number="20">Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.</verse>
				<verse number="21">Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?</verse>
				<verse number="2">Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.</verse>
				<verse number="3">Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.</verse>
				<verse number="4">Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.</verse>
				<verse number="5">Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.</verse>
				<verse number="6">Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.</verse>
				<verse number="7">Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.</verse>
				<verse number="8">Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,</verse>
				<verse number="9">Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;</verse>
				<verse number="10">Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;</verse>
				<verse number="11">Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;</verse>
				<verse number="12">Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;</verse>
				<verse number="13">Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;</verse>
				<verse number="14">Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.</verse>
				<verse number="15">Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.</verse>
				<verse number="16">Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.</verse>
				<verse number="17">Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.</verse>
				<verse number="18">Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.</verse>
				<verse number="19">Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.</verse>
				<verse number="20">У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.</verse>
				<verse number="21">Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.</verse>
				<verse number="22">Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.</verse>
				<verse number="23">Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.</verse>
				<verse number="24">И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.</verse>
				<verse number="25">Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.</verse>
				<verse number="26">Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.</verse>
				<verse number="27">Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!</verse>
				<verse number="3">Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.</verse>
				<verse number="4">Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.</verse>
				<verse number="5">Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?</verse>
				<verse number="6">Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?</verse>
				<verse number="7">Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.</verse>
				<verse number="8">О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!</verse>
				<verse number="9">И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!</verse>
				<verse number="10">Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.</verse>
				<verse number="11">Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?</verse>
				<verse number="12">Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?</verse>
				<verse number="13">Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?</verse>
				<verse number="14">Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.</verse>
				<verse number="15">Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,</verse>
				<verse number="16">Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;</verse>
				<verse number="17">Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.</verse>
				<verse number="18">Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.</verse>
				<verse number="19">Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;</verse>
				<verse number="20">Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.</verse>
				<verse number="21">Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.</verse>
				<verse number="22">Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;</verse>
				<verse number="23">Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?</verse>
				<verse number="24">Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.</verse>
				<verse number="25">Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?</verse>
				<verse number="26">Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?</verse>
				<verse number="27">И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.</verse>
				<verse number="28">Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.</verse>
				<verse number="29">Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.</verse>
				<verse number="30">Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?</verse>
				<verse number="2">Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,</verse>
				<verse number="3">Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.</verse>
				<verse number="4">Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.</verse>
				<verse number="5">Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.</verse>
				<verse number="6">Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.</verse>
				<verse number="7">Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,</verse>
				<verse number="8">Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.</verse>
				<verse number="9">Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,</verse>
				<verse number="10">Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.</verse>
				<verse number="11">Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.</verse>
				<verse number="12">Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?</verse>
				<verse number="13">Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,</verse>
				<verse number="14">Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,</verse>
				<verse number="15">Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.</verse>
				<verse number="16">Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.</verse>
				<verse number="17">Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?</verse>
				<verse number="18">Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?</verse>
				<verse number="19">Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?</verse>
				<verse number="20">Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?</verse>
				<verse number="21">Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:</verse>
				<verse number="2">Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?</verse>
				<verse number="3">Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?</verse>
				<verse number="4">Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.</verse>
				<verse number="5">А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,</verse>
				<verse number="6">Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;</verse>
				<verse number="7">И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.</verse>
				<verse number="8">Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;</verse>
				<verse number="9">Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.</verse>
				<verse number="10">Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?</verse>
				<verse number="11">Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?</verse>
				<verse number="12">Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.</verse>
				<verse number="13">Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.</verse>
				<verse number="14">Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;</verse>
				<verse number="15">Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.</verse>
				<verse number="16">Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;</verse>
				<verse number="17">Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;</verse>
				<verse number="18">Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.</verse>
				<verse number="19">Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.</verse>
				<verse number="20">Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.</verse>
				<verse number="21">Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.</verse>
				<verse number="22">Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?</verse>
				<verse number="3">Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.</verse>
				<verse number="4">Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?</verse>
				<verse number="5">Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;</verse>
				<verse number="6">Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;</verse>
				<verse number="7">Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;</verse>
				<verse number="8">Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;</verse>
				<verse number="9">Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;</verse>
				<verse number="10">Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.</verse>
				<verse number="11">Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.</verse>
				<verse number="12">Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?</verse>
				<verse number="13">Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.</verse>
				<verse number="14">А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?</verse>
				<verse number="15">Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.</verse>
				<verse number="16">Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.</verse>
				<verse number="17">Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.</verse>
				<verse number="18">Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.</verse>
				<verse number="19">Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?</verse>
				<verse number="20">Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.</verse>
				<verse number="21">Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.</verse>
				<verse number="22">Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.</verse>
				<verse number="23">Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.</verse>
				<verse number="24">Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?</verse>
				<verse number="25">Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.</verse>
				<verse number="26">Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.</verse>
				<verse number="27">Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;</verse>
				<verse number="28">Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.</verse>
				<verse number="29">Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?</verse>
				<verse number="30">Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,</verse>
				<verse number="31">Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.</verse>
				<verse number="32">Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;</verse>
				<verse number="33">Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.</verse>
				<verse number="34">Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;</verse>
				<verse number="35">Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.</verse>
				<verse number="2">Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.</verse>
				<verse number="3">Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?</verse>
				<verse number="4">Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?</verse>
				<verse number="5">Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,</verse>
				<verse number="6">Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?</verse>
				<verse number="7">Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.</verse>
				<verse number="8">Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.</verse>
				<verse number="9">Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.</verse>
				<verse number="10">Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?</verse>
				<verse number="11">Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.</verse>
				<verse number="12">Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.</verse>
				<verse number="13">И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.</verse>
				<verse number="14">Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.</verse>
				<verse number="15">Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.</verse>
				<verse number="16">И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.</verse>
				<verse number="17">Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.</verse>
				<verse number="18">Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!</verse>
				<verse number="19">Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.</verse>
				<verse number="20">Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,</verse>
				<verse number="21">Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,</verse>
				<verse number="22">У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А Софар Намаћанин одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?</verse>
				<verse number="3">Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?</verse>
				<verse number="4">Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.</verse>
				<verse number="5">Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,</verse>
				<verse number="6">И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.</verse>
				<verse number="7">Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?</verse>
				<verse number="8">То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?</verse>
				<verse number="9">Дуже од земље, шире од мора.</verse>
				<verse number="10">Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?</verse>
				<verse number="11">Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?</verse>
				<verse number="12">Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.</verse>
				<verse number="13">Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,</verse>
				<verse number="14">Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,</verse>
				<verse number="15">Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;</verse>
				<verse number="16">Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;</verse>
				<verse number="17">Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;</verse>
				<verse number="18">Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.</verse>
				<verse number="19">Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.</verse>
				<verse number="20">Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.</verse>
				<verse number="3">И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?</verse>
				<verse number="4">На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.</verse>
				<verse number="5">Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.</verse>
				<verse number="6">Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.</verse>
				<verse number="7">Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.</verse>
				<verse number="8">Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.</verse>
				<verse number="9">Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?</verse>
				<verse number="10">Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.</verse>
				<verse number="11">Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?</verse>
				<verse number="12">У старца је мудрост, и у дугом веку разум.</verse>
				<verse number="13">У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.</verse>
				<verse number="14">Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.</verse>
				<verse number="15">Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.</verse>
				<verse number="16">У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.</verse>
				<verse number="17">Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.</verse>
				<verse number="18">Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.</verse>
				<verse number="19">Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.</verse>
				<verse number="20">Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.</verse>
				<verse number="21">Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.</verse>
				<verse number="22">Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.</verse>
				<verse number="23">Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.</verse>
				<verse number="24">Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,</verse>
				<verse number="25">Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.</verse>
				<verse number="2">Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.</verse>
				<verse number="3">Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.</verse>
				<verse number="4">Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.</verse>
				<verse number="5">О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.</verse>
				<verse number="6">Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.</verse>
				<verse number="7">Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?</verse>
				<verse number="8">Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?</verse>
				<verse number="9">Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?</verse>
				<verse number="10">Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.</verse>
				<verse number="11">Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?</verse>
				<verse number="12">Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.</verse>
				<verse number="13">Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.</verse>
				<verse number="14">Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?</verse>
				<verse number="15">Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.</verse>
				<verse number="16">И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.</verse>
				<verse number="17">Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.</verse>
				<verse number="18">Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.</verse>
				<verse number="19">Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.</verse>
				<verse number="20">Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.</verse>
				<verse number="21">Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.</verse>
				<verse number="22">Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.</verse>
				<verse number="23">Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.</verse>
				<verse number="24">Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?</verse>
				<verse number="25">Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,</verse>
				<verse number="26">Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,</verse>
				<verse number="27">И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?</verse>
				<verse number="28">А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.</verse>
				<verse number="2">Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.</verse>
				<verse number="3">И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!</verse>
				<verse number="4">Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.</verse>
				<verse number="5">Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.</verse>
				<verse number="6">Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.</verse>
				<verse number="7">Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;</verse>
				<verse number="8">Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,</verse>
				<verse number="9">Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.</verse>
				<verse number="10">А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?</verse>
				<verse number="11">Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,</verse>
				<verse number="12">Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.</verse>
				<verse number="13">О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!</verse>
				<verse number="14">Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.</verse>
				<verse number="15">Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.</verse>
				<verse number="16">А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.</verse>
				<verse number="17">Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.</verse>
				<verse number="18">Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,</verse>
				<verse number="19">И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.</verse>
				<verse number="20">Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.</verse>
				<verse number="21">Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.</verse>
				<verse number="22">Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А Елифас Теманац одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,</verse>
				<verse number="3">Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?</verse>
				<verse number="4">А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.</verse>
				<verse number="5">Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.</verse>
				<verse number="6">Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.</verse>
				<verse number="7">Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?</verse>
				<verse number="8">Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?</verse>
				<verse number="9">Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?</verse>
				<verse number="10">И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.</verse>
				<verse number="11">Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?</verse>
				<verse number="12">Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,</verse>
				<verse number="13">Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?</verse>
				<verse number="14">Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?</verse>
				<verse number="15">Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;</verse>
				<verse number="16">А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?</verse>
				<verse number="17">Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,</verse>
				<verse number="18">Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,</verse>
				<verse number="19">Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.</verse>
				<verse number="20">Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.</verse>
				<verse number="21">Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.</verse>
				<verse number="22">Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.</verse>
				<verse number="23">Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.</verse>
				<verse number="24">Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.</verse>
				<verse number="25">Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.</verse>
				<verse number="26">Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.</verse>
				<verse number="27">Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.</verse>
				<verse number="28">И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.</verse>
				<verse number="29">Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.</verse>
				<verse number="30">Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.</verse>
				<verse number="31">Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.</verse>
				<verse number="32">Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.</verse>
				<verse number="33">Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.</verse>
				<verse number="34">Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.</verse>
				<verse number="35">Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.</verse>
				<verse number="3">Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?</verse>
				<verse number="4">И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,</verse>
				<verse number="5">Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.</verse>
				<verse number="6">Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?</verse>
				<verse number="7">А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.</verse>
				<verse number="8">Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.</verse>
				<verse number="9">Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.</verse>
				<verse number="10">Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.</verse>
				<verse number="11">Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.</verse>
				<verse number="12">Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.</verse>
				<verse number="13">Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.</verse>
				<verse number="14">Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.</verse>
				<verse number="15">Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.</verse>
				<verse number="16">Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;</verse>
				<verse number="17">Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.</verse>
				<verse number="18">Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.</verse>
				<verse number="19">И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.</verse>
				<verse number="20">Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.</verse>
				<verse number="21">О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!</verse>
				<verse number="22">Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.</verse>
				<verse number="2">Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.</verse>
				<verse number="3">Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?</verse>
				<verse number="4">Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.</verse>
				<verse number="5">Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.</verse>
				<verse number="6">Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.</verse>
				<verse number="7">Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.</verse>
				<verse number="8">Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.</verse>
				<verse number="9">Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.</verse>
				<verse number="10">А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.</verse>
				<verse number="11">Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.</verse>
				<verse number="12">Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.</verse>
				<verse number="13">Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.</verse>
				<verse number="14">Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.</verse>
				<verse number="15">И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?</verse>
				<verse number="16">У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А Вилдад Сушанин одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.</verse>
				<verse number="3">Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?</verse>
				<verse number="4">Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?</verse>
				<verse number="5">Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.</verse>
				<verse number="6">Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.</verse>
				<verse number="7">Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.</verse>
				<verse number="8">Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;</verse>
				<verse number="9">Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.</verse>
				<verse number="10">Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.</verse>
				<verse number="11">Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.</verse>
				<verse number="12">Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.</verse>
				<verse number="13">Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.</verse>
				<verse number="14">Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.</verse>
				<verse number="15">Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.</verse>
				<verse number="16">Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.</verse>
				<verse number="17">Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.</verse>
				<verse number="18">Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.</verse>
				<verse number="19">Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.</verse>
				<verse number="20">Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.</verse>
				<verse number="21">Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?</verse>
				<verse number="3">Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?</verse>
				<verse number="4">Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.</verse>
				<verse number="5">Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,</verse>
				<verse number="6">Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.</verse>
				<verse number="7">Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.</verse>
				<verse number="8">Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.</verse>
				<verse number="9">Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.</verse>
				<verse number="10">Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.</verse>
				<verse number="11">Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.</verse>
				<verse number="12">Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.</verse>
				<verse number="13">Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.</verse>
				<verse number="14">Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.</verse>
				<verse number="15">Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.</verse>
				<verse number="16">Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.</verse>
				<verse number="17">Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.</verse>
				<verse number="18">Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.</verse>
				<verse number="19">Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.</verse>
				<verse number="20">За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.</verse>
				<verse number="21">Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.</verse>
				<verse number="22">Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?</verse>
				<verse number="23">О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!</verse>
				<verse number="24">Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!</verse>
				<verse number="25">Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.</verse>
				<verse number="26">И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.</verse>
				<verse number="27">Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.</verse>
				<verse number="28">Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.</verse>
				<verse number="29">Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А Софар Намаћанин одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.</verse>
				<verse number="3">Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.</verse>
				<verse number="4">Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.</verse>
				<verse number="5">Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?</verse>
				<verse number="6">Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,</verse>
				<verse number="7">Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?</verse>
				<verse number="8">Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.</verse>
				<verse number="9">Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.</verse>
				<verse number="10">Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.</verse>
				<verse number="11">Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.</verse>
				<verse number="12">Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,</verse>
				<verse number="13">Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,</verse>
				<verse number="14">Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.</verse>
				<verse number="15">Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.</verse>
				<verse number="16">Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.</verse>
				<verse number="17">Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.</verse>
				<verse number="18">Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.</verse>
				<verse number="19">Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.</verse>
				<verse number="20">Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.</verse>
				<verse number="21">Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.</verse>
				<verse number="22">Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.</verse>
				<verse number="23">Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.</verse>
				<verse number="24">Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.</verse>
				<verse number="25">Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.</verse>
				<verse number="26">Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.</verse>
				<verse number="27">Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.</verse>
				<verse number="28">Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.</verse>
				<verse number="29">То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.</verse>
				<verse number="3">Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.</verse>
				<verse number="4">Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?</verse>
				<verse number="5">Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.</verse>
				<verse number="6">Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.</verse>
				<verse number="7">Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?</verse>
				<verse number="8">Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.</verse>
				<verse number="9">Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.</verse>
				<verse number="10">Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.</verse>
				<verse number="11">Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.</verse>
				<verse number="12">Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.</verse>
				<verse number="13">Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.</verse>
				<verse number="14">А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.</verse>
				<verse number="15">Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?</verse>
				<verse number="16">Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.</verse>
				<verse number="17">Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?</verse>
				<verse number="18">Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?</verse>
				<verse number="19">Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?</verse>
				<verse number="20">Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?</verse>
				<verse number="21">Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?</verse>
				<verse number="22">Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?</verse>
				<verse number="23">Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.</verse>
				<verse number="24">Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.</verse>
				<verse number="25">А други умире ојађене душе, који није уживао добра.</verse>
				<verse number="26">Обојица леже у праху, и црви их покривају.</verse>
				<verse number="27">Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.</verse>
				<verse number="28">Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?</verse>
				<verse number="29">Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,</verse>
				<verse number="30">Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.</verse>
				<verse number="31">Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?</verse>
				<verse number="32">Али се износи у гробље и остаје у гомили.</verse>
				<verse number="33">Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.</verse>
				<verse number="34">Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">А Елифас Теманац одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.</verse>
				<verse number="3">Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?</verse>
				<verse number="4">Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?</verse>
				<verse number="5">Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?</verse>
				<verse number="6">Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.</verse>
				<verse number="7">Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.</verse>
				<verse number="8">Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.</verse>
				<verse number="9">Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.</verse>
				<verse number="10">Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.</verse>
				<verse number="11">И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.</verse>
				<verse number="12">Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.</verse>
				<verse number="13">Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?</verse>
				<verse number="14">Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.</verse>
				<verse number="15">Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,</verse>
				<verse number="16">Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?</verse>
				<verse number="17">Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?</verse>
				<verse number="18">А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.</verse>
				<verse number="19">Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.</verse>
				<verse number="20">Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.</verse>
				<verse number="21">Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.</verse>
				<verse number="22">Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.</verse>
				<verse number="23">Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,</verse>
				<verse number="24">Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.</verse>
				<verse number="25">И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.</verse>
				<verse number="26">Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.</verse>
				<verse number="27">Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.</verse>
				<verse number="28">Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.</verse>
				<verse number="29">Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.</verse>
				<verse number="30">Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.</verse>
				<verse number="3">О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,</verse>
				<verse number="4">Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,</verse>
				<verse number="5">Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.</verse>
				<verse number="6">Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.</verse>
				<verse number="7">Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.</verse>
				<verse number="8">Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;</verse>
				<verse number="9">Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.</verse>
				<verse number="10">Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.</verse>
				<verse number="11">По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.</verse>
				<verse number="12">Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.</verse>
				<verse number="13">Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.</verse>
				<verse number="14">И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.</verse>
				<verse number="15">Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.</verse>
				<verse number="16">Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.</verse>
				<verse number="17">Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?</verse>
				<verse number="2">Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;</verse>
				<verse number="3">Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;</verse>
				<verse number="4">Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.</verse>
				<verse number="5">Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;</verse>
				<verse number="6">Жању њиву и беру виноград који није њихов;</verse>
				<verse number="7">Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,</verse>
				<verse number="8">Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.</verse>
				<verse number="9">Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.</verse>
				<verse number="10">Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.</verse>
				<verse number="11">Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.</verse>
				<verse number="12">Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.</verse>
				<verse number="13">Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.</verse>
				<verse number="14">Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.</verse>
				<verse number="15">И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.</verse>
				<verse number="16">Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.</verse>
				<verse number="17">Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.</verse>
				<verse number="18">Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.</verse>
				<verse number="19">Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.</verse>
				<verse number="20">Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.</verse>
				<verse number="21">Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.</verse>
				<verse number="22">Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.</verse>
				<verse number="23">Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.</verse>
				<verse number="24">Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.</verse>
				<verse number="25">Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">А Вилдад Сушанин одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Власт је и страх у Њега, чини мир на висинама својим.</verse>
				<verse number="3">Војскама Његовим има ли броја? И кога не обасјава видело Његово?</verse>
				<verse number="4">И како ће човек бити праведан пред Богом? И како ће чист бити рођени од жене?</verse>
				<verse number="5">Гле, ни месец не би сјао, ни звезде не би биле чисте пред Њим,</verse>
				<verse number="6">А камоли човек, црв, и син човечји, мољац.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А Јов одговори и рече:</verse>
				<verse number="2">Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!</verse>
				<verse number="3">Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!</verse>
				<verse number="4">Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?</verse>
				<verse number="5">И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.</verse>
				<verse number="6">Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли.</verse>
				<verse number="7">Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.</verse>
				<verse number="8">Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.</verse>
				<verse number="9">Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.</verse>
				<verse number="10">Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.</verse>
				<verse number="11">Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.</verse>
				<verse number="12">Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.</verse>
				<verse number="13">Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.</verse>
				<verse number="14">Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">И Јов настави беседу своју и рече:</verse>
				<verse number="2">Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,</verse>
				<verse number="3">Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,</verse>
				<verse number="4">Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.</verse>
				<verse number="5">Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.</verse>
				<verse number="6">Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.</verse>
				<verse number="7">Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.</verse>
				<verse number="8">Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?</verse>
				<verse number="9">Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?</verse>
				<verse number="10">Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?</verse>
				<verse number="11">Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.</verse>
				<verse number="12">Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?</verse>
				<verse number="13">То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.</verse>
				<verse number="14">Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.</verse>
				<verse number="15">Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.</verse>
				<verse number="16">Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,</verse>
				<verse number="17">Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.</verse>
				<verse number="18">Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.</verse>
				<verse number="19">Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.</verse>
				<verse number="20">Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.</verse>
				<verse number="21">Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.</verse>
				<verse number="22">То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.</verse>
				<verse number="23">Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.</verse>
				<verse number="2">Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.</verse>
				<verse number="3">Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.</verse>
				<verse number="4">Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.</verse>
				<verse number="5">Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.</verse>
				<verse number="6">У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.</verse>
				<verse number="7">Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;</verse>
				<verse number="8">Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.</verse>
				<verse number="9">На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.</verse>
				<verse number="10">Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.</verse>
				<verse number="11">Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.</verse>
				<verse number="12">Али мудрост где се налази? И где је место разуму?</verse>
				<verse number="13">Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.</verse>
				<verse number="14">Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.</verse>
				<verse number="15">Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.</verse>
				<verse number="16">Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.</verse>
				<verse number="17">Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.</verse>
				<verse number="18">Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.</verse>
				<verse number="19">Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.</verse>
				<verse number="20">Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?</verse>
				<verse number="21">Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.</verse>
				<verse number="22">Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.</verse>
				<verse number="23">Бог зна пут њен, и познаје место њено.</verse>
				<verse number="24">Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.</verse>
				<verse number="25">Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,</verse>
				<verse number="26">Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.</verse>
				<verse number="27">Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.</verse>
				<verse number="28">А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Још настави Јов беседу своју и рече:</verse>
				<verse number="2">О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,</verse>
				<verse number="3">Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,</verse>
				<verse number="4">Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,</verse>
				<verse number="5">Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,</verse>
				<verse number="6">Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,</verse>
				<verse number="7">Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:</verse>
				<verse number="8">Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,</verse>
				<verse number="9">Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,</verse>
				<verse number="10">Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.</verse>
				<verse number="11">Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми</verse>
				<verse number="12">Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;</verse>
				<verse number="13">Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;</verse>
				<verse number="14">У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.</verse>
				<verse number="15">Око бејах слепом и нога хромом.</verse>
				<verse number="16">Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.</verse>
				<verse number="17">И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.</verse>
				<verse number="18">Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.</verse>
				<verse number="19">Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.</verse>
				<verse number="20">Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.</verse>
				<verse number="21">Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.</verse>
				<verse number="22">После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.</verse>
				<verse number="23">Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.</verse>
				<verse number="24">Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.</verse>
				<verse number="25">Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.</verse>
				<verse number="2">А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.</verse>
				<verse number="3">Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;</verse>
				<verse number="4">Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.</verse>
				<verse number="5">Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.</verse>
				<verse number="6">Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.</verse>
				<verse number="7">По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.</verse>
				<verse number="8">Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.</verse>
				<verse number="9">И њима сам сада песма, и постах им прича.</verse>
				<verse number="10">Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.</verse>
				<verse number="11">Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.</verse>
				<verse number="12">С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.</verse>
				<verse number="13">Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.</verse>
				<verse number="14">Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.</verse>
				<verse number="15">Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.</verse>
				<verse number="16">И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.</verse>
				<verse number="17">Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.</verse>
				<verse number="18">Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.</verse>
				<verse number="19">Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.</verse>
				<verse number="20">Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.</verse>
				<verse number="21">Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.</verse>
				<verse number="22">Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.</verse>
				<verse number="23">Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.</verse>
				<verse number="24">Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.</verse>
				<verse number="25">Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?</verse>
				<verse number="26">Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.</verse>
				<verse number="27">Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.</verse>
				<verse number="28">Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.</verse>
				<verse number="29">Брат постах змајевима и друг совама.</verse>
				<verse number="30">Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.</verse>
				<verse number="31">Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?</verse>
				<verse number="2">Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?</verse>
				<verse number="3">Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?</verse>
				<verse number="4">Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?</verse>
				<verse number="5">Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,</verse>
				<verse number="6">Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.</verse>
				<verse number="7">Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,</verse>
				<verse number="8">Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.</verse>
				<verse number="9">Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,</verse>
				<verse number="10">Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.</verse>
				<verse number="11">Јер је то грдило и безакоње за судије.</verse>
				<verse number="12">Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.</verse>
				<verse number="13">Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;</verse>
				<verse number="14">Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?</verse>
				<verse number="15">Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?</verse>
				<verse number="16">Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,</verse>
				<verse number="17">И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,</verse>
				<verse number="18">Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;</verse>
				<verse number="19">Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,</verse>
				<verse number="20">Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,</verse>
				<verse number="21">Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,</verse>
				<verse number="22">Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.</verse>
				<verse number="23">Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.</verse>
				<verse number="24">Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!</verse>
				<verse number="25">Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,</verse>
				<verse number="26">Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,</verse>
				<verse number="27">И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,</verse>
				<verse number="28">И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;</verse>
				<verse number="29">Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,</verse>
				<verse number="30">Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;</verse>
				<verse number="31">Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;</verse>
				<verse number="32">Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;</verse>
				<verse number="33">Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,</verse>
				<verse number="34">Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.</verse>
				<verse number="35">О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.</verse>
				<verse number="36">Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,</verse>
				<verse number="37">Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.</verse>
				<verse number="38">Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,</verse>
				<verse number="39">Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,</verse>
				<verse number="40">Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.</verse>
				<verse number="2">А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;</verse>
				<verse number="3">И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.</verse>
				<verse number="4">Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.</verse>
				<verse number="5">Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.</verse>
				<verse number="6">И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.</verse>
				<verse number="7">Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.</verse>
				<verse number="8">Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.</verse>
				<verse number="9">Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.</verse>
				<verse number="10">Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.</verse>
				<verse number="11">Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.</verse>
				<verse number="12">Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.</verse>
				<verse number="13">Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.</verse>
				<verse number="14">Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.</verse>
				<verse number="15">Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.</verse>
				<verse number="16">Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.</verse>
				<verse number="17">Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.</verse>
				<verse number="18">Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.</verse>
				<verse number="19">Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.</verse>
				<verse number="20">Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.</verse>
				<verse number="21">Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.</verse>
				<verse number="22">Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.</verse>
				<verse number="2">Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.</verse>
				<verse number="3">По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.</verse>
				<verse number="4">Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.</verse>
				<verse number="5">Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.</verse>
				<verse number="6">Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.</verse>
				<verse number="7">Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.</verse>
				<verse number="8">Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:</verse>
				<verse number="9">Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.</verse>
				<verse number="10">Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.</verse>
				<verse number="11">Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.</verse>
				<verse number="12">Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.</verse>
				<verse number="13">Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?</verse>
				<verse number="14">Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.</verse>
				<verse number="15">У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,</verse>
				<verse number="16">Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,</verse>
				<verse number="17">Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;</verse>
				<verse number="18">Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.</verse>
				<verse number="19">И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.</verse>
				<verse number="20">Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;</verse>
				<verse number="21">Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,</verse>
				<verse number="22">И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.</verse>
				<verse number="23">Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,</verse>
				<verse number="24">Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.</verse>
				<verse number="25">И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,</verse>
				<verse number="26">Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.</verse>
				<verse number="27">Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.</verse>
				<verse number="28">Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.</verse>
				<verse number="29">Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,</verse>
				<verse number="30">Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.</verse>
				<verse number="31">Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.</verse>
				<verse number="32">Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;</verse>
				<verse number="33">Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Још говори Елијуј и рече:</verse>
				<verse number="2">Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.</verse>
				<verse number="3">Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.</verse>
				<verse number="4">Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.</verse>
				<verse number="5">Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.</verse>
				<verse number="6">Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.</verse>
				<verse number="7">Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?</verse>
				<verse number="8">И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?</verse>
				<verse number="9">Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.</verse>
				<verse number="10">Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.</verse>
				<verse number="11">Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.</verse>
				<verse number="12">Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.</verse>
				<verse number="13">Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?</verse>
				<verse number="14">Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;</verse>
				<verse number="15">Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.</verse>
				<verse number="16">Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.</verse>
				<verse number="17">Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?</verse>
				<verse number="18">Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?</verse>
				<verse number="19">А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.</verse>
				<verse number="20">Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.</verse>
				<verse number="21">Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.</verse>
				<verse number="22">Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.</verse>
				<verse number="23">Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.</verse>
				<verse number="24">Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.</verse>
				<verse number="25">Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.</verse>
				<verse number="26">Као безбожне разбија их на видику.</verse>
				<verse number="27">Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;</verse>
				<verse number="28">Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.</verse>
				<verse number="29">Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.</verse>
				<verse number="30">Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.</verse>
				<verse number="31">Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.</verse>
				<verse number="32">А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.</verse>
				<verse number="33">Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.</verse>
				<verse number="34">Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,</verse>
				<verse number="35">Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.</verse>
				<verse number="36">Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.</verse>
				<verse number="37">Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Још говори Елијуј и рече:</verse>
				<verse number="2">Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?</verse>
				<verse number="3">Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?</verse>
				<verse number="4">Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.</verse>
				<verse number="5">Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.</verse>
				<verse number="6">Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?</verse>
				<verse number="7">Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?</verse>
				<verse number="8">Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.</verse>
				<verse number="9">Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;</verse>
				<verse number="10">А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;</verse>
				<verse number="11">Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.</verse>
				<verse number="12">Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.</verse>
				<verse number="13">Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.</verse>
				<verse number="14">А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.</verse>
				<verse number="15">А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;</verse>
				<verse number="16">Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Још говори Елијуј и рече:</verse>
				<verse number="2">Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.</verse>
				<verse number="3">Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.</verse>
				<verse number="4">Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.</verse>
				<verse number="5">Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.</verse>
				<verse number="6">Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.</verse>
				<verse number="7">Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.</verse>
				<verse number="8">Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,</verse>
				<verse number="9">Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.</verse>
				<verse number="10">И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.</verse>
				<verse number="11">Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.</verse>
				<verse number="12">Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.</verse>
				<verse number="13">А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;</verse>
				<verse number="14">Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.</verse>
				<verse number="15">Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.</verse>
				<verse number="16">Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.</verse>
				<verse number="17">Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.</verse>
				<verse number="18">Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.</verse>
				<verse number="19">Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.</verse>
				<verse number="20">Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.</verse>
				<verse number="21">Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.</verse>
				<verse number="22">Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?</verse>
				<verse number="23">Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?</verse>
				<verse number="24">Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.</verse>
				<verse number="25">Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.</verse>
				<verse number="26">Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.</verse>
				<verse number="27">Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;</verse>
				<verse number="28">Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.</verse>
				<verse number="29">И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?</verse>
				<verse number="30">Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?</verse>
				<verse number="31">Тиме суди народима, даје хране изобила.</verse>
				<verse number="32">Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,</verse>
				<verse number="33">Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.</verse>
				<verse number="2">Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.</verse>
				<verse number="3">Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="4">За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.</verse>
				<verse number="5">Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.</verse>
				<verse number="6">Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.</verse>
				<verse number="7">Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.</verse>
				<verse number="8">Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.</verse>
				<verse number="9">С југа долази олуја, и са севера зима.</verse>
				<verse number="10">Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.</verse>
				<verse number="11">И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.</verse>
				<verse number="12">И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.</verse>
				<verse number="13">Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.</verse>
				<verse number="14">Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.</verse>
				<verse number="15">Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?</verse>
				<verse number="16">Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?</verse>
				<verse number="17">Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?</verse>
				<verse number="18">Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?</verse>
				<verse number="19">Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.</verse>
				<verse number="20">Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.</verse>
				<verse number="21">Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;</verse>
				<verse number="22">Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.</verse>
				<verse number="23">Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.</verse>
				<verse number="24">Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:</verse>
				<verse number="2">Ко је то што замрачује савет речима неразумно?</verse>
				<verse number="3">Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.</verse>
				<verse number="4">Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.</verse>
				<verse number="5">Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?</verse>
				<verse number="6">На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?</verse>
				<verse number="7">Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.</verse>
				<verse number="8">Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?</verse>
				<verse number="9">Кад га одех облаком и пових тамом;</verse>
				<verse number="10">Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;</verse>
				<verse number="11">И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.</verse>
				<verse number="12">Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,</verse>
				<verse number="13">Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,</verse>
				<verse number="14">Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,</verse>
				<verse number="15">Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?</verse>
				<verse number="16">Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?</verse>
				<verse number="17">Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?</verse>
				<verse number="18">Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.</verse>
				<verse number="19">Који је пут к стану светлости? И где је место тами,</verse>
				<verse number="20">Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?</verse>
				<verse number="21">Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.</verse>
				<verse number="22">Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,</verse>
				<verse number="23">Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?</verse>
				<verse number="24">Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?</verse>
				<verse number="25">Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?</verse>
				<verse number="26">Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,</verse>
				<verse number="27">Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.</verse>
				<verse number="28">Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?</verse>
				<verse number="29">Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,</verse>
				<verse number="30">Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?</verse>
				<verse number="31">Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?</verse>
				<verse number="32">Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?</verse>
				<verse number="33">Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?</verse>
				<verse number="34">Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?</verse>
				<verse number="35">Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?</verse>
				<verse number="36">Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?</verse>
				<verse number="37">Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,</verse>
				<verse number="38">Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?</verse>
				<verse number="39">Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,</verse>
				<verse number="40">[39:2] Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?</verse>
				<verse number="41">[39:3] Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">[39:4] Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?</verse>
				<verse number="2">[39:5] Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?</verse>
				<verse number="3">[39:6] Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?</verse>
				<verse number="4">[39:7] Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?</verse>
				<verse number="5">[39:8] Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?</verse>
				<verse number="6">[39:9] Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.</verse>
				<verse number="7">[39:10] Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.</verse>
				<verse number="8">[39:11] Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.</verse>
				<verse number="9">[39:12] Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?</verse>
				<verse number="10">[39:13] Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?</verse>
				<verse number="11">[39:14] Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?</verse>
				<verse number="12">[39:15] Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?</verse>
				<verse number="13">[39:16] Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?</verse>
				<verse number="14">[39:17] Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?</verse>
				<verse number="15">[39:18] И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;</verse>
				<verse number="16">[39:19] Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.</verse>
				<verse number="17">[39:20] Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.</verse>
				<verse number="18">[39:21] Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.</verse>
				<verse number="19">[39:22] Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?</verse>
				<verse number="20">[39:23] Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;</verse>
				<verse number="21">[39:24] Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;</verse>
				<verse number="22">[39:25] Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;</verse>
				<verse number="23">[39:26] Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;</verse>
				<verse number="24">[39:27] Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.</verse>
				<verse number="25">[39:28] Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.</verse>
				<verse number="26">[39:29] Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?</verse>
				<verse number="27">[39:30] Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?</verse>
				<verse number="28">[39:31] На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.</verse>
				<verse number="29">[39:32] Одатле гледа хране, далеко му виде очи.</verse>
				<verse number="30">[39:33] И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">[39:34] И тако одговарајући Господ Јову рече:</verse>
				<verse number="2">[39:35] Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.</verse>
				<verse number="3">[39:36] Тада Јов одговори Господу и рече:</verse>
				<verse number="4">[39:37] Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.</verse>
				<verse number="5">[39:38] Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.</verse>
				<verse number="6">[40:1] А Господ опет одговарајући Јову из вихора рече:</verse>
				<verse number="7">[40:2] Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.</verse>
				<verse number="8">[40:3] Хоћеш ли ти уништити мој суд? Хоћеш ли мене осудити да би себе оправдао?</verse>
				<verse number="9">[40:4] Је ли у тебе мишица као у Бога? Грмиш ли гласом као Он?</verse>
				<verse number="10">[40:5] Окити се сада чашћу и величанством, у славу и красоту обуци се.</verse>
				<verse number="11">[40:6] Проспи јарост гнева свог, и погледај све поносите, и обори их.</verse>
				<verse number="12">[40:7] Погледај све поносите, и понизи их, и потри безбожнике на месту њиховом.</verse>
				<verse number="13">[40:8] Затрпај их све у прах, и повежи им лице на скривеном месту.</verse>
				<verse number="14">[40:9] Тада ћу те и ја хвалити да те чува десница твоја.</verse>
				<verse number="15">[40:10] А гле, слон, ког сам створио с тобом, једе траву као во;</verse>
				<verse number="16">[40:11] Гле, снага му је у бедрима његовим, и сила му је у пупку трбуха његовог;</verse>
				<verse number="17">[40:12] Диже реп свој као кедар, жиле од јаја његових сплетене су као гране;</verse>
				<verse number="18">[40:13] Кости су му као цеви бронзане, зглавци као полуге гвоздене.</verse>
				<verse number="19">[40:14] Он је прво између дела Божијих, Творац његов дао му је мач.</verse>
				<verse number="20">[40:15] Горе носе му пићу, и све зверје пољско игра се онде.</verse>
				<verse number="21">[40:16] У хладу леже, у густој трсци и глибу.</verse>
				<verse number="22">[40:17] Граната дрвета заклањају га сеном својим, и опкољавају га врбе на потоцима.</verse>
				<verse number="23">[40:18] Гле, уставља реку да не тече, узда се да ће испити Јордан губицом својом.</verse>
				<verse number="24">[40:19] Хоће ли га ко ухватити на очи његове? Замку му провући кроз нос?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?</verse>
				<verse number="2">[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?</verse>
				<verse number="3">[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?</verse>
				<verse number="4">[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?</verse>
				<verse number="5">[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?</verse>
				<verse number="6">[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?</verse>
				<verse number="7">[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?</verse>
				<verse number="8">[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.</verse>
				<verse number="9">[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?</verse>
				<verse number="10">41:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?</verse>
				<verse number="11">[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.</verse>
				<verse number="12">[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.</verse>
				<verse number="13">[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?</verse>
				<verse number="14">[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.</verse>
				<verse number="15">[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.</verse>
				<verse number="16">[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.</verse>
				<verse number="17">[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.</verse>
				<verse number="18">[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.</verse>
				<verse number="19">[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.</verse>
				<verse number="20">[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.</verse>
				<verse number="21">[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.</verse>
				<verse number="22">[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.</verse>
				<verse number="23">[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.</verse>
				<verse number="24">[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.</verse>
				<verse number="25">[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.</verse>
				<verse number="26">[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.</verse>
				<verse number="27">[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.</verse>
				<verse number="28">[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;</verse>
				<verse number="29">[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.</verse>
				<verse number="30">[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.</verse>
				<verse number="31">[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.</verse>
				<verse number="32">[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.</verse>
				<verse number="33">[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.</verse>
				<verse number="34">[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Тада Јов одговори Господу и рече:</verse>
				<verse number="2">Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш.</verse>
				<verse number="3">Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.</verse>
				<verse number="4">Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.</verse>
				<verse number="5">Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види.</verse>
				<verse number="6">Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.</verse>
				<verse number="7">А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.</verse>
				<verse number="8">Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.</verse>
				<verse number="9">И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.</verse>
				<verse number="10">И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао.</verse>
				<verse number="11">И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.</verse>
				<verse number="12">И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.</verse>
				<verse number="13">И имаше седам синова и три кћери.</verse>
				<verse number="14">И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.</verse>
				<verse number="15">И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.</verse>
				<verse number="16">И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.</verse>
				<verse number="17">И умре Јов стар и сит живота.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="19">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,</verse>
				<verse number="2">Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!</verse>
				<verse number="3">Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.</verse>
				<verse number="4">Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.</verse>
				<verse number="5">Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.</verse>
				<verse number="6">Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?</verse>
				<verse number="2">Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.</verse>
				<verse number="3">"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."</verse>
				<verse number="4">Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.</verse>
				<verse number="5">Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:</verse>
				<verse number="6">"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."</verse>
				<verse number="7">Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.</verse>
				<verse number="8">Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.</verse>
				<verse number="9">Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."</verse>
				<verse number="10">Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!</verse>
				<verse number="11">Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.</verse>
				<verse number="12">Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.</verse>
				<verse number="2">Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.</verse>
				<verse number="3">Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.</verse>
				<verse number="4">Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.</verse>
				<verse number="5">Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.</verse>
				<verse number="6">Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.</verse>
				<verse number="7">Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.</verse>
				<verse number="8">Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.</verse>
				<verse number="2">Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?</verse>
				<verse number="3">Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.</verse>
				<verse number="4">Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.</verse>
				<verse number="5">Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.</verse>
				<verse number="6">Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.</verse>
				<verse number="7">А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.</verse>
				<verse number="8">Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чуј, Господе, речи моје, разуми помисли моје.</verse>
				<verse number="2">Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе!</verse>
				<verse number="3">Ујутру слушаш глас мој, ујутру стојим пред Тобом, и чекам.</verse>
				<verse number="4">Јер си Ти Бог који неће безакоња; у Тебе нема места ко је зао.</verse>
				<verse number="5">Безбожници неће изаћи пред очи Твоје; Ти ненавидиш све који чине безакоње.</verse>
				<verse number="6">Потиреш лажљивце; на крвопиоце и лукаве мрзи Господ.</verse>
				<verse number="7">А ја по великој милости Твојој улазим у дом Твој, и клањам се у светој цркви Твојој са страхом Твојим.</verse>
				<verse number="8">Господе! Води ме у правди својој; ради непријатеља мојих поравни преда мном пут свој.</verse>
				<verse number="9">Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; грло им је гроб отворен; на језику им је дволичење.</verse>
				<verse number="10">Боже! Не дај им напретка, нека се разбију помисли њихове. За многа неваљалства њихова обори их, јер се побунише на Тебе.</verse>
				<verse number="11">Па ће се радовати сви који се у Те уздају; довека ће се веселити које Ти заклањаш; дичиће се који љубе име Твоје.</verse>
				<verse number="12">Јер Ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.</verse>
				<verse number="2">Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,</verse>
				<verse number="3">И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.</verse>
				<verse number="4">Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.</verse>
				<verse number="5">Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?</verse>
				<verse number="6">Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.</verse>
				<verse number="7">Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.</verse>
				<verse number="8">Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.</verse>
				<verse number="9">Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.</verse>
				<verse number="10">Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Господе, Боже мој! У Тебе се уздам, сачувај ме од свих који ме гоне, и избави ме.</verse>
				<verse number="2">Да ми непријатељ не ишчупа душу као лав. Чупа, а нема ко да избави.</verse>
				<verse number="3">Господе, Боже мој! Ако сам то учинио, ако је неправда у рукама мојим,</verse>
				<verse number="4">Ако сам зло вратио пријатељу свом, или криво учинио онима који на ме на правди нападаху;</verse>
				<verse number="5">Нека гони непријатељ душу моју, и нека је стигне, и погази на земљу живот мој и славу моју у прах обрати.</verse>
				<verse number="6">Устани, Господе, у гневу свом; дигни се на жестину непријатеља мојих; пробуди се мени на помоћ, и отвори суд.</verse>
				<verse number="7">И људство ће се слећи око Тебе; изнад њега изађи у висину.</verse>
				<verse number="8">Господ суди народима. Суди ми, Господе, по правди мојој, и по безазлености мојој нека ми буде.</verse>
				<verse number="9">Нек се прекине злоћа безбожничка, а праведника потпомози, јер Ти испитујеш срца и утробе, Боже праведни!</verse>
				<verse number="10">Штит је мени у Бога, који чува оне који су правог срца.</verse>
				<verse number="11">Бог је праведан судија, и Бог је сваки дан готов на гнев.</verse>
				<verse number="12">Ако се неће безбожник да обрати, Он оштри мач свој, натеже лук свој, и наперује га;</verse>
				<verse number="13">И запиње смртну стрелу, чини стреле своје да пале.</verse>
				<verse number="14">Гле, безбожник заче неправду, трудан беше злочинством, и роди себи превару.</verse>
				<verse number="15">Копа јаму и ископа, и паде у јаму коју је начинио.</verse>
				<verse number="16">Злоба његова обрати се на његову главу, и злочинство његово паде на теме његово.</verse>
				<verse number="17">Хвалим Господа за правду Његову, и певам имену Господа Вишњег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи! Подигао си славу своју више небеса.</verse>
				<verse number="2">У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу насупрот непријатељима својим, да би учинио да замукне непријатељ и немирник.</verse>
				<verse number="3">Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;</verse>
				<verse number="4">Шта је човек, те га се опомињеш, или син човечји, те га полазиш?</verse>
				<verse number="5">Учинио си га мало мањег од анђела, славом и чашћу венчао си га;</verse>
				<verse number="6">Поставио си га господарем над делима руку својих, све си метнуо под ноге његове,</verse>
				<verse number="7">Овце и волове све, и дивље звериње,</verse>
				<verse number="8">Птице небеске и рибе морске, шта год иде морским путевима.</verse>
				<verse number="9">Господе, Господе наш! Како је величанствено име Твоје по свој земљи!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.</verse>
				<verse number="2">Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!</verse>
				<verse number="3">Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;</verse>
				<verse number="4">Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.</verse>
				<verse number="5">Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.</verse>
				<verse number="6">Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.</verse>
				<verse number="7">Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.</verse>
				<verse number="8">Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.</verse>
				<verse number="9">Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.</verse>
				<verse number="10">У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!</verse>
				<verse number="11">Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;</verse>
				<verse number="12">Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.</verse>
				<verse number="13">Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,</verse>
				<verse number="14">Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.</verse>
				<verse number="15">Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.</verse>
				<verse number="16">Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.</verse>
				<verse number="17">Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;</verse>
				<verse number="18">Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.</verse>
				<verse number="19">Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.</verse>
				<verse number="20">Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?</verse>
				<verse number="2">С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.</verse>
				<verse number="3">Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.</verse>
				<verse number="4">Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.</verse>
				<verse number="5">Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.</verse>
				<verse number="6">У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.</verse>
				<verse number="7">Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.</verse>
				<verse number="8">Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.</verse>
				<verse number="9">Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.</verse>
				<verse number="10">Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.</verse>
				<verse number="11">Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."</verse>
				<verse number="12">Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.</verse>
				<verse number="13">Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?</verse>
				<verse number="14">Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.</verse>
				<verse number="15">Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.</verse>
				<verse number="16">Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.</verse>
				<verse number="17">Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,</verse>
				<verse number="18">Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;</verse>
				<verse number="2">Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.</verse>
				<verse number="3">Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"</verse>
				<verse number="4">Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.</verse>
				<verse number="5">Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.</verse>
				<verse number="6">Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;</verse>
				<verse number="7">Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим</verse>
				<verse number="2">Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.</verse>
				<verse number="3">Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,</verse>
				<verse number="4">Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?</verse>
				<verse number="5">Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе</verse>
				<verse number="6">Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.</verse>
				<verse number="7">Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.</verse>
				<verse number="8">Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?</verse>
				<verse number="2">Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?</verse>
				<verse number="3">Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.</verse>
				<verse number="4">Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.</verse>
				<verse number="5">А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.</verse>
				<verse number="6">Певаћу Господу, који ми добро чини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.</verse>
				<verse number="2">Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.</verse>
				<verse number="3">Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.</verse>
				<verse number="4">Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?</verse>
				<verse number="5">Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.</verse>
				<verse number="6">Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.</verse>
				<verse number="7">Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Господе! Ко може седети у сеници Твојој? Ко може наставати на светој гори Твојој?</verse>
				<verse number="2">Ко ходи без мане, твори правду, и говори истину из срца свог;</verse>
				<verse number="3">Ко не опада језиком својим, не чини другом зло, и не ружи ближњег свог;</verse>
				<verse number="4">Ко не гледа оног кога је Бог одбацио, него поштује оне који се боје Господа; ко се куне ближњему па не пориче;</verse>
				<verse number="5">Ко не даје сребро своје на добит, и не прима мито на правога. Ко овако ради, неће посрнути довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.</verse>
				<verse number="2">Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.</verse>
				<verse number="3">У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја.</verse>
				<verse number="4">Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја.</verse>
				<verse number="5">Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.</verse>
				<verse number="6">Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио.</verse>
				<verse number="7">Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.</verse>
				<verse number="8">Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.</verse>
				<verse number="9">Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;</verse>
				<verse number="10">Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост.</verse>
				<verse number="11">Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.</verse>
				<verse number="2">Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.</verse>
				<verse number="3">Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.</verse>
				<verse number="4">Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.</verse>
				<verse number="5">Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.</verse>
				<verse number="6">Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.</verse>
				<verse number="7">Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.</verse>
				<verse number="8">Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме</verse>
				<verse number="9">Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.</verse>
				<verse number="10">Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.</verse>
				<verse number="11">Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.</verse>
				<verse number="12">Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.</verse>
				<verse number="13">Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,</verse>
				<verse number="14">Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.</verse>
				<verse number="15">А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Љубићу Те, Господе, крепости моја,</verse>
				<verse number="2">Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!</verse>
				<verse number="3">Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.</verse>
				<verse number="4">Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.</verse>
				<verse number="5">Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.</verse>
				<verse number="6">У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.</verse>
				<verse number="7">Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.</verse>
				<verse number="8">Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.</verse>
				<verse number="9">Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.</verse>
				<verse number="10">Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.</verse>
				<verse number="11">Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.</verse>
				<verse number="12">Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.</verse>
				<verse number="13">Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.</verse>
				<verse number="14">Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.</verse>
				<verse number="15">И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.</verse>
				<verse number="16">Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.</verse>
				<verse number="17">Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.</verse>
				<verse number="18">Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.</verse>
				<verse number="19">Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.</verse>
				<verse number="20">Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.</verse>
				<verse number="21">Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,</verse>
				<verse number="22">Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.</verse>
				<verse number="23">Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.</verse>
				<verse number="24">Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.</verse>
				<verse number="25">Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,</verse>
				<verse number="26">С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.</verse>
				<verse number="27">Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.</verse>
				<verse number="28">Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.</verse>
				<verse number="29">С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.</verse>
				<verse number="30">Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.</verse>
				<verse number="31">Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?</verse>
				<verse number="32">Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.</verse>
				<verse number="33">Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.</verse>
				<verse number="34">Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.</verse>
				<verse number="35">Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.</verse>
				<verse number="36">Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.</verse>
				<verse number="37">Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.</verse>
				<verse number="38">Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.</verse>
				<verse number="39">Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.</verse>
				<verse number="40">Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.</verse>
				<verse number="41">Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.</verse>
				<verse number="42">Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.</verse>
				<verse number="43">Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.</verse>
				<verse number="44">По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.</verse>
				<verse number="45">Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.</verse>
				<verse number="46">Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,</verse>
				<verse number="47">Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,</verse>
				<verse number="48">Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!</verse>
				<verse number="49">Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,</verse>
				<verse number="50">Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.</verse>
				<verse number="2">Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.</verse>
				<verse number="3">Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.</verse>
				<verse number="4">По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;</verse>
				<verse number="5">И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.</verse>
				<verse number="6">Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.</verse>
				<verse number="7">Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.</verse>
				<verse number="8">Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.</verse>
				<verse number="9">Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.</verse>
				<verse number="10">Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.</verse>
				<verse number="11">И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.</verse>
				<verse number="12">Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;</verse>
				<verse number="13">И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.</verse>
				<verse number="14">Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Да те услиши Господ у дан жалосни, да те заштити име Бога Јаковљевог.</verse>
				<verse number="2">Да ти пошаље помоћ из светиње, и са Сиона да те поткрепи.</verse>
				<verse number="3">Да се опомене свих приноса твојих, и жртва твоја паљеница да се нађе претила.</verse>
				<verse number="4">Да ти да Господ по срцу твом; шта год почнеш, да ти изврши.</verse>
				<verse number="5">Радоваћемо се за спасење твоје, и у име Бога свог подигнућемо заставу. Да испуни Господ све молбе твоје.</verse>
				<verse number="6">Сад видим да Господ чува помазаника свог; слуша га са светог неба свог; јака је десница Његова, која спасава.</verse>
				<verse number="7">Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="8">Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се.</verse>
				<verse number="9">Господе! Помози цару, и услиши нас кад Те зовемо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Господе! С Твоје се силе весели цар; и како му је велика радост што Ти помажеш!</verse>
				<verse number="2">Шта му је срце желело, дао си му, и молитве уста његових ниси одбио.</verse>
				<verse number="3">Јер си га дочекао благословима милосним, метнуо си му на главу венац од драгог камења.</verse>
				<verse number="4">Молио Те је за живот и дао си му да му се продуже дани довека.</verse>
				<verse number="5">Велика је слава његова Твојом помоћу; славу си и красоту метнуо на њ.</verse>
				<verse number="6">Дао си му благослове довека, развеселио си га радошћу лица свог.</verse>
				<verse number="7">Јер се цар узда у Господа и у милост Вишњег; и не колеба се.</verse>
				<verse number="8">Наћи ће рука Твоја све непријатеље Твоје, наћи ће десница Твоја оне који мрзе на Тебе.</verse>
				<verse number="9">Учинићеш их као пећ зажарену, кад се разгневиш; гнев ће их Господњи прогутати, и огањ ће их прождрети.</verse>
				<verse number="10">Род њихов истребићеш са земље, и семе њихово између синова човечијих;</verse>
				<verse number="11">Јер подигоше на Тебе зло, смислише и не могоше извршити.</verse>
				<verse number="12">Јер ћеш их метнути за белегу, из лукова својих пустићеш стреле у лице њихово.</verse>
				<verse number="13">Подигни се Господе, силом својом; ми ћемо певати и славити јакост Твоју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?</verse>
				<verse number="2">Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.</verse>
				<verse number="3">Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!</verse>
				<verse number="4">У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.</verse>
				<verse number="5">Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.</verse>
				<verse number="6">А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.</verse>
				<verse number="7">Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,</verse>
				<verse number="8">И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.</verse>
				<verse number="9">Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.</verse>
				<verse number="10">За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.</verse>
				<verse number="11">Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.</verse>
				<verse number="12">Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;</verse>
				<verse number="13">Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.</verse>
				<verse number="14">Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.</verse>
				<verse number="15">Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.</verse>
				<verse number="16">Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.</verse>
				<verse number="17">Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.</verse>
				<verse number="18">Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.</verse>
				<verse number="19">Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.</verse>
				<verse number="20">Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.</verse>
				<verse number="21">Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.</verse>
				<verse number="22">Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.</verse>
				<verse number="23">Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!</verse>
				<verse number="24">Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.</verse>
				<verse number="25">Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.</verse>
				<verse number="26">Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.</verse>
				<verse number="27">Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.</verse>
				<verse number="28">Јер је Господње царство; Он влада народима.</verse>
				<verse number="29">Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.</verse>
				<verse number="30">Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.</verse>
				<verse number="31">Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати.</verse>
				<verse number="2">На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.</verse>
				<verse number="3">Душу моју опоравља, води ме стазама праведним имена ради свог.</verse>
				<verse number="4">Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме.</verse>
				<verse number="5">Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; намазао си уљем главу моју, и чаша је моја препуна.</verse>
				<verse number="6">Да! Доброта и милост Твоја пратиће ме у све дане живота мог, и ја ћу наставати у дому Господњем задуго.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Господња је земља и шта је год у њој, васиљена и све што живи на њој.</verse>
				<verse number="2">Јер је Он на морима основа, и посред река утврди је.</verse>
				<verse number="3">Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом месту његовом?</verse>
				<verse number="4">У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче име Његово узалуд и не куне се лажно.</verse>
				<verse number="5">Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога, спаса свог.</verse>
				<verse number="6">Такав је род оних који Га траже, и који су ради стајати пред лицем Твојим, Боже Јаковљев!</verse>
				<verse number="7">Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.</verse>
				<verse number="8">Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју.</verse>
				<verse number="9">Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе.</verse>
				<verse number="10">Ко је тај цар славе! Господ над војскама; Он је цар славе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">К Теби, Господе, подижем душу своју.</verse>
				<verse number="2">Боже мој! У Тебе се уздам; не дај да се осрамотим, да ми се не свете непријатељи моји.</verse>
				<verse number="3">И који се год у Те уздају, неће се осрамотити; осрамотиће се они који се одмећу од Тебе беспутно.</verse>
				<verse number="4">Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме ходити стазама Твојим.</verse>
				<verse number="5">Упути ме истини својој, и научи ме; јер си Ти Бог спасења мог, Теби се надам сваки дан.</verse>
				<verse number="6">Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.</verse>
				<verse number="7">Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!</verse>
				<verse number="8">Добар је и праведан Господ; тога ради показује грешницима пут.</verse>
				<verse number="9">Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовим.</verse>
				<verse number="10">Сви су путеви Господњи милост и истина онима који држе завет Његов и откривење Његово.</verse>
				<verse number="11">Ради имена свог, Господе, опрости грех мој, јер је велик.</verse>
				<verse number="12">Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.</verse>
				<verse number="13">Душа ће његова у добру почивати, и семе ће његово владати земљом.</verse>
				<verse number="14">Тајна је Господња у оних који Га се боје, и завет свој јавља им.</verse>
				<verse number="15">Очи су ми свагда управљене ка Господу, јер Он извлачи из замке ноге моје.</verse>
				<verse number="16">Погледај ме и смилуј се на ме, јер сам инокосан и невољник.</verse>
				<verse number="17">Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.</verse>
				<verse number="18">Види јаде моје и муку моју, и опрости ми све грехове моје.</verse>
				<verse number="19">Погледај непријатеље моје како их је много и каквом ме пакосном ненавишћу ненавиде.</verse>
				<verse number="20">Сачувај душу моју и избави ме; не дај да се осрамотим, јер се у Тебе уздам.</verse>
				<verse number="21">Безазленост и правда нека ме сачува, јер се у Тебе уздам.</verse>
				<verse number="22">Избави, Боже, Израиља од свих невоља његових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Суди ми, Господе, јер у простоти својој ходим и у Господа се уздам; нећу се поколебати.</verse>
				<verse number="2">Испитај ме, Господе, и искушај ме; претопи шта је у мени и срце моје.</verse>
				<verse number="3">Јер је милост Твоја пред очима мојим, и ходим у истини Твојој.</verse>
				<verse number="4">Не седим с безумницима, и с лукавима се не мешам.</verse>
				<verse number="5">Ненавидим друштво безаконичко, и с безбожницима не седим.</verse>
				<verse number="6">Умивам правдом руке своје, и идем око жртвеника Твог, Господе,</verse>
				<verse number="7">Да разглашујем хвалу Твоју и казујем сва чудеса Твоја.</verse>
				<verse number="8">Господе! Омилео ми је стан дома Твог, и место насеља славе Твоје.</verse>
				<verse number="9">Немој душу моју погубити, ни живот мој с крвопиоцима,</verse>
				<verse number="10">Којима је злочинство у рукама, и којима је десница пуна мита.</verse>
				<verse number="11">А ја ходим у простоти својој, избави ме, и смилуј се на ме.</verse>
				<verse number="12">Нога моја стоји на правом путу; на скупштинама ћу благосиљати Господа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?</verse>
				<verse number="2">Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.</verse>
				<verse number="3">Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.</verse>
				<verse number="4">За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.</verse>
				<verse number="5">Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.</verse>
				<verse number="6">Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.</verse>
				<verse number="7">Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.</verse>
				<verse number="8">Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!</verse>
				<verse number="9">Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!</verse>
				<verse number="10">Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.</verse>
				<verse number="11">Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.</verse>
				<verse number="12">Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.</verse>
				<verse number="13">Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.</verse>
				<verse number="14">Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">К Теби, Господе, вичем; граде мој, немој ми ћутати, да не бих, ако заћутиш, био као они који одлазе у гроб.</verse>
				<verse number="2">Чуј молитвени глас мој, кад вапим к Теби, кад дижем руке своје к светој цркви Твојој.</verse>
				<verse number="3">Немој ме захватити с грешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својим мирно говоре, а у срцу им је зло.</verse>
				<verse number="4">Подај им, Господе, по делима њиховим, по злом поступању њиховом; по делима руку њихових подај им, подај им шта су заслужили.</verse>
				<verse number="5">Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових. Да их разори и не сазида.</verse>
				<verse number="6">Да је благословен Господ, јер услиши глас мољења мог!</verse>
				<verse number="7">Господ је крепост моја и штит мој; у Њега се поузда срце моје, и Он ми поможе. Зато се весели срце моје, и песмом својом славим Га.</verse>
				<verse number="8">Господ је крепост народа свог, и обрана која спасава помазаника Његовог.</verse>
				<verse number="9">Спаси народ свој, благослови достојање своје; спаси их и уздижи их довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част.</verse>
				<verse number="2">Дајте Господу славу имена Његовог. Поклоните се Господу у светој красоти.</verse>
				<verse number="3">Глас је Господњи над водом, Бог славе грми, Господ је над водом великом.</verse>
				<verse number="4">Глас је Господњи силан, глас је Господњи славан.</verse>
				<verse number="5">Глас Господњи ломи кедре, Господ ломи кедре ливанске.</verse>
				<verse number="6">Као теле скачу од Њега; Ливан и Сирион као млад биво.</verse>
				<verse number="7">Глас Господњи сипа пламен огњени.</verse>
				<verse number="8">Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.</verse>
				<verse number="9">Глас Господњи опрашта кошуте бремена, и са шума скида одело; и у цркви Његовој све говори о слави Његовој.</verse>
				<verse number="10">Господ је седео над потопом, и седеће Господ као цар увек.</verse>
				<verse number="11">Господ ће дати силу народу свом, Господ ће благословити народ свој миром.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Узвишаваћу Те, Господе, јер си ме отео, и ниси дао непријатељима мојим да ми се свете.</verse>
				<verse number="2">Господе, Боже мој! Завиках к Теби, и исцелио си ме.</verse>
				<verse number="3">Господе! Извео си из пакла душу моју, и оживео си ме да не сиђем у гроб.</verse>
				<verse number="4">Појте Господу, свеци Његови, и славите свето име Његово.</verse>
				<verse number="5">Гнев је Његов за тренуће ока, а до живота милост Његова, вечером долази плач, а јутром радост.</verse>
				<verse number="6">И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.</verse>
				<verse number="7">Ти хтеде, Господе, те гора моја стајаше тврдо. Ти одврати лице своје, и ја се сметох.</verse>
				<verse number="8">Тада Тебе, Господе, зазивах, и Господа молих:</verse>
				<verse number="9">"Каква је корист од крви моје, да сиђем у гроб? Хоће ли Те прах славити или казивати истину Твоју?</verse>
				<verse number="10">Чуј, Господе, и смилуј се на ме; Господе буди ми помоћник."</verse>
				<verse number="11">И Ти промени плач мој на радост, скиде с мене врећу. опаса ме весељем.</verse>
				<verse number="12">Зато ће Ти певати слава моја и неће умукнути; Господе, Боже мој! Довека ћу Те хвалити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.</verse>
				<verse number="2">Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.</verse>
				<verse number="3">Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.</verse>
				<verse number="4">Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.</verse>
				<verse number="5">У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!</verse>
				<verse number="6">Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.</verse>
				<verse number="7">Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,</verse>
				<verse number="8">Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.</verse>
				<verse number="9">Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;</verse>
				<verse number="10">Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.</verse>
				<verse number="11">Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.</verse>
				<verse number="12">Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.</verse>
				<verse number="13">Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.</verse>
				<verse number="14">А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.</verse>
				<verse number="15">У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.</verse>
				<verse number="16">Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.</verse>
				<verse number="17">Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.</verse>
				<verse number="18">Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.</verse>
				<verse number="19">Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!</verse>
				<verse number="20">Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.</verse>
				<verse number="21">Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!</verse>
				<verse number="22">Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.</verse>
				<verse number="23">Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.</verse>
				<verse number="24">Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен.</verse>
				<verse number="2">Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства.</verse>
				<verse number="3">Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан.</verse>
				<verse number="4">Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци.</verse>
				<verse number="5">Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог.</verse>
				<verse number="6">Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.</verse>
				<verse number="7">Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању.</verse>
				<verse number="8">Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби.</verse>
				<verse number="9">Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби.</verse>
				<verse number="10">Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.</verse>
				<verse number="11">Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.</verse>
				<verse number="2">Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица.</verse>
				<verse number="3">Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући;</verse>
				<verse number="4">Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито.</verse>
				<verse number="5">Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.</verse>
				<verse number="6">Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.</verse>
				<verse number="7">Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.</verse>
				<verse number="8">Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени;</verse>
				<verse number="9">Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.</verse>
				<verse number="10">Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима.</verse>
				<verse number="11">Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено.</verse>
				<verse number="12">Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе.</verse>
				<verse number="13">С неба гледа Господ, види све синове људске;</verse>
				<verse number="14">С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.</verse>
				<verse number="15">Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.</verse>
				<verse number="16">Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;</verse>
				<verse number="17">Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.</verse>
				<verse number="18">Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.</verse>
				<verse number="19">Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.</verse>
				<verse number="20">Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.</verse>
				<verse number="21">О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо.</verse>
				<verse number="22">Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим.</verse>
				<verse number="2">Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.</verse>
				<verse number="3">Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно.</verse>
				<verse number="4">Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.</verse>
				<verse number="5">Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.</verse>
				<verse number="6">Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.</verse>
				<verse number="7">Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их.</verse>
				<verse number="8">Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ.</verse>
				<verse number="9">Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице.</verse>
				<verse number="10">Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.</verse>
				<verse number="11">Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.</verse>
				<verse number="12">Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?</verse>
				<verse number="13">Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.</verse>
				<verse number="14">Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим.</verse>
				<verse number="15">Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов.</verse>
				<verse number="16">Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.</verse>
				<verse number="17">Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.</verse>
				<verse number="18">Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.</verse>
				<verse number="19">Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.</verse>
				<verse number="20">Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.</verse>
				<verse number="21">Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.</verse>
				<verse number="22">Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.</verse>
				<verse number="2">Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.</verse>
				<verse number="3">Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.</verse>
				<verse number="4">Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.</verse>
				<verse number="5">Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.</verse>
				<verse number="6">Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.</verse>
				<verse number="7">Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.</verse>
				<verse number="8">Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.</verse>
				<verse number="9">А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.</verse>
				<verse number="10">Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?</verse>
				<verse number="11">Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.</verse>
				<verse number="12">Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.</verse>
				<verse number="13">Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.</verse>
				<verse number="14">Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.</verse>
				<verse number="15">А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.</verse>
				<verse number="16">С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.</verse>
				<verse number="17">Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.</verse>
				<verse number="18">Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.</verse>
				<verse number="19">Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.</verse>
				<verse number="20">Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.</verse>
				<verse number="21">Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.</verse>
				<verse number="22">Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.</verse>
				<verse number="23">Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.</verse>
				<verse number="24">Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.</verse>
				<verse number="25">Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.</verse>
				<verse number="26">Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.</verse>
				<verse number="27">Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!</verse>
				<verse number="28">И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.</verse>
				<verse number="2">Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.</verse>
				<verse number="3">Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.</verse>
				<verse number="4">Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.</verse>
				<verse number="5">Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.</verse>
				<verse number="6">Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!</verse>
				<verse number="7">Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.</verse>
				<verse number="8">Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.</verse>
				<verse number="9">Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.</verse>
				<verse number="10">Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.</verse>
				<verse number="11">Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.</verse>
				<verse number="12">Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.</verse>
				<verse number="2">Јер се као трава брзо косе, и као зелено биље вену.</verse>
				<verse number="3">Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину.</verse>
				<verse number="4">Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.</verse>
				<verse number="5">Предај Господу пут свој, и уздај се у Њега, Он ће учинити.</verse>
				<verse number="6">И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.</verse>
				<verse number="7">Ослони се на Господа, и чекај Га. Немој се жестити гледајући кога где напредује на путу свом, човека, који ради шта намисли.</verse>
				<verse number="8">Утишај гнев, и остави јарост; немој се дражити да зло чиниш.</verse>
				<verse number="9">Јер ће се истребити који чине зло, а који чекају Господа наследиће земљу.</verse>
				<verse number="10">Још мало, па неће бити безбожника; погледаћеш на место његово, а њега нема.</verse>
				<verse number="11">А смерни ће наследити земљу, и наслађиваће се множином мира.</verse>
				<verse number="12">Зло мисли безбожник праведнику, и шкргуће на њ зубима својим.</verse>
				<verse number="13">Али му се Господ смеје, јер види да се примиче дан његов.</verse>
				<verse number="14">Мач потежу безбожници, запињу лук свој, да оборе убогога и ништега и покољу оне који иду правим путем.</verse>
				<verse number="15">Мач ће њихов ударити у њихово срце, и лукови њихови поломиће се.</verse>
				<verse number="16">Боље је мало у праведника него богатство многих безбожника.</verse>
				<verse number="17">Јер ће се мишице безбожницима потрти, а праведнике утврђује Господ.</verse>
				<verse number="18">Зна Господ дане безазленима, и део њихов траје довека.</verse>
				<verse number="19">Неће се постидети у зло доба, у дане гладне биће сити.</verse>
				<verse number="20">А безбожници гину, и непријатељи Господњи као лепота шумска пролазе, као дим пролазе.</verse>
				<verse number="21">Безбожник узаима и не враћа, а праведник поклања и даје.</verse>
				<verse number="22">Јер које Он благослови, они наследе земљу, а које Он прокуне, они се истребе.</verse>
				<verse number="23">Господ утврђује кораке сваког човека и мио Му је пут његов.</verse>
				<verse number="24">Кад посрне да падне, неће пасти, јер га Господ држи за руку.</verse>
				<verse number="25">Бејах млад и остарех, и не видех праведника остављеног, ни деце његове да просе хлеба.</verse>
				<verse number="26">Сваки дан поклања и даје у зајам, и на наслеђу је његовом благослов.</verse>
				<verse number="27">Уклањај се ода зла, и чини добро, и живи довека.</verse>
				<verse number="28">Јер Господ љуби праведни суд, и не оставља свеце своје; увек се они чувају; а племе ће се безбожничко истребити.</verse>
				<verse number="29">Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.</verse>
				<verse number="30">Уста праведникова говоре мудрост, и језик његов казује истину.</verse>
				<verse number="31">Закон је Бога његовог њему у срцу, стопала се његова не спотичу.</verse>
				<verse number="32">Безбожник вреба праведника, и тражи да га убије;</verse>
				<verse number="33">Али га Господ неће пустити у руке његове, нити ће дати да га окриве кад се стану судити.</verse>
				<verse number="34">Чекај Господа и држи се пута Његовог, и Он ће те поставити да владаш земљом; видећеш како ће се истребити безбожници.</verse>
				<verse number="35">Видех безбожника страшног који се рашириваше као гранато дрво;</verse>
				<verse number="36">Али прође, и ево нема га; тражим га и не находим.</verse>
				<verse number="37">Храни чистоту и пази правду, јер ће у човека мирног остати наслеђе.</verse>
				<verse number="38">А безаконика ће нестати сасвим; наслеђе ће се безбожничко затрти.</verse>
				<verse number="39">Од Господа је спасење праведницима; Он је крепост њихова у невољи.</verse>
				<verse number="40">Господ ће им помоћи, и избавиће их; избавиће их од безбожника, и сачуваће их, јер се у Њега уздају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.</verse>
				<verse number="2">Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.</verse>
				<verse number="3">Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.</verse>
				<verse number="4">Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.</verse>
				<verse number="5">Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.</verse>
				<verse number="6">Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;</verse>
				<verse number="7">Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.</verse>
				<verse number="8">Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.</verse>
				<verse number="9">Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.</verse>
				<verse number="10">Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.</verse>
				<verse number="11">Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.</verse>
				<verse number="12">Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.</verse>
				<verse number="13">А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.</verse>
				<verse number="14">Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.</verse>
				<verse number="15">Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!</verse>
				<verse number="16">Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.</verse>
				<verse number="17">Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.</verse>
				<verse number="18">Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.</verse>
				<verse number="19">Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.</verse>
				<verse number="20">Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.</verse>
				<verse number="21">Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.</verse>
				<verse number="22">Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.</verse>
				<verse number="2">Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,</verse>
				<verse number="3">Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:</verse>
				<verse number="4">Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.</verse>
				<verse number="5">Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.</verse>
				<verse number="6">Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.</verse>
				<verse number="7">Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.</verse>
				<verse number="8">Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.</verse>
				<verse number="9">Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.</verse>
				<verse number="10">Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.</verse>
				<verse number="11">Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.</verse>
				<verse number="12">Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.</verse>
				<verse number="13">Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.</verse>
				<verse number="2">Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.</verse>
				<verse number="3">И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.</verse>
				<verse number="4">Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.</verse>
				<verse number="5">Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.</verse>
				<verse number="6">Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.</verse>
				<verse number="7">И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;</verse>
				<verse number="8">Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.</verse>
				<verse number="9">Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.</verse>
				<verse number="10">Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.</verse>
				<verse number="11">Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.</verse>
				<verse number="12">Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.</verse>
				<verse number="13">Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.</verse>
				<verse number="14">Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.</verse>
				<verse number="15">Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!</verse>
				<verse number="16">Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!</verse>
				<verse number="17">Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">Благо ономе који разуме ништега! Господ ће га избавити у зли дан.</verse>
				<verse number="2">Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим.</verse>
				<verse number="3">Господ ће га укрепити болног на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој.</verse>
				<verse number="4">Ја вичем: Господе! Смилуј се на ме, исцели душу моју, сагреших Ти.</verse>
				<verse number="5">Непријатељи моји говоре злобно за мене: "Кад ће умрети, и име његово погинути?"</verse>
				<verse number="6">И ако ко дође да ме види, ласка; срце његово слаже у себи неправду, и отишавши казује.</verse>
				<verse number="7">Шапћу о мени међу собом непријатељи моји, и мисле ми зло:</verse>
				<verse number="8">"Зла ствар дође на њега, легао је; неће више устати."</verse>
				<verse number="9">И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету.</verse>
				<verse number="10">Али Ти, Господе, смилуј се на ме, и подигни ме; а ја ћу им вратити.</verse>
				<verse number="11">По томе ћу познати да сам Ти мио, ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.</verse>
				<verse number="12">А мене целог сачувај, и дај ми да стојим пред лицем Твојим довека.</verse>
				<verse number="13">Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин, амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!</verse>
				<verse number="2">Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?</verse>
				<verse number="3">Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?</verse>
				<verse number="4">Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.</verse>
				<verse number="5">Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.</verse>
				<verse number="6">Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.</verse>
				<verse number="7">Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.</verse>
				<verse number="8">Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.</verse>
				<verse number="9">Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?</verse>
				<verse number="10">Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?</verse>
				<verse number="11">Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме.</verse>
				<verse number="2">Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?</verse>
				<verse number="3">Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје.</verse>
				<verse number="4">Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој!</verse>
				<verse number="5">Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.</verse>
				<verse number="2">Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.</verse>
				<verse number="3">Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.</verse>
				<verse number="4">Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!</verse>
				<verse number="5">С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.</verse>
				<verse number="6">Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.</verse>
				<verse number="7">Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.</verse>
				<verse number="8">Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.</verse>
				<verse number="9">Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.</verse>
				<verse number="10">Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.</verse>
				<verse number="11">Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.</verse>
				<verse number="12">У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.</verse>
				<verse number="13">Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.</verse>
				<verse number="14">Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.</verse>
				<verse number="15">Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.</verse>
				<verse number="16">Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.</verse>
				<verse number="17">Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.</verse>
				<verse number="18">Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.</verse>
				<verse number="19">Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,</verse>
				<verse number="20">Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,</verse>
				<verse number="21">Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.</verse>
				<verse number="22">А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.</verse>
				<verse number="23">Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.</verse>
				<verse number="24">Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?</verse>
				<verse number="25">Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.</verse>
				<verse number="26">Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Тече из срца мог реч добра; рекох: Дело је моје за цара; језик је мој трска хитрог писара.</verse>
				<verse number="2">Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.</verse>
				<verse number="3">Припаши, јуначе, уз бедро своје мач свој, част своју и красоту своју.</verse>
				<verse number="4">И тако окићен похитај, седи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.</verse>
				<verse number="5">Оштре су стреле твоје; народи ће пасти под власт твоју; прострелиће срца непријатеља царевих.</verse>
				<verse number="6">Престо је Твој, Боже, вечан и непоколебљив; скиптар је царства Твог скиптар правице.</verse>
				<verse number="7">Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.</verse>
				<verse number="8">Све хаљине твоје миришу смирном, алојом и касијом. Који живе у дворима од минијске слонове кости, они те веселе.</verse>
				<verse number="9">Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у офирском злату.</verse>
				<verse number="10">Чуј, кћери, погледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца свог.</verse>
				<verse number="11">И цару ће омилети лепота твоја; јер је Он Господ твој, и Њему се поклони.</verse>
				<verse number="12">Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбогатији у народу тебе ће молити.</verse>
				<verse number="13">Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.</verse>
				<verse number="14">У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби девојке, друге њене.</verse>
				<verse number="15">Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.</verse>
				<verse number="16">Место отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.</verse>
				<verse number="17">Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.</verse>
				<verse number="2">Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.</verse>
				<verse number="3">Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових;</verse>
				<verse number="4">Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег.</verse>
				<verse number="5">Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.</verse>
				<verse number="6">Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше.</verse>
				<verse number="7">Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.</verse>
				<verse number="8">Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,</verse>
				<verse number="9">Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.</verse>
				<verse number="10">Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.</verse>
				<verse number="11">Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Сви народи, запљескајте рукама, покликните Богу гласом радосним.</verse>
				<verse number="2">Јер је Вишњи Господ страшан, цар велики над свом земљом.</verse>
				<verse number="3">Покори нам народе и племена под ноге наше.</verse>
				<verse number="4">Избра нам достојање наше, красоту Јакова, који Му омиле.</verse>
				<verse number="5">Иде Бог уз подвикивање, Господ уз глас трубни.</verse>
				<verse number="6">Појте Богу, појте; појте цару нашем, појте;</verse>
				<verse number="7">Јер је Бог цар од све земље, појте песму.</verse>
				<verse number="8">Бог царује над народима; Бог седи на светом престолу свом.</verse>
				<verse number="9">Кнезови народни састављају се с народом Бога Аврамовог. Јер су штитови земаљски Божији. Да је узвишен!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">Велик је Господ и славан веома у граду Бога нашег, на светој гори својој.</verse>
				<verse number="2">Прекрасна је висина, утеха свој земљи гора Сион, на северној страни њеној град цара великог.</verse>
				<verse number="3">Бог у дворима његовим зна се да је бранич.</verse>
				<verse number="4">Јер, гле, цареви се земаљски сабраше, али прођоше сви.</verse>
				<verse number="5">Видеше и зачудише се, препадоше се и побегоше.</verse>
				<verse number="6">Трепет обузе их онде, мучише се као породиља.</verse>
				<verse number="7">Ветром источним разбио си корабље тарсиске.</verse>
				<verse number="8">Шта слушамо то и видимо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашег, Бог га утврди довека.</verse>
				<verse number="9">Казујемо, Боже, милост Твоју усред цркве Твоје.</verse>
				<verse number="10">Као што је име Твоје, Боже, тако је и хвала Твоја на крајевима земаљским; правде је пуна десница Твоја.</verse>
				<verse number="11">Нек се весели гора Сион, нек се радују кћери јудејске судова ради Твојих.</verse>
				<verse number="12">Пођите око Сиона и обиђите га, избројте куле његове;</verse>
				<verse number="13">Погледајте бедеме његове, размотрите дворове његове, да приповедате млађим нараштајима.</verse>
				<verse number="14">Јер је овај Бог наш Бог увек и довека, Он ће бити вођ наш довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,</verse>
				<verse number="2">Простаци и господо, богати и сиромаси.</verse>
				<verse number="3">Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.</verse>
				<verse number="4">Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.</verse>
				<verse number="5">Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?</verse>
				<verse number="6">Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!</verse>
				<verse number="7">Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.</verse>
				<verse number="8">Велик је откуп за душу, и неће бити никад</verse>
				<verse number="9">Да ко довека живи, и не види гроба.</verse>
				<verse number="10">Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.</verse>
				<verse number="11">Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;</verse>
				<verse number="12">Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.</verse>
				<verse number="13">Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;</verse>
				<verse number="14">Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.</verse>
				<verse number="15">Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.</verse>
				<verse number="16">Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.</verse>
				<verse number="17">Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.</verse>
				<verse number="18">Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.</verse>
				<verse number="19">Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.</verse>
				<verse number="20">Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.</verse>
				<verse number="2">Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.</verse>
				<verse number="3">Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.</verse>
				<verse number="4">Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:</verse>
				<verse number="5">"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."</verse>
				<verse number="6">(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)</verse>
				<verse number="7">Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.</verse>
				<verse number="8">Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.</verse>
				<verse number="9">Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.</verse>
				<verse number="10">Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.</verse>
				<verse number="11">Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.</verse>
				<verse number="12">Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.</verse>
				<verse number="13">Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?</verse>
				<verse number="14">Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.</verse>
				<verse number="15">Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.</verse>
				<verse number="16">А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?</verse>
				<verse number="17">А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.</verse>
				<verse number="18">Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.</verse>
				<verse number="19">Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.</verse>
				<verse number="20">Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.</verse>
				<verse number="21">Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.</verse>
				<verse number="22">Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.</verse>
				<verse number="23">Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.</verse>
				<verse number="2">Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.</verse>
				<verse number="3">Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.</verse>
				<verse number="4">Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.</verse>
				<verse number="5">Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.</verse>
				<verse number="6">Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.</verse>
				<verse number="7">Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.</verse>
				<verse number="8">Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.</verse>
				<verse number="9">Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.</verse>
				<verse number="10">Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.</verse>
				<verse number="11">Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.</verse>
				<verse number="12">Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.</verse>
				<verse number="13">Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.</verse>
				<verse number="14">Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.</verse>
				<verse number="15">Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.</verse>
				<verse number="16">Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.</verse>
				<verse number="17">Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.</verse>
				<verse number="18">По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.</verse>
				<verse number="19">Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.</verse>
				<verse number="2">Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!</verse>
				<verse number="3">Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.</verse>
				<verse number="4">Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.</verse>
				<verse number="5">Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.</verse>
				<verse number="6">Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:</verse>
				<verse number="7">Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.</verse>
				<verse number="8">А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.</verse>
				<verse number="9">Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="53">
				<verse number="1">Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.</verse>
				<verse number="2">Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.</verse>
				<verse number="3">Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.</verse>
				<verse number="4">Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?</verse>
				<verse number="5">Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.</verse>
				<verse number="6">Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="54">
				<verse number="1">Боже! Именом својим помози ми, и крепошћу својом одбрани ме на суду.</verse>
				<verse number="2">Боже! Услиши молитву моју, чуј речи уста мојих.</verse>
				<verse number="3">Јер туђини усташе на ме; и силни траже душу моју; немају Бога пред собом.</verse>
				<verse number="4">Гле, Бог је помоћник мој, Господ даје снагу души мојој.</verse>
				<verse number="5">Обратиће зло на непријатеље моје, истином својом истребиће их.</verse>
				<verse number="6">Радо ћу принети жртву, прославићу име Твоје, Господе, јер је добро.</verse>
				<verse number="7">Јер ме избављаш од сваке невоље, и на непријатеље моје без страха гледа око моје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="55">
				<verse number="1">Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.</verse>
				<verse number="2">Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем</verse>
				<verse number="3">Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.</verse>
				<verse number="4">Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;</verse>
				<verse number="5">Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.</verse>
				<verse number="6">И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;</verse>
				<verse number="7">Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.</verse>
				<verse number="8">Похитао бих да утечем од вихора и од буре.</verse>
				<verse number="9">Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;</verse>
				<verse number="10">Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.</verse>
				<verse number="11">Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.</verse>
				<verse number="12">Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.</verse>
				<verse number="13">Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.</verse>
				<verse number="14">С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.</verse>
				<verse number="15">Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима.</verse>
				<verse number="16">Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.</verse>
				<verse number="17">Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;</verse>
				<verse number="18">Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.</verse>
				<verse number="19">Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.</verse>
				<verse number="20">Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.</verse>
				<verse number="21">Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.</verse>
				<verse number="22">Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.</verse>
				<verse number="23">Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="56">
				<verse number="1">Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.</verse>
				<verse number="2">Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.</verse>
				<verse number="3">Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.</verse>
				<verse number="4">Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?</verse>
				<verse number="5">Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.</verse>
				<verse number="6">Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.</verse>
				<verse number="7">Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.</verse>
				<verse number="8">У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.</verse>
				<verse number="9">Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.</verse>
				<verse number="10">Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.</verse>
				<verse number="11">У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?</verse>
				<verse number="12">Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;</verse>
				<verse number="13">Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="57">
				<verse number="1">Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.</verse>
				<verse number="2">Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;</verse>
				<verse number="3">Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.</verse>
				<verse number="4">Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.</verse>
				<verse number="5">Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!</verse>
				<verse number="6">Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.</verse>
				<verse number="7">Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.</verse>
				<verse number="8">Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.</verse>
				<verse number="9">Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.</verse>
				<verse number="10">Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.</verse>
				<verse number="11">Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="58">
				<verse number="1">Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?</verse>
				<verse number="2">Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.</verse>
				<verse number="3">Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.</verse>
				<verse number="4">У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,</verse>
				<verse number="5">Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.</verse>
				<verse number="6">Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!</verse>
				<verse number="7">Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.</verse>
				<verse number="8">Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.</verse>
				<verse number="9">Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.</verse>
				<verse number="10">Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.</verse>
				<verse number="11">И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="59">
				<verse number="1">Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.</verse>
				<verse number="2">Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.</verse>
				<verse number="3">Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.</verse>
				<verse number="4">Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.</verse>
				<verse number="5">Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.</verse>
				<verse number="6">Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.</verse>
				<verse number="7">Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?</verse>
				<verse number="8">Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.</verse>
				<verse number="9">Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.</verse>
				<verse number="10">Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.</verse>
				<verse number="11">Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,</verse>
				<verse number="12">За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.</verse>
				<verse number="13">Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="14">Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.</verse>
				<verse number="15">Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.</verse>
				<verse number="16">А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.</verse>
				<verse number="17">Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="60">
				<verse number="1">Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.</verse>
				<verse number="2">Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.</verse>
				<verse number="3">Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.</verse>
				<verse number="4">Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,</verse>
				<verse number="5">Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.</verse>
				<verse number="6">Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.</verse>
				<verse number="7">Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,</verse>
				<verse number="8">Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!</verse>
				<verse number="9">Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?</verse>
				<verse number="10">Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?</verse>
				<verse number="11">Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.</verse>
				<verse number="12">Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="61">
				<verse number="1">Чуј, Боже, вику моју, слушај молитву моју.</verse>
				<verse number="2">Од краја земље вичем к Теби, кад клону срце моје. Изведи ме на гору, где се не могу попети.</verse>
				<verse number="3">Јер си Ти уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.</verse>
				<verse number="4">Да живим у стану Твом довека, и починем под кровом крила Твојих.</verse>
				<verse number="5">Јер Ти, Боже, чујеш завете моје и дајеш ми достојање оних који поштују име Твоје.</verse>
				<verse number="6">Додај дане к данима царевим, и године његове продужи од колена на колено.</verse>
				<verse number="7">Нека царује довека пред Богом; заповеди милости и истини нека га чувају.</verse>
				<verse number="8">Тако ћу певати имену Твом свагда, извршујући завете своје сваки дан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="62">
				<verse number="1">Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!</verse>
				<verse number="2">Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.</verse>
				<verse number="3">Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.</verse>
				<verse number="4">Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.</verse>
				<verse number="5">Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.</verse>
				<verse number="6">Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.</verse>
				<verse number="7">У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.</verse>
				<verse number="8">Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.</verse>
				<verse number="9">Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.</verse>
				<verse number="10">Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.</verse>
				<verse number="11">Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.</verse>
				<verse number="12">И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="63">
				<verse number="1">Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.</verse>
				<verse number="2">Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.</verse>
				<verse number="3">Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;</verse>
				<verse number="4">Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.</verse>
				<verse number="5">Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.</verse>
				<verse number="6">Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.</verse>
				<verse number="7">Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.</verse>
				<verse number="8">Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.</verse>
				<verse number="9">Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.</verse>
				<verse number="10">Изгинуће од мача, и допашће лисицама.</verse>
				<verse number="11">А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="64">
				<verse number="1">Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.</verse>
				<verse number="2">Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,</verse>
				<verse number="3">Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,</verse>
				<verse number="4">Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;</verse>
				<verse number="5">Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?</verse>
				<verse number="6">Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.</verse>
				<verse number="7">Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.</verse>
				<verse number="8">Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.</verse>
				<verse number="9">Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.</verse>
				<verse number="10">А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="65">
				<verse number="1">У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.</verse>
				<verse number="2">Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.</verse>
				<verse number="3">Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.</verse>
				<verse number="4">Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.</verse>
				<verse number="5">Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.</verse>
				<verse number="6">Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,</verse>
				<verse number="7">Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!</verse>
				<verse number="8">Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.</verse>
				<verse number="9">Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.</verse>
				<verse number="10">Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.</verse>
				<verse number="11">Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.</verse>
				<verse number="12">Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.</verse>
				<verse number="13">Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="66">
				<verse number="1">Покликни Богу, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.</verse>
				<verse number="3">Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.</verse>
				<verse number="4">Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.</verse>
				<verse number="5">Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.</verse>
				<verse number="6">Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;</verse>
				<verse number="7">Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!</verse>
				<verse number="8">Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.</verse>
				<verse number="9">Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.</verse>
				<verse number="10">Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.</verse>
				<verse number="11">Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.</verse>
				<verse number="12">Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.</verse>
				<verse number="13">Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,</verse>
				<verse number="14">Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.</verse>
				<verse number="15">Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.</verse>
				<verse number="16">Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.</verse>
				<verse number="17">К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.</verse>
				<verse number="18">Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.</verse>
				<verse number="19">Али Бог услиши, прими глас мољења мог.</verse>
				<verse number="20">Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="67">
				<verse number="1">Боже, буди нам милостив и благосиљај нас, обасјавај нас лицем својим.</verse>
				<verse number="2">Да би се знао на земљи пут Твој, по свима народима спасење Твоје.</verse>
				<verse number="3">Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!</verse>
				<verse number="4">Да се веселе и радују племена; јер судиш народима право, и племенима на земљи управљаш.</verse>
				<verse number="5">Да Те славе народи, Боже, да Те славе сви народи!</verse>
				<verse number="6">Земља даде плод свој. Да нас благосиља Бог, Бог наш!</verse>
				<verse number="7">Да нас благосиља Бог, и да Га се боје сви крајеви земаљски!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="68">
				<verse number="1">Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ'.</verse>
				<verse number="2">Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.</verse>
				<verse number="3">А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.</verse>
				<verse number="4">Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.</verse>
				<verse number="5">Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.</verse>
				<verse number="6">Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.</verse>
				<verse number="7">Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,</verse>
				<verse number="8">Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="9">Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.</verse>
				<verse number="10">Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.</verse>
				<verse number="11">Господ даје реч; гласника велико је мноштво.</verse>
				<verse number="12">Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.</verse>
				<verse number="13">Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.</verse>
				<verse number="14">Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.</verse>
				<verse number="15">Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.</verse>
				<verse number="16">Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.</verse>
				<verse number="17">Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.</verse>
				<verse number="18">Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!</verse>
				<verse number="19">Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.</verse>
				<verse number="20">Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.</verse>
				<verse number="21">Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.</verse>
				<verse number="22">Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,</verse>
				<verse number="23">Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.</verse>
				<verse number="24">Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.</verse>
				<verse number="25">Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:</verse>
				<verse number="26">"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"</verse>
				<verse number="27">Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.</verse>
				<verse number="28">Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!</verse>
				<verse number="29">У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.</verse>
				<verse number="30">Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.</verse>
				<verse number="31">Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.</verse>
				<verse number="32">Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,</verse>
				<verse number="33">Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.</verse>
				<verse number="34">Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.</verse>
				<verse number="35">Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="69">
				<verse number="1">Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.</verse>
				<verse number="2">Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.</verse>
				<verse number="3">Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.</verse>
				<verse number="4">Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.</verse>
				<verse number="5">Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.</verse>
				<verse number="6">Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!</verse>
				<verse number="7">Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.</verse>
				<verse number="8">Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.</verse>
				<verse number="9">Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.</verse>
				<verse number="10">Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;</verse>
				<verse number="11">Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.</verse>
				<verse number="12">О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.</verse>
				<verse number="13">А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.</verse>
				<verse number="14">Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;</verse>
				<verse number="15">Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.</verse>
				<verse number="16">Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.</verse>
				<verse number="17">Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.</verse>
				<verse number="18">Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.</verse>
				<verse number="19">Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.</verse>
				<verse number="20">Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.</verse>
				<verse number="21">Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.</verse>
				<verse number="22">Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.</verse>
				<verse number="23">Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.</verse>
				<verse number="24">Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!</verse>
				<verse number="25">Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.</verse>
				<verse number="26">Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.</verse>
				<verse number="27">Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.</verse>
				<verse number="28">Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.</verse>
				<verse number="29">А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.</verse>
				<verse number="30">Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.</verse>
				<verse number="31">То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.</verse>
				<verse number="32">Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.</verse>
				<verse number="33">Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.</verse>
				<verse number="34">Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!</verse>
				<verse number="35">Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.</verse>
				<verse number="36">И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="70">
				<verse number="1">Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми помогнеш!</verse>
				<verse number="2">Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!</verse>
				<verse number="3">Са стидом нек се врате натраг који ми говоре: Ха! Ха!</verse>
				<verse number="4">Нек се теше и веселе Тобом који траже Тебе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик је Бог!</verse>
				<verse number="5">А ја сам ништ и убог, Боже, похитај к мени! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Господе, не часи!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="71">
				<verse number="1">У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.</verse>
				<verse number="2">Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.</verse>
				<verse number="3">Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.</verse>
				<verse number="4">Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.</verse>
				<verse number="5">Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.</verse>
				<verse number="6">Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.</verse>
				<verse number="7">Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.</verse>
				<verse number="8">Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.</verse>
				<verse number="9">Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.</verse>
				<verse number="10">Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,</verse>
				<verse number="11">Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.</verse>
				<verse number="12">Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.</verse>
				<verse number="13">Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!</verse>
				<verse number="14">А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.</verse>
				<verse number="15">Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.</verse>
				<verse number="16">Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.</verse>
				<verse number="17">Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.</verse>
				<verse number="18">Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,</verse>
				<verse number="19">Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?</verse>
				<verse number="20">Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.</verse>
				<verse number="21">Много си ме пута подизао и понављао утехе.</verse>
				<verse number="22">И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!</verse>
				<verse number="23">Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.</verse>
				<verse number="24">И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="72">
				<verse number="1">Боже, дај цару суд свој, и правду своју сину царевом:</verse>
				<verse number="2">Он ће судити народу Твом по правди, и невољницима Твојим по правици.</verse>
				<verse number="3">Родиће народу горе миром, и хумови правдом.</verse>
				<verse number="4">Он ће судити невољнима у народу, помоћи ће синовима ништега, и насилника ће оборити,</verse>
				<verse number="5">Бојаће се Тебе док је сунца и месеца, од колена до колена.</verse>
				<verse number="6">Сићи ће као дажд на покошену ливаду, као капље које порашају земљу.</verse>
				<verse number="7">Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.</verse>
				<verse number="8">Владаће од мора до мора, и од реке до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="9">Пред њим ће попадати дивљаци, и непријатељи његови прах ће лизати.</verse>
				<verse number="10">Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак.</verse>
				<verse number="11">Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни.</verse>
				<verse number="12">Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника.</verse>
				<verse number="13">Биће милостив ништем и убогом, и душе ће јаднима спасти.</verse>
				<verse number="14">Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће бити крв њихова пред очима његовим.</verse>
				<verse number="15">Они ће добро живети, и донеће му злато из Шаве; и свагда ће се молити за њега, и сваки ће га дан благосиљати.</verse>
				<verse number="16">Биће пшенице на земљи изобила; по врховима горским лелујаће се класје њено као ливанска шума, и по градовима цветаће људи као трава на земљи.</verse>
				<verse number="17">Име ће његово бити увек; докле тече сунца, име ће његово расти. Благословиће се у њему, сви ће га народи звати блаженим.</verse>
				<verse number="18">Благословен Господ Бог, Бог Израиљев, који један чини чудеса!</verse>
				<verse number="19">И благословено славно име Његово увек! Славе Његове напуниће се сва земља. Аман и амин.</verse>
				<verse number="20">Свршише се молитве Давида, сина Јесејевог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="73">
				<verse number="1">Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.</verse>
				<verse number="2">А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,</verse>
				<verse number="3">Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.</verse>
				<verse number="4">Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.</verse>
				<verse number="5">На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.</verse>
				<verse number="6">Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.</verse>
				<verse number="7">Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.</verse>
				<verse number="8">Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.</verse>
				<verse number="9">Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.</verse>
				<verse number="10">И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.</verse>
				<verse number="11">И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?</verse>
				<verse number="12">Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.</verse>
				<verse number="13">Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,</verse>
				<verse number="14">Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?</verse>
				<verse number="15">Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.</verse>
				<verse number="16">И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.</verse>
				<verse number="17">Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.</verse>
				<verse number="18">Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!</verse>
				<verse number="19">Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!</verse>
				<verse number="20">Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.</verse>
				<verse number="21">Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,</verse>
				<verse number="22">Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.</verse>
				<verse number="23">Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.</verse>
				<verse number="24">По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.</verse>
				<verse number="25">Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.</verse>
				<verse number="26">Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.</verse>
				<verse number="27">Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.</verse>
				<verse number="28">А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="74">
				<verse number="1">Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?</verse>
				<verse number="2">Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.</verse>
				<verse number="3">Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.</verse>
				<verse number="4">Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.</verse>
				<verse number="5">Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.</verse>
				<verse number="6">Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.</verse>
				<verse number="7">Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.</verse>
				<verse number="8">Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.</verse>
				<verse number="9">Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.</verse>
				<verse number="10">Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?</verse>
				<verse number="11">Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.</verse>
				<verse number="12">Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!</verse>
				<verse number="13">Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.</verse>
				<verse number="14">Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.</verse>
				<verse number="15">Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.</verse>
				<verse number="16">Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.</verse>
				<verse number="17">Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.</verse>
				<verse number="18">Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.</verse>
				<verse number="19">Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.</verse>
				<verse number="20">Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.</verse>
				<verse number="21">Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.</verse>
				<verse number="22">Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!</verse>
				<verse number="23">Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="75">
				<verse number="1">Хвалимо Те, Боже, хвалимо; близу је име Твоје. За Тебе казују чудеса Твоја.</verse>
				<verse number="2">"Кад видим да је време, судићу право.</verse>
				<verse number="3">Њиха се земља са свима који живе на њој, ја утврђујем ступове њене."</verse>
				<verse number="4">Кажем хвалишама: Не хвалите се, и безаконицима: Не дижите рог.</verse>
				<verse number="5">Не дижите у вис рог свој, не говорите тврдоглаво.</verse>
				<verse number="6">Јер узвишавање не долази ни од истока ни од запада ни од пустиње;</verse>
				<verse number="7">Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.</verse>
				<verse number="8">Јер је чаша у руци Господу, вино ври, наточио је пуну, и раздаје из ње. И талог ће њен прогутати, испиће сви безбожници на земљи.</verse>
				<verse number="9">А ја ћу казивати довека, певаћу Богу Јаковљевом.</verse>
				<verse number="10">"Све ћу рогове безбожницима поломити, а рогови праведникови узвисиће се."</verse>
			</chapter>
			<chapter number="76">
				<verse number="1">Зна се у Јудеји за Бога, у Израиља је велико име Његово.</verse>
				<verse number="2">У Салиму је стан Његов и насеље Његово на Сиону.</verse>
				<verse number="3">Онде је поломио крилате стреле луку, штит и мач и рат.</verse>
				<verse number="4">Ти си светао; дивнији од гора хајдучких.</verse>
				<verse number="5">Који су јуначког срца посташе плен, заспаше сном својим, и јунаци не нађоше руку својих.</verse>
				<verse number="6">Од претње Твоје, Боже Јаковљев, дремљу кола и коњ.</verse>
				<verse number="7">Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш?</verse>
				<verse number="8">С неба јављаш суд; земља се препада и ћути,</verse>
				<verse number="9">Кад Бог устаје на суд, да помогне свима који страдају на земљи.</verse>
				<verse number="10">И гнев људски обраћа се у славу Теби, кад се једном опашеш гневом.</verse>
				<verse number="11">Полажите и извршујте завете Господу Богу свом; сви који сте око Њега, носите даре Страшноме.</verse>
				<verse number="12">Он укроћава дух кнезовима, Он је страшан царевима земаљским.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="77">
				<verse number="1">Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.</verse>
				<verse number="2">У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.</verse>
				<verse number="3">Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.</verse>
				<verse number="4">Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.</verse>
				<verse number="5">Пребрајам старе дане и године од векова.</verse>
				<verse number="6">Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:</verse>
				<verse number="7">"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?</verse>
				<verse number="8">Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?</verse>
				<verse number="9">Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"</verse>
				<verse number="10">И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.</verse>
				<verse number="11">Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.</verse>
				<verse number="12">Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;</verse>
				<verse number="13">Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?</verse>
				<verse number="14">Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;</verse>
				<verse number="15">Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.</verse>
				<verse number="16">Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.</verse>
				<verse number="17">Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.</verse>
				<verse number="18">Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.</verse>
				<verse number="19">По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.</verse>
				<verse number="20">Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="78">
				<verse number="1">Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.</verse>
				<verse number="2">Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.</verse>
				<verse number="3">Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,</verse>
				<verse number="4">Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.</verse>
				<verse number="5">Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;</verse>
				<verse number="6">Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.</verse>
				<verse number="7">Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;</verse>
				<verse number="8">И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.</verse>
				<verse number="9">Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.</verse>
				<verse number="10">Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.</verse>
				<verse number="11">Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,</verse>
				<verse number="12">Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;</verse>
				<verse number="13">Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;</verse>
				<verse number="14">И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;</verse>
				<verse number="15">Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;</verse>
				<verse number="16">Изводи потоке из камена, и води воду рекама.</verse>
				<verse number="17">Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.</verse>
				<verse number="18">И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,</verse>
				<verse number="19">И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"</verse>
				<verse number="20">Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?</verse>
				<verse number="21">Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.</verse>
				<verse number="22">Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.</verse>
				<verse number="23">Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,</verse>
				<verse number="24">И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.</verse>
				<verse number="25">Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.</verse>
				<verse number="26">Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;</verse>
				<verse number="27">И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;</verse>
				<verse number="28">Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.</verse>
				<verse number="29">И наједоше се и даде им шта су желели.</verse>
				<verse number="30">Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,</verse>
				<verse number="31">Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.</verse>
				<verse number="32">Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.</verse>
				<verse number="33">И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.</verse>
				<verse number="34">Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;</verse>
				<verse number="35">И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.</verse>
				<verse number="36">Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.</verse>
				<verse number="37">А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.</verse>
				<verse number="38">Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.</verse>
				<verse number="39">Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.</verse>
				<verse number="40">Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!</verse>
				<verse number="41">Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.</verse>
				<verse number="42">Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,</verse>
				<verse number="43">У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;</verse>
				<verse number="44">И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.</verse>
				<verse number="45">Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.</verse>
				<verse number="46">Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.</verse>
				<verse number="47">Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.</verse>
				<verse number="48">Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.</verse>
				<verse number="49">Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.</verse>
				<verse number="50">Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.</verse>
				<verse number="51">Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.</verse>
				<verse number="52">И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.</verse>
				<verse number="53">Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.</verse>
				<verse number="54">И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.</verse>
				<verse number="55">Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.</verse>
				<verse number="56">Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.</verse>
				<verse number="57">Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.</verse>
				<verse number="58">Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.</verse>
				<verse number="59">Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.</verse>
				<verse number="60">Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.</verse>
				<verse number="61">И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.</verse>
				<verse number="62">И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.</verse>
				<verse number="63">Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;</verse>
				<verse number="64">Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.</verse>
				<verse number="65">Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.</verse>
				<verse number="66">И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.</verse>
				<verse number="67">И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.</verse>
				<verse number="68">Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.</verse>
				<verse number="69">И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.</verse>
				<verse number="70">И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,</verse>
				<verse number="71">И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.</verse>
				<verse number="72">И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="79">
				<verse number="1">Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.</verse>
				<verse number="2">Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.</verse>
				<verse number="3">Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.</verse>
				<verse number="4">Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.</verse>
				<verse number="5">Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?</verse>
				<verse number="6">Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.</verse>
				<verse number="7">Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.</verse>
				<verse number="8">Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.</verse>
				<verse number="9">Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.</verse>
				<verse number="10">Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!</verse>
				<verse number="11">Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.</verse>
				<verse number="12">Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!</verse>
				<verse number="13">А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="80">
				<verse number="1">Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!</verse>
				<verse number="2">Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.</verse>
				<verse number="3">Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!</verse>
				<verse number="4">Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?</verse>
				<verse number="5">Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.</verse>
				<verse number="6">Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.</verse>
				<verse number="7">Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!</verse>
				<verse number="8">Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.</verse>
				<verse number="9">Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.</verse>
				<verse number="10">Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.</verse>
				<verse number="11">Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.</verse>
				<verse number="12">Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?</verse>
				<verse number="13">Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.</verse>
				<verse number="14">Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,</verse>
				<verse number="15">Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!</verse>
				<verse number="16">Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.</verse>
				<verse number="17">Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!</verse>
				<verse number="18">И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.</verse>
				<verse number="19">Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="81">
				<verse number="1">Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.</verse>
				<verse number="2">Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.</verse>
				<verse number="3">Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.</verse>
				<verse number="4">Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.</verse>
				<verse number="5">За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!</verse>
				<verse number="6">"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.</verse>
				<verse number="7">У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.</verse>
				<verse number="8">Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:</verse>
				<verse number="9">Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.</verse>
				<verse number="10">Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.</verse>
				<verse number="11">Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.</verse>
				<verse number="12">И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.</verse>
				<verse number="13">О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!</verse>
				<verse number="14">Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;</verse>
				<verse number="15">Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;</verse>
				<verse number="16">Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."</verse>
			</chapter>
			<chapter number="82">
				<verse number="1">Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:</verse>
				<verse number="2">"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?</verse>
				<verse number="3">Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.</verse>
				<verse number="4">Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.</verse>
				<verse number="5">Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.</verse>
				<verse number="6">Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.</verse>
				<verse number="7">Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."</verse>
				<verse number="8">Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="83">
				<verse number="1">Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!</verse>
				<verse number="2">Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.</verse>
				<verse number="3">По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.</verse>
				<verse number="4">Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.</verse>
				<verse number="5">Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:</verse>
				<verse number="6">Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,</verse>
				<verse number="7">Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;</verse>
				<verse number="8">И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.</verse>
				<verse number="9">Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.</verse>
				<verse number="10">Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.</verse>
				<verse number="11">Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.</verse>
				<verse number="12">Јер говоре: Освојимо насеља Божија.</verse>
				<verse number="13">Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.</verse>
				<verse number="14">Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,</verse>
				<verse number="15">Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.</verse>
				<verse number="16">Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!</verse>
				<verse number="17">Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!</verse>
				<verse number="18">И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="84">
				<verse number="1">Како су мили станови Твоји, Господе над силама!</verse>
				<verse number="2">Гине душа моја желећи у дворе Господње; срце моје и тело моје отима се к Богу Живом.</verse>
				<verse number="3">И птица находи кућу, и ластавица гнездо себи где леже птиће своје, код олтара Твојих, Господе над силама, царе мој и Боже мој!</verse>
				<verse number="4">Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без престанка.</verse>
				<verse number="5">Благо онима којима је сила у Теби, и којима су у срцу путеви Твоји!</verse>
				<verse number="6">Идући долином плачевном, претварају је у изворе, и дажд је одева благословима.</verse>
				<verse number="7">Иду збор за збором, јављају се пред Богом на Сиону.</verse>
				<verse number="8">Господе, Боже над силама! Услиши молитву моју, Боже Јаковљев!</verse>
				<verse number="9">Боже, браничу наш! Сагни се и види лице помазаника свог!</verse>
				<verse number="10">Јер је боље један дан у дворима Твојим од хиљаде. Волим бити на прагу дома Божијег него живети у шаторима безбожничким.</verse>
				<verse number="11">Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра.</verse>
				<verse number="12">Господе над силама! Благо човеку, који се у Те узда!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="85">
				<verse number="1">Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.</verse>
				<verse number="2">Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове.</verse>
				<verse number="3">Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог.</verse>
				<verse number="4">Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.</verse>
				<verse number="5">Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено?</verse>
				<verse number="6">Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби?</verse>
				<verse number="7">Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.</verse>
				<verse number="8">Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.</verse>
				<verse number="9">Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!</verse>
				<verse number="10">Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.</verse>
				<verse number="11">Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути.</verse>
				<verse number="12">И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.</verse>
				<verse number="13">Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="86">
				<verse number="1">Пригни, Господе! Ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ.</verse>
				<verse number="2">Сачувај душу моју, јер сам Твој поклоник. Спаси слугу свог, Боже мој, који се у Те узда.</verse>
				<verse number="3">Смилуј се на ме, Господе, јер к Теби вичем сав дан.</verse>
				<verse number="4">Овесели душу слуге свог, јер к Теби, Господе, подижем душу своју.</verse>
				<verse number="5">Јер си Ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који Те призивају.</verse>
				<verse number="6">Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мог.</verse>
				<verse number="7">У дан туге своје призивам Те, јер ћеш ме услишити.</verse>
				<verse number="8">Нема међу боговима таквог какав си Ти, Господе, и нема дела таквих каква су Твоја.</verse>
				<verse number="9">Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред Тобом, Господе, и славити име Твоје.</verse>
				<verse number="10">Јер си Ти велик и твориш чудеса; Ти си један Бог.</verse>
				<verse number="11">Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу у истини Твојој; учини нека се мили срцу мом бојати се имена Твог.</verse>
				<verse number="12">Славићу Те, Господе Боже мој, свим срцем својим, и поштоваћу име Твоје довека.</verse>
				<verse number="13">Јер је милост Твоја велика нада мном, и извадио си душу моју из пакла најдубљег.</verse>
				<verse number="14">Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају Тебе пред собом.</verse>
				<verse number="15">Али Ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,</verse>
				<verse number="16">Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи свом, и помози сину слушкиње своје;</verse>
				<verse number="17">Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се, што си ми, Господе, помогао и утешио ме.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="87">
				<verse number="1">Шта је сам основао на горама светим,</verse>
				<verse number="2">Врата сионска љуби Господ више свих станова Јаковљевих,</verse>
				<verse number="3">Славно казују за Тебе, граде Божји!</verse>
				<verse number="4">"Међу оне, који ме знају, бројаћу Мисир и Вавилон. Гле и Филистеји и Тир с етиопском онде су се родили."</verse>
				<verse number="5">О Сиону ће се говорити: Тај се и тај родио у њему; сам Вишњи утврђује га.</verse>
				<verse number="6">Господ ће у препису народа завикати: Овај се родио у њему.</verse>
				<verse number="7">И који певају и веселе се, сви су извори моји у Теби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="88">
				<verse number="1">Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.</verse>
				<verse number="2">Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;</verse>
				<verse number="3">Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.</verse>
				<verse number="4">Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,</verse>
				<verse number="5">Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.</verse>
				<verse number="6">Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.</verse>
				<verse number="7">Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.</verse>
				<verse number="8">Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.</verse>
				<verse number="9">Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.</verse>
				<verse number="10">Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?</verse>
				<verse number="11">Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?</verse>
				<verse number="12">Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?</verse>
				<verse number="13">Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.</verse>
				<verse number="14">Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?</verse>
				<verse number="15">Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.</verse>
				<verse number="16">Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.</verse>
				<verse number="17">Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.</verse>
				<verse number="18">Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="89">
				<verse number="1">Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.</verse>
				<verse number="2">Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:</verse>
				<verse number="3">"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:</verse>
				<verse number="4">Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."</verse>
				<verse number="5">Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.</verse>
				<verse number="6">Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?</verse>
				<verse number="7">Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.</verse>
				<verse number="8">Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.</verse>
				<verse number="9">Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.</verse>
				<verse number="10">Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.</verse>
				<verse number="11">Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.</verse>
				<verse number="12">Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.</verse>
				<verse number="13">Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.</verse>
				<verse number="14">Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.</verse>
				<verse number="15">Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;</verse>
				<verse number="16">Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.</verse>
				<verse number="17">Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.</verse>
				<verse number="18">Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.</verse>
				<verse number="19">Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.</verse>
				<verse number="20">Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.</verse>
				<verse number="21">Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.</verse>
				<verse number="22">Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.</verse>
				<verse number="23">Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.</verse>
				<verse number="24">Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.</verse>
				<verse number="25">Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.</verse>
				<verse number="26">Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.</verse>
				<verse number="27">И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.</verse>
				<verse number="28">Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.</verse>
				<verse number="29">Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.</verse>
				<verse number="30">Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;</verse>
				<verse number="31">Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,</verse>
				<verse number="32">Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;</verse>
				<verse number="33">Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;</verse>
				<verse number="34">Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.</verse>
				<verse number="35">Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?</verse>
				<verse number="36">Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;</verse>
				<verse number="37">Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."</verse>
				<verse number="38">А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;</verse>
				<verse number="39">Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.</verse>
				<verse number="40">Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.</verse>
				<verse number="41">Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.</verse>
				<verse number="42">Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.</verse>
				<verse number="43">Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;</verse>
				<verse number="44">Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;</verse>
				<verse number="45">Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.</verse>
				<verse number="46">Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?</verse>
				<verse number="47">Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?</verse>
				<verse number="48">Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?</verse>
				<verse number="49">Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.</verse>
				<verse number="50">Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,</verse>
				<verse number="51">Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.</verse>
				<verse number="52">Благословен Господ увек! Амин, амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="90">
				<verse number="1">Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.</verse>
				<verse number="2">Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.</verse>
				<verse number="3">Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!</verse>
				<verse number="4">Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.</verse>
				<verse number="5">Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,</verse>
				<verse number="6">Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.</verse>
				<verse number="7">Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.</verse>
				<verse number="8">Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.</verse>
				<verse number="9">Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.</verse>
				<verse number="10">Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.</verse>
				<verse number="11">Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?</verse>
				<verse number="12">Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.</verse>
				<verse number="13">Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.</verse>
				<verse number="14">Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.</verse>
				<verse number="15">Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.</verse>
				<verse number="16">Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.</verse>
				<verse number="17">Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="91">
				<verse number="1">Који живи у заклону Вишњег, у сену Свемогућег почива.</verse>
				<verse number="2">Говори Господу: Ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у ког се уздам.</verse>
				<verse number="3">Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутог помора;</verse>
				<verse number="4">Перјем својим осениће те, и под крилима Његовим заклонићеш се; истина је Његова штит и ограда.</verse>
				<verse number="5">Нећеш се бојати страхоте ноћне, стреле, која лети дању,</verse>
				<verse number="6">Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.</verse>
				<verse number="7">Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.</verse>
				<verse number="8">Само ћеш гледати очима својим, и видећеш плату безбожницима.</verse>
				<verse number="9">Јер си Ти, Господе, поуздање моје. Вишњег си изабрао себи за уточиште.</verse>
				<verse number="10">Неће Те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе Твоје.</verse>
				<verse number="11">Јер анђелима својим заповеда за Тебе да Те чувају по свим путевима Твојим.</verse>
				<verse number="12">На руке ће Те узети да где не запнеш за камен ногом својом.</verse>
				<verse number="13">На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.</verse>
				<verse number="14">"Кад ме љуби, избавићу Га; заклонићу Га, кад је познао име моје.</verse>
				<verse number="15">Зазваће ме, и услишићу Га; с Њим ћу бити у невољи, избавићу Га и прославићу Га.</verse>
				<verse number="16">Дугог живота наситићу Га, и показаћу му спасење своје."</verse>
			</chapter>
			<chapter number="92">
				<verse number="1">Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,</verse>
				<verse number="2">Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,</verse>
				<verse number="3">Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!</verse>
				<verse number="4">Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.</verse>
				<verse number="5">Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.</verse>
				<verse number="6">Безумник не зна, и незналица не разуме то.</verse>
				<verse number="7">Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.</verse>
				<verse number="8">А Ти си, Господе, висок увек.</verse>
				<verse number="9">Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;</verse>
				<verse number="10">А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.</verse>
				<verse number="11">И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.</verse>
				<verse number="12">Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.</verse>
				<verse number="13">Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;</verse>
				<verse number="14">Родни су и у старости, једри и зелени,</verse>
				<verse number="15">Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="93">
				<verse number="1">Господ царује. Обукао се у величанство, обукао се Господ у силу, и опасао се. Зато је васиљена тврда, и неће се померити.</verse>
				<verse number="2">Престо Твој стоји од искона; од века Ти си.</verse>
				<verse number="3">Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке вале своје:</verse>
				<verse number="4">Од хујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ.</verse>
				<verse number="5">Сведочанства су Твоја веома тврда; дому Твом припада светлост, Господе, на дуго време.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="94">
				<verse number="1">Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!</verse>
				<verse number="2">Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.</verse>
				<verse number="3">Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?</verse>
				<verse number="4">Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.</verse>
				<verse number="5">Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.</verse>
				<verse number="6">Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.</verse>
				<verse number="7">И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.</verse>
				<verse number="8">Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?</verse>
				<verse number="9">Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?</verse>
				<verse number="10">Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?</verse>
				<verse number="11">Господ зна мисли људима како су ништаве.</verse>
				<verse number="12">Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;</verse>
				<verse number="13">Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.</verse>
				<verse number="14">Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.</verse>
				<verse number="15">Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.</verse>
				<verse number="16">Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?</verse>
				<verse number="17">Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.</verse>
				<verse number="18">Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.</verse>
				<verse number="19">Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.</verse>
				<verse number="20">Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?</verse>
				<verse number="21">Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.</verse>
				<verse number="22">Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.</verse>
				<verse number="23">Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="95">
				<verse number="1">Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!</verse>
				<verse number="2">Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!</verse>
				<verse number="3">Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.</verse>
				<verse number="4">У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.</verse>
				<verse number="5">Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.</verse>
				<verse number="6">Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.</verse>
				<verse number="7">Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:</verse>
				<verse number="8">"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,</verse>
				<verse number="9">Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.</verse>
				<verse number="10">Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;</verse>
				<verse number="11">И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."</verse>
			</chapter>
			<chapter number="96">
				<verse number="1">Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Певајте Господу, благосиљајте име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.</verse>
				<verse number="3">Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.</verse>
				<verse number="4">Јер је велик Господ и ваља Га хвалити: страшнији је од свих богова.</verse>
				<verse number="5">Јер су сви богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.</verse>
				<verse number="6">Слава је и величанство пред лицем Његовим, сила и красота у светињи Његовој.</verse>
				<verse number="7">Дајте, Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.</verse>
				<verse number="8">Дајте Господу славу према имену Његовом. Носите даре и идите у дворе Његове.</verse>
				<verse number="9">Поклоните се Господу у светој красоти. Стрепи пред Њим, сва земљо!</verse>
				<verse number="10">Реците народима: Господ царује; зато је васиљена тврда и неће се поместити; Он ће судити народима право.</verse>
				<verse number="11">Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;</verse>
				<verse number="12">Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска</verse>
				<verse number="13">Пред лицем Господњим; јер иде, јер иде да суди земљи. Судиће васиљеној по правди, и народима по истини својој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="97">
				<verse number="1">Господ царује: нек се радује земља! Нек се веселе острва многа.</verse>
				<verse number="2">Облак је и мрак око Њега; благост и правда подножје престолу његовом.</verse>
				<verse number="3">Огањ пред Њим иде, и пали наоколо непријатеље Његове.</verse>
				<verse number="4">Муње Његове севају по васиљеној; види и стрепи земља.</verse>
				<verse number="5">Горе као восак топе се од лица Господњег, од лица Господа свој земљи.</verse>
				<verse number="6">Небеса казују правду Његову, и сви народи виде славу Његову.</verse>
				<verse number="7">Нек се стиде сви који се клањају киповима, који се хвале идолима својим. Поклоните Му се сви богови.</verse>
				<verse number="8">Чује и радује се Сион, и кћери се јудејске веселе ради судова Твојих, Господе!</verse>
				<verse number="9">Јер си Ти, Господе, висок над свом земљом и надвишујеш све богове.</verse>
				<verse number="10">Који љубите Господа, мрзите на зло. Он чува душе светаца својих; из руку безбожничких отима их.</verse>
				<verse number="11">Светлост се просипа на праведника, и весеље на оне који су правог срца.</verse>
				<verse number="12">Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="98">
				<verse number="1">Појте Господу песму нову, јер учини чудеса. Поможе Му десница Његова и света мишица Његова.</verse>
				<verse number="2">Јави Господ спасење своје, пред народима откри правду своју.</verse>
				<verse number="3">Опомену се милости своје и верности своје к дому Израиљевом. Видеше сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.</verse>
				<verse number="4">Радуј се Господу, сва земљо; певајте, покликујте и попевајте!</verse>
				<verse number="5">Ударајте Господу у гусле, у гусле и с гласом псаламским.</verse>
				<verse number="6">У трубе и рогове затрубите пред царем Господом.</verse>
				<verse number="7">Нека пљеска море и шта је у њему, васиљена и који у њој живе;</verse>
				<verse number="8">Реке нека пљескају рукама; скупа горе нек се радују</verse>
				<verse number="9">Пред лицем Господњим; јер иде да суди земљи; судиће васиљеној праведно, и народима верно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="99">
				<verse number="1">Господ царује: нека стрепе народи; седи на херувимима: нек се дрма земља!</verse>
				<verse number="2">Господ је на Сиону велик, и висок над свима народима.</verse>
				<verse number="3">Нека славе велико и страшно име Твоје; да је свет!</verse>
				<verse number="4">Нека славе силу цара који љуби правду. Ти си утврдио правду; суд и правду Ти си уредио у Јакову.</verse>
				<verse number="5">Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се подножју Његовом; да је свет!</verse>
				<verse number="6">Мојсије и Арон, свештеници Његови, и Самуило један од оних који призивају име Његово, призиваху Бога, и Он их услиши.</verse>
				<verse number="7">У ступу од облака говораше њима; они чуваше заповести Његове и уредбу коју им даде.</verse>
				<verse number="8">Господе, Боже наш, Ти си их услишио; Ти си им био Бог благ и плаћао за дела њихова.</verse>
				<verse number="9">Узвишујте Господа Бога нашег, и клањајте се на светој гори Његовој, јер је свет Господ Бог наш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="100">
				<verse number="1">Радуј се Господу, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Служите Господу весело; идите пред лице Његово певајући!</verse>
				<verse number="3">Познајте Господ да је Бог. Он нас је створио, и ми смо достојање Његово, народ Његов и овце паше Његове.</verse>
				<verse number="4">Улазите на врата Његова са славом, у дворе Његове с хвалом. Славите Га, и благосиљајте име Његово.</verse>
				<verse number="5">Јер је добар Господ; милост је Његова увек, и истина Његова од колена на колено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="101">
				<verse number="1">Милост и правду певам; Тебе, Господе, славим.</verse>
				<verse number="2">Размишљам о путу правом, кад би год дошао к мени, ходим у безазлености срца свог у дому свом.</verse>
				<verse number="3">Не стављам пред очи своје речи непотребне, мрзим на дела која су против закона, не пристајем за њима.</verse>
				<verse number="4">Срце покварено далеко је од мене; злих не знам.</verse>
				<verse number="5">Ко тајно опада ближњег свог, тог изгоним; ко је охолог ока и надутог срца, тог не трпим.</verse>
				<verse number="6">Очи су моје обраћене на верне на земљи, да би седели са мном. Ко ходи путем правим, тај служи мени.</verse>
				<verse number="7">Не живи у дому мом који ради лукаво; који говори лаж, не стоји пред очима мојим.</verse>
				<verse number="8">Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истребио из града Господњег све који чине безакоње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="102">
				<verse number="1">Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.</verse>
				<verse number="2">Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.</verse>
				<verse number="3">Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.</verse>
				<verse number="4">Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.</verse>
				<verse number="5">Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.</verse>
				<verse number="6">Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.</verse>
				<verse number="7">Не спавам, и седим као птица без друга на крову.</verse>
				<verse number="8">Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.</verse>
				<verse number="9">Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.</verse>
				<verse number="10">Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.</verse>
				<verse number="11">Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.</verse>
				<verse number="12">А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.</verse>
				<verse number="13">Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;</verse>
				<verse number="14">Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.</verse>
				<verse number="15">Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;</verse>
				<verse number="16">Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;</verse>
				<verse number="17">Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.</verse>
				<verse number="18">Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.</verse>
				<verse number="19">Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.</verse>
				<verse number="20">Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;</verse>
				<verse number="21">Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="22">Кад се скупе народи и царства да служе Господу.</verse>
				<verse number="23">Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.</verse>
				<verse number="24">Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.</verse>
				<verse number="25">Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.</verse>
				<verse number="26">То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.</verse>
				<verse number="27">Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.</verse>
				<verse number="28">Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="103">
				<verse number="1">Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.</verse>
				<verse number="2">Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.</verse>
				<verse number="3">Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;</verse>
				<verse number="4">Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;</verse>
				<verse number="5">Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.</verse>
				<verse number="6">Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.</verse>
				<verse number="7">Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.</verse>
				<verse number="8">Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.</verse>
				<verse number="9">Не гневи се једнако, нити се довека срди.</verse>
				<verse number="10">Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.</verse>
				<verse number="11">Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.</verse>
				<verse number="12">Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.</verse>
				<verse number="13">Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.</verse>
				<verse number="14">Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.</verse>
				<verse number="15">Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.</verse>
				<verse number="16">Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.</verse>
				<verse number="17">Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,</verse>
				<verse number="18">Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.</verse>
				<verse number="19">Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.</verse>
				<verse number="20">Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.</verse>
				<verse number="21">Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.</verse>
				<verse number="22">Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="104">
				<verse number="1">Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.</verse>
				<verse number="2">Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;</verse>
				<verse number="3">Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.</verse>
				<verse number="4">Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.</verse>
				<verse number="5">Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.</verse>
				<verse number="6">Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.</verse>
				<verse number="7">Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.</verse>
				<verse number="8">Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.</verse>
				<verse number="9">Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.</verse>
				<verse number="10">Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.</verse>
				<verse number="11">Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.</verse>
				<verse number="12">На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.</verse>
				<verse number="13">Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.</verse>
				<verse number="14">Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.</verse>
				<verse number="15">И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.</verse>
				<verse number="16">Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.</verse>
				<verse number="17">На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.</verse>
				<verse number="18">Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.</verse>
				<verse number="19">Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.</verse>
				<verse number="20">Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;</verse>
				<verse number="21">Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.</verse>
				<verse number="22">Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.</verse>
				<verse number="23">Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.</verse>
				<verse number="24">Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.</verse>
				<verse number="25">Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;</verse>
				<verse number="26">Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.</verse>
				<verse number="27">Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.</verse>
				<verse number="28">Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.</verse>
				<verse number="29">Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.</verse>
				<verse number="30">Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.</verse>
				<verse number="31">Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!</verse>
				<verse number="32">Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.</verse>
				<verse number="33">Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.</verse>
				<verse number="34">Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.</verse>
				<verse number="35">Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="105">
				<verse number="1">Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.</verse>
				<verse number="2">Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.</verse>
				<verse number="3">Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.</verse>
				<verse number="4">Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.</verse>
				<verse number="5">Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.</verse>
				<verse number="6">Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.</verse>
				<verse number="7">Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.</verse>
				<verse number="8">Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.</verse>
				<verse number="9">Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.</verse>
				<verse number="10">То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,</verse>
				<verse number="11">Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.</verse>
				<verse number="12">Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.</verse>
				<verse number="13">Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.</verse>
				<verse number="14">Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:</verse>
				<verse number="15">"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."</verse>
				<verse number="16">И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.</verse>
				<verse number="17">Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.</verse>
				<verse number="18">Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,</verse>
				<verse number="19">Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.</verse>
				<verse number="20">Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.</verse>
				<verse number="21">Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.</verse>
				<verse number="22">Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.</verse>
				<verse number="23">Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.</verse>
				<verse number="24">И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.</verse>
				<verse number="25">Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.</verse>
				<verse number="26">Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.</verse>
				<verse number="27">Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.</verse>
				<verse number="28">Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.</verse>
				<verse number="29">Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.</verse>
				<verse number="30">Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.</verse>
				<verse number="31">Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.</verse>
				<verse number="32">Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.</verse>
				<verse number="33">И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.</verse>
				<verse number="34">Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;</verse>
				<verse number="35">И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.</verse>
				<verse number="36">И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.</verse>
				<verse number="37">Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.</verse>
				<verse number="38">Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.</verse>
				<verse number="39">Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.</verse>
				<verse number="40">Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.</verse>
				<verse number="41">Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.</verse>
				<verse number="42">Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.</verse>
				<verse number="43">И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.</verse>
				<verse number="44">И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.</verse>
				<verse number="45">Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="106">
				<verse number="1">Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="2">Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?</verse>
				<verse number="3">Благо онима који држе истину и творе право свагда!</verse>
				<verse number="4">Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,</verse>
				<verse number="5">Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.</verse>
				<verse number="6">Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.</verse>
				<verse number="7">Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.</verse>
				<verse number="8">Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.</verse>
				<verse number="9">Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;</verse>
				<verse number="10">И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.</verse>
				<verse number="11">Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.</verse>
				<verse number="12">Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.</verse>
				<verse number="13">Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.</verse>
				<verse number="14">Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.</verse>
				<verse number="15">Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.</verse>
				<verse number="16">Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.</verse>
				<verse number="17">Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.</verse>
				<verse number="18">И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.</verse>
				<verse number="19">Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.</verse>
				<verse number="20">Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.</verse>
				<verse number="21">Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,</verse>
				<verse number="22">Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.</verse>
				<verse number="23">И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.</verse>
				<verse number="24">После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.</verse>
				<verse number="25">Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.</verse>
				<verse number="26">И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,</verse>
				<verse number="27">Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.</verse>
				<verse number="28">И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.</verse>
				<verse number="29">И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.</verse>
				<verse number="30">И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.</verse>
				<verse number="31">И то му се прими у правду, од колена до колена довека.</verse>
				<verse number="32">И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;</verse>
				<verse number="33">Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.</verse>
				<verse number="34">Не истребише народе, за које им је Господ рекао;</verse>
				<verse number="35">Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.</verse>
				<verse number="36">Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.</verse>
				<verse number="37">Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.</verse>
				<verse number="38">Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.</verse>
				<verse number="39">Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.</verse>
				<verse number="40">И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.</verse>
				<verse number="41">И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.</verse>
				<verse number="42">Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.</verse>
				<verse number="43">Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.</verse>
				<verse number="44">Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,</verse>
				<verse number="45">И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;</verse>
				<verse number="46">И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.</verse>
				<verse number="47">Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!</verse>
				<verse number="48">Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="107">
				<verse number="1">Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="2">Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,</verse>
				<verse number="3">Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.</verse>
				<verse number="4">Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;</verse>
				<verse number="5">Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;</verse>
				<verse number="6">Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.</verse>
				<verse number="7">И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.</verse>
				<verse number="8">Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!</verse>
				<verse number="9">Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.</verse>
				<verse number="10">Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;</verse>
				<verse number="11">Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.</verse>
				<verse number="12">Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.</verse>
				<verse number="13">Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;</verse>
				<verse number="14">Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.</verse>
				<verse number="15">Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!</verse>
				<verse number="16">Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.</verse>
				<verse number="17">Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.</verse>
				<verse number="18">Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.</verse>
				<verse number="19">Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.</verse>
				<verse number="20">Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.</verse>
				<verse number="21">Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!</verse>
				<verse number="22">И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!</verse>
				<verse number="23">Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,</verse>
				<verse number="24">Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.</verse>
				<verse number="25">Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,</verse>
				<verse number="26">Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;</verse>
				<verse number="27">Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.</verse>
				<verse number="28">Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.</verse>
				<verse number="29">Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.</verse>
				<verse number="30">Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.</verse>
				<verse number="31">Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!</verse>
				<verse number="32">Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!</verse>
				<verse number="33">Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,</verse>
				<verse number="34">Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.</verse>
				<verse number="35">Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,</verse>
				<verse number="36">И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;</verse>
				<verse number="37">Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.</verse>
				<verse number="38">Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.</verse>
				<verse number="39">Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.</verse>
				<verse number="40">Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.</verse>
				<verse number="41">Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.</verse>
				<verse number="42">Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.</verse>
				<verse number="43">Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="108">
				<verse number="1">Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.</verse>
				<verse number="2">Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.</verse>
				<verse number="3">Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.</verse>
				<verse number="4">Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.</verse>
				<verse number="5">Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!</verse>
				<verse number="6">Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.</verse>
				<verse number="7">Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.</verse>
				<verse number="8">Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.</verse>
				<verse number="9">Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."</verse>
				<verse number="10">Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?</verse>
				<verse number="11">Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?</verse>
				<verse number="12">Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.</verse>
				<verse number="13">Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="109">
				<verse number="1">Боже, славо моја, немој ћутати,</verse>
				<verse number="2">Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.</verse>
				<verse number="3">Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.</verse>
				<verse number="4">За љубав моју устају на мене, а ја се молим.</verse>
				<verse number="5">Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.</verse>
				<verse number="6">Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.</verse>
				<verse number="7">Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.</verse>
				<verse number="8">Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.</verse>
				<verse number="9">Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.</verse>
				<verse number="10">Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.</verse>
				<verse number="11">Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.</verse>
				<verse number="12">Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.</verse>
				<verse number="13">Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.</verse>
				<verse number="14">Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.</verse>
				<verse number="15">Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;</verse>
				<verse number="16">Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.</verse>
				<verse number="17">Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.</verse>
				<verse number="18">Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.</verse>
				<verse number="19">Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.</verse>
				<verse number="20">Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.</verse>
				<verse number="21">А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.</verse>
				<verse number="22">Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.</verse>
				<verse number="23">Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.</verse>
				<verse number="24">Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.</verse>
				<verse number="25">Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.</verse>
				<verse number="26">Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.</verse>
				<verse number="27">Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.</verse>
				<verse number="28">Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.</verse>
				<verse number="29">Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.</verse>
				<verse number="30">Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,</verse>
				<verse number="31">Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="110">
				<verse number="1">Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим.</verse>
				<verse number="2">Скиптар силе даје ти Господ са Сиона: владај сред непријатеља својих.</verse>
				<verse number="3">У дан рата Твог народ је Твој готов у светој красоти. Као роса зори из утробе, таква је у Тебе младост Твоја.</verse>
				<verse number="4">Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="5">Господ је теби с десне стране. Побиће у дан гнева свог цареве;</verse>
				<verse number="6">Судиће народима, напуниће земљу трупова; сатрће главу на земљи широкој.</verse>
				<verse number="7">Из потока ће на путу пити, и зато ће подигнути главу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="111">
				<verse number="1">Хвалим Те, Господе, од свега срца на већу праведничком и на сабору.</verse>
				<verse number="2">Велика су дела Господња, драга свима који их љубе.</verse>
				<verse number="3">Дело је Његово слава и красота, и правда Његова траје довека.</verse>
				<verse number="4">Чудеса је своја учинио да се не забораве; добар је и милостив Господ.</verse>
				<verse number="5">Храну даје онима који Га се боје, памти увек завет свој.</verse>
				<verse number="6">Силу дела својих јавио је народу свом давши им наследство народа.</verse>
				<verse number="7">Дела су руку Његових истина и правда; верне су све заповести Његове;</verse>
				<verse number="8">Тврде су за ва век века, основане на истини и правди.</verse>
				<verse number="9">Избављење посла народу свом; постави зававек завет свој. Име је Његово свето, и ваља Му се клањати.</verse>
				<verse number="10">Почетак је мудрости страх Господњи; добра су разума сви који их творе. Хвала Његова траје довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="112">
				<verse number="1">Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.</verse>
				<verse number="2">Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.</verse>
				<verse number="3">Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.</verse>
				<verse number="4">У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.</verse>
				<verse number="5">Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.</verse>
				<verse number="6">Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.</verse>
				<verse number="7">Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.</verse>
				<verse number="8">Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.</verse>
				<verse number="9">Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.</verse>
				<verse number="10">Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="113">
				<verse number="1">Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,</verse>
				<verse number="2">Да буде име Господње благословено одсад и довека.</verse>
				<verse number="3">Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње.</verse>
				<verse number="4">Узвишен је над свима народима Господ; сврх небеса је слава Његова.</verse>
				<verse number="5">Ко је као Господ, Бог наш, који седи на висини;</verse>
				<verse number="6">Који се сагиба да види шта је на небесима и на земљи;</verse>
				<verse number="7">Који из праха подиже убогога, и из кала узвишује ништега;</verse>
				<verse number="8">И посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом;</verse>
				<verse number="9">Од нероткиње насељава кућу, учинивши је радосном мајком синовима. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="114">
				<verse number="1">Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,</verse>
				<verse number="2">Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.</verse>
				<verse number="3">Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.</verse>
				<verse number="4">Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.</verse>
				<verse number="5">Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?</verse>
				<verse number="6">Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?</verse>
				<verse number="7">Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.</verse>
				<verse number="8">Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="115">
				<verse number="1">Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.</verse>
				<verse number="2">Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?</verse>
				<verse number="3">Бог је наш на небесима, твори све што хоће.</verse>
				<verse number="4">Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.</verse>
				<verse number="5">Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;</verse>
				<verse number="6">Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;</verse>
				<verse number="7">Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.</verse>
				<verse number="8">Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.</verse>
				<verse number="9">Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.</verse>
				<verse number="10">Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.</verse>
				<verse number="11">Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.</verse>
				<verse number="12">Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;</verse>
				<verse number="13">Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.</verse>
				<verse number="14">Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!</verse>
				<verse number="15">Господ да вас благослови, Творац неба и земље!</verse>
				<verse number="16">Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.</verse>
				<verse number="17">Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.</verse>
				<verse number="18">Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="116">
				<verse number="1">Мило ми је што Господ услиши молитвени глас мој;</verse>
				<verse number="2">Што пригну к мени ухо своје; и зато ћу Га у све дане своје призивати.</verse>
				<verse number="3">Опколише ме болести смртне, и јади паклени задесише ме, наиђох на тугу и муку;</verse>
				<verse number="4">Али призвах име Господње: Господе! Избави душу моју!</verse>
				<verse number="5">Добар је Господ и праведан, и Бог је наш милостив;</verse>
				<verse number="6">Чува просте Господ; бејах у невољи, и поможе ми.</verse>
				<verse number="7">Врати се душо моја, у мир свој! Јер је Господ добротвор твој!</verse>
				<verse number="8">Ти си избавио душу моју од смрти, око моје од суза, ногу моју од спотицања.</verse>
				<verse number="9">Ходићу пред лицем Господњим по земљи живих.</verse>
				<verse number="10">Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.</verse>
				<verse number="11">Рекох у сметњи својој: Сваки је човек лажа.</verse>
				<verse number="12">Шта ћу вратити Господу за сва добра што ми је учинио?</verse>
				<verse number="13">Узећу чашу спасења, и призваћу име Господње.</verse>
				<verse number="14">Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим.</verse>
				<verse number="15">Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.</verse>
				<verse number="16">О Господе! Ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој, син слушкиње Твоје; расковао си с мене окове моје.</verse>
				<verse number="17">Жртву за хвалу принећу Теби, и име Господње призваћу.</verse>
				<verse number="18">Извршићу обећања своја Господу пред свим народом Његовим,</verse>
				<verse number="19">У двору дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="117">
				<verse number="1">Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена;</verse>
				<verse number="2">Јер је велика милост Његова к нама, и истина Господња траје довека. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="118">
				<verse number="1">Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="2">Нека рече Израиљ да је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="3">Нека рече дом Аронов да је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="4">Нека кажу сви који се боје Господа да је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="5">Из тескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо место Господ.</verse>
				<verse number="6">Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човек?</verse>
				<verse number="7">Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.</verse>
				<verse number="8">Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човека;</verse>
				<verse number="9">Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.</verse>
				<verse number="10">Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.</verse>
				<verse number="11">Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.</verse>
				<verse number="12">Опколише ме као пчеле саће, и угасише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.</verse>
				<verse number="13">Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.</verse>
				<verse number="14">Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ.</verse>
				<verse number="15">Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "Десница Господња даје силу;</verse>
				<verse number="16">Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."</verse>
				<verse number="17">Нећу умрети, него ћу жив бити, и казивати дела Господња.</verse>
				<verse number="18">Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.</verse>
				<verse number="19">Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.</verse>
				<verse number="20">"Ево врата Господња, на која улазе праведници!"</verse>
				<verse number="21">Хвалим Те, што си ме услишио, и постао ми Спаситељ.</verse>
				<verse number="22">Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.</verse>
				<verse number="23">То би од Господа и дивно је у нашим очима.</verse>
				<verse number="24">Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!</verse>
				<verse number="25">О Господе, помози! О Господе, дај да буде у напредак!</verse>
				<verse number="26">Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњег.</verse>
				<verse number="27">Господ је Бог крепак, и Он нас обасја; жртву празничну, везану врпцама, водите к роговима жртвенику.</verse>
				<verse number="28">Ти си Бог мој, Тебе хвалим, Боже мој, Тебе узвишујем.</verse>
				<verse number="29">Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост Његова довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="119">
				<verse number="1">Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем.</verse>
				<verse number="2">Благо онима који чувају откривења Његова, свим срцем траже Га;</verse>
				<verse number="3">Који не чине безакоња, ходе путевима Његовим!</verse>
				<verse number="4">Ти си дао заповести своје, да се чувају добро.</verse>
				<verse number="5">Кад би путеви моји били управљени да чувам наредбе Твоје!</verse>
				<verse number="6">Онда се не бих постидео, пазећи на заповести Твоје;</verse>
				<verse number="7">Хвалио бих Те с правим срцем, учећи се праведним законима Твојим.</verse>
				<verse number="8">Чуваћу наредбе Твоје, немој ме оставити сасвим.</verse>
				<verse number="9">Како ће младић очистити пут свој? Владајући се по Твојим речима.</verse>
				<verse number="10">Свим срцем својим тражим Тебе, не дај ми да зађем од заповести Твојих.</verse>
				<verse number="11">У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим.</verse>
				<verse number="12">Благословен си, Господе! Научи ме наредбама својим.</verse>
				<verse number="13">Устима својим јављам све судове уста Твојих.</verse>
				<verse number="14">На путу откривења Твојих радујем се као за велико богатство.</verse>
				<verse number="15">О заповестима Твојим размишљам, и пазим на путеве Твоје.</verse>
				<verse number="16">Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.</verse>
				<verse number="17">Учини милост слузи свом, да бих живео и чувао реч Твоју.</verse>
				<verse number="18">Отвори очи моје, да бих видео чудеса закона Твог;</verse>
				<verse number="19">Гост сам на земљи, немој сакрити од мене заповести своје.</verse>
				<verse number="20">Изнеможе душа моја желећи без престанка познати судове Твоје.</verse>
				<verse number="21">Ти си страшан проклетим охолицама, које застрањују од заповести Твојих.</verse>
				<verse number="22">Одврати од мене руг и срамоту, јер чувам откривења Твоја.</verse>
				<verse number="23">Седе кнезови и договарају се на мене; а слуга Твој размишља о наредбама Твојим.</verse>
				<verse number="24">Откривења су Твоја утеха моја, саветници моји.</verse>
				<verse number="25">Душа моја лежи у праху; оживи ме по речи својој.</verse>
				<verse number="26">Казујем путеве своје, и чујеш ме; научи ме наредбама својим.</verse>
				<verse number="27">Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима Твојим.</verse>
				<verse number="28">Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.</verse>
				<verse number="29">Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми.</verse>
				<verse number="30">Пут истини избрах, законе Твоје тражим.</verse>
				<verse number="31">Прионух за откривења Твоја, Господе; немој ме осрамотити.</verse>
				<verse number="32">Путем заповести Твојих трчим, јер си раширио срце моје.</verse>
				<verse number="33">Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га се држим до краја.</verse>
				<verse number="34">Уразуми ме, и држаћу се закона Твог, и чувати га свим срцем.</verse>
				<verse number="35">Постави ме на стазу заповести својих, јер ми је она омилела.</verse>
				<verse number="36">Привиј срце моје к откривењима својим, а не к лакомству.</verse>
				<verse number="37">Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.</verse>
				<verse number="38">Испуни слузи свом реч своју да Те се боји.</verse>
				<verse number="39">Уклони руг мој, ког се плашим; јер су судови Твоји благи.</verse>
				<verse number="40">Миле су ми заповести Твоје, правдом својом оживи ме.</verse>
				<verse number="41">Нека дође на ме милост Твоја, Господе, помоћ Твоја по речи Твојој.</verse>
				<verse number="42">И ја ћу одговорити ономе који ме ружи; јер се уздам у реч Твоју.</verse>
				<verse number="43">Немој узети никад од уста мојих речи истине, јер чекам судове Твоје.</verse>
				<verse number="44">И чуваћу закон Твој свагда, довека и без престанка.</verse>
				<verse number="45">Ходићу слободно, јер тражим заповести Твоје.</verse>
				<verse number="46">Говорићу о откривењима Твојим пред царевима, и нећу се стидети.</verse>
				<verse number="47">Тешићу се заповестима Твојим, које љубим.</verse>
				<verse number="48">Руке своје пружам к заповестима Твојим, које љубим, и размишљам о наредбама Твојим.</verse>
				<verse number="49">Опомени се речи своје к слузи свом, на коју си ми заповедио да се ослањам.</verse>
				<verse number="50">У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.</verse>
				<verse number="51">Охоли ми се ругају веома; али ја не одступам од закона Твог.</verse>
				<verse number="52">Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.</verse>
				<verse number="53">Гнев ме обузима на безбожнике, који остављају закон Твој.</verse>
				<verse number="54">Наредбе су Твоје песма моја у путничком стану мом.</verse>
				<verse number="55">Ноћу помињем име Твоје, Господе, и чувам закон Твој.</verse>
				<verse number="56">То је моје, да чувам заповести Твоје.</verse>
				<verse number="57">Део мој Ти си, Господе; наумио сам чувати речи Твоје.</verse>
				<verse number="58">Молим Ти се из свега срца, смилуј се на ме по речи својој.</verse>
				<verse number="59">Разматрам путеве своје, и обраћам ноге своје к откривењима Твојим.</verse>
				<verse number="60">Хитим, и не затежем се чувати заповести Твоје.</verse>
				<verse number="61">Мреже безбожничке опколише ме, али закон Твој не заборављам.</verse>
				<verse number="62">У по ноћи устајем да Те славим за праведне судове Твоје.</verse>
				<verse number="63">У заједници сам са свима који се Тебе боје и који чувају заповести Твоје.</verse>
				<verse number="64">Доброте је Твоје, Господе, пуна сва земља; наредбама својим научи ме.</verse>
				<verse number="65">Учинио си добро слузи свом, Господе, по речи својој.</verse>
				<verse number="66">Доброј мисли и знању научи ме, јер заповестима Твојим верујем.</verse>
				<verse number="67">Пре страдања свог лутах, а сад чувам реч Твоју.</verse>
				<verse number="68">Ти си добар, и добро чиниш; научи ме наредбама својим.</verse>
				<verse number="69">Охоли плету на мене лаж, али се ја свим срцем држим заповести Твојих.</verse>
				<verse number="70">Задригло је срце њихово као сало, а ја се тешим законом Твојим.</verse>
				<verse number="71">Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.</verse>
				<verse number="72">Милији ми је закон уста Твојих него хиљаде злата и сребра.</verse>
				<verse number="73">Руке Твоје створиле су ме и начиниле ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим.</verse>
				<verse number="74">Који се Тебе боје, видеће ме, и радоваће се што се уздам у Твоју реч.</verse>
				<verse number="75">Знам да су судови Твоји, Господе, праведни, и по правди ме караш.</verse>
				<verse number="76">Нека буде доброта Твоја утеха моја, као што си рекао слузи свом.</verse>
				<verse number="77">Нека дође к мени милосрђе Твоје, и оживим; јер је закон Твој утеха моја.</verse>
				<verse number="78">Нек се постиде охоли; јер ме без кривице оборише. Ја размишљам о заповестима Твојим.</verse>
				<verse number="79">Нек се обрате к мени који се Тебе боје, и који знају откривења Твоја.</verse>
				<verse number="80">Срце моје нека буде савршено у наредбама Твојим, да се не постидим.</verse>
				<verse number="81">Чезне душа моја за спасењем Твојим, реч Твоју чекам.</verse>
				<verse number="82">Чезну очи моје за речју Твојом; говорим: Кад ћеш ме утешити?</verse>
				<verse number="83">Постадох као мех у диму, али Твојих наредаба не заборавих.</verse>
				<verse number="84">Колико ће бити дана слуге Твог? Кад ћеш судити онима који ме гоне?</verse>
				<verse number="85">Охоли ископаше ми јаму насупрот закону Твом.</verse>
				<verse number="86">Све су заповести Твоје истина; без кривице ме гоне, помози ми.</verse>
				<verse number="87">Умало ме не убише на земљи, али ја не остављам заповести Твоје.</verse>
				<verse number="88">По милости својој оживи ме, и чуваћу откривења уста Твојих.</verse>
				<verse number="89">Довека је, Господе, реч Твоја утврђена на небесима,</verse>
				<verse number="90">Од колена до колена истина Твоја; Ти си поставио земљу, и стоји.</verse>
				<verse number="91">По Твојој наредби све стоји сад; јер све служи Теби.</verse>
				<verse number="92">Да није закон Твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.</verse>
				<verse number="93">Заповести Твоје нећу заборавити довека, јер ме њима оживљаваш.</verse>
				<verse number="94">Ја сам Твој, помози ми, јер тражим заповести Твоје.</verse>
				<verse number="95">Безбожници гледају да ме убију; а ја размишљам о Твојим откривењима.</verse>
				<verse number="96">Свему савршеном видех крај; али је заповест Твоја веома широка.</verse>
				<verse number="97">Како љубим закон твој! Сав дан мислим о њему.</verse>
				<verse number="98">Заповест Твоја чини ме мудријег од непријатеља мојих; јер је са мном увек.</verse>
				<verse number="99">Разумнији постах од свих учитеља својих; јер размишљам о Твојим откривењима.</verse>
				<verse number="100">Мудрији сам од стараца; јер заповести Твоје чувам.</verse>
				<verse number="101">Од сваког злог пута заустављам ноге своје, да бих чувао реч Твоју.</verse>
				<verse number="102">Од наредаба Твојих не одступам; јер си ме Ти научио.</verse>
				<verse number="103">Како су слатке језику мом речи Твоје, слађе од меда устима мојим!</verse>
				<verse number="104">Од заповести Твојих постадох разуман; тога ради мрзим на сваки пут лажни.</verse>
				<verse number="105">Реч је Твоја жижак нози мојој, и видело стази мојој.</verse>
				<verse number="106">Заклех се да ћу чувати наредбе правде Твоје, и извршићу.</verse>
				<verse number="107">Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.</verse>
				<verse number="108">Нека Ти буде угодна, Господе, добровољна жртва уста мојих, и судовима својим научи ме.</verse>
				<verse number="109">Душа је моја у руци мојој непрестано у невољи; али закон Твој не заборављам.</verse>
				<verse number="110">Безбожници су ми метнули замку; али од заповести Твојих не застраних.</verse>
				<verse number="111">Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.</verse>
				<verse number="112">Приволео сам срце своје да твори наредбе Твоје навек, до краја.</verse>
				<verse number="113">Који преступају закон, ја на њих мрзим, а закон Твој љубим.</verse>
				<verse number="114">Ти си заклон мој и штит мој; реч Твоју чекам.</verse>
				<verse number="115">Идите од мене, безаконици! И чуваћу заповести Бога свог.</verse>
				<verse number="116">Укрепи ме по речи својој и бићу жив, и немој ме осрамотити у надању мом.</verse>
				<verse number="117">Утврди ме, и спашћу се, и размишљаћу о наредбама Твојим без престанка.</verse>
				<verse number="118">Обараш све који одступају од наредаба Твојих; јер су помисли њихове лаж.</verse>
				<verse number="119">Као гар бацаш све безбожнике на земљи; тога ради омилеше ми откривења Твоја.</verse>
				<verse number="120">Дрхће од страха Твог тело моје, и судова Твојих бојим се.</verse>
				<verse number="121">Чиним суд и правду, не дај ме онима који ме гоне.</verse>
				<verse number="122">Одбрани слугу свог на добро Његово, да ми не чине силе охоли.</verse>
				<verse number="123">Очи моје чезну за спасењем Твојим и за речју правде Твоје.</verse>
				<verse number="124">Учини слузи свом по милости својој, и наредбама својим научи ме.</verse>
				<verse number="125">Ја сам слуга Твој; уразуми ме, и познаћу откривења Твоја.</verse>
				<verse number="126">Време је да Господ ради; оборише закон Твој.</verse>
				<verse number="127">Тога ради љубим заповести Твоје већма него злато и драго камење.</verse>
				<verse number="128">Тога ради заповести Твоје држим да су верне, на сваки пут лажни мрзим.</verse>
				<verse number="129">Дивна су откривења Твоја; зато их чува душа моја.</verse>
				<verse number="130">Речи Твоје кад се јаве, просветљују и уразумљују просте.</verse>
				<verse number="131">Отварам уста своја да одахнем, јер сам жедан заповести Твојих.</verse>
				<verse number="132">Погледај на ме и смилуј се на ме, као што радиш с онима који љубе име Твоје.</verse>
				<verse number="133">Утврди стопе моје у речи својој, и не дај никаквом безакоњу да овлада мном.</verse>
				<verse number="134">Избави ме од насиља људског, и чуваћу заповести Твоје.</verse>
				<verse number="135">Светлошћу лица свог обасјај слугу свог, и научи ме наредбама својим.</verse>
				<verse number="136">Очи моје лију потоке, зато што не чувају закон Твој.</verse>
				<verse number="137">Праведан си, Господе, и прави су судови Твоји.</verse>
				<verse number="138">Јавио си правду у откривењима својим, и истину целу.</verse>
				<verse number="139">Ревност моја једе ме, зато што моји непријатељи заборавише речи Твоје.</verse>
				<verse number="140">Реч је Твоја веома чиста, и слуга је Твој веома љуби.</verse>
				<verse number="141">Ја сам мален и поништен, али заповести Твоје не заборављам.</verse>
				<verse number="142">Правда је Твоја правда вечна, и закон Твој истина.</verse>
				<verse number="143">Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја.</verse>
				<verse number="144">Вечна је правда у откривењима Твојим; уразуми ме, и бићу жив.</verse>
				<verse number="145">Вичем из свега срца: Услиши ме, Господе; сачуваћу наредбе Твоје.</verse>
				<verse number="146">Призивам Те, помози ми; држаћу се откривења Твојих.</verse>
				<verse number="147">Претечем свануће, и вичем; реч Твоју чекам.</verse>
				<verse number="148">Претечу очи моје јутарњу стражу, да бих размишљао о речи Твојој.</verse>
				<verse number="149">Чуј глас мој по милости својој, Господе; по суду свом оживи ме.</verse>
				<verse number="150">Прикучују се који љубе безакоње; удаљили су се од закона Твог.</verse>
				<verse number="151">Ти си близу, Господе, и све су заповести Твоје истина.</verse>
				<verse number="152">Одавна знам за откривења Твоја, да си их поставио зававек.</verse>
				<verse number="153">Погледај невољу моју, и избави ме, јер не заборављам закон Твој.</verse>
				<verse number="154">Прими се ствари моје, и одбрани ме; по речи својој оживи ме.</verse>
				<verse number="155">Далеко је од безбожника спасење, јер се не држе наредаба Твојих.</verse>
				<verse number="156">Милосрђе је Твоје, Господе, велико; по правом суду свом оживи ме.</verse>
				<verse number="157">Много је противника мојих и непријатеља мојих; али ја не одступам од откривења Твојих.</verse>
				<verse number="158">Видим одметнике, и мрско ми је; јер не чувају речи Твоје.</verse>
				<verse number="159">Гледај, како љубим заповести Твоје, Господе, по милости својој оживи ме.</verse>
				<verse number="160">Основа је речи Твоје истина, и вечан је сваки суд правде Твоје.</verse>
				<verse number="161">Кнезови ме гоне низашта, али се срце моје боји речи Твоје.</verse>
				<verse number="162">Радујем се речи Твојој као онај који задобије велик плен.</verse>
				<verse number="163">Мрзим на лаж и гадим се на њу, љубим закон Твој.</verse>
				<verse number="164">Седам пута на дан хвалим Те за судове правде Твоје.</verse>
				<verse number="165">Велик мир имају они који љубе закон Твој, и у њих нема спотицања.</verse>
				<verse number="166">Чекам спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје извршујем.</verse>
				<verse number="167">Душа моја чува откривења Твоја, и ја их љубим веома.</verse>
				<verse number="168">Чувам заповести Твоје и откривења; јер су сви путеви моји пред Тобом.</verse>
				<verse number="169">Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.</verse>
				<verse number="170">Нека дође мољење моје преда Те! По речи својој избави ме.</verse>
				<verse number="171">Уста ће моја певати хвалу, кад ме научиш наредбама својим.</verse>
				<verse number="172">Језик ће мој казивати реч Твоју, јер су све заповести Твоје праведне.</verse>
				<verse number="173">Нека ми буде рука Твоја у помоћи; јер ми омилеше заповести Твоје;</verse>
				<verse number="174">Жедан сам спасења Твог, Господе, и закон је Твој утеха моја.</verse>
				<verse number="175">Нека живи душа моја и Тебе хвали, и судови Твоји нека ми помогну.</verse>
				<verse number="176">Зађох као овца изгубљена: тражи слугу свог; јер заповести Твоје не заборавих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="120">
				<verse number="1">Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.</verse>
				<verse number="2">Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.</verse>
				<verse number="3">Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?</verse>
				<verse number="4">Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.</verse>
				<verse number="5">Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.</verse>
				<verse number="6">Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.</verse>
				<verse number="7">Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="121">
				<verse number="1">Подижем очи своје ка горама; одакле ми долази помоћ?</verse>
				<verse number="2">Помоћ је мени од Господа, који је створио небо и земљу.</verse>
				<verse number="3">Неће дати да попузне нога твоја; не дремље чувар твој.</verse>
				<verse number="4">Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев.</verse>
				<verse number="5">Господ је чувар твој, Господ је сен твој, Он ти је с десне стране.</verse>
				<verse number="6">Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.</verse>
				<verse number="7">Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ.</verse>
				<verse number="8">Господ ће чувати улазак твој и излазак твој, одсад и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="122">
				<verse number="1">Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!</verse>
				<verse number="2">Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!</verse>
				<verse number="3">Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.</verse>
				<verse number="4">Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.</verse>
				<verse number="5">Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.</verse>
				<verse number="6">Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!</verse>
				<verse number="7">Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!</verse>
				<verse number="8">Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!</verse>
				<verse number="9">Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="123">
				<verse number="1">К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!</verse>
				<verse number="2">Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.</verse>
				<verse number="3">Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;</verse>
				<verse number="4">Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="124">
				<verse number="1">Да није био Господ с нама, нека рече Израиљ,</verse>
				<verse number="2">Да није био Господ с нама, кад људи усташе на нас,</verse>
				<verse number="3">Живе би нас прождрли, кад се распали гнев њихов на нас;</verse>
				<verse number="4">Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу;</verse>
				<verse number="5">Покрила би душу нашу силна вода.</verse>
				<verse number="6">Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховим да нас растржу!</verse>
				<verse number="7">Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде, и ми се избависмо.</verse>
				<verse number="8">Помоћ је наша у имену Господњем, који је створио небо и земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="125">
				<verse number="1">Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помеша се, остаје довека.</verse>
				<verse number="2">Око Јерусалима су горе, и Господ је око народа свог одсад и довека.</verse>
				<verse number="3">Јер неће остати скиптар безбожнички над делом праведничким, да не би праведници пружили руке своје на безакоње.</verse>
				<verse number="4">Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца.</verse>
				<verse number="5">А који сврћу на криве путе, отераће Господ с онима који чине безакоње. Мир Израиљу!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="126">
				<verse number="1">Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.</verse>
				<verse number="2">Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.</verse>
				<verse number="3">Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.</verse>
				<verse number="4">Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.</verse>
				<verse number="5">Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.</verse>
				<verse number="6">Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="127">
				<verse number="1">Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.</verse>
				<verse number="2">Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.</verse>
				<verse number="3">Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.</verse>
				<verse number="4">Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.</verse>
				<verse number="5">Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="128">
				<verse number="1">Благо свакоме, који се боји Господа, који ходи путевима Његовим!</verse>
				<verse number="2">Јер ће јести од трудова руку својих. Благо теби, и добро ти је.</verse>
				<verse number="3">Жена је твоја као родна лоза усред дома твог; синови твоји као гране маслинове око стола твог.</verse>
				<verse number="4">Гле, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.</verse>
				<verse number="5">Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш добро јерусалимско у све дане живота свог;</verse>
				<verse number="6">Видећеш синове у синова својих. Мир Израиљу!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="129">
				<verse number="1">Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,</verse>
				<verse number="2">Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.</verse>
				<verse number="3">На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.</verse>
				<verse number="4">Господ је праведан; исече конопце безбожничке.</verse>
				<verse number="5">Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.</verse>
				<verse number="6">Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,</verse>
				<verse number="7">Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;</verse>
				<verse number="8">И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."</verse>
			</chapter>
			<chapter number="130">
				<verse number="1">Из дубине вичем к Теби, Господе!</verse>
				<verse number="2">Господе! Чуј глас мој. Нека пазе уши Твоје на глас мољења мог.</verse>
				<verse number="3">Ако ћеш на безакоње гледати, Господе, Господе, ко ће остати?</verse>
				<verse number="4">Али је у Тебе праштање, да би Те се бојали.</verse>
				<verse number="5">Чекам Господа; чека душа моја; уздам се у реч Његову.</verse>
				<verse number="6">Душа моја чека Господа већма него страже јутарње, које страже јутром.</verse>
				<verse number="7">Нека чека Израиљ Господа; јер је у Господа милост, и велик је у Њега откуп.</verse>
				<verse number="8">И Он ће откупити Израиља од свих безакоња Његових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="131">
				<verse number="1">Господе! Не надима се срце моје, нити се узносе очи моје; нити идем на велико, ни на оно што је више од мене.</verse>
				<verse number="2">Смеран сам и кротак душом својом, као дете крај матере; као дете душа је моја у мени.</verse>
				<verse number="3">Нек се узда Израиљ у Господа одсад и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="132">
				<verse number="1">Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,</verse>
				<verse number="2">Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:</verse>
				<verse number="3">"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;</verse>
				<verse number="4">Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;</verse>
				<verse number="5">Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."</verse>
				<verse number="6">Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.</verse>
				<verse number="7">Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.</verse>
				<verse number="8">Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.</verse>
				<verse number="9">Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.</verse>
				<verse number="10">Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.</verse>
				<verse number="11">Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.</verse>
				<verse number="12">Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.</verse>
				<verse number="13">Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.</verse>
				<verse number="14">Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.</verse>
				<verse number="15">Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.</verse>
				<verse number="16">Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.</verse>
				<verse number="17">Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.</verse>
				<verse number="18">Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="133">
				<verse number="1">Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно!</verse>
				<verse number="2">Као добро уље на глави, које се стаче на браду, браду Аронову, које се стаче на скут од хаљине његове;</verse>
				<verse number="3">Као роса на Ермону, која силази на горе сионске; јер је онде утврдио Господ благослов и живот довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="134">
				<verse number="1">Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње, које стојите у дому Господњем ноћу.</verse>
				<verse number="2">Подигните руке своје к светињи, и благосиљајте Господа.</verse>
				<verse number="3">Благословиће те са Сиона Господ, који је створио небо и земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="135">
				<verse number="1">Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,</verse>
				<verse number="2">Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег.</verse>
				<verse number="3">Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко.</verse>
				<verse number="4">Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.</verse>
				<verse number="5">Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.</verse>
				<verse number="6">Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.</verse>
				<verse number="7">Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.</verse>
				<verse number="8">Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета.</verse>
				<verse number="9">Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим.</verse>
				<verse number="10">Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:</verse>
				<verse number="11">Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска;</verse>
				<verse number="12">И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.</verse>
				<verse number="13">Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.</verse>
				<verse number="14">Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се.</verse>
				<verse number="15">Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;</verse>
				<verse number="16">Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;</verse>
				<verse number="17">Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.</verse>
				<verse number="18">Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.</verse>
				<verse number="19">Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;</verse>
				<verse number="20">Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.</verse>
				<verse number="21">Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="136">
				<verse number="1">Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="2">Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова.</verse>
				<verse number="3">Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="4">Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="5">Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="6">Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="7">Створио велика видела; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="8">Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="9">Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="10">Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="11">Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="12">Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="13">Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="14">И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="15">А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="16">Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="17">Поби цареве велике; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="18">И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="19">Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="20">И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="21">И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="22">У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="23">Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="24">И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="25">Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова;</verse>
				<verse number="26">Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="137">
				<verse number="1">На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.</verse>
				<verse number="2">О врбама сред њега вешасмо харфе своје.</verse>
				<verse number="3">Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."</verse>
				<verse number="4">Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?</verse>
				<verse number="5">Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.</verse>
				<verse number="6">Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.</verse>
				<verse number="7">Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.</verse>
				<verse number="8">Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!</verse>
				<verse number="9">Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="138">
				<verse number="1">Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.</verse>
				<verse number="2">Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.</verse>
				<verse number="3">У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.</verse>
				<verse number="4">Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;</verse>
				<verse number="5">И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.</verse>
				<verse number="6">Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.</verse>
				<verse number="7">Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.</verse>
				<verse number="8">Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="139">
				<verse number="1">Господе! Ти ме кушаш и знаш.</verse>
				<verse number="2">Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;</verse>
				<verse number="3">Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.</verse>
				<verse number="4">Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.</verse>
				<verse number="5">Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.</verse>
				<verse number="6">Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.</verse>
				<verse number="7">Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?</verse>
				<verse number="8">Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.</verse>
				<verse number="9">Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:</verse>
				<verse number="10">И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.</verse>
				<verse number="11">Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.</verse>
				<verse number="12">Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.</verse>
				<verse number="13">Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.</verse>
				<verse number="14">Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.</verse>
				<verse number="15">Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.</verse>
				<verse number="16">Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.</verse>
				<verse number="17">Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!</verse>
				<verse number="18">Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.</verse>
				<verse number="19">Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.</verse>
				<verse number="20">Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.</verse>
				<verse number="21">Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?</verse>
				<verse number="22">Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.</verse>
				<verse number="23">Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.</verse>
				<verse number="24">И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="140">
				<verse number="1">Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника,</verse>
				<verse number="2">Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;</verse>
				<verse number="3">Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим.</verse>
				<verse number="4">Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.</verse>
				<verse number="5">Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.</verse>
				<verse number="6">Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог.</verse>
				<verse number="7">Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!</verse>
				<verse number="8">Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.</verse>
				<verse number="9">Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих.</verse>
				<verse number="10">Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану.</verse>
				<verse number="11">Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао.</verse>
				<verse number="12">Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.</verse>
				<verse number="13">Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="141">
				<verse number="1">Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.</verse>
				<verse number="2">Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.</verse>
				<verse number="3">Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.</verse>
				<verse number="4">Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.</verse>
				<verse number="5">Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.</verse>
				<verse number="6">Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.</verse>
				<verse number="7">Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.</verse>
				<verse number="8">Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.</verse>
				<verse number="9">Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.</verse>
				<verse number="10">Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="142">
				<verse number="1">Гласом својим ка Господу вичем, гласом својим Господу се молим.</verse>
				<verse number="2">Изливам пред Њим мољење своје, тугу своју пред Њим казујем,</verse>
				<verse number="3">Кад изнемогне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.</verse>
				<verse number="4">Погледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.</verse>
				<verse number="5">Вичем к Теби, Господе; велим: Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих.</verse>
				<verse number="6">Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од оних који ме гоне, јер су јачи од мене.</verse>
				<verse number="7">Изведи из тамнице душу моју, да славим име Твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="143">
				<verse number="1">Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.</verse>
				<verse number="2">И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.</verse>
				<verse number="3">Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.</verse>
				<verse number="4">Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.</verse>
				<verse number="5">Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.</verse>
				<verse number="6">Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.</verse>
				<verse number="7">Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.</verse>
				<verse number="8">Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.</verse>
				<verse number="9">Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.</verse>
				<verse number="10">Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.</verse>
				<verse number="11">Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.</verse>
				<verse number="12">И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="144">
				<verse number="1">Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,</verse>
				<verse number="2">Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.</verse>
				<verse number="3">Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?</verse>
				<verse number="4">Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.</verse>
				<verse number="5">Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.</verse>
				<verse number="6">Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.</verse>
				<verse number="7">Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,</verse>
				<verse number="8">Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.</verse>
				<verse number="9">Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,</verse>
				<verse number="10">Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.</verse>
				<verse number="11">Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.</verse>
				<verse number="12">Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;</verse>
				<verse number="13">Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.</verse>
				<verse number="14">Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.</verse>
				<verse number="15">Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="145">
				<verse number="1">Узвишаваћу Те, Боже мој, царе мој, благосиљаћу име Твоје од века до века.</verse>
				<verse number="2">Сваки ћу Те дан благосиљати, и хвалићу име Твоје довека и без престанка.</verse>
				<verse number="3">Велик је Господ, и ваља Га славити, и величанство Његово не може се досегнути.</verse>
				<verse number="4">Од колена до колена хвалиће дела Твоја, и силу Твоју казивати.</verse>
				<verse number="5">О високој слави Твог величанства, и о дивним делима Твојим размишљам.</verse>
				<verse number="6">Приповедаће силу чудеса Твојих, и ја ћу величанство Твоје казивати.</verse>
				<verse number="7">Хвалиће велику доброту Твоју и правду Твоју певаће.</verse>
				<verse number="8">Податљив је и милосрдан Господ, дуго трпи и велике је милости.</verse>
				<verse number="9">Добар је Господ према свима, и жалостив на сва дела своја.</verse>
				<verse number="10">Нека Те славе, Господе, сва дела Твоја, и свеци Твоји нека Те благосиљају.</verse>
				<verse number="11">Нека казују славу царства Твог, и силу Твоју приповедају.</verse>
				<verse number="12">Да би јавили синовима људским силу Твоју, и високу славу царства Твог.</verse>
				<verse number="13">Царство је Твоје царство свих векова, и влада Твоја на сва колена.</verse>
				<verse number="14">Господ прихвата све који падају, и исправља све погнуте.</verse>
				<verse number="15">Очи су свих к Теби управљене, и Ти им дајеш храну на време;</verse>
				<verse number="16">Отвараш руку своју, и ситиш свашта живо по жељи.</verse>
				<verse number="17">Праведан је Господ у свим путевима својим, и свет у свим делима својим.</verse>
				<verse number="18">Господ је близу свих који Га призивају, свих, који Га призивају у истини.</verse>
				<verse number="19">Жељу испуња онима који Га се боје, тужњаву њихову чује, и помаже им.</verse>
				<verse number="20">Чува Господ све који Га љубе, а безбожнике све ће истребити.</verse>
				<verse number="21">Хвалу Господу нека говоре уста моја, и нека благосиља свако тело свето име Његово увек и без престанка.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="146">
				<verse number="1">Хвали, душо моја, Господа.</verse>
				<verse number="2">Хвалићу Господа за живота свог, певаћу Богу свом док ме је год.</verse>
				<verse number="3">Не уздајте се у кнезове, у сина човечијег, у ког нема помоћи.</verse>
				<verse number="4">Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.</verse>
				<verse number="5">Благо ономе, коме је помоћник Бог Јаковљев, коме је надање у Господу, Богу његовом,</verse>
				<verse number="6">Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима; који држи веру увек,</verse>
				<verse number="7">Чини суд онима којима се чини криво; даје храну гладнима. Господ дреши свезане,</verse>
				<verse number="8">Господ отвара очи слепцима, подиже оборене, Господ љуби праведнике.</verse>
				<verse number="9">Господ чува дошљаке, помаже сироти и удовици; а пут безбожнички превраћа.</verse>
				<verse number="10">Господ је цар довека, Бог твој, Сионе, од колена до колена. Алилуја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="147">
				<verse number="1">Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.</verse>
				<verse number="2">Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;</verse>
				<verse number="3">Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;</verse>
				<verse number="4">Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.</verse>
				<verse number="5">Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.</verse>
				<verse number="6">Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.</verse>
				<verse number="7">Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.</verse>
				<verse number="8">Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;</verse>
				<verse number="9">Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.</verse>
				<verse number="10">Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.</verse>
				<verse number="11">Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.</verse>
				<verse number="12">Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!</verse>
				<verse number="13">Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.</verse>
				<verse number="14">Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.</verse>
				<verse number="15">Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.</verse>
				<verse number="16">Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.</verse>
				<verse number="17">Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?</verse>
				<verse number="18">Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.</verse>
				<verse number="19">Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.</verse>
				<verse number="20">Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="148">
				<verse number="1">Хвалите Господа на небесима, хвалите Га на висини.</verse>
				<verse number="2">Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га, све војске Његове!</verse>
				<verse number="3">Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне!</verse>
				<verse number="4">Хвалите Га, небеса над небесима и водо над небесима!</verse>
				<verse number="5">Нека хвале име Господње, јер Он заповеди и створише се.</verse>
				<verse number="6">Постави их засвагда и зававек, даде наредбу, која неће проћи.</verse>
				<verse number="7">Хвалите Господа на земљи, велике рибе и све бездане;</verse>
				<verse number="8">Огањ и град, снег и магла, ветар силни, који извршује реч Његову.</verse>
				<verse number="9">Горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,</verse>
				<verse number="10">Звери и сва стока, бубине и птице крилате,</verse>
				<verse number="11">Цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,</verse>
				<verse number="12">Момци и девојке, старци и деца</verse>
				<verse number="13">Нека хвале име Господње; јер је само Његово име узвишено, слава Његова на земљи и на небу.</verse>
				<verse number="14">Он је узвисио рог народа свог, славу свих светаца својих, синова Израиљевих, народа који је близу Њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="149">
				<verse number="1">Појте Господу песму нову; хвала да Му је на сабору светих.</verse>
				<verse number="2">Нека се весели Израиљ о Створитељу свом, синови сионски нек се радују о цару свом.</verse>
				<verse number="3">Нека хвале име Његово покликујући, у бубањ и гусле нека Му ударају.</verse>
				<verse number="4">Јер је мио Господу народ Његов, украшава смерне спасавајући их.</verse>
				<verse number="5">Нек се веселе свеци у слави, и нек се радују на постељама својим.</verse>
				<verse number="6">Слава је Божија у устима њиховим, и мач с обе стране оштар у руци њиховој,</verse>
				<verse number="7">Да се освете народима, и покарају племена;</verse>
				<verse number="8">Да свежу цареве њихове у ланце, и властелу њихову у окове гвоздене,</verse>
				<verse number="9">И изврше на њима написани суд. Ова је част свима свецима Његовим. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="150">
				<verse number="1">Хвалите Бога у светињи Његовој, хвалите Га на тврђи славе Његове.</verse>
				<verse number="2">Хвалите Га према сили Његовој, хвалите Га према високом величанству Његовом.</verse>
				<verse number="3">Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле.</verse>
				<verse number="4">Хвалите Га с бубњем и весељем, хвалите Га уз жице и орган.</verse>
				<verse number="5">Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале громовне.</verse>
				<verse number="6">Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="20">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,</verse>
				<verse number="2">Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,</verse>
				<verse number="3">Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,</verse>
				<verse number="4">Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.</verse>
				<verse number="5">Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,</verse>
				<verse number="6">Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.</verse>
				<verse number="7">Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.</verse>
				<verse number="8">Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.</verse>
				<verse number="9">Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.</verse>
				<verse number="10">Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;</verse>
				<verse number="11">Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;</verse>
				<verse number="12">Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;</verse>
				<verse number="13">Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;</verse>
				<verse number="14">Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;</verse>
				<verse number="15">Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.</verse>
				<verse number="16">Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.</verse>
				<verse number="17">Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;</verse>
				<verse number="18">А они вребају своју крв и заседају својој души.</verse>
				<verse number="19">Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.</verse>
				<verse number="20">Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;</verse>
				<verse number="21">У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;</verse>
				<verse number="22">Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?</verse>
				<verse number="23">Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.</verse>
				<verse number="24">Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,</verse>
				<verse number="25">Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;</verse>
				<verse number="26">Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;</verse>
				<verse number="27">Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.</verse>
				<verse number="28">Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.</verse>
				<verse number="29">Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;</verse>
				<verse number="30">Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.</verse>
				<verse number="31">Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.</verse>
				<verse number="32">Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.</verse>
				<verse number="33">Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,</verse>
				<verse number="2">Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,</verse>
				<verse number="3">Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,</verse>
				<verse number="4">Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;</verse>
				<verse number="5">Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.</verse>
				<verse number="6">Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.</verse>
				<verse number="7">Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,</verse>
				<verse number="8">Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.</verse>
				<verse number="9">Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.</verse>
				<verse number="10">Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,</verse>
				<verse number="11">Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,</verse>
				<verse number="12">Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,</verse>
				<verse number="13">Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,</verse>
				<verse number="14">Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;</verse>
				<verse number="15">Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;</verse>
				<verse number="16">Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,</verse>
				<verse number="17">Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.</verse>
				<verse number="18">Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.</verse>
				<verse number="19">Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.</verse>
				<verse number="20">Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.</verse>
				<verse number="21">Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.</verse>
				<verse number="22">А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.</verse>
				<verse number="2">Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.</verse>
				<verse number="3">Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.</verse>
				<verse number="4">Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.</verse>
				<verse number="5">Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.</verse>
				<verse number="6">На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.</verse>
				<verse number="7">Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.</verse>
				<verse number="8">То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.</verse>
				<verse number="9">Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;</verse>
				<verse number="10">И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.</verse>
				<verse number="11">Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.</verse>
				<verse number="12">Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.</verse>
				<verse number="13">Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.</verse>
				<verse number="14">Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.</verse>
				<verse number="15">Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.</verse>
				<verse number="16">Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.</verse>
				<verse number="17">Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.</verse>
				<verse number="18">Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.</verse>
				<verse number="19">Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.</verse>
				<verse number="20">Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.</verse>
				<verse number="21">Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;</verse>
				<verse number="22">И биће живот души твојој и накит грлу твом.</verse>
				<verse number="23">Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.</verse>
				<verse number="24">Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.</verse>
				<verse number="25">Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.</verse>
				<verse number="26">Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.</verse>
				<verse number="27">Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.</verse>
				<verse number="28">Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.</verse>
				<verse number="29">Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.</verse>
				<verse number="30">Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.</verse>
				<verse number="31">Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.</verse>
				<verse number="32">Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.</verse>
				<verse number="33">Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.</verse>
				<verse number="34">Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.</verse>
				<verse number="35">Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.</verse>
				<verse number="2">Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.</verse>
				<verse number="3">Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,</verse>
				<verse number="4">Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.</verse>
				<verse number="5">Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.</verse>
				<verse number="6">Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.</verse>
				<verse number="7">Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.</verse>
				<verse number="8">Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.</verse>
				<verse number="9">Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.</verse>
				<verse number="10">Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.</verse>
				<verse number="11">Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.</verse>
				<verse number="12">Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.</verse>
				<verse number="13">Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.</verse>
				<verse number="14">Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.</verse>
				<verse number="15">Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.</verse>
				<verse number="16">Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.</verse>
				<verse number="17">Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.</verse>
				<verse number="18">А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.</verse>
				<verse number="19">А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.</verse>
				<verse number="20">Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.</verse>
				<verse number="21">Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.</verse>
				<verse number="22">Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.</verse>
				<verse number="23">Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.</verse>
				<verse number="24">Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.</verse>
				<verse number="25">Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.</verse>
				<verse number="26">Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.</verse>
				<verse number="27">Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,</verse>
				<verse number="2">Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.</verse>
				<verse number="3">Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;</verse>
				<verse number="4">Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.</verse>
				<verse number="5">Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.</verse>
				<verse number="6">Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.</verse>
				<verse number="7">Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.</verse>
				<verse number="8">Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,</verse>
				<verse number="9">Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,</verse>
				<verse number="10">Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,</verse>
				<verse number="11">И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,</verse>
				<verse number="12">И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!</verse>
				<verse number="13">И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!</verse>
				<verse number="14">Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.</verse>
				<verse number="15">Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.</verse>
				<verse number="16">Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.</verse>
				<verse number="17">Имај их сам за се, а не туђин с тобом.</verse>
				<verse number="18">Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;</verse>
				<verse number="19">Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.</verse>
				<verse number="20">А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,</verse>
				<verse number="21">Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?</verse>
				<verse number="22">Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;</verse>
				<verse number="23">Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,</verse>
				<verse number="2">Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.</verse>
				<verse number="3">Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.</verse>
				<verse number="4">Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.</verse>
				<verse number="5">Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.</verse>
				<verse number="6">Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.</verse>
				<verse number="7">Нема вођу ни управитеља ни господара;</verse>
				<verse number="8">И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.</verse>
				<verse number="9">Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?</verse>
				<verse number="10">Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,</verse>
				<verse number="11">У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.</verse>
				<verse number="12">Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;</verse>
				<verse number="13">Намигује очима, говори ногама, показује прстима;</verse>
				<verse number="14">Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.</verse>
				<verse number="15">Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.</verse>
				<verse number="16">На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:</verse>
				<verse number="17">Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,</verse>
				<verse number="18">Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,</verse>
				<verse number="19">Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.</verse>
				<verse number="20">Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.</verse>
				<verse number="21">Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.</verse>
				<verse number="22">Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;</verse>
				<verse number="23">Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;</verse>
				<verse number="24">Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.</verse>
				<verse number="25">Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.</verse>
				<verse number="26">Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.</verse>
				<verse number="27">Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?</verse>
				<verse number="28">Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?</verse>
				<verse number="29">Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.</verse>
				<verse number="30">Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;</verse>
				<verse number="31">Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.</verse>
				<verse number="32">Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;</verse>
				<verse number="33">Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.</verse>
				<verse number="34">Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;</verse>
				<verse number="35">Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.</verse>
				<verse number="2">Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.</verse>
				<verse number="3">Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.</verse>
				<verse number="4">Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,</verse>
				<verse number="5">Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.</verse>
				<verse number="6">Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,</verse>
				<verse number="7">И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,</verse>
				<verse number="8">Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,</verse>
				<verse number="9">У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;</verse>
				<verse number="10">А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,</verse>
				<verse number="11">Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,</verse>
				<verse number="12">Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.</verse>
				<verse number="13">И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:</verse>
				<verse number="14">Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;</verse>
				<verse number="15">Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.</verse>
				<verse number="16">Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.</verse>
				<verse number="17">Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.</verse>
				<verse number="18">Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.</verse>
				<verse number="19">Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,</verse>
				<verse number="20">Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.</verse>
				<verse number="21">Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.</verse>
				<verse number="22">Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,</verse>
				<verse number="23">Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.</verse>
				<verse number="24">Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.</verse>
				<verse number="25">Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.</verse>
				<verse number="26">Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.</verse>
				<verse number="27">Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?</verse>
				<verse number="2">Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,</verse>
				<verse number="3">Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:</verse>
				<verse number="4">Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.</verse>
				<verse number="5">Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.</verse>
				<verse number="6">Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.</verse>
				<verse number="7">Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.</verse>
				<verse number="8">Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.</verse>
				<verse number="9">Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.</verse>
				<verse number="10">Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.</verse>
				<verse number="11">Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.</verse>
				<verse number="12">Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.</verse>
				<verse number="13">Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.</verse>
				<verse number="14">Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.</verse>
				<verse number="15">Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.</verse>
				<verse number="16">Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.</verse>
				<verse number="17">Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.</verse>
				<verse number="18">У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.</verse>
				<verse number="19">Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.</verse>
				<verse number="20">Путем праведним ходим, посред стаза правице,</verse>
				<verse number="21">Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.</verse>
				<verse number="22">Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.</verse>
				<verse number="23">Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.</verse>
				<verse number="24">Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.</verse>
				<verse number="25">Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;</verse>
				<verse number="26">Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;</verse>
				<verse number="27">Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.</verse>
				<verse number="28">Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;</verse>
				<verse number="29">Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;</verse>
				<verse number="30">Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;</verse>
				<verse number="31">Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.</verse>
				<verse number="32">Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.</verse>
				<verse number="33">Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.</verse>
				<verse number="34">Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.</verse>
				<verse number="35">Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.</verse>
				<verse number="36">А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;</verse>
				<verse number="2">Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.</verse>
				<verse number="3">Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:</verse>
				<verse number="4">Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:</verse>
				<verse number="5">Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.</verse>
				<verse number="6">Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.</verse>
				<verse number="7">Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.</verse>
				<verse number="8">Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.</verse>
				<verse number="9">Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.</verse>
				<verse number="10">Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.</verse>
				<verse number="11">Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.</verse>
				<verse number="12">Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.</verse>
				<verse number="13">Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;</verse>
				<verse number="14">И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,</verse>
				<verse number="15">Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:</verse>
				<verse number="16">Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:</verse>
				<verse number="17">Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.</verse>
				<verse number="18">А он не зна да су онде мртваци и у дубоком гробу да су званице њене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.</verse>
				<verse number="2">Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.</verse>
				<verse number="3">Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.</verse>
				<verse number="4">Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.</verse>
				<verse number="5">Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.</verse>
				<verse number="6">Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.</verse>
				<verse number="7">Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.</verse>
				<verse number="8">Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.</verse>
				<verse number="9">Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.</verse>
				<verse number="10">Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.</verse>
				<verse number="11">Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.</verse>
				<verse number="12">Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.</verse>
				<verse number="13">На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.</verse>
				<verse number="14">Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.</verse>
				<verse number="15">Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.</verse>
				<verse number="16">Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.</verse>
				<verse number="17">Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.</verse>
				<verse number="18">Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.</verse>
				<verse number="19">У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.</verse>
				<verse number="20">Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.</verse>
				<verse number="21">Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.</verse>
				<verse number="22">Благослов Господњи обогаћава а без муке.</verse>
				<verse number="23">Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.</verse>
				<verse number="24">Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.</verse>
				<verse number="25">Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.</verse>
				<verse number="26">Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.</verse>
				<verse number="27">Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.</verse>
				<verse number="28">Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.</verse>
				<verse number="29">Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.</verse>
				<verse number="30">Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.</verse>
				<verse number="31">Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.</verse>
				<verse number="32">Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.</verse>
				<verse number="2">Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.</verse>
				<verse number="3">Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.</verse>
				<verse number="4">Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.</verse>
				<verse number="5">Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.</verse>
				<verse number="6">Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.</verse>
				<verse number="7">Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.</verse>
				<verse number="8">Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.</verse>
				<verse number="9">Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.</verse>
				<verse number="10">Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.</verse>
				<verse number="11">Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.</verse>
				<verse number="12">Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.</verse>
				<verse number="13">Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.</verse>
				<verse number="14">Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.</verse>
				<verse number="15">Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.</verse>
				<verse number="16">Жена мила добија част, а силни добијају богатство.</verse>
				<verse number="17">Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.</verse>
				<verse number="18">Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.</verse>
				<verse number="19">Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.</verse>
				<verse number="20">Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.</verse>
				<verse number="21">Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.</verse>
				<verse number="22">Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.</verse>
				<verse number="23">Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.</verse>
				<verse number="24">Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.</verse>
				<verse number="25">Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.</verse>
				<verse number="26">Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.</verse>
				<verse number="27">Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.</verse>
				<verse number="28">Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.</verse>
				<verse number="29">Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.</verse>
				<verse number="30">Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.</verse>
				<verse number="31">Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.</verse>
				<verse number="2">Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.</verse>
				<verse number="3">Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.</verse>
				<verse number="4">Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.</verse>
				<verse number="5">Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.</verse>
				<verse number="6">Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.</verse>
				<verse number="7">Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.</verse>
				<verse number="8">Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.</verse>
				<verse number="9">Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.</verse>
				<verse number="10">Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.</verse>
				<verse number="11">Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.</verse>
				<verse number="12">Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.</verse>
				<verse number="13">Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.</verse>
				<verse number="14">Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.</verse>
				<verse number="15">Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.</verse>
				<verse number="16">Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.</verse>
				<verse number="17">Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.</verse>
				<verse number="18">Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.</verse>
				<verse number="19">Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.</verse>
				<verse number="20">Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.</verse>
				<verse number="21">Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.</verse>
				<verse number="22">Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.</verse>
				<verse number="23">Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.</verse>
				<verse number="24">Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.</verse>
				<verse number="25">Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.</verse>
				<verse number="26">Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.</verse>
				<verse number="27">Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.</verse>
				<verse number="28">На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.</verse>
				<verse number="2">Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.</verse>
				<verse number="3">Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.</verse>
				<verse number="4">Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.</verse>
				<verse number="5">На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.</verse>
				<verse number="6">Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.</verse>
				<verse number="7">Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.</verse>
				<verse number="8">Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.</verse>
				<verse number="9">Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.</verse>
				<verse number="10">Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.</verse>
				<verse number="11">Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.</verse>
				<verse number="12">Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.</verse>
				<verse number="13">Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.</verse>
				<verse number="14">Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.</verse>
				<verse number="15">Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.</verse>
				<verse number="16">Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.</verse>
				<verse number="17">Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.</verse>
				<verse number="18">Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.</verse>
				<verse number="19">Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.</verse>
				<verse number="20">Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.</verse>
				<verse number="21">Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.</verse>
				<verse number="22">Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.</verse>
				<verse number="23">Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.</verse>
				<verse number="24">Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.</verse>
				<verse number="25">Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.</verse>
				<verse number="2">Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.</verse>
				<verse number="3">У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.</verse>
				<verse number="4">Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.</verse>
				<verse number="5">Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.</verse>
				<verse number="6">Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.</verse>
				<verse number="7">Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.</verse>
				<verse number="8">Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.</verse>
				<verse number="9">Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.</verse>
				<verse number="10">Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.</verse>
				<verse number="11">Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.</verse>
				<verse number="12">Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.</verse>
				<verse number="13">И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.</verse>
				<verse number="14">Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.</verse>
				<verse number="15">Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.</verse>
				<verse number="16">Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.</verse>
				<verse number="17">Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.</verse>
				<verse number="18">Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.</verse>
				<verse number="19">Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.</verse>
				<verse number="20">Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.</verse>
				<verse number="21">Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.</verse>
				<verse number="22">Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.</verse>
				<verse number="23">У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.</verse>
				<verse number="24">Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.</verse>
				<verse number="25">Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.</verse>
				<verse number="26">У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.</verse>
				<verse number="27">Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.</verse>
				<verse number="28">У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.</verse>
				<verse number="29">Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.</verse>
				<verse number="30">Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.</verse>
				<verse number="31">Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.</verse>
				<verse number="32">За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.</verse>
				<verse number="33">Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.</verse>
				<verse number="34">Правда подиже народ, а грех је срамота народима.</verse>
				<verse number="35">Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.</verse>
				<verse number="2">Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.</verse>
				<verse number="3">Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.</verse>
				<verse number="4">Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.</verse>
				<verse number="5">Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.</verse>
				<verse number="6">У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.</verse>
				<verse number="7">Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.</verse>
				<verse number="8">Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.</verse>
				<verse number="9">Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.</verse>
				<verse number="10">Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.</verse>
				<verse number="11">Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.</verse>
				<verse number="12">Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.</verse>
				<verse number="13">Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.</verse>
				<verse number="14">Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.</verse>
				<verse number="15">Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.</verse>
				<verse number="16">Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.</verse>
				<verse number="17">Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.</verse>
				<verse number="18">Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.</verse>
				<verse number="19">Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.</verse>
				<verse number="20">Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.</verse>
				<verse number="21">Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.</verse>
				<verse number="22">Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.</verse>
				<verse number="23">Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!</verse>
				<verse number="24">Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.</verse>
				<verse number="25">Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.</verse>
				<verse number="26">Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.</verse>
				<verse number="27">Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.</verse>
				<verse number="28">Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.</verse>
				<verse number="29">Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.</verse>
				<verse number="30">Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.</verse>
				<verse number="31">Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.</verse>
				<verse number="32">Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.</verse>
				<verse number="33">Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.</verse>
				<verse number="2">Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.</verse>
				<verse number="3">Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.</verse>
				<verse number="4">Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.</verse>
				<verse number="5">Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.</verse>
				<verse number="6">Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.</verse>
				<verse number="7">Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.</verse>
				<verse number="8">Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.</verse>
				<verse number="9">Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.</verse>
				<verse number="10">Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.</verse>
				<verse number="11">Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.</verse>
				<verse number="12">Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.</verse>
				<verse number="13">Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.</verse>
				<verse number="14">Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.</verse>
				<verse number="15">У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.</verse>
				<verse number="16">Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!</verse>
				<verse number="17">Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.</verse>
				<verse number="18">Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.</verse>
				<verse number="19">Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.</verse>
				<verse number="20">Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.</verse>
				<verse number="21">Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.</verse>
				<verse number="22">Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.</verse>
				<verse number="23">Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.</verse>
				<verse number="24">Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.</verse>
				<verse number="25">Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.</verse>
				<verse number="26">Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.</verse>
				<verse number="27">Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.</verse>
				<verse number="28">Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.</verse>
				<verse number="29">Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;</verse>
				<verse number="30">Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.</verse>
				<verse number="31">Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.</verse>
				<verse number="32">Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.</verse>
				<verse number="33">Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.</verse>
				<verse number="2">Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.</verse>
				<verse number="3">Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.</verse>
				<verse number="4">Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.</verse>
				<verse number="5">Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.</verse>
				<verse number="6">Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.</verse>
				<verse number="7">Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.</verse>
				<verse number="8">Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.</verse>
				<verse number="9">Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.</verse>
				<verse number="10">Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.</verse>
				<verse number="11">Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.</verse>
				<verse number="12">Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.</verse>
				<verse number="13">Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.</verse>
				<verse number="14">Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.</verse>
				<verse number="15">Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.</verse>
				<verse number="16">На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?</verse>
				<verse number="17">У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.</verse>
				<verse number="18">Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.</verse>
				<verse number="19">Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.</verse>
				<verse number="20">Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.</verse>
				<verse number="21">Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.</verse>
				<verse number="22">Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.</verse>
				<verse number="23">Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.</verse>
				<verse number="24">Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.</verse>
				<verse number="25">Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.</verse>
				<verse number="26">Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.</verse>
				<verse number="27">Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.</verse>
				<verse number="28">И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.</verse>
				<verse number="2">Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.</verse>
				<verse number="3">Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.</verse>
				<verse number="4">Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.</verse>
				<verse number="5">Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.</verse>
				<verse number="6">Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.</verse>
				<verse number="7">Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.</verse>
				<verse number="8">Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.</verse>
				<verse number="9">И ко је немаран у послу свом брат је распикући.</verse>
				<verse number="10">Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.</verse>
				<verse number="11">Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.</verse>
				<verse number="12">Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.</verse>
				<verse number="13">Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.</verse>
				<verse number="14">Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?</verse>
				<verse number="15">Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.</verse>
				<verse number="16">Дар човеку шири место и води га пред властеље.</verse>
				<verse number="17">Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.</verse>
				<verse number="18">Распре прекида жреб, и између силних расуђује.</verse>
				<verse number="19">Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.</verse>
				<verse number="20">Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.</verse>
				<verse number="21">Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.</verse>
				<verse number="22">Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.</verse>
				<verse number="23">Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.</verse>
				<verse number="24">Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.</verse>
				<verse number="2">Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.</verse>
				<verse number="3">Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.</verse>
				<verse number="4">Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.</verse>
				<verse number="5">Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.</verse>
				<verse number="6">Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.</verse>
				<verse number="7">На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.</verse>
				<verse number="8">Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.</verse>
				<verse number="9">Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.</verse>
				<verse number="10">Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.</verse>
				<verse number="11">Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.</verse>
				<verse number="12">Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.</verse>
				<verse number="13">Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.</verse>
				<verse number="14">Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.</verse>
				<verse number="15">Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.</verse>
				<verse number="16">Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.</verse>
				<verse number="17">Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.</verse>
				<verse number="18">Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.</verse>
				<verse number="19">Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.</verse>
				<verse number="20">Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.</verse>
				<verse number="21">Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.</verse>
				<verse number="22">Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.</verse>
				<verse number="23">Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.</verse>
				<verse number="24">Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.</verse>
				<verse number="25">Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.</verse>
				<verse number="26">Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.</verse>
				<verse number="27">Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.</verse>
				<verse number="28">Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.</verse>
				<verse number="29">Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.</verse>
				<verse number="2">Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.</verse>
				<verse number="3">Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.</verse>
				<verse number="4">Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.</verse>
				<verse number="5">Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.</verse>
				<verse number="6">Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?</verse>
				<verse number="7">Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!</verse>
				<verse number="8">Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.</verse>
				<verse number="9">Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?</verse>
				<verse number="10">Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.</verse>
				<verse number="11">По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.</verse>
				<verse number="12">Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.</verse>
				<verse number="13">Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.</verse>
				<verse number="14">Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.</verse>
				<verse number="15">Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.</verse>
				<verse number="16">Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.</verse>
				<verse number="17">Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.</verse>
				<verse number="18">Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.</verse>
				<verse number="19">Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.</verse>
				<verse number="20">Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.</verse>
				<verse number="21">Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.</verse>
				<verse number="22">Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.</verse>
				<verse number="23">Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.</verse>
				<verse number="24">Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?</verse>
				<verse number="25">Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.</verse>
				<verse number="26">Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.</verse>
				<verse number="27">Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.</verse>
				<verse number="28">Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.</verse>
				<verse number="29">Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.</verse>
				<verse number="30">Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.</verse>
				<verse number="2">Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.</verse>
				<verse number="3">Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.</verse>
				<verse number="4">Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.</verse>
				<verse number="5">Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.</verse>
				<verse number="6">Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.</verse>
				<verse number="7">Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.</verse>
				<verse number="8">Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.</verse>
				<verse number="9">Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.</verse>
				<verse number="10">Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.</verse>
				<verse number="11">Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.</verse>
				<verse number="12">Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.</verse>
				<verse number="13">Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.</verse>
				<verse number="14">Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.</verse>
				<verse number="15">Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.</verse>
				<verse number="16">Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.</verse>
				<verse number="17">Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.</verse>
				<verse number="18">Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.</verse>
				<verse number="19">Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.</verse>
				<verse number="20">Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.</verse>
				<verse number="21">Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.</verse>
				<verse number="22">У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.</verse>
				<verse number="23">Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.</verse>
				<verse number="24">Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.</verse>
				<verse number="25">Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;</verse>
				<verse number="26">Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.</verse>
				<verse number="27">Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?</verse>
				<verse number="28">Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.</verse>
				<verse number="29">Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.</verse>
				<verse number="30">Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.</verse>
				<verse number="31">Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.</verse>
				<verse number="2">Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.</verse>
				<verse number="3">Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.</verse>
				<verse number="4">Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.</verse>
				<verse number="5">Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.</verse>
				<verse number="6">Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.</verse>
				<verse number="7">Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.</verse>
				<verse number="8">Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.</verse>
				<verse number="9">Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.</verse>
				<verse number="10">Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.</verse>
				<verse number="11">Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.</verse>
				<verse number="12">Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.</verse>
				<verse number="13">Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.</verse>
				<verse number="14">Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.</verse>
				<verse number="15">Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.</verse>
				<verse number="16">Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.</verse>
				<verse number="17">Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.</verse>
				<verse number="18">Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.</verse>
				<verse number="19">Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.</verse>
				<verse number="20">Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,</verse>
				<verse number="21">Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?</verse>
				<verse number="22">Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.</verse>
				<verse number="23">Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.</verse>
				<verse number="24">Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,</verse>
				<verse number="25">Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.</verse>
				<verse number="26">Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.</verse>
				<verse number="27">Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?</verse>
				<verse number="28">Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.</verse>
				<verse number="29">Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.</verse>
				<verse number="2">Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.</verse>
				<verse number="3">Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.</verse>
				<verse number="4">Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.</verse>
				<verse number="5">Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.</verse>
				<verse number="6">Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.</verse>
				<verse number="7">Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.</verse>
				<verse number="8">Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.</verse>
				<verse number="9">Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.</verse>
				<verse number="10">Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.</verse>
				<verse number="11">Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.</verse>
				<verse number="12">Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.</verse>
				<verse number="13">Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.</verse>
				<verse number="14">Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.</verse>
				<verse number="15">Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;</verse>
				<verse number="16">И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.</verse>
				<verse number="17">Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.</verse>
				<verse number="18">Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.</verse>
				<verse number="19">Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.</verse>
				<verse number="20">Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.</verse>
				<verse number="21">Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.</verse>
				<verse number="22">Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.</verse>
				<verse number="23">Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.</verse>
				<verse number="24">Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.</verse>
				<verse number="25">Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.</verse>
				<verse number="26">Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.</verse>
				<verse number="27">Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.</verse>
				<verse number="28">Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.</verse>
				<verse number="29">Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?</verse>
				<verse number="30">Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.</verse>
				<verse number="31">Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.</verse>
				<verse number="32">На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.</verse>
				<verse number="33">Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.</verse>
				<verse number="34">И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.</verse>
				<verse number="35">Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Не завиди злим људима нити жели да си с њима.</verse>
				<verse number="2">Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.</verse>
				<verse number="3">Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.</verse>
				<verse number="4">И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.</verse>
				<verse number="5">Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.</verse>
				<verse number="6">Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.</verse>
				<verse number="7">Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.</verse>
				<verse number="8">Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.</verse>
				<verse number="9">Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.</verse>
				<verse number="10">Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.</verse>
				<verse number="11">Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.</verse>
				<verse number="12">Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?</verse>
				<verse number="13">Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.</verse>
				<verse number="14">Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.</verse>
				<verse number="15">Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.</verse>
				<verse number="16">Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.</verse>
				<verse number="17">Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.</verse>
				<verse number="18">Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.</verse>
				<verse number="19">Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.</verse>
				<verse number="20">Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.</verse>
				<verse number="21">Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.</verse>
				<verse number="22">Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?</verse>
				<verse number="23">И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.</verse>
				<verse number="24">Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.</verse>
				<verse number="25">А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.</verse>
				<verse number="26">Ко говори речи истините, у уста љуби.</verse>
				<verse number="27">Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.</verse>
				<verse number="28">Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.</verse>
				<verse number="29">Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.</verse>
				<verse number="30">Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;</verse>
				<verse number="31">И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.</verse>
				<verse number="32">И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.</verse>
				<verse number="33">Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,</verse>
				<verse number="34">У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.</verse>
				<verse number="2">Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.</verse>
				<verse number="3">Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.</verse>
				<verse number="4">Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.</verse>
				<verse number="5">Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.</verse>
				<verse number="6">Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.</verse>
				<verse number="7">Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.</verse>
				<verse number="8">Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.</verse>
				<verse number="9">Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,</verse>
				<verse number="10">Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.</verse>
				<verse number="11">Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.</verse>
				<verse number="12">Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.</verse>
				<verse number="13">Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.</verse>
				<verse number="14">Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.</verse>
				<verse number="15">Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.</verse>
				<verse number="16">Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.</verse>
				<verse number="17">Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.</verse>
				<verse number="18">Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.</verse>
				<verse number="19">Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.</verse>
				<verse number="20">Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.</verse>
				<verse number="21">Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.</verse>
				<verse number="22">Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.</verse>
				<verse number="23">Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.</verse>
				<verse number="24">Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.</verse>
				<verse number="25">Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.</verse>
				<verse number="26">Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.</verse>
				<verse number="27">Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.</verse>
				<verse number="28">Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.</verse>
				<verse number="2">Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.</verse>
				<verse number="3">Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.</verse>
				<verse number="4">Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.</verse>
				<verse number="5">Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.</verse>
				<verse number="6">Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.</verse>
				<verse number="7">Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.</verse>
				<verse number="8">Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.</verse>
				<verse number="9">Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.</verse>
				<verse number="10">Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.</verse>
				<verse number="11">Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.</verse>
				<verse number="12">Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.</verse>
				<verse number="13">Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.</verse>
				<verse number="14">Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.</verse>
				<verse number="15">Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.</verse>
				<verse number="16">Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.</verse>
				<verse number="17">Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.</verse>
				<verse number="18">Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,</verse>
				<verse number="19">Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.</verse>
				<verse number="20">Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.</verse>
				<verse number="21">Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.</verse>
				<verse number="22">Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.</verse>
				<verse number="23">Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.</verse>
				<verse number="24">Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.</verse>
				<verse number="25">Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.</verse>
				<verse number="26">Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.</verse>
				<verse number="27">Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.</verse>
				<verse number="28">Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.</verse>
				<verse number="2">Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.</verse>
				<verse number="3">Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.</verse>
				<verse number="4">Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?</verse>
				<verse number="5">Бољи је јавни укор него тајна љубав.</verse>
				<verse number="6">Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.</verse>
				<verse number="7">Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.</verse>
				<verse number="8">Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.</verse>
				<verse number="9">Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.</verse>
				<verse number="10">Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.</verse>
				<verse number="11">Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.</verse>
				<verse number="12">Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.</verse>
				<verse number="13">Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.</verse>
				<verse number="14">Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.</verse>
				<verse number="15">Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;</verse>
				<verse number="16">Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.</verse>
				<verse number="17">Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.</verse>
				<verse number="18">Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.</verse>
				<verse number="19">Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.</verse>
				<verse number="20">Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.</verse>
				<verse number="21">Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.</verse>
				<verse number="22">Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.</verse>
				<verse number="23">Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.</verse>
				<verse number="24">Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.</verse>
				<verse number="25">Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.</verse>
				<verse number="26">Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.</verse>
				<verse number="27">И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.</verse>
				<verse number="2">Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.</verse>
				<verse number="3">Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.</verse>
				<verse number="4">Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.</verse>
				<verse number="5">Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.</verse>
				<verse number="6">Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.</verse>
				<verse number="7">Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.</verse>
				<verse number="8">Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.</verse>
				<verse number="9">Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.</verse>
				<verse number="10">Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.</verse>
				<verse number="11">Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.</verse>
				<verse number="12">Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.</verse>
				<verse number="13">Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.</verse>
				<verse number="14">Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.</verse>
				<verse number="15">Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.</verse>
				<verse number="16">Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.</verse>
				<verse number="17">Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.</verse>
				<verse number="18">Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.</verse>
				<verse number="19">Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.</verse>
				<verse number="20">Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.</verse>
				<verse number="21">Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.</verse>
				<verse number="22">Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.</verse>
				<verse number="23">Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.</verse>
				<verse number="24">Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.</verse>
				<verse number="25">Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.</verse>
				<verse number="26">Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.</verse>
				<verse number="27">Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.</verse>
				<verse number="28">Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.</verse>
				<verse number="2">Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.</verse>
				<verse number="3">Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.</verse>
				<verse number="4">Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.</verse>
				<verse number="5">Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.</verse>
				<verse number="6">У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.</verse>
				<verse number="7">Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.</verse>
				<verse number="8">Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.</verse>
				<verse number="9">Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.</verse>
				<verse number="10">Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.</verse>
				<verse number="11">Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.</verse>
				<verse number="12">Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.</verse>
				<verse number="13">Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.</verse>
				<verse number="14">Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.</verse>
				<verse number="15">Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.</verse>
				<verse number="16">Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.</verse>
				<verse number="17">Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.</verse>
				<verse number="18">Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!</verse>
				<verse number="19">Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.</verse>
				<verse number="20">Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.</verse>
				<verse number="21">Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.</verse>
				<verse number="22">Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.</verse>
				<verse number="23">Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.</verse>
				<verse number="24">Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.</verse>
				<verse number="25">Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.</verse>
				<verse number="26">Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.</verse>
				<verse number="27">Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.</verse>
				<verse number="2">Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.</verse>
				<verse number="3">Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.</verse>
				<verse number="4">Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?</verse>
				<verse number="5">Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.</verse>
				<verse number="6">Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.</verse>
				<verse number="7">За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:</verse>
				<verse number="8">Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,</verse>
				<verse number="9">Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.</verse>
				<verse number="10">Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.</verse>
				<verse number="11">Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.</verse>
				<verse number="12">Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.</verse>
				<verse number="13">Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.</verse>
				<verse number="14">Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.</verse>
				<verse number="15">Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:</verse>
				<verse number="16">Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.</verse>
				<verse number="17">Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.</verse>
				<verse number="18">Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:</verse>
				<verse number="19">Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.</verse>
				<verse number="20">Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.</verse>
				<verse number="21">Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:</verse>
				<verse number="22">Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.</verse>
				<verse number="23">Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.</verse>
				<verse number="24">Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:</verse>
				<verse number="25">Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;</verse>
				<verse number="26">Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;</verse>
				<verse number="27">Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;</verse>
				<verse number="28">Паук, који рукама ради и у царским је дворима.</verse>
				<verse number="29">Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:</verse>
				<verse number="30">Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,</verse>
				<verse number="31">Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.</verse>
				<verse number="32">Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.</verse>
				<verse number="33">Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.</verse>
				<verse number="2">Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?</verse>
				<verse number="3">Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.</verse>
				<verse number="4">Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,</verse>
				<verse number="5">Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.</verse>
				<verse number="6">Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;</verse>
				<verse number="7">Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.</verse>
				<verse number="8">Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.</verse>
				<verse number="9">Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.</verse>
				<verse number="10">Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.</verse>
				<verse number="11">Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.</verse>
				<verse number="12">Чини му добро, а не зло, свега века свог.</verse>
				<verse number="13">Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.</verse>
				<verse number="14">Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.</verse>
				<verse number="15">Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.</verse>
				<verse number="16">Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.</verse>
				<verse number="17">Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.</verse>
				<verse number="18">Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.</verse>
				<verse number="19">Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.</verse>
				<verse number="20">Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.</verse>
				<verse number="21">Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.</verse>
				<verse number="22">Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је</verse>
				<verse number="23">Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.</verse>
				<verse number="24">Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.</verse>
				<verse number="25">Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.</verse>
				<verse number="26">Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.</verse>
				<verse number="27">Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.</verse>
				<verse number="28">Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;</verse>
				<verse number="29">Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.</verse>
				<verse number="30">Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.</verse>
				<verse number="31">Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="21">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.</verse>
				<verse number="3">Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?</verse>
				<verse number="4">Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.</verse>
				<verse number="5">Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.</verse>
				<verse number="6">Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.</verse>
				<verse number="7">Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.</verse>
				<verse number="8">Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.</verse>
				<verse number="9">Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.</verse>
				<verse number="10">Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.</verse>
				<verse number="11">Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.</verse>
				<verse number="12">Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="13">И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.</verse>
				<verse number="14">Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.</verse>
				<verse number="15">Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.</verse>
				<verse number="16">Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.</verse>
				<verse number="17">И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.</verse>
				<verse number="18">Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.</verse>
				<verse number="2">Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?</verse>
				<verse number="3">Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.</verse>
				<verse number="4">Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;</verse>
				<verse number="5">Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;</verse>
				<verse number="6">Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;</verse>
				<verse number="7">Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;</verse>
				<verse number="8">Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.</verse>
				<verse number="9">И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.</verse>
				<verse number="10">И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.</verse>
				<verse number="11">А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.</verse>
				<verse number="12">Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.</verse>
				<verse number="13">И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.</verse>
				<verse number="14">Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.</verse>
				<verse number="15">Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.</verse>
				<verse number="16">Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.</verse>
				<verse number="17">Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.</verse>
				<verse number="18">И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.</verse>
				<verse number="19">И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.</verse>
				<verse number="20">Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.</verse>
				<verse number="21">Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.</verse>
				<verse number="22">Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?</verse>
				<verse number="23">Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.</verse>
				<verse number="24">Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.</verse>
				<verse number="25">Јер ко је јео и уживао више него ја?</verse>
				<verse number="26">Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Свему има време, и сваком послу под небом има време.</verse>
				<verse number="2">Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;</verse>
				<verse number="3">Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.</verse>
				<verse number="4">Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;</verse>
				<verse number="5">Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;</verse>
				<verse number="6">Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;</verse>
				<verse number="7">Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.</verse>
				<verse number="8">Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.</verse>
				<verse number="9">Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?</verse>
				<verse number="10">Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.</verse>
				<verse number="11">Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.</verse>
				<verse number="12">Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.</verse>
				<verse number="13">И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.</verse>
				<verse number="14">Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.</verse>
				<verse number="15">Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.</verse>
				<verse number="16">Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.</verse>
				<verse number="17">И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.</verse>
				<verse number="18">Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.</verse>
				<verse number="19">Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.</verse>
				<verse number="20">Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.</verse>
				<verse number="21">Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?</verse>
				<verse number="22">Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.</verse>
				<verse number="2">Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.</verse>
				<verse number="3">Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.</verse>
				<verse number="4">Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.</verse>
				<verse number="5">Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:</verse>
				<verse number="6">Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.</verse>
				<verse number="7">Опет видех таштину под сунцем:</verse>
				<verse number="8">Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.</verse>
				<verse number="9">Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.</verse>
				<verse number="10">Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.</verse>
				<verse number="11">Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?</verse>
				<verse number="12">И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.</verse>
				<verse number="13">Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.</verse>
				<verse number="14">Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.</verse>
				<verse number="15">Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.</verse>
				<verse number="16">Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.</verse>
				<verse number="2">Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.</verse>
				<verse number="3">Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.</verse>
				<verse number="4">Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.</verse>
				<verse number="5">Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.</verse>
				<verse number="6">Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?</verse>
				<verse number="7">Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.</verse>
				<verse number="8">Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.</verse>
				<verse number="9">Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.</verse>
				<verse number="10">Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.</verse>
				<verse number="11">Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.</verse>
				<verse number="12">Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.</verse>
				<verse number="13">Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.</verse>
				<verse number="14">Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.</verse>
				<verse number="15">Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.</verse>
				<verse number="16">И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,</verse>
				<verse number="17">И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?</verse>
				<verse number="18">Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.</verse>
				<verse number="19">И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.</verse>
				<verse number="20">Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:</verse>
				<verse number="2">Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.</verse>
				<verse number="3">Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.</verse>
				<verse number="4">Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;</verse>
				<verse number="5">Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.</verse>
				<verse number="6">И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?</verse>
				<verse number="7">Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.</verse>
				<verse number="8">Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?</verse>
				<verse number="9">Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.</verse>
				<verse number="10">Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.</verse>
				<verse number="11">Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?</verse>
				<verse number="12">Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.</verse>
				<verse number="2">Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.</verse>
				<verse number="3">Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.</verse>
				<verse number="4">Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.</verse>
				<verse number="5">Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.</verse>
				<verse number="6">Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.</verse>
				<verse number="7">Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.</verse>
				<verse number="8">Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.</verse>
				<verse number="9">Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.</verse>
				<verse number="10">Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.</verse>
				<verse number="11">Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.</verse>
				<verse number="12">Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.</verse>
				<verse number="13">Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?</verse>
				<verse number="14">У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.</verse>
				<verse number="15">Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.</verse>
				<verse number="16">Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?</verse>
				<verse number="17">Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?</verse>
				<verse number="18">Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.</verse>
				<verse number="19">Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.</verse>
				<verse number="20">Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.</verse>
				<verse number="21">Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;</verse>
				<verse number="22">Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.</verse>
				<verse number="23">Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.</verse>
				<verse number="24">Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?</verse>
				<verse number="25">Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.</verse>
				<verse number="26">И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.</verse>
				<verse number="27">Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.</verse>
				<verse number="28">Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.</verse>
				<verse number="29">Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.</verse>
				<verse number="2">Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.</verse>
				<verse number="3">Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.</verse>
				<verse number="4">Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?</verse>
				<verse number="5">Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.</verse>
				<verse number="6">Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,</verse>
				<verse number="7">Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?</verse>
				<verse number="8">Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.</verse>
				<verse number="9">Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.</verse>
				<verse number="10">И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.</verse>
				<verse number="11">Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.</verse>
				<verse number="12">Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.</verse>
				<verse number="13">А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.</verse>
				<verse number="14">Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.</verse>
				<verse number="15">Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.</verse>
				<verse number="16">Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.</verse>
				<verse number="17">Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Доиста све ово сложих у срце своје да бих расветлио све то, како су праведни и мудри и дела њихова у руци Божијој, а човек не зна ни љубави ни мржње од свега што је пред њим.</verse>
				<verse number="2">Све бива свима једнако: праведнику бива као безбожнику, добром и чистом као нечистом, оном који приноси жртву као оном који не приноси, како добром тако грешнику, оном који се куне као оном који се боји заклетве.</verse>
				<verse number="3">А то је најгоре од свега што бива под сунцем што свима једнако бива, те је и срце људско пуно зла, и лудост им је у срцу док су живи, а потом умиру.</verse>
				<verse number="4">Јер ко ће бити изабран? У живих свих има надања; и псу живом боље је него мртвом лаву.</verse>
				<verse number="5">Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.</verse>
				<verse number="6">И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.</verse>
				<verse number="7">Хајде, једи хлеб свој с радошћу, и веселог срца пиј вино своје, јер су мила Богу дела твоја.</verse>
				<verse number="8">Свагда нека су ти хаљине беле, и уља на глави твојој да не недостаје.</verse>
				<verse number="9">Уживај живот са женом коју љубиш свега века свог таштог, који ти је дат под сунцем за све време таштине твоје, јер ти је то део у животу и од труда твог којим се трудиш под сунцем.</verse>
				<verse number="10">Све што ти дође на руку да чиниш, чини по могућности својој, јер нема рада ни мишљења ни знања ни мудрости у гробу у који идеш.</verse>
				<verse number="11">Опет видех под сунцем да није до брзих трка, ни рат до храбрих, ни хлеб до мудрих, ни богатство до разумних, ни добра воља до вештих, него да све стоји до времена и згоде.</verse>
				<verse number="12">Јер човек не зна време своје, него као што се рибе хватају мрежом несрећном и као што се птице хватају пруглом, тако се хватају синови човечији у зао час, кад навали на њих изненада.</verse>
				<verse number="13">Видех и ову мудрост под сунцем, која ми се учини велика:</verse>
				<verse number="14">Беше мален град и у њему мало људи; и дође на њ велик цар, и опколи га и начини око њега велике опкопе.</verse>
				<verse number="15">А нађе се у њему сиромах човек мудар, који избави град мудрошћу својом, а нико се не сећаше тог сиромаха човека.</verse>
				<verse number="16">Тада ја рекох: Боља је мудрост него снага, ако се и не мараше за мудрост оног сиромаха и речи се његове не слушаху.</verse>
				<verse number="17">Речи мудрих људи ваља с миром слушати више него вику оног који заповеда међу лудима.</verse>
				<verse number="18">Боља је мудрост него оружје убојито; али један грешник квари многа добра.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.</verse>
				<verse number="2">Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.</verse>
				<verse number="3">Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.</verse>
				<verse number="4">Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.</verse>
				<verse number="5">Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:</verse>
				<verse number="6">Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.</verse>
				<verse number="7">Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.</verse>
				<verse number="8">Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.</verse>
				<verse number="9">Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.</verse>
				<verse number="10">Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.</verse>
				<verse number="11">Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.</verse>
				<verse number="12">Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.</verse>
				<verse number="13">Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.</verse>
				<verse number="14">Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?</verse>
				<verse number="15">Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.</verse>
				<verse number="16">Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!</verse>
				<verse number="17">Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.</verse>
				<verse number="18">С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.</verse>
				<verse number="19">Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.</verse>
				<verse number="20">Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Баци хлеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи после много времена.</verse>
				<verse number="2">Раздели седморици и осморици; јер не знаш какво ће зло бити на земљи.</verse>
				<verse number="3">Кад се напуне облаци, просипају дажд на земљу, и ако падне дрво на југ или на север, где падне дрво онде ће остати.</verse>
				<verse number="4">Ко пази на ветар, неће сејати, и ко гледа на облаке, неће жети.</verse>
				<verse number="5">Како не знаш који је пут ветру ни како постају кости у утроби трудне жене, тако не знаш дела Божијег и како твори све.</verse>
				<verse number="6">Из јутра сеј семе своје и увече немој да ти почивају руке, јер не знаш шта ће бити боље, ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.</verse>
				<verse number="7">Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;</verse>
				<verse number="8">Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.</verse>
				<verse number="9">Радуј се, младићу, за младости своје, и нека се весели срце твоје док си млад, и ходи куда те срце твоје води и куда очи твоје гледају; али знај да ће те за све то Бог извести на суд.</verse>
				<verse number="10">Уклони дакле жалост од срца свог, и одрини зло од тела свог, јер је детињство и младост таштина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;</verse>
				<verse number="2">Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,</verse>
				<verse number="3">Кад ће дрхтати стражари кућни и погнути се јунаци, и стати млинарице, што их је мало, и потамнети који гледају кроз прозоре,</verse>
				<verse number="4">И кад ће се затворити врата с улице, и ослабити звека од млевења, и кад ће се устајати на птичији глас и престати све певачице,</verse>
				<verse number="5">И високог места кад ће се бојати и страшити се на путу, кад ће бадем уцветати и скакавац отежати и жеља проћи, јер човек иде у кућу своју вечну, и покајнице ће ходити по улицама;</verse>
				<verse number="6">Пре него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,</verse>
				<verse number="7">И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.</verse>
				<verse number="8">Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.</verse>
				<verse number="9">А не само мудар беше проповедник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући сложи много прича.</verse>
				<verse number="10">Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.</verse>
				<verse number="11">Речи су мудрих људи као жалци и као клини ударени; речи оних који их сложише дао је један пастир.</verse>
				<verse number="12">И тако, сине мој, чувај се оног што је преко овог, јер нема краја састављању многих књига, и много читање умор је телу.</verse>
				<verse number="13">Главно је свему што си чуо: Бога се бој, и заповести Његове држи, јер то је све човеку.</verse>
				<verse number="14">Јер ће свако дело Бог изнети на суд и сваку тајну, била добра или зла.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="22">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Соломунова песма над песмама.</verse>
				<verse number="2">Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.</verse>
				<verse number="3">Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.</verse>
				<verse number="4">Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.</verse>
				<verse number="5">Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.</verse>
				<verse number="6">Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.</verse>
				<verse number="7">Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?</verse>
				<verse number="8">Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.</verse>
				<verse number="9">Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.</verse>
				<verse number="10">Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.</verse>
				<verse number="11">Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.</verse>
				<verse number="12">Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.</verse>
				<verse number="13">Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.</verse>
				<verse number="14">Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.</verse>
				<verse number="15">Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.</verse>
				<verse number="16">Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.</verse>
				<verse number="17">Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.</verse>
				<verse number="2">Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.</verse>
				<verse number="3">Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.</verse>
				<verse number="4">Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.</verse>
				<verse number="5">Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.</verse>
				<verse number="6">Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.</verse>
				<verse number="7">Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.</verse>
				<verse number="8">Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.</verse>
				<verse number="9">Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.</verse>
				<verse number="10">Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.</verse>
				<verse number="11">Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.</verse>
				<verse number="12">Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.</verse>
				<verse number="13">Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.</verse>
				<verse number="14">Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.</verse>
				<verse number="15">Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.</verse>
				<verse number="16">Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.</verse>
				<verse number="17">Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.</verse>
				<verse number="2">Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.</verse>
				<verse number="3">Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?</verse>
				<verse number="4">Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.</verse>
				<verse number="5">Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.</verse>
				<verse number="6">Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?</verse>
				<verse number="7">Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:</verse>
				<verse number="8">Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.</verse>
				<verse number="9">Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;</verse>
				<verse number="10">Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.</verse>
				<verse number="11">Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Лепа ти си, драга моја, лепа ти си, очи су ти као у голубице између витица твојих; коса ти је као стадо коза које се виде на гори Галаду;</verse>
				<verse number="2">Зуби су ти као стадо оваца једнаких, кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.</verse>
				<verse number="3">Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка јагодице су твоје између витица твојих;</verse>
				<verse number="4">Врат ти је као кула Давидова сазидана за оружје, где висе хиљадама штитови и свакојако оружје јуначко;</verse>
				<verse number="5">Две су ти дојке као два ланета близанца, који пасу међу љиљанима.</verse>
				<verse number="6">Док дан захлади и сенке отиду, ићи ћу ка гори смирновој и ка хуму тамјановом.</verse>
				<verse number="7">Сва си лепа драга моја, и нема недостатака на теби.</verse>
				<verse number="8">Ходи са мном с Ливана, невесто, ходи са мном с Ливана, да гледаш с врха аманског, с врха сенирског и ермонског, из пећина лавовских, с гора рисовских.</verse>
				<verse number="9">Отела си ми срце, сестро моја невесто, отела си ми срце једним оком својим и једним ланчићем с грла свог.</verse>
				<verse number="10">Лепа ли је љубав твоја, сестро моја невесто, боља је од вина љубав твоја, и мирис уља твојих од свих мирисних ствари.</verse>
				<verse number="11">С усана твојих капље саће, невесто, под језиком ти је мед и млеко, и мирис је хаљина твојих као мирис ливански.</verse>
				<verse number="12">Ти си као врт затворен, сестро моја невесто, извор затворен, студенац запечаћен.</verse>
				<verse number="13">Биље је твоје воћњак од шипака с воћем красним, од кипра и нарда.</verse>
				<verse number="14">Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.</verse>
				<verse number="15">Изворе вртовима, студенче воде живе и која тече с Ливана!</verse>
				<verse number="16">Устани севере, и ходи јуже, и дуни по врту мом да капљу мириси његови; нека дође драги мој у врт свој, и једе красно воће своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!</verse>
				<verse number="2">Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.</verse>
				<verse number="3">Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?</verse>
				<verse number="4">Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.</verse>
				<verse number="5">Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.</verse>
				<verse number="6">Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.</verse>
				<verse number="7">Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.</verse>
				<verse number="8">Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.</verse>
				<verse number="9">Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?</verse>
				<verse number="10">Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;</verse>
				<verse number="11">Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;</verse>
				<verse number="12">Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;</verse>
				<verse number="13">Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;</verse>
				<verse number="14">На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.</verse>
				<verse number="15">Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.</verse>
				<verse number="16">Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?</verse>
				<verse number="2">Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.</verse>
				<verse number="3">Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.</verse>
				<verse number="4">Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.</verse>
				<verse number="5">Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.</verse>
				<verse number="6">Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.</verse>
				<verse number="7">Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.</verse>
				<verse number="8">Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;</verse>
				<verse number="9">Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.</verse>
				<verse number="10">Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?</verse>
				<verse number="11">Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.</verse>
				<verse number="12">Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.</verse>
				<verse number="13">Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.</verse>
				<verse number="2">Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;</verse>
				<verse number="3">Две дојке твоје као два близанца срнчета;</verse>
				<verse number="4">Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;</verse>
				<verse number="5">Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.</verse>
				<verse number="6">Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!</verse>
				<verse number="7">Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.</verse>
				<verse number="8">Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;</verse>
				<verse number="9">И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.</verse>
				<verse number="10">Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.</verse>
				<verse number="11">Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.</verse>
				<verse number="12">Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.</verse>
				<verse number="13">Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна.</verse>
				<verse number="2">Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.</verse>
				<verse number="3">Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.</verse>
				<verse number="4">Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.</verse>
				<verse number="5">Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја.</verse>
				<verse number="6">Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји.</verse>
				<verse number="7">Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се.</verse>
				<verse number="8">Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој?</verse>
				<verse number="9">Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим.</verse>
				<verse number="10">Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир.</verse>
				<verse number="11">Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника.</verse>
				<verse number="12">Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов.</verse>
				<verse number="13">Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.</verse>
				<verse number="14">Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="23">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.</verse>
				<verse number="2">Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.</verse>
				<verse number="3">Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.</verse>
				<verse number="4">Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.</verse>
				<verse number="5">Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.</verse>
				<verse number="6">Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.</verse>
				<verse number="7">Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.</verse>
				<verse number="8">И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.</verse>
				<verse number="9">Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.</verse>
				<verse number="10">Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!</verse>
				<verse number="11">Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.</verse>
				<verse number="12">Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?</verse>
				<verse number="13">Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.</verse>
				<verse number="14">На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.</verse>
				<verse number="15">Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.</verse>
				<verse number="16">Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.</verse>
				<verse number="17">Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.</verse>
				<verse number="18">Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.</verse>
				<verse number="19">Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.</verse>
				<verse number="20">Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.</verse>
				<verse number="21">Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.</verse>
				<verse number="22">Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.</verse>
				<verse number="23">Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.</verse>
				<verse number="24">Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.</verse>
				<verse number="25">И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.</verse>
				<verse number="26">И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.</verse>
				<verse number="27">Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.</verse>
				<verse number="28">А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.</verse>
				<verse number="29">Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.</verse>
				<verse number="30">Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.</verse>
				<verse number="31">И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.</verse>
				<verse number="3">И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.</verse>
				<verse number="4">И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.</verse>
				<verse number="5">Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.</verse>
				<verse number="6">Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.</verse>
				<verse number="7">И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.</verse>
				<verse number="8">Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.</verse>
				<verse number="9">И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.</verse>
				<verse number="10">Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.</verse>
				<verse number="11">Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.</verse>
				<verse number="12">Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,</verse>
				<verse number="13">И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,</verse>
				<verse number="14">И на све горе високе и на све хумове издигнуте,</verse>
				<verse number="15">И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,</verse>
				<verse number="16">И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.</verse>
				<verse number="17">Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.</verse>
				<verse number="18">И идола ће нестати сасвим.</verse>
				<verse number="19">И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.</verse>
				<verse number="20">Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,</verse>
				<verse number="21">Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.</verse>
				<verse number="22">Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ, сваку потпору у хлебу и сваку потпору у води,</verse>
				<verse number="2">Јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца,</verse>
				<verse number="3">Педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог.</verse>
				<verse number="4">И даћу им кнезове младиће, и деца ће им бити господари.</verse>
				<verse number="5">И чиниће силу у народу један другом и сваки ближњем свом; дете ће устајати на старца и непоштен човек на поштеног.</verse>
				<verse number="6">И човек ће ухватити брата свог из куће оца свог говорећи: Имаш хаљину, буди нам кнез, овај расап нека је под твојом руком.</verse>
				<verse number="7">А он ће се заклети у онај дан говорећи: Нећу бити лекар, нити имам код куће хлеба ни хаљину, не постављајте ме кнезом народу.</verse>
				<verse number="8">Јер се обори Јерусалим и Јуда паде, јер се језик њихов и дела њихова противе Господу да драже очи славе Његове.</verse>
				<verse number="9">Шта се види на лицу њиховом сведочи на њих, разглашују грех свој као Содом, не таје; тешко души њиховој! Јер сами себи чине зло.</verse>
				<verse number="10">Реците праведнику да ће му добро бити, јер ће јести плод од дела својих.</verse>
				<verse number="11">Тешко безбожнику! Зло ће му бити, јер ће му се наплатити руке његове.</verse>
				<verse number="12">Народу мом чине силу деца, и жене су им господари. Народе мој! Који те воде, заводе те, и кваре пут хода твог.</verse>
				<verse number="13">Устаје Господ на парбу, стоји да суди народима.</verse>
				<verse number="14">Господ ће доћи на суд са старешинама народа свог и с кнезовима његовим, јер ви потрсте виноград, грабеж од сиромаха у вашим је кућама.</verse>
				<verse number="15">Зашто газите народ мој и лице сиромасима сатирете? Говори Господ, Господ над војскама.</verse>
				<verse number="16">Још говори Господ: Што се понеше кћери сионске и иду опруженог врата и намигујући очима, ситно корачају и звекећу ногама,</verse>
				<verse number="17">Зато ће Господ учинити да оћелави теме кћерима сионским, и откриће Господ голотињу њихову.</verse>
				<verse number="18">Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и месечиће,</verse>
				<verse number="19">Низове и ланчиће и трепетљике,</verse>
				<verse number="20">Укоснике и подвезе и појасе и стакалца мирисна и обоце,</verse>
				<verse number="21">Прстене и почеонике,</verse>
				<verse number="22">Свечане хаљине и огртаче и привесе и тобоце,</verse>
				<verse number="23">И огледала и кошуљице и оглавља и покривала.</verse>
				<verse number="24">И место мириса биће смрад, и место појаса распојасина, место плетеница ћела, место широких скута припасана врећа, и место лепоте огорелина.</verse>
				<verse number="25">Твоји ће људи пасти од мача и јунаци твоји у рату.</verse>
				<verse number="26">И тужиће и плакаће врата његова, а он ће пуст лежати на земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">И у оно време седам ће жена ухватити једног човека говорећи: Свој ћемо хлеб јести и своје ћемо одело носити, само да се зовемо твојим именом, скини с нас срамоту.</verse>
				<verse number="2">У оно време биће клица Господња на славу и част, и плод земаљски на красоту и дику остатку Израиљевом.</verse>
				<verse number="3">И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="4">Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже.</verse>
				<verse number="5">Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон.</verse>
				<verse number="6">И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.</verse>
				<verse number="2">И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.</verse>
				<verse number="3">Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.</verse>
				<verse number="4">Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?</verse>
				<verse number="5">Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;</verse>
				<verse number="6">Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.</verse>
				<verse number="7">Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.</verse>
				<verse number="8">Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.</verse>
				<verse number="9">Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.</verse>
				<verse number="10">Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.</verse>
				<verse number="11">Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.</verse>
				<verse number="12">И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.</verse>
				<verse number="13">Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.</verse>
				<verse number="14">Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.</verse>
				<verse number="15">И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;</verse>
				<verse number="16">Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.</verse>
				<verse number="17">И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.</verse>
				<verse number="18">Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,</verse>
				<verse number="19">Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.</verse>
				<verse number="20">Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.</verse>
				<verse number="21">Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.</verse>
				<verse number="22">Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.</verse>
				<verse number="23">Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.</verse>
				<verse number="24">Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.</verse>
				<verse number="25">Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.</verse>
				<verse number="26">И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.</verse>
				<verse number="27">Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.</verse>
				<verse number="28">Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.</verse>
				<verse number="29">Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.</verse>
				<verse number="30">Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.</verse>
				<verse number="2">Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.</verse>
				<verse number="3">И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.</verse>
				<verse number="4">И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.</verse>
				<verse number="5">И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.</verse>
				<verse number="6">А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,</verse>
				<verse number="7">И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.</verse>
				<verse number="8">Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.</verse>
				<verse number="9">А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.</verse>
				<verse number="10">Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.</verse>
				<verse number="11">А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,</verse>
				<verse number="12">И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.</verse>
				<verse number="13">Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети.</verse>
				<verse number="2">И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра.</verse>
				<verse number="3">Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог.</verse>
				<verse number="4">И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног.</verse>
				<verse number="5">Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи:</verse>
				<verse number="6">Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог.</verse>
				<verse number="7">Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити.</verse>
				<verse number="8">Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ.</verse>
				<verse number="9">И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати.</verse>
				<verse number="10">И још рече Господ Ахазу говорећи:</verse>
				<verse number="11">Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине.</verse>
				<verse number="12">А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.</verse>
				<verse number="13">Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?</verse>
				<verse number="14">Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.</verse>
				<verse number="15">Масло и мед јешће, док не научи одбацити зло а изабрати добро.</verse>
				<verse number="16">Јер пре него научи дете одбацити зло а изабрати добро, оставиће земљу, на коју се гадиш, два цара њена.</verse>
				<verse number="17">Господ ће пустити на те и на народ твој и на дом оца твог дане, каквих није било откад се Јефрем одвоји од Јуде, преко цара асирског.</verse>
				<verse number="18">И тада ће Господ зазвиждати мувама које су накрај река мисирских, и пчелама које су у земљи асирској;</verse>
				<verse number="19">И доћи ће и попадаће све у пусте долине и у камене раселине и на све честе и на свако дрвце.</verse>
				<verse number="20">Тада ће Господ обријати бритвом закупљеном испреко реке, царем асирским, главу и длаке по ногама, и браду сву.</verse>
				<verse number="21">И тада ко сачува кравицу и две овце,</verse>
				<verse number="22">Од мноштва млека што ће давати јешће масло; јер масло и мед јешће ко год остане у земљи.</verse>
				<verse number="23">И тада ће свако место где има хиљаду чокота за хиљаду сребрњака зарасти у чкаљ и трње.</verse>
				<verse number="24">Са стрелама и с луком ићи ће се онамо, јер ће сва земља бити чкаљ и трње.</verse>
				<verse number="25">А на све горе које су се копале мотиком, на њих неће доћи страх од чкаља и трња, него ће бити испуст воловима и газиће их овце.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечјим: Брз на плен, хитар на грабеж.</verse>
				<verse number="2">И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијиног.</verse>
				<verse number="3">Потом приступих к пророчици, и она затрудне и роди сина. А Господ ми рече: Надени му име: Брз на плен, хитар на грабеж.</verse>
				<verse number="4">Јер пре него дете научи викати: Оче мој и мајко моја, однеће се благо дамаштанско и плен самаријски пред царем асирским.</verse>
				<verse number="5">И још ми рече Господ говорећи:</verse>
				<verse number="6">Што овај народ не мари за воду силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијином,</verse>
				<verse number="7">Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара асирског и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих,</verse>
				<verse number="8">И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!</verse>
				<verse number="9">Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у далекој земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.</verse>
				<verse number="10">Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците реч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.</verse>
				<verse number="11">Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овог народа, говорећи:</verse>
				<verse number="12">Не говорите "Буна" кад год овај народ каже "Буна", и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.</verse>
				<verse number="13">Господа над војскама светите; и Он нека вам је страх и бојазан.</verse>
				<verse number="14">И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевим, замка и мрежа становницима јерусалимским.</verse>
				<verse number="15">И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.</verse>
				<verse number="16">Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.</verse>
				<verse number="17">Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљевог, и уздаћу се у Њ.</verse>
				<verse number="18">Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.</verse>
				<verse number="19">И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?</verse>
				<verse number="20">Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.</verse>
				<verse number="21">И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.</verse>
				<verse number="22">А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој.</verse>
				<verse number="2">Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.</verse>
				<verse number="3">Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.</verse>
				<verse number="4">Јер си сломио јарам у коме вуцијаше, и штап којим га бијаху по плећима и палицу насилника његовог као у дан мадијански.</verse>
				<verse number="5">Јер ће обућа сваког ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано изгорети и бити храна огњу.</verse>
				<verse number="6">Јер нам се роди Дете, Син нам се даде, коме је власт на рамену, и име ће Му бити: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мирни.</verse>
				<verse number="7">Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама.</verse>
				<verse number="8">Господ посла реч Јакову, и она паде у Израиљу.</verse>
				<verse number="9">И знаће сав народ, Јефрем и становници самаријски, који охоло и поноситог срца говоре:</verse>
				<verse number="10">Падоше опеке, али ћемо ми зидати од тесаног камена; дудови су посечени, али ћемо их заменити кедрима.</verse>
				<verse number="11">Али ће Господ подигнути противнике Ресинове на њ, и скупиће непријатеље његове,</verse>
				<verse number="12">Сирце с истока и Филистеје са запада, те ће ждрети Израиља на сва уста. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.</verse>
				<verse number="13">Јер се народ неће обратити к ономе ко га бије, и неће тражити Господа над војскама.</verse>
				<verse number="14">Зато ће одсећи Господ Израиљу главу и реп, грану и ситу у један дан.</verse>
				<verse number="15">Старешина и угледан човек то је глава, а пророк који учи лаж то је реп.</verse>
				<verse number="16">Јер који воде тај народ, они га заводе, а које воде, они су пропали.</verse>
				<verse number="17">Зато се Господ неће радовати младићима његовим, и на сироте његове и на удовице његове неће се смиловати, јер су свиколики лицемери и зликовци, и свака уста говоре неваљалство. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.</verse>
				<verse number="18">Јер ће се разгорети безбожност као огањ, који сажеже чкаљ и трње, па упали густу шуму, те отиде у дим високо.</verse>
				<verse number="19">Од гнева Господа над војскама замрачиће се земља и народ ће бити као храна огњу, нико неће пожалити брата свог.</verse>
				<verse number="20">И зграбиће с десне стране, па ће опет бити гладан, и јешће с леве стране, па се опет неће наситити; сваки ће јести месо од мишице своје,</verse>
				<verse number="21">Манасија Јефрема, и Јефрем Манасију, а обојица ће се сложити на Јуду. Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду,</verse>
				<verse number="2">Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж.</verse>
				<verse number="3">А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју?</verse>
				<verse number="4">Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута.</verse>
				<verse number="5">Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост.</verse>
				<verse number="6">На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама.</verse>
				<verse number="7">Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе.</verse>
				<verse number="8">Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви?</verse>
				<verse number="9">Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск?</verse>
				<verse number="10">Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских,</verse>
				<verse number="11">Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима?</verse>
				<verse number="12">Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових.</verse>
				<verse number="13">Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике.</verse>
				<verse number="14">И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне.</verse>
				<verse number="15">Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета.</verse>
				<verse number="16">Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ.</verse>
				<verse number="17">Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан.</verse>
				<verse number="18">И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне.</verse>
				<verse number="19">И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати.</verse>
				<verse number="20">И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином.</verse>
				<verse number="21">Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном.</verse>
				<verse number="22">Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда.</verse>
				<verse number="23">Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи.</verse>
				<verse number="24">Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру.</verse>
				<verse number="25">Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао.</verse>
				<verse number="26">Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру.</verse>
				<verse number="27">И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања.</verse>
				<verse number="28">Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој.</verse>
				<verse number="29">Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже.</verse>
				<verse number="30">Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте!</verse>
				<verse number="31">Мадмина побеже, становници гевимски утекоше.</verse>
				<verse number="32">Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски.</verse>
				<verse number="33">Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће.</verse>
				<verse number="34">И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће.</verse>
				<verse number="2">И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег.</verse>
				<verse number="3">И мирисање ће Му бити у страху Господњем, а неће судити по виђењу својих очију, нити ће по чувењу својих ушију карати.</verse>
				<verse number="4">Него ће по правди судити сиромасима и по правици карати кротке у земљи, и удариће земљу прутом уста својих, и духом усана својих убиће безбожника.</verse>
				<verse number="5">И правда ће Му бити појас по бедрима, и истина појас по боцима.</verse>
				<verse number="6">И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их.</verse>
				<verse number="7">И крава и медведица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во.</verse>
				<verse number="8">И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске.</verse>
				<verse number="9">Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно.</verse>
				<verse number="10">И у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно.</verse>
				<verse number="11">И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских.</verse>
				<verse number="12">И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље,</verse>
				<verse number="13">И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему.</verse>
				<verse number="14">Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни.</verse>
				<verse number="15">И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући.</verse>
				<verse number="16">И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме.</verse>
				<verse number="2">Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ.</verse>
				<verse number="3">С радошћу ћете црпсти воду из извора овог спасења.</verse>
				<verse number="4">И тада ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име Његово, јављајте по народима дела Његова, напомињите да је високо име Његово.</verse>
				<verse number="5">Појте Господу, јер учини велике ствари, нека се зна по свој земљи.</verse>
				<verse number="6">Кликуј и певај, која седиш у Сиону, јер је Светац Израиљев велик посред вас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Бреме Вавилону, које виде Исаија син Амосов.</verse>
				<verse number="2">На гори високој подигните заставу, вичите им гласно, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.</verse>
				<verse number="3">Ја сам заповедио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гнев мој који се радују с величине моје.</verse>
				<verse number="4">Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљених народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.</verse>
				<verse number="5">Долазе из далеке земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње Његове, да затре сву земљу.</verse>
				<verse number="6">Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од Свемогућег.</verse>
				<verse number="7">Зато ће свака рука клонути, и свако срце човечје растопити се.</verse>
				<verse number="8">И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другог, лица ће им бити као пламен.</verse>
				<verse number="9">Ево, иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грешнике да истреби из ње.</verse>
				<verse number="10">Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.</verse>
				<verse number="11">И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолих, и понос силних оборићу.</verse>
				<verse number="12">Учинићу да ће човек више вредети него злато чисто, више него злато офирско.</verse>
				<verse number="13">Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свог места од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гнев Његов.</verse>
				<verse number="14">И биће као срна поплашена и као стадо које нико не сабира; свако ће гледати за својим народом, и свако ће бежати у своју земљу.</verse>
				<verse number="15">Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.</verse>
				<verse number="16">И децу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им опленити и жене ћу им срамотити.</verse>
				<verse number="17">Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злато искати.</verse>
				<verse number="18">Него ће из лукова децу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће децу жалити око њихово.</verse>
				<verse number="19">И Вавилон, урес царствима и дика слави халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.</verse>
				<verse number="20">Неће се у њему живети нити ће се ко населити од колена до колена, нити ће Арапин разапети у њему шатор, нити ће пастири почивати онуда.</verse>
				<verse number="21">Него ће почивати онде дивље звери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и онде ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.</verse>
				<verse number="22">И довикиваће се буљине у пустим кућама и змајеви у дворовима веселим. А доћи ће његово време, и близу је, и дани његови неће се протегнути.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.</verse>
				<verse number="2">Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.</verse>
				<verse number="3">И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,</verse>
				<verse number="4">Тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?</verse>
				<verse number="5">Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,</verse>
				<verse number="6">Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.</verse>
				<verse number="7">Сва земља почива и мирна је; певају гласно.</verse>
				<verse number="8">Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.</verse>
				<verse number="9">Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.</verse>
				<verse number="10">Сви ће проговорити и рећи теби: и ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?</verse>
				<verse number="11">Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.</verse>
				<verse number="12">Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?</verse>
				<verse number="13">А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;</verse>
				<verse number="14">Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.</verse>
				<verse number="15">А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.</verse>
				<verse number="16">Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,</verse>
				<verse number="17">Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?</verse>
				<verse number="18">Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.</verse>
				<verse number="19">А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.</verse>
				<verse number="20">Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.</verse>
				<verse number="21">Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.</verse>
				<verse number="22">Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.</verse>
				<verse number="23">И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="24">Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.</verse>
				<verse number="25">Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.</verse>
				<verse number="26">То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.</verse>
				<verse number="27">Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?</verse>
				<verse number="28">Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:</verse>
				<verse number="29">Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.</verse>
				<verse number="30">И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.</verse>
				<verse number="31">Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.</verse>
				<verse number="32">И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир моавски и пропаде.</verse>
				<verse number="2">Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена.</verse>
				<verse number="3">По улицама ће његовим припасивати кострет, на крововима његовим и на улицама његовим све ће ридати сузе лијући.</verse>
				<verse number="4">И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће моавски викати, душа ће се у сваком узмучити.</verse>
				<verse number="5">Срце моје вапије за Моавом; бегунци његови побегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо луитско плачући, и путем оронајимским разлегаће се јаук.</verse>
				<verse number="6">Јер ће нестати вода нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити.</verse>
				<verse number="7">И зато што су остављали и што су чували однеће се на поток арапски.</verse>
				<verse number="8">Јер ће вика ићи око међа моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов.</verse>
				<verse number="9">Јер ће се вода димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бегунце моавске и на остатак земаљски послаћу лавове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Шаљите јагањце господару земаљском, од Селе до пустиње, ка гори кћери сионске.</verse>
				<verse number="2">Јер ће бити кћери моавске на бродовима арнонским као птица која лута, отерана с гнезда.</verse>
				<verse number="3">Учини веће, народе, начини сен у подне као ноћ, заклони изагнане, немој издати бегунце.</verse>
				<verse number="4">Нека код тебе бораве изгнани моји, Моаве; буди им заклон од пустошника; јер ће нестати насилника, престаће пустошење, истребиће се са земље који газе друге.</verse>
				<verse number="5">И утврдиће се престо милошћу, и на њему ће седети једнако у шатору Давидовом који ће судити и тражити што је право и бити брз да чини правду.</verse>
				<verse number="6">Чусмо за охолост Моава врло поноситог, за понос његов и охолост и обест његову; лажи његове неће бити тврде.</verse>
				<verse number="7">Зато ће ридати Моавац над Моавцем, сви ће ридати; над темељима кир-аресетским уздисаћете јер су разваљени.</verse>
				<verse number="8">И поља есевонска посушише се и чокот сивамски; господа народна потрше красне лозе његове, које досезаху до Јазира и вијаху се по пустињи; одводе његове пружаху се и прелажаху преко мора.</verse>
				<verse number="9">Зато ћу плакати плачем јазирским за чокотом сивамским; заливаћу те сузама својим, Есевоне и Елеало, јер песма о летини твојој и о жетви твојој паде.</verse>
				<verse number="10">И неста радости и весеља с поља родног, у виноградима се не пева ни подвикује, вина у кацама не гази газилац; учиних крај песмама.</verse>
				<verse number="11">Зато утроба моја јечи као гусле за Моавом, и срце моје за Кир-Ересом.</verse>
				<verse number="12">И кад се види да се уморио Моав на висини својој, ући ће у светињу своју да се помоли; али ништа неће свршити.</verse>
				<verse number="13">Ово је реч што рече Господ за Моава давно.</verse>
				<verse number="14">А сада вели Господ говорећи: До три године, као што су године најамничке, олошаће слава Моавова са свим мноштвом његовим, и шта остане биће врло мало и нејако.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Бреме Дамаску. Гле, Дамаск ће се укинути да не буде више град, него ће бити гомила развалина.</verse>
				<verse number="2">Градови ароирски биће остављени, биће за стада, те ће у њима почивати, и нико их неће плашити.</verse>
				<verse number="3">Нестаће градова Јефремових и царства у Дамаску и остатку сирском, биће као слава синова Израиљевих, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="4">И у тај ће дан истанчати слава Јаковљева, и дебело тело његово омршаће.</verse>
				<verse number="5">Јер ће бити као кад жетелац сабира жито и руком жање класје, и биће као кад се купи класје у долини рафајској.</verse>
				<verse number="6">Али ће се оставити у њој пабирци као кад се отресе маслина, па две три остану у врху, и четири пет на родним гранама, вели Господ Бог Израиљев.</verse>
				<verse number="7">У то ће време човек погледати на Творца свог, и очи његове гледаће на Свеца Израиљевог;</verse>
				<verse number="8">А неће погледати на олтаре, дело руку својих, нити ће гледати на оно што су начинили прсти његови, ни на лугове ни на ликове сунчане.</verse>
				<verse number="9">У то ће време тврди градови његови бити као остављен грм и огранак, јер ће се оставити ради синова Израиљевих, и биће пустош.</verse>
				<verse number="10">Јер си заборавио Бога спасења свог, и ниси се сећао Стене силе своје; зато сади красне садове и лозу страну пресађуј;</verse>
				<verse number="11">Дању ради да узрасте шта посадиш, и јутром гледај да ти семе никне; али кад дође до брања разграбиће се, и остаће ти љута жалост.</verse>
				<verse number="12">Тешко мноштву великих народа, што буче као што буче мора, и узаврелим народима, којих стоји врева као силних вода;</verse>
				<verse number="13">Врева стоји народа као великих вода; али ће повикати на њих, и они ће побећи далеко, и биће гоњени као плева по брдима од ветра и као прах од вихора.</verse>
				<verse number="14">Увече ето страха, и пре него сване нема никога. То је део оних који нас газе, и наследство оних који отимају од нас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Тешко земљи која сен чини крилима с оне стране река етиопских;</verse>
				<verse number="2">Која шаље посланике преко мора, у лађама од сите по водама, говорећи: Идите, брзи гласници, к народу расејаном и оплењеном, к народу страшном откако је досад, к народу размереном и погаженом, коме земљу разносе реке.</verse>
				<verse number="3">Сви који живите на свету и станујете на земљи, кад се дигне застава на горама, гледајте, и кад затруби труба, слушајте.</verse>
				<verse number="4">Јер овако ми рече Господ: Умирићу се и гледаћу из стана свог, као врућина која суши после дажда и као росан облак о врућини жетвеној.</verse>
				<verse number="5">Јер пре бербе, кад напупе пупци и од цвета постане грозд и стане зрети, окресаће одводе српом, и узеће лозу и одсећи.</verse>
				<verse number="6">Све ће се оставити птицама горским и зверима земаљским; и птице ће летовати на њима, а свакојаке звери земаљске зимоваће.</verse>
				<verse number="7">Тада ће се донети дар Господу над војскама од народа расејаног и оплењеног, од народа страшног откако је досад, од народа размереног и погаженог, коме земљу разносе реке, к месту имена Господа над војскама, ка гори сионској.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Бреме Мисиру. Гле, Господ седећи на облаку лаком доћи ће у Мисир; и затрешће се од Њега идоли мисирски, и срце ће се растопити у Мисирцима.</verse>
				<verse number="2">И раздражићу Мисирце једне на друге, те ће војевати брат на брата и пријатељ на пријатеља, град на град, царство на царство.</verse>
				<verse number="3">И нестаће духа Мисиру, и намеру његову разбићу; тада ће питати своје идоле и опсенаре и враче и гатаре.</verse>
				<verse number="4">И предаћу Мисирце у руке жестоким господарима, и љут ће цар владати њима, вели Господ, Господ над војскама.</verse>
				<verse number="5">И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се.</verse>
				<verse number="6">И реке ће отећи, опашће и пресахнути потоци мисирски, трска и сита посушиће се.</verse>
				<verse number="7">Трава крај потока, на ушћу потока, и сви усеви крај потока посахнуће и нестаће их и пропашће.</verse>
				<verse number="8">И тужиће рибари и биће сетни сви који бацају удицу, и који разапињу мрежу по водама забринуће се.</verse>
				<verse number="9">И стидеће се који раде од танког лана, и који ткају танко бело платно.</verse>
				<verse number="10">И насипи ће му се развалити, и који заграђују рибњаке, сви ће бити жалосног срца.</verse>
				<verse number="11">Доиста, кнезови су соански безумни, и савет мудрих саветника Фараонових луд је. Како можете говорити Фараону: Ја сам син мудрих, син старих царева?</verse>
				<verse number="12">Где су? Где су мудраци твоји? Нека ти кажу ако знају шта је наумио за Мисир Господ над војскама.</verse>
				<verse number="13">Полудеше кнезови соански; преварише се кнезови нофски; преластише Мисир главе племена његових.</verse>
				<verse number="14">Господ је излио међу њих дух преваран, те учинише да посрће Мисир у свим пословима као што посрће пијан човек бљујући.</verse>
				<verse number="15">И неће бити дела у Мисиру што би учинила глава или реп, грана или сита.</verse>
				<verse number="16">Тада ће бити Мисирци као жене; бојаће се и дрхтати од руке Господа над војскама кад замахне на њих.</verse>
				<verse number="17">И земља ће Јудина бити страх Мисиру; ко је се год опомене, препашће се ради намере Господа над војскама што је наумио супрот њему.</verse>
				<verse number="18">У то ће време бити пет градова у земљи мисирској који ће говорити језиком хананским и заклињати се Господом над војскама; један ће се звати град Ахерес.</verse>
				<verse number="19">У то ће време бити олтар Господњи усред земље мисирске, и споменик Господњи на међи њеној;</verse>
				<verse number="20">И биће знак и сведочанство Господу над војскама, у земљи мисирској. Кад стану викати ка Господу на насилнике, Он ће им послати спаситеља и кнеза и избавиће их.</verse>
				<verse number="21">И биће познат Господ Мисирцима, и познаће Мисирци Господа у то време, и служиће Му жртвама и даровима, и заветоваће завете Господу, и извршаваће.</verse>
				<verse number="22">Тако ће Господ ударити Мисир, и ударивши исцелиће, јер ће се обратити ка Господу, умолиће Му се, и исцелиће их.</verse>
				<verse number="23">У то ће време бити пут из Мисира у Асирску, и Асирац ће ићи у Мисир и Мисирац у Асирску, и служиће Господу Мисирци с Асирцима.</verse>
				<verse number="24">У то ће време Израиљ бити трећи с Мисирцима и Асирцима, и биће благослов посред земље.</verse>
				<verse number="25">Јер ће их благословити Господ над војскама говорећи: Да је благословен мој народ мисирски и асирски, дело руку мојих, и наследство моје, Израиљ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Године које дође Тартан на Азот, кад га посла Саргон цар асирски, те би Азот и узе га,</verse>
				<verse number="2">У то време рече Господ преко Исаије сина Амосовог говорећи: Иди, скини кострет са себе, и изуј обућу с ногу својих. И учини тако и иђаше го и бос.</verse>
				<verse number="3">Тада рече Господ: Како иде слуга мој Исаија го и бос за знак и чудо шта ће бити до три године Мисиру и етиопској,</verse>
				<verse number="4">Тако ће одвести цар асирски у ропство Мисирце, и Етиопљане у сужањство, децу и старце, голе и босе и голих задњица, на срамоту Мисирцима.</verse>
				<verse number="5">И препашће се и посрамиће се од етиопске, узданице своје, и од Мисира, поноса свог.</verse>
				<verse number="6">И рећи ће тада који живе на овом острву: Гле, то је узданица наша, ка којој притецасмо за помоћ да се сачувамо од цара асирског; како ћемо се избавити?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.</verse>
				<verse number="2">Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.</verse>
				<verse number="3">Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.</verse>
				<verse number="4">Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.</verse>
				<verse number="5">Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.</verse>
				<verse number="6">Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.</verse>
				<verse number="7">И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.</verse>
				<verse number="8">И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.</verse>
				<verse number="9">И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.</verse>
				<verse number="10">Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.</verse>
				<verse number="11">Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?</verse>
				<verse number="12">Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.</verse>
				<verse number="13">Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!</verse>
				<verse number="14">Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.</verse>
				<verse number="15">Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.</verse>
				<verse number="16">Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.</verse>
				<verse number="17">И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове?</verse>
				<verse number="2">Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју.</verse>
				<verse number="3">Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко.</verse>
				<verse number="4">Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог.</verse>
				<verse number="5">Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.</verse>
				<verse number="6">И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.</verse>
				<verse number="7">И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима.</verse>
				<verse number="8">И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској.</verse>
				<verse number="9">И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру.</verse>
				<verse number="10">И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.</verse>
				<verse number="11">И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио.</verse>
				<verse number="12">И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет;</verse>
				<verse number="13">А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети.</verse>
				<verse number="14">Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском,</verse>
				<verse number="16">И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену.</verse>
				<verse number="17">Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.</verse>
				<verse number="18">Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог;</verse>
				<verse number="19">И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје.</verse>
				<verse number="20">И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног;</verse>
				<verse number="21">И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином.</verse>
				<verse number="22">И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.</verse>
				<verse number="23">И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог;</verse>
				<verse number="24">И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови.</verse>
				<verse number="25">У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Бреме Тиру. Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан, да нема куће нити ко долази. Из земље китимске јави им се.</verse>
				<verse number="2">Умукните који живите на острву, које трговци сидонски поморци пунише.</verse>
				<verse number="3">И доходи му беху по великим водама семе сиорско, жетва с реке, и беше трг народима.</verse>
				<verse number="4">Стиди се, Сидоне, јер говори море, сила морска вели: Не мучим се порођајем, не рађам, не одгајам момке, не подижем девојке.</verse>
				<verse number="5">Као што се ожалостише кад чуше за Мисир, тако ће се ожалостити кад чују за Тир.</verse>
				<verse number="6">Идите у Тарсис, ридајте острвљани!</verse>
				<verse number="7">Је ли то ваш весели град, чија је старина од давнина? Његове ће га ноге занети далеко у туђинство.</verse>
				<verse number="8">Ко је то смислио на Тир, који раздаваше венце, чији трговци беху кнезови, и прекупци славни на земљи?</verse>
				<verse number="9">Господ је над војскама то смислио, да осрамоти понос сваке славе и да поништи све славне на земљи.</verse>
				<verse number="10">Пређи преко земље своје као поток, кћери тарсиска; нема више појаса.</verse>
				<verse number="11">Руку своју подиже на море, задрма царства; Господ је заповедио за Ханан да се раскопају градови његови.</verse>
				<verse number="12">И вели: Нећеш се више веселити, осрамоћена девојко, кћери сидонска. Устани, иди у Китим, ни онде нећеш имати мира.</verse>
				<verse number="13">Ето земље халдејске; тог народа није било; Асур је основа за оне који живеху у пустињама, подигоше куле у њој, поградише дворове; и обрати се у развалине.</verse>
				<verse number="14">Ридајте лађе тарсиске, јер је раскопан ваш град.</verse>
				<verse number="15">И тада ће Тир бити заробљен седамдесет година, за век једног цара, а после седамдесет година певаће се Тиру као курви:</verse>
				<verse number="16">Узми гусле, иди по граду, заборављена курво; добро ударај, певај и попевај, еда би те се опет опоменули.</verse>
				<verse number="17">Јер после седамдесет година Господ ће походити Тир, а он ће се вратити на курварску заслугу своју, и курваће се са свим царствима на земљи.</verse>
				<verse number="18">Али ће трговина његова и заслуга његова бити посвећена Господу, неће се остављати ни чувати, него ће трговина његова бити онима који наставају пред Господом да једу до ситости и имају одело добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Гле, Господ ће испразнити земљу и опустети је, преврнуће је и расејаће становнике њене.</verse>
				<verse number="2">И биће свештеник као народ, господар као слуга, госпођа као слушкиња, продавац као купац, који даје у зајам као који узима у зајам, који узима добит као који даје.</verse>
				<verse number="3">Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.</verse>
				<verse number="4">Тужиће земља и опасти, изнемоћи ће васиљена и опасти; изнемоћи ће главари народа земаљског.</verse>
				<verse number="5">Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни.</verse>
				<verse number="6">Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њени; зато ће изгорети становници земаљски, и мало ће људи остати.</verse>
				<verse number="7">Тужиће вино, увенуће лоза винова, уздисаће сви који су веселог срца.</verse>
				<verse number="8">Престаће весеље уз бубње, нестаће граја оних који се веселе, престаће весеље уз гусле.</verse>
				<verse number="9">Неће пити вино уз песме, огорчаће силовито пиће онима који га пију.</verse>
				<verse number="10">Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.</verse>
				<verse number="11">Тужњава ће бити по улицама ради вина, проћи ће свако весеље, отићи ће радост земаљска.</verse>
				<verse number="12">Пустош ће остати у граду, и врата ће се развалити.</verse>
				<verse number="13">Јер ће бити у земљи и у народима као кад се оберу маслине, и као кад се паљеткује после бербе.</verse>
				<verse number="14">Ови ће подигнути глас свој и певаће, ради величанства Господњег подвикиваће од мора.</verse>
				<verse number="15">Зато славите Господа у долинама, на острвима морским име Господа Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="16">С краја земље чусмо песме у славу Праведном; али рекох: Олошах! Олошах! Тешко мени! Неверници неверу чине, баш неверници неверу чине.</verse>
				<verse number="17">Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски!</verse>
				<verse number="18">И ко утече чувши за страхоту, пашће у јаму; а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ће се уставе на висини отворити и затрешће се темељи земље.</verse>
				<verse number="19">Сва ће се земља разбити, сва ће се земља распасти, сва ће се земља усколебати.</verse>
				<verse number="20">Сва ће се земља љуљати као пијан човек, и преместиће се као колиба, јер ће јој отежати безакоње њено, те ће пасти и неће више устати.</verse>
				<verse number="21">И у то ће време походити Господ на висини војску високу и на земљи све цареве земаљске.</verse>
				<verse number="22">И скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени.</verse>
				<verse number="23">И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина.</verse>
				<verse number="2">Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити.</verse>
				<verse number="3">Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се.</verse>
				<verse number="4">Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид.</verse>
				<verse number="5">Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде.</verse>
				<verse number="6">И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога.</verse>
				<verse number="7">И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.</verse>
				<verse number="8">Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече.</verse>
				<verse number="9">И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.</verse>
				<verse number="10">Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној.</verse>
				<verse number="11">И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих.</verse>
				<verse number="12">И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тада ће се певати ова песма у земљи Јудиној: Имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.</verse>
				<verse number="2">Отворите врата да уђе народ праведни, који држи веру.</verse>
				<verse number="3">Ко се Тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у Тебе узда.</verse>
				<verse number="4">Уздајте се у Господа довека, јер је Господ Господ Вечна стена.</verse>
				<verse number="5">Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.</verse>
				<verse number="6">Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољних.</verse>
				<verse number="7">Пут је праведнику прав, Ти равниш стазу праведноме.</verse>
				<verse number="8">И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те; Твоје име и Твој спомен жуди душа.</verse>
				<verse number="9">Душом својом жудим Тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим Те јутром; јер кад су судови Твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.</verse>
				<verse number="10">Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.</verse>
				<verse number="11">Господе! Рука је Твоја високо подигнута, а они не виде; видеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождрети непријатеље Твоје.</verse>
				<verse number="12">Господе! Нама ћеш дати мир, јер сва дела наша Ти си нам учинио.</verse>
				<verse number="13">Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим Тебе, али само Тобом помињемо име Твоје.</verse>
				<verse number="14">Помреше, неће оживети, мртви будући неће устати, јер си их Ти походио и истребио, затро сваки спомен њихов.</verse>
				<verse number="15">Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.</verse>
				<verse number="16">Господе, у невољи тражише Те, и зваше покорну молитву кад си их карао.</verse>
				<verse number="17">Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, такви бејасмо ми пред Тобом, Господе!</verse>
				<verse number="18">Затруднесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо ветар, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.</verse>
				<verse number="19">Оживеће мртви твоји, и моје ће мртво тело устати. Пробудите се, и певајте који станујете у праху; јер је Твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.</verse>
				<verse number="20">Хајде народе мој, уђи у клети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гнев.</verse>
				<verse number="21">Јер, гле, Господ излази из места свог да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крв своју нити ће више покривати побијене своје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Тада ће Господ покарати мачем својим љутим и великим и јаким левијатана, пругу змију, и левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја који је у мору.</verse>
				<verse number="2">Тада певајте о винограду који рађа црвено вино:</verse>
				<verse number="3">Ја Господ чувам га, у свако доба заливаћу га, дан ноћ чуваћу га да га ко не оштети.</verse>
				<verse number="4">Нема гнева у мене; ко ће ставити у бој насупрот мени чкаљ и трње? Ја ћу погазити и спалити све.</verse>
				<verse number="5">Или нека се ухвати за силу моју да учини мир са мном; учиниће мир са мном.</verse>
				<verse number="6">Једном ће се укоренити Јаков, процветаће и узрасти Израиљ, и напуниће васиљену плодом.</verse>
				<verse number="7">Је ли га ударио онако како је ударио оне који њега удараше? Је ли га убио онако како су убијени они које је убио?</verse>
				<verse number="8">С мером га је карао, кад га је одбацио, кад га је однео силним ветром својим источним.</verse>
				<verse number="9">Зато ће се тиме очистити безакоње Јаковљево и то ће бити сва корист што ће се узети грех његов кад све камење олтарно разметне као раздробљено кречно камење и не буде више гајева ни сунчаних ликова,</verse>
				<verse number="10">Јер ће тврди град опустети и биће стан остављен и занемарен као пустиња; онде ће пасти теле и онде ће легати, и појешће му гране.</verse>
				<verse number="11">Кад се посуше гране, поломиће се; жене ће долазити и ложити их на огањ. Јер је народ неразуман; зато га неће жалити који га је створио, и који га је саздао неће се смиловати на њ.</verse>
				<verse number="12">У то ће време Господ овијати од обале реке до потока мисирског, а ви, синови Израиљеви, сабраћете се један по један.</verse>
				<verse number="13">И тада ће се затрубити у велику трубу, и који се беху изгубили у земљи асирској и који беху загнани у земљу мисирску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина!</verse>
				<verse number="2">Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком.</verse>
				<verse number="3">Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове.</verse>
				<verse number="4">И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе.</verse>
				<verse number="5">У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог,</verse>
				<verse number="6">И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата.</verse>
				<verse number="7">Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу.</verse>
				<verse number="8">Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог.</verse>
				<verse number="9">Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе?</verse>
				<verse number="10">Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се.</verse>
				<verse number="11">Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу;</verse>
				<verse number="12">Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати.</verse>
				<verse number="13">И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате.</verse>
				<verse number="14">Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се;</verse>
				<verse number="16">Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити.</verse>
				<verse number="17">И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон.</verse>
				<verse number="18">И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас.</verse>
				<verse number="19">Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх.</verse>
				<verse number="20">Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати.</verse>
				<verse number="21">Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој.</verse>
				<verse number="22">Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.</verse>
				<verse number="23">Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју.</verse>
				<verse number="24">Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју?</verse>
				<verse number="25">Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место?</verse>
				<verse number="26">И Бог га његов учи и упућује како ће радити.</verse>
				<verse number="27">Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом.</verse>
				<verse number="28">Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити.</verse>
				<verse number="29">И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Тешко Арилу, Арилу, граду где је стајао Давид. Додајте годину на годину, нека кољу жртве празничне.</verse>
				<verse number="2">Али ћу притеснити Арила, и биће жалост и туга, јер ће ми бити као Арил.</verse>
				<verse number="3">Јер ћу те опколити војском, и стегнућу те опкопима и подигнућу супрот теби куле.</verse>
				<verse number="4">Те ћеш оборен говорити са земље и из праха ћеш муцати, и глас ће ти бити са земље као у бајача и из праха ћеш шапћући говорити.</verse>
				<verse number="5">А мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах и мноштво насилника као плева кад се размеће; и то ће бити зачас, изненада.</verse>
				<verse number="6">Господ над војскама походиће га громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и пламеном огњеним који прождире.</verse>
				<verse number="7">И мноштво свих народа који војују на Арил и сви који ударају на њ и на зидове његове и који га притешњују, биће као утвара ноћна у сну.</verse>
				<verse number="8">Биће као кад гладан сни да једе, па кад се пробуди а душа му празна; или кад сни жедан да пије, па кад се пробуди, а он изнемогао и душа му жедна; тако ће бити мноштво свих народа што војују на гору сионску.</verse>
				<verse number="9">Станите и чудите се; вапијте и вичите: Пијани су, али не од вина; посрћу, али не од силовитог пића.</verse>
				<verse number="10">Јер је Господ излио на вас дух тврдог сна и затворио вам очи, ослепио пророке и видеоце, главаре ваше.</verse>
				<verse number="11">И свака утвара биће вам као речи у запечаћеној књизи, коју дају човеку који зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не могу, јер је запечаћено.</verse>
				<verse number="12">Или да дају књигу оном који не зна читати говорећи: Читај то; а он рече: Не знам читати.</verse>
				<verse number="13">Зато рече Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени,</verse>
				<verse number="14">Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће.</verse>
				<verse number="15">Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна?</verse>
				<verse number="16">Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме?</verse>
				<verse number="17">Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?</verse>
				<verse number="18">И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих.</verse>
				<verse number="19">И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог.</verse>
				<verse number="20">Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње,</verse>
				<verse number="21">Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју.</verse>
				<verse number="22">Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети.</verse>
				<verse number="23">Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="24">И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех;</verse>
				<verse number="2">Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском.</verse>
				<verse number="3">Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу.</verse>
				<verse number="4">Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.</verse>
				<verse number="5">Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.</verse>
				<verse number="6">Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.</verse>
				<verse number="7">Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром.</verse>
				<verse number="8">Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довека;</verse>
				<verse number="9">Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закон Господњи;</verse>
				<verse number="10">Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару;</verse>
				<verse number="11">Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас Светац Израиљев.</verse>
				<verse number="12">Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч, и уздате се у превару и опачину и на њу се ослањате,</verse>
				<verse number="13">Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори.</verse>
				<verse number="14">И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни црепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воду из јаме.</verse>
				<verse number="15">Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.</verse>
				<verse number="16">Него говорите: Не; него ћемо на коњима побећи. Зато ћете бежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас терати.</verse>
				<verse number="17">Бежаће вас хиљаду кад један повиче; кад повичу петорица, бежаћете сви, док не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.</verse>
				<verse number="18">А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају.</verse>
				<verse number="19">Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.</verse>
				<verse number="20">Премда ће вам Господ дати хлеб тужни и воду невољничку; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,</verse>
				<verse number="21">И уши ће твоје слушати реч иза тебе где говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налево.</verse>
				<verse number="22">И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одело ликова ливених, и бацићете их као нечистоћу, и рећи ћеш им: Одлазите.</verse>
				<verse number="23">И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.</verse>
				<verse number="24">Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овејану лопатом и решетом.</verse>
				<verse number="25">И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.</verse>
				<verse number="26">И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао.</verse>
				<verse number="27">Гле, име Господње иде издалека, гнев Његов гори и врло је тежак; усне су Му пуне љутине и језик Му је као огањ који сажиже.</verse>
				<verse number="28">А Дух Му је као поток који плави и допире до грла, да расеје народе да оду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.</verse>
				<verse number="29">Певаћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стени Израиљевој,</verse>
				<verse number="30">И Господ ће пустити да се чује слава гласа Његовог, и показаће како маше руком својом с љутим гневом и пламеном огњеним који прождире, с расапом и са силним даждем и с градом.</verse>
				<verse number="31">Јер ће се од гласа Господњег препасти Асирац, који је био палицом.</verse>
				<verse number="32">И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих.</verse>
				<verse number="33">Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; места, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Тешко онима који иду у Мисир за помоћ, који се ослањају на коње, и уздају се у кола што их је много, и у коњанике што их је велико мноштво, а не гледају на Свеца Израиљевог и не траже Господа.</verse>
				<verse number="2">Али је и он мудар, и навући ће зло, и неће порећи своје речи, него ће устати на дом неваљалих људи и на оне који помажу онима који чине безакоње.</verse>
				<verse number="3">А Мисирци су људи а не Бог, и коњи су њихови тело а не Дух; и зато ће Господ махнути руком својом, те ће пасти помагач, пашће и онај коме помаже, и сви ће заједно погинути.</verse>
				<verse number="4">Јер овако ми рече Господ: Као што лав и лавић риче над ловом својим, и ако се и свиче на њ мноштво пастира, он се не плаши од вике њихове нити се покорава на буку њихову, тако ће Господ над војскама сићи да војује за гору сионску и за хум њен.</verse>
				<verse number="5">Као птице крилима Господ ће над војскама заклањати Јерусалим, и заклањајући избавиће, и обилазећи сачуваће.</verse>
				<verse number="6">Вратите се к Њему, од ког се сасвим одвргосте, синови Израиљеви!</verse>
				<verse number="7">Јер ће у онај дан сваки одбацити идоле своје сребрне, и златне своје идоле, које вам руке ваше начинише на грех.</verse>
				<verse number="8">И Асирац ће пасти од мача не човечјег, и мач не човечји појешће га, и бежаће испред мача, и младићи ће његови плаћати данак.</verse>
				<verse number="9">И стена ће његова проћи од страха, и кнезови ће се његови препасти од заставе, вели Господ, чији је огањ на Сиону и пећ у Јерусалиму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.</verse>
				<verse number="2">И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.</verse>
				<verse number="3">И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.</verse>
				<verse number="4">И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.</verse>
				<verse number="5">Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.</verse>
				<verse number="6">Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.</verse>
				<verse number="7">И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.</verse>
				<verse number="8">Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.</verse>
				<verse number="9">Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.</verse>
				<verse number="10">За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.</verse>
				<verse number="11">Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,</verse>
				<verse number="12">Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.</verse>
				<verse number="13">Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.</verse>
				<verse number="14">Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,</verse>
				<verse number="15">Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.</verse>
				<verse number="16">Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.</verse>
				<verse number="17">И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.</verse>
				<verse number="18">И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.</verse>
				<verse number="19">Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.</verse>
				<verse number="20">Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.</verse>
				<verse number="2">Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.</verse>
				<verse number="3">Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.</verse>
				<verse number="4">И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.</verse>
				<verse number="5">Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.</verse>
				<verse number="6">И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.</verse>
				<verse number="7">Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:</verse>
				<verse number="8">Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.</verse>
				<verse number="9">Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.</verse>
				<verse number="10">Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.</verse>
				<verse number="11">Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.</verse>
				<verse number="12">И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.</verse>
				<verse number="13">Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.</verse>
				<verse number="14">Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?</verse>
				<verse number="15">Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;</verse>
				<verse number="16">Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.</verse>
				<verse number="17">Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.</verse>
				<verse number="18">Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?</verse>
				<verse number="19">Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.</verse>
				<verse number="20">Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.</verse>
				<verse number="21">Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.</verse>
				<verse number="22">Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.</verse>
				<verse number="23">Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.</verse>
				<verse number="24">И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.</verse>
				<verse number="2">Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.</verse>
				<verse number="3">И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.</verse>
				<verse number="4">И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.</verse>
				<verse number="5">Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.</verse>
				<verse number="6">Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској.</verse>
				<verse number="7">И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.</verse>
				<verse number="8">Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.</verse>
				<verse number="9">И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела.</verse>
				<verse number="10">Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека.</verse>
				<verse number="11">Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши.</verse>
				<verse number="12">Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа.</verse>
				<verse number="13">И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама.</verse>
				<verse number="14">И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште.</verse>
				<verse number="15">Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим.</verse>
				<verse number="16">Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати.</verse>
				<verse number="17">Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.</verse>
				<verse number="2">Процветаће обилно, и веселиће се радујући се и попевајући; слава ливанска даће јој се и красота кармилска и саронска; та ће места видети славу Господњу, красоту Бога нашег.</verse>
				<verse number="3">Укрепите клонуле руке, и колена изнемогла утврдите.</verse>
				<verse number="4">Реците онима којима се срце уплашило: Охрабрите се, не бојте се; ево Бога вашег; освета иде, плата Божја, сам иде, и спашће вас.</verse>
				<verse number="5">Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се.</verse>
				<verse number="6">Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној.</verse>
				<verse number="7">И суво ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени, у стану змајевском, по ложама њиховим, биће трава, трска и сита.</verse>
				<verse number="8">И онде ће бити насап и пут, који ће се звати свети пут; неће ићи по њему нечисти, него ће бити за њих; ко узиде њим, ни луд неће заћи.</verse>
				<verse number="9">Неће онде бити лава, и љута звер неће ићи по њему, нити ће се онде наћи, него ће ходити избављени.</verse>
				<verse number="10">И које искупи Господ, вратиће се и доћи ће у Сион певајући, и вечна ће радост бити над главом њиховом, добиће радост и весеље, а жалост и уздисање бежаће.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Четрнаесте године царовања Језекијиног подиже се Сенахирим цар асирски на све тврде градове Јудине, и узе их.</verse>
				<verse number="2">И посла цар асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњег језера на путу код поља бељаревог.</verse>
				<verse number="3">Тада изађе к њему Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.</verse>
				<verse number="4">И рече им Равсак: Кажите Језекији: Овако каже велики цар, цар асирски: Каква је то узданица у коју се уздаш?</verse>
				<verse number="5">Да кажем, али су празне речи, да имаш савета и силе за рат. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?</verse>
				<verse number="6">Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон цар мисирски свима који се уздају у њ.</verse>
				<verse number="7">Ако ли ми кажеш: Уздамо се у Господа Бога свог; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповедио Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањајте се?</verse>
				<verse number="8">Хајде затеци се мом господару, цару асирском, и даћу ти две хиљаде коња, ако можеш добавити који ће јахати.</verse>
				<verse number="9">Како ћеш дакле одбити и једног војводу између најмањих слугу господара мог? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.</verse>
				<verse number="10">Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.</verse>
				<verse number="11">Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим сирски, јер разумемо, а немој нам говорити јудејски да слуша народ на зиду.</verse>
				<verse number="12">А Равсак рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твом или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима, што седе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?</verse>
				<verse number="13">Тада стаде Равсак и повика гласно јудејски и рече: Чујте речи великог цара асирског.</verse>
				<verse number="14">Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити.</verse>
				<verse number="15">Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару асирском.</verse>
				<verse number="16">Не слушајте Језекију; јер овако каже цар асирски: Учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свог чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из свог студенца,</verse>
				<verse number="17">Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима.</verse>
				<verse number="18">Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара асирског?</verse>
				<verse number="19">Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?</verse>
				<verse number="20">Који су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?</verse>
				<verse number="21">Али они ћутаху, и не одговорише му ни речи, јер цар беше заповедио и рекао: Не одговарајте му.</verse>
				<verse number="22">Тада Елијаким син Хелкијин, који беше над двором, и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздревши хаљине, и казаше му речи Равсакове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.</verse>
				<verse number="2">И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом.</verse>
				<verse number="3">И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.</verse>
				<verse number="4">Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.</verse>
				<verse number="5">И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.</verse>
				<verse number="6">И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.</verse>
				<verse number="7">Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.</verse>
				<verse number="8">И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.</verse>
				<verse number="9">А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:</verse>
				<verse number="10">Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.</verse>
				<verse number="11">Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?</verse>
				<verse number="12">Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару?</verse>
				<verse number="13">Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?</verse>
				<verse number="14">А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.</verse>
				<verse number="15">И помоли се Језекија Господу говорећи:</verse>
				<verse number="16">Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.</verse>
				<verse number="17">Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог.</verse>
				<verse number="18">Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове,</verse>
				<verse number="19">И побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше.</verse>
				<verse number="20">И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ.</verse>
				<verse number="21">Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског.</verse>
				<verse number="22">Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.</verse>
				<verse number="23">Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог.</verse>
				<verse number="24">Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила.</verse>
				<verse number="25">Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.</verse>
				<verse number="26">Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.</verse>
				<verse number="27">Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.</verse>
				<verse number="28">Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме.</verse>
				<verse number="29">Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.</verse>
				<verse number="30">А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.</verse>
				<verse number="31">Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.</verse>
				<verse number="32">Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.</verse>
				<verse number="33">Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.</verse>
				<verse number="34">Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.</verse>
				<verse number="35">Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.</verse>
				<verse number="36">Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.</verse>
				<verse number="37">Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.</verse>
				<verse number="38">И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.</verse>
				<verse number="2">А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,</verse>
				<verse number="3">И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома.</verse>
				<verse number="4">Тада дође реч Господња Исаији говорећи:</verse>
				<verse number="5">Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.</verse>
				<verse number="6">И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.</verse>
				<verse number="7">И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао.</verse>
				<verse number="8">Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло.</verse>
				<verse number="9">Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:</verse>
				<verse number="10">Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.</verse>
				<verse number="11">Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету.</verse>
				<verse number="12">Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.</verse>
				<verse number="13">Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.</verse>
				<verse number="14">Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми.</verse>
				<verse number="15">Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.</verse>
				<verse number="16">Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.</verse>
				<verse number="17">Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.</verse>
				<verse number="18">Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини.</verse>
				<verse number="19">Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју.</verse>
				<verse number="20">Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.</verse>
				<verse number="21">А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.</verse>
				<verse number="22">И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">У то време Меродах-Валадан, син Валаданов, цар вавилонски, посла књигу с даром Језекији; јер беше чуо да је био болестан и оздравио.</verse>
				<verse number="2">И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу где му беше оружје, и шта се год налажаше у ризницама његовим, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему господству свом.</verse>
				<verse number="3">Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: Из далеке земље дошли су к мени, из Вавилона.</verse>
				<verse number="4">А он рече: Шта су видели у твом двору? А Језекија рече: Видели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао.</verse>
				<verse number="5">Тада рече Исаија Језекији: Чуј реч Господа над војскама.</verse>
				<verse number="6">Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.</verse>
				<verse number="7">И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара вавилонског.</verse>
				<verse number="8">А Језекија рече Исаији: Добра је реч Господња коју си рекао. Још рече: Је ли? За мог века биће мир и вера?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш.</verse>
				<verse number="2">Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје.</verse>
				<verse number="3">Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.</verse>
				<verse number="4">Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна.</verse>
				<verse number="5">И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише.</verse>
				<verse number="6">Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски.</verse>
				<verse number="7">Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.</verse>
				<verse number="8">Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.</verse>
				<verse number="9">Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег.</verse>
				<verse number="10">Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим.</verse>
				<verse number="11">Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.</verse>
				<verse number="12">Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег?</verse>
				<verse number="13">Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га?</verse>
				<verse number="14">С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума?</verse>
				<verse number="15">Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак.</verse>
				<verse number="16">Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="17">Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.</verse>
				<verse number="18">С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи?</verse>
				<verse number="19">Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије.</verse>
				<verse number="20">А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче.</verse>
				<verse number="21">Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?</verse>
				<verse number="22">Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.</verse>
				<verse number="23">Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.</verse>
				<verse number="24">Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их.</verse>
				<verse number="25">С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети.</verse>
				<verse number="26">Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно?</verse>
				<verse number="27">Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог?</verse>
				<verse number="28">Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере.</verse>
				<verse number="29">Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.</verse>
				<verse number="30">Деца се море и сустају, и младићи падају;</verse>
				<verse number="31">Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека кажу: Хајдемо да се судимо.</verse>
				<verse number="2">Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном?</verse>
				<verse number="3">Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходао ногама својим.</verse>
				<verse number="4">Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти.</verse>
				<verse number="5">Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.</verse>
				<verse number="6">Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар.</verse>
				<verse number="7">Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче.</verse>
				<verse number="8">Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог;</verse>
				<verse number="9">Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;</verse>
				<verse number="10">Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.</verse>
				<verse number="11">Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.</verse>
				<verse number="12">Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.</verse>
				<verse number="13">Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати.</verse>
				<verse number="14">Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.</verse>
				<verse number="15">Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: врећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у плеву.</verse>
				<verse number="16">Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се Свецем Израиљевим.</verse>
				<verse number="17">Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема, којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.</verse>
				<verse number="18">Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.</verse>
				<verse number="19">Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,</verse>
				<verse number="20">Да виде и познају и да промисле и разумеју да је то урадила рука Господња, и Светац Израиљев да је то створио.</verse>
				<verse number="21">Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.</verse>
				<verse number="22">Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.</verse>
				<verse number="23">Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините шта добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.</verse>
				<verse number="24">Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је.</verse>
				<verse number="25">Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.</verse>
				<verse number="26">Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: Истина је? Али нема никога да би објавио, нити има кога да је напред казао, нити има кога да би чуо речи ваше.</verse>
				<verse number="27">Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове.</verse>
				<verse number="28">Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би саветовао; питам их, али не одговарају ни речи.</verse>
				<verse number="29">Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.</verse>
				<verse number="2">Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.</verse>
				<verse number="3">Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.</verse>
				<verse number="4">Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.</verse>
				<verse number="5">Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:</verse>
				<verse number="6">Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;</verse>
				<verse number="7">Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.</verse>
				<verse number="8">Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.</verse>
				<verse number="9">Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.</verse>
				<verse number="10">Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.</verse>
				<verse number="11">Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.</verse>
				<verse number="12">Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.</verse>
				<verse number="13">Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.</verse>
				<verse number="14">Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.</verse>
				<verse number="15">Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.</verse>
				<verse number="16">И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.</verse>
				<verse number="17">Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.</verse>
				<verse number="18">Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.</verse>
				<verse number="19">Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?</verse>
				<verse number="20">Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.</verse>
				<verse number="21">Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.</verse>
				<verse number="22">А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.</verse>
				<verse number="23">Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?</verse>
				<verse number="24">Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.</verse>
				<verse number="25">Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.</verse>
				<verse number="2">Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити.</verse>
				<verse number="3">Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе.</verse>
				<verse number="4">Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.</verse>
				<verse number="5">Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те.</verse>
				<verse number="6">Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,</verse>
				<verse number="7">Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.</verse>
				<verse number="8">Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши.</verse>
				<verse number="9">Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је.</verse>
				<verse number="10">Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити.</verse>
				<verse number="11">Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља.</verse>
				<verse number="12">Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.</verse>
				<verse number="13">Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?</verse>
				<verse number="14">Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.</verse>
				<verse number="15">Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш.</verse>
				<verse number="16">Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу,</verse>
				<verse number="17">Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило:</verse>
				<verse number="18">Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима.</verse>
				<verse number="19">Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи.</verse>
				<verse number="20">Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог.</verse>
				<verse number="21">Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју.</verse>
				<verse number="22">А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу.</verse>
				<verse number="23">Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.</verse>
				<verse number="24">Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим.</verse>
				<verse number="25">Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем.</verse>
				<verse number="26">Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.</verse>
				<verse number="27">Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми.</verse>
				<verse number="28">Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Али сада чуј, Јакове, слуго мој, и Израиљу, кога изабрах.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ, који те је створио и саздао од утробе материне, и који ти помаже: не бој се, слуго мој Јакове, и мили, кога изабрах.</verse>
				<verse number="3">Јер ћу излити воду на жеднога и потоке на суву земљу, излићу Дух свој на семе твоје и благослов свој на твоје натражје.</verse>
				<verse number="4">И процветаће као у трави, као врбе покрај потока.</verse>
				<verse number="5">Овај ће рећи: Ја сам Господњи, а онај ће се звати по имену Јаковљевом, а други ће се писати својом руком Господњи, и презиваће се именом Израиљевим.</verse>
				<verse number="6">Овако говори Господ Цар Израиљев и Избавитељ његов, Господ над војскама: ја сам први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога.</verse>
				<verse number="7">И ко као ја оглашује и објављује ово, или ми уређује откако населих стари народ? Нека им јави шта ће бити и шта ће доћи.</verse>
				<verse number="8">Не бојте се и не плашите се; нисам ли ти давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци; има ли Бога осим мене? Да, нема стене, не знам ни једне.</verse>
				<verse number="9">Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.</verse>
				<verse number="10">Ко гради бога и лије лик, није ни на какву корист.</verse>
				<verse number="11">Гле, сви ће се другови његови посрамити, и уметници више од других људи; нека се скупе сви и стану, биће их страх и посрамиће се сви.</verse>
				<verse number="12">Ковач клештима ради на живом угљевљу, и кује чекићем, и ради снагом своје руке, гладује, те изнемогне, и не пије воде, те сустане.</verse>
				<verse number="13">Дрводеља растеже врпцу и бележи црвенилом, теше и заокружује, и начиња као лик човечји, као лепог човека, да стоји у кући.</verse>
				<verse number="14">Сече себи кедре, и узима чесевину и храст или шта је најчвршће међу дрвећем шумским; сади јасен, и од дажда расте.</verse>
				<verse number="15">И бива човеку за огањ, и узме га, те се греје; упали га, те пече хлеб; и још гради од њега бога и клања му се; гради од њега лик резан, и пада на колена пред њим.</verse>
				<verse number="16">Половину ложи на огањ, уз половину једе месо испекавши печење, и бива сит, и греје се и говори: Аха, огрејах се, видех огањ.</verse>
				<verse number="17">А од остатка гради бога, резан лик свој, пада пред њим на колена и клања се, и моли му се и говори: Избави ме, јер си ти бог мој.</verse>
				<verse number="18">Не знају, нити разумеју, јер су им очи заслепљене да не виде, и срца, да не разумеју.</verse>
				<verse number="19">Нити узимају на ум, нема знања ни разума да би који рекао: Половину овог спалих на огањ, и на угљу од њега испекох хлеб, испекох месо и једох; и од остатка еда ли ћу начинити гад, и пању дрвеном хоћу ли се клањати?</verse>
				<verse number="20">Такав се храни пепелом, преварено срце заводи га да не може избавити душу своју, нити рећи: Није ли лаж што ми је у десници?</verse>
				<verse number="21">Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга; ја сам те саздао, слуга си мој, Израиљу, нећу те заборавити.</verse>
				<verse number="22">Расућу као облак преступе твоје, и грехе твоје као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио.</verse>
				<verse number="23">Певајте, небеса, јер Господ учини, подвикујте, низине земаљске, попевајте, горе, шуме и сва дрва у њима, јер избави Господ Јакова и прослави се у Израиљу.</verse>
				<verse number="24">Овако говори Господ, Избавитељ твој, који те је саздао од утробе материне: ја Господ начиних све: разапех небо сам, распрострех земљу сам собом;</verse>
				<verse number="25">Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;</verse>
				<verse number="26">Потврђујем реч слуге свог, и навршујем савет гласника својих; говорим Јерусалиму: Населићеш се, и градовима Јудиним: Сазидаћете се; и пустолине њихове подигнућу;</verse>
				<verse number="27">Говорим дубини: Пресахни и исушићу реке твоје;</verse>
				<verse number="28">Говорим Киру: Пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: Сазидаћеш се, и цркви: Основаћеш се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Овако говори Господ помазанику свом Киру, кога држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена:</verse>
				<verse number="2">Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнићу, врата бронзана разбићу и преворнице гвоздене сломићу.</verse>
				<verse number="3">И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену.</verse>
				<verse number="4">Ради слуге свог Јакова и Израиља изабраника свог прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.</verse>
				<verse number="5">Ја сам Господ, и нема другог, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш,</verse>
				<verse number="6">Да би познали од истока сунчаног и од запада да нема другог осим мене; ја сам Господ и нема другог,</verse>
				<verse number="7">Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то.</verse>
				<verse number="8">Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.</verse>
				<verse number="9">Тешко оном ко се свађа с Творцем својим; цреп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару свом: Шта радиш? За твој посао нема руку.</verse>
				<verse number="10">Тешко оном ко говори оцу: Што рађаш? И жени: Што се порађаш?</verse>
				<verse number="11">Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.</verse>
				<verse number="12">Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.</verse>
				<verse number="13">Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="14">Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога.</verse>
				<verse number="15">Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ.</verse>
				<verse number="16">Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове.</verse>
				<verse number="17">А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.</verse>
				<verse number="18">Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог.</verse>
				<verse number="19">Нисам говорио тајно ни на мрачном месту на земљи, нисам рекао семену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам шта је право.</verse>
				<verse number="20">Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од свог лика и моле се богу који не може помоћи.</verse>
				<verse number="21">Огласите, и доведите, нека већају заједно: ко је то од старине казао? Ко је јавио још онда? Нисам ли ја, Господ? Нема осим мене другог Бога, нема Бога праведног и Спаситеља другог осим мене.</verse>
				<verse number="22">Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другог.</verse>
				<verse number="23">Собом се заклех; изађе из уста мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик,</verse>
				<verse number="24">И говориће: У Господу је правда и сила; к Њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гневе на Њ.</verse>
				<verse number="25">У Господу ће се оправдати и прославити све семе Израиљево.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; шта носите, тешко је, и умориће.</verse>
				<verse number="2">Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товар, него и сами одоше у ропство.</verse>
				<verse number="3">Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљевог, које носим од утробе, које држим од рођења.</verse>
				<verse number="4">И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до седог века; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.</verse>
				<verse number="5">С ким ћете ме изједначити и упоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?</verse>
				<verse number="6">Просипају злато из тобоца и мере сребро на мерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.</verse>
				<verse number="7">Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.</verse>
				<verse number="8">Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!</verse>
				<verse number="9">Памтите шта је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другог Бога, и нико није као ја,</verse>
				<verse number="10">Који од почетка јављам крај и издалека шта још није било; који кажем: намера моја стоји и учинићу све што ми је воља.</verse>
				<verse number="11">Зовем с истока птицу и из далеке земље човека који ће извршити шта сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.</verse>
				<verse number="12">Слушајте ме, који сте упорног срца, који сте далеко од правде.</verse>
				<verse number="13">Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Сиђи и седи у прах, девојко, кћери вавилонска; седи на земљу, нема престола, кћери халдејска; јер се нећеш више звати нежна и љупка.</verse>
				<verse number="2">Узми жрвње, и мељи брашно, откриј косу своју, изуј се, загали ноге, иди преко река.</verse>
				<verse number="3">Откриће се голотиња твоја, и видеће се срамота твоја; осветићу се, и нико ми неће сметати.</verse>
				<verse number="4">Име је Избавитељу нашем Господ над војскама, Светац Израиљев.</verse>
				<verse number="5">Седи ћутећи, и уђи у таму, кћери халдејска; јер се нећеш више звати госпођа царствима.</verse>
				<verse number="6">Разгневих се на народ свој, оскврних наследство своје и предадох га теби у руке; а ти им не показа милост; на старце си метала претешки јарам свој;</verse>
				<verse number="7">И говорила си: Довека ћу бити госпођа; али никад ниси то узимала на ум, нити си помишљала шта ће бити на послетку.</verse>
				<verse number="8">Сада дакле чуј ово, која живиш у сластима и без бриге седиш и говориш у срцу свом: Ја сам, и нема друге осим мене, нећу бити удовица нити ћу осиротети.</verse>
				<verse number="9">То ће ти обоје доћи уједанпут, у исти дан, да осиротиш и обудовиш, доћи ће ти потпуно, ради мноштва чини твојих и ради велике силе чарања твог.</verse>
				<verse number="10">Јер си се поуздала у злоћу своју говорећи: Нико ме не види. Мудрост твоја и знање твоје преварише те, те си говорила у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема друге.</verse>
				<verse number="11">Зато ће доћи на те зло, а нећеш знати одакле излази, и попашће те невоља, да је нећеш моћи одбити, и доћи ће на те уједанпут погибао, за коју нећеш знати.</verse>
				<verse number="12">Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окрепила.</verse>
				<verse number="13">Уморила си се од мноштва намера својих; нека стану сада звездари, који гледају звезде, који проричу сваког месеца, и нека те сачувају од оног што ће доћи на те.</verse>
				<verse number="14">Гле, они су као плева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена; неће остати угља да се ко огреје, ни огња да би се поседело код њега.</verse>
				<verse number="15">Такви ће бити они с којима си се трудила и с којима си трговала од младости своје, разбећи ће се сваки на своју страну; неће бити никога да те избави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевим, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљевог помињете, али не по истини и по правди.</verse>
				<verse number="2">Јер се именују по Светом граду, ослањају се на Бога Израиљевог, коме је име Господ над војскама.</verse>
				<verse number="3">Шта је пре бивало, казивах напред одавно, и шта из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се.</verse>
				<verse number="4">Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од бронзе.</verse>
				<verse number="5">И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповедише тако.</verse>
				<verse number="6">Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? Одселе ти јављам ново и сакривено, шта ниси знао;</verse>
				<verse number="7">Сада се створи, и недавно, и пре овог дана ниси чуо, да не кажеш: Гле, знао сам.</verse>
				<verse number="8">Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне.</verse>
				<verse number="9">Имена свог ради устегнућу гнев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим.</verse>
				<verse number="10">Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље.</verse>
				<verse number="11">Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другом.</verse>
				<verse number="12">Чуј ме, Јакове и Израиљу, ког ја позвах: ја сам први, ја сам и последњи.</verse>
				<verse number="13">И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.</verse>
				<verse number="14">Скупите се сви и чујте: ко је од њих објавио ово? Господ га милује, он ће извршити вољу Његову на Вавилону, и мишица ће Његова бити насупрот Халдејцима.</verse>
				<verse number="15">Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу.</verse>
				<verse number="16">Приступите к мени, чујте ово: од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла ме и Дух Његов.</verse>
				<verse number="17">Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.</verse>
				<verse number="18">О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски;</verse>
				<verse number="19">И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене.</verse>
				<verse number="20">Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова.</verse>
				<verse number="21">Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.</verse>
				<verse number="22">Нема мира безбожницима, вели Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје.</verse>
				<verse number="2">И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме.</verse>
				<verse number="3">И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.</verse>
				<verse number="4">А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.</verse>
				<verse number="5">А сада говори Господ, који ме је саздао од утробе материне да сам Му слуга, да Му доведем натраг Јакова; ако се Израиљ и не сабере, опет ћу се прославити пред Господом, и Бог ће мој бити сила моја.</verse>
				<verse number="6">И рече ми: Мало је да ми будеш слуга да се подигне племе Јаковљево и да се врати остатак Израиљев, него те учиних виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="7">Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао.</verse>
				<verse number="8">Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство;</verse>
				<verse number="9">Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима.</verse>
				<verse number="10">Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.</verse>
				<verse number="11">И све горе своје обратићу у путеве, и стазе ће моје бити повишене.</verse>
				<verse number="12">Гле, ови ће из далека доћи, гле, и они од севера и од запада, и они из земље синске.</verse>
				<verse number="13">Певајте, небеса, и весели се, земљо, подвикујте, горе, весело; јер Господ утеши свој народ, и на невољнике своје смилова се.</verse>
				<verse number="14">Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.</verse>
				<verse number="15">Може ли жена заборавити пород свој да се не смилује на чедо утробе своје? А да би га и заборавила, ја нећу заборавити тебе.</verse>
				<verse number="16">Гле, на длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном.</verse>
				<verse number="17">Похитаће синови твоји, а који те раскопаваше и пустошише, отићи ће од тебе.</verse>
				<verse number="18">Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се они скупљају и иду к теби. Тако био ја жив, вели Господ, свима њима као накитом заоденућеш се, и уресићеш се њима као невеста.</verse>
				<verse number="19">Јер развалине твоје и пустолине и потрвена земља твоја биће тада тесна за становнике кад се удаље они који те прождираше.</verse>
				<verse number="20">И деца коју ћеш имати, пошто си била без деце, рећи ће да чујеш: Тесно ми је ово место, помакни се да се могу настанити.</verse>
				<verse number="21">А ти ћеш рећи у срцу свом: Ко ми их роди, јер бејах сирота и инокосна, заробљена и прогнана? И ко их отхрани? Ето, ја бејах остала сама, а где они беху?</verse>
				<verse number="22">Овако вели Господ Господ: Ево, подигнућу руку своју к народима, и к племенима ћу подигнути заставу своју, и донеће синове твоје у наручју, и кћери твоје на раменима ће се носити.</verse>
				<verse number="23">И цареви ће бити хранитељи твоји и царице њихове твоје дојкиње, и клањаће ти се лицем до земље, и прах с ногу твојих лизаће, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће осрамотити они који мене чекају.</verse>
				<verse number="24">Хоће ли се јунаку узети плен и хоће ли се отети робље праведноме?</verse>
				<verse number="25">Јер овако говори Господ: и робље јунаку узеће се и плен јакоме отеће се, јер ћу се ја прети с онима који се с тобом пру, и синове твоје ја ћу избавити;</verse>
				<verse number="26">И који ти криво чине, нахранићу их њиховим месом и опиће се својом крвљу као новим вином; и познаће свако тело да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, јаки Бог Јаковљев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Овако вели Господ: Где је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше преступе би пуштена мати ваша.</verse>
				<verse number="2">Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? Да није како год окраћала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, претњом својом исушујем море; обраћам реке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.</verse>
				<verse number="3">Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач.</verse>
				<verse number="4">Господ Господ даде ми језик учен да умем проговорити згодну реч уморном; буди свако јутро, буди ми уши, да слушам као ученици.</verse>
				<verse number="5">Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг.</verse>
				<verse number="6">Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања.</verse>
				<verse number="7">Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидети.</verse>
				<verse number="8">Близу је Онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени.</verse>
				<verse number="9">Гле, Господ Господ помагаће ми: ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.</verse>
				<verse number="10">Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге Његовог? Ко ходи по мраку и нема видела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога свог.</verse>
				<verse number="11">Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у светлости огња свог и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке, у мукама ћете лежати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани;</verse>
				<verse number="2">Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га.</verse>
				<verse number="3">Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање.</verse>
				<verse number="4">Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима.</verse>
				<verse number="5">Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.</verse>
				<verse number="6">Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати.</verse>
				<verse number="7">Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.</verse>
				<verse number="8">Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.</verse>
				<verse number="9">Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?</verse>
				<verse number="10">Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?</verse>
				<verse number="11">Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи.</verse>
				<verse number="12">Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?</verse>
				<verse number="13">И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?</verse>
				<verse number="14">Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.</verse>
				<verse number="15">Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.</verse>
				<verse number="16">Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ.</verse>
				<verse number="17">Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си.</verse>
				<verse number="18">Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.</verse>
				<verse number="19">Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?</verse>
				<verse number="20">Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог.</verse>
				<verse number="21">Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.</verse>
				<verse number="22">Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити.</verse>
				<verse number="23">Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.</verse>
				<verse number="2">Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска.</verse>
				<verse number="3">Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца.</verse>
				<verse number="4">Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта.</verse>
				<verse number="5">А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.</verse>
				<verse number="6">Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме.</verse>
				<verse number="7">Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује.</verse>
				<verse number="8">Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион.</verse>
				<verse number="9">Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим.</verse>
				<verse number="10">Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.</verse>
				<verse number="11">Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње.</verse>
				<verse number="12">Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев.</verse>
				<verse number="13">Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.</verse>
				<verse number="14">Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,</verse>
				<verse number="15">Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="53">
				<verse number="1">Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри?</verse>
				<verse number="2">Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.</verse>
				<verse number="3">Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо.</verse>
				<verse number="4">А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.</verse>
				<verse number="5">Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.</verse>
				<verse number="6">Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.</verse>
				<verse number="7">Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.</verse>
				<verse number="8">Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен.</verse>
				<verse number="9">Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.</verse>
				<verse number="10">Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком.</verse>
				<verse number="11">Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.</verse>
				<verse number="12">Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="54">
				<verse number="1">Весели се, нероткињо која не рађаш, запевај и покликни ти, која не трпиш муке од порођаја, јер пуста има више деце него ли она која има мужа, вели Господ.</verse>
				<verse number="2">Рашири место шатора свог, и завесе стана твог нека се разастру, не брани, продужи ужа своја, коље своје утврди.</verse>
				<verse number="3">Јер ћеш се надесно и налево распространити, и семе ће твоје наследити народе, и пусте ће градове населити.</verse>
				<verse number="4">Не бој се, јер се нећеш осрамотити, и немој се стидети, јер нећеш бити прекорна, него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свог нећеш се више сећати.</verse>
				<verse number="5">Јер ти је муж Творац твој, име Му је Господ над војскама, и Избавитељ ти је Светац Израиљев, Бог свој земљи зваће се.</verse>
				<verse number="6">Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ.</verse>
				<verse number="7">Замало оставих те, али с великом милошћу прибраћу те.</verse>
				<verse number="8">У малом гневу сакрих за час лице своје од тебе, али ћу те вечном милошћу помиловати, вели Избавитељ твој Господ.</verse>
				<verse number="9">Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.</verse>
				<verse number="10">Ако ће се и горе помакнути и хумови се поколебати, опет милост моја неће се одмакнути од тебе, и завет мира мог неће се поколебати, вели Господ, који ти је милостив.</verse>
				<verse number="11">Невољнице, коју ветар размеће, која си без утехе, ево ја ћу наместити камење твоје на мрамору порфирном, и основаћу те на сафирима.</verse>
				<verse number="12">И начинићу ти прозоре од кристала, и врата од камена рубина, и све међе твоје од драгог камења.</verse>
				<verse number="13">А синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји.</verse>
				<verse number="14">Правдом ћеш се утврдити, далеко ћеш бити од насиља, те се нећеш бојати, и од страхоте, јер ти се неће приближити.</verse>
				<verse number="15">Гле, биће их који ће се сабирати на те, али неће бити од мене; који се год саберу на те, пашће.</verse>
				<verse number="16">Гле, ја сам створио ковача који распаљује угљевље и вади оруђе за свој посао, ја сам створио и крвника да убија.</verse>
				<verse number="17">Никакво оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду сапрећеш. То је наследство слуга Господњих и правда њихова од мене, вели Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="55">
				<verse number="1">Ој жедни који сте год, ходите на воду, и који немате новца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новца и без плате вино и млеко.</verse>
				<verse number="2">Зашто трошите новце своје на оно што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести шта је добро, и душа ће се ваша насладити претилине.</verse>
				<verse number="3">Пригните ухо своје и ходите к мени; послушајте, и жива ће бити душа ваша, и учинићу с вама завет вечан, милости Давидове истините.</verse>
				<verse number="4">Ево, дадох га за сведока народима, за вођу и заповедника народима.</verse>
				<verse number="5">Ево, зваћеш народ који ниси знао, и народи који те нису знали стећи ће се к теби, ради Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави.</verse>
				<verse number="6">Тражите Господа, док се може наћи; призивајте Га, докле је близу.</verse>
				<verse number="7">Нека безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу, и смиловаћу се на њ, и к Богу нашем, јер прашта много.</verse>
				<verse number="8">Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путеви моји путеви, вели Господ;</verse>
				<verse number="9">Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моји виши од ваших путева, и мисли моје од ваших мисли.</verse>
				<verse number="10">Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,</verse>
				<verse number="11">Тако ће бити реч моја кад изађе из мојих уста: неће се вратити к мени празна, него ће учинити шта ми је драго, и срећно ће свршити на шта је пошаљем.</verse>
				<verse number="12">Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.</verse>
				<verse number="13">Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, који неће нестати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="56">
				<verse number="1">Овако вели Господ: Пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити.</verse>
				<verse number="2">Благо човеку који тако чини, и сину човечјем који се држи тога чувајући суботу да се не оскврни, чувајући руку своју да не учини зло.</verse>
				<verse number="3">И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво.</verse>
				<verse number="4">Јер овако вели Господ за ушкопљенике: Који држе суботе моје и избирају шта је мени угодно, и држе завет мој,</verse>
				<verse number="5">Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим место и име боље него синова и кћери, име вечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.</verse>
				<verse number="6">А туђине који пристану уз Господа да Му служе и да љубе име Господње, да Му буду слуге, који год држе суботу да је не оскврне и држе завет мој,</verse>
				<verse number="7">Њих ћу довести на свету гору своју и развеселићу их у дому свом молитвеном; жртве њихове паљенице и друге жртве биће угодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свим народима.</verse>
				<verse number="8">Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: Још ћу му сабрати осим оних који су сабрани.</verse>
				<verse number="9">Све звери пољске, ходите да једете, све звери шумске.</verse>
				<verse number="10">Сви су му стражари слепи, ништа не знају, сви су пси неми, не могу лајати, сањиви су, леже, мио им је дремеж.</verse>
				<verse number="11">И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са свог краја.</verse>
				<verse number="12">Ходите, узећу вина и напићемо се силовитог пића, и сутра ће бити као данас, и још много више.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="57">
				<verse number="1">Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;</verse>
				<verse number="2">Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.</verse>
				<verse number="3">А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.</verse>
				<verse number="4">Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?</verse>
				<verse number="5">Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.</verse>
				<verse number="6">Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?</verse>
				<verse number="7">На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.</verse>
				<verse number="8">И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.</verse>
				<verse number="9">Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.</verse>
				<verse number="10">Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.</verse>
				<verse number="11">И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?</verse>
				<verse number="12">Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.</verse>
				<verse number="13">Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.</verse>
				<verse number="14">И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.</verse>
				<verse number="15">Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.</verse>
				<verse number="16">Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.</verse>
				<verse number="17">За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.</verse>
				<verse number="18">Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.</verse>
				<verse number="19">Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.</verse>
				<verse number="20">А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.</verse>
				<verse number="21">Нема мира безбожницима, вели Бог мој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="58">
				<verse number="1">Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове,</verse>
				<verse number="2">Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу.</verse>
				<verse number="3">Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан.</verse>
				<verse number="4">Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш.</verse>
				<verse number="5">Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?</verse>
				<verse number="6">А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?</verse>
				<verse number="7">Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?</verse>
				<verse number="8">Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.</verse>
				<verse number="9">Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло;</verse>
				<verse number="10">И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне.</verse>
				<verse number="11">Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.</verse>
				<verse number="12">И твоји ће сазидати старе пустолине, и подигнућеш темеље који ће стајати од колена до колена, и прозваћеш се: Који сазида развалине и оправи путеве за насеље.</verse>
				<verse number="13">Ако одвратиш ногу своју од суботе да не чиниш шта је теби драго на мој свети дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славним, и будеш га славио не идући својим путевима и не чинећи шта је теби драго, ни говорећи речи,</verse>
				<verse number="14">Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца свог; јер уста Господња рекоше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="59">
				<verse number="1">Гле, није окраћала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо Његово да не може чути.</verse>
				<verse number="2">Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и греси ваши заклонише лице Његово од вас, да не чује.</verse>
				<verse number="3">Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.</verse>
				<verse number="4">Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.</verse>
				<verse number="5">Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, изађе гуја.</verse>
				<verse number="6">Платно њихово није за хаљине, нити ће се они оденути својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховим насиље.</verse>
				<verse number="7">Ноге им трче на зло и брзе су на проливање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путевима је њиховим пустош и расап.</verse>
				<verse number="8">Пут мирни не знају, и на путевима њиховим нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.</verse>
				<verse number="9">Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видело, а оно, ето мрак; светлост, а оно ходимо по тами.</verse>
				<verse number="10">Пипамо као слепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.</verse>
				<verse number="11">Ричемо свиколики као медведи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.</verse>
				<verse number="12">Јер се преступи наши умножише пред Тобом и греси наши сведоче на нас; јер су преступи наши код нас и безакоња своја знамо,</verse>
				<verse number="13">Да неверу учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога свог, говорисмо о насиљу и одмету, да, састављасмо и износисмо из срца речи лажне.</verse>
				<verse number="14">Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.</verse>
				<verse number="15">И истине је нестало, и ко се уклања од зла, постаје плен. То виде Господ, и не би Му мило што нема суда.</verse>
				<verse number="16">И виде где нема човека, и зачуди се што нема посредника; зато учини Му спасење мишица Његова, и правда Његова подупре Га.</verse>
				<verse number="17">Јер се обуче у правду као у оклоп, и шлем спасења метну на главу; одену се осветом као оделом, и огрте се ревношћу као плаштем.</verse>
				<verse number="18">По делима, по делима да врати гнев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.</verse>
				<verse number="19">И бојаће се имена Господњег са запада, и славе Његове с истока сунчаног; јер ће непријатељ навалити као река, а Дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.</verse>
				<verse number="20">И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од греха, вели Господ.</verse>
				<verse number="21">А ово ће бити завет мој с њима, вели Господ: Дух мој, који је у теби, и речи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста семена твог, ни од уста семена семена твог, вели Господ, одселе и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="60">
				<verse number="1">Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те.</verse>
				<verse number="2">Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом.</verse>
				<verse number="3">И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати.</verse>
				<verse number="4">Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју.</verse>
				<verse number="5">Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби.</verse>
				<verse number="6">Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће.</verse>
				<verse number="7">Сва стада кидарска скупиће се к теби, овнови навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу.</verse>
				<verse number="8">Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје?</verse>
				<verse number="9">Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави.</verse>
				<verse number="10">И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те.</verse>
				<verse number="11">И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу.</verse>
				<verse number="12">Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти.</verse>
				<verse number="13">Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих.</verse>
				<verse number="14">И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог.</verse>
				<verse number="15">Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена.</verse>
				<verse number="16">Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев.</verse>
				<verse number="17">Место бронзе донећу злата, и место гвожђа донећу сребра, и бронзе место дрва, и гвожђа место камења, и поставићу ти за управитеље мир и за настојнике правду.</verse>
				<verse number="18">Неће се више чути насиље у твојој земљи ни пустошење и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом.</verse>
				<verse number="19">Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.</verse>
				<verse number="20">Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се.</verse>
				<verse number="21">И твој ће народ бити сав праведан, наследиће земљу навек; младица коју сам посадио, дело руку мојих биће на моју славу.</verse>
				<verse number="22">Од малог ће постати хиљада и од нејаког силан народ; ја Господ брзо ћу учинити то кад буде време.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="61">
				<verse number="1">Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница.</verse>
				<verse number="2">Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне,</verse>
				<verse number="3">Да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову.</verse>
				<verse number="4">И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја.</verse>
				<verse number="5">И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари.</verse>
				<verse number="6">А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се.</verse>
				<verse number="7">За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост.</verse>
				<verse number="8">Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима.</verse>
				<verse number="9">И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ.</verse>
				<verse number="10">Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.</verse>
				<verse number="11">Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="62">
				<verse number="1">Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа.</verse>
				<verse number="2">Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи.</verse>
				<verse number="3">И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог.</verse>
				<verse number="4">Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.</verse>
				<verse number="5">Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.</verse>
				<verse number="6">На зидовима твојим, Јерусалиме, поставих стражаре, који неће умукнути никада, ни дању ни ноћу. Који помињете Господа, немојте ћутати.</verse>
				<verse number="7">И не дајте да се умукне о Њему докле не утврди и учини Јерусалим славом на земљи.</verse>
				<verse number="8">Закле се Господ десницом својом и крепком мишицом својом: нећу више дати жито твоје непријатељима твојим да једу, нити ће туђини пити вино твоје, око кога си се трудио;</verse>
				<verse number="9">Него који га жању, они ће га јести и хвалити Господа, и који га беру они ће га пити у тремовима светиње моје.</verse>
				<verse number="10">Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима.</verse>
				<verse number="11">Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери сионској: ево, Спаситељ твој иде; ево, плата је Његова код Њега и дело Његово пред Њим.</verse>
				<verse number="12">И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="63">
				<verse number="1">Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Красно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти.</verse>
				<verse number="2">Зашто Ти је црвено одело и хаљине Ти као у оног који гази у каци?</verse>
				<verse number="3">Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.</verse>
				<verse number="4">Јер је дан од освете у срцу мом, и дође година да се моји искупе.</verse>
				<verse number="5">Погледах, а никога не беше да помогне, и зачудих се што никога не беше да подупре; али ме десница моја избави и јарост моја подупре ме.</verse>
				<verse number="6">И изгазих народе у гневу свом, и опојих их јарошћу својом, и пролих на земљу крв њихову.</verse>
				<verse number="7">Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљевом по милости својој и по великој доброти својој.</verse>
				<verse number="8">Јер рече: Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити. И би им Спаситељ.</verse>
				<verse number="9">У свакој тузи њиховој Он беше тужан, и анђео, који је пред Њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради Он их избави, и подиже их и носи их све време.</verse>
				<verse number="10">Али се одметаше и жалостише Свети Дух Његов; зато им поста непријатељ, и ратова на њих.</verse>
				<verse number="11">Али се опомену старих времена, Мојсија, народа свог: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој?</verse>
				<verse number="12">Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсијеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име?</verse>
				<verse number="13">Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше?</verse>
				<verse number="14">Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име.</verse>
				<verse number="15">Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути?</verse>
				<verse number="16">Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Аврам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш.</verse>
				<verse number="17">Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог.</verse>
				<verse number="18">Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју.</verse>
				<verse number="19">Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="64">
				<verse number="1">О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе,</verse>
				<verse number="2">Као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе.</verse>
				<verse number="3">Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе.</verse>
				<verse number="4">Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају.</verse>
				<verse number="5">Сретао си оног који се радује творећи правду; помињу Те на путевима Твојим; гле, Ти си се разгневио што грешисмо; да на њима једнако остасмо, бисмо се спасли.</verse>
				<verse number="6">Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.</verse>
				<verse number="7">Никога не би да призива име Твоје, да устане да се Тебе држи, јер си сакрио лице своје од нас и растопио си нас безакоњем нашим.</verse>
				<verse number="8">Али сада, Господе, Ти си наш Отац; ми смо као, а Ти си наш лончар, и сви смо дело руку Твојих.</verse>
				<verse number="9">Господе, не гневи се веома, и не помињи довека безакоње; ево, погледај; ми смо сви Твој народ.</verse>
				<verse number="10">Градови светости Твоје опустеше; Сион опусте, Јерусалим поста пустош.</verse>
				<verse number="11">Дом наше светиње и наше красоте, у коме Те славише оци наши, изгоре огњем, и све што нам беше драго потрвено је.</verse>
				<verse number="12">Хоћеш ли се на то уздржати, Господе, и ћутати, и једнако нас мучити?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="65">
				<verse number="1">Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: Ево ме, ево ме.</verse>
				<verse number="2">Вас дан пружах руке своје народу непокорном, који иде за својим мислима путем који није добар,</verse>
				<verse number="3">Народу, који ме једнако гневи у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама;</verse>
				<verse number="4">Који седе код гробова и ноће у пећинама, једу месо свињско и супа им је нечиста у судовима;</verse>
				<verse number="5">Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан.</verse>
				<verse number="6">Ето, написано је преда мном: нећу ћутати, него ћу платити, платићу им у недра.</verse>
				<verse number="7">За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измерићу им у недра плату за дела која чинише од почетка.</verse>
				<verse number="8">Овако вели Господ: Као кад ко нађе вино у грозду, па рече: Не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти све,</verse>
				<verse number="9">Јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их изабраници моји, и слуге моје населиће се онде.</verse>
				<verse number="10">А Сарон ће бити тор за овце и долина ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи.</verse>
				<verse number="11">А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и лијете налив Менију,</verse>
				<verse number="12">Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи.</verse>
				<verse number="13">Зато овако вели Господ Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети.</verse>
				<verse number="14">Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.</verse>
				<verse number="15">И оставићете име своје изабранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом.</verse>
				<verse number="16">Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.</verse>
				<verse number="17">Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити.</verse>
				<verse number="18">Него се радујте и веселите се довека ради оног што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост.</verse>
				<verse number="19">И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа свог, и неће се више чути у њему плач ни јаук.</verse>
				<verse number="20">Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет.</verse>
				<verse number="21">И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов.</verse>
				<verse number="22">Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мом бити као дани дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.</verse>
				<verse number="23">Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.</verse>
				<verse number="24">И пре него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити.</verse>
				<verse number="25">Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="66">
				<verse number="1">Овако вели Господ: Небо је престо мој и земља подножје ногама мојим: где је дом који бисте ми сазидали, и где је место за моје почивање?</verse>
				<verse number="2">Јер је све то рука моја створила, то је постало све, вели Господ. Али на кога ћу погледати? На невољног и на оног ко је скрушеног духа и ко дрхће од моје речи.</verse>
				<verse number="3">Ко коље вола, то је као да убије човека; ко коље овцу, то је као да закоље пса; ко приноси дар, то је као да принесе крв свињску; ко кади кадом, то је као да благослови идола. То они изабраше на путевима својим, и души се њиховој миле гадови њихови.</verse>
				<verse number="4">Изабраћу и ја према неваљалству њиховом, и пустићу на њих чега се боје; јер звах а нико се не одазва, говорих а они не слушаше, него чинише шта је зло преда мном и изабраше шта мени није по вољи.</verse>
				<verse number="5">Слушајте реч Господњу, који дрхћете од Његове речи: браћа ваша, која мрзе на вас и изгоне вас имена мог ради, говоре: Нека се покаже слава Господња. И показаће се на вашу радост, а они ће се посрамити.</verse>
				<verse number="6">Вика иде из града, глас из цркве, глас Господњи који плаћа непријатељима својим.</verse>
				<verse number="7">Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке, роди детића.</verse>
				<verse number="8">Ко је икада чуо то? Ко је видео такво шта? Може ли земља родити у један дан? Може ли се народ родити уједанпут? А Сион роди синове своје чим осети болове.</verse>
				<verse number="9">Еда ли ја, који отварам материцу, не могу родити? вели Господ. Еда ли ћу ја, који дајем да се рађа, бити без порода, вели Бог твој.</verse>
				<verse number="10">Радујте се с Јерусалимом и веселите се у њему сви који га љубите; радујте се с њим сви који га жалисте.</verse>
				<verse number="11">Јер ћете сати сисе од утехе његове, и наситићете се, јешћете и наслађиваћете се у светлости славе његове.</verse>
				<verse number="12">Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу као реку довести к њему мир и славу народа као поток бујан, па ћете сати; бићете ношени на рукама и миловани на коленима.</verse>
				<verse number="13">Као кад кога мати његова теши тако ћу ја вас тешити, и утешићете се у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="14">Видећете и обрадоваће се срце ваше и кости ће се ваше помладити као трава, и знаће се рука Господња на слугама Његовим и гнев на непријатељима Његовим.</verse>
				<verse number="15">Јер, гле, Господ ће доћи с огњем, и кола ће Му бити као вихор, да излије гнев свој у јарости и претњу у пламену огњеном.</verse>
				<verse number="16">Јер ће Господ судити огњем и мачем својим сваком телу, и много ће бити побијених од Господа.</verse>
				<verse number="17">Који се освештавају и који се очишћавају у вртовима један за другим јавно, који једу месо свињско и ствари гадне и мишеве, сви ће изгинути, вели Господ.</verse>
				<verse number="18">А ја знам дела њихова и мисли њихове, и доћи ће време, те ћу сабрати све народе и језике, и доћи ће и видеће славу моју.</verse>
				<verse number="19">И поставићу знак на њих, и послаћу између њих који се спасу к народима у Тарсис, у Фул и у Луд, који натежу лук, у Тувал и у Јаван и на далека острва, која не чуше глас о мени нити видеше славу моју, и јављаће славу моју по народима.</verse>
				<verse number="20">И сву ће браћу вашу из свих народа довести Господу на дар на коњима и на колима и на носилима и на мазгама и на камилама ка светој гори мојој у Јерусалим, вели Господ, као што приносе синови Израиљеви дар у чистом суду у дом Господњи.</verse>
				<verse number="21">И између њих ћу узети свештенике и Левите, вели Господ.</verse>
				<verse number="22">Јер као што ће нова небеса и нова земља, што ћу ја начинити, стајати преда мном, вели Господ, тако ће стајати семе ваше и име ваше.</verse>
				<verse number="23">И од младине до младине, и од суботе до суботе долазиће свако тело да се поклони преда мном, вели Господ.</verse>
				<verse number="24">И излазиће и гледаће мртва телеса оних људи који се одметнуше од мене; јер црв њихов неће умрети и огањ њихов неће се угасити, и биће гад сваком телу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="24">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Јеремије, сина Хелкијиног, између свештеника који беху у Анатоту у земљи Венијаминовој,</verse>
				<verse number="2">Коме дође реч Господња у време Јосије сина Амоновог, цара Јудиног, тринаесте године царовања његовог,</verse>
				<verse number="3">И у време Јоакима сина Јосијиног, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године царовања Седекије сина Јосијиног над Јудом, док не би пресељен Јерусалим, петог месеца.</verse>
				<verse number="4">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="5">Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те.</verse>
				<verse number="6">А ја рекох: Ох, Господе, Господе! Ево, не знам говорити, јер сам дете.</verse>
				<verse number="7">А Господ ми рече: Не говори: Дете сам; него иди куда те год пошаљем, и говори шта ти год кажем.</verse>
				<verse number="8">Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам, говори Господ.</verse>
				<verse number="9">И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: Ето, метнух речи своје у твоја уста.</verse>
				<verse number="10">Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.</verse>
				<verse number="11">После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.</verse>
				<verse number="12">Тада ми рече Господ: Добро си видео, јер ћу настати око речи своје да је извршим.</verse>
				<verse number="13">Опет ми дође реч Господња другом говорећи: Шта видиш? И рекох: Видим лонац где ври, и предња му је страна према северу.</verse>
				<verse number="14">Тада ми рече Господ: Са севера ће навалити зло на све становнике ове земље.</verse>
				<verse number="15">Јер, гле, ја ћу сазвати све породице из северних царстава, вели Господ, те ће доћи, и сваки ће метнути свој престо на вратима јерусалимским и око свих зидова његових и око свих градова Јудиних.</verse>
				<verse number="16">И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу њихову што ме оставише, и кадише другим боговима, и клањаше се делу руку својих.</verse>
				<verse number="17">Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима.</verse>
				<verse number="18">Јер ево ја те постављам данас као тврд град и као ступ гвозден и као зидове бронзане свој овој земљи, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском.</verse>
				<verse number="19">Они ће ударити на те, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, вели Господ, да те избављам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Иди и вичи Јерусалиму да чује и говори: Овако вели Господ: Опомињем те се по милости у младости твојој и по љубави о веридби твојој, кад иђаше за мном по пустињи, и по земљи где се не сеје.</verse>
				<verse number="3">Израиљ беше светиња Господу и првина од родова Његових; који је јеђаху сви беху криви, зло долажаше на њих, вели Господ.</verse>
				<verse number="4">Чујте реч Господњу, доме Јаковљев и све породице дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?</verse>
				<verse number="6">И не рекоше: Где је Господ који нас је извео из земље мисирске, који нас је водио по пустињи, по земљи пустој и пуној пропасти, по земљи сувој и где је сен смртни, по земљи преко које нико није ходио и у којој нико није живео?</verse>
				<verse number="7">И кад вас доведох у земљу родну да једете род њен и добра њена, дошавши оскврнисте земљу моју и од наследства мог начинисте гад.</verse>
				<verse number="8">Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.</verse>
				<verse number="9">За то ћу се још прети с вама, вели Господ, и са синовима синова ваших прећу се.</verse>
				<verse number="10">Јер прођите острва китимска и видите и пошљите у Кидар, и разгледајте добро, и видите, је ли било такво шта:</verse>
				<verse number="11">Је ли који народ променио богове, ако и нису богови? А мој народ промени славу своју на ствар залудну.</verse>
				<verse number="12">Чудите се томе, небеса, и згрозите се и упропастите се! Вели Господ.</verse>
				<verse number="13">Јер два зла учини мој народ: оставише мене, извор живе воде, и ископаше себи студенце, студенце испроваљиване, који не могу да држе воде.</verse>
				<verse number="14">Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?</verse>
				<verse number="15">Рикаше на њ лавићи и дизаше глас свој, и обратише земљу његову у пустош; градови су му попаљени, те нема никога да живи у њима.</verse>
				<verse number="16">И синови нофски и тафнески опасоше ти теме.</verse>
				<verse number="17">Ниси ли то сам себи учинио оставивши Господа Бога свог кад те вођаше путем?</verse>
				<verse number="18">А сада шта ће ти пут мисирски да пијеш воде сиорске? Шта ли ће ти пут асирски да пијеш воде из реке?</verse>
				<verse number="19">Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха мог у теби, вели Господ Господ над војскама.</verse>
				<verse number="20">Јер давно изломих јарам твој и раскидох свезе твоје, и ти рече: Нећу бити слуга; а на сваки високи хум и под свако зелено дрво идеш да се курваш.</verse>
				<verse number="21">Ја те посадих, лозу изабрану, све семе истинито; па како ми се промени и изметну се одвода од туђе лозе?</verse>
				<verse number="22">Да се измијеш салитром и узмеш много сапуна, опет ће се познавати безакоње твоје преда мном, вели Господ Господ.</verse>
				<verse number="23">Како можеш рећи: Нисам се оскврнио, нисам ишао за Валима? Погледај пут свој по долу; познај шта си учинила, брза камило, која остављаш знаке на својим путевима.</verse>
				<verse number="24">Као дивља магарица, која је навикла на пустињу и по жељи душе своје вуче у се ветар, кад навали, ко ће је вратити? Који је траже неће се уморити, наћи ће је у месецу њеном.</verse>
				<verse number="25">Чувај ногу своју, да није боса, и грло своје, да не жедни. Али ти велиш: Од тога нема ништа; не, јер љубим туђе, и за њима ћу ићи.</verse>
				<verse number="26">Као што се лупеж посрами кад се ухвати, тако ће се посрамити дом Израиљев, они, цареви њихови, кнезови њихови, и свештеници њихови и пророци њихови,</verse>
				<verse number="27">Који говоре дрвету: Ти си отац мој; и камену: Ти си ме родио; јер ми окренуше леђа, а не лице; а кад су у невољи говоре: Устани и избави нас.</verse>
				<verse number="28">А где су богови твоји које си начинио себи? Нека устану, ако те могу избавити кад си у невољи, јер имаш, Јуда, богова колико градова.</verse>
				<verse number="29">Зашто хоћете да се правдате са мном? Ви сте се сви одметнули од мене, вели Господ.</verse>
				<verse number="30">Узалуд бих синове ваше, не примише науке; мач ваш прождре пророке ваше као лав који дави.</verse>
				<verse number="31">О роде! Видите реч Господњу; бејах ли пустиња Израиљу или мрачна земља? Зашто говори мој народ: Господари смо, нећемо више доћи к теби?</verse>
				<verse number="32">Заборавља ли девојка свој накит и невеста урес свој? А народ мој заборави ме толико дана да им нема броја.</verse>
				<verse number="33">Зашто говориш да је добар твој пут тражећи шта љубиш? Па си и неваљале жене научио својим путевима.</verse>
				<verse number="34">И још на скутовима твојим налази се крв сиромаха правих; не налазим копајући, него је на свима њима.</verse>
				<verse number="35">А ти говориш: Нисам крив, гнев се Његов одвратио од мене. Ево ја ћу се прети с тобом што говориш: Нисам згрешио.</verse>
				<verse number="36">Зашто трчкаш тако мењајући свој пут? Посрамићеш се од Мисирца како си се посрамио од Асирца.</verse>
				<verse number="37">Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Говоре: Ако ко пусти жену своју, и она отишавши од њега уда се за другог, хоће ли се онај вратити к њој? Не би ли се сасвим оскврнила она земља? А ти си се курвала с многим милосницима; али опет врати се к мени, вели Господ.</verse>
				<verse number="2">Подигни очи своје к висинама, и погледај где се ниси курвала; на путевима си седела чекајући их као Арапин у пустињи, и оскврнила си земљу курварством својим и злоћом својом.</verse>
				<verse number="3">Зато се уставише дажди, и не би позног дажда; али у тебе беше чело жене курве, и не хте се стидети.</verse>
				<verse number="4">Хоћеш ли одселе викати к мени: Оче мој, Ти си вођ младости моје?</verse>
				<verse number="5">Хоће ли се срдити једнако? Хоће ли се гневити до века? Ето, говориш, а чиниш зло колико год можеш.</verse>
				<verse number="6">Још ми рече Господ за времена цара Јосије: Јеси ли видео шта учини одметница, Израиљ? Како одлази на свако високо брдо и под свако зелено дрво, и курва се онде.</verse>
				<verse number="7">И, пошто учини све то, рекох: Врати се к мени; али се не врати; и то виде неверница, сестра њена, Јуда.</verse>
				<verse number="8">И свиде ми се за све то што учини прељубу одметница Израиљ да је пустим и дам јој књигу распусну; али се не побоја неверница сестра јој Јуда, него отиде, те се и она прокурва.</verse>
				<verse number="9">И срамотније курвањем својим оскврни земљу, јер чињаше прељубу с каменом и с дрветом.</verse>
				<verse number="10">И код свега тога не врати се к мени неверница сестра јој Јуда свим срцем својим, него лажно, говори Господ.</verse>
				<verse number="11">За то ми рече Господ: Одметница Израиљ оправда се више него неверница Јуда.</verse>
				<verse number="12">Иди и вичи ове речи к северу, и реци: Врати се, одметнице Израиљу, вели Господ, и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити до века.</verse>
				<verse number="13">Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу свом, те си тумарала к туђима под свако дрво зелено, и нисте слушали глас мој, вели Господ.</verse>
				<verse number="14">Обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш, и узећу вас, једног из града и два из породице, и одвешћу вас у Сион.</verse>
				<verse number="15">И даћу вам пастире по срцу свом, који ће вас пасти знањем и разумом.</verse>
				<verse number="16">И кад се умножите и народите у земљи, онда се, вели Господ, неће више говорити: Ковчег завета Господњег; нити ће им долазити на ум нити ће га помињати, нити ће ходити к њему, нити ће га више оправљати.</verse>
				<verse number="17">У то ће се време Јерусалим звати престо Господњи, и сви ће се народи сабрати у њ, к имену Господњем у Јерусалиму, и неће више ићи по мисли срца свог злог.</verse>
				<verse number="18">У то ће време дом Јудин ићи с домом Израиљевим, и доћи ће заједно из земље северне у земљу коју дадох у наследство оцима вашим.</verse>
				<verse number="19">Али ја рекох: Како бих те поставио међу синове и дао ти земљу жељену, красно наследство мноштва народа? И рекох: Ти ћеш ме звати: Оче мој; и нећеш се одвратити од мене.</verse>
				<verse number="20">Доиста као што жена изневери друга свог, тако изневеристе мене, доме Израиљев, вели Господ.</verse>
				<verse number="21">Глас по високим местима нека се чује, плач, молбе синова Израиљевих, јер превратише пут свој, заборавише Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="22">Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше. Ево, ми идемо к Теби, јер си Ти Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="23">Доиста, залуду су хумови, мноштво гора; доиста, у Господу је Богу нашем спасење Израиљево.</verse>
				<verse number="24">Јер та срамота прождре труд отаца наших од детињства нашег, овце њихове и говеда њихова, синове њихове и кћери њихове.</verse>
				<verse number="25">Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш; јер Господу Богу свом грешисмо ми и оци наши од детињства свог до данас, и не слушасмо глас Господа Бога свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Ако ћеш се вратити, Израиљу, вели Господ, к мени се врати, и ако уклониш гадове своје испред мене, нећеш се скитати.</verse>
				<verse number="2">И клећеш се истинито, верно и право: Тако да је жив Господ. И народи ће се благосиљати Њим, и Њим ће се хвалити.</verse>
				<verse number="3">Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње.</verse>
				<verse number="4">Обрежите се Господу, и скините окрајак са срца свог, Јудејци и Јерусалимљани, да не изиђе јарост моја као огањ и разгори се да не буде никога ко би угасио за зла дела ваша.</verse>
				<verse number="5">Објавите у Јудеји и огласите у Јерусалиму и реците: трубите у трубу по земљи; вичите, сазовите народ и реците: Скупите се, и уђимо у тврде градове.</verse>
				<verse number="6">Подигните заставу према Сиону, бежите и не стајте, јер ћу довести зло од севера и погибао велику.</verse>
				<verse number="7">Излази лав из честе своје и који затире народе кренувши се иде с места свог да обрати земљу твоју у пустош, градови твоји да се раскопају да не буде никога у њима.</verse>
				<verse number="8">За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.</verse>
				<verse number="9">И тада ће, вели Господ, нестати срца цару и срца кнезовима, и свештеници ће се удивити и пророци ће се зачудити.</verse>
				<verse number="10">И рекох: Ах Господе Господе! Баш си преварио овај народ и Јерусалим говорећи: Имаћете мир, а мач дође до душе.</verse>
				<verse number="11">У то ће се време казати овом народу и Јерусалиму: Ветар врућ с високих места у пустињи дува ка кћери народа мог, не да провеје ни прочисти.</verse>
				<verse number="12">Ветар јачи од тих доћи ће ми; и ја ћу им сада изрећи суд.</verse>
				<verse number="13">Гле, као облак подиже се, и кола су му као вихор, коњи су му бржи од орлова. Тешко нама! Пропадосмо.</verse>
				<verse number="14">Умиј срце своје од зла, Јерусалиме, да би се избавио; докле ће стајати у теби мисли твоје ништаве?</verse>
				<verse number="15">Јер глас јавља од Дана, и оглашује зло од горе Јефремове.</verse>
				<verse number="16">Казујте народима; ево оглашујте за Јерусалим да иду стражари из далеке земље, и пуштају глас свој на градове Јудине.</verse>
				<verse number="17">Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.</verse>
				<verse number="18">Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.</verse>
				<verse number="19">Јаох утроба, јаох утроба! Боли ме у срцу; срце ми бије; не могу ћутати; јер глас трубни чујеш, душо моја, вику убојну.</verse>
				<verse number="20">Погибао на погибао оглашује се; јер се пустоши сва земља, наједанпут ће се опустошити моји шатори, завеси моји за час.</verse>
				<verse number="21">Докле ћу гледати заставу? Слушати глас трубни?</verse>
				<verse number="22">Јер је народ мој безуман, не познаје ме, луди су синови и без разума, мудри су да зло чине, а добро чинити не умију.</verse>
				<verse number="23">Погледах на земљу, а гле, без обличја је и пуста; и на небо, а светлости његове нема.</verse>
				<verse number="24">Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.</verse>
				<verse number="25">Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле.</verse>
				<verse number="26">Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестоког гнева Његовог.</verse>
				<verse number="27">Јер овако говори Господ: Сва ће земља опустети; али нећу сасвим затрти.</verse>
				<verse number="28">Зато ће тужити земља, и небо ће горе потамнети, јер рекох, намислих, и нећу се раскајати, нити ћу ударити натраг.</verse>
				<verse number="29">Од вике коњика и стрелаца побећи ће сви градови, отићи ће у густе шуме и на стене ће се попети; сви ће градови бити остављени и нико неће у њима живети.</verse>
				<verse number="30">А ти, опустошена, шта ћеш чинити? Ако се и облачиш у скерлет, ако се и китиш накитом златним, и мажеш лице своје, залуду се красиш, презиру те милосници, траже душу твоју.</verse>
				<verse number="31">Јер чујем глас као породиљин, цвиљење као жене која се први пут порађа, глас кћери сионске, која рида, пружа руке своје говорећи: Тешко мени! Јер ми нестаје душа од убилаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.</verse>
				<verse number="2">Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.</verse>
				<verse number="3">Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.</verse>
				<verse number="4">И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.</verse>
				<verse number="5">Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.</verse>
				<verse number="6">За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.</verse>
				<verse number="7">Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.</verse>
				<verse number="8">Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.</verse>
				<verse number="9">За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?</verse>
				<verse number="10">Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.</verse>
				<verse number="11">Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.</verse>
				<verse number="12">Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.</verse>
				<verse number="13">А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.</verse>
				<verse number="14">Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.</verse>
				<verse number="15">Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;</verse>
				<verse number="16">Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.</verse>
				<verse number="17">И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.</verse>
				<verse number="18">Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.</verse>
				<verse number="19">Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.</verse>
				<verse number="20">Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:</verse>
				<verse number="21">Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.</verse>
				<verse number="22">Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.</verse>
				<verse number="23">Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.</verse>
				<verse number="24">Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.</verse>
				<verse number="25">Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.</verse>
				<verse number="26">Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.</verse>
				<verse number="27">Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.</verse>
				<verse number="28">Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.</verse>
				<verse number="29">Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?</verse>
				<verse number="30">Чудо и страхота бива у земљи.</verse>
				<verse number="31">Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Скупите се из Јерусалима, синови Венијаминови, и у Текуји затрубите у трубу, и подигните знак огњен над Вет-Акеремом, јер се види зло од севера и велика погибао.</verse>
				<verse number="2">Учиних кћер сионску да је као лепа и нежна девојка.</verse>
				<verse number="3">К њој ће доћи пастири са стадима својим, разапеће око ње шаторе, сваки ће опасти своје место.</verse>
				<verse number="4">Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.</verse>
				<verse number="5">Устаните да ударимо обноћ и развалимо дворове њене.</verse>
				<verse number="6">Јер овако говори Господ над војскама: Сеците дрва, и начините опкопе према Јерусалиму; то је град који треба походити; колики је год, насиље је у њему.</verse>
				<verse number="7">Као што извор точи воду своју, тако он точи злоћу своју; насиље и отимање чује се у њему, преда мном су једнако болови и ране.</verse>
				<verse number="8">Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи.</verse>
				<verse number="9">Овако говори Господ над војскама: Остатак ће се Израиљев пабирчити као винова лоза. Турај руку своју као берач у котарице.</verse>
				<verse number="10">Коме ћу говорити и сведочити да чују? Гле, ухо им је необрезано, те не могу чути; гле, реч је Господња њима подсмех, није им мила.</verse>
				<verse number="11">За то сам пун гнева Господњег; изнемогох устежући га; просућу га на децу по улицама и на сабране младиће, и човек и жена ухватиће се, и стари и временити.</verse>
				<verse number="12">И куће ће њихове припасти другима, и њиве и жене, кад махнем руком својом на становнике ове земље, вели Господ.</verse>
				<verse number="13">Јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник, сви су варалице.</verse>
				<verse number="14">И лече ране кћери народа мог овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема.</verse>
				<verse number="15">Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.</verse>
				<verse number="16">Господ рече овако: Станите на путевима и погледајте, и питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему, и наћи ћете мир души својој. А они рекоше: Нећемо да идемо.</verse>
				<verse number="17">И поставих вам стражаре говорећи: Пазите на глас трубни. А они рекоше: Нећемо да пазимо.</verse>
				<verse number="18">Зато чујте, народи, и познај, зборе, шта је међу њима.</verse>
				<verse number="19">Чуј, земљо! Ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њихових, јер не пазе на моје речи, и одбацише закон мој.</verse>
				<verse number="20">Шта ће ми тамјан, што долази из Саве, и добри цимет из далеке земље? Жртве ваше паљенице нису ми угодне, нити су ми приноси ваши мили.</verse>
				<verse number="21">Зато овако говори Господ: Ево ја ћу метнути овом народу сметње, о које ће се спотаћи и очеви и синови, сусед и пријатељ му, и погинуће.</verse>
				<verse number="22">Овако говори Господ: Ево народ ће доћи из земље северне, и велик ће народ устати од крајева земаљских.</verse>
				<verse number="23">Лук и копље носиће, жестоки ће бити и немилостиви, глас ће им бучати као море, и јахаће на коњима, спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери сионска.</verse>
				<verse number="24">Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.</verse>
				<verse number="25">Не излазите у поље, и путем не идите, јер је мач непријатељев и страх унаоколо.</verse>
				<verse number="26">Кћери народа мог, припаши кострет и ваљај се у пепелу, жали као за сином јединцем и ридај горко, јер ће брзо доћи на нас затирач.</verse>
				<verse number="27">Поставих те да си стражара и град народу мом да дознајеш и извиђаш пут њихов.</verse>
				<verse number="28">Сви су одметници над одметницима, иду те опадају, бронза су и гвожђе, сви су покварени.</verse>
				<verse number="29">Изгореше мехови, огањ сажеже олово, узалуд се претапа, јер се зла не могу одлучити.</verse>
				<verse number="30">Они ће се звати сребро лажно, јер их Господ одбаци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Стани на вратима дома Господњег, и огласи онде ову реч, и реци: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.</verse>
				<verse number="3">Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту.</verse>
				<verse number="4">Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.</verse>
				<verse number="5">Него доиста поправите своје путеве и дела своја, и судите право између човека и ближњег његова.</verse>
				<verse number="6">Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крв праву не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло.</verse>
				<verse number="7">Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим.</verse>
				<verse number="8">Ето, ви се уздате у речи лажне, које не помажу.</verse>
				<verse number="9">Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за другим боговима, којих не знате;</verse>
				<verse number="10">Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и говорите: Избависмо се, да чините све ове гадове.</verse>
				<verse number="11">Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.</verse>
				<verse number="12">Него идите сада на моје место, које је било у Силому, где наместих име своје испочетка, и видите шта сам му учинио за злоћу народа свог Израиља.</verse>
				<verse number="13">Зато сада, што чините сва она дела, вели Господ, и што вам говорим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одазивате,</verse>
				<verse number="14">Зато ћу учинити том дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овом месту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.</verse>
				<verse number="15">И одбацићу вас од лица свог, као што сам одбацио сву браћу вашу, све семе Јефремово.</verse>
				<verse number="16">Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не говори ми за њих; јер те нећу услишити.</verse>
				<verse number="17">Зар не видиш шта чине по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским?</verse>
				<verse number="18">Синови купе дрва, а очеви ложе огањ, и жене месе тесто, да пеку колаче царици небеској, и да лију наливе другим боговима, да би мене дражили.</verse>
				<verse number="19">Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом?</verse>
				<verse number="20">Зато овако говори Господ Господ: Гле, гнев мој и јарост моја излиће се на ово место, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се угасити.</verse>
				<verse number="21">Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.</verse>
				<verse number="22">Јер не говорих оцима вашим, нити им заповедих, кад их изведох из земље мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.</verse>
				<verse number="23">Него им ово заповедих говорећи: Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које вам заповедих, да би вам добро било.</verse>
				<verse number="24">Али не послушаше, нити уха свог пригнуше, него идоше по саветима и мислима злог срца свог, и отидоше натраг, а не напред.</verse>
				<verse number="25">Откад изиђоше оци ваши из земље мисирске до данас, слах к вама све слуге своје пророке сваки дан зарана и без престанка.</verse>
				<verse number="26">Али не послушаше ме, нити уха свог пригнуше, него беху тврдоврати и чинише горе него оци њихови.</verse>
				<verse number="27">Говорићеш им све ове речи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.</verse>
				<verse number="28">Зато им реци: Ово је народ који не слуша глас Господа Бога свог, нити прима науке; пропаде вера и неста је из уста њихових.</verse>
				<verse number="29">Острижи косу своју и баци је, и заридај гласно на високим местима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разгневи.</verse>
				<verse number="30">Јер синови Јудини учинише шта је зло преда мном, говори Господ, метнуше гадове своје у дом који се зове мојим именом, да би га оскврнили.</verse>
				<verse number="31">И саградише висине Тофету, који је у долини сина Еномовог, да сажижу синове своје и кћери своје огњем, што нисам заповедио нити ми је дошло на ум.</verse>
				<verse number="32">Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномовог, него долина крвна, и погребаваће се у Тофету, јер неће бити места.</verse>
				<verse number="33">И мртва ће телеса народа овог бити храна птицама небеским и зверју земаљском, и неће бити никога да их плаши.</verse>
				<verse number="34">И учинићу, те ће из градова Јудиних и с улица јерусалимских нестати глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин; јер ће земља опустети.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;</verse>
				<verse number="2">И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.</verse>
				<verse number="3">И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="4">Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?</verse>
				<verse number="5">Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.</verse>
				<verse number="6">Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.</verse>
				<verse number="7">И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.</verse>
				<verse number="8">Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.</verse>
				<verse number="9">Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?</verse>
				<verse number="10">Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.</verse>
				<verse number="11">Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.</verse>
				<verse number="12">Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.</verse>
				<verse number="13">Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.</verse>
				<verse number="14">Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.</verse>
				<verse number="15">Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.</verse>
				<verse number="16">Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.</verse>
				<verse number="17">Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.</verse>
				<verse number="18">Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.</verse>
				<verse number="19">Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?</verse>
				<verse number="20">Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.</verse>
				<verse number="21">Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.</verse>
				<verse number="22">Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа свог.</verse>
				<verse number="2">О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;</verse>
				<verse number="3">И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.</verse>
				<verse number="4">Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада.</verse>
				<verse number="5">И сваки вара пријатеља свог и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.</verse>
				<verse number="6">Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ.</verse>
				<verse number="7">Зато овако говори Господ над војскама: Гле, претопићу их, и окушаћу их; јер шта бих чинио ради кћери народа свог?</verse>
				<verse number="8">Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу.</verse>
				<verse number="9">Зато ли их нећу походити? Говори Господ; душа моја неће ли се осветити таквом народу?</verse>
				<verse number="10">За овим горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгореше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побегоше и отидоше.</verse>
				<verse number="11">И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живети.</verse>
				<verse number="12">Ко је мудар да би разумео? И коме говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгоре као пустиња да нико не пролази?</verse>
				<verse number="13">Јер Господ рече: Што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше глас мој и не ходише за њим,</verse>
				<verse number="14">Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови,</verse>
				<verse number="15">За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.</verse>
				<verse number="16">И расејаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истребим.</verse>
				<verse number="17">Овако вели Господ над војскама: Гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по веште нека дођу,</verse>
				<verse number="18">И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.</verse>
				<verse number="19">Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.</verse>
				<verse number="20">Зато, жене, чујте реч Господњу и нека прими ухо ваше реч уста Његових, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.</verse>
				<verse number="21">Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева.</verse>
				<verse number="22">Реци: Овако говори Господ: и мртва ће телеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.</verse>
				<verse number="23">Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.</verse>
				<verse number="24">Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.</verse>
				<verse number="25">Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,</verse>
				<verse number="26">Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стрижу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезаног срца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Слушајте реч коју вам говори Господ, доме Израиљев.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ: Не учите се путу којим иду народи, и од знака небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи.</verse>
				<verse number="3">Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;</verse>
				<verse number="4">Сребром и златом украшују га, клинима и чекићима утврђују га да се не помиче;</verse>
				<verse number="5">Стоје право као палме, не говоре; треба их носити, јер не могу ићи; не бој их се, јер не могу зла учинити, а не могу ни добра учинити.</verse>
				<verse number="6">Нико није као Ти, Господе; велик си и велико је име Твоје у сили.</verse>
				<verse number="7">Ко се не би Тебе бојао, царе над народима! Јер Теби то припада; јер међу свим мудрацима у народа и у свим царствима њиховим нема таквог какав си Ти.</verse>
				<verse number="8">Него су сви луди и безумни, дрво је наука о таштини.</verse>
				<verse number="9">Сребро ковано доноси се из Тарсиса и злато из Уфаза, дело уметничко и руку златарских, одело им је од порфире и скерлета, све је дело уметничко.</verse>
				<verse number="10">А Господ је прави Бог, Бог живи и цар вечни, од Његове срдње тресе се земља, и гнев Његов не могу поднети народи.</verse>
				<verse number="11">Овако им реците: Богови, који нису начинили небо ни земљу, нестаће са земље и испод неба.</verse>
				<verse number="12">Он је начинио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разастро небеса;</verse>
				<verse number="13">Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.</verse>
				<verse number="14">Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним, јер су лаж ливени ликови његови, и нема духа у њима.</verse>
				<verse number="15">Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.</verse>
				<verse number="16">Није такав део Јаковљев, јер је Творац свему, и Израиљ Му је наследство, име Му је Господ над војскама.</verse>
				<verse number="17">Покупи из земље трг свој ти, која седиш у граду.</verse>
				<verse number="18">Јер овако вели Господ: Гле, ја ћу избацити као праћом становнике ове земље, и притеснићу их да осете.</verse>
				<verse number="19">Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.</verse>
				<verse number="20">Мој је шатор опустошен и сва ужа моја покидана, синови моји отидоше од мене и нема их, нема више никога да разапне шатор мој и дигне завесе моје.</verse>
				<verse number="21">Јер пастири посташе безумни и Господа не тражише; зато не бише срећни, и све се стадо њихово распрша.</verse>
				<verse number="22">Гле, иде глас и врева велика из северне земље да обрати градове Јудине у пустош, у стан змајевски.</verse>
				<verse number="23">Знам, Господе, да пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим.</verse>
				<verse number="24">Карај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро.</verse>
				<verse number="25">Излиј гнев свој на народе који Те не познају, и на племена која не призивају име Твоје, јер прождреше Јакова, прождреше га да га нема, и насеље његово опустеше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Слушајте речи овог завета, и казујте људима Јудиним и становницима јерусалимским.</verse>
				<verse number="3">И реци им: Овако вели Господ Бог Израиљев: Проклет да је ко не послуша речи овог завета,</verse>
				<verse number="4">Који заповедих оцима вашим кад их изведох из земље мисирске, из пећи гвоздене, говорећи: Слушајте глас мој и творите ово све како вам заповедам, па ћете ми бити народ и ја ћу вам бити Бог,</verse>
				<verse number="5">Да бих испунио заклетву којом се заклех оцима вашим да ћу им дати земљу у којој тече млеко и мед, како се види данас. А ја одговорих и рекох: Амин, Господе.</verse>
				<verse number="6">По том рече ми Господ: Казуј све ове речи по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским говорећи: Слушајте речи овог завета, и извршујте их.</verse>
				<verse number="7">Јер тврдо засведочавах оцима вашим од кад их изведох из земље мисирске до данас, зарана једнако говорећи: Слушајте глас мој.</verse>
				<verse number="8">Али не послушаше и не пригнуше уха свог, него ходише сваки за мислима злог срца свог; за то пустих на њих све речи овог завета, који заповедих да врше, а они не вршише.</verse>
				<verse number="9">Тада ми рече Господ: Буна је међу људима Јудиним и становницима јерусалимским.</verse>
				<verse number="10">Вратили су се на безакоња старих својих, који не хтеше слушати моје речи, и иду за другим боговима, те им служе; дом Израиљев и дом Јудин покварише завет мој, који учиних с оцима њиховим.</verse>
				<verse number="11">Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на њих зло, из ког неће моћи изаћи, и вапиће к мени, али их нећу услишити.</verse>
				<verse number="12">Тада ће градови Јудини и становници јерусалимски ићи и вапити к боговима којима каде, али им неће помоћи у невољи њиховој.</verse>
				<verse number="13">Јер имаш богова, Јуда, колико градова, и колико има улица у Јерусалиму, толико подигосте олтара срамотних, олтара да кадите Валу.</verse>
				<verse number="14">Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, јер их нећу услишити кад завапе к мени у невољи својој.</verse>
				<verse number="15">Шта ће мили мој у дому мом, кад чини грдило с многима, и свето месо отиде од тебе, и веселиш се кад зло чиниш?</verse>
				<verse number="16">Господ те назва маслином зеленом, лепом ради доброг рода; али с хуком великог ветра распали огањ око ње, и гране јој се поломише.</verse>
				<verse number="17">Јер Господ над војскама, који те је посадио, изрече зло по те, за злоћу дома Израиљевог и дома Јудиног, коју чинише међу собом да би ме разгневили кадећи Валу.</verse>
				<verse number="18">Господ ми објави, те знам; Ти ми показа дела њихова.</verse>
				<verse number="19">А ја бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знах да се договарају на ме: Оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да му се име не спомиње више.</verse>
				<verse number="20">Али, Господе над војскама, Судијо праведни, који испитујеш бубреге и срце, дај да видим освету Твоју на њима, јер Теби казах парбу своју.</verse>
				<verse number="21">Зато овако вели Господ за Анатоћане, који траже душу твоју говорећи: Не пророкуј у име Господње, да не погинеш од наших руку;</verse>
				<verse number="22">Зато овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу их походити; младићи ће њихови изгинути од мача, синови њихови и кћери њихове изгинуће од глади.</verse>
				<verse number="23">И неће бити од њих остатка; јер ћу пустити зло на Анатоћане кад их походим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Праведан си, Господе, ако бих се правдао с Тобом; али ћу проговорити о судовима Твојим. Зашто је пут безбожнички срећан? Зашто живе у миру сви који чине неверу?</verse>
				<verse number="2">Ти их посади, и они се укоренише, расту и род рађају; Ти си им близу уста али далеко од бубрега.</verse>
				<verse number="3">Али Господе, Ти ме познајеш, разгледаш ме и окушао си срце моје како је према Теби; одвуци их као овце на клање, и приправи их за дан кад ће се убити.</verse>
				<verse number="4">Докле ће тужити земља, и трава свега поља сахнути са злоће оних који живе у њој? Неста све стоке и птица, јер говоре: Не види краја нашег.</verse>
				<verse number="5">Кад си трчао с пешацима па те уморише, како ћеш се утркивати с коњима? И кад ти је тако у земљи мирној, у коју се уздаш, шта ћеш чинити кад устане Јордан?</verse>
				<verse number="6">Јер и браћа твоја и дом оца твог, и они те изневерише и они вичу за тобом гласно. Не веруј им, ако би ти и пријатељски говорили.</verse>
				<verse number="7">Оставих дом свој, напустих наследство своје; што беше мило души мојој, дадох га у руке непријатељима његовим.</verse>
				<verse number="8">Наследство моје поста ми као лав у шуми, пушта глас свој на мене, зато ми омрзну.</verse>
				<verse number="9">Наследство моје поста ми птица грабљива; птице, слетите се на њу, скупите се сви зверови пољски, ходите да једете.</verse>
				<verse number="10">Пастири многи поквариће мој виноград, потлачиће део мој, мили део мој обратиће у голу пустош.</verse>
				<verse number="11">Обратиће га у пустош, опустошен плакаће преда мном; сва ће та земља опустети, јер нико не узима на ум.</verse>
				<verse number="12">На сва висока места по пустињи доћи ће затирачи; јер ће мач Господњи прождирати од једног краја земље до другог, неће бити мира ни једном телу.</verse>
				<verse number="13">Сејаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидеће се летине своје, са жестоког гнева Господњег.</verse>
				<verse number="14">Овако говори Господ за све зле суседе моје, који дирају наследство што дадох народу свом Израиљу: ево, ја ћу их почупати из земље њихове, и дом Јудин ишчупаћу исред њих.</verse>
				<verse number="15">А кад их ишчупам, опет ћу се смиловати на њих, и довешћу опет сваког њих на наследство његово и сваког у земљу његову.</verse>
				<verse number="16">И ако добро науче путеве народа мог, да се заклињу мојим именом: Тако да је жив Господ! Као што су они учили мој народ да се куне Валом, тада ће се сазидати усред народа мог.</verse>
				<verse number="17">Ако ли не послушају, тада ћу ишчупати сасвим такав народ и затрти, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду.</verse>
				<verse number="2">Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим.</verse>
				<verse number="3">Потом дође ми опет реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="4">Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену.</verse>
				<verse number="5">И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.</verse>
				<verse number="6">А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде.</verse>
				<verse number="7">И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта.</verse>
				<verse number="8">Тада ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски,</verse>
				<verse number="10">Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта.</verse>
				<verse number="11">Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше.</verse>
				<verse number="12">Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина?</verse>
				<verse number="13">Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске.</verse>
				<verse number="14">И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем.</verse>
				<verse number="15">Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори.</verse>
				<verse number="16">Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму.</verse>
				<verse number="17">Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње.</verse>
				<verse number="18">Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе.</verse>
				<verse number="19">Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство.</verse>
				<verse number="20">Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје?</verse>
				<verse number="21">Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа?</verse>
				<verse number="22">Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути.</verse>
				<verse number="23">Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло?</verse>
				<verse number="24">Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње.</verse>
				<verse number="25">То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж.</verse>
				<verse number="26">Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја.</verse>
				<verse number="27">Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Јеремији о суши.</verse>
				<verse number="2">Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.</verse>
				<verse number="3">Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празним судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.</verse>
				<verse number="4">Земља је испуцала, јер не беше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.</verse>
				<verse number="5">И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.</verse>
				<verse number="6">И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се ветар као змајеви, очи им ишчилеше, јер нема траве.</verse>
				<verse number="7">Кад безакоња наша сведоче на нас, Господе, учини ради имена свог; јер је много одмета наших, Теби сагрешисмо.</verse>
				<verse number="8">Надо Израиљева! Спаситељу његов у невољи! Зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се сврати да преноћи?</verse>
				<verse number="9">Зашто си као уморан човек, као јунак, који не може избавити? Та, Ти си усред нас, Господе, и име је Твоје призвано на нас; немој нас оставити.</verse>
				<verse number="10">Овако говори Господ за народ овај: Мило им је да се скитају, не устављају ноге своје, зато нису мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове.</verse>
				<verse number="11">Потом рече ми Господ: Не моли се за тај народ да би му било добро.</verse>
				<verse number="12">Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.</verse>
				<verse number="13">Тада рекох: Ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: Нећете видети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом месту.</verse>
				<verse number="14">А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.</verse>
				<verse number="15">Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име, а ја их нисам послао, и говоре: Неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.</verse>
				<verse number="16">А народ овај, коме они пророкују, биће поваљан по улицама јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.</verse>
				<verse number="17">Реци им дакле ову реч: Нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер девојка, кћи мог народа сатре се веома, од ударца прељутог.</verse>
				<verse number="18">Ако изиђем у поље, ето побијених мачем; ако уђем у град, ето изнемоглих од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу коју не знају.</verse>
				<verse number="19">Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.</verse>
				<verse number="20">Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згрешили смо Ти.</verse>
				<verse number="21">Немој нас одбацити ради имена свог; немој наружити престола славе своје, опомени се завета свог с нама, немој га укинути.</verse>
				<verse number="22">Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? Или небеса, дају ли ситан дажд? Ниси ли Ти то, Господе Боже наш? Зато Тебе чекамо, јер Ти чиниш све то.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И рече ми Господ: Да стане Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила к том народу; отерај их испред мене, и нека одлазе.</verse>
				<verse number="2">И ако ти кажу: Куда ћемо ићи? Тада им реци: Овако вели Господ: ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство.</verse>
				<verse number="3">И пустићу на њих четворо, говори Господ: Мач, да их убија, и псе, да их развлаче, и птице небеске и звери земаљске, да их једу и истребе.</verse>
				<verse number="4">И даћу их да се потуцају по свим царствима земаљским ради Манасије сина Језекијиног цара Јудиног за оно што је учинио у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">Јер ко би се смиловао на тебе, Јерусалиме? Ко ли би те пожалио? Ко ли би дошао да запита како ти је?</verse>
				<verse number="6">Ти си ме оставио, говори Господ, отишао си натраг; зато ћу махнути руком својом на те и погубићу те; досади ми жалити.</verse>
				<verse number="7">Зато ћу их извијати вијачом на вратима земаљским, учинићу их сиротима, потрћу народ свој, јер се не враћају с путева својих.</verse>
				<verse number="8">Више ће ми бити удовица његових него песка морског, довешћу им на мајке момачке затираче у подне, и пустићу изненада на њих сметњу и страхоту.</verse>
				<verse number="9">Изнемоћи ће која је родила седморо и испустиће душу, сунце ће јој заћи још за дана, срамиће се и стидеће се, а остатак ћу њихов дати под мач пред непријатељима њиховим, говори Господ.</verse>
				<verse number="10">Тешко мени, мајко моја, што си ме родила да се са мном препире и да се са мном свађа сва земља; не давах у зајам нити ми даваше у зајам, и опет ме сви проклињу.</verse>
				<verse number="11">Господ рече: Доиста, остатку ће твом бити добро, и бранићу те од непријатеља, кад будеш у невољи и у тескоби.</verse>
				<verse number="12">Еда ли ће гвожђе сломити гвожђе северно и бронзу?</verse>
				<verse number="13">Имање твоје и благо твоје даћу да се разграби без цене по свим међама твојим, и то за све грехе твоје.</verse>
				<verse number="14">И одвешћу те с непријатељима твојим у земљу које не познајеш, јер се распалио огањ од гнева мог, и гореће над вама.</verse>
				<verse number="15">Ти знаш, Господе, опомени ме се и походи ме и освети ме од оних који ме гоне; немој ме зграбити докле се устежеш од гнева; знај да подносим руг тебе ради.</verse>
				<verse number="16">Кад се нађоше речи Твоје, поједох их, и реч Твоја би ми радост и весеље срцу мом, јер је име Твоје призвано на ме, Господе Боже над војскама.</verse>
				<verse number="17">Не седим у већу подсмевачком нити се с њима веселим; седим сам ради руке Твоје, јер си ме напунио срдње.</verse>
				<verse number="18">Зашто бол мој једнако траје? И зашто је рана моја смртна, те неће да се исцели? Хоћеш ли ми бити као варалица, као вода непостојана?</verse>
				<verse number="19">Зато овако вели Господ: Ако се обратиш, ја ћу те опет поставити да стојиш преда мном, ако одвојиш што је драгоцено од рђавог, бићеш као уста моја; они нека се обрате к теби, а ти се не обраћај к њима.</verse>
				<verse number="20">И учинићу да будеш том народу као јак зид бронзани, и удараће на те, али те неће надвладати; јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ.</verse>
				<verse number="21">И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Потом дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Немој се женити, и да немаш синове ни кћери на том месту.</verse>
				<verse number="3">Јер овако говори Господ за синове и кћери што се роде на том месту и за матере њихове које их роде, и за оце њихове који их роде у тој земљи:</verse>
				<verse number="4">Љутом ће смрћу помрети, неће бити оплакани нити ће се погрепсти, биће гној по земљи, и од мача и од глади изгинуће, и мртва ће телеса њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским.</verse>
				<verse number="5">Јер овако говори Господ: Не улази у кућу у којој је жалост, и не иди да плачеш нити их жали; јер сам узео мир свој од тог народа, говори Господ, милост и жаљење.</verse>
				<verse number="6">Помреће мали и велики у овој земљи, неће бити погребени нити ће се оплакати, нити ће се ко резати ни главе стрићи за њима.</verse>
				<verse number="7">Неће им се дати хлеба у жалости да се потеше за мртвим, нити ће их напојити из чаше ради утехе за оцем или за матером.</verse>
				<verse number="8">Тако не улази у кућу у којој је жалост да седиш с њима да једеш и пијеш.</verse>
				<verse number="9">Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу учинити да на овом месту пред вашим очима и за ваших дана не буде гласа радосног ни гласа веселог, гласа жениковог ни гласа невестиног.</verse>
				<verse number="10">А кад кажеш том народу све ове речи, ако ти кажу: Зашто изрече Господ све то велико зло на нас? И какво је безакоње наше или какав је грех наш, којим згрешисмо Господу Богу свом?</verse>
				<verse number="11">Тада им реци: Јер оци ваши оставише мене, говори Господ, и идоше за другим боговима и служише им и клањаше им се, а мене оставише и закон мој не држаше;</verse>
				<verse number="12">А ви још горе чините него оци ваши, јер ето идете сваки по мисли срца свог злог не слушајући мене.</verse>
				<verse number="13">Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу које не познасте ни ви ни оци ваши, и онде ћете служити другим боговима дан и ноћ докле вам не учиним милост.</verse>
				<verse number="14">Зато, ево, иду дани, говори Господ, кад се неће више говорити: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;</verse>
				<verse number="15">Него: Тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље северне и из свих земаља у које их беше разагнао! Јер ћу их опет довести у земљу њихову коју сам дао оцима њиховим.</verse>
				<verse number="16">Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ, да их лове, и после ћу послати многе ловце да их лове по свакој гори и по сваком хуму и по раселинама каменим.</verse>
				<verse number="17">Јер очи моје пазе на све путеве њихове, нису сакривени од мене, нити је безакоње њихово заклоњено од мојих очију.</verse>
				<verse number="18">И платићу им прво двојином за безакоње њихово и за грех њихов, што оскврнише земљу моју стрвима гадова својих, и наследство моје напунише гнусобама својим.</verse>
				<verse number="19">Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.</verse>
				<verse number="20">Еда ли ће човек начинити себи богове, који ипак нису богови?</verse>
				<verse number="21">Зато, ево, ја ћу их научити сада, показаћу им руку своју и силу своју, да познаду да ми је име Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Грех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њиховог и на роговима олтара ваших,</verse>
				<verse number="2">Да се синови њихови сећају олтара њихових и лугова њихових под зеленим дрветима, на високим хумовима.</verse>
				<verse number="3">Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за грех по свим међама твојим.</verse>
				<verse number="4">И ти ћеш и који су с тобом оставити наследство своје, које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гнева мог, који ће горети до века.</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ: Да је проклет човек који се узда у човека и који ставља тело себи за мишицу, а од Господа одступа срце његово.</verse>
				<verse number="6">Јер ће бити као врес у пустињи, који не осећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сувим местима у земљи сланој и у којој се не живи.</verse>
				<verse number="7">Благо човеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.</verse>
				<verse number="8">Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.</verse>
				<verse number="9">Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?</verse>
				<verse number="10">Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путевима његовим и по плоду дела његових.</verse>
				<verse number="11">Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпосле ће бити луд.</verse>
				<verse number="12">Место је светиње наше престо славе, високо место од почетка.</verse>
				<verse number="13">Надо Израиљева, Господе! Сви који Те остављају нека се посраме; који одступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.</verse>
				<verse number="14">Исцели ме, Господе, и бићу исцељен; избави ме, и бићу избављен, јер си Ти хвала моја.</verse>
				<verse number="15">Гле, они ми говоре: Где је реч Господња? Нека дође.</verse>
				<verse number="16">А ја се не затезах ићи за Тобом као пастир, и дан жалосни не желех, Ти знаш; шта је год изашло из уста мојих, пред Тобом је.</verse>
				<verse number="17">Не буди ми страх, Ти си уточиште моје у злу.</verse>
				<verse number="18">Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.</verse>
				<verse number="19">Овако ми рече Господ: Иди, и стани на врата синова народних, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата јерусалимска.</verse>
				<verse number="20">И реци им: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.</verse>
				<verse number="21">Овако вели Господ: Чувајте се да не носите бреме у суботу и не уносите на врата јерусалимска.</verse>
				<verse number="22">И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакав посао не радите, него светите суботу, као што сам заповедио оцима вашим.</verse>
				<verse number="23">Али не послушаше нити пригнуше уха свог, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.</verse>
				<verse number="24">Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овог града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакав посао,</verse>
				<verse number="25">Тада ће улазити на врата града овог цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град до века.</verse>
				<verse number="26">И долазиће из градова Јудиних и из околине јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.</verse>
				<verse number="27">Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовим, који ће упалити дворове јерусалимске и неће се угасити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје.</verse>
				<verse number="3">Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.</verse>
				<verse number="4">И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини.</verse>
				<verse number="5">Тада дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="6">Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.</verse>
				<verse number="7">Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем;</verse>
				<verse number="8">Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним.</verse>
				<verse number="9">А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;</verse>
				<verse number="10">Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.</verse>
				<verse number="11">Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја.</verse>
				<verse number="12">А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог.</verse>
				<verse number="13">Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева.</verse>
				<verse number="14">Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку?</verse>
				<verse number="15">А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног,</verse>
				<verse number="16">Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.</verse>
				<verse number="17">Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.</verse>
				<verse number="18">А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове.</verse>
				<verse number="19">Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.</verse>
				<verse number="20">Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих.</verse>
				<verse number="21">Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.</verse>
				<verse number="22">Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим.</verse>
				<verse number="23">А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Овако рече Господ: Иди и купи крчаг земљан у лончара с неколико старешина народних и старешина свештеничких.</verse>
				<verse number="2">И отиди у долину сина Еномовог што је пред вратима источним, и онде прогласи речи које ћу ти казати.</verse>
				<verse number="3">И реци: Чујте реч Господњу, цареви Јудини и становници јерусалимски; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на то место да ће зујати уши свакоме ко га чује.</verse>
				<verse number="4">Јер ме оставише и оскврнише ово место кадећи на њему другим боговима, којих не знаше ни они ни оци њихови, ни цареви Јудини, и напунише то место крви праве.</verse>
				<verse number="5">И поградише висине Валу да сажижу синове своје огњем на жртве паљенице Валу, чега не заповедих нити о том говорих, нити ми на ум дође.</verse>
				<verse number="6">Зато, ево, иде време, вели Господ, кад се ово место неће више звати Тофет, ни долина сина Еномовог, него крвна долина.</verse>
				<verse number="7">Јер ћу уништити савет Јудин и јерусалимски на овом месту, и учинићу да падну од мача пред непријатељима својим и од руке оних који траже душу њихову, и мртва ћу телеса њихова дати за храну птицама небеским и зверима земаљским.</verse>
				<verse number="8">И обратићу тај град у пустош и руг: ко год прође мимо њ, чудиће се и звиждаће за све муке његове.</verse>
				<verse number="9">И учинићу да једу месо од својих синова и месо од својих кћери, и сваки ће јести месо од друга свог у невољи и тескоби, којом ће им досађивати непријатељи њихови и који траже душу њихову.</verse>
				<verse number="10">Потом разбиј крчаг пред људима који ће ићи с тобом.</verse>
				<verse number="11">И реци им: Овако вели Господ над војскама: Тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбије суд лончарски, који се не може више оправити, и у Тофету ће се погребавати, јер неће бити места за погребавање:</verse>
				<verse number="12">Тако ћу учинити томе месту, вели Господ, и становницима његовим и учинићу тај град да буде као Тофет;</verse>
				<verse number="13">И куће јерусалимске и куће царева Јудиних биће нечисте као место Тофет, све куће, где на крововима кадише свој војсци небеској и лише наливе другим боговима.</verse>
				<verse number="14">Потом се врати Јеремија из Тофета куда га беше послао Господ да пророкује, и стаде у трему дома Господњег, и рече свему народу:</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох за њ, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А Пасхор син Имиров, свештеник, који беше старешина у дому Господњем, чу Јеремију где пророкује те речи.</verse>
				<verse number="2">И удари Пасхор пророка Јеремију, и метну га у тамницу на горњим вратима Венијаминовим уз дом Господњи.</verse>
				<verse number="3">А сутрадан кад Пасхор изведе Јеремију из тамнице, рече му Јеремија: Господ ти наде име не Пасхор него Магор-Мисавив.</verse>
				<verse number="4">Јер овако вели Господ: Ево, ја ћу пустити на те страх, на тебе и на све пријатеље твоје, који ће пасти од мача непријатеља својих, и очи ће твоје видети, и свега ћу Јуду дати у руке цару вавилонском, који ће их одвести у Вавилон, и побиће их мачем.</verse>
				<verse number="5">И даћу све богатство тог града и сав труд његов и све што има драгоцено, и све благо царева Јудиних даћу непријатељима њиховим у руке, и разграбиће и узети и однети у Вавилон.</verse>
				<verse number="6">И ти, Пасхоре, и сви који живе у твом дому отићи ћете у ропство; и доћи ћеш у Вавилон и онде ћеш умрети и онде ћеш бити погребен ти и сви пријатељи твоји, којима си пророковао лажно.</verse>
				<verse number="7">Наговарао си ме, Господе, и дадох се наговорити; био си јачи од мене и надвладао си ме; на подсмех сам сваки дан, свак ми се подсмева.</verse>
				<verse number="8">Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан.</verse>
				<verse number="9">И рекох: Нећу Га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово; али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више.</verse>
				<verse number="10">Јер чујем поруге од многих, страх од свуда: Прокажите да прокажемо; сви који беху у миру са мном, вребају да посрнем: Да ако се превари, те ћемо га надвладати и осветићемо му се.</verse>
				<verse number="11">Али је Господ са мном као страшан јунак; зато они који ме гоне спотакнуће се и неће надвладати; посрамиће се врло; јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити.</verse>
				<verse number="12">Зато, Господе над војскама, који кушаш праведника, који видиш бубреге и срце, дај да видим Твоју освету на њима, јер Теби казах парбу своју.</verse>
				<verse number="13">Певајте Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке.</verse>
				<verse number="14">Проклет да је дан у који се родих! Дан, у који ме роди мати моја, да није благословен!</verse>
				<verse number="15">Проклет да је човек који јави оцу мом и врло га обрадова говорећи: Роди ти се син.</verse>
				<verse number="16">И тај човек да би био као градови које Господ затре и не би Му жао! Нека слуша вику ујутру и вриску у подне,</verse>
				<verse number="17">Што ме не усмрти у утроби материној да би ми мати моја била гроб, и утроба њена да би остала до века трудна.</verse>
				<verse number="18">Зашто изиђох из утробе да видим муку и жалост и да се сврше у срамоти дани моји?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа кад посла к њему цар Седекија Пасхора сина Мелхијиног и Софонију сина Масијиног свештеника, и поручи:</verse>
				<verse number="2">Упитај Господа за нас, јер Навуходоносор, цар вавилонски, завојшти на нас; еда би нам учинио Господ по свим чудесима својим, да отиде од нас.</verse>
				<verse number="3">А Јеремија им рече: Овако реците Седекији:</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу окренути натраг оружје што је у вашим рукама, којим се бијете с царем вавилонским и с Халдејцима који су вас опколили иза зидова, и скупићу их усред тог града.</verse>
				<verse number="5">И ја ћу војевати на вас руком подигнутом и мишицом крепком и гневом и јарошћу и жестином великом.</verse>
				<verse number="6">И побићу становнике тог града, и људе и стоку; од помора великог помреће.</verse>
				<verse number="7">А после, вели Господ, даћу Седекију цара Јудиног и слуге њихове и народ, оне који остану у том граду од помора, од мача и од глади, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, те ће их побити мачем, неће их жалити ни штедети нити ће се смиловати.</verse>
				<verse number="8">А народу том реци: Овако вели Господ: Ево ја стављам пред вас пут к животу и пут к смрти.</verse>
				<verse number="9">Ко остане у том граду, погинуће од мача или од глади или од помора; а ко изађе и преда се Халдејцима који су вас опколили, остаће жив, и душа ће му бити место плена.</verse>
				<verse number="10">Јер окретох лице своје томе граду на зло, а не на добро, говори Господ; у руке цару вавилонском биће предан, и он ће га спалити огњем.</verse>
				<verse number="11">А за дом цара Јудиног чујте реч Господњу:</verse>
				<verse number="12">Доме Давидов, тако вели Господ, судите свако јутро, и коме се отима избављајте га из руку насилникових да не изиђе као огањ гнев мој и разгори се да га нико не може угасити за злоћу дела ваших.</verse>
				<verse number="13">Ево ме на тебе, који седиш у долини, као стена у равници, говори Господ, на вас, који говорите: Ко ће доћи на нас? И ко ће ући у станове наше?</verse>
				<verse number="14">Јер ћу вас покарати по плоду дела ваших, вели Господ, и распалићу огањ у шуми његовој, који ће прождрети све што је око њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Овако говори Господ: Сиђи у дом цара Јудиног, и реци онде ову реч,</verse>
				<verse number="2">И кажи: Слушај реч Господњу, царе Јудин, који седиш на престолу Давидовом, ти и слуге твоје и народ твој, који улазите на ова врата.</verse>
				<verse number="3">Овако вели Господ: Чините суд и правду, и коме се отима избављајте га из руку насилникових, и не чините криво иностранцу ни сироти ни удовици, и не чините им силу, и крв праву не проливајте на овом месту.</verse>
				<verse number="4">Јер ако доиста узрадите ово, улазиће на врата овог дома цареви, који седе место Давида на престолу његовом, на колима и на коњима, они и слуге њихове и народ њихов.</verse>
				<verse number="5">Ако ли не послушате ове речи, заклињем се собом, вели Господ, да ћу опустети тај дом.</verse>
				<verse number="6">Јер овако вели Господ за дом цара Јудиног: Ти си ми Галад и врх ливански, али ћу те обратити у пустињу, у градове у којима се не живи.</verse>
				<verse number="7">И спремићу на тебе затираче, сваког с оружјем, и посећи ће твоје красне кедре и побацати их у огањ.</verse>
				<verse number="8">И многи ће народи пролазити мимо тај град, и говориће један другом: Зашто учини ово Господ од тог града великог?</verse>
				<verse number="9">И рећи ће: Јер оставише завет Господа Бога свог, и клањаше се другим боговима и служише им.</verse>
				<verse number="10">Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.</verse>
				<verse number="11">Јер овако говори Господ о Салуму сину Јосије, цара Јудиног, који цароваше место Јосије оца свог, који отиде из овог места: неће се више вратити.</verse>
				<verse number="12">Него ће умрети у месту куда га одведоше у ропство, и неће више видети ове земље.</verse>
				<verse number="13">Тешко оном који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим низашта и плату за труд његов не даје му;</verse>
				<verse number="14">Који говори: Саградићу себи велику кућу и простране клети; и разваљује себи прозоре, и облаже кедром и маже црвенилом.</verse>
				<verse number="15">Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? Кад чињаше суд и правду, тада му беше добро.</verse>
				<verse number="16">Даваше правицу сиромаху и убогоме, и беше му добро; није ли то познавати ме? Говори Господ.</verse>
				<verse number="17">Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.</verse>
				<verse number="18">Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудиног: Неће нарицати за њим: Јаох брате мој! Или: Јаох сестро! Неће нарицати за њим: Јаох господару! Или: Јаох славо његова!</verse>
				<verse number="19">Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.</verse>
				<verse number="20">Изиђи на Ливан и вичи, и на Васану пусти глас свој, и вичи преко бродова, јер се сатрше сви који те љубе.</verse>
				<verse number="21">Говорих ти у срећи твојој, а ти рече: Нећу да слушам; то је пут твој од детињства твог да не слушаш глас мој.</verse>
				<verse number="22">Све ће пастире твоје однети ветар, и који те љуби отићи ће у ропство; тада ћеш се посрамити и постидети за сву злоћу своју.</verse>
				<verse number="23">Ти седиш на Ливану, гнездо вијеш на кедрима, како ћеш бити љупка, кад ти дођу муке и болови као породиљи!</verse>
				<verse number="24">Како сам ја жив, вели Господ, да би Хонија син Јоакима цара Јудиног био прстен печатни на десној руци мојој, и оданде ћу те отргнути.</verse>
				<verse number="25">И даћу те у руке онима који траже душу твоју, и у руке онима којих се бојиш, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке Халдејцима.</verse>
				<verse number="26">И бацићу тебе и матер твоју која те је родила у земљу туђу, где се нисте родили, и онде ћете помрети.</verse>
				<verse number="27">А у земљу у коју ћете желети да се вратите, нећете се вратити у њу.</verse>
				<verse number="28">Је ли тај човек Хонија ништав идол изломљен? Је ли суд у коме нема милине? Зашто бише истерани, он и семе његово, и бачени у земљу, које не познају?</verse>
				<verse number="29">О земљо, земљо, земљо! Чуј реч Господњу.</verse>
				<verse number="30">Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ.</verse>
				<verse number="2">Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ.</verse>
				<verse number="3">И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити.</verse>
				<verse number="4">И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.</verse>
				<verse number="5">Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.</verse>
				<verse number="6">У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.</verse>
				<verse number="7">Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;</verse>
				<verse number="8">Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи.</verse>
				<verse number="9">Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи.</verse>
				<verse number="10">Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.</verse>
				<verse number="11">Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.</verse>
				<verse number="12">За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ.</verse>
				<verse number="13">У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;</verse>
				<verse number="14">Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.</verse>
				<verse number="15">Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи.</verse>
				<verse number="16">Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих.</verse>
				<verse number="17">Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло.</verse>
				<verse number="18">Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо?</verse>
				<verse number="19">Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.</verse>
				<verse number="20">Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим.</verse>
				<verse number="21">Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.</verse>
				<verse number="22">Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових.</verse>
				<verse number="23">Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека?</verse>
				<verse number="24">Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ.</verse>
				<verse number="25">Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам.</verse>
				<verse number="26">Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују?</verse>
				<verse number="27">Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.</verse>
				<verse number="28">Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ.</verse>
				<verse number="29">Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?</verse>
				<verse number="30">За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог.</verse>
				<verse number="31">Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.</verse>
				<verse number="32">Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.</verse>
				<verse number="33">Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ.</verse>
				<verse number="34">А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов.</verse>
				<verse number="35">Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ?</verse>
				<verse number="36">А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег.</verse>
				<verse number="37">Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ?</verse>
				<verse number="38">Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње,</verse>
				<verse number="39">Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.</verse>
				<verse number="40">И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Показа ми Господ, и гле, две котарице смокава намештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор, цар вавилонски, зароби Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног, и кнезове Јудине, и дрводеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон.</verse>
				<verse number="2">У једној котарици беху смокве врло добре, какве беху ране смокве, а у другој котарици беху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако беху рђаве.</verse>
				<verse number="3">И рече ми Господ: Шта видиш, Јеремија? А ја рекох: Смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве.</verse>
				<verse number="4">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ Бог Израиљев: Какве су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овог места у земљу халдејску.</verse>
				<verse number="6">И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати.</verse>
				<verse number="7">Јер ћу им дати срце да ме познају да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свим срцем својим.</verse>
				<verse number="8">А какве су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудиног и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="9">Учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свим местима, куда их раселим.</verse>
				<verse number="10">И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истребе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног, а то је прва година Навуходоносора цара вавилонског,</verse>
				<verse number="2">Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудином и свим становницима јерусалимским, говорећи:</verse>
				<verse number="3">Од тринаесте године Јосије сина Амоновог цара Јудиног до данас, за ове двадесет и три године, долази ми реч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.</verse>
				<verse number="4">И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха свог да бисте чули.</verse>
				<verse number="5">И говораху: Вратите се сваки са свог пута злог и од злоће дела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим од века до века.</verse>
				<verse number="6">И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате и не гневите ме делом руку својих, и нећу вам учинити зла.</verse>
				<verse number="7">Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гневисте делом руку својих на своје зло.</verse>
				<verse number="8">За то овако вели Господ над војскама: Што не послушасте моје речи,</verse>
				<verse number="9">Ево, ја ћу послати по све народе северне, говори Господ, и по Навуходоносора цара вавилонског слугу свог, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна.</verse>
				<verse number="10">И учинићу да нестане међу њима глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, лупа од жрвања и светлост од жишка.</verse>
				<verse number="11">И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година.</verse>
				<verse number="12">А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонског и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу халдејску, и обратићу је у пустош вечну.</verse>
				<verse number="13">И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.</verse>
				<verse number="14">Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по делима њиховим и по оном што су чинили рукама својим.</verse>
				<verse number="15">Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: Узми из моје руке чашу вина, овог гнева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошаљем.</verse>
				<verse number="16">Нека пију и смету се и полуде од оштрог мача који ћу ја послати међу њих.</verse>
				<verse number="17">И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:</verse>
				<verse number="18">Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и подсмех и уклин, као што је данас,</verse>
				<verse number="19">Фараона цара мисирског и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,</verse>
				<verse number="20">И сву мешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,</verse>
				<verse number="21">Едомце и Моавце и синове Амонове,</verse>
				<verse number="22">И све цареве тирске и све цареве сидонске и цареве на острвима преко мора,</verse>
				<verse number="23">Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стрижу,</verse>
				<verse number="24">И све цареве арапске и све цареве од мешавине који живе у пустињи,</verse>
				<verse number="25">И све цареве зимријске, и све цареве еламске, и све цареве мидске,</verse>
				<verse number="26">И све цареве северне, који су близу и који су далеко, како једног тако другог, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар сисашки пиће после њих.</verse>
				<verse number="27">И реци им: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.</verse>
				<verse number="28">Ако ли не би хтели узети чашу из руке твоје да пију, тада им реци: Овако вели Господ над војскама: Заиста ћете пити.</verse>
				<verse number="29">Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? Нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="30">Ти дакле пророкуј им све ове речи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана свог, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске.</verse>
				<verse number="31">Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким телом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.</verse>
				<verse number="32">Овако вели Господ над војскама: Ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.</verse>
				<verse number="33">И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.</verse>
				<verse number="34">Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцен суд.</verse>
				<verse number="35">И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.</verse>
				<verse number="36">Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.</verse>
				<verse number="37">И развалиће се мирни торови од жестоког гнева Господњег.</verse>
				<verse number="38">Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустети од жестине насилникове и од љутог гнева његовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">У почетку царовања Јоакима, сина Јосијиног, цара Јудиног, дође ова реч од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако говори Господ: Стани у трему дома Господњег, и говори свим градовима Јудиним, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све речи које ти заповедам да им кажеш, не изостави ни речи,</verse>
				<verse number="3">Не би ли послушали и вратили се сваки са свог злог пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дела њихових.</verse>
				<verse number="4">Реци им дакле: Овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,</verse>
				<verse number="5">Да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,</verse>
				<verse number="6">Учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи.</verse>
				<verse number="7">А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију где говори те речи у дому Господњем.</verse>
				<verse number="8">И кад Јеремија изговори све што му Господ заповеди да каже свему народу, ухватише га свештеници и пророци и сав народ говорећи: Погинућеш.</verse>
				<verse number="9">Зашто пророкова у име Господње говорећи: Овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.</verse>
				<verse number="10">А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царског у дом Господњи, и седоше пред нова врата Господња.</verse>
				<verse number="11">И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу говорећи: Овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овог града, као што чусте својим ушима.</verse>
				<verse number="12">Тада проговори Јеремија свим кнезовима и свему народу говорећи: Господ ме посла да пророкујем против овог дома и против овог града све што чусте.</verse>
				<verse number="13">Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа Бога свог, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.</verse>
				<verse number="14">А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене шта мислите да је добро и право.</verse>
				<verse number="15">Али знајте зацело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи, да чујете.</verse>
				<verse number="16">Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: Није овај човек заслужио смрт, јер нам је говорио у име Господа Бога нашег.</verse>
				<verse number="17">И усташе неки од старешина земаљских, и проговорише свему збору народном и рекоше:</verse>
				<verse number="18">Михеј Морашћанин пророкова у време Језекије, цара Јудиног, и говори свему народу Јудином и рече: Овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овог дома висока шума.</verse>
				<verse number="19">Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.</verse>
				<verse number="20">И још беше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овог града и против ове земље исто онако као Јеремија.</verse>
				<verse number="21">И кад чу цар Јоаким и све војводе његове и сви кнезови речи његове, тражи га цар да га убије; а Урија чувши побоја се и побеже и дође у Мисир.</verse>
				<verse number="22">А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховоровог и друге с њим.</verse>
				<verse number="23">И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби га мачем, и баци тело његово у гробље простог народа.</verse>
				<verse number="24">Али рука Ахикама, сина Сафановог, би уз Јеремију, те га не предаше у руке народу да га погубе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">У почетку царовања Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако ми рече Господ: Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата.</verse>
				<verse number="3">По том пошљи их цару едомском и цару моавском и цару синова Амонових и цару тирском и цару сидонском, по посланицима који ће доћи у Јерусалим к Седекији цару Јудином.</verse>
				<verse number="4">И наручи им нека кажу својим господарима: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: овако реците својим господарима:</verse>
				<verse number="5">Ја сам створио земљу и људе и стоку, што је по земљи, силом својом великом и мишицом својом подигнутом; и дајем је коме ми је драго.</verse>
				<verse number="6">И сада ја дадох све те земље у руке Навуходоносору цару вавилонском слузи свом, дадох му и зверје пољско да му служи.</verse>
				<verse number="7">И сви ће народи служити њему и сину његовом и унуку његовом докле дође време и његовој земљи, и велики народи и силни цареви покоре га.</verse>
				<verse number="8">А који народ или царство не би хтео служити Навуходоносору цару вавилонском, и не би хтео савити врата свог у јарам цара вавилонског, такав ћу народ походити мачем и глађу и помором, говори Господ, докле их не истребим руком његовом.</verse>
				<verse number="9">Не слушајте дакле пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: Нећете служити цару вавилонском.</verse>
				<verse number="10">Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете.</verse>
				<verse number="11">А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонског и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и станује у њој.</verse>
				<verse number="12">И Седекији цару Јудином рекох све ово говорећи: Савијте врат свој под јарам цара вавилонског и служите њему и народу његовом, па ћете остати живи.</verse>
				<verse number="13">Зашто да погинете ти и народ твој од мача и од глади и од помора, како рече Господ за народ који не би служио цару вавилонском?</verse>
				<verse number="14">Не слушајте, дакле, шта говоре пророци који вам кажу и веле: Нећете служити цару вавилонском, јер вам они пророкују лаж.</verse>
				<verse number="15">Јер их ја нисам послао, говори Господ, него лажно пророкују у моје име, како бих вас прогнао да изгинете и ви и пророци који вам пророкују.</verse>
				<verse number="16">И свештеницима и свему народу говорих и рекох: Овако вели Господ: не слушајте шта говоре ваши пророци који вам пророкују говорећи: Ево, посуђе дома Господњег вратиће се из Вавилона скоро. Јер вам они пророкују лаж.</verse>
				<verse number="17">Не слушајте их; служите цару вавилонском, и остаћете живи; зашто тај град да опусти?</verse>
				<verse number="18">Ако ли су пророци и ако је реч Господња у њих, нека моле Господа над војскама да судови што су остали у дому Господњем и у дому цара Јудиног и у Јерусалиму не отиду у Вавилон.</verse>
				<verse number="19">Јер овако вели Господ над војскама за ступове и за море и за подножја и за друге судове што су остали у том граду,</verse>
				<verse number="20">Којих не узе Навуходоносор цар вавилонски кад одведе у ропство Јехонију сина Јоакимовог, цара Јудиног, из Јерусалима у Вавилон, и све главаре Јудине и јерусалимске;</verse>
				<verse number="21">Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за судове што осташе у дому Господњем и у дому цара Јудиног у Јерусалиму:</verse>
				<verse number="22">У Вавилон ће се однети и онде ће бити до дана кад ћу их походити, вели Господ, кад ћу их донети и вратити на ово место.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">А исте године, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, четврте године, петог месеца, рече ми Ананија син Азоров, пророк из Гаваона, у дому Господњем пред свештеницима и свим народом говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Сломих јарам цара вавилонског.</verse>
				<verse number="3">До две године ја ћу вратити на ово место све судове дома Господњег, које узе Навуходоносор цар вавилонски одавде и однесе у Вавилон.</verse>
				<verse number="4">И Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног и све робље Јудино што оде у Вавилон, ја ћу довести опет на ово место, говори Господ, јер ћу сломити јарам цара вавилонског.</verse>
				<verse number="5">Тада рече Јеремија пророк Ананији пророку пред свештеницима и пред свим народом, који стајаше у дому Господњем.</verse>
				<verse number="6">Рече Јеремија пророк: Амин, да Господ учини тако, да Господ испуни твоје речи што си пророковао да би вратио судове дома Господњег и све робље из Вавилона на ово место.</verse>
				<verse number="7">Али чуј ову реч коју ћу ја казати пред тобом и пред свим народом:</verse>
				<verse number="8">Пророци који су били пре мене и пре тебе од старине, они пророковаше многим земљама и великим царствима рат и невољу и помор.</verse>
				<verse number="9">Пророк који прориче мир, кад се збуде реч тог пророка, онда се познаје тај пророк да га је заиста послао Господ.</verse>
				<verse number="10">Тада Ананија пророк скиде јарам с врата Јеремији пророку и сломи га.</verse>
				<verse number="11">И рече Ананија пред свим народом говорећи: Овако вели Господ: Овако ћу сломити јарам Навуходоносора, цара вавилонског, до две године с врата свих народа. И оде пророк Јеремија својим путем.</verse>
				<verse number="12">Али дође реч Господња Јеремији, пошто сломи Ананија пророк јарам с врата Јеремији пророку, и рече:</verse>
				<verse number="13">Иди и кажи Ананији и реци: Овако вели Господ: Сломио си јарам дрвени, али начини место њега гвозден јарам.</verse>
				<verse number="14">Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: гвозден ћу јарам метнути на врат свим тим народима да служе Навуходоносору, цару вавилонском, и служиће му, дао сам му и зверје пољско.</verse>
				<verse number="15">Потом рече Јеремија пророк Ананији пророку: Чуј, Ананија; није те послао Господ, а ти си учинио да се народ овај поузда у лаж.</verse>
				<verse number="16">Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу те скинути са земље, ове године ти ћеш умрети; јер си казивао одмет од Господа.</verse>
				<verse number="17">И умре пророк Ананија те године седмог месеца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">А ово су речи у посланици коју посла пророк Јеремија из Јерусалима к остатку старешина заробљених и свештеницима и пророцима и свему народу што га пресели Навуходоносор из Јерусалима у Вавилон,</verse>
				<verse number="2">Пошто отиде из Јерусалима цар Јехонија и царица и дворани и кнезови Јудини и јерусалимски, и дрводеље и ковачи.</verse>
				<verse number="3">По Еласи, сину Сафановом, и Гемарији сину Хелкијином, које сла Седекија цар Јудин у Вавилон к Навуходоносору цару вавилонском; и у књизи говораше:</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, свему робљу које преселих из Јерусалима у Вавилон:</verse>
				<verse number="5">Градите куће и седите у њима; садите вртове и једите род њихов;</verse>
				<verse number="6">Жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените, и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, и множите се ту и не умањујте се.</verse>
				<verse number="7">И тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу, јер у добру његовом биће вама добро.</verse>
				<verse number="8">Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Немојте да вас варају ваши пророци што су међу вама и ваши врачи, и не гледајте на сне своје што сањате.</verse>
				<verse number="9">Јер вам они лажно пророкују у моје име, ја их нисам послао, говори Господ.</verse>
				<verse number="10">Јер овако вели Господ: Кад се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и извршићу вам добру реч своју да ћу вас вратити на ово место.</verse>
				<verse number="11">Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате.</verse>
				<verse number="12">Тада ћете ме призивати и ићи ћете и молићете ми се, и услишићу вас.</verse>
				<verse number="13">И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свим срцем својим.</verse>
				<verse number="14">И даћу вам се да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, и довешћу вас опет на место, одакле сам вас иселио.</verse>
				<verse number="15">Јер рекосте: Господ нам подиже пророке у Вавилону.</verse>
				<verse number="16">Јер, овако вели Господ за цара који седи на престолу Давидовом и за сав народ који стоји у овом граду, за браћу вашу што не отидоше с вама у ропство.</verse>
				<verse number="17">Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу пустити на њих мач, глад и помор, и учинићу их да буду као смокве рђаве, које се не могу јести, како су рђаве.</verse>
				<verse number="18">И гонићу их мачем и глађу и помором, и учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским, да буду уклин и чудо и подсмех и руг у свих народа, у које их пошаљем.</verse>
				<verse number="19">Јер не послушаше моје речи, говори Господ, кад слах к њима слуге своје пророке зарана једнако; али не послушасте, говори Господ.</verse>
				<verse number="20">Слушајте, дакле, реч Господњу ви сви заробљени, које послах из Јерусалима у Вавилон.</verse>
				<verse number="21">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, за Ахава сина Колајиног и за Седекију сина Масијиног, који вам пророкују у моје име лаж: ево, ја ћу их предати у руке Навуходоносору цару вавилонском, да их побије на ваше очи.</verse>
				<verse number="22">И од њих ће се узети уклин међу све робље Јудино што је у Вавилону, те ће говорити: Господ да учини од тебе као од Седекије и као од Ахава, које испече цар вавилонски на огњу.</verse>
				<verse number="23">Јер учинише грдило у Израиљу чинећи прељубу са женама ближњих својих и говорећи лаж на моје име, што им не заповедих; ја знам то, и сведок сам, говори Господ.</verse>
				<verse number="24">И Семаји из Нелама реци говорећи:</verse>
				<verse number="25">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: Што си у своје име послао књиге свему народу који је у Јерусалиму, и Софонији сину Масијином свештенику и свим свештеницима, говорећи:</verse>
				<verse number="26">Господ те постави свештеником на место Јодаја свештеника, да пазите у дому Господњем на сваког човека безумног и који се гради пророк, да их мећеш у тамницу и у кладе.</verse>
				<verse number="27">Зашто, дакле, не укори Јеремије Анатоћанина, који се гради пророк међу вама?</verse>
				<verse number="28">Јер посла к нама у Вавилон и поручи: Дуго ће трајати; градите куће и седите у њима, и садите вртове и једите род њихов.</verse>
				<verse number="29">И Софонија свештеник прочита ту књигу пред пророком Јеремијом.</verse>
				<verse number="30">И дође реч Господња Јеремији говорећи:</verse>
				<verse number="31">Пошаљи ка свему робљу и поручи: Овако вели Господ за Семају из Нелама; што вам пророкује Семаја, а ја га не послах, и чини да се уздате у лаж,</verse>
				<verse number="32">Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу походити Семају Неламљанина и семе његово, неће од њега нико остати у овом народу нити ће видети добра што ћу ја учинити народу свом, говори Господ, јер казива одмет од Господа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: Напиши у књигу све речи које ти говорих.</verse>
				<verse number="3">Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа свог Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховим, и држаће је.</verse>
				<verse number="4">И ово су речи које рече Господ за Израиља и Јуду.</verse>
				<verse number="5">Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.</verse>
				<verse number="6">Питајте и видите, еда ли мушко рађа? Зашто, дакле, видим где се сваки човек држи рукама својим за бедра своја као породиља и у свих се променила лица и побледела?</verse>
				<verse number="7">Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.</verse>
				<verse number="8">Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твог, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи.</verse>
				<verse number="9">Него ће служити Господу Богу свом и Давиду цару свом, ког ћу им подигнути.</verse>
				<verse number="10">Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из далеке земље, и семе твоје из земље ропства твог, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити.</verse>
				<verse number="11">Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свим народима, међу које сам те расејао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити са свим без кара.</verse>
				<verse number="12">Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.</verse>
				<verse number="13">Нема никога који би се примио твоје ствари да те лечи, нема лека који би ти помогао.</verse>
				<verse number="14">Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје.</verse>
				<verse number="15">Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.</verse>
				<verse number="16">Али сви који те прождиру, прождреће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плене, даћу их да се оплене.</verse>
				<verse number="17">Јер ћу те исцелити, и ране ћу ти излечити, говори Господ, јер те зваше отераном: Сионом, ког нико не тражи.</verse>
				<verse number="18">Овако вели Господ: Ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на месту свом, и двор ће стајати на свој начин.</verse>
				<verse number="19">И из њих ће излазити хвале и глас људи веселих, јер ћу их умножити, и неће се умањивати, и узвисићу их, и неће се понизити.</verse>
				<verse number="20">И синови ће његови бити као пре, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу.</verse>
				<verse number="21">И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? Говори Господ.</verse>
				<verse number="22">И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог.</verse>
				<verse number="23">Гле, вихор Господњи, гнев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.</verse>
				<verse number="24">Неће се повратити жестоки гнев Господњи докле не учини и изврши шта је наумио у срцу свом; на послетку ћете разумети то.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">У то време, говори Господ, ја ћу бити Бог свим породицама Израиљевим, и они ће ми бити народ.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ: Народ што оста од мача нађе милост у пустињи, кад иђах да дам одмор Израиљу.</verse>
				<verse number="3">Одавна ми се јављаше Господ. Љубим те љубављу вечном, зато ти једнако чиним милост.</verse>
				<verse number="4">Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, девојко Израиљева, опет ћеш се веселити бубњевима својим, и излазићеш са збором играчким.</verse>
				<verse number="5">Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским, садиће виноградари и јешће род.</verse>
				<verse number="6">Јер ће доћи дан кад ће викати чувари на гори Јефремовој: Устаните, да идемо на Сион, ка Господу Богу свом.</verse>
				<verse number="7">Јер овако вели Господ: Певајте весело ради Јакова, и подвикујте ради главе народима; јављајте, хвалите и говорите: Спаси, Господе, народ свој, остатак Израиљев.</verse>
				<verse number="8">Ево, ја ћу их довести из земље северне, и сабраћу их с крајева земаљских, и слепог и хромог, и трудну и породиљу, све заједно, збор велики вратиће се овамо.</verse>
				<verse number="9">Ићи ће плачући, и с молитвама ћу их довести натраг; водићу их покрај потока правим путем, на коме се неће спотицати; јер сам Отац Израиљу, и Јефрем је првенац мој.</verse>
				<verse number="10">Чујте, народи, реч Господњу, и јављајте по далеким острвима и реците: Који расеја Израиља, скупиће га, и чуваће га као пастир стадо своје.</verse>
				<verse number="11">Јер искупи Господ Јакова, и избави га из руку јачег од њега.</verse>
				<verse number="12">И доћи ће и певаће на висини сионској, и стећи ће се к добру Господњем, к житу, к вину и к уљу, к јагањцима и теоцима; и душа ће им бити као врт заливен, и неће више тужити.</verse>
				<verse number="13">Тада ће се веселити девојка у колу, и момци и старци заједно, и променићу жалост њихову на радост, и утешићу их, и развеселићу их по жалости њиховој.</verse>
				<verse number="14">И напитаћу свештеницима душу претилином, и народ ће се мој наситити добра мог, говори Господ.</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема.</verse>
				<verse number="16">Овако вели Господ: Устави глас свој од плача и очи своје од суза, јер има плата делу твом, говори Господ, и они ће се вратити из земље непријатељске.</verse>
				<verse number="17">И имаш наду за последак, говори Господ, да ће се вратити синови твоји на међе своје.</verse>
				<verse number="18">Чујем доиста Јефрема где тужи: Покарао си ме, те сам покаран као јуне неуко; обрати ме да се обратим, јер си Ти Господ Бог мој.</verse>
				<verse number="19">Јер пошто се обратих, покајах се; и пошто се научих, ударих се по бедру; јер се посрамих и стидим се што носим срамоту младости своје.</verse>
				<verse number="20">Није ли ми Јефрем мио син? Није ли дете предраго? Од кад говорих против њега, једнако га се опомињем; зато је срце моје устрептало њега ради, доиста ћу се смиловати на њ, говори Господ.</verse>
				<verse number="21">Подигни знаке, нанеси гомиле камења, запамти пут којим си ишла; врати се, девојко Израиљева, врати се у градове своје.</verse>
				<verse number="22">Докле ћеш лутати, кћери одметнице! Јер је Господ учинио нешто ново на земљи: жена ће опколити човека.</verse>
				<verse number="23">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Још ћу ову реч говорити у земљи Јудиној и у градовима његовим кад натраг доведем робље њихово: Господ да те благослови, стане правде, света горо!</verse>
				<verse number="24">Јер ће се населити у њој Јуда, и сви градови његови, и ратари и који иду за стадом.</verse>
				<verse number="25">Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.</verse>
				<verse number="26">У том се пробудих и погледах, и сан ми беше сладак.</verse>
				<verse number="27">Ево иду дани, говори Господ, кад ћу засејати дом Израиљев и дом Јудин семеном човечијим и семеном од стоке.</verse>
				<verse number="28">И као што сам пазио на њих да их истребљујем и разваљујем, и кварим и затирем и мучим, тако ћу пазити на њих да их сазидам и посадим, говори Господ.</verse>
				<verse number="29">У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби.</verse>
				<verse number="30">Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.</verse>
				<verse number="31">Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет,</verse>
				<verse number="32">Не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске, јер онај завет мој они покварише, а ја им бејах муж, говори Господ.</verse>
				<verse number="33">Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.</verse>
				<verse number="34">И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати.</verse>
				<verse number="35">Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама:</verse>
				<verse number="36">Ако тих уредби нестане испред мене, говори Господ, и семе ће Израиљево престати бити народ преда мном на век.</verse>
				<verse number="37">Овако вели Господ: Ако се може измерити небо горе и извидети темељи земаљски доле, тада ћу и ја одбацити све семе Израиљево за све што су учинили, вели Господ.</verse>
				<verse number="38">Ево иду дани, говори Господ, у које ће се сазидати Господу овај град од куле Ананеилове до врата на углу.</verse>
				<verse number="39">И још ће даље отићи уже мерачко до хума Гарива и обрнуће се на Гоат.</verse>
				<verse number="40">И сва долина од мртвих телеса и пепела, и сва поља све до потока Кедрона, до угла коњских врата к истоку, биће светиња Господу; неће се развалити ни потрти довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа десете године Седекије цара Јудиног, које је осамнаеста година Навуходоносорова;</verse>
				<verse number="2">А тада војска цара вавилонског беше опколила Јерусалим, и пророк Јеремија беше затворен у трему од тамнице, која беше у двору цара Јудиног.</verse>
				<verse number="3">Јер га затвори Седекија, цар Јудин, говорећи: Зашто да пророкујеш говорећи: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском и узеће га?</verse>
				<verse number="4">И Седекија цар Јудин неће утећи из руку халдејских, него ће зацело бити предан у руке цару вавилонском, и уста ће овог говорити с устима оног, очи ће се овог видети с очима оног.</verse>
				<verse number="5">И одвешће Седекију у Вавилон, те ће остати онде докле га не походим, говори Господ; ако се бијете с Халдејцима, нећете бити срећни.</verse>
				<verse number="6">Рече, дакле, Јеремија: Дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="7">Ево, Анамеило, син Салума стрица твог, иде к теби да ти каже: Купи њиву моју што је у Анатоту, јер ти имаш по сродству право да је купиш.</verse>
				<verse number="8">И дође к мени Анамеило, син стрица мог, по речи Господњој у трем од тамнице, и рече ми: Хајде купи моју њиву што је у Анатоту у земљи Венијаминовој, јер теби припада по наследству и ти имаш право откупити је; купи. И разумех да је реч Господња.</verse>
				<verse number="9">И купих од Анамеила, сина стрица свог ту њиву која је у Анатоту, и измерих му новце, седамнаест сикала сребра.</verse>
				<verse number="10">И написах књигу, и запечатих, и узех сведоке измеривши новце на меру.</verse>
				<verse number="11">И узех књигу о куповини запечаћену по закону и уредбама, и отворену,</verse>
				<verse number="12">И дадох књигу о куповини Варуху, сину Нирије сина Масијиног, пред Анамеилом братучедом својим и пред сведоцима који се потписаше на књизи о куповини и пред свим Јудејцима који сеђаху у трему од тамнице.</verse>
				<verse number="13">И заповедих Варуху пред њима говорећи:</verse>
				<verse number="14">Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Узми ову књигу, књигу о куповини, запечаћену и ову књигу отворену, и метни их у земљан суд да остану дуго времена.</verse>
				<verse number="15">Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Још ће се куповати куће и њиве и виногради у овој земљи.</verse>
				<verse number="16">И давши књигу о куповини Варуху, сину Ниријином, помолих се Господу говорећи:</verse>
				<verse number="17">Ах, Господе Господе! Ето, Ти си створио небо и земљу силом својом великом и мишицом својом подигнутом; ништа није Теби тешко.</verse>
				<verse number="18">Чиниш милост на хиљадама, и враћаш за безакоње отачко у недра синовима њиховим након њих; Боже велики, силни, коме је име Господ над војскама;</verse>
				<verse number="19">Велики у намерама и силни у делима; јер су очи Твоје отворене на све путеве људске да даш свакоме према путевима његовим и према плоду дела његових;</verse>
				<verse number="20">Који си чинио знаке и чудеса до данас у земљи мисирској и у Израиљу и међу свим људима, и стекао си себи име како је данас;</verse>
				<verse number="21">Јер си извео народ свој Израиља из земље мисирске знацима и чудесима и руком крепком и мишицом подигнутом и страхотом великом;</verse>
				<verse number="22">И дао си им ову земљу, за коју се закле оцима њиховим да ћеш им је дати, земљу где тече млеко и мед.</verse>
				<verse number="23">Али ушавши у њу и наследивши је не послушаше глас Твој, и по Твом закону не ходише, и шта си им год заповедио да чине, не чинише, зато си учинио те их снађе све ово зло.</verse>
				<verse number="24">Ево, опкопи дођоше до града да га узму; и од мача и глади и помора град ће се дати у руке Халдејцима који га бију; и шта си год рекао, збива се, ето видиш.</verse>
				<verse number="25">А Ти ми велиш, Господе, Господе: Купи ту њиву за новце и узми сведоке, а град се предаје у руке Халдејцима.</verse>
				<verse number="26">Тада дође реч Господња Јеремији говорећи:</verse>
				<verse number="27">Гле, ја сам Господ Бог сваког тела, еда ли је мени шта тешко?</verse>
				<verse number="28">За то овако вели Господ: Ево ја дајем тај град у руке Халдејцима и у руке Навуходоносору цару вавилонском да га узме.</verse>
				<verse number="29">И Халдејци који бију тај град ући ће у њ, и упалиће огњем тај град и спалиће га и куће где на крововима кадише Валу и ливаше наливе боговима другим да би ме разгневили.</verse>
				<verse number="30">Јер синови Израиљеви и синови Јудини чинише од детињства свог само шта је зло преда мном, и синови Израиљеви само ме гневише делима руку својих, говори Господ.</verse>
				<verse number="31">Јер тај град беше ми на гнев и на срдњу откад га сазидаше до данас да бих га одбацио испред себе,</verse>
				<verse number="32">За све зло синова Израиљевих и синова Јудиних што чинише гневећи ме, они, цареви њихови, кнезови њихови, свештеници њихови и пророци њихови, Јудејци и Јерусалимљани.</verse>
				<verse number="33">И окренуше ми леђа, а не лице, и кад их учах за рана једнако, не послушаше да би примили науку.</verse>
				<verse number="34">Него метнуше своје гадове у дом који се зове мојим именом и оскврнише га.</verse>
				<verse number="35">И саградише висине Валу што су у долини сина Еномовог да воде синове своје и кћери своје Молоху, што им ја не заповедих нити ми дође на ум, да би чинили тај гад, и тако Јуду наводили на грех.</verse>
				<verse number="36">Али зато опет овако вели Господ Бог Израиљев за тај град за који велите да ће се дати у руке цару вавилонском од мача и глади и помора:</verse>
				<verse number="37">Ево, ја ћу их сабрати из свих земаља у које их разагнах у гневу свом и у јарости својој и у великој љутини, и довешћу их опет на ово место и учинити да наставају без страха.</verse>
				<verse number="38">И биће ми народ и ја ћу им бити Бог.</verse>
				<verse number="39">И даћу им једно срце и један пут да би ме се бојали увек на добро своје и синова својих након њих.</verse>
				<verse number="40">И учинићу с њима завет вечан, да се нећу одвратити од њих чинећи им добро, и даћу им страх свој у срце да не одступе од мене.</verse>
				<verse number="41">И радоваћу им се чинећи им добро и засадићу их у овој земљи тврдо свим срцем својим и свом душом својом.</verse>
				<verse number="42">Јер овако вели Господ: Као што сам довео на тај народ све ово зло велико, тако ћу довести на њих све добро које им обричем.</verse>
				<verse number="43">Тада ће се куповати њиве у овој земљи, за коју ви кажете да је пуста и да нема у њој ни живинчета и да је дана у руке Халдејцима.</verse>
				<verse number="44">Куповаће њиве за новце, и писаће књиге и печатити и узимати сведоке у земљи Венијаминовој и по околини јерусалимској и у градовима Јудиним и у градовима по горама и у градовима по равници и у градовима јужним, јер ћу повратити робље њихово, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">И дође реч Господња Јеремији други пут док још беше затворен у трему од тамнице, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ који чини то, Господ који удешава и потврђује то, коме је име Господ:</verse>
				<verse number="3">Зови ме, и одазваћу ти се, и казаћу ти велике и тајне ствари, за које не знаш.</verse>
				<verse number="4">Јер овако вели Господ Бог Израиљев за домове овог града и за домове царева Јудиних који ће се развалити опкопима и мачем,</verse>
				<verse number="5">И за оне који дођоше да се бију с Халдејцима, али ће их напунити мртвим телесима људи које ћу побити у гневу свом и у јарости својој одвративши лице своје од тога града за сву злоћу њихову;</verse>
				<verse number="6">Ево, ја ћу га исцелити и здравље му дати, исцелићу их и показаћу им обиље мира, постојаног мира.</verse>
				<verse number="7">Јер ћу повратити робље Јудино и робље Израиљево, и сазидаћу их као пре.</verse>
				<verse number="8">И очистићу их од сваког безакоња њихова којим ми сагрешише, и опростићу им сва безакоња њихова, којима ми сагрешише и којима се одметнуше од мене.</verse>
				<verse number="9">И биће ми мило име и хвала и слава у свих народа на земљи који ће чути за све добро што ћу им учинити, и уплашиће се и дрхтаће ради свега добра и ради свега мира што ћу им ја дати.</verse>
				<verse number="10">Овако вели Господ: На овом месту, за које ви велите да је пусто и нема у њему ни човека ни живинчета, у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским опустелим да нема човека ни становника ни живинчета, опет ће се чути</verse>
				<verse number="11">Глас радостан и глас весео, глас жеников и глас невестин, глас оних који ће говорити: Славите Господа над војскама, јер је добар Господ, јер је до века милост Његова; који ће приносити приносе захвалне у дому Господњем; јер ћу вратити робље ове земље као што је било пре, говори Господ.</verse>
				<verse number="12">Овако вели Господ над војскама: На овом месту пустом, где нема човека ни живинчета, и у свим градовима његовим опет ће бити торови пастирски да почивају стада.</verse>
				<verse number="13">У градовима по горама, у градовима по равници и у градовима јужним и у земљи Венијаминовој и око Јерусалима и по градовима Јудиним опет ће пролазити стада испод руку бројачевих, вели Господ.</verse>
				<verse number="14">Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу извршити ову добру реч коју рекох за дом Израиљев и за дом Јудин.</verse>
				<verse number="15">У те дане и у то време учинићу да проклија Давиду клица права, која ће чинити суд и правду на земљи.</verse>
				<verse number="16">У те дане спашће се Јуда, и Јерусалим ће стајати без страха, и зваће се: Господ правда наша.</verse>
				<verse number="17">Јер овако вели Господ: Неће нестати Давиду човека који би седео на престолу дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="18">На свештеницима Левитима неће нестати преда мном човека који би приносио жртву паљеницу и палио дар и клао жртву до века.</verse>
				<verse number="19">По том дође реч Господња Јеремији говорећи:</verse>
				<verse number="20">Овако вели Господ: Ако можете укинути завет мој за дан и завет мој за ноћ да не буде дана ни ноћи на време,</verse>
				<verse number="21">Онда ће се укинути и мој завет с Давидом, слугом мојим, да нема сина који би царовао на престолу његовом, и с Левитима свештеницима слугама мојим.</verse>
				<verse number="22">Као што се не може избројати војска небеска ни измерити песак морски, тако ћу умножити семе Давида слуге свог и Левита слуга својих.</verse>
				<verse number="23">Опет дође реч Господња Јеремији говорећи:</verse>
				<verse number="24">Ниси ли видео шта рече тај народ говорећи: Две породице, које беше изабрао Господ, одбаци их? И руже мој народ као да већ није народ пред њима.</verse>
				<verse number="25">Овако вели Господ: Ако нисам поставио завет свој за дан и за ноћ и уредбе небесима и земљи,</verse>
				<verse number="26">Онда ћу и семе Јаковљево и Давида слуге свог одбацити да не узимам од семена његовог оне који ће владати семеном Аврамовим, Исаковим и Јаковљевим; јер ћу повратити робље њихово и смиловаћу се на њих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа, кад Навуходоносор цар вавилонски и сва војска његова, и сва царства земаљска која беху под његовом влашћу, и сви народи војеваху на Јерусалим и на све градове његове, и рече:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ Бог Израиљев: Иди и кажи Седекији, цару Јудином, и реци му: Овако вели Господ: Ево, ја ћу предати тај град у руке цару вавилонском, и он ће га спалити огњем.</verse>
				<verse number="3">А ти нећеш утећи из његове руке, него ћеш бити ухваћен и предан у његове руке, и очи ће се твоје видети с очима цара вавилонског и његова ће уста говорити с твојим устима, и отићи ћеш у Вавилон.</verse>
				<verse number="4">Али чуј реч Господњу, Седекија царе Јудин; овако вели Господ за те: Нећеш погинути од мача.</verse>
				<verse number="5">Него ћеш умрети на миру, и као што палише оцима твојим, пређашњим царевима, који су били пре тебе, тако ће палити и теби, и нарицаће за тобом: Јаох господару! Јер ја рекох ово, говори Господ.</verse>
				<verse number="6">И каза Јеремија пророк Седекији цару Јудином све ове речи у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="7">А војска цара вавилонског удараше на Јерусалим и на све остале градове Јудине, на Лахис и Азику, јер ти беху остали тврди градови између градова Јудиних.</verse>
				<verse number="8">Реч која дође Јеремији од Господа кад цар Седекија учини завет са свим народом који беше у Јерусалиму да им прогласи слободу,</verse>
				<verse number="9">Да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, Јеврејина и Јеврејку, да ни у кога не буде роб Јудејац, брат његов.</verse>
				<verse number="10">И послушаше сви кнезови и сав народ, који приста на завет, да сваки отпусти слободног роба свог и робињу своју, да им не буду више робови, послушаше и отпустише.</verse>
				<verse number="11">А после, опет, сташе узимати робове и робиње, које беху отпустили на вољу, и нагонише их да им буду робови и робиње.</verse>
				<verse number="12">И дође реч Господња Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја учиних завет с оцима вашим кад вас изведох из земље мисирске, из дома ропског, говорећи:</verse>
				<verse number="14">Кад се свршује седма година, отпуштајте сваки брата свог Јеврејина који ти се буде продао и служио ти шест година, отпусти га слободног од себе. Али не послушаше ме оци ваши нити пригнуше уха свог.</verse>
				<verse number="15">И ви се бејасте сада обратили и учинили што је право преда мном прогласивши слободу сваки ближњему свом, учинивши завет преда мном у дому који се зове мојим именом.</verse>
				<verse number="16">Али ударисте натраг и погрдисте име моје узевши опет сваки роба свог и робињу своју, које бејасте отпустили слободне на њихову вољу, и натерасте их да вам буду робови и робиње.</verse>
				<verse number="17">Зато овако вели Господ: Ви не послушасте мене да прогласите слободу сваки брату свом и ближњему свом; ево, ја проглашујем слободу супрот вама, говори Господ, мачу, помору и глади, и предаћу вас да се потуцате по свим царствима земаљским.</verse>
				<verse number="18">И предаћу људе који преступише мој завет, који не извршише речи завета који учинише преда мном, расекавши теле на двоје и прошавши између половина,</verse>
				<verse number="19">Кнезове Јудине и кнезове јерусалимске, дворане и свештенике и сав народ ове земље, који прођоше између половина оног телета,</verse>
				<verse number="20">Предаћу их у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, и мртва ће тела њихова бити храна птицама небеским и зверима земаљским.</verse>
				<verse number="21">И Седекију, цара Јудиног, и кнезове његове предаћу у руке непријатељима њиховим и у руке онима који траже душу њихову, у руке војсци цара вавилонског, која се вратила од вас.</verse>
				<verse number="22">Ево, ја ћу им заповедити, вели Господ, и довешћу их опет на овај град, и биће га и узеће га и спалиће га огњем; и градове Јудине обратићу у пустош да нико неће становати у њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа у време Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Иди к дому синова Рихавових и говори с њима, те их доведи у дом Господњи, у коју клет, и подај им вино, нека пију.</verse>
				<verse number="3">Тада узех Јазанију, сина Јеремије, сина Ховасијиног и браћу његову и све синове и сав дом синова Рихавових.</verse>
				<verse number="4">И доведох их у дом Господњи, у клет синова Анана сина Игдалијиног човека Божијег, која је до клети кнезовске, над клећу Масије сина Салумовог, вратара.</verse>
				<verse number="5">И метнух пред синове дома Рихавовог крчаге пуне вина, и чаше, па им рекох: Пијте вино.</verse>
				<verse number="6">А они рекоше: Нећемо пити вино, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш забранио нам је рекавши: Не пијте вино, ни ви ни синови ваши до века;</verse>
				<verse number="7">И куће не градите, ни семена сејте, ни винограда садите нити га држите, него у шаторима живите свега века свог, да бисте дуго живели на земљи, где сте дошљаци.</verse>
				<verse number="8">И послушасмо глас Јонадава, сина Рихавовог оца свог, у свему што нам заповеди да не пијемо вино свега века свог, ни ми ни наше жене, ни синови наши ни кћери наше,</verse>
				<verse number="9">Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усева.</verse>
				<verse number="10">Него живимо у шаторима, и слушамо и чинимо све како нам је заповедио Јонадав, отац наш.</verse>
				<verse number="11">А кад дође Навуходоносор, цар вавилонски, у ову земљу, рекосмо: Хајде да отидемо у Јерусалим испред војске халдејске и војске сирске; и тако остасмо у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="12">Тада дође реч Господња Јеремији говорећи:</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Иди реци Јудејцима и Јерусалимљанима: Зар нећете да примите науке да слушате речи моје? Говори Господ.</verse>
				<verse number="14">Извршују се речи Јонадава, сина Рихавовог, који забрани синовима својим да не пију вино, и не пију вино до данас, него слушају заповест оца свог; а ја вам говорих зарана једнако, а ви ме не послушасте.</verse>
				<verse number="15">И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Вратите се сваки са свог пута злог, и поправите дела своја и не идите за другим боговима служећи им, пак ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха свог нити ме послушасте.</verse>
				<verse number="16">Да, синови Јонадава сина Рихавовог извршују заповест оца свог што им је заповедио, а тај народ не слуша мене.</verse>
				<verse number="17">Зато овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике јерусалимске све зло што изрекох за њих; јер им говорах, а они не послушаше, и звах их а они се не одазваше.</verse>
				<verse number="18">А породици Рихавовој рече Јеремија: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Што слушате заповест Јонадава оца свог и држите све заповести његове и чините све како вам је заповедио,</verse>
				<verse number="19">Зато овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Неће нестати Јонадаву, сину Рихавовом човека који би стајао преда мном до века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">А четврте године Јоакима, сина Јосијиног цара Јудиног, дође ова реч Јеремији од Господа говорећи:</verse>
				<verse number="2">Узми књигу и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе, од када ти почех говорити, од времена Јосијиног, до данас;</verse>
				<verse number="3">Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се свак са свог злог пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.</verse>
				<verse number="4">Тада Јеремија дозва Варуха, сина Ниријиног, и написа Варух у књигу из уста Јеремијиних све речи Господње које му говори.</verse>
				<verse number="5">Потом заповеди Јеремија Варуху говорећи: Мени није слободно, те не могу отићи у дом Господњи.</verse>
				<verse number="6">Него иди ти, и прочитај из књиге коју си написао из мојих уста, речи Господње, народу у дому Господњем у дан посни, и свим Јудејцима који дођу из градова својих прочитај;</verse>
				<verse number="7">Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са свог пута злог, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао за тај народ.</verse>
				<verse number="8">И учини Варух, син Ниријин, све како му заповеди пророк Јеремија, и прочита из књиге речи Господње у дому Господњем.</verse>
				<verse number="9">А пете године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног месеца деветог, огласише пост пред Господом свему народу јерусалимском и свему народу који дође из градова Јудиних у Јерусалим.</verse>
				<verse number="10">И прочита Варух из књиге речи Јеремијине у дому Господњем, у клети Гемарије, сина Сафановог писара, у горњем трему код нових врата дома Господњег пред свим народом.</verse>
				<verse number="11">А кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње из књиге,</verse>
				<verse number="12">Он сиђе у дом царев у клет писареву, и гле, онде сеђаху сви кнезови, Елисама писар, и Делаја син Семајин, и Елнатан син Ахворов, и Гемарија син Сафанов, и Седекија син Ананијин, и сви кнезови.</verse>
				<verse number="13">И каза им Михеј све речи што чу кад Варух читаше књигу народу.</verse>
				<verse number="14">Тада сви кнезови послаше к Варуху Јудија, сина Натаније сина Селемије, сина Хусијевог, и поручише му: Књигу коју си читао народу узми у руку и дођи овамо. И узе књигу у руку Варух, син Ниријин, и дође к њима.</verse>
				<verse number="15">И они му рекоше: Седи и читај да чујемо. И Варух им је прочита.</verse>
				<verse number="16">А кад чуше све оне речи, сви се уплашише и рекоше Варуху: Казаћемо цару све те речи.</verse>
				<verse number="17">И запиташе Варуха говорећи: Кажи нам како си написао све те речи из уста његових.</verse>
				<verse number="18">А Варух им рече: Из уста својих казива ми све те речи, а ја писах у књигу мастилом.</verse>
				<verse number="19">Тада рекоше кнезови Варуху: Иди, сакриј се и ти и Јеремија, да нико на зна где сте.</verse>
				<verse number="20">Потом отидоше к цару у трем оставивши књигу у клети Елисаме писара, и казаше цару све те речи.</verse>
				<verse number="21">А цар посла Јудија да донесе књигу; и донесе је из клети Елисаме писара, и стаде читати Јудије пред царем и пред свим кнезовима који стајаху око цара.</verse>
				<verse number="22">А цар сеђаше у зимној кући деветог месеца, и пред њим беше живо угљевље.</verse>
				<verse number="23">И кад Јудије прочита три четири листа, исече је цар ножем писарским, и баци у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици.</verse>
				<verse number="24">Али се не уплашише, нити раздреше хаљине своје цар нити који од слуга његових чувши све оне речи.</verse>
				<verse number="25">И премда Елнатан и Делаја и Гемарија мољаху цара да не пали књигу, он их не послуша.</verse>
				<verse number="26">Него заповеди цар Јерамеилу, сину царевом и Сераји сину Азриловом и Селемији сину Авдиловом, да ухвате Варуха писара и Јеремију пророка; али их сакри Господ.</verse>
				<verse number="27">И дође реч Господња Јеремији, пошто цар сажеже књигу и речи које написа Варух из уста Јеремијиних, говорећи:</verse>
				<verse number="28">Узми опет другу књигу, и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким цар Јудин.</verse>
				<verse number="29">А за Јоакима цара Јудиног реци: Овако вели Господ: Ти си сажегао ону књигу говорећи: Зашто си написао у њој и рекао: Доћи ће цар вавилонски и затрти ову земљу и истребити из ње и људе и стоку?</verse>
				<verse number="30">Зато, овако вели Господ за Јоакима цара Јудиног: Неће имати никога ко би седео на престолу Давидовом, и мртво ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.</verse>
				<verse number="31">Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло, за које им говорих али не послушаше.</verse>
				<verse number="32">И узе Јеремија другу књигу, и даде је Варуху сину Ниријином писару, а он написа у њу из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин огњем; и још би додано к оним много онаквих речи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Потом царова Седекија, син Јосијин, место Хоније, сина Јоакимовог, ког постави царем у земљи Јудиној Навуходоносор цар вавилонски.</verse>
				<verse number="2">Али ни он ни слуге његове ни народ земаљски не слушаху речи Господње које говораше преко Јеремије пророка.</verse>
				<verse number="3">И посла цар Седекија Јеухала сина Селемијиног, и Софонију сина Масијиног свештеника к Јеремији пророку, те му рекоше: Помоли се за нас Господу Богу нашем.</verse>
				<verse number="4">И Јеремија иђаше међу народ и још га не беху метнули у тамницу.</verse>
				<verse number="5">И војска Фараонова изиђе из Мисира, а Халдејци који бијаху Јерусалим чувши глас о њој отидоше од Јерусалима.</verse>
				<verse number="6">А реч Господња дође Јеремији пророку говорећи:</verse>
				<verse number="7">Овако вели Господ Бог Израиљев: Овако реците цару Јудином, који вас је послао к мени да ме питате: Ево војска Фараонова која пође вама у помоћ, вратиће се у своју земљу, у Мисир.</verse>
				<verse number="8">А Халдејци ће опет доћи и опколиће тај град и узеће га и спалиће га огњем.</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ: Не варајте се говорећи: Отићи ће од нас Халдејци, јер неће отићи.</verse>
				<verse number="10">И да побијете сву војску халдејску, која ће се бити с вама, и да их остане неколико рањеника, и они ће устати из својих шатора и спалити тај град огњем.</verse>
				<verse number="11">А кад отиде војска халдејска од Јерусалима ради војске Фараонове,</verse>
				<verse number="12">Изиђе Јеремија из Јерусалима да би отишао у земљу Венијаминову и уклонио се оданде међу народ.</verse>
				<verse number="13">Али, кад беше на вратима Венијаминовим, онде беше старешина стражарски по имену Јереја, син Селемије сина Ананијиног, те ухвати Јеремију пророка говорећи: Ти бежиш ка Халдејцима.</verse>
				<verse number="14">А Јеремија рече: Није истина, не бежим ка Халдејцима. Али га не хте слушати, него ухвати Јереја Јеремију и одведе ка кнезовима.</verse>
				<verse number="15">А кнезови се разгневише на Јеремију, и избише га, и метнуше га у тамницу у кући Јонатана писара, јер од ње беху начинили тамницу.</verse>
				<verse number="16">А кад Јеремија уђе у јаму, у тамницу, оста онде дуго времена.</verse>
				<verse number="17">Потом посла цар Седекија, те га извади, и упита га у својој кући насамо, и рече му говорећи: Има ли реч од Господа? А Јеремија рече: Има. Још рече: Бићеш предан у руке цару вавилонском.</verse>
				<verse number="18">По том рече Јеремија цару Седекији: Шта сам ти скривио или слугама твојим или том народу, те ме метнусте у тамницу?</verse>
				<verse number="19">И где су ваши пророци који вам пророкују говорећи: Неће доћи цар вавилонски на вас ни на ову земљу?</verse>
				<verse number="20">Сада дакле послушај, царе господару мој, пусти преда се молбу моју, немој ме враћати у кућу Јонатана писара, да не умрем онде.</verse>
				<verse number="21">Тада заповеди цар Седекија да затворе Јеремију у трем од тамнице и да му дају сваки дан по хлеб с улице хлебарске, докле траје хлеба у граду. Тако сеђаше Јеремија у трему од тамнице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">А Сефатија, син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин, чуше речи које говори Јеремија свему народу рекавши:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ: Ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити место плена, и биће жив.</verse>
				<verse number="3">Овако вели Господ: Доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара вавилонског, и узеће га.</verse>
				<verse number="4">И рекоше кнезови цару: Да се погуби тај човек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им такве речи, јер тај човек не тражи добра овом народу него зло.</verse>
				<verse number="5">А цар Седекија рече: Ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа насупрот вама.</verse>
				<verse number="6">Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелеховог, која беше у трему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не беше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.</verse>
				<verse number="7">Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који беше у двору царевом, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сеђаше на вратима Венијаминовим,</verse>
				<verse number="8">Изиђе Авдемелех из двора царевог и рече цару говорећи:</verse>
				<verse number="9">Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и онде где је био од глади умро, јер нема више хлеба у граду.</verse>
				<verse number="10">Зато цар заповеди Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.</verse>
				<verse number="11">Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношених хаљина и старих рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.</verse>
				<verse number="12">И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: Подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.</verse>
				<verse number="13">И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у трему од тамнице.</verse>
				<verse number="14">Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који беше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: Запитаћу те нешто, немој ми затајити.</verse>
				<verse number="15">А Јеремија рече Седекији: Да ти кажем, нећеш ли ме погубити? А да те саветујем, нећеш ме послушати.</verse>
				<verse number="16">Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: Тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.</verse>
				<verse number="17">Тада Јеремија рече Седекији: Овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: Ако отидеш ка кнезовима цара вавилонског, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.</verse>
				<verse number="18">Ако ли не отидеш ка кнезовима цара вавилонског, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш побећи из руку њихових.</verse>
				<verse number="19">А цар Седекија рече Јеремији: Ја се бојим Јудејаца који су пребегли ка Халдејцима, да ме не предају у њихове руке, те ће ми се наругати.</verse>
				<verse number="20">А Јеремија рече: Неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.</verse>
				<verse number="21">Ако ли нећеш да изиђеш, ово је шта ми показа Господ:</verse>
				<verse number="22">Гле, све жене које су остале у дому цара Јудиног, одвешће се ка кнезовима цара вавилонског, и оне ће рећи: Наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.</verse>
				<verse number="23">Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њихових; него ћеш допасти у руке цару вавилонском, и овај ће град изгорети огњем.</verse>
				<verse number="24">Тада рече Седекија Јеремији: Нико да не дозна за те речи, да не погинеш.</verse>
				<verse number="25">Ако ли кнезови, чувши да сам говорио с тобом, дођу к теби и кажу ти: Кажи нам шта си говорио цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?</verse>
				<verse number="26">Реци им: Ја припадох к цару молећи се да ме не пошаље натраг у дом Јонатанов да умрем онде.</verse>
				<verse number="27">И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвим како му заповеди цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.</verse>
				<verse number="28">А Јеремија оста у трему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он беше онде кад узеше Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Девете године Седекије, цара Јудиног, месеца десетог дође Навуходоносор, цар вавилонски, са свом војском својом на Јерусалим и стаде га бити.</verse>
				<verse number="2">Једанаесте године Седекијине, месеца четвртог, деветог дана тог месеца провалише у град.</verse>
				<verse number="3">И уђоше сви кнезови цара вавилонског, и стадоше код средњих врата Нергал-саресер, Самгар-невон, Сарсехим, старешина над дворанима, Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви други кнезови цара вавилонског.</verse>
				<verse number="4">А кад их виде Седекија цар Јудин и сви војници, побегоше и изиђоше ноћу из града покрај врта царског, на врата међу два зида; и иђаху преко поља.</verse>
				<verse number="5">А војска халдејска гоњаше их, и стиже Седекију у пољу јерихонском, и ухвативши га доведоше га к Навуходоносору цару вавилонском у Ривлу, у земљи ематској, те му суди.</verse>
				<verse number="6">И закла цар вавилонски синове Седекијине у Ривли на његове очи, и све знатне људе од Јуде покла цар вавилонски.</verse>
				<verse number="7">Иза тога Седекији ископа очи, и свеза га у двоје вериге бронзане, да га одведе у Вавилон.</verse>
				<verse number="8">А дом царев и домове народне попалише Халдејци огњем, и зидове јерусалимске раскопаше.</verse>
				<verse number="9">А остатак народа што оста у граду и пребеге који пребегоше к њему, остатак народа што беше остао, одведе Невузардан заповедник стражарски у Вавилон.</verse>
				<verse number="10">Само најсиромашније из народа, који ништа немаху, остави Невузардан заповедник стражарски у земљи Јудиној, и даде им тада винограде и њиве.</verse>
				<verse number="11">А Навуходоносор, цар вавилонски, заповеди за Јеремију Невузардану заповеднику стражарском говорећи:</verse>
				<verse number="12">Узми га и гледај га добро, и не чини му зло, него му чини шта ти год каже.</verse>
				<verse number="13">И послаше Невузардан заповедник стражарски и Невусазван, старешина над дворанима, и Нергал-саресер, старешина над врачима, и сви кнезови цара вавилонског,</verse>
				<verse number="14">Послаше, те узеше Јеремију из трема од тамнице, и предаше га Годолији сину Ахикама сина Сафановог да га одведе кући; тако оста међу народом.</verse>
				<verse number="15">А Јеремији дође реч Господња кад беше затворен у трему од тамнице говорећи:</verse>
				<verse number="16">Иди и реци Авдемелеху Етиопљанину говорећи: Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ево ја ћу учинити да се збуду речи моје томе граду на зло, а не на добро, и навршиће се пред тобом у онај дан.</verse>
				<verse number="17">Али ћу тебе избавити у онај дан, говори Господ, и нећеш бити предан у руке људима којих се бојиш.</verse>
				<verse number="18">Јер ћу те доиста сачувати, те нећеш пасти од мача, и биће ти душа твоја место плена зато што си се поуздао у ме, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан заповедник стражарски пусти из Раме узевши га пошто беше окован у вериге међу свим робљем јерусалимским и Јудиним, које се вођаше у Вавилон.</verse>
				<verse number="2">И узевши заповедник стражарски Јеремију рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово место;</verse>
				<verse number="3">И нанесе и учини како рече, јер згрешисте Господу и не слушасте глас Његов, зато вас снађе ово.</verse>
				<verse number="4">Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на рукама; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.</verse>
				<verse number="5">Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији сину Ахикама, сина Сафановог, ког је поставио цар вавилонски над градовима Јудиним, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповедник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.</verse>
				<verse number="6">И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамовом у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.</verse>
				<verse number="7">А све војводе што беху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамовог, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и децу између сиромашног народа у земљи, који не би одведен у Вавилон,</verse>
				<verse number="8">Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило син Нетанијин и Јоанан и Јонатан синови Каријини, и Сераја син Тануметов и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија син неког Махаћанина, они и људи њихови.</verse>
				<verse number="9">И закле се Годолија син Ахикама сина Сафановог њима и људима њиховим говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару вавилонском, и добро ће вам бити.</verse>
				<verse number="10">А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.</verse>
				<verse number="11">Тако и сви Јудејци, који беху међу Моавцима и синовима Амоновим и Едомцима и по свим земљама, чувши да је цар вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију сина Ахикама сина Сафановог,</verse>
				<verse number="12">Вратише се сви Јудејци из свих места куда беху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.</verse>
				<verse number="13">А Јоанан, син Каријин и све војводе што беху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,</verse>
				<verse number="14">И рекоше му: Знаш ли да је Валис цар синова Амонових послао Исмаила сина Нетанијиног да те убије? Али им не поверова Годолија, син Ахикамов.</verse>
				<verse number="15">Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила сина Нетанијиног, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расеју сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?</verse>
				<verse number="16">Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану сину Каријином: Немој то чинити, јер није истина шта кажеш за Исмаила.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">А седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисаминог, царског рода, и кнезови цареви, десет људи с њим, ка Годолији сину Ахикамовом у Миспу, и једоше онде у Миспи с њим.</verse>
				<verse number="2">Потом уста Исмаило, син Нетанијин и десет људи што беху с њим, и убише мачем Годолију, сина Ахикама сина Сафановог; тако погубише оног кога беше поставио цар вавилонски над земљом.</verse>
				<verse number="3">И све Јудејце који беху с њим, с Годолијом, у Миспи, и Халдејце који се затекоше онде, војнике, поби Исмаило.</verse>
				<verse number="4">А сутрадан, пошто уби Годолију, док још нико не дозна,</verse>
				<verse number="5">Дођоше људи из Сихема, из Силома и из Самарије, осамдесет људи, обријане браде и раздртих хаљина и испарани по телу, и имаху у рукама дар и кад, да принесу у дом Господњи.</verse>
				<verse number="6">Тада Исмаило, син Нетанијин, изиђе им из Миспе на сусрет и иђаше плачући, и сретавши се с њима рече им: Ходите ка Годолији, сину Ахикамовом.</verse>
				<verse number="7">А кад дођоше усред града, покла их Исмаило, син Нетанијин, с људима који беху с њим и баци их у јаму.</verse>
				<verse number="8">А међу њима се нађе десет људи који рекоше Исмаилу: Немој нас погубити, јер имамо сакривено благо у пољу, пшенице и јечма и уља и меда. И остави их, и не поби их с браћом њиховом.</verse>
				<verse number="9">А јама у коју побаца Исмаило сва телеса људи које поби уз Годолију беше она коју начини цар Аса бојећи се Васе цара Израиљевог; и Исмаило син Нетанијин напуни је побијених људи.</verse>
				<verse number="10">И зароби Исмаило сав остатак народа што беше у Миспи, кћери цареве и сав народ што беше остао у Миспи, над којим беше поставио Невузардан заповедник стражарски Годолију, сина Ахикамовог; и заробивши их Исмаило, син Нетанијин, пође да пређе к синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="11">Али Јоанан, син Каријин, и све војводе што беху с њим чуше све зло што учини Исмаило син Нетанијин.</verse>
				<verse number="12">Тада узеше све своје људе и пођоше да ударе на Исмаила, сина Нетанијиног, ког нађоше код велике воде у Гаваону.</verse>
				<verse number="13">И сав народ што беше с Исмаилом кад виде Јоанана сина Каријиног и све војводе што беху с њим, обрадова се,</verse>
				<verse number="14">И сав народ што Исмаило зароби из Миспе обрну се и отиде к Јоанану, сину Каријином.</verse>
				<verse number="15">А Исмаило син Нетанијин побеже с осам људи од Јоанана, и отиде к синовима Амоновим.</verse>
				<verse number="16">И тако Јоанан, син Каријин и све војводе што беху с њим узеше сав остатак народа што повратише од Исмаила, сина Нетанијиног, који убивши Годолију, сина Ахикамовог, беше их одвео из Миспе, војнике и жене и децу и дворане, и одведоше их из Гаваона;</verse>
				<verse number="17">И отишавши стадоше у гостионици Химамовој код Витлејема; да би отишли и прешли у Мисир,</verse>
				<verse number="18">Ради Халдејаца, јер их се бојаху, што Исмаило, син Нетанијин, уби Годолију, сина Ахикамовог, ког беше поставио цар вавилонски над земљом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико.</verse>
				<verse number="2">И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,</verse>
				<verse number="3">Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.</verse>
				<verse number="4">А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч.</verse>
				<verse number="5">А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас.</verse>
				<verse number="6">Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="7">А после десет дана дође реч Господња Јеремији;</verse>
				<verse number="8">Те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико,</verse>
				<verse number="9">И рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу:</verse>
				<verse number="10">Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.</verse>
				<verse number="11">Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.</verse>
				<verse number="12">И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.</verse>
				<verse number="13">Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог</verse>
				<verse number="14">Говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити,</verse>
				<verse number="15">Онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде,</verse>
				<verse number="16">Онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети.</verse>
				<verse number="17">И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.</verse>
				<verse number="18">Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места.</verse>
				<verse number="19">Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас.</verse>
				<verse number="20">Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.</verse>
				<verse number="21">А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас.</verse>
				<verse number="22">Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">А кад изговори Јеремија свем народу све речи Господа Бога њиховог које му Господ Бог њихов заповеди за њих, све те речи,</verse>
				<verse number="2">Тада Азарија, син Осајин, и Јоанан, син Каријин и сви они људи охоли рекоше Јеремији говорећи: Није истина шта говориш; није те послао Господ Бог наш да нам кажеш: Не идите у Мисир да се онде станите.</verse>
				<verse number="3">Него Варух, син Ниријин, подговара те на нас да нас преда у руке Халдејцима да нас погубе или да нас преселе у Вавилон.</verse>
				<verse number="4">И тако Јоанан, син Каријин и све војводе и сав народ не послушаше глас Господњи да остану у земљи Јудиној.</verse>
				<verse number="5">Него Јоанан, син Каријин и све војводе узеше сав остатак Јудин који се беше вратио да живи у земљи Јудиној из свих народа у које беху разагнани,</verse>
				<verse number="6">Људе и жене и децу и кћери цареве, и све душе што беше оставио Невузардан заповедник стражарски с Годолијом, сином Ахикама, сина Сафановог, и Јеремију пророка и Варуха сина Ниријиног,</verse>
				<verse number="7">И одоше у земљу мисирску, јер не послушаше глас Господњи; и дођоше до Тафнеса.</verse>
				<verse number="8">И дође реч Господња Јеремији у Тафнесу говорећи:</verse>
				<verse number="9">Узми у руке великог камења, и покриј га калом у пећи за опеке што је на вратима дома Фараоновог у Тафнесу да виде Јудејци;</verse>
				<verse number="10">И реци им: Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу послати и довести Навуходоносора цара вавилонског, слугу свог, и метнућу престо његов на ово камење које сакрих, и разапеће царски шатор свој на њему.</verse>
				<verse number="11">Јер ће доћи и затрти земљу мисирску; ко буде за смрт отићи ће на смрт, ко за ропство, у ропство, ко за мач, под мач.</verse>
				<verse number="12">И распалићу огањ у кућама богова мисирских; и попалиће их и одвешће их у ропство, и огрнуће се земљом мисирском као што се пастир огрће плаштем својим, и отићи ће оданде с миром.</verse>
				<verse number="13">И изломиће ступове у дому сунчаном што је у земљи мисирској, и куће богова мисирских попалиће огњем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији за све Јудејце који живљаху у земљи мисирској, који живљаху у Мигдолу и у Тафнесу и у Нофу и у земљи Патросу, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ви видесте све зло што наведох на Јерусалим и на све градове Јудине, и ево су данас пусти и нема никога да живи у њима,</verse>
				<verse number="3">За злоћу њихову коју чинише да би ме гневили ходећи да каде и служе другим боговима, којих не знаше ни они ни ви ни оци ваши.</verse>
				<verse number="4">И слах к вама све слуге своје пророке зарана једнако говорећи: Не чините тај гад на који мрзим.</verse>
				<verse number="5">Али не послушаше нити пригнуше уха свог да се врате од злоће своје, да не каде другим боговима.</verse>
				<verse number="6">Зато се изли јарост моја и гнев мој, и разгоре се у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, те посташе развалине и пустош, као што се види данас.</verse>
				<verse number="7">А сада овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: зашто сами себи чините тако велико зло да истребите из Јуде људе и жене, децу и која сисају, да не остане у вас остатка,</verse>
				<verse number="8">Гневећи ме делима руку својих, кадећи другим боговима у земљи мисирској, у коју дођосте да се станите да бисте се истребили и постали клетва и руг у свих народа на земљи.</verse>
				<verse number="9">Јесте ли заборавили зла отаца својих и зла царева Јудиних и зла жена њихових, и своја зла и зла жена својих, која чинише у земљи Јудиној и по улицама јерусалимским?</verse>
				<verse number="10">Не покорише се до данас нити се побојаше, нити ходише по мом закону и уредбама мојим, које ставих пред вас и пред оце ваше.</verse>
				<verse number="11">За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу вам обратити лице своје на зло, да истребим све Јудејце.</verse>
				<verse number="12">И узећу остатак Јудин, који окрену лице своје да иде у земљу мисирску да се онде стани, и изгинуће сви; у земљи ће мисирској пасти и изгинути од мача и од глади, мало и велико, изгинуће од мача и од глади, и биће уклин и чудо и проклетство и руг.</verse>
				<verse number="13">И походићу оне који наставају у земљи мисирској, као што сам походио Јерусалим, мачем, глађу и помором;</verse>
				<verse number="14">И ниједан од остатка Јудиног, што отидоше у земљу мисирску да се онде стане, неће утећи нити се избавити да се врате у земљу Јудину, у коју се желе вратити да се населе; јер се неће вратити, осим који побегну.</verse>
				<verse number="15">Тада одговорише Јеремији сви људи који знаху да жене њихове каде другим боговима, и све жене, којих стајаше онде велик збор, и сав народ што живљаше у земљи мисирској, у Патросу, говорећи:</verse>
				<verse number="16">Шта нам каза у име Господње, нећемо те послушати;</verse>
				<verse number="17">Него ћемо чинити све што је изашло из наших уста кадећи царици небеској и лијући јој наливе, као што смо чинили ми и оци наши, цареви наши и кнезови наши по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским, јер бејасмо сити хлеба и беше нам добро и зло не виђасмо.</verse>
				<verse number="18">А од кад престасмо кадити царици небеској и лити јој наливе, ништа немамо и гинемо од мача и од глади.</verse>
				<verse number="19">И кад кадимо царици небеској и лијемо јој наливе, еда ли јој без главара својих печемо колаче служећи јој и лијемо јој наливе?</verse>
				<verse number="20">Тада рече Јеремија свему народу, људима и женама, и свему народу, који му онако одговорише, говорећи:</verse>
				<verse number="21">Еда ли се не опомену Господ када, којим кадисте у градовима Јудиним и по улицама јерусалимским ви и оци ваши, цареви ваши и кнезови ваши и народ земаљски? И не дође ли Му у срце?</verse>
				<verse number="22">И не може Господ више подносити злоћу дела ваших и гадове које чинисте, те земља ваша поста пустош и чудо и проклетство, да нико на живи у њој, како се види данас.</verse>
				<verse number="23">Зато што кадисте и што грешисте Господу и не слушасте глас Господњи, и по закону Његовом и уредбама Његовим и сведочанствима Његовим не ходисте, зато вас задеси ово зло, како се види данас.</verse>
				<verse number="24">Још рече Јеремија свему народу и свим женама: Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који сте у земљи мисирској.</verse>
				<verse number="25">Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, говорећи: ви и жене ваше рекосте устима својим и рукама својим извршисте говорећи: Извршаваћемо завете своје што заветовасмо кадећи царици небеској и лијући јој наливе. Доиста, испунисте завете своје и извршисте.</verse>
				<verse number="26">Зато чујте Јудејци реч Господњу, сви Јудејци који станујете у земљи мисирској: ево, ја се заклињем великим именом својим, вели Господ, да се име моје неће више изрицати устима ни једног Јудејца у свој земљи мисирској да би рекао: тако да је жив Господ Господ!</verse>
				<verse number="27">Ево, ја ћу пазити на њих зла ради, не добра ради, и Јудејци који су у земљи мисирској, сви ће гинути од мача и од глади, докле их не буде ни једног.</verse>
				<verse number="28">А који утеку од мача, вратиће се из земље мисирске у земљу Јудину, мало њих, јер сав остатак Јудин, што отидоше у земљу мисирску да се онде настане, познаће чија ће се реч навршити, моја или њихова.</verse>
				<verse number="29">А ово да вам је знак, говори Господ, да ћу вас походити на том месту да знате да ће се доиста испунити речи моје вама на зло;</verse>
				<verse number="30">Овако вели Господ: Ево, ја ћу дати Фараона Вафрија, цара мисирског, у руке непријатељима његовим и у руке оним који траже душу његову, као што сам дао Седекију цара Јудиног у руке Навуходоносору цару вавилонском, непријатељу његовом и који тражаше душу његову.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Реч коју рече Јеремија пророк Варуху сину Ниријином, кад писаше ове речи у књигу из уста Јеремијиних, четврте године Јоакима, сина Јосијиног, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ Бог израиљев за тебе, Варуше:</verse>
				<verse number="3">Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.</verse>
				<verse number="4">Реци му ово: Овако вели Господ: Ево, шта сам саградио ја разграђујем, и шта сам посадио искорењавам по свој тој земљи.</verse>
				<verse number="5">А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи; јер ево, ја ћу пустити зло на свако тело, говори Господ; али ћу теби дати душу твоју место плена у свим местима, куда одеш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Јеремији пророку за народе:</verse>
				<verse number="2">За Мисирце, за војску Фараона Нехаона цара мисирског, која беше на реци Ефрату код Харкемиса, и разби је Навуходоносор цар вавилонски четврте године Јоакима сина Јосијиног цара Јудиног.</verse>
				<verse number="3">Приправите штите и штитиће, и идите у бој;</verse>
				<verse number="4">Прежите коње, и појашите, коњици; поставите се са шлемовима; утрите копља, облачите се у оклопе.</verse>
				<verse number="5">Зашто их видим где се поплашише, враћају се натраг, јунаци њихови поломише се и беже без обзира? Страх је од свуда, говори Господ.</verse>
				<verse number="6">Да не утече лаки, нити се избави јаки; да се на северу на брегу реке Ефрата спотакну и падну.</verse>
				<verse number="7">Ко је то што се диже као поток, и воде му се колебају као реке?</verse>
				<verse number="8">Мисир се диже као поток и његове се воде колебају као реке; и вели: Идем, покрићу земљу, затрћу град и оне који живе у њему.</verse>
				<verse number="9">Излазите, коњи, бесните, кола; и нека изађу јунаци, Хуси и Фуди, који носе штитове, и Лудеји, који носе и натежу лук.</verse>
				<verse number="10">Јер је овај дан Господу Господу над војскама дан освете, да се освети непријатељима својим; мач ће их прождрети и наситиће се и опиће се крвљу њиховом; јер ће бити жртва Господа Господа над војскама у земљи северној на реци Ефрату.</verse>
				<verse number="11">Изиђи у Галад и узми балсама, девојко кћери мисирска; залуду су ти многи лекови, нећеш се излечити.</verse>
				<verse number="12">Народи чуше срамоту твоју, и вике твоје пуна је земља, јер се спотичу јунак о јунака, те обојица падају.</verse>
				<verse number="13">Реч коју рече Господ Јеремији пророку о доласку Навуходоносора цара вавилонског да потре земљу мисирску:</verse>
				<verse number="14">Јавите у Мисиру, и огласите у Мигдолу, огласите и у Нофу и у Тафнесу, и реците: Стани и приправи се, јер мач прождре шта је око тебе.</verse>
				<verse number="15">Зашто се поваљаше јунаци твоји? Не стоје, јер их Господ обара.</verse>
				<verse number="16">Чини, те се многи спотичу и падају један на другог, и говоре: Устани да се вратимо к народу свом и на постојбину своју испред мача насилниковог.</verse>
				<verse number="17">Вичу онде: Фараон цар мисирски пропаде, прође му рок.</verse>
				<verse number="18">Тако да сам ја жив, говори цар, коме је име Господ над војскама; као Тавор међу горама и као Кармил на мору доћи ће.</verse>
				<verse number="19">Спреми шта ти треба да се селиш, становнице, кћери мисирска; јер ће Ноф опустети и спалиће се да неће нико живети у њему.</verse>
				<verse number="20">Мисир је лепа јуница; али погибао иде, иде са севера.</verse>
				<verse number="21">И најамници су његови усред њега као теоци угојени, али се и они обрнуше и побегоше, не осташе, јер дође на њих дан несреће њихове, време похођења њиховог.</verse>
				<verse number="22">Глас ће њихов ићи као глас змијињи, јер они иду с војском и доћи ће са секирама на њ као они који секу дрва.</verse>
				<verse number="23">И они ће посећи шуму његову, говори Господ, ако јој и нема мере, јер их је више него скакаваца и нема им броја.</verse>
				<verse number="24">Посрами се кћи мисирска, предана је у руке народу северном.</verse>
				<verse number="25">Говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити људство у Ноји, и Фараона и Мисир и богове његове и цареве његове, Фараона и све који се уздају у њ.</verse>
				<verse number="26">И даћу их у руке онима који траже душу њихову, у руке Навуходоносору цару вавилонском и у руке слугама његовим; а после ће бити насељен као пре, говори Господ.</verse>
				<verse number="27">А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље и семе твоје из земље ропства његовог; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и нико га неће плашити.</verse>
				<verse number="28">Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Јеремији пророку за Филистеје пре него Фараон освоји Газу.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ: Ево, вода долази са севера, и биће као поток који се разлива, и потопиће земљу и шта је у њој, град и оне који живе у њему; и људи ће викати, и ридаће сви становници земаљски.</verse>
				<verse number="3">Од топота копита јаких коња његових, од тутњаве кола његових, и праске точкова његових, неће се обазрети очеви на синове, јер ће им руке клонути,</verse>
				<verse number="4">Од оног дана који ће доћи да истреби све Филистеје и да затре Тир и Сидон и све остале помоћнике, јер ће Господ истребити Филистеје, остатак острва Кафтора.</verse>
				<verse number="5">Оћелавиће Газа, пропашће Аскалон и остатак долине њихове; докле ћеш се резати?</verse>
				<verse number="6">Јаох, мачу Господњи, кад ћеш се смирити? Врати се у корице своје, стани и смири се.</verse>
				<verse number="7">Али како би се смирио? Јер му Господ даде заповест на Аскалон и на приморје; онамо га одреди.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.</verse>
				<verse number="2">Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.</verse>
				<verse number="3">Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.</verse>
				<verse number="4">Моав се сатре; стоји вика деце његове.</verse>
				<verse number="5">Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;</verse>
				<verse number="6">Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.</verse>
				<verse number="7">Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.</verse>
				<verse number="8">И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.</verse>
				<verse number="9">Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.</verse>
				<verse number="10">Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!</verse>
				<verse number="11">Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.</verse>
				<verse number="12">Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.</verse>
				<verse number="13">И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.</verse>
				<verse number="14">Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?</verse>
				<verse number="15">Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.</verse>
				<verse number="16">Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.</verse>
				<verse number="17">Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?</verse>
				<verse number="18">Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.</verse>
				<verse number="19">Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?</verse>
				<verse number="20">Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши.</verse>
				<verse number="21">Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,</verse>
				<verse number="22">И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,</verse>
				<verse number="23">И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,</verse>
				<verse number="24">И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.</verse>
				<verse number="25">Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.</verse>
				<verse number="26">Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.</verse>
				<verse number="27">Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?</verse>
				<verse number="28">Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.</verse>
				<verse number="29">Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.</verse>
				<verse number="30">Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.</verse>
				<verse number="31">Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.</verse>
				<verse number="32">Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.</verse>
				<verse number="33">И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.</verse>
				<verse number="34">Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.</verse>
				<verse number="35">И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.</verse>
				<verse number="36">Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.</verse>
				<verse number="37">Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.</verse>
				<verse number="38">На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.</verse>
				<verse number="39">Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.</verse>
				<verse number="40">Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.</verse>
				<verse number="41">Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.</verse>
				<verse number="42">И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.</verse>
				<verse number="43">Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.</verse>
				<verse number="44">Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.</verse>
				<verse number="45">У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.</verse>
				<verse number="46">Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.</verse>
				<verse number="47">Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">За синове Амонове: Овако вели Господ: Зар Израиљ нема синове? Зар нема наследнике? Зашто Малхом наследи земљу Гадову? И зашто се народ његов насели у његовим градовима?</verse>
				<verse number="2">Зато ево иду дани, говори Господ, кад ћу учинити да се чује вика убојна у Рави синова Амонових, и она да буде гомила развалина, и села њена попаљена огњем; и Израиљ ће овладати онима који беху њим овладали, говори Господ.</verse>
				<verse number="3">Ридај Есевоне, јер је Гај опустошен, вичите села равска, припашите око себе кострет, наричите и трчите око плотова; јер ће Малхом отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.</verse>
				<verse number="4">Што се хвалиш долинама? Растопила се долина твоја, кћери одметницо! Која се уздаш у благо своје: Ко би ударио на ме?</verse>
				<verse number="5">Ево ја ћу пустити на те страх од свуда унаоколо, говори Господ Господ над војскама, и распршаћете се сви, и неће бити никога да скупи бежан.</verse>
				<verse number="6">Али ћу после повратити робље синова Амонових, говори Господ.</verse>
				<verse number="7">За Едома, овако вели Господ над војскама: Зар нема више мудрости у Теману? Неста ли савета разумнима? Ишчиле ли мудрост њихова?</verse>
				<verse number="8">Бежите, обратите плећи, заврите се дубоко, становници дедански, јер ћу пустити на Исава погибао његову у време кад ћу га походити.</verse>
				<verse number="9">Да ти дођу берачи, не би ли ти оставили пабирака? Да дођу лупежи ноћу, не би ли однели колико им је доста?</verse>
				<verse number="10">Али ја оголузних Исава, открих потаје његове да се не може сакрити; пропаде семе његово, браћа његова и суседи његови, нико не оста.</verse>
				<verse number="11">Остави сироте своје, ја ћу им живот сачувати, и удовице твоје нека се уздају у ме.</verse>
				<verse number="12">Јер овако вели Господ: Ево, који не би требало да пију из чаше, доиста ће пити; а ти ли ћеш остати без кара? Нећеш остати без кара, него ћеш зацело пити.</verse>
				<verse number="13">Јер собом се заклињем, говори Господ, да ће Восора бити пустош, руг, чудо и проклетство, и сви ће градови њени бити пустиња вечна.</verse>
				<verse number="14">Чух глас од Господа, и гласник би послан к народима да рече: Скупите се и идите на њу, и дигните се у бој.</verse>
				<verse number="15">Јер гле, учинићу те да будеш мали међу народима и презрен међу људима.</verse>
				<verse number="16">Обест твоја и поноситост срца твог превари тебе, који живиш у раселинама каменим и држиш се високих хумова; да начиниш себи гнездо високо као орао, и оданде ћу те свалити, говори Господ.</verse>
				<verse number="17">И земља ће едомска бити пустиња, ко прође мимо њу, свак ће се чудити и звиждати ради свих рана њених.</verse>
				<verse number="18">Као кад се затре Содом и Гомор и суседство њихово, вели Господ, неће се населити онде нико нити ће се бавити онде син човечји.</verse>
				<verse number="19">Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?</verse>
				<verse number="20">Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Едомце и мисли његове што је смислио за становнике теманске: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.</verse>
				<verse number="21">Од праске падања њиховог земља ће се трести, и вика ће се њихова чути на црвеном мору.</verse>
				<verse number="22">Гле, доћи ће и долетеће као орао и рашириће крила своја над Восором, и биће срце у јунака едомских као срце у жене која се порађа.</verse>
				<verse number="23">За Дамаск. Посрами се Емат и Арфад, јер чу зле гласе; растопише се, страх је на мору, не може се умирити.</verse>
				<verse number="24">Дамаск клону, обрати се да бежи, дрхат га подузе, туга и болови освојише га као породиљу.</verse>
				<verse number="25">Како се не остави славни град? Град радости моје?</verse>
				<verse number="26">Зато ће попадати младићи његови на улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="27">И распалићу огањ у зидовима дамаштанским, и прождреће дворе Вен-Ададове.</verse>
				<verse number="28">За Кидар и за царства асорска, која разби Навуходоносор цар вавилонски, овако вели Господ: Устаните, идите на Кидар, и затрите синове источне.</verse>
				<verse number="29">Узеће им шаторе и стада, завесе њихове и судове њихове и камиле њихове отеће, и викаће на њих страшно одсвуда.</verse>
				<verse number="30">Бежите, селите се далеко, сакријте се дубоко, становници асорски, говори Господ, јер је Навуходоносор цар вавилонски намерио намеру против вас, и смислио мисао против вас.</verse>
				<verse number="31">Устаните, идите к народу мирном, који живи без страха, говори Господ, који нема врата ни преворница, живе сами.</verse>
				<verse number="32">И камиле ће њихове бити плен, и мноштво стоке њихове грабеж, и расејаћу их у све ветрове, оне што се с краја стрижу, и довешћу погибао на њих са свих страна, говори Господ.</verse>
				<verse number="33">И Асор ће бити стан змајевски, пустиња до века: нико се неће онде населити, нити ће се бавити у њему син човечји.</verse>
				<verse number="34">Реч Господња која дође Јеремији пророку за Елам, у почетку царовања Седекије цара Јудиног, говорећи:</verse>
				<verse number="35">Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу сломити лук Еламу, главну силу његову;</verse>
				<verse number="36">И довешћу на Елам четири ветра с четири краја небеса, и у све те ветрове расејаћу их, тако да неће бити народа куда неће отићи прогнаници еламски.</verse>
				<verse number="37">И уплашићу Еламце пред непријатељима њиховим, и пред онима који траже душу њихову; и пустићу зло на њих, жестину гнева свог, говори Господ, и пустићу за њима мач докле их не затрем.</verse>
				<verse number="38">И наместићу престо свој у Еламу, и истребићу оданде цара и кнезове, говори Господ.</verse>
				<verse number="39">Али у последње време повратићу робље еламско, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.</verse>
				<verse number="2">Јавите народима и разгласите, подигните заставу, разгласите, не тајите, реците: Узе се Вавилон, посрами се Вил, разби се Меродах; посрамише се идоли његови, разбише се гадни богови његови.</verse>
				<verse number="3">Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.</verse>
				<verse number="4">У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="5">Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.</verse>
				<verse number="6">Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој.</verse>
				<verse number="7">Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.</verse>
				<verse number="8">Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом.</verse>
				<verse number="9">Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне.</verse>
				<verse number="10">И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.</verse>
				<verse number="11">Јер се веселисте, јер се радовасте пленећи моје наследство; јер беснесте као јуница на трави и рзасте као јаки коњи.</verse>
				<verse number="12">Мати се ваша осрамоти врло, родитељка ваша постиде се; ево биће последња међу народима, пустиња, земља сува и пустош.</verse>
				<verse number="13">Од гнева Господњег неће се у њој живети, него ће сва опустети; ко год прође мимо Вавилона, чудиће се и звиждаће ради свих рана његових.</verse>
				<verse number="14">Поставите се око Вавилона сви који натежете лук, стрељајте га, не жалите стрела; јер је сагрешио Господу.</verse>
				<verse number="15">Вичите на њ унаоколо; пружа руку; темељи му падоше, зидови су му разваљени; јер је освета Господња, осветите му се; како је чинио, онако му чините.</verse>
				<verse number="16">Истребите из Вавилона сејача и оног који маше српом о жетви; од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу, и сваки у своју земљу нека бежи.</verse>
				<verse number="17">Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски.</verse>
				<verse number="18">Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског.</verse>
				<verse number="19">И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова.</verse>
				<verse number="20">У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.</verse>
				<verse number="21">Изиђи на земљу мератијамску и на становнике фекодске; затри и истреби иза њих, говори Господ, и учини све како ти заповедим.</verse>
				<verse number="22">Вика је убојна у земљи и полом велик.</verse>
				<verse number="23">Како се сломи и скрши маљ целе земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?</verse>
				<verse number="24">Ја ти метнух замку, Вавилоне, и ти се ухвати не дознавши, нашао си се и ухватио си се, јер си се заратио с Господом.</verse>
				<verse number="25">Господ отвори ризницу своју и извади оружје гнева свог; јер је то дело Господа Господа над војскама у земљи халдејској.</verse>
				<verse number="26">Ходите на њу с краја земље, отворите житнице њене; газите је као стогове, и потрите је да не остане од ње остатка.</verse>
				<verse number="27">Покољите мачем све теоце њене, нека сиђу на заклање; тешко њима! Јер дође дан њихов, време похођења њиховог.</verse>
				<verse number="28">Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.</verse>
				<verse number="29">Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом.</verse>
				<verse number="30">Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.</verse>
				<verse number="31">Ево мене на тебе, поносити, говори Господ Господ над војскама, јер дође дан твој, време да те походим.</verse>
				<verse number="32">Поносити ће се спотаћи и пасти, и неће бити никога да га подигне; и распалићу огањ у градовима његовим, и спалиће сву околину његову.</verse>
				<verse number="33">Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте.</verse>
				<verse number="34">Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.</verse>
				<verse number="35">Мач на Халдејце, говори Господ, и на становнике вавилонске и на кнезове његове и на мудраце његове.</verse>
				<verse number="36">Мач на лаже његове, и полудеће; мач на јунаке његове, и препашће се.</verse>
				<verse number="37">Мач на коње његове, и на кола његова и на сву мешавину што је усред њега, и постаће као жене; мач на благо његово, и разграбиће се.</verse>
				<verse number="38">Суша на воде његове, и усахнуће, јер је земља идолска, и око лажних богова лудују.</verse>
				<verse number="39">Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада.</verse>
				<verse number="40">Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.</verse>
				<verse number="41">Ево, народ ће доћи са севера, велик народ, и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.</verse>
				<verse number="42">Лук и копље носиће, жестоки ће бити, нити ће жалити; глас ће им као море бучати и јахаће на коњима, спремни као јунаци за бој, на тебе, кћери вавилонска.</verse>
				<verse number="43">Цар вавилонски кад чује глас о њима, клонуће му руке, туга ће га спопасти и болови као породиљу.</verse>
				<verse number="44">Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети?</verse>
				<verse number="45">Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима.</verse>
				<verse number="46">Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">Овако говори Господ: Ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред оних који устају на ме, ветар који мори.</verse>
				<verse number="2">Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове.</verse>
				<verse number="3">Стрелац нека натеже лук на стрелца и на оног који се поноси својим оклопом, и не жалите младића његових, потрите му сву војску,</verse>
				<verse number="4">Нека падну побијени у земљи халдејској и избодени на улицама његовим.</verse>
				<verse number="5">Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом.</verse>
				<verse number="6">Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истребите у безакоњу његовом, јер је време освете Господње, плаћа му шта је заслужио.</verse>
				<verse number="7">Вавилон беше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вино његово пише народи, зато полудеше народи.</verse>
				<verse number="8">Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцелио.</verse>
				<verse number="9">Лечисмо Вавилон, али се не исцели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.</verse>
				<verse number="10">Господ је изнео правду нашу; ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="11">Чистите стреле, узмите штитове; Господ подиже дух царева мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве Његове.</verse>
				<verse number="12">На зидовима вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, наместите заседе; јер је Господ намислио, и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске.</verse>
				<verse number="13">О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! Дође крај твој и свршетак лакомству твом.</verse>
				<verse number="14">Господ над војскама закле се собом: Напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти певати песму.</verse>
				<verse number="15">Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.</verse>
				<verse number="16">Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.</verse>
				<verse number="17">Сваки човек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резаним; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.</verse>
				<verse number="18">Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.</verse>
				<verse number="19">Није такав део Јаковљев; јер је Он Творац свему и Он је део наследства његовог; име Му је Господ над војскама.</verse>
				<verse number="20">Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.</verse>
				<verse number="21">И тобом сатрх коња и јахача његовог; и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима.</verse>
				<verse number="22">И тобом сатрх човека и жену, и сатрх тобом старца и дете, и сатрх тобом момка и девојку.</verse>
				<verse number="23">И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.</verse>
				<verse number="24">И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.</verse>
				<verse number="25">Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стена, и начинићу од тебе гору изгорелу.</verse>
				<verse number="26">И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вечна, говори Господ.</verse>
				<verse number="27">Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.</verse>
				<verse number="28">Приправите народе супрот њему, цареве мидске и војводе њихове и све властеље њихове и сву земљу државе њихове.</verse>
				<verse number="29">И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.</verse>
				<verse number="30">Престаше војевати јунаци вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгореше станови њихови, преворнице њихове поломише се.</verse>
				<verse number="31">Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару вавилонском да му је узет град са свих крајева,</verse>
				<verse number="32">И да се бродови узеше и језера изгореше огњем и војници се препали.</verse>
				<verse number="33">Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Кћи је вавилонска као гумно; време је да се набије, још мало, па ће доћи време да се пожње.</verse>
				<verse number="34">Изједе ме и потре ме Навуходоносор, цар вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождре ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отера ме.</verse>
				<verse number="35">Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон, рећи ће становница сионска, и крв моја на становнике халдејске, говориће Јерусалим.</verse>
				<verse number="36">Зато овако вели Господ: Ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.</verse>
				<verse number="37">И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и подсмех, да нико неће живети у њему.</verse>
				<verse number="38">Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.</verse>
				<verse number="39">Кад се угреју, изнећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вечним сном, да се не пробуде, говори Господ.</verse>
				<verse number="40">Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.</verse>
				<verse number="41">Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? Како Вавилон поста чудо међу народима?</verse>
				<verse number="42">Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његових.</verse>
				<verse number="43">Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља где нико не живи, нити пролази кроз њу син човечји.</verse>
				<verse number="44">И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његових шта је прождрао, и неће се више стицати к њему народи, и зид ће вавилонски пасти.</verse>
				<verse number="45">Изиђи из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег.</verse>
				<verse number="46">Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а после њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.</verse>
				<verse number="47">Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.</verse>
				<verse number="48">Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са севера затирач, говори Господ.</verse>
				<verse number="49">И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.</verse>
				<verse number="50">Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.</verse>
				<verse number="51">Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.</verse>
				<verse number="52">Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.</verse>
				<verse number="53">Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.</verse>
				<verse number="54">Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље халдејске.</verse>
				<verse number="55">Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлегати.</verse>
				<verse number="56">Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.</verse>
				<verse number="57">Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вечним сном и неће се пробудити, говори цар, коме је име Господ над војскама.</verse>
				<verse number="58">Овако вели Господ над војскама: Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те су људи узалуд радили, и народи се трудили за огањ.</verse>
				<verse number="59">Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник.</verse>
				<verse number="60">А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон.</verse>
				<verse number="61">И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи;</verse>
				<verse number="62">И реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века.</verse>
				<verse number="63">А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.</verse>
				<verse number="64">И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су речи Јеремијине.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.</verse>
				<verse number="2">Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.</verse>
				<verse number="3">Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.</verse>
				<verse number="4">И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.</verse>
				<verse number="5">И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.</verse>
				<verse number="6">И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.</verse>
				<verse number="7">Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.</verse>
				<verse number="8">Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.</verse>
				<verse number="9">И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.</verse>
				<verse number="10">И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.</verse>
				<verse number="11">И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.</verse>
				<verse number="12">А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.</verse>
				<verse number="13">И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.</verse>
				<verse number="14">И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.</verse>
				<verse number="15">А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.</verse>
				<verse number="16">Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.</verse>
				<verse number="17">И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.</verse>
				<verse number="18">И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.</verse>
				<verse number="19">И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.</verse>
				<verse number="20">Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.</verse>
				<verse number="21">А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;</verse>
				<verse number="22">И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.</verse>
				<verse number="23">И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.</verse>
				<verse number="24">Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.</verse>
				<verse number="25">А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.</verse>
				<verse number="26">Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.</verse>
				<verse number="27">А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.</verse>
				<verse number="28">Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;</verse>
				<verse number="29">Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;</verse>
				<verse number="30">Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.</verse>
				<verse number="31">А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.</verse>
				<verse number="32">И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.</verse>
				<verse number="33">И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.</verse>
				<verse number="34">И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="25">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!</verse>
				<verse number="2">Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи.</verse>
				<verse number="3">Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.</verse>
				<verse number="4">Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан.</verse>
				<verse number="5">Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем.</verse>
				<verse number="6">И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони.</verse>
				<verse number="7">Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом.</verse>
				<verse number="8">Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.</verse>
				<verse number="9">Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео.</verse>
				<verse number="10">Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.</verse>
				<verse number="11">Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.</verse>
				<verse number="12">Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.</verse>
				<verse number="13">С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.</verse>
				<verse number="14">Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.</verse>
				<verse number="15">Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину.</verse>
				<verse number="16">Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.</verse>
				<verse number="17">Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.</verse>
				<verse number="18">Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.</verse>
				<verse number="19">Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју.</verse>
				<verse number="20">Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.</verse>
				<verse number="21">Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.</verse>
				<verse number="22">Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!</verse>
				<verse number="2">Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.</verse>
				<verse number="3">Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.</verse>
				<verse number="4">Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.</verse>
				<verse number="5">Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.</verse>
				<verse number="6">Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.</verse>
				<verse number="7">Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.</verse>
				<verse number="8">Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.</verse>
				<verse number="9">Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.</verse>
				<verse number="10">Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.</verse>
				<verse number="11">Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.</verse>
				<verse number="12">Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.</verse>
				<verse number="13">Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?</verse>
				<verse number="14">Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.</verse>
				<verse number="15">Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?</verse>
				<verse number="16">Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.</verse>
				<verse number="17">Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.</verse>
				<verse number="18">Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.</verse>
				<verse number="19">Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.</verse>
				<verse number="20">Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?</verse>
				<verse number="21">Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.</verse>
				<verse number="22">Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.</verse>
				<verse number="2">Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.</verse>
				<verse number="3">Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.</verse>
				<verse number="4">Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.</verse>
				<verse number="5">Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.</verse>
				<verse number="6">Посади ме у таму као умрле одавна.</verse>
				<verse number="7">Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.</verse>
				<verse number="8">Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.</verse>
				<verse number="9">Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.</verse>
				<verse number="10">Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.</verse>
				<verse number="11">Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.</verse>
				<verse number="12">Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.</verse>
				<verse number="13">Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.</verse>
				<verse number="14">Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.</verse>
				<verse number="15">Насити ме горчином, опоји ме пеленом.</verse>
				<verse number="16">Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.</verse>
				<verse number="17">Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.</verse>
				<verse number="18">И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.</verse>
				<verse number="19">Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.</verse>
				<verse number="20">Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.</verse>
				<verse number="21">Али ово напомињем срцу свом, те се надам:</verse>
				<verse number="22">Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.</verse>
				<verse number="23">Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.</verse>
				<verse number="24">Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.</verse>
				<verse number="25">Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.</verse>
				<verse number="26">Добро је мирно чекати спасење Господње.</verse>
				<verse number="27">Добро је човеку носити јарам за младости своје.</verse>
				<verse number="28">Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.</verse>
				<verse number="29">Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.</verse>
				<verse number="30">Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.</verse>
				<verse number="31">Јер Господ не одбацује за свагда.</verse>
				<verse number="32">Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.</verse>
				<verse number="33">Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.</verse>
				<verse number="34">Кад газе ногама све сужње на земљи,</verse>
				<verse number="35">Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,</verse>
				<verse number="36">Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?</verse>
				<verse number="37">Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?</verse>
				<verse number="38">Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?</verse>
				<verse number="39">Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?</verse>
				<verse number="40">Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.</verse>
				<verse number="41">Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.</verse>
				<verse number="42">Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.</verse>
				<verse number="43">Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.</verse>
				<verse number="44">Обастро си си се облаком да не продре молитва.</verse>
				<verse number="45">Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.</verse>
				<verse number="46">Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.</verse>
				<verse number="47">Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.</verse>
				<verse number="48">Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.</verse>
				<verse number="49">Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,</verse>
				<verse number="50">Докле Господ не погледа и не види с неба.</verse>
				<verse number="51">Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.</verse>
				<verse number="52">Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.</verse>
				<verse number="53">Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.</verse>
				<verse number="54">Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!</verse>
				<verse number="55">Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.</verse>
				<verse number="56">Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.</verse>
				<verse number="57">Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.</verse>
				<verse number="58">Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.</verse>
				<verse number="59">Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.</verse>
				<verse number="60">Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.</verse>
				<verse number="61">Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,</verse>
				<verse number="62">Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.</verse>
				<verse number="63">Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.</verse>
				<verse number="64">Плати им, Господе, по делима руку њихових.</verse>
				<verse number="65">Подај им упорно срце, проклетство своје.</verse>
				<verse number="66">Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Како потамне злато, промени се чисто злато? Камење је од светиње разметнуто по угловима свих улица.</verse>
				<verse number="2">Драги синови сионски, цењени као најчистије злато, како се цене земљани судови, као дело руку лончаревих!</verse>
				<verse number="3">И звери истичу сисе своје и доје млад своју, а кћи народа мог поста немилостива као ној у пустињи.</verse>
				<verse number="4">Језик детету које сиса приону за грло од жеђи; деца ишту хлеба, а нема никога да им ломи.</verse>
				<verse number="5">Који јеђаху посластице, гину на улицама; који одрастоше у скерлету, ваљају се по буњишту.</verse>
				<verse number="6">И кар који допаде кћери народа мог већи је од пропасти која допаде Содому, који се затре у часу и руке се не забавише око њега.</verse>
				<verse number="7">Назиреји њени беху чистији од снега, бељи од млека; тело им беше црвеније од драгог камења, глатки као сафир.</verse>
				<verse number="8">А сада им је лице црње од угља, не познају се на улицама; кожа им се прилепила за кости, осушила се као дрво.</verse>
				<verse number="9">Боље би онима који су побијени мачем него онима који мру од глади, који издишу убијени од несташице рода земаљског.</verse>
				<verse number="10">Својим рукама жене жалостиве куваше децу своју, она им бише храна у погибли кћери народа мог.</verse>
				<verse number="11">Наврши Господ гнев свој, изли жестоки гнев свој, и распали огањ на Сиону, који му прождре темеље.</verse>
				<verse number="12">Не би веровали цареви земаљски и сви становници по васиљеној да ће непријатељ и противник ући на врата јерусалимска.</verse>
				<verse number="13">Али би за грехе пророка његових и за безакоња свештеника његових, који проливаху крв праведничку усред њега.</verse>
				<verse number="14">Лутаху као слепци по улицама, каљаху се крвљу, које не могаху да се не дотичу хаљинама својим.</verse>
				<verse number="15">Одступите, нечисти, вичу им, одступите, одступите, не додевајте се ничега. И одлазе и скитају се; и међу народима се говори: Неће се више станити.</verse>
				<verse number="16">Гнев Господњи расеја их, неће више погледати на њих; не поштују свештеника, нису жалостиви на старце.</verse>
				<verse number="17">Већ нам очи ишчилеше изгледајући помоћ залудну; чекасмо народ који не може избавити.</verse>
				<verse number="18">Вребају нам кораке, да не можемо ходити по улицама својим, приближи се крај наш, навршише се дани наши, дође крај наш.</verse>
				<verse number="19">Који нас гонише, беху лакши од орлова небеских, по горама нас гонише, у пустињи нам заседаше.</verse>
				<verse number="20">Дисање ноздрва наших, помазаник Господњи, за ког говорасмо да ћемо живети под сеном његовим међу народима, ухвати се у јаме њихове.</verse>
				<verse number="21">Радуј се и весели се, кћери едомска, која живиш у земљи Узу! Доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се.</verse>
				<verse number="22">Сврши се кар за безакоње твоје, кћери сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери едомска, откриће грехе твоје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.</verse>
				<verse number="2">Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.</verse>
				<verse number="3">Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.</verse>
				<verse number="4">Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.</verse>
				<verse number="5">На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.</verse>
				<verse number="6">Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.</verse>
				<verse number="7">Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.</verse>
				<verse number="8">Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.</verse>
				<verse number="9">Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.</verse>
				<verse number="10">Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.</verse>
				<verse number="11">Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.</verse>
				<verse number="12">Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.</verse>
				<verse number="13">Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.</verse>
				<verse number="14">Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.</verse>
				<verse number="15">Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.</verse>
				<verse number="16">Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!</verse>
				<verse number="17">Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,</verse>
				<verse number="18">Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.</verse>
				<verse number="19">Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.</verse>
				<verse number="20">Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?</verse>
				<verse number="21">Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.</verse>
				<verse number="22">Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="26">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.</verse>
				<verse number="2">Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,</verse>
				<verse number="3">Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.</verse>
				<verse number="4">И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;</verse>
				<verse number="5">Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;</verse>
				<verse number="6">И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;</verse>
				<verse number="7">И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.</verse>
				<verse number="8">И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране.</verse>
				<verse number="9">Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.</verse>
				<verse number="10">И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.</verse>
				<verse number="11">И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.</verse>
				<verse number="12">И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.</verse>
				<verse number="13">И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.</verse>
				<verse number="14">И животиње трчаху и враћаху се као муња.</verse>
				<verse number="15">И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.</verse>
				<verse number="16">Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.</verse>
				<verse number="17">Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.</verse>
				<verse number="18">И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.</verse>
				<verse number="19">И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.</verse>
				<verse number="20">Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.</verse>
				<verse number="21">Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.</verse>
				<verse number="22">А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим.</verse>
				<verse number="23">А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело.</verse>
				<verse number="24">И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила.</verse>
				<verse number="25">И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим.</verse>
				<verse number="26">И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек.</verse>
				<verse number="27">И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега.</verse>
				<verse number="28">Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.</verse>
				<verse number="2">И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.</verse>
				<verse number="3">И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.</verse>
				<verse number="4">К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;</verse>
				<verse number="5">И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.</verse>
				<verse number="6">И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.</verse>
				<verse number="7">Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.</verse>
				<verse number="8">Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.</verse>
				<verse number="9">И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.</verse>
				<verse number="10">И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И рече ми: Сине човечји, поједи шта је пред тобом, поједи ову књигу, па иди, говори дому Израиљевом.</verse>
				<verse number="2">И отворих уста, и заложи ме оном књигом.</verse>
				<verse number="3">И рече ми: Сине човечји, нахрани трбух свој и црева своја напуни овом књигом коју ти дајем. И поједох је, и беше ми у устима слатка као мед.</verse>
				<verse number="4">Затим рече ми: Сине човечји, иди к дому Израиљевом, и говори и моје речи.</verse>
				<verse number="5">Јер се не шаљеш к народу непознатог језика и неразумљивог говора, него к дому Израиљевом;</verse>
				<verse number="6">Не к многим народима непознатог језика и неразумљивог говора којима речи не би разумео; к њима да те пошаљем, послушали би те.</verse>
				<verse number="7">Али дом Израиљев неће те послушати, јер неће мене да послушају; јер је сав дом Израиљев тврдог образа и упорног срца.</verse>
				<verse number="8">Ево дадох теби образ тврд према њиховом образу и чело тврдо према њиховом челу.</verse>
				<verse number="9">Као камен дијамант, тврђе од стене дадох ти чело; не бој их се, нити се плаши од њих, зато што су дом одметнички.</verse>
				<verse number="10">Потом рече ми: Сине човечји, све речи моје што ћу ти говорити примај у срце своје и слушај ушима својим.</verse>
				<verse number="11">И к робљу, к синовима народа свог, и говори им и реци им: Тако вели Господ Господ; послушали или не послушали.</verse>
				<verse number="12">Тада подиже ме дух, и чух за собом глас где се силно разлеже: Благословена слава Господња с места Његовог;</verse>
				<verse number="13">И лупу крила оних животиња која удараху једно у друго и праску точкова према њима, глас који се силно разлегаше.</verse>
				<verse number="14">И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном.</verse>
				<verse number="15">И дођох к робљу у Телавив, које становаше на реци Хевару, и седох где они сеђаху, и седех онде међу њима чудећи се.</verse>
				<verse number="16">А после седам дана дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="17">Сине човечји, поставих те стражарем дому Израиљевом, да слушаш речи из мојих уста и опомињеш их од мене.</verse>
				<verse number="18">Кад кажем безбожнику: Погинућеш, а ти га не опоменеш и не говориш му да би одвратио безбожника од безбожног пута његовог, да би га сачувао у животу, онај ће безбожник погинути са свог безакоња; али ћу крв његову искати из твојих руку.</verse>
				<verse number="19">А кад ти опоменеш безбожника, а он се не врати од безбожности своје и са злог пута свог, он ће погинути с безакоња свог, а ти ћеш сачувати душу своју.</verse>
				<verse number="20">Ако ли се праведник одврати од правде своје, и стане чинити безакоње, и ја му подметнем на шта ће се спотаћи, те погине, а ти га не опомену, он ће погинути са свог греха, и неће се поменути праведна дела његова што је чинио, али ћу крв његову искати из твоје руке.</verse>
				<verse number="21">Ако ли ти опоменеш праведника да не греши правеник, и он престане грешити, он ће живети, јер прими опомену, а ти ћеш сачувати душу своју.</verse>
				<verse number="22">И дође онде нада ме рука Господња, и рече ми: Устани, изиђи у поље, и онде ћу говорити с тобом.</verse>
				<verse number="23">И уставши отидох у поље, а гле, слава Господња стајаше онде као слава коју видех на реци Хевару, и падох на лице своје.</verse>
				<verse number="24">И уђе у ме дух, и постави ме на ноге; и проговори са мном и рече ми: Иди, затвори се у кућу своју.</verse>
				<verse number="25">Јер, сине човечји, ево, метнуће на те узице, и свезаће те њима, и нећеш излазити међу њих.</verse>
				<verse number="26">И ја ћу учинити да ти се језик прилепи за грло, те ћеш онемети, и нећеш их карати, јер су дом одметнички.</verse>
				<verse number="27">Али кад ти проговорим, отворићу ти уста, и казаћеш им: Овако вели Господ Господ; ко ће слушати, нека слуша, а ко неће слушати, нека не слуша: јер су дом одметнички.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А ти, сине човечји, узми опеку, и метни је преда се, и изрежи на њој град Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">И постави око њега опсаду, и начини куле према њему, и ископај око њега опкоп, и постави војску око њега, и намести убојне справе око њега.</verse>
				<verse number="3">По том узми тавицу гвоздену, и метни је као гвозден зид између себе и града, и окрени лице своје супрот њему, и он ће се опсести, и ти ћеш га опсести. То ће бити знак дому Израиљевом.</verse>
				<verse number="4">Потом лези на леву страну своју, и метни на њу безакоње дома Израиљевог; колико дана узлежиш на њој толико ћеш носити њихово безакоње.</verse>
				<verse number="5">А ја ти дајем године безакоња њихова бројем дана, триста и деведесет дана, и толико ћеш носити безакоње дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="6">А кад их навршиш, онда лези на десну страну своју, и носи безакоње дома Јудиног четрдесет дана; по један дан дајем ти за годину.</verse>
				<verse number="7">И окрени лице своје према опкољеном Јерусалиму загаливши мишицу своју, и пророкуј против њега.</verse>
				<verse number="8">И ево, везаћу те узицама да се не преврнеш с једне стране на другу докле не навршиш дане опсаде твоје.</verse>
				<verse number="9">И узми пшенице и јечма и боба и лећа и проса и крупника, и саспи све у један суд, и начини од тога себи хлеба према броју дана у које ћеш лежати на својој страни, три стотине и деведесет дана јешћеш га.</verse>
				<verse number="10">И јела твог што ћеш јести нека буде мером двадесет сикала на дан; на рокове једи га.</verse>
				<verse number="11">И воду пиј мером, по шестину ина, пиј на рокове.</verse>
				<verse number="12">А хлеб пресан јечмен једи, испекавши га на калу човечјем на њихове очи.</verse>
				<verse number="13">И рече Господ: Тако ће јести синови Израиљеви хлеб свој нечист међу народима у које ћу их разагнати.</verse>
				<verse number="14">Тада рекох: Ах Господе Господе, гле, душа се моја није оскврнила, јер од детињства свог до сада нисам јео мрцинога ни шта би зверка раздрла, нити је ушло у уста моја месо нечисто.</verse>
				<verse number="15">А Он ми рече: Види, дајем ти говеђу балегу место човечјег кала, да на њој испечеш себи хлеб.</verse>
				<verse number="16">Затим рече ми: Сине човечји, ево ја ћу сломити потпору у хлебу у Јерусалиму, те ће јести хлеб на меру и у бризи, и воду ће пити на меру и у чуду.</verse>
				<verse number="17">Јер ће им нестати хлеба и воде да ће се чудити међу собом и сасушиће се од безакоња свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Потом, сине човечји, узми нож оштар, бритву бријачку узми, и пусти је по глави својој и по бради својој, па узми мерила и раздели.</verse>
				<verse number="2">Трећину сажези огњем усред града, кад се наврше дани опсаде, а другу трећину узми и исеци мачем око њега, а осталу трећину разметни у ветар, и ја ћу извући мач за њима.</verse>
				<verse number="3">Али узми мало, и завежи у скут свој.</verse>
				<verse number="4">И од тога још узми и баци у огањ и сажези огњем; одатле ће изаћи огањ на сав дом Израиљев.</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ Господ: Ово је Јерусалим који поставих усред народа и опточих га земљама.</verse>
				<verse number="6">Али промени законе моје на безакоње већма него народи, и уредбе моје већма него земље што су око њега, јер одбацише моје законе, и не ходише по мојим уредбама.</verse>
				<verse number="7">Зато овако вели Господ Господ: Што постасте гори од народа који су око вас, не ходисте по мојим уредбама и не извршавасте моје законе, па ни по уредбама народа који су око вас не чинисте,</verse>
				<verse number="8">Зато овако вели Господ Господ: Ево и мене на те, и извршићу усред тебе судове на видику народима;</verse>
				<verse number="9">И учинићу ти шта још нисам учинио нити ћу више учинити за све гадове твоје.</verse>
				<verse number="10">Зато оци ће јести синове усред тебе, и синови ће јести оце своје, и извршићу на теби судове и расејаћу сав остатак твој у све ветрове.</verse>
				<verse number="11">Зато, тако ја жив био, вели Господ Господ, што си оскврнио моју светињу свакојаким нечистотама својим и свакојаким гадовима својим, зато ћу и ја тебе потрти, и неће око моје жалити, нити ћу се смиловати.</verse>
				<verse number="12">Трећина ће твоја помрети од помора, и од глади ће изгинути усред тебе, а друга ће трећина пасти од мача око тебе, а трећину ћу расејати у све ветрове, и извући ћу мач за њима.</verse>
				<verse number="13">И тако ће се извршити гнев мој и намирићу јарост своју на њима и задовољићу се, и они ће познати да сам ја Господ говорио у ревности својој кад извршим гнев свој на њима.</verse>
				<verse number="14">И учинићу од тебе пустош и руг међу народима који су око тебе пред сваким који пролази.</verse>
				<verse number="15">И бићеш руг и срамота и наук и чудо народима што су око тебе кад извршим судове на теби гневом, јарошћу и љутим карањем; ја Господ рекох;</verse>
				<verse number="16">Кад пустим на вас љуте стреле глади, које ће бити смртне, које ћу пустити да вас затрем, и кад глад навалим на вас и сломим вам потпору у хлебу,</verse>
				<verse number="17">Кад пустим на вас глад и љуте звери, које ће ти децу изјести, и кад помор и крв прођу кроза те, и кад пустим мач на те. Ја Господ рекох.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, окрени лице своје према горама Израиљевим, и пророкуј против њих,</verse>
				<verse number="3">И реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа, овако вели Господ Господ горама и хумовима, потоцима и долинама: Ево ме, ја ћу пустити на вас мач и оборићу висине ваше.</verse>
				<verse number="4">И ваши ће се олтари раскопати, и сунчани ликови ваши изломиће се, и поваљаћу побијене ваше пред гадним боговима вашим.</verse>
				<verse number="5">И побацаћу мртва телеса синова Израиљевих пред гадне богове њихове, и разметнућу кости ваше око олтара ваших.</verse>
				<verse number="6">Свуда где наставате градови ће се опустошити и висине ће опустети, и олтари ће се ваши раскопати и опустети, и гадни богови ваши изломиће се и неће их више бити, и сунчани ликови ваши исећи ће се, и дела ће се ваша уништити.</verse>
				<verse number="7">И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="8">Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама.</verse>
				<verse number="9">И који од вас побегну, опоменуће се мене међу народима, где буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које одступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гадним боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свим градовима својим.</verse>
				<verse number="10">И познаће да сам ја Господ и да нисам говорио узалуд да ћу им учинити то зло.</verse>
				<verse number="11">Овако вели Господ Господ: Пљесни рукама и лупи ногом, и реци: Јаох! Ради свих гадних зала дома Израиљевог, јер ће пасти од мача, од глади и од помора.</verse>
				<verse number="12">Ко буде далеко, умреће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умреће од глади; тако ћу навршити гнев свој на њима.</verse>
				<verse number="13">И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гадним боговима њиховим, око олтара њихових, на сваком високом хуму и на свим врховима горским и под сваким зеленим дрветом и под сваким гранатим храстом, свуда где су кадили угодним мирисима свим гадним боговима својим.</verse>
				<verse number="14">Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свим становима њиховим; и познаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Потом дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: Крај, дође крај на четири стране земљи.</verse>
				<verse number="3">Дође ти крај, и пустићу гнев свој на те, и судићу ти по путевима твојим и обратићу на те све гадове твоје.</verse>
				<verse number="4">И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путеве твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ Господ: Зло, једно зло, ево иде.</verse>
				<verse number="6">Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.</verse>
				<verse number="7">Дође јутро теби, становниче земаљски, дође време, приближи се дан, кад ће бити полом, а не јека горска.</verse>
				<verse number="8">Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гнев свој на теби, и судићу ти по твојим путевима, и обратићу на те све гадове твоје.</verse>
				<verse number="9">Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путевима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.</verse>
				<verse number="10">Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.</verse>
				<verse number="11">Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њиховог ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.</verse>
				<verse number="12">Дође време, приспе дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гнев на све људство њихово.</verse>
				<verse number="13">Јер ко продаје, неће опет доћи до оног што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окрепити безакоњем својим да сачува живот свој.</verse>
				<verse number="14">Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гнев мој распалио на све људство њихово.</verse>
				<verse number="15">Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождрети.</verse>
				<verse number="16">А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње.</verse>
				<verse number="17">Све ће руке клонути и сва ће колена постати као вода.</verse>
				<verse number="18">И припасаће око себе кострет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.</verse>
				<verse number="19">Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање.</verse>
				<verse number="20">Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота.</verse>
				<verse number="21">И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плен, и оскврниће га.</verse>
				<verse number="22">И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је.</verse>
				<verse number="23">Начини вериге, јер је земља пуна крвног суда, и град је пун насиља.</verse>
				<verse number="24">Зато ћу довести најгоре између народа да наследе куће њихове, и укинућу охолост силних, и света места њихова оскврниће се.</verse>
				<verse number="25">Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити.</verse>
				<verse number="26">Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и савета у стараца.</verse>
				<verse number="27">Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрхтаће; учинићу им по путевима њиховим и судићу им према судовима њиховим; и познаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад сеђах у својој кући и старешине Јудине сеђаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.</verse>
				<verse number="2">И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.</verse>
				<verse number="3">И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.</verse>
				<verse number="4">И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.</verse>
				<verse number="5">И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.</verse>
				<verse number="6">Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.</verse>
				<verse number="7">И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.</verse>
				<verse number="8">А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.</verse>
				<verse number="9">Тада ми рече: Уђи и види опаке гадове које чине ту.</verse>
				<verse number="10">И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="11">И пред њима стајаше седамдесет људи између старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.</verse>
				<verse number="12">Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.</verse>
				<verse number="13">Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.</verse>
				<verse number="14">И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене сеђаху и плакаху за Тамузом.</verse>
				<verse number="15">И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.</verse>
				<verse number="16">И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.</verse>
				<verse number="17">Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.</verse>
				<verse number="18">Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Потом повика гласно, те чух, и рече: Приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртним у руци.</verse>
				<verse number="2">И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на север, сваки са својим оружјем смртним у руци, и међу њима беше један човек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара бронзаног.</verse>
				<verse number="3">А слава Бога Израиљевог подиже се с херувима, на којима беше, на праг од дома, и викну човека обученог у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску.</verse>
				<verse number="4">И рече му Господ: Прођи посред града, посред Јерусалима, и забележи белегом чела оним људима који уздишу и који ридају ради свих гадова што се чине усред њега.</verse>
				<verse number="5">А другима рече и чух: Прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте;</verse>
				<verse number="6">Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старешина што беху пред домом.</verse>
				<verse number="7">И рече им: Оскврните дом, и напуните тремове побијених; идите. И изашавши стадоше убијати.</verse>
				<verse number="8">А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: Јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гнев свој на Јерусалим?</verse>
				<verse number="9">А Он ми рече: Безакоње дома Израиљевог и Јудиног превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види.</verse>
				<verse number="10">Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову.</verse>
				<verse number="11">И гле, човек обучени у платно, коме уз бедрицу беше оправа писарска, јави говорећи: Учинио сам како си ми заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Потом видех, и гле, на небу које беше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као престо.</verse>
				<verse number="2">И проговори човеку обученом у платно, и рече: Уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи.</verse>
				<verse number="3">А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човек, и облак напуни унутрашњи трем.</verse>
				<verse number="4">И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а трем се напуни светлости славе Господње.</verse>
				<verse number="5">И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњег трема као глас Бога Свемогућег кад говори.</verse>
				<verse number="6">И кад заповеди човеку обученом у платно говорећи: Узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова.</verse>
				<verse number="7">И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који беше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученом у платно и он прими и изиђе.</verse>
				<verse number="8">А виђаше се у херувима као рука човечија под крилима.</verse>
				<verse number="9">И видех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једног херувима, и точкови беху на очи као камен хрисолит.</verse>
				<verse number="10">И на очи беху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку.</verse>
				<verse number="11">Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху.</verse>
				<verse number="12">А све им тело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, беху пуна очију свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="13">А точкови се зваху како чух: кола.</verse>
				<verse number="14">А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човечије и треће лице лавово и четврто лице орлово.</verse>
				<verse number="15">И подигоше се херувими у вис; то беху исте животиње које видех на реци Хевару.</verse>
				<verse number="16">А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.</verse>
				<verse number="17">Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер беше дух животињски у њима.</verse>
				<verse number="18">И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме.</verse>
				<verse number="19">И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источним вратима дома Господњег, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима.</verse>
				<verse number="20">То беху исте животиње које видех под Богом Израиљевим на реци Хевару, и познах да су херувими.</verse>
				<verse number="21">Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човечија беше им под крилима.</verse>
				<verse number="22">И лица им беху иста која видех на реци Хевару; обличја беху иста, исти беху; сваки иђаше право на према се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Тада ме подиже дух, и однесе ме на источна врата дома Господњег, која гледају на исток, и гле, на вратима беше двадесет и пет људи, и међу њима видех Језанију, сина Азуровог и Фелатију сина Венајиног, поглаваре народне.</verse>
				<verse number="2">И рече ми: Сине човечји, ови људи смишљају безакоње, и зло саветују у том граду,</verse>
				<verse number="3">Говорећи: Није близу; да градимо куће; овај је град лонац а ми месо.</verse>
				<verse number="4">Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечји.</verse>
				<verse number="5">И паде на ме дух Господњи и рече ми: Реци: Овако вели Господ: Доме Израиљев, тако говористе, и знам мисли срца вашег.</verse>
				<verse number="6">Многе побисте у том граду, и напунисте улице њихове побијених.</verse>
				<verse number="7">Зато овако вели Господ Господ: Које побисте и побацасте усред њега, они су месо, а он је лонац, а вас ћу извести из њега.</verse>
				<verse number="8">Бојите се мача; мач ћу пустити на вас, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="9">И извешћу вас из њега, и даћу вас у руке туђинцима, и извршићу на вама судове.</verse>
				<verse number="10">Од мача ћете пасти, на међи Израиљевој судићу вам, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="11">Овај град неће вам бити лонац нити ћете ви бити у њему месо; на међи Израиљевој судићу вам.</verse>
				<verse number="12">И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити законе моје извршавасте, него чинисте по законима тих народа што су око вас.</verse>
				<verse number="13">А кад пророковах, умре Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках гласно и рекох: Јаох Господе Господе! Хоћеш ли да истребиш остатак Израиљев?</verse>
				<verse number="14">А глас Господњи дође ми говорећи:</verse>
				<verse number="15">Сине човечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: Идите далеко од Господа, нама је дата земља у наследство.</verse>
				<verse number="16">Зато реци: Овако вели Господ Господ: Ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расејах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше.</verse>
				<verse number="17">Зато реци: Овако вели Господ Господ: Сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расејасте, и даћу вам земљу Израиљеву.</verse>
				<verse number="18">И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њене и све гнусобе њене.</verse>
				<verse number="19">И даћу им једно срце, и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тела њиховог камено срце и даћу им срце месно,</verse>
				<verse number="20">Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршавали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог.</verse>
				<verse number="21">А којима срце иде по жељи гнусоба њихових и гадова њихових, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="22">Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљевог беше озго над њима.</verse>
				<verse number="23">И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду.</verse>
				<verse number="24">А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу: и утвара коју видех отиде од мене.</verse>
				<verse number="25">И казах робљу све речи Господње што ми показа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.</verse>
				<verse number="3">Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички.</verse>
				<verse number="4">И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе.</verse>
				<verse number="5">На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари.</verse>
				<verse number="6">На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом.</verse>
				<verse number="7">И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.</verse>
				<verse number="8">А у јутру дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="9">Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш?</verse>
				<verse number="10">Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде.</verse>
				<verse number="11">Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.</verse>
				<verse number="12">И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима.</verse>
				<verse number="13">Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети.</verse>
				<verse number="14">И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.</verse>
				<verse number="15">И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама.</verse>
				<verse number="16">А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="17">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="18">Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.</verse>
				<verse number="19">И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој.</verse>
				<verse number="20">И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="21">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="22">Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?</verse>
				<verse number="23">Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре.</verse>
				<verse number="24">Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка.</verse>
				<verse number="25">Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="26">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="27">Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.</verse>
				<verse number="28">Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, пророкуј против пророка Израиљевих који пророкују, и реци тим који пророкују из свог срца: Чујте реч Господњу.</verse>
				<verse number="3">Овако говори Господ Господ: Тешко лудим пророцима који иду за својим духом, а ништа нису видели.</verse>
				<verse number="4">Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама.</verse>
				<verse number="5">Не излазите на проломе и не ограђујете дом Израиљев да би се одржао у боју у дан Господњи.</verse>
				<verse number="6">Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити.</verse>
				<verse number="7">Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох.</verse>
				<verse number="8">Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="9">И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мог, и у препису дома Израиљевог неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ.</verse>
				<verse number="10">Зато, зато што преластише народ мој говорећи: Мир је, а мира не беше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалим;</verse>
				<verse number="11">Реци оним што мажу неваљалим кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великог града, пашћете и олуја ће развалити.</verse>
				<verse number="12">И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: Где је креч којим мазасте?</verse>
				<verse number="13">Зато овако вели Господ Господ: Развалићу олујом у гневу свом, и силан ће дажд доћи у гневу мом, и камење великог града у јарости мојој да потре.</verse>
				<verse number="14">И развалићу зид који намазасте неваљалим кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="15">И тако ћу навршити гнев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалим, и рећи ћу вам: Нема зида, нити оних који га мазаше,</verse>
				<verse number="16">Пророка Израиљевих који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="17">А ти, сине човечји, окрени лице своје према кћерима народа свог, које пророкују из свог срца, и пророкуј против њих.</verse>
				<verse number="18">И реци: Овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу сваког раста да лове душе. Ловите душе мог народа, а своје ли ћете душе сачувати?</verse>
				<verse number="19">И скврните ме код народа мог за грст јечма и за залогај хлеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мом, који слуша лаж.</verse>
				<verse number="20">Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долећу.</verse>
				<verse number="21">И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="22">Јер жалостисте лажју срце праведнику, ког ја не ожалостих, и креписте руке безбожнику да се не врати са свог злог пута да се сачува у животу.</verse>
				<verse number="23">Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Потом дођоше к мени неки од старешина Израиљевих и седоше преда ме.</verse>
				<verse number="2">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="3">Сине човечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о шта се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста?</verse>
				<verse number="4">Зато говори им и реци им: Овако вели Господ Господ: Ко је год од дома Израиљевог ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о шта се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гадних богова његових,</verse>
				<verse number="5">Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гадним боговима својим.</verse>
				<verse number="6">Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Обратите се и одступите од гадних богова својих, одвратите лице своје од свих гадова својих.</verse>
				<verse number="7">Јер ко би год од дома Израиљевог или од иностранаца који живе у Израиљу одступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о шта ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом.</verse>
				<verse number="8">И окренућу лице своје према том човеку, и учинићу од њега знак и причу, и истребићу га из народа свог, те ћете познати да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="9">И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих оног пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истребићу га из народа свог Израиља.</verse>
				<verse number="10">И понеће обојица своје безакоње: како је безакоње оног који пита тако ће бити и пророково безакоње,</verse>
				<verse number="11">Да више дом Израиљев не одступа од мене и да се више не скврне свакојаким преступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="12">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="13">Сине човечји, ако ми која земља згреши учинивши неверу, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хлебу, и пустим на њу глад и истребим у њој људе и стоку,</verse>
				<verse number="14">Ако би у њој била ова три човека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Ако пустим љуте звери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од зверја;</verse>
				<verse number="16">Ако би у њој била та три човека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустети.</verse>
				<verse number="17">Или ако мач пустим на ту земљу, и кажем: Мачу, прођи ту земљу, да истребим у њој људе и стоку;</verse>
				<verse number="18">Ако би та три човека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синове ни кћери, него ће се сами избавити.</verse>
				<verse number="19">Или ако пустим помор на земљу и излијем гнев свој на њу да би крв текла да истребим у њој људе и стоку;</verse>
				<verse number="20">Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом.</verse>
				<verse number="21">Јер овако вели Господ Господ: А камо ли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звери и помор на Јерусалим, да истребим у њему људе и стоку.</verse>
				<verse number="22">И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видећете пут њихов и дела њихова, и утешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ.</verse>
				<verse number="23">И они ће вас утешити кад видите пут њихов и дела њихова; и познаћете да нисам без узрока учинио шта сам год учинио у њему, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?</verse>
				<verse number="3">Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?</verse>
				<verse number="4">Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?</verse>
				<verse number="5">Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.</verse>
				<verse number="6">Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.</verse>
				<verse number="7">Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.</verse>
				<verse number="8">И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, покажи Јерусалиму гадове његове,</verse>
				<verse number="3">И реци: Овако вели Господ Господ Јерусалиму: Постањем и родом ти си из земље хананске; отац ти беше Аморејац а мати Хетејка.</verse>
				<verse number="4">А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и ниси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.</verse>
				<verse number="5">Око те не пожали да ти учини шта од тога и да ти се смилује: Него ти би бачена у поље, јер беше мрска душа твоја оног дана кад си се родила.</verse>
				<verse number="6">И идући мимо тебе и видевши те где се ваљаш у својој крви, рекох ти: Да си жива у својој крви! И опет ти рекох: Да си жива у својој крви!</verse>
				<verse number="7">И учиних да растеш на хиљаде као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће лепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти беше гола нага.</verse>
				<verse number="8">И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти беху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних веру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја.</verse>
				<verse number="9">И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.</verse>
				<verse number="10">И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застрех те свилом.</verse>
				<verse number="11">И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.</verse>
				<verse number="12">И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан венац на главу.</verse>
				<verse number="13">И ти беше окићена златом и сребром, и одело ти беше од танког платна и од свиле и везено, јеђаше бело брашно и мед и уље, и беше врло лепа, и приспе до царства.</verse>
				<verse number="14">И разиђе се глас о теби по народима ради лепоте твоје, јер беше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Али се ти ослони на лепоту своју, и прокурва се с гласа свог, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.</verse>
				<verse number="16">И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како никада није било нити ће бити.</verse>
				<verse number="17">И узевши красни накит свој од мог злата и од мог сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.</verse>
				<verse number="18">И узевши везене хаљине своје заодела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих.</verse>
				<verse number="19">И хлеб мој, који ти дадох, бело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="20">И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли беше курварства твог,</verse>
				<verse number="21">Те си и синове моје клала и давала си их да им се проведу кроз огањ?</verse>
				<verse number="22">И уза све гадове своје и курварства своја ниси се опомињала дана младости своје кад си била гола и нага и ваљала се у крви својој.</verse>
				<verse number="23">И после све злоће своје, (Тешко, тешко теби! Говори Господ Господ,)</verse>
				<verse number="24">Саградила си себи кућу курварску, и начинила си себи висине на свакој улици,</verse>
				<verse number="25">На свакој распутици начинила си себи висину, и нагрдила си своју лепоту, и разметала си ноге своје свакоме који пролажаше, и умножила си курварство своје.</verse>
				<verse number="26">Курвала си се са синовима мисирским, суседима својим великог тела, и умножила си курварство своје да би ме разгневила.</verse>
				<verse number="27">Зато гле, дигох руку своју на те и умалих оброк твој, и дадох те на вољу ненавидницима твојим, кћерима филистејским, које беше стид од срамотног пута твог.</verse>
				<verse number="28">Курвала си се са синовима асирским, јер се не могаше наситити; курвала си се с њима, и опет се ниси наситила.</verse>
				<verse number="29">И умножила си курварство своје у земљи хананској све до халдејске, и ни тако се ниси наситила.</verse>
				<verse number="30">Како је изнемогло срце твоје, говори Господ Господ, кад чиниш све што чини најгора курва,</verse>
				<verse number="31">Кад си градила курварску кућу на свакој распутици и чинила висину на свакој улици! А ни као курва ниси, јер ниси марила за плату;</verse>
				<verse number="32">Него као жена прељубочиница, која место мужа свог прима друге.</verse>
				<verse number="33">Свим курвама даје се плата, а ти си давала плату свим милосницама својим и даривала си их да долазе к теби са свих страна да се курвају с тобом.</verse>
				<verse number="34">И тако је у тебе наопако према женама у твом курварству: Јер нико не иде за тобом да се курва, и ти дајеш плату, а не даје се теби плата; то је наопако.</verse>
				<verse number="35">Зато, курво, чуј реч Господњу.</verse>
				<verse number="36">Овако вели Господ Господ: Што се отров твој просу, и што се у курвању твом откривала голотиња твоја твојим милосницима и свим гадним идолима твојим, и за крв синова твојих, које си им дала,</verse>
				<verse number="37">Зато, ево, ја ћу скупити све милоснике твоје, с којима си се миловала, и све које си љубила, и све на које си мрзела, скупићу их све око тебе, и открићу им голотињу твоју да виде сву голотињу твоју.</verse>
				<verse number="38">И судићу ти како се суди онима које чине прељубу и онима које крв проливају, и даћу те на смрт гневу и ревности.</verse>
				<verse number="39">И предаћу те у њихове руке, те ће разорити твоју кућу курварску и раскопати висине твоје, и свући ће хаљине с тебе, и узеће ти красни накит и оставиће те голу нагу.</verse>
				<verse number="40">И довешће на те људство, те ће те засути камењем, и избошће те мачевима својим.</verse>
				<verse number="41">И попалиће куће твоје огњем, и извршиће на теби суд пред многим женама, и учинићу те ћеш се оканити курвања и нећеш више давати плате.</verse>
				<verse number="42">И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити.</verse>
				<verse number="43">Зато што се ниси опомињала дана младости своје, него си ме дражила свим тим, зато, ево, и ја ћу обратити пут твој на твоју главу, говори Господ Господ, те нећеш чинити грдила нити каквих гадова својих.</verse>
				<verse number="44">Гле, ко год говори приче, говориће о теби причу, и рећи ће: Каква мати, таква јој кћи.</verse>
				<verse number="45">Ти си кћи матере своје, која се одметнула од мужа свог и деце своје, и сестра си сестара својих, које се одметнуше од мужева својих и деце своје, мати вам је Хетејка а отац Аморејац.</verse>
				<verse number="46">А старија ти је сестра Самарија с кћерима својим, која ти седи с леве стране, а млађа ти је сестра која ти седи с десне стране Содом са кћерима својим.</verse>
				<verse number="47">А ти ни њиховим путем ниси ходила, нити си чинила по њиховим гадовима, као да ти то беше мало, него си била гора од њих на свим путевима својим.</verse>
				<verse number="48">Тако ја жив био, говори Господ Господ, сестра твоја Содом и кћери њене нису чиниле како си чинила ти и твоје кћери.</verse>
				<verse number="49">Ево, ово беше безакоње сестре твоје Содома: У поносу, у изобиљу хлеба и безбрижном миру беше она и кћери њене, а не помагаху сиромаху и убогом;</verse>
				<verse number="50">Него се понашаху и чињаху гадове преда мном, за то их затрх кад видех.</verse>
				<verse number="51">Самарија није згрешила пола колико ти, јер си починила гадова својих више него оне, те си оправдала сестре своје свим гадовима својим које си учинила.</verse>
				<verse number="52">И ти дакле, која си судила сестрама својим, носи срамоту своју за грехе своје, којима си постала грђа од њих; оне су праведније од тебе; и ти се дакле стиди и носи срамоту, кад си оправдала сестре своје.</verse>
				<verse number="53">Ако доведеш натраг њихово робље, робље содомско и кћери њене, и робље самаријско и кћери њене, довешћу и твоје робље из ропства међу њима.</verse>
				<verse number="54">Да носиш срамоту своју и да се стидиш за све што си чинила, и да им будеш утеха.</verse>
				<verse number="55">Ако се сестре твоје, Содом и кћери њене поврате као што су биле, и ако се Самарија и кћери њене поврате као што су биле, повратићеш се и ти и кћери твоје као што сте биле.</verse>
				<verse number="56">Јер уста твоја не помињаше Содом, сестру твоју, у време охолости твоје,</verse>
				<verse number="57">Пре него се откри злоћа твоја као у време срамоте од кћери сирских и од свих што су око њих, кћери филистејских, које те срамоћаху са свих страна.</verse>
				<verse number="58">Носи неваљалство своје и гадове своје, говори Господ.</verse>
				<verse number="59">Јер овако вели Господ Господ: Учинићу ти како си ти учинила презревши заклетву и преступивши завет.</verse>
				<verse number="60">Али ћу се ја опоменути завета свог који сам учинио с тобом у време младости твоје, и утврдићу ти вечан завет.</verse>
				<verse number="61">Тада ћеш се опоменути путева својих и постидећеш се кад примиш сестре своје старије од себе и млађе, које ћу ти дати за кћери, али не по твом завету.</verse>
				<verse number="62">И ја ћу утврдити завет свој с тобом, и познаћеш да сам ја Господ,</verse>
				<verse number="63">Да се опоменеш и постидиш и да не отвориш више уста од срамоте, кад ти опростим све што си учинила, говори Господ Господ</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, загонетни загонетку и кажи причу о дому Израиљевом,</verse>
				<verse number="3">И реци: Овако вели Господ Господ: Орао велик, великих крила, дугих пера, пун перја, шарен, дође на Ливан и узе врх од кедра,</verse>
				<verse number="4">Одломи врх од младих грана његових, и однесе га у земљу трговачку, у град трговачки метну га.</verse>
				<verse number="5">И узе семе из оне земље, и метну га на њиву, однесе га где има много воде, и остави га добро.</verse>
				<verse number="6">И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.</verse>
				<verse number="7">А беше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заливао из бразда свог сада.</verse>
				<verse number="8">Посађен беше у доброј земљи код многе воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза.</verse>
				<verse number="9">Кажи: Овако вели Господ Господ: Хоће ли напредовати? Неће ли му почупати жиле и род му одломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многог народа ишчупаће га из корена.</verse>
				<verse number="10">Ето, посађен је, хоће ли напредовати? И неће ли се са свим посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди где је посађен.</verse>
				<verse number="11">Потом, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="12">Кажи том дому одметничком: Не знате ли шта је ово? Реци: Ево, дође цар вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон.</verse>
				<verse number="13">И узе једног од царског семена, и учини с њом веру, и закле га, и узе силне у земљи,</verse>
				<verse number="14">Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи веру с њим стајало.</verse>
				<verse number="15">Али се одметну од њега пославши посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа веру хоће ли утећи?</verse>
				<verse number="16">Тако ја жив био, говори Господ Господ, у месту оног цара који га је зацарио, коме је заклетву презрео и коме је веру преступио, код њега ће у Вавилону умрети.</verse>
				<verse number="17">Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе.</verse>
				<verse number="18">Јер презре заклетву преступајући веру; и гле, давши руку чини све то; неће побећи.</verse>
				<verse number="19">Зато овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и веру своју коју преступи.</verse>
				<verse number="20">Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и онде ћу се судити с њим за безакоње које ми учини.</verse>
				<verse number="21">И сва бежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све ветрове, и познаћете да сам ја Господ говорио.</verse>
				<verse number="22">Овако вели Господ Господ: Али ћу ја узети с врха од тог високог кедра, и посадићу; с врха од младих грана његових одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој.</verse>
				<verse number="23">На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његових наставаће.</verse>
				<verse number="24">И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени суво дрво. Ја Господ рекох, и учинићу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?</verse>
				<verse number="3">Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.</verse>
				<verse number="4">Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути.</verse>
				<verse number="5">Јер ако је ко праведан и чини суд и правду,</verse>
				<verse number="6">На горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте,</verse>
				<verse number="7">И никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева,</verse>
				<verse number="8">Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог,</verse>
				<verse number="9">По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="10">Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта,</verse>
				<verse number="11">А не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио,</verse>
				<verse number="12">Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад,</verse>
				<verse number="13">Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити.</verse>
				<verse number="14">Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако,</verse>
				<verse number="15">Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио,</verse>
				<verse number="16">И никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао,</verse>
				<verse number="17">Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети.</verse>
				<verse number="18">А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње.</verse>
				<verse number="19">Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети.</verse>
				<verse number="20">Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова.</verse>
				<verse number="21">Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути.</verse>
				<verse number="22">Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће.</verse>
				<verse number="23">Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив?</verse>
				<verse number="24">Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће.</verse>
				<verse number="25">Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи?</verse>
				<verse number="26">Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини.</verse>
				<verse number="27">А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју.</verse>
				<verse number="28">Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути.</verse>
				<verse number="29">Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи?</verse>
				<verse number="30">Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање.</verse>
				<verse number="31">Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев.</verse>
				<verse number="32">Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">А ти наричи за кнезовима Израиљевим;</verse>
				<verse number="2">И реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.</verse>
				<verse number="3">И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.</verse>
				<verse number="4">И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску.</verse>
				<verse number="5">А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића.</verse>
				<verse number="6">И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.</verse>
				<verse number="7">И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.</verse>
				<verse number="8">И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.</verse>
				<verse number="9">И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим.</verse>
				<verse number="10">Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде.</verse>
				<verse number="11">И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.</verse>
				<verse number="12">Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре.</verse>
				<verse number="13">А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.</verse>
				<verse number="14">И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А седме године, петог месеца, дана десетог, дођоше неки од старешина Израиљевих да упитају Господа, и седоше преда мном.</verse>
				<verse number="2">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="3">Сине човечји, кажи старешинама Израиљевим и реци им: Овако вели Господ Господ: Дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="4">Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш? Сине човечји. Покажи им гадове отаца њихових.</verse>
				<verse number="5">И реци им: Овако вели Господ Господ: Ког дана изабрах Израиља и подигох руку своју семену дома Јаковљевог, и показах им се у земљи мисирској, и подигох им руку своју говорећи: Ја сам Господ Бог ваш;</verse>
				<verse number="6">Оног дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама.</verse>
				<verse number="7">И рекох им: Одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове мисирске, ја сам Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="8">Али се одвргоше од мене, и не хтеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гадних богова мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гнев свој на њима усред земље мисирске.</verse>
				<verse number="9">Али имена свог ради, да се не оскврни пред оним народима међу којима беху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље мисирске.</verse>
				<verse number="10">И изведох их из земље мисирске, и доведох их у пустињу.</verse>
				<verse number="11">И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши, жив ће бити кроз њих.</verse>
				<verse number="12">И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем.</verse>
				<verse number="13">Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гнев свој на њих у пустињи да их истребим.</verse>
				<verse number="14">Али учиних, имена свог ради, да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.</verse>
				<verse number="15">И ја им још подигох руку своју у пустињи да их нећу одвести у земљу коју им дадох, где тече млеко и мед, која је дика свим земљама;</verse>
				<verse number="16">Јер одбацише моје законе и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим.</verse>
				<verse number="17">Али их пожали око моје, те их не истребих, и не затрх их у пустињи.</verse>
				<verse number="18">Него рекох синовима њиховим у пустињи: Не идите по уредбама отаца својих и не држите њихове законе, и не скврните се гадним боговима њиховим.</verse>
				<verse number="19">Ја сам Господ Бог ваш, по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте;</verse>
				<verse number="20">И суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.</verse>
				<verse number="21">Али се одвргоше од мене и синови, не ходише по мојим уредбама, и законе моје не држаше да их извршују, које ко врши живи кроз њих; суботе моје оскврнише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих и навршити гнев свој на њима у пустињи.</verse>
				<verse number="22">Али повратих руку своју и учиних имена свог ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.</verse>
				<verse number="23">И ја им још подигох руку своју у пустињи да ћу их расејати по народима и разасути по земљама.</verse>
				<verse number="24">Јер законе моје не извршаваше и уредбе моје одбацише и суботе моје оскврнише, и очи им гледаху за гадним боговима отаца њихових.</verse>
				<verse number="25">Зато им и ја дадох уредбе не добре и законе кроз које неће живети.</verse>
				<verse number="26">И оскврних их даровима њиховим што пропуштаху кроз огањ све што отвори материцу, да их потрем, да познаду да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="27">Зато говори дому Израиљевом, сине човечји, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Још ме и овим ружише оци ваши чинећи ми безакоње:</verse>
				<verse number="28">Кад их одведох у земљу, за коју подигох руку своју да ћу им је дати, где год видеше висок хум и дрво гранато, онде приносише своје жртве и стављаше своје даре, којима дражаху, и меташе мирисе своје угодне, и онде лише наливе своје.</verse>
				<verse number="29">И рекох им: Шта је висина, на коју идете? И опет се зове висина до данас.</verse>
				<verse number="30">Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Не скврните ли се на путу отаца својих? И за гадовима њиховим не курвате ли се?</verse>
				<verse number="31">И приносећи даре своје, проводећи синове своје кроз огањ не скврните ли се о све гадне богове своје до данас, и мене ли ћете питати, доме Израиљев? Тако ја жив био, говори Господ Господ, нећете ме питати.</verse>
				<verse number="32">А шта мислите, неће бити никако, што говорите: Бићемо као народи, као племена по земљама, служећи дрвету и камену.</verse>
				<verse number="33">Тако ја био жив, говори Господ Господ, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом цароваћу над вама.</verse>
				<verse number="34">И извешћу вас из народа, и сабраћу вас из земаља по којима сте расејани, руком крепком и мишицом подигнутом и изливеним гневом.</verse>
				<verse number="35">И одвешћу вас у пустињу тих народа, и онде ћу се судити с вама лицем к лицу.</verse>
				<verse number="36">Како сам се судио с оцима вашим у пустињи земље мисирске, тако ћу се судити с вама, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="37">И пропустићу вас испод штапа и довести вас у свезе заветне.</verse>
				<verse number="38">И одлучићу између вас одметнике и који одустају мене; извешћу их из земље где су дошљаци, али неће ући у земљу Израиљеву, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="39">Ви, дакле, доме Израиљев, овако вели Господ Господ: Идите, служите сваки гадним боговима својим и у напредак, кад нећете да ме слушате; али имена мог светог не скврните више даровима својим и гадним боговима својим.</verse>
				<verse number="40">Јер на мојој гори светој, на високој гори Израиљевој, говори Господ Господ, онде ће ми служити сав дом Израиљев, колико их год буде у земљи, онде ће ми бити мили и онде ћу искати приносе ваше и првине од дарова ваших са свим светим стварима вашим.</verse>
				<verse number="41">Мили ћете ми бити с угодним мирисом, кад вас изведем из народа и саберем вас из земаља у које сте расејани; и бићу посвећен у вама пред народима.</verse>
				<verse number="42">И познаћете да сам ја Господ кад вас доведем у земљу Израиљеву, у земљу за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим.</verse>
				<verse number="43">И онде ћете се опоменути путева својих и свих дела својих, којима се оскврнисте, и сами ћете себи бити мрски за сва зла своја која чинисте.</verse>
				<verse number="44">И познаћете да сам ја Господ кад вам учиним ради имена свог; не по вашим злим путевима нити по опаким делима вашим, доме Израиљев, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="45">[21:1] Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="46">[21:2] Сине човечји, окрени лице своје на југ и покапљи према југу, и пророкуј на шуму у јужном пољу.</verse>
				<verse number="47">[21:3] И реци шуми јужној: Чуј реч Господњу, овако вели Господ Господ, ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождрети у теби свако дрво зелено и свако дрво суво; пламен разгорели неће се угасити, и изгореће од њега све од југа до севера.</verse>
				<verse number="48">[21:4] И свако ће тело видети да сам ја запалио; неће се угасити.</verse>
				<verse number="49">[21:5] А ја рекох: Јаох Господе Господе, они говоре за ме: Не говори ли тај саме приче?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">[21:6] И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">[21:7] Сине човечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светим местима, и пророкуј против земље Израиљеве.</verse>
				<verse number="3">[21:8] И реци земљи Израиљевој: Овако вели Господ: Ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истребићу из тебе праведног и безбожног.</verse>
				<verse number="4">[21:9] Да истребим из тебе праведног и безбожног, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тело од југа до севера.</verse>
				<verse number="5">[21:10] И познаће свако тело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његових, неће се више вратити.</verse>
				<verse number="6">[21:11] А ти, сине човечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима.</verse>
				<verse number="7">[21:12] А кад ти кажу: Зашто уздишеш? Ти реци: За глас што иде, од ког ће се растопити свако срце и клонути све руке и сваког ће духа нестати, и свака ће колена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="8">[21:3] Потом дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="9">[21:4] Сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је.</verse>
				<verse number="10">[21:15] Наоштрен је да коље, углађен је да сева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мог не хаје ни за како дрво?</verse>
				<verse number="11">[21:16] Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици.</verse>
				<verse number="12">[21:17] Вичи и ридај, сине човечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, за то удри се по бедру.</verse>
				<verse number="13">[21:18] Кад беше карање, шта би? Еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? Говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="14">[21:19] Ти дакле, сине човечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клети.</verse>
				<verse number="15">[21:20] Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! Приправљен је да сева, наоштрен да коље.</verse>
				<verse number="16">[21:21] Стегни се, удри надесно, налево, куда се год обрнеш.</verse>
				<verse number="17">[21:22] Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гнев свој. Ја Господ рекох.</verse>
				<verse number="18">[21:23] Још ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="19">[21:24] А ти, сине човечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара вавилонског; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, где се почиње пут градски, избери.</verse>
				<verse number="20">[21:25] Начини пут којим ће доћи мач на Раву синова Амонових, и у Јудеју на тврди Јерусалим.</verse>
				<verse number="21">[21:26] Јер ће цар вавилонски стати на распутици, где почињу два пута, те ће врачати, гладиће стреле, питаће ликове, гледаће у јетру.</verse>
				<verse number="22">[21:27] Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле.</verse>
				<verse number="23">[21:28] И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате.</verse>
				<verse number="24">[21:29] Зато овако вели Господ Господ: Што напомињете своје безакоње, те се открива невера ваша и греси се ваши виде у свим делима вашим, за то што дођосте на памет, бићете похватани руком.</verse>
				<verse number="25">[21:30] А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње,</verse>
				<verse number="26">[21:31] Овако вели Господ Господ: Скини ту капу и сврзи тај венац, неће га бити; ниског ћу узвисити а високог ћу понизити.</verse>
				<verse number="27">[21:32] Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати.</verse>
				<verse number="28">[21:33] А ти, сине човечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сева,</verse>
				<verse number="29">[21:34] Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијеним безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу.</verse>
				<verse number="30">[21:35] Остави мач у корице, на месту где си се родио, у земљи где си постао, судићу ти;</verse>
				<verse number="31">[21:36] И излићу на те гнев свој, огњем гнева свог дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вештим у затирању.</verse>
				<verse number="32">[21:37] Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">А ти, сине човечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? И хоћеш ли му показати све гадове његове?</verse>
				<verse number="3">Реци: Овако вели Господ Господ: иде време граду који пролива крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни.</verse>
				<verse number="4">Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих; зато ћу учинити од тебе руг међу народима и подсмех по свим земљама;</verse>
				<verse number="5">Које су близу тебе и које су далеко подсмеваће ти се, гадни именом, велики сметњом!</verse>
				<verse number="6">Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да проливају крв сваки свом силом својом.</verse>
				<verse number="7">Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби;</verse>
				<verse number="8">Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш.</verse>
				<verse number="9">У теби су опадачи да проливају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе.</verse>
				<verse number="10">Голотињу очеву откривају у теби, лежу у теби са женом за нечистоте њене.</verse>
				<verse number="11">И један чини гад са женом ближњег свог; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца свог, у теби.</verse>
				<verse number="12">Мито примају у теби да проливају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих преваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="13">Зато, ево, пљескам рукама својим ради твог неправедног добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.</verse>
				<verse number="14">Хоће ли се одржати срце твоје, или руке твоје хоће ли бити јаке у оне дане кад станем радити с тобом? Ја Господ рекох, и учинићу.</verse>
				<verse number="15">Јер ћу те расејати по народима и разасути по земљама, и истребићу нечистоту твоју из тебе.</verse>
				<verse number="16">И бићеш скврнаван собом пред народима, и познаћеш да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="17">Потом дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="18">Сине човечји, дом Израиљев поста ми дрождина; сви су бронза и коситер и гвожђе и олово у пећи; дрождина од сребра посташе.</verse>
				<verse number="19">Зато овако вели Господ Господ: Што сви ви постасте дрождина, зато, ево, ја ћу вас скупити у Јерусалим.</verse>
				<verse number="20">Како се скупља сребро и бронза и гвожђе и олово и коситер усред пећи, те се распали огањ око њега да се истопи, тако ћу вас скупити гневом својим и јарошћу, и сложивши растопићу вас.</verse>
				<verse number="21">Да, скупићу вас, и распалићу око вас огањ гнева свог, и истопићете се усред њега.</verse>
				<verse number="22">Како се топи сребро у пећи, тако ћете се ви истопити у њему, и познаћете да сам ја Господ излио гнев свој на вас.</verse>
				<verse number="23">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="24">Сине човечји, кажи јој: Ти си земља која се ниси очистила; неће пасти на те дажд у дан гнева.</verse>
				<verse number="25">Пророци њени сложише се у њој, као лав су, који риче и граби плен, ждеру душе, отимају благо и драгоцене ствари, умножавају удовице усред ње.</verse>
				<verse number="26">Свештеници њени преступају закон мој и скврне моје свете ствари, не разликују свето од оскврњеног, и нечисто од чистог не распознају, крију очи своје од субота мојих, и бивам оскврњен међу њима.</verse>
				<verse number="27">Кнезови су њени усред ње као вуци, који грабе плен, проливајући крв, губећи душе срамотног добитка ради.</verse>
				<verse number="28">И пророци њени мажу је неваљалим кречем, виђају таштину и гатају им лаж говорећи: Тако рече Господ Господ; а Господ не рече.</verse>
				<verse number="29">Народ земаљски вара и отима, и сиромаху и убогоме чини насиље, и дошљаку чини криво.</verse>
				<verse number="30">И тражих међу њима који би оправио ограду и стао на пролому преда ме за ту земљу, да је не затрем; али не нађох никога.</verse>
				<verse number="31">Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере.</verse>
				<verse number="3">Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке.</verse>
				<verse number="4">А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима,</verse>
				<verse number="6">Који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима.</verse>
				<verse number="7">И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове.</verse>
				<verse number="8">А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше.</verse>
				<verse number="9">Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.</verse>
				<verse number="10">Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој.</verse>
				<verse number="11">А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој.</verse>
				<verse number="12">Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи.</verse>
				<verse number="13">И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем.</verse>
				<verse number="14">И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом,</verse>
				<verse number="15">Опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине,</verse>
				<verse number="16">Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску.</verse>
				<verse number="17">И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих.</verse>
				<verse number="18">И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њене.</verse>
				<verse number="19">Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи мисирској,</verse>
				<verse number="20">И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња.</verse>
				<verse number="21">И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради девојачких дојака твојих.</verse>
				<verse number="22">За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда,</verse>
				<verse number="23">Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњима.</verse>
				<verse number="24">И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шлемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом.</verse>
				<verse number="25">И ставићу ревност своју теби на супрот, те ће радити с тобом гневно, нос и уши одсећи ће ти, и шта те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и шта те остане прождреће огањ.</verse>
				<verse number="26">И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој.</verse>
				<verse number="27">Тако ћу учинити крај грдилу твом и твом курвању у земљи мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сећати Мисираца.</verse>
				<verse number="28">Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја.</verse>
				<verse number="29">И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твог, и грдило твоје и курварство твоје.</verse>
				<verse number="30">То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове.</verse>
				<verse number="31">Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њену теби у руку.</verse>
				<verse number="32">Овако вели Господ Господ: Чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш подсмех и руг, јер чаша много бере.</verse>
				<verse number="33">Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије.</verse>
				<verse number="34">И испићеш је и исцедити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="35">Зато овако вели Господ Господ: Што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, за то и ти носи грдило своје и курварства своја.</verse>
				<verse number="36">По том рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове,</verse>
				<verse number="37">Да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу.</verse>
				<verse number="38">Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише.</verse>
				<verse number="39">Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог.</verse>
				<verse number="40">И још слаше по људе да би дошли из далека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом.</verse>
				<verse number="41">И седала си на красан одар, пред којим беше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје.</verse>
				<verse number="42">И беше онде вика веселог мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне венце на главе.</verse>
				<verse number="43">И рекох за остарелу у курварству: Још ће се курвати.</verse>
				<verse number="44">И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалим.</verse>
				<verse number="45">Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које проливају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховим.</verse>
				<verse number="46">Зато овако говори Господ Господ: Довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплене.</verse>
				<verse number="47">И људство ће их засути камењем, и исећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем.</verse>
				<verse number="48">И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству.</verse>
				<verse number="49">И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете грехе гадних богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан дође цар вавилонски на Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.</verse>
				<verse number="4">Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.</verse>
				<verse number="5">Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.</verse>
				<verse number="6">Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сиђе загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.</verse>
				<verse number="7">Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.</verse>
				<verse number="8">Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.</verse>
				<verse number="9">Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.</verse>
				<verse number="10">Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.</verse>
				<verse number="11">Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.</verse>
				<verse number="12">Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.</verse>
				<verse number="13">У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.</verse>
				<verse number="14">Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="16">Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.</verse>
				<verse number="17">Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.</verse>
				<verse number="18">И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповеђено.</verse>
				<verse number="19">И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?</verse>
				<verse number="20">И одговорих им: Дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="21">Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.</verse>
				<verse number="22">И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;</verse>
				<verse number="23">И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.</verse>
				<verse number="24">И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ.</verse>
				<verse number="25">А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,</verse>
				<verse number="26">У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?</verse>
				<verse number="27">У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, окрени лице своје према синовима Амоновим и пророкуј на њих.</verse>
				<verse number="3">И реци синовима Амоновим: Чујте реч Господа Господа: Овако вели Господ Господ: Што си говорио: Аха! За светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опусте, и за дом Јудин, што отиде у ропство;</verse>
				<verse number="4">Зато, ево, ја ћу те дати у наследство источним народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млеко твоје.</verse>
				<verse number="5">И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амонових тор овчији, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="6">Јер овако вели Господ Господ: Што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву,</verse>
				<verse number="7">Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плене, и истребићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоренићу те, и познаћеш да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="8">Овако вели Господ Господ: Што говори Моав и Сир: Ето, дом је Јудин као сви народи;</verse>
				<verse number="9">Зато, ево, ја ћу отворити страну Моавову од градова, од градова на међи, красну земљу вет-јесимотску, валмеонску и Киријат-ајимску,</verse>
				<verse number="10">Народима источним иза земље синова Амонових, и даћу им је у наследство да нема спомена синовима Амоновим међу народима.</verse>
				<verse number="11">И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="12">Овако вели Господ Господ: Што се Едом освети дому Јудином и тешко скриви осветивши им се,</verse>
				<verse number="13">Зато овако вели Господ Господ: Дигнућу руку своју на едомску и истребићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача.</verse>
				<verse number="14">И осветићу се Едомцима руком народа свог Израиља, и учиниће с Едомцима по гневу мом и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ Господ: Што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње,</verse>
				<verse number="16">Зато овако вели Господ Господ: Ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истребићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја.</verse>
				<verse number="17">И учинићу на њима велику освету карањем гневним, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А једанаесте године први дан месеца дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! Разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опусте;</verse>
				<verse number="3">Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовим.</verse>
				<verse number="4">И они ће обалити зидове тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.</verse>
				<verse number="5">И постаће место да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.</verse>
				<verse number="6">И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="7">Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора, цара вавилонског са севера, цара над царевима, с коњима и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.</verse>
				<verse number="8">Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.</verse>
				<verse number="9">И наместиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.</verse>
				<verse number="10">Од мноштва коња његових покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.</verse>
				<verse number="11">Копитима коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.</verse>
				<verse number="12">И поплениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.</verse>
				<verse number="13">И прекинућу јеку песама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.</verse>
				<verse number="14">И учинићу од тебе го камен, бићеш место где се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твог, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби?</verse>
				<verse number="16">Сви ће кнезови морски сићи с престола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; седеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.</verse>
				<verse number="17">И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У коме живљаху поморци, који беше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свима који живљаху у теби.</verse>
				<verse number="18">Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.</verse>
				<verse number="19">Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустим градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,</verse>
				<verse number="20">И кад те свалим с онима који силазе у јаму к старом народу, и наместим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који силазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живих.</verse>
				<verse number="21">Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи до века, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">И ти сине човечји, наричи за Тиром,</verse>
				<verse number="3">И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп.</verse>
				<verse number="4">Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим.</verse>
				<verse number="5">Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.</verse>
				<verse number="6">Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских.</verse>
				<verse number="7">Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се.</verse>
				<verse number="8">Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари.</verse>
				<verse number="9">Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом.</verse>
				<verse number="10">Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху.</verse>
				<verse number="11">Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту.</verse>
				<verse number="12">Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје.</verse>
				<verse number="13">Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје.</verse>
				<verse number="14">А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје.</verse>
				<verse number="15">Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену.</verse>
				<verse number="16">Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.</verse>
				<verse number="17">Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом.</verse>
				<verse number="18">Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном.</verse>
				<verse number="19">И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом.</verse>
				<verse number="20">Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола.</verse>
				<verse number="21">Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје.</verse>
				<verse number="22">Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.</verse>
				<verse number="23">Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.</verse>
				<verse number="24">Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра.</verse>
				<verse number="25">Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском.</verse>
				<verse number="26">Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора.</verse>
				<verse number="27">Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.</verse>
				<verse number="28">Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.</verse>
				<verse number="29">И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.</verse>
				<verse number="30">И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.</verse>
				<verse number="31">И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.</verse>
				<verse number="32">И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора?</verse>
				<verse number="33">Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске.</verse>
				<verse number="34">Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.</verse>
				<verse number="35">Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу.</verse>
				<verse number="36">Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;</verse>
				<verse number="3">Ето мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе;</verse>
				<verse number="4">Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;</verse>
				<verse number="5">Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим;</verse>
				<verse number="6">Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,</verse>
				<verse number="7">Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју.</verse>
				<verse number="8">Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених.</verse>
				<verse number="9">Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити?</verse>
				<verse number="10">Умрећеш смрћу необрезаних од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="11">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="12">Сине човечји, наричи за царем тирским, и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвим си леп.</verse>
				<verse number="13">Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијамант, хрисолит, оних, јаспис, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.</verse>
				<verse number="14">Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти беше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњеног.</verse>
				<verse number="15">Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.</verse>
				<verse number="16">Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњеног, херувиме заклањачу!</verse>
				<verse number="17">Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.</verse>
				<verse number="18">Од мноштва безакоња свог, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождрети, и обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају.</verse>
				<verse number="19">Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити до века.</verse>
				<verse number="20">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="21">Сине човечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега,</verse>
				<verse number="22">И реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.</verse>
				<verse number="23">И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свих страна, и познаће да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="24">И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ.</verse>
				<verse number="25">Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расејани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи свом Јакову,</verse>
				<verse number="26">Тада ће живети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живеће без страха кад извршим судове на свима који их пленише са свих страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Године десете, десетог месеца, дванаестог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, окрени лице своје према Фараону цару мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира.</verse>
				<verse number="3">Говори и реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе мисирски, змају велики што лежиш усред река својих, који рече: Моја је река; ја сам је начинио себи.</verse>
				<verse number="4">Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у рекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из река твојих и све рибе из река твојих нахватане на крљушти твоје.</verse>
				<verse number="5">И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих река, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, зверима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу.</verse>
				<verse number="6">И сви ће становници мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљевом.</verse>
				<verse number="7">Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.</verse>
				<verse number="8">Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу пустити на те мач, и истребићу из тебе људе и стоку.</verse>
				<verse number="9">И земља ће се мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: Моја је река, и ја сам је начинио.</verse>
				<verse number="10">Зато ево ме на тебе и на реке твоје, и обратићу земљу мисирску у пустош и саму пустињу, од куле синске до међе етиопске.</verse>
				<verse number="11">Неће прелазити преко ње ногом својом човек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живети у њој четрдесет година.</verse>
				<verse number="12">И учинићу од земље мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њени међу пустим градовима бити пустош четрдесет година, и расејаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама.</verse>
				<verse number="13">Јер овако вели Господ Господ: После четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расејани.</verse>
				<verse number="14">И повратићу робље мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и онде ће бити мало царство.</verse>
				<verse number="15">Мало ће бити мимо осталих царстава, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима.</verse>
				<verse number="16">И неће више бити дому Израиљевом узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ.</verse>
				<verse number="17">А двадесет седме године, првог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="18">Сине човечји, Навуходоносор цар вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одре, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега.</verse>
				<verse number="19">Зато овако вели Господ Господ: Ево ја дајем Навуходоносору цару вавилонском земљу мисирску, и он ће одвести народ и однети плен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци.</verse>
				<verse number="20">За труд којим се трудио око тога дадох му земљу мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="21">У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљевом, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана!</verse>
				<verse number="3">Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима.</verse>
				<verse number="4">И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.</verse>
				<verse number="5">Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача.</verse>
				<verse number="6">Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="7">И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима.</verse>
				<verse number="8">И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.</verse>
				<verse number="9">У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде.</verse>
				<verse number="10">Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског.</verse>
				<verse number="11">Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених.</verse>
				<verse number="12">И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску.</verse>
				<verse number="14">И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.</verse>
				<verse number="15">И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову.</verse>
				<verse number="16">Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан.</verse>
				<verse number="17">Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство.</verse>
				<verse number="18">И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.</verse>
				<verse number="19">И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="20">Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="21">Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач.</verse>
				<verse number="22">Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.</verse>
				<verse number="23">И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.</verse>
				<verse number="24">И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт.</verse>
				<verse number="25">Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску.</verse>
				<verse number="26">И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом: На шта си налик у величини својој?</verse>
				<verse number="3">Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама.</verse>
				<verse number="4">Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским.</verse>
				<verse number="5">Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.</verse>
				<verse number="6">На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.</verse>
				<verse number="7">И беше леп величином својом и дужином грана својих, јер му корен беше код велике воде.</verse>
				<verse number="8">Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.</verse>
				<verse number="9">Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.</verse>
				<verse number="10">Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом,</verse>
				<verse number="11">Зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову.</verse>
				<verse number="12">И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га.</verse>
				<verse number="13">На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске,</verse>
				<verse number="14">Да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.</verse>
				<verse number="15">Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.</verse>
				<verse number="16">Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.</verse>
				<verse number="17">И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима.</verse>
				<verse number="18">На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним.</verse>
				<verse number="3">Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.</verse>
				<verse number="4">И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље.</verse>
				<verse number="5">И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.</verse>
				<verse number="6">И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.</verse>
				<verse number="7">И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.</verse>
				<verse number="8">Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="9">И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.</verse>
				<verse number="10">И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.</verse>
				<verse number="11">Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те.</verse>
				<verse number="12">Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; оне ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.</verse>
				<verse number="13">И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити.</verse>
				<verse number="14">Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="16">Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="17">По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="18">Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму.</verse>
				<verse number="19">Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима.</verse>
				<verse number="20">Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.</verse>
				<verse number="21">Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем.</verse>
				<verse number="22">Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.</verse>
				<verse number="23">Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих.</verse>
				<verse number="24">Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму.</verse>
				<verse number="25">Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене.</verse>
				<verse number="26">Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих.</verse>
				<verse number="27">Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих.</verse>
				<verse number="28">И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем.</verse>
				<verse number="29">Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму.</verse>
				<verse number="30">Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму.</verse>
				<verse number="31">Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="32">Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,</verse>
				<verse number="3">И он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,</verse>
				<verse number="4">Ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.</verse>
				<verse number="5">Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.</verse>
				<verse number="6">Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.</verse>
				<verse number="7">И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.</verse>
				<verse number="8">Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.</verse>
				<verse number="9">Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.</verse>
				<verse number="10">Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?</verse>
				<verse number="11">Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?</verse>
				<verse number="12">Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.</verse>
				<verse number="13">Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.</verse>
				<verse number="14">А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,</verse>
				<verse number="15">И врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.</verse>
				<verse number="16">Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.</verse>
				<verse number="17">А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.</verse>
				<verse number="18">Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.</verse>
				<verse number="19">А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.</verse>
				<verse number="20">А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.</verse>
				<verse number="21">А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.</verse>
				<verse number="22">А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.</verse>
				<verse number="23">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="24">Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.</verse>
				<verse number="25">Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?</verse>
				<verse number="26">Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?</verse>
				<verse number="27">Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.</verse>
				<verse number="28">Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.</verse>
				<verse number="29">И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.</verse>
				<verse number="30">А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.</verse>
				<verse number="31">И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.</verse>
				<verse number="32">И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.</verse>
				<verse number="33">Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?</verse>
				<verse number="3">Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.</verse>
				<verse number="4">Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.</verse>
				<verse number="5">И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.</verse>
				<verse number="6">Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.</verse>
				<verse number="7">Зато, пастири, чујте реч Господњу;</verse>
				<verse number="8">Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу;</verse>
				<verse number="9">Зато, пастири, чујте реч Господњу;</verse>
				<verse number="10">Овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.</verse>
				<verse number="11">Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.</verse>
				<verse number="12">Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно.</verse>
				<verse number="13">И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.</verse>
				<verse number="14">На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.</verse>
				<verse number="15">Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="16">Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.</verse>
				<verse number="17">А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.</verse>
				<verse number="18">Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?</verse>
				<verse number="19">А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.</verse>
				<verse number="20">Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.</verse>
				<verse number="21">Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,</verse>
				<verse number="22">Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.</verse>
				<verse number="23">И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир.</verse>
				<verse number="24">А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.</verse>
				<verse number="25">И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама.</verse>
				<verse number="26">И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.</verse>
				<verse number="27">И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише.</verse>
				<verse number="28">И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити.</verse>
				<verse number="29">И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.</verse>
				<verse number="30">И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="31">А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.</verse>
				<verse number="3">И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.</verse>
				<verse number="4">Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="5">Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,</verse>
				<verse number="6">Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.</verse>
				<verse number="7">И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.</verse>
				<verse number="8">И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.</verse>
				<verse number="9">Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="10">Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,</verse>
				<verse number="11">Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.</verse>
				<verse number="12">И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.</verse>
				<verse number="13">И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.</verse>
				<verse number="14">Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.</verse>
				<verse number="15">Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу.</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;</verse>
				<verse number="3">Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима,</verse>
				<verse number="4">Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,</verse>
				<verse number="5">Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили.</verse>
				<verse number="6">Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,</verse>
				<verse number="7">Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.</verse>
				<verse number="8">А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи.</verse>
				<verse number="9">Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.</verse>
				<verse number="10">И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити.</verse>
				<verse number="11">Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="12">И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати.</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,</verse>
				<verse number="14">Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="15">И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="16">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="17">Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене.</verse>
				<verse number="18">Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише.</verse>
				<verse number="19">И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.</verse>
				<verse number="20">И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.</verse>
				<verse number="21">Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.</verse>
				<verse number="22">Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте;</verse>
				<verse number="23">И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.</verse>
				<verse number="24">Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.</verse>
				<verse number="25">И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.</verse>
				<verse number="26">И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.</verse>
				<verse number="27">И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.</verse>
				<verse number="28">И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.</verse>
				<verse number="29">И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.</verse>
				<verse number="30">И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.</verse>
				<verse number="31">И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.</verse>
				<verse number="32">Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.</verse>
				<verse number="33">Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.</verse>
				<verse number="34">И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.</verse>
				<verse number="35">И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.</verse>
				<verse number="36">И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.</verse>
				<verse number="37">Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.</verse>
				<verse number="38">Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости.</verse>
				<verse number="2">И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве.</verse>
				<verse number="3">И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш.</verse>
				<verse number="4">Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу.</verse>
				<verse number="5">Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете.</verse>
				<verse number="6">И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="7">Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости.</verse>
				<verse number="8">И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима.</verse>
				<verse number="9">Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе.</verse>
				<verse number="10">И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика.</verse>
				<verse number="11">Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо.</verse>
				<verse number="12">Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву.</verse>
				<verse number="13">И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој.</verse>
				<verse number="14">И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.</verse>
				<verse number="15">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="16">Ти, сине човечји, узми једно дрво, и напиши на њему: Јуди и синовима Израиљевим, друговима његовим. Па онда узми друго дрво, и на њему напиши: Јосифу дрво Јефремово и свега дома Израиљевог, другова његових.</verse>
				<verse number="17">И састави их једно с другим да буду као једно у твојој руци.</verse>
				<verse number="18">И кад ти кажу синови твог народа говорећи: Хоћеш ли нам казати шта ти је то?</verse>
				<verse number="19">Реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети дрво Јосифово, што је у Јефремовој руци, и племена Израиљевих, другова његових, и саставићу га с дрветом Јудиним, и начинићу од њих једно дрво, и биће једно у мојој руци.</verse>
				<verse number="20">И дрвета, на којима напишеш, нека ти буду у руци пред њима.</verse>
				<verse number="21">И реци им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу узети синове Израиљеве из народа у које отидоше, и сабраћу их одсвуда, и довешћу их у земљу њихову.</verse>
				<verse number="22">И начинићу од њих један народ у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар свима њима, нити ће више бити два народа, нити ће више бити раздељени у два царства.</verse>
				<verse number="23">И неће се више скврнити гадним боговима својим ни гнусобама својим нити каквим преступима својим, и избавићу их из свих станова њихових у којима грешише, и очистићу их, и они ће ми бити народ и ја ћу им бити Бог.</verse>
				<verse number="24">И слуга мој Давид биће им цар, и сви ће имати једног пастира, и ходиће по мојим законима, и уредбе ће моје држати и извршавати.</verse>
				<verse number="25">И седиће у земљи коју дадох слузи свом Јакову, у којој седеше оци ваши; у њој ће седети они и синови њихови и синови синова њихових довека, и Давид слуга мој биће им кнез до века.</verse>
				<verse number="26">И учинићу с њима завет мирни, биће вечан завет с њима, и утврдићу их и умножићу их, и наместићу светињу своју усред њих навек.</verse>
				<verse number="27">И шатор ће мој бити код њих, и ја ћу им бити Бог и они ће ми бити народ.</verse>
				<verse number="28">И народ ће познати да сам ја Господ који посвећујем Израиља, кад светиња моја буде усред њих до века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Опет ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="2">Сине човечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ;</verse>
				<verse number="3">И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу;</verse>
				<verse number="4">И вратићу те натраг, и метнућу ти жвале у чељусти, и извешћу тебе и сву војску твоју, коње и коњике, све добро одевене, збор велики са штитовима и штитићима, све који мачем машу,</verse>
				<verse number="5">С њима Персијанце, Етиопљане и Путеје, све са штитовима и под шлемовима,</verse>
				<verse number="6">Гомера и све чете његове, дом Тогармин са северног краја и све чете његове, многе народе с тобом.</verse>
				<verse number="7">Приправи све и спреми се ти и све људство твоје, што се сабрало код тебе, и буди им стражар.</verse>
				<verse number="8">После много времена бићеш похођен, и последњих година доћи ћеш у земљу избављену од мача и сабрану из многих народа, у горе Израиљеве, које беху једнако пусте, а они ће изведени из народа сви живети без страха.</verse>
				<verse number="9">И подигнућеш се, и доћи ћеш као бура, бићеш као облак да покријеш земљу ти и све чете твоје и многи народи с тобом.</verse>
				<verse number="10">Овако вели Господ Господ: и тада ће ти доћи у срце ствари, и смишљаћеш зле мисли.</verse>
				<verse number="11">И рећи ћеш: Идем на земљу где су села, и ударићу на мирни народ који живи без страха, који сви живе у местима без зидова и немају ни преворница ни врата,</verse>
				<verse number="12">Да наплениш плена и награбиш грабежа, да посегнеш руком својом на пустиње насељене и на народ сабрани из народа, који се бави стоком и имањем, и живи усред земље.</verse>
				<verse number="13">Сава и Дедан и трговци тарсиски и сви лавићи његови казаће ти: Јеси ли дошао да плениш плен? Јеси ли скупио људство своје да грабиш грабеж? Да однесеш сребро и злато, да узмеш стоку и трг, да наплениш много плена?</verse>
				<verse number="14">Зато пророкуј, сине човечји, и реци Гогу: Овако вели Господ Господ: У оно време, кад ће мој народ Израиљ живети без страха, нећеш ли знати?</verse>
				<verse number="15">И доћи ћеш из свог места, са северног краја, ти и многи народи с тобом, сви јашући на коњима, мноштво велико и војска велика.</verse>
				<verse number="16">И подигнућеш се на мој народ Израиља као облак да покријеш земљу, у последње време довешћу те на земљу своју да ме познаду народи кад се посветим у теби пред њима, Гоже!</verse>
				<verse number="17">Овако вели Господ Господ: Ниси ли ти онај о коме говорих у старо време преко слуга својих, пророка Израиљевих, који пророковаше у оно време годинама да ћу те довести на њих.</verse>
				<verse number="18">А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом.</verse>
				<verse number="19">И у ревности својој, у огњу гнева свог говорићу: доиста, тада ће бити дрхат велики у земљи Израиљевој.</verse>
				<verse number="20">И рибе морске и птице небеске и звери пољске и све што гамиже по земљи, и сви људи по земљи задрхтаће од мене, и горе ће се развалити и врлети попадати, и сви ће зидови попадати на земљу.</verse>
				<verse number="21">И дозваћу на њ мач по свим горама својим, говори Господ Господ: Мач ће се сваког обратити на брата његовог.</verse>
				<verse number="22">И судићу му помором и крвљу; и пустићу на њ и на чете његове и на многе народе, који буду с њим, силан дажд, камење од града, огањ и сумпор.</verse>
				<verse number="23">И прославићу се и посветићу се и бићу познат пред многим народима, и познаће да сам ја Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Ти дакле, сине човечји, пророкуј против Гога, и реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на те, Гоже, кнеже и главо Месеху и Тувалу.</verse>
				<verse number="2">И вратићу те натраг и водићу те, и извешћу те из северних крајева и довешћу те на горе Израиљеве.</verse>
				<verse number="3">И избићу ти лук твој из леве руке, и просућу ти из десне руке стреле.</verse>
				<verse number="4">На горама ћеш Израиљевим пасти ти и све чете твоје и народи који буду с тобом; птицама, свакојаким птицама крилатим и зверима пољским даћу те да те изједу.</verse>
				<verse number="5">На пољу ћеш пасти, јер ја рекох, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="6">И пустићу огањ на Магога и на оне који живе на острвима без страха; и познаће да сам ја Господ.</verse>
				<verse number="7">И свето име своје обзнанићу усред народа свог Израиља, и нећу више дати да се скврни свето име моје, него ће познати народи да сам ја Господ, Светац у Израиљу.</verse>
				<verse number="8">Ево, доћи ће, и збиће се, говори Господ Господ; то је дан за који говорих.</verse>
				<verse number="9">Тада ће изаћи становници градова Израиљевих, и наложиће на огањ и спалиће оружје и штитове и штитиће, лукове и стреле, сулице и копља, и ложиће их на огањ седам година.</verse>
				<verse number="10">И неће носити дрва из поља, нити ће сећи у шуми, него ће оружје ложити на огањ, и оплениће оне који их пленише, и поотимаће од оних који од њих отимаше, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="11">И у то ћу време дати Гогу место за гроб онде у Израиљу, долину којом се иде на исток к мору, и она ће стиснути уста путницима; онде ће бити погребен Гог и све мноштво његово, и прозваће се долина мноштва Гоговог.</verse>
				<verse number="12">И укопаваће их дом Израиљев седам месеци, да би очистили земљу.</verse>
				<verse number="13">И укопаваће их сав народ, и биће им на славу у онај дан кад се прославим, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="14">И одвојиће људе који ће једнако ићи по земљи и с онима који пролазе укопавати оне који би остали по земљи да је очисте; после седам месеца тражиће.</verse>
				<verse number="15">И проходиће земљу и ићи по њој, и ко види кости људске, начиниће код њих знак, докле их не укопају гробари у долини мноштва Гоговог.</verse>
				<verse number="16">А и граду ће бити име Амона; и тако ће очистити земљу.</verse>
				<verse number="17">Ти, дакле, сине човечји, овако говори Господ Господ, реци птицама, свакојаким птицама и свим зверима пољским: Скупите се и ходите, саберите се са свих страна на жртву моју, коју кољем за вас, на велику жртву на горама Израиљевим, и јешћете меса и пићете крви;</verse>
				<verse number="18">Јешћете меса јуначког и пићете крви кнезова земаљских, овнова, јагањаца и јараца и телаца, све угојене стоке васанске.</verse>
				<verse number="19">И јешћете претилине да ћете се наситити, и пићете крви да ћете се опити од жртава мојих што ћу вам наклати.</verse>
				<verse number="20">И наситићете се за мојим столом коња и коњика, јунака и свакојаких војника, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="21">И пустићу славу своју међу народе, и сви ће народи видети суд мој који ћу учинити и моју руку коју ћу дигнути на њих.</verse>
				<verse number="22">И познаће дом Израиљев да сам ја Господ Бог њихов, од оног дана и после.</verse>
				<verse number="23">И народи ће познати да се за своје безакоње зароби дом Израиљев, што мени згрешише, те сакрих лице своје од њих, и дадох их у руке непријатељима њиховим, и сви падоше од мача.</verse>
				<verse number="24">По нечистоти њиховој и по преступу њихову учиних им и сакрих лице своје од њих.</verse>
				<verse number="25">Тога ради овако говори Господ Господ: Повратићу робље Јаковљево и смиловаћу се свему дому Израиљевом и ревноваћу за свето име своје,</verse>
				<verse number="26">Пошто поднесу срамоту своју и све преступе своје, којима ми преступише док сеђаху у својој земљи без страха и никога не беше да их плаши,</verse>
				<verse number="27">Кад их доведем натраг из народа и саберем их из земаља непријатеља њихових, и посветим се у њима пред многим народима.</verse>
				<verse number="28">И познаће да сам ја Господ Бог њихов кад одведавши их у ропство међу народе опет их саберем у земљу њихову не оставивши их ниједнога онде.</verse>
				<verse number="29">И нећу више крити лице своје од њих кад излијем Дух свој на дом Израиљев, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Двадесет пете године робовања нашег, у почетку године, десети дан месеца, четрнаесте године од како се узе град, исти дан дође нада ме рука Господња и одведе ме онамо.</verse>
				<verse number="2">Утварама Божјим одведе ме у земљу Израиљеву, и постави ме на гору врло високу, на којој беше с југа као саграђен град.</verse>
				<verse number="3">И одведе ме онамо, и гле, човек, који на очи беше као од бронзе, с ужем ланеним у руци и с трском мерачком, и стајаше на вратима.</verse>
				<verse number="4">И проговори ми тај човек: Сине човечји, гледај очима својим и слушај ушима својим, и узми на ум све што ћу ти показати, јер си доведен овамо да ти покажем; кажи дому Израиљевом све што видиш.</verse>
				<verse number="5">И гле, беше зид споља око дома, а у руци оном човеку трска мерачка од шест лаката, а лакат беше с подланице дужи од обичног; и измери грађевину у ширину, и беше једна трска, и у висину, и беше једна трска.</verse>
				<verse number="6">Па дође на врата која беху према истоку, и изиђе уз басамаке, и измери један праг вратима, и беше у ширину једна трска, и други праг, и беше у ширину једна трска;</verse>
				<verse number="7">И клети, и свака беше једну трску дуга и једну трску широка; а између клети беше пет лаката; и праг на вратима код трема на унутрашњим вратима, и беше с једне трске.</verse>
				<verse number="8">И измери трем на вратима унутрашњим, и беше једна трска.</verse>
				<verse number="9">И измери трем на вратима, и беше осам лаката; и довратнике им, и беху два лакта; а трем на вратима беше изнутра;</verse>
				<verse number="10">И клети код врата према истоку беху три амо и три тамо, једне мере све три, и једне мере беху довратници тамо и амо.</verse>
				<verse number="11">И измери ширину вратима, и беше десет лаката, и тринаест лаката беше у дужину вратима.</verse>
				<verse number="12">И пред клетима беше места један лакат, и за један лакат беше места с друге стране, и у свакој клети беше шест лаката од туда и шест лаката од овуда.</verse>
				<verse number="13">После измери врата од крова једне клети до крова друге, и беше у ширину двадесет и пет лаката, врата према вратима.</verse>
				<verse number="14">И начини довратнике од шездесет лаката, и пред довратницима трем на вратима унаоколо.</verse>
				<verse number="15">И од лица врата на која се улази до лица трема на унутрашњим вратима беше педесет лаката.</verse>
				<verse number="16">И беху прозори на клетима и на довратницима њиховим сужени унутра око врата, тако и на тремовима, прозори беху изнутра свуда унаоколо, и по довратницима палме.</verse>
				<verse number="17">Потом ме уведе у спољашњи трем, и гле, беху клети и под начињен свуда унаоколо у трему, тридесет клети на поду.</verse>
				<verse number="18">А тај под покрај врата према дужини врата беше нижи под.</verse>
				<verse number="19">Потом измери ширину од лица доњих врата до лица унутрашњег трема споља, и беше сто лаката к истоку и северу.</verse>
				<verse number="20">И врата која беху к северу на трему спољашњем измери у дужину и у ширину;</verse>
				<verse number="21">И беху три клети тамо и три амо, и довратници им и тремови беху исте мере као у првих врата; педесет лаката беше у дужину а у ширину двадесет и пет лаката;</verse>
				<verse number="22">И прозори им и тремови и палме беху на меру као на вратима која гледају на исток, и иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима.</verse>
				<verse number="23">И врата од унутрашњег трема беху према вратима северним и источним, и измери од врата до врата, и беше сто лаката.</verse>
				<verse number="24">После ме одведе к југу, и гле, беху врата према југу; и измери им довратнике и тремове, и беше иста мера.</verse>
				<verse number="25">И беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо као они прозори; педесет лаката беше у дужину и двадесет и пет лаката у ширину.</verse>
				<verse number="26">И иђаше се к њима уза седам басамака, и тремови беху пред њима, и палме једна од туда, а једна од овуда по довратницима.</verse>
				<verse number="27">И врата од унутрашњег трема беху према југу; и измери од врата до врата к југу, и беше сто лаката.</verse>
				<verse number="28">Тада ме уведе у унутрашњи трем јужним вратима; и измери јужна врата, и беше иста мера.</verse>
				<verse number="29">И клети њихове и довратници и тремови беху исте мере, и прозори на њима и на тремовима унаоколо; педесет лаката беше у дужину, и двадесет и пет лаката у ширину.</verse>
				<verse number="30">И тремови беху унаоколо, двадесет и пет лаката у дужину и пет лаката у ширину.</verse>
				<verse number="31">И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима, и уз осам басамака иђаше се к њима.</verse>
				<verse number="32">Потом ме одведе у унутрашњи трем к истоку, и измери врата, и беше иста мера;</verse>
				<verse number="33">И клети им и довратници и тремови беху исте мере; и беху прозори на њима и на тремовима њиховим унаоколо; у дужину беше педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката;</verse>
				<verse number="34">И тремови им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима.</verse>
				<verse number="35">Потом одведе ме на северна врата и измери их, и беху исте мере.</verse>
				<verse number="36">Тако и клети им и довратници и тремови и прозори унаоколо; у дужину педесет лаката, а у ширину двадесет и пет лаката.</verse>
				<verse number="37">И довратници им беху према спољашњем трему, и палме по довратницима и тамо и амо, и уз осам басамака иђаше се к њима.</verse>
				<verse number="38">И клети с вратима беху код довратника тих врата, онде се праху жртве паљенице.</verse>
				<verse number="39">А у трему од врата беху два стола с једне стране и два стола с друге стране да се на њима кољу жртве паљенице и жртве за грех и за кривицу;</verse>
				<verse number="40">И на страни споља како се улази на северна врата беху два стола, и на другој страни у трему од истих врата беху два стола;</verse>
				<verse number="41">Четири стола беху с једне стране и четири с друге стране уз врата, осам столова, на којима се кољаше.</verse>
				<verse number="42">А четири стола за жртву паљеницу беху од тесаног камена, у дужину подруг лакта, и подруг лакта у ширину а у висину један лакат, и на њима се остављаше оруђе којима се кољаху жртве паљенице и друге жртве.</verse>
				<verse number="43">И унутра беху куке с подланице свуда у наоколо, а на столове се меташе месо од жртава.</verse>
				<verse number="44">И споља пред вратима унутрашњим беху клети за певаче у унутрашњем трему; једне беху уз врата северна и гледаху према југу, а друге беху уз источна врата и гледаху према северу.</verse>
				<verse number="45">Тада ми рече: Ове клети што гледају на југ јесу за свештенике који служе око дома;</verse>
				<verse number="46">А оне клети што гледају на север јесу за свештенике који служе код олтара; то су синови Садокови, који између синова Левијевих приступају ка Господу да Му служе.</verse>
				<verse number="47">Потом измери трем, и беше у дужину сто лаката и у ширину сто лаката, четвртаст; и олтар беше пред домом.</verse>
				<verse number="48">После ме одведе у трем од дома, и измери довратнике трему, и беше пет лаката отуд и пет лаката одовуд; а врата беху широка три лакта отуд и три лакта одовуд;</verse>
				<verse number="49">Дужина трему беше двадесет лаката, а ширина једанаест лаката, и уз басамаке се иђаше к њему, и ступови беху уз довратнике, један отуд и један одовуд.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">После ме одведе у цркву, и измери довратнике, и беше шест лаката у ширину отуда и шест лаката у ширину одовуда, према ширини шатору.</verse>
				<verse number="2">А вратима ширина беше десет лаката, а стране вратима беху од пет лаката од туда и од пет лаката од овуда; по том измери јој дужину, и беше четрдесет лаката, и ширину, и беше двадесет лаката.</verse>
				<verse number="3">Па уђе унутра и измери довратнике, и беху од два лакта; а врата беху од шест лаката, а ширина вратима седам лаката.</verse>
				<verse number="4">И измери дужину онде, и беше двадесет лаката, а ширина двадесет лаката унутра у цркви; и рече ми: Ово је светиња над светињама.</verse>
				<verse number="5">И измери зид дому, и беше шест лаката, и ширина клети унаоколо у дому беше четири лакта.</verse>
				<verse number="6">А клети беху по три једна над другом, и беше их тридесет, и допираху до зида који беше у дому унаоколо за клети да их држи, а не држаше их зид од дома.</verse>
				<verse number="7">Јер се рашириваше грађевина озго унаоколо за клети које беху око дома озго свуда унаоколо, и зато грађевина беше озго шира, и најниже клети беху озго шире за средње.</verse>
				<verse number="8">И видех уз дом висину унаоколо; а под у клети беше с целе трске, шест лаката.</verse>
				<verse number="9">Ширина зиду уз клети споља беше пет лаката, а беше празно место клетима која беху уз дом.</verse>
				<verse number="10">И међу клетима беше двадесет лаката ширине око дома.</verse>
				<verse number="11">А врата од клети беху к празном месту, једна према северу, а једна према југу, а ширина оном празном месту пет лаката свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="12">А грађевина која беше пред одељеном страном к западу имаше седамдесет лаката у ширину, а зид те грађевине беше пет лаката широк унаоколо, и деведесет лаката дуг.</verse>
				<verse number="13">Потом измери дом, и беше у дужину сто лаката; одељена страна и грађевина и зидови јој, све заједно у дужину сто лаката.</verse>
				<verse number="14">И ширина пред домом и одељеном страном к истоку имаше сто лаката.</verse>
				<verse number="15">И измери дужину грађевини пред одељеном страном што беше иза ње, и клети њене од туда и од овуда, и беше сто лаката; и унутрашњи дом и ходнике од трема;</verse>
				<verse number="16">Прагове и прозоре сужене, и клети унаоколо у три реда, према прагу, што беше обложено дрветом свуда унаоколо, од земље до прозора, и прозори беху обложени;</verse>
				<verse number="17">До врх врата и до дома унутрашњег, и споља, и сав зид унаоколо изнутра и споља на меру.</verse>
				<verse number="18">И беху начињени херувими и палме, једна палма међу два херувима, и у сваког херувима беху два лица:</verse>
				<verse number="19">Лице човечје према палми од туда, и лице лавово према палми од овуда; тако беше начињено по свему дому унаоколо;</verse>
				<verse number="20">Од земље до врх врата беху херувими и палме начињене, тако и по зиду у цркви.</verse>
				<verse number="21">У цркви довратници беху на четири угла; и светињи лице беше онако.</verse>
				<verse number="22">Олтар беше дрвен, три лакта висок, и два лакта дуг, с угловима, и дужина и стране беху од дрвета. И рече ми: То је сто који стоји пред Господом.</verse>
				<verse number="23">Двоја врата беху у цркви и светињи;</verse>
				<verse number="24">А у вратима беху два крила, која се обртаху, два крила у једних врата и два у других.</verse>
				<verse number="25">И на вратима црквеним беху начињени херувими и палме, као по зидовима; и греде дрвене беху пред тремом споља.</verse>
				<verse number="26">И беху уски прозори и палме од туда и од овуда по странама трему и по клетима у дому и по гредама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">И изведе ме у спољашњи трем према северу, и доведе ме ка клетима, које беху према одељеној страни и према грађевини на северу.</verse>
				<verse number="2">С лица беше у дужину сто лаката код северних врата, а у ширину педесет лаката.</verse>
				<verse number="3">Према унутрашњем трему од двадесет лаката и према поду спољашњег трема беху клети према клетима у три реда.</verse>
				<verse number="4">И пред клетима беше ходник у ширину од десет лаката, унутра, пут к њима од једног лакта, и врата беху према северу.</verse>
				<verse number="5">А најгорње клети беху тешње, јер клети доње и средње у згради излажаху већма него оне.</verse>
				<verse number="6">Јер беху на три пода, али немаху ступова као у трему, и зато се сужаваше изнад доњег и средњег од земље.</verse>
				<verse number="7">А ограда која беше споља према клетима к трему спољашњем пред клетима имаше у дужину педесет лаката.</verse>
				<verse number="8">Јер дужина клетима, које беху у трему спољашњем, беше педесет лаката. И гле, пред црквом беше сто лаката.</verse>
				<verse number="9">А под тим клетима беше улаз с истока, којим се улажаше у њих из спољашњег трема.</verse>
				<verse number="10">У ширини ограде тог трема к истоку пред одељеном страном и пред грађевином беху клети.</verse>
				<verse number="11">А пред њима беше пут као код северних клети; једнаке дужине и једнаке ширине беху, и излази им и врата беху једнака.</verse>
				<verse number="12">И каква беху врата у клети које беху према југу, таква беху врата где се почињаше пут пред оградом право к истоку, кад се иде к њима.</verse>
				<verse number="13">И рече ми: Северне клети и јужне клети пред одељеном страном јесу свете клети, где свештеници који приступају ка Господу једу пресвете ствари, онде ће остављати пресвете ствари и дар и принос за грех и принос за кривицу, јер је свето место.</verse>
				<verse number="14">Кад свештеници уђу, неће излазити из светиње у спољашњи трем, него ће онде остављати хаљине своје у којима служе, јер су свете, и облачиће друге хаљине, па онда излазити к народу.</verse>
				<verse number="15">И измеривши дом унутрашњи одведе ме на врата источна и измери свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="16">Измери источну страну трском мерачком, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо.</verse>
				<verse number="17">Измери северну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком унаоколо.</verse>
				<verse number="18">Измери јужну страну, и беше пет стотина трсака, трском мерачком.</verse>
				<verse number="19">И окренувши се на западну страну, измери, и беше пет стотина трсака, трском мерачком.</verse>
				<verse number="20">Измери са четири стране, и беше зид унаоколо пет стотина трсака дуг и пет стотина широк да раздваја свето место од светског.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Потом ме одведе к вратима која гледају на исток.</verse>
				<verse number="2">И гле, слава Бога Израиљевог дохођаше од истока, и глас јој беше као глас велике воде, и земља се сјаше од славе Његове.</verse>
				<verse number="3">И утвара коју видех беше као утвара коју видех кад дођох да затрем град: беше утвара као она коју видех на реци Хевару; и падох на лице своје.</verse>
				<verse number="4">А слава Господња уђе у дом на врата која гледају на исток.</verse>
				<verse number="5">И подиже ме дух и одведе ме у унутрашњи трем; и гле, дом беше пун славе Господње.</verse>
				<verse number="6">И чух где ми проговори из дома, и Човек стајаше код мене.</verse>
				<verse number="7">И рече ми: Сине човечји, ово је место престола мог и место стопа ногу мојих, где ћу наставати усред синова Израиљевих до века; и дом Израиљев неће више скврнити свето име моје, ни они ни цареви њихови курварством својим и мртвим телесима царева својих на висинама својим.</verse>
				<verse number="8">Меташе праг свој до мог прага, и довратнике своје до мојих довратника и преграду између мене и себе, те скврнише свето име моје гадовима својим које чињаху; зато их сатрх у гневу свом.</verse>
				<verse number="9">Сада нека уклоне далеко од мене курварство своје и мртва телеса царева својих, и наставаћу усред њих до века.</verse>
				<verse number="10">Ти, сине човечји, покажи дому Израиљевом овај дом, нека се постиде безакоња свог, и нека измере све.</verse>
				<verse number="11">И кад се постиде свега што су чинили, покажи им облик од дома и ред и изласке и уласке, и све облике и сву уредбу и све облике и све законе, и опиши им га да пазе на сав облик његов и на све уредбе, и тако чине.</verse>
				<verse number="12">А ово је закон за дом: наврх горе колико заузима унаоколо да буде светиња над светињама. Ето, то је закон за дом.</verse>
				<verse number="13">А ово је мера за олтар на лакте, а у лакту је један обичан лакат и подланица: подножје му лакат високо и лакат широко, а оплата на њему по крају унаоколо с педи; таква је горња страна олтару.</verse>
				<verse number="14">А од подножја на земљи до нижег појаса два лакта, и у ширину један лакат; а од мањег појаса до већег појаса четири лакта, и у ширину лакат.</verse>
				<verse number="15">А сам олтар да буде четири лакта висок, од олтара горе да буду четири рога.</verse>
				<verse number="16">А олтар да буде дванаест лаката дуг и дванаест лаката широк, и четвртаст на четири стране.</verse>
				<verse number="17">И појас да је четрнаест лаката дуг и четрнаест лаката широк на четири стране, а оплата око њега од по лакта, и подножје му од лакта унаоколо, и басамаци му да буду окренути на исток.</verse>
				<verse number="18">И рече ми: Сине човечји, овако вели Господ Господ, ово су наредбе за олтар кад се начини да се на њему приносе жртве паљенице и да се кропи крвљу.</verse>
				<verse number="19">И свештеницима Левитима који су од семена Садоковог, који приступају к мени, говори Господ Господ, да ми служе, даћеш јунца за жртву за грех.</verse>
				<verse number="20">И узми крви његове, и помажи му четири рога и четири угла од појаса и оплату унаоколо, тако ћеш га очистити и учинити очишћење за њ.</verse>
				<verse number="21">Потом узми јунца за грех, и нека се спали на месту одређеном у дому изван светиње.</verse>
				<verse number="22">А други дан принеси јарца здравог за грех, и нека очисте њим олтар како су очистили јунцем.</verse>
				<verse number="23">А кад очистиш, принеси јунца здравог и овна од стада здравог.</verse>
				<verse number="24">И кад их принесеш пред Господом, нека свештеници баце на њих соли и принесу их на жртву паљеницу Господу.</verse>
				<verse number="25">Седам дана приноси јарца за грех сваки дан; и јунца и овна из стада здравог нека приносе.</verse>
				<verse number="26">Седам дана нека чине очишћење за олтар, и очисте га и посвете.</verse>
				<verse number="27">А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена.</verse>
				<verse number="2">И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.</verse>
				<verse number="3">За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.</verse>
				<verse number="4">И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.</verse>
				<verse number="5">И рече ми Господ: Сине човечји, пази срцем својим и види очима својим и слушај ушима својим шта ћу ти казати за све уредбе дома Господњег и за све законе Његове; пази срцем својим на све улазе у дом и на све излазе из светиње.</verse>
				<verse number="6">И реци одметничком дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Доста је гадова ваших, доме Израиљев,</verse>
				<verse number="7">Што уводисте туђинце необрезаног срца и необрезаног тела да буду у мојој светињи да скврне дом мој, и приносисте мој хлеб, претилину и крв, и тамо преступаше мој завет осим свих гадова ваших;</verse>
				<verse number="8">И не извршавасте шта треба за моју светињу, него постависте људе по својој вољи да извршују шта треба у мојој светињи.</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ Господ: Ни један туђин необрезаног срца и необрезаног тела да не долази у моју светињу, ни један од свих туђинаца који су међу синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="10">А Левити који одступаше од мене кад зађе Израиљ, који зађоше од мене за гадним боговима својим, носиће безакоње своје.</verse>
				<verse number="11">И биће слуге у мојој светињи у служби на вратима од дома служећи дому; они ће клати жртве паљенице и друге жртве народу, и стајаће пред њима служиће им.</verse>
				<verse number="12">Што им служише пред гадним боговима њиховим и бише дому Израиљевом спотицање на безакоње, зато подигох руку своју на њих, говори Господ Господ, да ће носити безакоње своје,</verse>
				<verse number="13">И неће приступати к мени да ми врше свештеничку службу, нити којој светињи мојој, ни светињи над светињама неће приступати, него ће носити срамоту своју и гадове своје, које чинише.</verse>
				<verse number="14">Него ћу их поставити за чуваре дому на сваку службу његову и на све што бива у њему.</verse>
				<verse number="15">А свештеници Левити синови Садокови, који извршаваху шта треба у мојој светињи, кад синови Израиљеви зађоше од мене, они ће приступати к мени да ми служе, и стајаће преда мном приносећи ми претилину и крв, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="16">Они нека улазе у моју светињу и они нека приступају к столу мом да ми служе и нека извршују шта сам заповедио да се извршује.</verse>
				<verse number="17">И кад улазе на врата унутрашњег трема, нека обуку ланене хаљине, и ништа да не буде на њима вунено кад служе на вратима унутрашњег трема и у њему.</verse>
				<verse number="18">На главама нека им буду капе ланене и гаће ланене по бедрима, и да се не пашу ничим ода шта би се знојили.</verse>
				<verse number="19">А кад излазе у трем спољашњи, у спољашњи трем к народу, нека свуку са себе хаљине у којима служе, и оставе их у клетима светим, па нека обуку друге хаљине, да не освећују народ хаљинама својим.</verse>
				<verse number="20">И главе своје да не брију, а ни косе да не остављају, него нека стрижу главе своје.</verse>
				<verse number="21">И вино да не пије ниједан свештеник кад хоће да уђе у унутрашњи трем.</verse>
				<verse number="22">И удовицом ни пуштеницом да се не жене, него девојком од семена дома Израиљевог или удовицом свештеничком нека се жене.</verse>
				<verse number="23">И народ мој нека уче шта је свето шта ли није свето, и нека их уче распознавати нечисто од чистог.</verse>
				<verse number="24">А у распри нека стану да суде, по мојим законима нека суде, и законе моје и уредбе моје нека држе о свим празницима мојим, и суботе моје нека светкују.</verse>
				<verse number="25">И к мртвацу да не иду да се не оскврне; само за оцем и за матером и за сином и за кћерју, за братом и за сестром неудатом могу се оскврнити.</verse>
				<verse number="26">А кад се очисти, нека му се броји седам дана.</verse>
				<verse number="27">И у који би дан ушао у светињу, у трем унутрашњи, да служи у светињи, нека принесе жртву за грех свој, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="28">А наследство што ће имати, ја сам њихово наследство; и ви им не дајте достојања у Израиљу, ја сам њихово достојање.</verse>
				<verse number="29">Дар и жртву за грех и жртву за кривицу они ће јести; и све заветовано у Израиљу њихово ће бити.</verse>
				<verse number="30">И првине од сваког првог рода и сви приноси подизани од свега између свих приноса ваших биће свештеницима; и првине од теста свог даваћете свештенику да би почивао благослов на домовима вашим.</verse>
				<verse number="31">Свештеници да не једу мрцино ни шта зверка раскине, било птица или шта од стоке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">А кад станете делити земљу у наследство, принесите принос Господу, свети део од земље, у дужину двадесет и пет хиљада лаката, и у ширину десет хиљада, то нека буде свето по свим међама својим унаоколо.</verse>
				<verse number="2">Од тога нека буде за светињу пет стотина лаката у дужину и пет стотина у ширину, четвртасто од свуда, и педесет лаката у наоколо за подграђа.</verse>
				<verse number="3">По тој мери измери у дужину двадесет и пет хиљада и у ширину десет хиљада, и ту нека буде светиња и светиња над светињама.</verse>
				<verse number="4">То нека буде свет део од земље свештеницима, који служе у светињи, који приступају да служе Господу, и нека им буде место за куће и свето место за светињу.</verse>
				<verse number="5">А двадесет и пет хиљада лаката у дужину и десет хиљада у ширину нека буде Левитима који служе у дому у државу с двадесет клети.</verse>
				<verse number="6">И граду подајте достојање пет хиљада лаката у ширину и двадесет и пет хиљада у дужину према светом делу; то нека је за сав дом Израиљев.</verse>
				<verse number="7">А кнезу нека буде с обе стране светог дела и достојања градског пред светим делом и пред градским достојањем, са западне стране на запад и с источне стране на исток, а дужина да буде према сваком од тих делова од западне међе до источне међе.</verse>
				<verse number="8">Та земља да му је достојање у Израиљу, да више не отимају кнезови моји од народа мог, него осталу земљу да дају дому Израиљевом по племенима њиховим.</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ Господ: Доста је, кнезови Израиљеви; прођите се насиља и отимања, и творите суд и правду, и скините тешке послове своје с мог народа, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="10">Мерила да су вам права, и ефа права, и ват прав.</verse>
				<verse number="11">Ефа и ват да су једне мере, да ват бере десетину хомора, и ефа десетину хомора; мера да им је према хомору.</verse>
				<verse number="12">И сикал да је двадесет гера, а мина да вам је двадесет сикала, двадесет и пет сикала, и петнаест сикала.</verse>
				<verse number="13">Ово је принос што ћете приносити: Шестина ефе од хомора пшенице, тако и од јечма дајте шестину ефе од хомора.</verse>
				<verse number="14">А за уље је уредба ова: ват је мера за уље; десетина вата од једног кора, који је хомор од десет вата, јер је десет вата хомор.</verse>
				<verse number="15">А од ситне стоке једно од две стотине с добрих пасишта синова Израиљевих за дар и за жртву паљеницу и за жртву захвалну, да се чини очишћење за њих, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="16">Сав народ земаљски да даје овај принос кнезу Израиљевом.</verse>
				<verse number="17">А кнез је дужан давати жртве паљенице с даром и наливом на празнике и на младине и у суботе, о свим светковинама дома Израиљевог; он нека приноси жртву за грех с даром и жртву паљеницу и захвалну да чини очишћење за дом Израиљев.</verse>
				<verse number="18">Овако вели Господ Господ: Првог дана првог месеца узми јунца здравог, и очисти светињу њим.</verse>
				<verse number="19">И нека свештеник узме крви од те жртве за грех, и помаже њом довратнике на дому и четири угла од појаса на олтару и довратнике од врата на унутрашњем трему.</verse>
				<verse number="20">Тако учини и седмог дана истог месеца за сваког који згреши из незнања и за простог; тако ћете очистити дом.</verse>
				<verse number="21">Првог месеца четрнаестог дана да вам је пасха, празник седам дана, хлебови пресни да се једу.</verse>
				<verse number="22">И тај дан нека принесе кнез за се и за сав народ земаљски јунца на жртву за грех.</verse>
				<verse number="23">А за седам дана празника нека приноси на жртву паљеницу Господу по седам јунаца и седам овнова здравих на дан, за оних седам дана, и на жртву за грех јарца на дан.</verse>
				<verse number="24">И за дар по ефу на јунца и ефу на овна нека приноси, и ин уља на сваку ефу.</verse>
				<verse number="25">Седмог месеца петнаестог дана на празник нека приноси исто тако за седам дана и жртву за грех и жртву паљеницу и дар и уље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Овако вели Господ Господ: Врата унутрашњег трема, која гледају на исток, нека су затворена у шест дана тежатних, а у суботу нека се отварају, и на дан младине нека се отварају.</verse>
				<verse number="2">И кнез нека дође кроз трем од врата спољашњих, и нека стане код довратника, а свештеници нека принесу његову жртву паљеницу и жртву захвалну, и он поклонивши се на прагу нека отиде, а врата да се не затварају до вечера.</verse>
				<verse number="3">И народ земаљски нека се поклања Господу на истим вратима у суботе и на младине.</verse>
				<verse number="4">А жртва паљеница, што ће приносити кнез Господу суботом, биће шест јагањаца здравих и ован здрав;</verse>
				<verse number="5">А дар ефа на овна, а на јагањце дар колико му рука може, и ин уља на ефу;</verse>
				<verse number="6">А о младини да буде јунац здрав, и шест јагањаца и ован, све здраво;</verse>
				<verse number="7">И дар да принесе ефу на јунца и ефу на овна, а на јагањце колико му може рука, и уља ин на ефу.</verse>
				<verse number="8">А кнез кад иде, нека иде кроз трем од врата, и истим путем нека одлази.</verse>
				<verse number="9">А кад народ земаљски доходи пред Господа о празницима, ко уђе на северна врата да се поклони, нека излази на јужна врата; а ко уђе на јужна врата, нека излази на северна врата; нека се не враћа на врата на која уђе, него нека излази на она која су на супрот.</verse>
				<verse number="10">А кнез с њима нека улази кад они улазе, и нека излази кад они излазе.</verse>
				<verse number="11">И о празницима и о светковинама дар нека је ефа на јунца, и ефа на овна, а на јагањце колико му рука даде, а уља ин на ефу.</verse>
				<verse number="12">А кад кнез приноси драговољну жртву, паљеницу или захвалну, од своје воље Господу, тада нека му се отворе врата која гледају на исток, и нека принесе жртву своју паљеницу и захвалну, како чини суботом; по том нека изиђе, и врата нека се затворе кад изиђе.</verse>
				<verse number="13">И приноси сваки дан Господу на жртву паљеницу јагње од године здраво; свако јутро приноси га.</verse>
				<verse number="14">И додај на њ дар свако јутро шестину ефе и уља трећину ина, да се покропи бело брашно; то је ваздашњи дар Господу уредбом вечном.</verse>
				<verse number="15">И тако нека приносе јагње и дар и уље свако јутро, жртву паљеницу свагдашњу.</verse>
				<verse number="16">Овако вели Господ Господ: Ако кнез да дар коме сину свом од свог наследства, нека буде синовима његовим, њихово је достојање.</verse>
				<verse number="17">Ако ли да дар од свог наследства коме слузи свом, нека му буде до године опросне, а онда нека се врати кнезу, јер је његово наследство, синовима његовим нека буде.</verse>
				<verse number="18">И кнез да не узима народу ништа од наследства терајући их с њиховог наследства; од свог достојања нека даје синовима својим наследство да се не разгони мој народ, нико са свог наследства.</verse>
				<verse number="19">По том ме одведе кроз улаз који је покрај врата у свете клети свештеничке које гледају на север, и гле, онде беше неко место у дну према западу.</verse>
				<verse number="20">И рече ми: Ово је место где ће свештеници варити принос за кривицу и за грех, где ће пећи дар да не износе у спољашњи трем и народ посвећују.</verse>
				<verse number="21">Тада ме изведе у спољашњи трем, и проведе ме у четири угла од трема, и гле, у сваком углу од трема беше трем.</verse>
				<verse number="22">У четири угла од трема беху тремови с димњацима, у дужину од четрдесет лаката а у ширину од тридесет лаката, сва четири на угловима беху једне мере.</verse>
				<verse number="23">У њима четирима беше зид унаоколо, а под тим зидом беху огњишта свуда унаоколо.</verse>
				<verse number="24">И рече ми: Ово су кухиње, где ће жртве народне кувати који служе дому.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Потом одведе ме опет к вратима од дома, и гле, вода излажаше испод прага од дома к истоку, јер лице дому беше према истоку; и вода течаше доле с десне стране дома, с јужне стране олтара.</verse>
				<verse number="2">Потом ме изведе вратима северним, и проведе ме около спољашњим путем к спољашњим вратима, путем који гледа на исток, и гле, вода течаше с десне стране.</verse>
				<verse number="3">И кад човек изиђе на исток с мером у руци, измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, и вода беше до глежања.</verse>
				<verse number="4">Потом опет измери хиљаду лаката, и преведе ме преко воде, а вода беше до колена; опет измери хиљаду лаката, и преведе ме, а вода беше до појаса.</verse>
				<verse number="5">И опет измери хиљаду лаката, и поста река, које не могох прећи, јер вода устаде да требаше пливати, поста река која се не може прегазити.</verse>
				<verse number="6">Тада ми рече: Виде ли, сине човечји? И одведе ме и поврати ме на брег реци.</verse>
				<verse number="7">А кад се вратих, гле, по брегу реци врло много дрва отуд и одовуд.</verse>
				<verse number="8">И рече ми: Ова вода тече у Галилеју прву, и спушта се у поље, и утече у море, и кад дође у море, његова ће вода постати здрава.</verse>
				<verse number="9">И све животиње што се мичу куда год дођу ове реке, биће живе и биће велико мноштво риба, јер кад дође ова вода онамо, друга ће постати здрава, и све ће бити живо где ова река дође.</verse>
				<verse number="10">И рибари ће стајати крај њега од Енгада до Ен-еглаима и разапињати мреже; и биће риба свакојаких врло много као у великом мору.</verse>
				<verse number="11">А баре његове и глибови неће бити здрави, него ће остати слани.</verse>
				<verse number="12">А крај реке по брегу отуд и одовуд рашће дрвета свакојака родна, којима лишће неће опадати нити ће рода на њима нестајати; сваког ће месеца рађати нов род, јер јој вода тече из светиње; зато ће род њихов бити за јело и лишће њихово за лек.</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ Господ: Ово су међе у којима ћете наследити земљу по дванаест племена Израиљевих: Јосифу два дела.</verse>
				<verse number="14">Наследићете је како један тако други, за коју подигох руку своју да ћу је дати оцима вашим; и припашће вам та земља у наследство.</verse>
				<verse number="15">Ово је дакле међа земље: на северној страни од великог мора на Етлон како се иде у Седад,</verse>
				<verse number="16">Емат, Вирота, Сиврајим, који је између међе дамаштанске и међе ематске, Асаратихон, који је на међи авранској.</verse>
				<verse number="17">Тако ће бити међе од мора Асаренан, међа дамаштанска и северна страна на север, и међа ематска; то је северна страна.</verse>
				<verse number="18">А источну страну измерите од Аврана и од Дамаска и од Галада и од земље Израиљеве на Јордану, од те међе до мора источног. И то је источна страна.</verse>
				<verse number="19">А јужна страна према југу од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора. И то је јужна страна према југу.</verse>
				<verse number="20">А западна ће страна бити велико море, од те међе до према уласку у Емат; то је западна страна.</verse>
				<verse number="21">И разделите ту земљу међу се по племенима Израиљевим.</verse>
				<verse number="22">А разделите је у наследство међу се и међу иностранце који се баве међу вама, који би изродили синове међу вама, и они нека су вам као домородац међу синовима Израиљевим, с вама нека добију наследство међу племенима Израиљевим.</verse>
				<verse number="23">И у коме се племену иностранац бави, у оном му подајте наследство, говори Господ Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">А ово су имена племенима. Од краја према северу, уз пут етлонски како се иде у Емат и Асаренан, на међу дамаштанску на север покрај Емата, од источне стране до западне, Даново, једно.</verse>
				<verse number="2">А уз међу Данову, од источне стране до западне, Асирово, једно.</verse>
				<verse number="3">А уз међу Асирову, од источне стране до западне, Нефталимово, једно.</verse>
				<verse number="4">А уз међу Нефталимову, од источне стране до западне, Манасијино, једно.</verse>
				<verse number="5">А уз међу Манасијину, од источне стране до западне, Јефремово, једно.</verse>
				<verse number="6">А уз међу Јефремову, од источне стране до западне, Рувимово, једно.</verse>
				<verse number="7">А уз међу Рувимову, од источне стране до западне, Јудино, једно.</verse>
				<verse number="8">А уз међу Јудину, од источне стране до западне, нека буде принос што ћете принети, двадесет и пет хиљада лаката у ширину, а у дужину као који други део, од источне стране до западне, и светиња да буде усред њега.</verse>
				<verse number="9">Принос који ћете принети Господу, нека буде од двадесет и пет хиљада лаката у дужину и од десет хиљада у ширину.</verse>
				<verse number="10">И тај ће свети принос бити свештеницима, са севера двадесет и пет хиљада лаката у дужину, а са запада десет хиљада у ширину, и с истока десет хиљада у ширину, а с југа двадесет и пет хиљада у дужину; и светиња Господња да буде усред њега.</verse>
				<verse number="11">То ће бити свештеницима посвећеним између синова Садокових који држаше шта сам наредио да се држи и не зађоше као други Левити, кад зађоше синови Израиљеви.</verse>
				<verse number="12">Њихов ће бити свети принос од земље, светиња над светињама, уз међе левитске.</verse>
				<verse number="13">А Левити да имају уз међе свештеничке двадесет и пет хиљада лаката у дужину, и десет хиљада у ширину; сва дужина да буде двадесет и пет хиљада, а ширина десет хиљада.</verse>
				<verse number="14">А од тога ништа да не продају ни промењују, ни да преносе првина земаљских, јер је светиња Господу.</verse>
				<verse number="15">А пет хиљада лаката што остаје у ширину према двадесет и пет хиљада биће место посвећено, за град, за насеље, и за подграђа, и град да буде усред њега.</verse>
				<verse number="16">А ово да му је мера: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и с јужне стране четири хиљада и пет стотина, и с источне стране четири хиљада и пет стотина, и са западне стране четири хиљада и пет стотина.</verse>
				<verse number="17">И подграђе ће бити двеста и педесет лаката са севера, и двеста и педесет с југа, и двеста и педесет с истока, и двеста и педесет са запада.</verse>
				<verse number="18">А шта остане у дужину према светом приносу, десет хиљада лаката на исток и десет хиљада на запад, према светом приносу, од тога доходак нека буде храна слугама градским.</verse>
				<verse number="19">А слуге које ће служити граду биће из свих племена Израиљевих.</verse>
				<verse number="20">Сав овај принос, двадесет и пет хиљада лаката уз двадесет и пет хиљада, четвртаст, принеће у принос свети за достојање граду.</verse>
				<verse number="21">А шта остане с обе стране светом приносу и достојању градском, према двадесет и пет хиљада лаката приноса до међе источне, и са запада према двадесет и пет хиљада лаката дуж западне међе према деловима, то да је кнежево; тако ће свети принос и светиња дома бити у среди.</verse>
				<verse number="22">А од достојања левитског и од достојања градског, усред оног што је кнежево, између међе Јудине и међе Венијаминове, да је кнежево.</verse>
				<verse number="23">А остала племена биће: од источне стране до западне стране Венијаминово, једно;</verse>
				<verse number="24">А уз међу Венијаминову, од источне стране до западне, Симеуново, једно;</verse>
				<verse number="25">А уз међу Симеунову, од источне стране до западне, Исахарово, једно;</verse>
				<verse number="26">А уз међу Исахарову, од источне стране до западне, Завулоново, једно;</verse>
				<verse number="27">А уз међу Завулонову, од источне стране до западне, Гадово, једно;</verse>
				<verse number="28">А уз међу Гадову с јужне стране, на југ, међа је од Тамара до воде Мериве у Кадису, дуж потока до великог мора.</verse>
				<verse number="29">То је земља коју ћете жребом разделити племенима Израиљевим у наследство, и то су им делови, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="30">А ово су крајеви граду: са северне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера;</verse>
				<verse number="31">А врата градска да се назову именима племена Израиљевих, троја врата са севера: једна врата Рувимова, једна врата Јудина, једна врата Левијева;</verse>
				<verse number="32">И с источне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Јосифова, једна врата Венијаминова, једна врата Данова;</verse>
				<verse number="33">И с јужне стране четири хиљада и пет стотина лаката да буде мера, и троја врата: једна врата Симеунова, једна врата Исахарова, једна врата Завулонова;</verse>
				<verse number="34">Са западне стране четири хиљада и пет стотина лаката, и троја врата: једна врата Гадова, једна врата Асирова, једна врата Нефталимова.</verse>
				<verse number="35">Унаоколо ће бити осамнаест хиљада лаката, а име ће граду од тог дана бити: Господ је ту.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="27">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Године треће царовања Јоакима, цара Јудиног дође Навуходоносор, цар вавилонски на Јерусалим, и опколи га.</verse>
				<verse number="2">И Господ му даде у руку Јоакима, цара Јудиног и део судова дома Божијег, и однесе их у земљу Сенар у дом бога свог, и метну судове у ризницу бога свог.</verse>
				<verse number="3">И рече цар Асфеназу старешини својих дворана да доведе између синова Израиљевих, и од царског семена и од кнезова,</verse>
				<verse number="4">Младиће на којима нема мане, и који су лепог лица и научени свакој мудрости и вешти знању и разумни и који могу стајати у царском двору, па да их учи књигу и језик халдејски.</verse>
				<verse number="5">И одреди им цар оброк на дан од јела царског и од вина које он пијаше, да се хране три године, а после да стоје пред царем.</verse>
				<verse number="6">А међу њима беху од синова Јудиних Данило, Ананија, Мисаило и Азарија.</verse>
				<verse number="7">А старешина над дворанима даде им имена, и Данилу наде име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго.</verse>
				<verse number="8">Али Данило науми да се не скврни оброком јела царевог и вином које он пијаше, и замоли се старешини над дворанима да се не скврни.</verse>
				<verse number="9">И даде Бог Данилу те нађе милост и љубав у старешине над дворанима.</verse>
				<verse number="10">И рече старешина над дворанима Данилу: Бојим се господара свог цара, који вам је одредио јело и пиће; јер кад цар види лица ваша лошија него у осталих младића, ваших врсника, зашто да ми учините да будем главом крив цару?</verse>
				<verse number="11">А Данило рече Амелсару, ког старешина над дворанима постави над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом:</verse>
				<verse number="12">Огледај слуге своје за десет дана, нека нам се даје вариво да једемо и вода да пијемо.</verse>
				<verse number="13">Па онда нека нам се виде лица пред тобом и лица младића који једу царско јело, па како видиш, онако чини са слугама својим.</verse>
				<verse number="14">И послуша их у том, и огледа их за десет дана.</verse>
				<verse number="15">А после десет дана лица им дођоше лепша и меснатија него у свих младића који јеђаху царско јело.</verse>
				<verse number="16">И Амелсар узимаше јело њихово и вино које њима требаше пити, и даваше им варива.</verse>
				<verse number="17">И даде Бог свој четворици младића знање и разум у свакој књизи и мудрости; а Данилу даде да разуме сваку утвару и сне.</verse>
				<verse number="18">И кад прође време по коме цар беше рекао да их изведу, изведе их старешина над дворанима пред Навуходоносора.</verse>
				<verse number="19">И говори цар с њима, и не нађе се међу свима њима ни један као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; и стајаху пред царем.</verse>
				<verse number="20">И у свему чему треба мудрост и разум, за шта их цар запита, нађе да су десет пута бољи од свих врача и звездара што их беше у свему царству његовом.</verse>
				<verse number="21">И оста Данило до прве године цара Кира.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.</verse>
				<verse number="2">И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.</verse>
				<verse number="3">И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.</verse>
				<verse number="4">А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.</verse>
				<verse number="5">А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.</verse>
				<verse number="6">Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.</verse>
				<verse number="7">Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.</verse>
				<verse number="8">Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.</verse>
				<verse number="9">Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.</verse>
				<verse number="10">Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.</verse>
				<verse number="11">И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.</verse>
				<verse number="12">Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.</verse>
				<verse number="13">И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.</verse>
				<verse number="14">Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;</verse>
				<verse number="15">Одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.</verse>
				<verse number="16">А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи.</verse>
				<verse number="17">Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,</verse>
				<verse number="18">Да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским.</verse>
				<verse number="19">И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског.</verse>
				<verse number="20">Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила;</verse>
				<verse number="21">И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.</verse>
				<verse number="22">Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.</verse>
				<verse number="23">Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву.</verse>
				<verse number="24">Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи.</verse>
				<verse number="25">Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи.</verse>
				<verse number="26">А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?</verse>
				<verse number="27">Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари.</verse>
				<verse number="28">Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је:</verse>
				<verse number="29">Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити.</verse>
				<verse number="30">А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог.</verse>
				<verse number="31">Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.</verse>
				<verse number="32">Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,</verse>
				<verse number="33">Ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.</verse>
				<verse number="34">Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их.</verse>
				<verse number="35">Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.</verse>
				<verse number="36">То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи.</verse>
				<verse number="37">Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу,</verse>
				<verse number="38">И где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна.</verse>
				<verse number="39">А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи.</verse>
				<verse number="40">А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.</verse>
				<verse number="41">А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским.</verse>
				<verse number="42">И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно.</verse>
				<verse number="43">А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом.</verse>
				<verse number="44">А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века.</verse>
				<verse number="45">Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно.</verse>
				<verse number="46">Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад.</verse>
				<verse number="47">Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.</verse>
				<verse number="48">Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским.</verse>
				<verse number="49">И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Цар Навуходоносор начини златан лик, коме висина беше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намести га у пољу Дури у земљи вавилонској.</verse>
				<verse number="2">И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор.</verse>
				<verse number="3">Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик шта га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.</verse>
				<verse number="4">А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори.</verse>
				<verse number="5">Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златном лику, који постави цар Навуходоносор.</verse>
				<verse number="6">А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену.</verse>
				<verse number="7">Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златном лику који постави цар Навуходоносор.</verse>
				<verse number="8">А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,</verse>
				<verse number="9">И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: Царе, да си жив до века!</verse>
				<verse number="10">Ти си, царе, заповедио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и певање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златном лику;</verse>
				<verse number="11">А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену.</verse>
				<verse number="12">А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твоје богове, и не клањају се златном лику, који си поставио.</verse>
				<verse number="13">Тада Навуходоносор у гневу и љутини заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара.</verse>
				<verse number="14">Навуходоносор проговори и рече им: Је ли истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих?</verse>
				<verse number="15">Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и певање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? Ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку?</verse>
				<verse number="16">Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: Није нам потребно да ти одговоримо на то.</verse>
				<verse number="17">Ево, Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку царе.</verse>
				<verse number="18">А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.</verse>
				<verse number="19">Тада се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповеди да се ужари пећ седам пута већма него шта беше обичај.</verse>
				<verse number="20">И заповеди најјачим људима што беху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену.</verse>
				<verse number="21">Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њиховом, и бацише их у пећ огњену ужарену.</verse>
				<verse number="22">Како заповест царева беше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.</verse>
				<verse number="23">А та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене.</verse>
				<verse number="24">Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: Не бацисмо ли три човека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: Да, царе.</verse>
				<verse number="25">Одговори и рече: Ено, видим четири човека одрешена где ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је Син Божји.</verse>
				<verse number="26">Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Вишњег, изиђите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изиђоше исред огња.</verse>
				<verse number="27">И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и већници цареви, и видеше те људе где им телу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти шта променише, нити задах од огња приону за њих.</verse>
				<verse number="28">Проговори Навуходоносор и рече: Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела свог и избави слуге своје, које се у Њ поуздаше и не послушаше заповести цареве и дадоше телеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим свог Бога.</verse>
				<verse number="29">Зато заповедам да се сваки ког му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седраховог, Мисаховог и Авденаговог, да се исече и кућа да му буде буњиште, јер нема другог бога који може тако избавити.</verse>
				<verse number="30">Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.</verse>
				<verse number="2">Свиде ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог Вишњи.</verse>
				<verse number="3">Знаци Његови како су велики! И чудеса Његова како су силна! Царство је Његово царство вечно, и власт Његова од колена до колена.</verse>
				<verse number="4">Ја Навуходоносор бејах миран у кући својој и цветах у двору свом.</verse>
				<verse number="5">Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.</verse>
				<verse number="6">И заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски да ми кажу шта значи сан.</verse>
				<verse number="7">Тада дођоше врачари, звездари, Халдеји и гатари, и приповедих им сан, али ми не могоше казати шта значи.</verse>
				<verse number="8">Најпосле дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мог, и у коме је дух светих богова, и приповедих му сан.</verse>
				<verse number="9">Валтасаре, поглаваре врачима, знам да је дух светих богова у теби и никаква тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и шта значи.</verse>
				<verse number="10">А утвара главе моје на постељи мојој беше: Видех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.</verse>
				<verse number="11">Дрво беше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.</verse>
				<verse number="12">Лишће му беше лепо и род обилат, и на њему беше хране свему, зверје пољско одмараше се у хладу његовом, и на гранама његовим становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тело.</verse>
				<verse number="13">Видех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, Стражар и Светац сиђе с неба.</verse>
				<verse number="14">Повика јако и рече овако: Посеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побегну звери испод њега и птице с грана његових.</verse>
				<verse number="15">Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, нека га кваси роса небеска и део да му је са зверјем од траве земаљске.</verse>
				<verse number="16">Срце човечје нека му се промени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.</verse>
				<verse number="17">То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да Вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижег између људи.</verse>
				<verse number="18">Тај сан сних ја, цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи шта значи, јер ниједан мудрац у царству мом не може да ми каже шта значи; а ти можеш, јер је у теби дух светих богова.</verse>
				<verse number="19">Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: Господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.</verse>
				<verse number="20">Дрво што си видео, велико и јако, коме висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,</verse>
				<verse number="21">Коме лишће беше лепо и род обилан, и на коме беше хране свему, под којим становаше зверје пољско и на гранама му сеђаху птице небеске,</verse>
				<verse number="22">То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="23">А што цар виде Стражара и Свеца где силажаше с неба и говораше: Посеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са зверјем пољским нека му је део докле седам времена прође преко њега,</verse>
				<verse number="24">Ово значи, царе, и ово је наредба Вишњег која ће се извршити на мом господару цару:</verse>
				<verse number="25">Бићеш прогнан између људи, и са зверима ћеш пољским живети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.</verse>
				<verse number="26">А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.</verse>
				<verse number="27">Зато, царе, да ти је угодан мој савет, опрости се греха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, е да би ти се продужио мир.</verse>
				<verse number="28">Све ово дође на цара Навуходоносора.</verse>
				<verse number="29">После дванаест месеци ходаше по царском двору у Вавилону.</verse>
				<verse number="30">И проговори цар и рече: Није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска, и слава величанству мом?</verse>
				<verse number="31">Те речи још беху у устима цару, а глас дође с неба: Теби се говори, царе Навуходоносоре: Царство се узе од тебе.</verse>
				<verse number="32">И бићеш прогнан између људи, и живећеш са зверјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.</verse>
				<verse number="33">У тај час испуни се та реч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.</verse>
				<verse number="34">Али после тог времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових Вишњег, и хвалих и славих Оног који живи довека, чија је власт власт вечна и чије је царство од колена до колена.</verse>
				<verse number="35">И сви становници земаљски ништа нису према Њему, и ради шта хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би Му руку зауставио и рекао Му: Шта радиш?</verse>
				<verse number="36">У то време ум мој врати ми се, и на слави царства мог врати ми се величанство моје и светлост моја; и дворани моји и кнезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.</verse>
				<verse number="37">Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небеског, чија су сва дела истина и чији су путеви праведни и који може оборити оне који ходе поносито.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Цар Валтасар учини велику гозбу хиљади кнезова својих, и пијаше вино пред хиљадом њих.</verse>
				<verse number="2">Напив се вина Валтасар заповеди да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор отац му из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му и жене његове и иноче његове.</verse>
				<verse number="3">И донесоше златне судове које беху однели из цркве дома Господњег у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове.</verse>
				<verse number="4">Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и бронзане и дрвене и камене.</verse>
				<verse number="5">У тај час изиђоше прсти руке човечије и писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора, и цар виде руку која писаше.</verse>
				<verse number="6">Тада се промени лице цару, и мисли га његове узнемирише и појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго.</verse>
				<verse number="7">Повика цар гласно, те доведоше звездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима вавилонским: Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.</verse>
				<verse number="8">Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару шта значи.</verse>
				<verse number="9">Тада се цар Валтасар врло узнемири, и лице му се сасвим измени; и кнезови се његови препадоше.</verse>
				<verse number="10">Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовим у кућу где беше гозба, и проговори царица и рече: Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје, и да ти се лице не мења.</verse>
				<verse number="11">Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова; и у време оца твог нађе се у њега видело и разум и мудрост, каква је у богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима;</verse>
				<verse number="12">Јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетки и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, коме цар наде име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати шта значи.</verse>
				<verse number="13">Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: Јеси ли ти Данило између робља Јудина, које доведе из јудејске цар отац мој?</verse>
				<verse number="14">Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.</verse>
				<verse number="15">А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи; али не могу да кажу шта то значи.</verse>
				<verse number="16">А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.</verse>
				<verse number="17">Тада одговори Данило и рече пред царем: Дарови твоји нека теби, и подај другом поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати шта значи.</verse>
				<verse number="18">Царе, Бог Вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору, оцу твом.</verse>
				<verse number="19">И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрхтаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишаваше кога хоћаше, и понижаваше кога хоћаше.</verse>
				<verse number="20">Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу.</verse>
				<verse number="21">И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.</verse>
				<verse number="22">А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово.</verse>
				<verse number="23">Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји.</verse>
				<verse number="24">Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано.</verse>
				<verse number="25">А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.</verse>
				<verse number="26">А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао.</verse>
				<verse number="27">ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак.</verse>
				<verse number="28">ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.</verse>
				<verse number="29">Тада заповеди Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.</verse>
				<verse number="30">Исту ноћ би убијен Валтасар, цар халдејски.</verse>
				<verse number="31">А Дарије Мидијанин преузе царство, и беше му око шездесет и две године.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством;</verse>
				<verse number="2">А над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.</verse>
				<verse number="3">А тај Данило надвишиваше старешине и управитеље, јер у њему беше велик дух и цар мишљаше да га постави над свим царством својим.</verse>
				<verse number="4">Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане.</verse>
				<verse number="5">Тада рекоше они људи: Нећемо наћи на тог Данила ништа, ако не нађемо шта на њ ради закона Бога његовог.</verse>
				<verse number="6">Тада дођоше старешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довека!</verse>
				<verse number="7">Све старешине у царству, поглавари и управитељи, већници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за шта коме год богу или човеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.</verse>
				<verse number="8">Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може променити, по закону мидском и персијском, који је непроменљив.</verse>
				<verse number="9">И цар Дарије написа књигу и забрану.</verse>
				<verse number="10">А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре.</verse>
				<verse number="11">Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила где се моли и припада Богу свом.</verse>
				<verse number="12">И отидоше те рекоше цару за царску забрану: Ниси ли написао заповест, да ко би се год замолио коме год богу или човеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: Тако је по закону мидском и персијском, који је непроменљив.</verse>
				<verse number="13">Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.</verse>
				<verse number="14">Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаног да га избави.</verse>
				<verse number="15">Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: Знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба коју постави цар, не мења.</verse>
				<verse number="16">Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, коме без престанка служиш, нека те избави.</verse>
				<verse number="17">И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промени за Данила.</verse>
				<verse number="18">Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе шта чим би се развеселио, и не може заспати.</verse>
				<verse number="19">Потом цар уста ујутро рано и отиде брже к јами лавовској.</verse>
				<verse number="20">И кад дође к јами, викну Данила жалосним гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога Живога, Бог твој, коме служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?</verse>
				<verse number="21">Тада Данило рече цару: Царе, да си жив довека!</verse>
				<verse number="22">Бог мој посла анђела свог и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред Њим, а ни теби царе, не учиних зла.</verse>
				<verse number="23">Тада се цар веома обрадова том, и заповеди да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу свом.</verse>
				<verse number="24">Потом заповеди цар, те доведоше људе који беху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, децу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.</verse>
				<verse number="25">Тада цар Дарије писа свим народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: Мир да вам се умножи.</verse>
				<verse number="26">Од мене је заповест да се у свој држави царства мог свак боји и страши Бога Даниловог, јер је Он Бог живи, који остаје довека, и царство се Његово неће расути, и власт ће Његова бити до краја;</verse>
				<verse number="27">Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од силе лавовске.</verse>
				<verse number="28">И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и виде утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповеди укратко.</verse>
				<verse number="2">Данило проговори и рече: Видех у утвари својој ноћу, а то четири ветра небеска ударише се на великом мору.</verse>
				<verse number="3">И четири велике звери изиђоше из мора, свака другачија.</verse>
				<verse number="4">Прва беше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човек, и срце људско даде јој се.</verse>
				<verse number="5">Потом, гле, друга звер беше као медвед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима међу зубима својим, и говораше јој се: Устани, једи много меса.</verse>
				<verse number="6">Потом видех, и гле, друга, као рис, имаше на леђима четири крила као птица, и четири главе имаше звер, и даде јој се власт.</verse>
				<verse number="7">Потом видех у утварама ноћним, и гле, четврта звер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, јеђаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свих звери пређашњих, и имаше десет рогова.</verse>
				<verse number="8">Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте међу онима, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човечије беху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.</verse>
				<verse number="9">Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео.</verse>
				<verse number="10">Река огњена излажаше и течаше испред Њега, хиљада хиљада служаше Му, и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред Њим; суд седе, и књиге се отворише.</verse>
				<verse number="11">Тада гледах ради гласа великих речи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звер и тело јој се рашчини и даде се да изгори огњем.</verse>
				<verse number="12">И осталим зверима узе се власт, јер дужина животу беше им одређена до времена и до рока.</verse>
				<verse number="13">Видех у утварама ноћним, и гле, као Син човечији иђаше са облацима небеским, и дође до старца и стаде пред Њим.</verse>
				<verse number="14">И даде Му се власт и слава и царство да Му служе сви народи и племена и језици; власт је Његова власт вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће расути.</verse>
				<verse number="15">Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.</verse>
				<verse number="16">Приступих к једном од оних који стајаху онде, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи:</verse>
				<verse number="17">Ове четири велике звери јесу четири цара, који ће настати на земљи.</verse>
				<verse number="18">Али ће свеци Вишњег преузети царство, и држаће царство на век и довека.</verse>
				<verse number="19">Тада зажелех знати истину о четвртој звери, која се разликоваше од свих и беше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте бронзане, и јеђаше и сатираше, а остатак ногама гажаше,</verse>
				<verse number="20">И о десет рогова шта јој беху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и беше по виђењу већи од других.</verse>
				<verse number="21">Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвлађиваше их,</verse>
				<verse number="22">Докле дође старац, и даде се суд свецима Вишњег, и приспе време да свеци преузму царство.</verse>
				<verse number="23">Овако рече: Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.</verse>
				<verse number="24">И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тог царства, а после њих настаће други, и он ће се разликовати од пређашњих, и покориће три цара.</verse>
				<verse number="25">И говориће речи на Вишњег, и потираће свеце Вишњег, и помишљаће да промени времена и законе; и даће му се у руке за време и за времена и за по времена.</verse>
				<verse number="26">Потом ће сести суд, и узеће му се власт, те ће се истребити и затрти сасвим.</verse>
				<verse number="27">А царство и власт и величанство царско под свим небом даће се народу светаца Вишњег; Његово ће царство бити вечно царство, и све ће власти Њему служити и слушати Га.</verse>
				<verse number="28">Овде је крај овој речи. А мене, Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промени; али реч сачувах у срцу свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Треће године царовања Валтасаровог показа се мени Данилу утвара после оне која ми се показала пре.</verse>
				<verse number="2">И видех у утвари; а бејах у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видех, и видех у утвари и бејах на води Улају.</verse>
				<verse number="3">И подигох очи своје и видех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови беху високи, али један виши од другог, и виши нарасте после.</verse>
				<verse number="4">Видех овна где боде на запад и на север и на југ, и ниједна звер не могаше му одолети, и не беше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.</verse>
				<verse number="5">А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље, а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.</verse>
				<verse number="6">И дође до овна који имаше два рога, ког видех где стоји крај воде, и потрча на њ гневно силом својом.</verse>
				<verse number="7">И видех га где дође до овна, и разгневивши се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не беше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не беше никога да избави овна од њега.</verse>
				<verse number="8">И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и место њега нарастоше знаменита четири рога према четири ветра небеска.</verse>
				<verse number="9">И из једног од њих изиђе један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку и према красној земљи.</verse>
				<verse number="10">И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звезда, и погази их.</verse>
				<verse number="11">И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе Му свагдашњу жртву, и свети стан Његов обори.</verse>
				<verse number="12">И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и шта чињаше напредоваше му.</verse>
				<verse number="13">Тада чух једног свеца где говораше; и један светац рече некоме који говораше: Докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?</verse>
				<verse number="14">И рече ми: До две хиљаде и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.</verse>
				<verse number="15">А кад видех ја Данило ову утвару, и заисках да разумем, гле, стаде преда ме као човек.</verse>
				<verse number="16">И чух глас човечији насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.</verse>
				<verse number="17">И дође где ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: Пази, сине човечији, јер је ова утвара за последње време.</verse>
				<verse number="18">А док ми он говораше, ја бејах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.</verse>
				<verse number="19">И рече: Ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гнева; јер ће у одређено време бити крај.</verse>
				<verse number="20">Ован што си га видео, који има два рога, то су цареви мидски и персијски.</verse>
				<verse number="21">А руњави је јарац цар грчки; и велики рог што му беше међу очима, то је први цар.</verse>
				<verse number="22">А шта се он сломи, и место њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тог народа, али не његовом силом.</verse>
				<verse number="23">А на крају царовања њиховог, кад безаконици наврше меру, настаће цар бестидан и лукав.</verse>
				<verse number="24">Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.</verse>
				<verse number="25">И лукавством његовим напредоваће превара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на Кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.</verse>
				<verse number="26">А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.</verse>
				<verse number="27">Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Прве године Дарија, сина Асвировог од племена мидског, који се зацари над царством халдејским,</verse>
				<verse number="2">Прве године његовог царовања ја Данило разумех из књига број година, које беше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама јерусалимским, седамдесет година.</verse>
				<verse number="3">И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи Га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом.</verse>
				<verse number="4">И помолих се Господу Богу свом и исповедајући се рекох: О Господе, Боже велики и страшни, који држиш завет и милост онима који Те љубе и држе заповести Твоје;</verse>
				<verse number="5">Згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и одступисмо од заповести Твојих и од закона Твојих.</verse>
				<verse number="6">И не слушасмо слуга Твојих пророка, који говораху у Твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и очевима нашим и свему народу земаљском.</verse>
				<verse number="7">У Тебе је, Господе, правда, а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свих Израиљаца, који су близу и који су далеко по свим земљама куда си их разагнао за грехе њихове, којима Ти грешише.</verse>
				<verse number="8">Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.</verse>
				<verse number="9">У Господа је Бога нашег милост и праштање, јер се одметнусмо од Њега,</verse>
				<verse number="10">И не слушасмо глас Господа Бога свог да ходимо по законима Његовим, које нам је дао преко слуга својих пророка.</verse>
				<verse number="11">И сав Израиљ преступи закон Твој, и одступи да не слуша глас Твој; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија, слуге Божијег, јер Му згрешисмо.</verse>
				<verse number="12">И Он потврди речи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свим небом како би у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="13">Како је писано у закону Мојсијевом, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу свом да бисмо се вратили од безакоња свог и пазили на истину Твоју.</verse>
				<verse number="14">И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свим делима својим која чини, јер не слушасмо глас Његов.</verse>
				<verse number="15">Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље мисирске руком крепком, и стекао си себи име, како је данас, згрешисмо, безбожни бисмо.</verse>
				<verse number="16">Господе, по свој правди Твојој нека се одврати гнев Твој и јарост Твоја од града Твог Јерусалима, свете горе Твоје; јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и Твој народ поста руг у свих који су око нас.</verse>
				<verse number="17">Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге свог и молбе његове, и обасјај лицем својим опустелу светињу своју, Господа ради.</verse>
				<verse number="18">Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име Твоје, јер не ради своје правде него ради милости Твоје падамо пред Тобом молећи се.</verse>
				<verse number="19">Господе услиши, Господе опрости, Господе пази и учини, не часи себе ради Боже мој, јер је Твоје име призвано на овај град и на Твој народ.</verse>
				<verse number="20">А док ја још говорах и мољах се и исповедах грех свој и грех народа свог Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога свог,</verse>
				<verse number="21">Док још говорах молећи се, онај човек Гаврило, ког видех пре у утвари, долете брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.</verse>
				<verse number="22">И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изиђох да те уразумим.</verse>
				<verse number="23">У почетку молитве твоје изиђе реч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај реч, и разуми утвару.</verse>
				<verse number="24">Седамдесет је недеља одређено твом народу и твом граду светом да се сврши преступ и да нестане греха и да се очисти безакоње и да се доведе вечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже Свети над светима.</verse>
				<verse number="25">Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време.</verse>
				<verse number="26">А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.</verse>
				<verse number="27">И утврдиће завет с многима за недељу дана, а у половину недеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређеног излиће се на пустош.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару.</verse>
				<verse number="2">У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана.</verse>
				<verse number="3">Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана.</verse>
				<verse number="4">А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела.</verse>
				<verse number="5">И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза;</verse>
				<verse number="6">А тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства.</verse>
				<verse number="7">И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се.</verse>
				<verse number="8">И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге.</verse>
				<verse number="9">И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу.</verse>
				<verse number="10">И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје.</verse>
				<verse number="11">И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући.</verse>
				<verse number="12">И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради.</verse>
				<verse number="13">Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских.</verse>
				<verse number="14">И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане.</verse>
				<verse number="15">И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.</verse>
				<verse number="16">И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.</verse>
				<verse number="17">А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.</verse>
				<verse number="18">Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме.</verse>
				<verse number="19">И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.</verse>
				<verse number="20">А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки.</verse>
				<verse number="21">Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И ја прве године Дарија Мидијанина стадох да Му помогнем, и да Га поткрепим.</verse>
				<verse number="2">А сада ћу ти казати истину. Ево, још ће три цара настати у Персији; и четврти ће бити богатији од свих, и кад се укрепи богатством својим, све ће подигнути на грчко царство.</verse>
				<verse number="3">Потом ће настати силан цар, и владаће великом државом и радиће шта хоће.</verse>
				<verse number="4">А како нестане, расуће се царство његово и разделиће се у четири ветра небеска, не међу натражје његово нити с влашћу с којом је он владао, јер ће се царство његово укинути и допасти другима, а не њима.</verse>
				<verse number="5">И цар јужни осилиће, и један од кнезова његових, и биће силнији од њега, и владаће, и држава ће његова бити велика.</verse>
				<verse number="6">И после неколико година они ће се опријатељити, и кћи јужног цара доћи ће к цару северном да учини погодбу; али она неће сачувати силе мишици, нити ће се он одржати мишицом својом, него ће бити предана и она и они који је доведу и син њен и онај који јој буде помагао у то време.</verse>
				<verse number="7">Потом ће од изданка из корена њеног настати један на место његово, који ће доћи с војском својом и ударити на градове цара северног, и биће их и освојиће их.</verse>
				<verse number="8">И богове ће њихове и кнезове њихове са закладама њиховим драгоценим златним и сребрним однети у ропство у Мисир, и остаће неколико година јачи од цара северног.</verse>
				<verse number="9">И тако ће цар јужни доћи у своје царство, и вратиће се у своју земљу.</verse>
				<verse number="10">Али ће синови његови заратити, и скупиће велику војску; и један ће доћи изненада, и поплавити и проћи; и вративши се ратоваће до града његовог.</verse>
				<verse number="11">Тада ће се разљутити цар јужни, и изаћи ће и ратоваће с њим, с царем северним, и подигнуће велику војску, те ће му бити дата у руке војска.</verse>
				<verse number="12">И кад разбије војску, понеће се срце његово, и побиће хиљаде, али се неће укрепити.</verse>
				<verse number="13">Јер ће цар северни опет дигнути војску већу од прве; и после неколико година доћи ће с великом војском и с великим благом.</verse>
				<verse number="14">И у то ће време многи устати на цара јужног; и зликовци од твог народа подигнуће се да се потврди утвара, и попадаће.</verse>
				<verse number="15">И доћи ће цар северни, и начиниће опкопе, и узеће тврде градове, и мишице јужног цара неће одолети ни изабрани народ његов, нити ће бити силе да се опре.</verse>
				<verse number="16">И онај дошав на њ чиниће шта хоће, и неће бити никога да му се опре; и зауставиће се у красној земљи, коју ће потрти својом руком.</verse>
				<verse number="17">Потом ће окренути да дође са силом свега царства свог, али ће се погодити с њим, и даће му кћер за жену да би га упропастио, али се она неће држати, нити ће бити с њим.</verse>
				<verse number="18">Потом ће се окренути на острва, и освојиће многа; али ће један војвода прекинути срамоту коју чини, и обориће на њ срамоту његову.</verse>
				<verse number="19">Потом ће се окренути ка градовима своје земље, и спотакнуће се и пашће, и неће се више наћи.</verse>
				<verse number="20">И на његово ће место настати који ће послати настојника у слави царској; али ће за мало дана погинути без гнева и без боја.</verse>
				<verse number="21">А на његово ће место доћи незнатан човек, коме није намењена част царска; али ће доћи мирно и освојиће царство ласкањем.</verse>
				<verse number="22">И мишице које плаве он ће поплавити и поломити, па и кнеза с којим је учинио веру.</verse>
				<verse number="23">Јер удруживши се с њим учиниће превару, и дошавши надвладаће с мало народа.</verse>
				<verse number="24">И доћи ће мирно у родна места у земљи, и учиниће шта ни очеви његови ни очеви отаца његових не учинише, разделиће им плен и грабеж и благо, и смишљаће мисли на градове, за неко време.</verse>
				<verse number="25">Потом ће подигнути силу своју и срце своје на цара јужног с великом војском; и цар ће јужни доћи у бој с великом и врло силном војском; али неће одолети, јер ће му се чинити невера.</verse>
				<verse number="26">И који једу хлеб његов сатрће га; војска ће његова поплавити, и многи ће пасти побијени.</verse>
				<verse number="27">И срце ће обојице царева радити о злу, и за једним ће столом лагати; али се неће извршити; јер ће крај још бити у одређено време.</verse>
				<verse number="28">И тако ће се вратити у своју земљу с великим благом; и срце ће се његово обратити на свети завет, и кад изврши, вратиће се у своју земљу.</verse>
				<verse number="29">У одређено ће време опет доћи на југ; али други пут неће бити као први пут.</verse>
				<verse number="30">Јер ће доћи на њ лађе китејске, и он ће се ојадити, те ће се вратити; и разљутиће се на свети завет, и извршиће; и вративши се сложиће се с онима који остављају свети завет.</verse>
				<verse number="31">И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.</verse>
				<verse number="32">И који су безбожни према завету, он ће их ласкањем отпадити; али народ који познаје Бога свог охрабриће се и извршиће.</verse>
				<verse number="33">И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежа много времена.</verse>
				<verse number="34">Али падајући добиће малу помоћ; и многи ће пристати с њима дволичећи.</verse>
				<verse number="35">И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до рока, јер ће још бити рок.</verse>
				<verse number="36">И тај ће цар чинити шта хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад сваког бога, и чудно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гнев, јер ће се извршити шта је одређено.</verse>
				<verse number="37">Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све.</verse>
				<verse number="38">И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама.</verse>
				<verse number="39">И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате.</verse>
				<verse number="40">А у последње време јужни ће се цар побити с њим; и цар ће северни ударити на њ као вихор с колима и коњицима и с многим лађама, и ушавши у земље поплавиће и проћи.</verse>
				<verse number="41">И доћи ће у красну земљу, и многи ће пропасти, а ови ће се избавити од његових руку: едомска, моавска и главни део синова Амонових.</verse>
				<verse number="42">И посегнуће руком својом на земље, и земља мисирска неће умакнути.</verse>
				<verse number="43">И освојиће благо у злату и у сребру и све закладе мисирске; и Ливијани и Етиопљани ићи ће за њим.</verse>
				<verse number="44">Али ће га гласови са истока и са севера смести, те ће изаћи са великим гневом да погуби и затре многе.</verse>
				<verse number="45">И разапеће шаторе двора свог међу морима на красној светој гори; и кад дође к свом крају, нико му неће помоћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А у то ће се време подигнути Михаило, велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, каквог није било откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи.</verse>
				<verse number="2">И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.</verse>
				<verse number="3">И разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звезде вазда и довека.</verse>
				<verse number="4">А ти Данило затвори ове речи и запечати ову књигу до последњег времена; многи ће претраживати, и знање ће се умножити.</verse>
				<verse number="5">Тада погледах ја, Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на брегу реке, а други с оне стране на брегу реке.</verse>
				<verse number="6">И један рече човеку обученом у платно, који стајаше над водом у реци: Кад ће бити крај тим чудесима?</verse>
				<verse number="7">И чух човека обученог у платно, који стајаше над водом у реци, и подиже десницу своју и левицу своју к небу, и закле се Оним који живи увек да ће се све ово испунити по времену, по временима и по по времена, и кад се сврши расап силе светог народа.</verse>
				<verse number="8">И ја чух али не разумех; и рекох: Господару мој, какав ће бити крај томе?</verse>
				<verse number="9">А Он рече: Иди Данило, јер су затворене и запечаћене ове речи до последњег времена.</verse>
				<verse number="10">Многи ће се очистити, убелити и окушати; а безбожници ће радити безбожно, нити ће који безбожник разумети, али ће разумни разумети.</verse>
				<verse number="11">А од времена кад се укине жртва ваздашња и постави гнусоба пустошна, биће хиљаду и двеста и деведесет дана.</verse>
				<verse number="12">Благо ономе који претрпи и дочека хиљаду и три стотине и тридесет и пет дана.</verse>
				<verse number="13">А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="28">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Осији сину Веиријевом за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије царева Јудиних и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог.</verse>
				<verse number="2">Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: Иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа.</verse>
				<verse number="3">И отиде, и узе Гомеру, кћер дивлаимску, која затрудне и роди му сина.</verse>
				<verse number="4">Тада му рече Господ: Надени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв језраелску на дому Јујевом и укинућу царство дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="5">И у то ћу време сломити лук Израиљев у долини језраелској.</verse>
				<verse number="6">И она опет затрудне и роди кћер; и Господ му рече: Надени јој име Лорухама: јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвим.</verse>
				<verse number="7">А на дом Јудин смиловаћу се, и избавићу их Господом Богом њиховим, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњима ни коњицима.</verse>
				<verse number="8">Потом одбивши од сисе Лорухаму опет затрудне и роди сина.</verse>
				<verse number="9">И рече Господ: Надени му име Лоамија; јер ви нисте мој народ, нити ћу ја бити ваш.</verse>
				<verse number="10">Али ће ипак број синова Израиљевих бити као песак морски, који се не може измерити ни избројати; и место да им се рече: Нисте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога Живога.</verse>
				<verse number="11">И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви у једно, и поставиће себи једног поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан језраелски.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.</verse>
				<verse number="2">Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих,</verse>
				<verse number="3">Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу.</verse>
				<verse number="4">И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад.</verse>
				<verse number="5">Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.</verse>
				<verse number="6">Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.</verse>
				<verse number="7">И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада.</verse>
				<verse number="8">Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала.</verse>
				<verse number="9">Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.</verse>
				<verse number="10">И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке.</verse>
				<verse number="11">И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене.</verse>
				<verse number="12">И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско.</verse>
				<verse number="13">И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.</verse>
				<verse number="14">Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо.</verse>
				<verse number="15">И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира.</verse>
				<verse number="16">И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.</verse>
				<verse number="17">Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена.</verse>
				<verse number="18">И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.</verse>
				<verse number="19">И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.</verse>
				<verse number="20">И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.</verse>
				<verse number="21">И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.</verse>
				<verse number="22">А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.</verse>
				<verse number="23">И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Потом рече ми Господ: Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске</verse>
				<verse number="2">И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма.</verse>
				<verse number="3">И рекох јој: Седи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другог; тако ћу и ја бити твој.</verse>
				<verse number="4">Јер ће дуго времена синови Израиљеви седети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова.</verse>
				<verse number="5">После ће се обратити и тражиће Господа Бога свог и Давида цара свог, и у страху ће приступити ка Господу и благости Његовој у последња времена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Чујте реч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;</verse>
				<verse number="2">Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.</verse>
				<verse number="3">Зато ће тужити земља, и шта год живи на њој пренемоћи ће, и звери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помрети.</verse>
				<verse number="4">Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они који се препиру са свештеником.</verse>
				<verse number="5">Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.</verse>
				<verse number="6">Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога свог, и ја ћу заборавити синове твоје.</verse>
				<verse number="7">Што се више множише, то ми више грешише; славу њихову претворићу у срамоту.</verse>
				<verse number="8">Од греха народа мог хране се, и лакоме се на безакоње њихово.</verse>
				<verse number="9">Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путеве његове и платићу му за дела његова.</verse>
				<verse number="10">И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.</verse>
				<verse number="11">Курварство и вино и маст одузима срце.</verse>
				<verse number="12">Народ мој пита дрво своје, и палица му његова одговара; јер дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога свог.</verse>
				<verse number="13">Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и брестовима, јер им је сен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу.</verse>
				<verse number="14">Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалим женама; и народ неразумни пропашће.</verse>
				<verse number="15">Ако се ти курваш, Израиљу, нека не греши Јуда; и не идите у Галгал нити идите у Вет-авен, и не куните се: Тако да је жив Господ.</verse>
				<verse number="16">Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространом месту.</verse>
				<verse number="17">Јефрем се удружио с лажним боговима; остави га.</verse>
				<verse number="18">Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: дајте. Браничи су његови срамота.</verse>
				<verse number="19">Ветар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.</verse>
				<verse number="2">Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.</verse>
				<verse number="3">Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.</verse>
				<verse number="4">Не управљају дела својих да се врате к Богу свом; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.</verse>
				<verse number="5">И поноситост Израиљева сведочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.</verse>
				<verse number="6">Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али Га неће наћи; уклонио се је од њих.</verse>
				<verse number="7">Изневерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождрети месец дана с достојањем њиховим.</verse>
				<verse number="8">Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у Вет-авену: за тобом, Венијамине!</verse>
				<verse number="9">Јефрем ће опустети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевим шта ће зацело бити.</verse>
				<verse number="10">Кнезови су Јудини као они који премештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.</verse>
				<verse number="11">Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповешћу.</verse>
				<verse number="12">Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудином.</verse>
				<verse number="13">И Јефрем виде болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к Асирцу, и Јуда посла к цару који би га бранио; али вас он не може исцелити нити ће вас опростити ране ваше.</verse>
				<verse number="14">Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудином; ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однећу и нико неће избавити.</verse>
				<verse number="15">Отићи ћу и вратићу се на своје место докле не признају своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи тражиће ме.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Ходите да се вратимо ка Господу; јер Он раздре, и исцелиће нас, рани, и завиће нас.</verse>
				<verse number="2">Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим.</verse>
				<verse number="3">Тада ћемо познати Господа и све ћемо Га више познавати; јер Му је излазак уређен као зора, и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.</verse>
				<verse number="4">Шта да ти учиним, Јефреме? Шта да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.</verse>
				<verse number="5">Зато их секох преко пророка и убијах речима уста својих, и светлост судова твојих изиђе.</verse>
				<verse number="6">Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница.</verse>
				<verse number="7">Али они преступише завет као Адам; ту ме изневерише.</verse>
				<verse number="8">Галад је град оних који чине безакоње, по њему су крвави трагови.</verse>
				<verse number="9">А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.</verse>
				<verse number="10">У дому Израиљевом видим страхоту; онде је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.</verse>
				<verse number="11">И теби је, Јуда, приправљена жетва, кад вратим робље народа свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.</verse>
				<verse number="2">И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.</verse>
				<verse number="3">Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.</verse>
				<verse number="4">Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.</verse>
				<verse number="5">На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.</verse>
				<verse number="6">Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.</verse>
				<verse number="7">Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.</verse>
				<verse number="8">Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.</verse>
				<verse number="9">Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.</verse>
				<verse number="10">И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.</verse>
				<verse number="11">И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.</verse>
				<verse number="12">Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.</verse>
				<verse number="13">Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.</verse>
				<verse number="14">Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.</verse>
				<verse number="15">Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.</verse>
				<verse number="16">Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог.</verse>
				<verse number="2">Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те.</verse>
				<verse number="3">Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.</verse>
				<verse number="4">Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе.</verse>
				<verse number="5">Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?</verse>
				<verse number="6">Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде.</verse>
				<verse number="7">Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци.</verse>
				<verse number="8">Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине.</verse>
				<verse number="9">Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.</verse>
				<verse number="10">А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима.</verse>
				<verse number="11">Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех.</verse>
				<verse number="12">Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.</verse>
				<verse number="13">За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир.</verse>
				<verse number="14">Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш одступивши од Бога свог, милујеш плату курварску по свим гумнима житним.</verse>
				<verse number="2">Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.</verse>
				<verse number="3">Они неће наставати у земљи Господњој; него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у асирској.</verse>
				<verse number="4">Неће приносити Господу вина, нити ће Му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хлеб оних који туже, ко га год једе оскврниће се, јер им је хлеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.</verse>
				<verse number="5">Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег?</verse>
				<verse number="6">Јер гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наследиће коприва, трње ће им бити у шаторима.</verse>
				<verse number="7">Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твог и велику мржњу.</verse>
				<verse number="8">Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свим путевима његовим, мржња је у дому Бога његовог.</verse>
				<verse number="9">Дубоко су се покварили као у време гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће грехе њихове.</verse>
				<verse number="10">Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његовом; они отидоше к Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им беше мило.</verse>
				<verse number="11">Јефремова ће слава одлетети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.</verse>
				<verse number="12">Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без деце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.</verse>
				<verse number="13">Јефрем, кад га гледах, беше као Тир, посађен на љупком месту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје.</verse>
				<verse number="14">Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле.</verse>
				<verse number="15">Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато онде мрзим на њих; за злоћу дела њихових изгнаћу их из дома свог; нећу их више љубити: сви су кнезови њихови одметници.</verse>
				<verse number="16">Ударен би Јефрем; корен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.</verse>
				<verse number="17">Одбациће их Бог мој, јер Га не слушају, и скитаће се по народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.</verse>
				<verse number="2">Срце им је раздељено, зато су криви; Он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.</verse>
				<verse number="3">Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа; и шта би нам учинио цар?</verse>
				<verse number="4">Говоре речи кунући се лажно кад уговарају веру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.</verse>
				<verse number="5">За јунице вет-авенске уплашиће се становници самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих.</verse>
				<verse number="6">И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намером својом.</verse>
				<verse number="7">Цара ће самаријског нестати као пене поврх воде.</verse>
				<verse number="8">И обориће се висине авенске, грех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховим, и говориће горама: Покријте нас, и хумовима: Падните на нас.</verse>
				<verse number="9">Од времена гавајског грешио си, Израиљу; онде осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.</verse>
				<verse number="10">По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.</verse>
				<verse number="11">Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.</verse>
				<verse number="12">Сејте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је време да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом.</verse>
				<verse number="13">Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака.</verse>
				<verse number="14">Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад беше рат, мајка би размрскана са синовима.</verse>
				<verse number="15">Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.</verse>
				<verse number="2">Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.</verse>
				<verse number="3">Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.</verse>
				<verse number="4">Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.</verse>
				<verse number="5">Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.</verse>
				<verse number="6">И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.</verse>
				<verse number="7">Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.</verse>
				<verse number="8">Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.</verse>
				<verse number="9">Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.</verse>
				<verse number="10">Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;</verse>
				<verse number="11">Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.</verse>
				<verse number="12">Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Јефрем се храни ветром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и хватају веру с Асирцем и носе уље у Мисир.</verse>
				<verse number="2">И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путевима његовим, платиће му по делима његовим.</verse>
				<verse number="3">У утроби ухвати за пету брата свог, и у сили својој бори се с Богом;</verse>
				<verse number="4">Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама.</verse>
				<verse number="5">Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.</verse>
				<verse number="6">Ти дакле обрати се к Богу свом, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога свог.</verse>
				<verse number="7">Трговац је Јефрем, у руци су му мерила лажна, мило му је да чини криво.</verse>
				<verse number="8">И говори Јефрем: Баш се обогатих, стекох благо, ни у коме труду мом неће ми наћи неправде која би била грех.</verse>
				<verse number="9">А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, још ћу ти дати да седиш у шаторима као о празницима.</verse>
				<verse number="10">И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.</verse>
				<verse number="11">Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.</verse>
				<verse number="12">И Јаков побеже у земљу сирску, и Израиљ служи за жену, и за жену чува овце.</verse>
				<verse number="13">И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.</verse>
				<verse number="14">Јефрем Га љуто разгневи; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.</verse>
				<verse number="2">И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.</verse>
				<verse number="3">Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.</verse>
				<verse number="4">А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.</verse>
				<verse number="5">Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.</verse>
				<verse number="6">Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.</verse>
				<verse number="7">Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.</verse>
				<verse number="8">Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.</verse>
				<verse number="9">Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.</verse>
				<verse number="10">Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?</verse>
				<verse number="11">Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.</verse>
				<verse number="12">Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.</verse>
				<verse number="13">Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.</verse>
				<verse number="14">Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.</verse>
				<verse number="15">Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.</verse>
				<verse number="16">Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу свом, јер си пао свог ради безакоња.</verse>
				<verse number="2">Узмите са собом речи, и обратите се ка Господу; реците Му: Опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих.</verse>
				<verse number="3">Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњима, нити ћемо више говорити делу руку својих: Боже наш; јер у Тебе налази милост сирота.</verse>
				<verse number="4">Исцелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гнев мој одвратити од њега.</verse>
				<verse number="5">Бићу као роса Израиљу, процветаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета ливанска.</verse>
				<verse number="6">Рашириће се гране његове, и лепота ће му бити као у маслине и мирис као ливански.</verse>
				<verse number="7">Они ће се вратити и седети под сеном његовим, рађаће као жито и цветаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино ливанско.</verse>
				<verse number="8">Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.</verse>
				<verse number="9">Ко је мудар, нека разуме ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путеви Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="29">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом.</verse>
				<verse number="2">Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца?</verse>
				<verse number="3">Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену.</verse>
				<verse number="4">Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв.</verse>
				<verse number="5">Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших.</verse>
				<verse number="6">Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.</verse>
				<verse number="7">Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле.</verse>
				<verse number="8">Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје.</verse>
				<verse number="9">Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње.</verse>
				<verse number="10">Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.</verse>
				<verse number="11">Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;</verse>
				<verse number="12">Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.</verse>
				<verse number="13">Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив.</verse>
				<verse number="14">Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу:</verse>
				<verse number="15">Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег.</verse>
				<verse number="16">Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег?</verse>
				<verse number="17">Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.</verse>
				<verse number="18">Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.</verse>
				<verse number="19">К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.</verse>
				<verse number="20">И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Трубите у трубу на Сиону, и вичите на светој гори мојој, нека дрхћу сви становници земаљски, јер иде дан Господњи, јер је близу.</verse>
				<verse number="2">Дан, кад је мрак и тама, дан, када је облак и магла; како се зора разастире поврх гора, тако иде народ велик и силан, каквог није било откад је века нити ће га после кад бити од колена до колена.</verse>
				<verse number="3">Пред њим прождире огањ, а за њим пали пламен; земља је пред њим као врт едемски, а за њим пустиња пуста, ништа неће утећи од њега.</verse>
				<verse number="4">На очима су као коњи и трчаће као коњици.</verse>
				<verse number="5">Скакаће поврх гора топоћући као кола, праскајући као пламен огњени који сажиже стрњику, као силан народ спреман за бој.</verse>
				<verse number="6">Пред њим ће се препадати народи, свако ће лице поцрнети.</verse>
				<verse number="7">Они ће трчати као јунаци, као војници скакаће на зид, и сваки ће ићи својим путем, нити ће одступати са своје стазе.</verse>
				<verse number="8">И један другог неће тискати, сваки ће ићи својим путем, и на мачеве навирући неће се ранити.</verse>
				<verse number="9">По граду ће ходити, по зидовима ће трчати, у куће ће се пети, улазиће кроз прозоре као лупеж.</verse>
				<verse number="10">Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и месец помркнути и звезде ће устегнути светлост своју.</verse>
				<verse number="11">А Господ ће пустити глас свој пред војском својом, јер ће логор Његов бити врло велик, јер ће бити силан онај који ће извршити вољу Његову; јер ће дан Господњи бити велик и врло страшан, и ко ће га поднети?</verse>
				<verse number="12">Зато још говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи.</verse>
				<verse number="13">И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла.</verse>
				<verse number="14">Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег.</verse>
				<verse number="15">Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину.</verse>
				<verse number="16">Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје.</verse>
				<verse number="17">Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог?</verse>
				<verse number="18">И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој.</verse>
				<verse number="19">И Господ ће одговорити и рећи ће свом народу: Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима.</verse>
				<verse number="20">Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари.</verse>
				<verse number="21">Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари.</verse>
				<verse number="22">Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју.</verse>
				<verse number="23">И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време.</verse>
				<verse number="24">И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем.</verse>
				<verse number="25">И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас.</verse>
				<verse number="26">И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.</verse>
				<verse number="27">И познаћете да сам ја усред Израиља, и да сам ја Господ Бог ваш, и да нема другог, и народ мој неће се посрамити довека.</verse>
				<verse number="28">И после ћу излити дух свој на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.</verse>
				<verse number="29">И на слуге ћу и на слушкиње у оне дане излити дух свој;</verse>
				<verse number="30">И учинићу чудеса на небу и на земљи, крв и огањ и пушење дима.</verse>
				<verse number="31">Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.</verse>
				<verse number="32">И сваки који призове име Господње спашће се; јер ће на гори Сиону и у Јерусалиму бити спасење, као што је рекао Господ, и у остатку који позове Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Јер, гле, у оне дане и у оно време, кад вратим робље Јудино и јерусалимско,</verse>
				<verse number="2">Сабраћу све народе, и свешћу их у долину Јосафатову, и онде ћу се судити с њима за свој народ и за наследство своје Израиља, ког расејаше међу народе и разделише земљу моју;</verse>
				<verse number="3">И за мој народ бацаше жреб, и даваше дете за курву, и продаваше девојку за вино, те пише.</verse>
				<verse number="4">И шта хоћете ви са мном, Тире и Сидоне, и сви крајеви палестински? Хоћете ли да ми платите? И хоћете ли да ми вратите? Одмах ћу вам без оклевања платити плату вашу на вашу главу.</verse>
				<verse number="5">Јер узесте сребро моје и злато моје, и најлепше закладе моје унесосте у своје цркве.</verse>
				<verse number="6">И синове Јудине и синове јерусалимске продадосте синовима грчким да бисте их отерали далеко од међе њихове.</verse>
				<verse number="7">Ево, ја ћу их дигнути с места куда их продадосте, и платићу вам плату вашу на вашу главу.</verse>
				<verse number="8">И продаћу ваше синове и ваше кћери у руке синовима Јудиним, и они ће их продати Савејцима у народ далеки, јер Господ рече.</verse>
				<verse number="9">Објавите ово по народима, огласите рат, подигните јунаке нека дођу и иду сви војници.</verse>
				<verse number="10">Раскујте раонике своје на мачеве, и српове своје на копља; ко је слаб, нека рече: Јунак сам.</verse>
				<verse number="11">Скупите се и ходите, сви народи унаоколо, и саберите се! Тамо сведи, Господе, јунаке своје.</verse>
				<verse number="12">Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо.</verse>
				<verse number="13">Замахните српом, јер је жетва узрела; ходите, сиђите, јер је тесак пун, каце се преливају; јер је злоћа њихова велика.</verse>
				<verse number="14">Гомиле, гомиле у долини судској; јер је дан Господњи близу у долини судској.</verse>
				<verse number="15">Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост.</verse>
				<verse number="16">И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште свом народу и крепост синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="17">И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој гори својој; и Јерусалим ће бити свет, и туђинци неће више ићи по њему.</verse>
				<verse number="18">И тада ће горе капати слатким вином, и хумови ће се топити од млека, и свим потоцима Јудиним тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњег и натопиће долину Ситим.</verse>
				<verse number="19">Мисир ће опустети, и едомска ће бити пуста пустиња за насиље учињено синовима Јудиним, јер пролише крв праву у земљи њиховој.</verse>
				<verse number="20">А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена.</verse>
				<verse number="21">И очистићу крв њихову, које не очистих; и Господ ће наставати у Сиону.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="30">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Амоса који беше између пастира из Текује, што виде за Израиља за времена Озије цара Јудиног и за времена Јеровоама сина Јоасовог цара Израиљевог, две године пре труса.</verse>
				<verse number="2">Рече дакле: Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и тужиће станови пастирски и посушиће се врх Кармилу.</verse>
				<verse number="3">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Дамаск, нећу му опростити, јер врхоше Галад гвозденом браном.</verse>
				<verse number="4">Него ћу пустити огањ у дом Азаилов, те ће прождрети дворове Вен-Ададове.</verse>
				<verse number="5">И поломићу преворнице Дамаску, и истребићу становнике из поља Авена, и оног који држи палицу из дома Еденовог, и отићи ће у ропство народ сирски у Кир, вели Господ.</verse>
				<verse number="6">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Газа, нећу јој опростити, јер их заробише сасвим и предадоше Едомцима.</verse>
				<verse number="7">Него ћу пустити огањ у зидове Гази, те ће јој прождрети дворове.</verse>
				<verse number="8">И истребићу становнике из Азота и оног који држи палицу из Аскалона, и окренућу руку своју на Акарон, и изгинуће остатак филистејски, вели Господ Господ.</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Тир, нећу му опростити, јер сасвим дадоше у ропство Едомцима и не сећаше се братске вере.</verse>
				<verse number="10">Него ћу пустити огањ у зидове Тиру, те ће прождрети дворове његове.</verse>
				<verse number="11">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Едом, нећу му опростити, јер гони брата свог мачем потрвши у себи све жаљење, и гнев његов раздире једнако, и срдњу своју држи увек.</verse>
				<verse number="12">Него ћу пустити огањ у Теман, и прождреће дворе у Восори.</verse>
				<verse number="13">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учинише синови Амонови, нећу им опростити, јер параше трудне жене у Галаду да рашире међу своју.</verse>
				<verse number="14">Него ћу запалити огањ у зидовима Рави, те ће јој прождрети дворове с виком у дан боја и с буром у дан вихора.</verse>
				<verse number="15">И цар ће њихов отићи у ропство, он и кнезови његови с њим, вели Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Моав, нећу му опростити, јер сажеже кости цара едомског у креч.</verse>
				<verse number="2">Него ћу пустити огањ на Моава, те ће прождрети дворове у Кариоту, и Моав ће погинути с вревом, с виком и с гласом трубним.</verse>
				<verse number="3">И истребићу судију из њега и све кнезове његове побићу с њим, вели Господ.</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Јуда, нећу му опростити, јер презреше закон Господњи и уредбе Његове не држаше, и преварише се лажима својим, за којима ходише оци њихови.</verse>
				<verse number="5">Него ћу пустити огањ у Јуду, те ће прождрети дворе јерусалимске.</verse>
				<verse number="6">Овако вели Господ: За три зла и за четири што учини Израиљ, нећу му опростити, јер продаваше праведника за новце и убогог за једне опанке.</verse>
				<verse number="7">Чезну за прахом земаљским на глави сиромасима, и превраћају пут смернима; и син и отац одлазе к једној девојци да скврне свето име моје.</verse>
				<verse number="8">И на хаљинама у залогу узетим леже код сваког олтара, и вино оглобљених пију у кући богова својих.</verse>
				<verse number="9">А ја истребих испред њих Амореје, који беху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо.</verse>
				<verse number="10">И ја вас изведох из земље мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наследили земљу аморејску.</verse>
				<verse number="11">И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? Синови Израиљеви, говори Господ.</verse>
				<verse number="12">А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: Не пророкујте.</verse>
				<verse number="13">Ево, ја ћу вас притиснути на месту вашем као што се притискају кола пуна снопља.</verse>
				<verse number="14">И неће бити бега брзоме, и јаки неће утврдити крепости своје, и храбри неће спасти душу своје.</verse>
				<verse number="15">И стрелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњаник спасти душе своје.</verse>
				<verse number="16">Него ће најхрабрији међу јунацима го побећи у онај дан, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.</verse>
				<verse number="3">Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?</verse>
				<verse number="4">Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта?</verse>
				<verse number="5">Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати?</verse>
				<verse number="6">Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини?</verse>
				<verse number="7">Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.</verse>
				<verse number="8">Кад лав рикне, ко се неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати?</verse>
				<verse number="9">Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској, и реците: Скупите се на горе самаријске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој.</verse>
				<verse number="10">Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим.</verse>
				<verse number="11">Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји.</verse>
				<verse number="12">Овако вели Господ: Као кад пастир истргне из уста лаву две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на углу од одра и накрај постеље.</verse>
				<verse number="13">Чујте и засведочите у дому Јаковљевом, говори Господ Господ Бог над војскама.</verse>
				<verse number="14">Кад походим Израиља за грехе његове, тада ћу походити и олтаре ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу.</verse>
				<verse number="15">И ударићу кућу зимну и летњу кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Чујте ову реч, краве васанске, које сте у гори самаријској, које криво чините убогима и сатирете сиромахе, које говорите господарима својим: Донесите да пијемо.</verse>
				<verse number="2">Закле се Господ Господ светошћу својом да ће вам ево доћи дани, те ће вас извлачити кукама, и остатак ваш удицама рибарским.</verse>
				<verse number="3">И кроз проломе ћете изаћи, свака на према се, и побацаћете шта буде у дворовима, говори Господ.</verse>
				<verse number="4">Идите у Ветиљ, и чините безакоње, у Галгалу множите безакоње своје, и приносите свако јутро жртве своје, треће године десетке своје;</verse>
				<verse number="5">И палите жртву захвалну од хлеба киселог, и огласите жртве драговољне и разгласите, јер вам је тако мило, синови Израиљеви, говори Господ Господ.</verse>
				<verse number="6">И зато вам ја дадох да су вам чисти зуби по свим градовима вашим и да нема хлеба нигде по свим местима вашим; али се не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="7">А ја вам устегох дажд, кад још три месеца беху до жетве, и пустих дажд на један град, а на други град не пустих дажда, један се крај накваси, а други крај, на који не дажде, посуши се.</verse>
				<verse number="8">Тако два и три града иђаху у један град да пију воде, и не могаху се напити; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="9">Бих вас сушом и медљиком; гусенице изједоше обиље у вртовима вашим и у виноградима вашим и на смоквама вашим и на маслинама вашим; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="10">Послах у вас помор као у Мисир, побих мачем младиће ваше и одведох коње ваше, и учиних те се подизаше смрад из логора вашег и у ноздрве ваше; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="11">Затирах вас као што Господ затре Содом и Гомор, и бејасте као главња истргнута из огња; ипак се не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="12">Зато ћу ти тако учинити, Израиљу; и што ћу ти тако учинити, приправи се, Израиљу, да сретнеш Бога свог.</verse>
				<verse number="13">Јер ето Оног који је сазидао горе и који је створио ветар и јавља човеку шта мисли, чини од зоре таму, и ходи по висинама земаљским; име Му је Господ Бог над војскама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чујте ову реч, нарицање које подижем за вама, доме Израиљев.</verse>
				<verse number="2">Паде, неће више устати девојка Израиљева; бачена је на земљу своју, нема никога да је подигне.</verse>
				<verse number="3">Јер овако вели Господ Господ: У граду из ког је излазила хиљада остаће стотина, а из ког је излазила стотина у њему ће остати десет дому Израиљевом.</verse>
				<verse number="4">Јер овако вели Господ дому Израиљевом: Тражите ме, и бићете живи.</verse>
				<verse number="5">А не тражите Ветиља, и не идите у Галгал, и не пролазите у Вирсавеју, јер ће Галгал отићи у ропство, а Ветиљ ће се обратити у ништа.</verse>
				<verse number="6">Тражите Господа и бићете живи, да не обузме дом Јосифов као огањ и спали и не буде никога да гаси Ветиљ.</verse>
				<verse number="7">Који обраћате суд у пелен, и правду на земљи обарате.</verse>
				<verse number="8">Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.</verse>
				<verse number="9">Који подиже погибао на јакога, те погибао дође на град.</verse>
				<verse number="10">Мрзе на оног који кара на вратима, и гаде се на оног који говори право.</verse>
				<verse number="11">Зато што газите сиромаха и узимате од њега жито у данак, саградисте куће од тесаног камена, али нећете седети у њима; насадисте лепе винограде, али нећете пити вино из њих.</verse>
				<verse number="12">Јер знам безакоња ваша, којих је много, и грехе ваше, који су велики, који мучите праведника, примате поклоне и изврћете правду убогима на вратима.</verse>
				<verse number="13">Зато ће праведни ћутати у ово време, јер је зло време.</verse>
				<verse number="14">Тражите добро а не зло, да бисте били живи; и тако ће Господ Бог над војскама бити с вама, како рекосте.</verse>
				<verse number="15">Мрзите на зло и љубите добро, и поставите на вратима суд, не би ли се Господ Бог над војскама смиловао на остатак Јосифов.</verse>
				<verse number="16">Зато овако вели Господ Бог над војскама, Господ: Биће тужњава по свим улицама, и по свим путевима говориће: Јаох! Јаох! И зваће ратаре на жалост и на тужњаву оне који умеју нарицати.</verse>
				<verse number="17">И по свим ће виноградима бити тужњава, јер ћу проћи посред тебе, говори Господ.</verse>
				<verse number="18">Тешко онима који желе дан Господњи! Шта ће вам дан Господњи? Тада је мрак а не видело.</verse>
				<verse number="19">Као да би ко бежао од лава па би га срео медвед; или као да би ко дошао у кућу и наслонио се руком на зид, па би га змија ујела.</verse>
				<verse number="20">Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?</verse>
				<verse number="21">Мрзим на ваше празнике, одбацио сам их, и нећу да миришем светковина ваших.</verse>
				<verse number="22">Ако ми принесете жртве паљенице и приносе своје, нећу их примити, и нећу погледати на захвалне жртве од угојене стоке ваше.</verse>
				<verse number="23">Уклони од мене буку песама својих, и свирања псалтира твојих, нећу да чујем.</verse>
				<verse number="24">Него суд нека тече као вода и правда као силан поток.</verse>
				<verse number="25">Јесте ли мени приносили жртве и даре у пустињи четрдесет година, доме Израиљев?</verse>
				<verse number="26">Него сте носили шатор Молоха свог, и Хијуна, ликове своје, звезду бога свог, које сами себи начинисте.</verse>
				<verse number="27">Зато ћу вас преселити иза Дамаска, говори Господ, коме је име Бог над војскама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.</verse>
				<verse number="2">Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?</verse>
				<verse number="3">Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;</verse>
				<verse number="4">Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;</verse>
				<verse number="5">Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;</verse>
				<verse number="6">Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.</verse>
				<verse number="7">Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.</verse>
				<verse number="8">Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.</verse>
				<verse number="9">И ако десет људи остане у једној кући, умреће.</verse>
				<verse number="10">И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.</verse>
				<verse number="11">Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.</verse>
				<verse number="12">Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.</verse>
				<verse number="13">Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?</verse>
				<verse number="14">Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Ово ми показа Господ Господ: Гле, саздаваше скакавце, кад почињаше ницати отава, и гле, беше отава по царевој косидби.</verse>
				<verse number="2">А кад поједоше траву земаљску, тада рекох: Господе, Господе, смилуј се; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.</verse>
				<verse number="3">Господ се раскаја зато: Неће бити, рече Господ.</verse>
				<verse number="4">Тада ми показа Господ Господ, и гле, Господ Господ повика да ће судити огњем; и огањ прождре велику бездану и прождре део земље.</verse>
				<verse number="5">А ја рекох: Господе, Господе, престани; како ће се подигнути Јаков? Јер је мали.</verse>
				<verse number="6">Господ се раскаја зато: Ни то неће бити, рече Господ Господ.</verse>
				<verse number="7">Тада ми показа, и гле, Господ стајаше на зиду сазиданом по мерилима, и у руци Му беху мерила.</verse>
				<verse number="8">И рече ми Господ: Шта видиш, Амосе? И рекох: Мерила. А Господ ми рече: Ево, ја ћу метнути мерила посред народа свог Израиља, нећу га више пролазити.</verse>
				<verse number="9">Јер ће се разорити висине Исакове, и светиње ће Израиљеве опустети, и устаћу на дом Јеровоамов с мачем.</verse>
				<verse number="10">Тада Амасија свештеник ветиљски посла к Јеровоаму цару Израиљевом и поручи му: Амос диже буну на те усред дома Израиљевог, земља не може поднети све речи његове.</verse>
				<verse number="11">Јер овако говори Амос: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљ ће се одвести из земље своје у ропство.</verse>
				<verse number="12">Потом рече Амасија Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и онде једи хлеб и онде пророкуј;</verse>
				<verse number="13">А у Ветиљу више не пророкуј, јер је светиња царева и дом је царски.</verse>
				<verse number="14">А Амос одговори и рече Амасији: Не бејах пророк ни пророчки син, него бех говедар и брах дудове;</verse>
				<verse number="15">А Господ ме узе од стада и рече ми Господ: Иди, пророкуј народу мом Израиљу.</verse>
				<verse number="16">Сада дакле чуј реч Господњу. Ти кажеш: Не пророкуј у Израиљу, и не кропи по дому Исаковом.</verse>
				<verse number="17">Зато овако вели Господ: Жена ће ти се курвати у граду, и синови ће твоји и кћери твоје пасти од мача, и земља ће се твоја разделити ужем, и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести из своје земље у ропство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ово ми показа Господ: Гле, котарица летњег воћа.</verse>
				<verse number="2">И рече: Шта видиш, Амосе? А ја рекох: Котарицу летњег воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу мом Израиљу, нећу га више пролазити.</verse>
				<verse number="3">И песме ће црквене бити ридање у онај дан, говори Господ; биће мноштво мртвих телеса, која ће се свуда побацати ћутећи.</verse>
				<verse number="4">Чујте ово, који прождирете убоге и сатирете сиромахе у земљи,</verse>
				<verse number="5">Говорећи: Кад ће проћи младина да продајемо жито? И субота да отворимо пшеницу? Умањујући ефу и повећавајући сикал и варајући лажним мерилима;</verse>
				<verse number="6">Да купујемо сиромахе за новце и убогог за једне опанке, и да продајемо очинке од пшенице.</verse>
				<verse number="7">Закле се Господ славом Јаковљевом: Нећу никада заборавити ниједно дело њихово.</verse>
				<verse number="8">Неће ли се земља потрести од тога, и протужити сваки који живи на њој? И неће ли се сва разлити као река? И неће ли се однети и потопити као од реке мисирске?</verse>
				<verse number="9">И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана.</verse>
				<verse number="10">И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.</verse>
				<verse number="11">Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих.</verse>
				<verse number="12">И потуцаће се од мора до мора, и од севера до истока трчаће тражећи реч Господњу, и неће је наћи.</verse>
				<verse number="13">У то ће време обамирати лепе девојке и младићи од жеђи,</verse>
				<verse number="14">Који се куну кривицом самаријском и говоре: Тако да је жив Бог твој, Дане, и тако да је жив пут у Вирсавеју. И пашће, и неће више устати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Видех Господа, а Он стајаше на олтару, и рече: Удари у горњи праг од врата да се затресу довратници, и расцепи их све од врха њихова; а шта остане иза њих побићу мачем; неће утећи између њих ниједан, нити ће се који спасти.</verse>
				<verse number="2">Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути;</verse>
				<verse number="3">И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, онде ћу заповедати змији да их уједе;</verse>
				<verse number="4">Да оду у ропство пред непријатељима својим, и онде ћу заповедати мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро.</verse>
				<verse number="5">Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разлива се сва као река и потапа се као од реке мисирске.</verse>
				<verse number="6">Он је саградио себи клети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и излива их по земљи; име Му је Господ.</verse>
				<verse number="7">Нисте ли ми, синови Израиљеви, као синови етиопски? Говори Господ; не изведох ли Израиља из земље мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира?</verse>
				<verse number="8">Гле, очи су Господње управљене на ово грешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвим затрти дом Јаковљев, говори Господ.</verse>
				<verse number="9">Јер, ево, ја ћу заповедити и разметаћу међу свим народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу.</verse>
				<verse number="10">Од мача ће погинути сви грешници између мог народа, који говоре: Неће доћи, нити ће нас задесити зло.</verse>
				<verse number="11">У то ћу време подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му шта је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био пре,</verse>
				<verse number="12">Да би наследили остатак едомски и све народе на које се призива име моје, говори Господ, који чини ово.</verse>
				<verse number="13">Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сејача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати.</verse>
				<verse number="14">И повратићу робље народа свог Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих.</verse>
				<verse number="15">И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="31">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за едомску: Чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: Устајте, да устанемо на њу у бој.</verse>
				<verse number="2">Гле, учинићу те малим међу народима, бићеш врло презрен.</verse>
				<verse number="3">Понос срца твог превари те, тебе, који живиш у раселинама каменим, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: Ко ће ме оборити на земљу?</verse>
				<verse number="4">Да подигнеш високо као орао и међу звезде да метнеш гнездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ.</verse>
				<verse number="5">Како си оплењен?! Да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? Да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака?</verse>
				<verse number="6">Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!</verse>
				<verse number="7">До границе те одведоше сви који беху с тобом у вери, преварише те и надвладаше те који беху у миру с тобом; који једу хлеб твој подметнуше ти замку, да се не опази.</verse>
				<verse number="8">У онај дан, говори Господ, нећу ли погубити мудре у земљи Едомској и разумне у гори Исавовој?</verse>
				<verse number="9">И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истребе покољем сви из горе Исавове.</verse>
				<verse number="10">За насиље учињено брату твом Јакову покриће те стид и истребићеш се засвагда.</verse>
				<verse number="11">Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху жреб за Јерусалим, беше и ти као који од њих.</verse>
				<verse number="12">Али ти не требаше гледати дана брата свог, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудиним у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове.</verse>
				<verse number="13">Не требаше ти ући на врата народа мог у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове, ни да се дохваташ добра њихова у дан погибли њихове.</verse>
				<verse number="14">Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бежан њихову, нити да издајеш оних који осташе у дан невоље.</verse>
				<verse number="15">Јер је дан Господњи близу свим народима: како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју.</verse>
				<verse number="16">Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждреће, и биће као да их није било.</verse>
				<verse number="17">А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наследити наследство своје.</verse>
				<verse number="18">И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгореће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавовом, јер Господ рече.</verse>
				<verse number="19">И наследиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наследиће поље Јефремово и поље самаријско и Венијаминово и Галад;</verse>
				<verse number="20">И заробљена војска синова Израиљевих наследиће шта је било хананејско до Сарепте; а робље јерусалимско, што је у Сефараду, наследиће јужне градове.</verse>
				<verse number="21">И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="32">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:</verse>
				<verse number="2">Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.</verse>
				<verse number="3">А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.</verse>
				<verse number="4">Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.</verse>
				<verse number="5">И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.</verse>
				<verse number="6">А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.</verse>
				<verse number="7">Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.</verse>
				<verse number="8">Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?</verse>
				<verse number="9">А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.</verse>
				<verse number="10">Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.</verse>
				<verse number="11">И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.</verse>
				<verse number="12">А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.</verse>
				<verse number="13">А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.</verse>
				<verse number="14">Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.</verse>
				<verse number="15">Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.</verse>
				<verse number="16">Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.</verse>
				<verse number="17">Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,</verse>
				<verse number="2">И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој.</verse>
				<verse number="3">Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.</verse>
				<verse number="4">И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.</verse>
				<verse number="5">Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.</verse>
				<verse number="6">Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.</verse>
				<verse number="7">Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.</verse>
				<verse number="8">Који држе лажне таштине, остављају своју милост.</verse>
				<verse number="9">А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.</verse>
				<verse number="10">И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И дође реч Господња Јони други пут говорећи:</verse>
				<verse number="2">Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем.</verse>
				<verse number="3">И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода.</verse>
				<verse number="4">И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти.</verse>
				<verse number="5">И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег.</verse>
				<verse number="6">Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео.</verse>
				<verse number="7">И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде.</verse>
				<verse number="8">Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку.</verse>
				<verse number="9">Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо.</verse>
				<verse number="10">И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А Јони би врло недраго, и расрди се.</verse>
				<verse number="2">И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла.</verse>
				<verse number="3">Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети.</verse>
				<verse number="4">А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?</verse>
				<verse number="5">И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града.</verse>
				<verse number="6">А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.</verse>
				<verse number="7">Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.</verse>
				<verse number="8">И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети.</verse>
				<verse number="9">А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.</verse>
				<verse number="10">А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.</verse>
				<verse number="11">А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="33">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје.</verse>
				<verse number="3">Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.</verse>
				<verse number="4">И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.</verse>
				<verse number="5">Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?</verse>
				<verse number="6">Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље.</verse>
				<verse number="7">И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.</verse>
				<verse number="8">Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове.</verse>
				<verse number="9">Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима.</verse>
				<verse number="10">Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.</verse>
				<verse number="11">Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка.</verse>
				<verse number="12">Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских.</verse>
				<verse number="13">Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.</verse>
				<verse number="14">Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве.</verse>
				<verse number="15">Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.</verse>
				<verse number="16">Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.</verse>
				<verse number="2">Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човеку и кући његовој, човеку и наследству његовом.</verse>
				<verse number="3">Зато овако вели Господ: Ево, ја мислим зло том роду, из ког нећете извући вратове своје, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло време.</verse>
				<verse number="4">У оно време говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: Пропадосмо; промени део народа мог. Како ми узе! Узевши њиве наше раздели.</verse>
				<verse number="5">Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за жреб у збору Господњем.</verse>
				<verse number="6">Немојте пророковати, нека они пророкују; ако им не пророкују, неће одступити срамота.</verse>
				<verse number="7">О ти, који се зовеш дом Јаковљев, је ли се умалио Дух Господњи? Јесу ли то дела Његова? Еда ли моје речи нису добре ономе који ходи право?</verse>
				<verse number="8">А народ се мој пре подиже као непријатељ; преко хаљине скидате плашт с оних који пролазе не бојећи се, који се враћају из боја.</verse>
				<verse number="9">Жене народа мог изгоните из милих кућа њихових, од деце њихове отимате славу моју навек.</verse>
				<verse number="10">Устаните и идите, јер ово није почивалиште; што се оскврни, погубиће вас погибљу великом.</verse>
				<verse number="11">Ако ко ходи за ветром и казује лажи говорећи: Пророковаћу ти за вино и за силовито пиће, тај ће бити пророк овом народу.</verse>
				<verse number="12">Доиста ћу те сабрати свог, Јакове, доиста ћу скупити остатак Израиљев; поставићу их заједно као овце восорске, као стадо усред тора њиховог, биће врева од људства.</verse>
				<verse number="13">Пред њима ће ићи који разбија; они ће разбити и проћи кроз врата, и изаћи ће; и цар ће њихов ићи пред њима, и Господ ће бити пред њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Зато рекох: Чујте, поглавице Јаковљеве и кнезови дома Израиљевог, не треба ли вам знати шта је право?</verse>
				<verse number="2">Који мрзите на добро, а љубите зло, садирете кожу с њих и месо с кости њихових;</verse>
				<verse number="3">И једете месо народа мог и садирете кожу с њих и кости им пребијате, и сасецате као у лонац и као месо у котао.</verse>
				<verse number="4">Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице своје од њих у оно време, како они зло радише.</verse>
				<verse number="5">Овако вели Господ за пророке који заводе мој народ, који гризу зубима својим и вичу: Мир; и ако им ко не да ништа у уста, дижу рат на њ.</verse>
				<verse number="6">Зато ће вам утвара бити ноћ и прорицање ваше тама; и сунце ће заћи тим пророцима и дан ће им се смрачити.</verse>
				<verse number="7">Тада ће се постидети видеоци, и врачари ће се посрамити, и сви ће застрти усне своје, јер неће бити одговора Божјег.</verse>
				<verse number="8">Али ја сам пун силе од Духа Господњег, и суда и храбрости да кажем Јакову злочинство његово и Израиљу грех његов.</verse>
				<verse number="9">Чујте ово, поглавице дома Јаковљевог и кнезови дома Израиљевог, који се гадите на правду, и све што је право изврћете;</verse>
				<verse number="10">Који градите Сион крвљу и Јерусалим безакоњем.</verse>
				<verse number="11">Поглавари његови суде по миту, и свештеници његови уче за плату, и пророци његови гатају за новце, а на Господа се ослањају говорећи: Није ли Господ усред нас? Неће доћи зло на нас.</verse>
				<verse number="12">Зато ће се с вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила, и гора од дома висока шума.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Али ће у последња времена бити утврђена гора дома Господњег наврх гора и узвишена изнад хумова, и народи ће се стицати к њој.</verse>
				<verse number="2">И ићи ће многи народи говорећи: Ходите, да идемо на гору Господњу и у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима и ходићемо Његовим стазама; јер ће из Сиона изаћи закон и реч Господња из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">И судиће међу многим народима, и покараће јаке народе надалеко, и они ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове; неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити рату.</verse>
				<verse number="4">Него ће седети сваки под својом виновом лозом и под смоквом, и неће бити никога да их плаши; јер уста Господа над војскама рекоше.</verse>
				<verse number="5">Јер ће сви народи ходити сваки у име бога свог; а ми ћемо ходити у име Господа Бога свог увек и довека.</verse>
				<verse number="6">У то време, говори Господ, сабраћу хроме, и скупићу одагнане и којима зло учиних.</verse>
				<verse number="7">И учинићу од хромих остатак и од одагнаних силан народ; и Господ ће царовати над њима на гори Сиону одсада и довека.</verse>
				<verse number="8">И ти, куло стаду, стено кћери сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт, царство кћери јерусалимске.</verse>
				<verse number="9">Зашто вичеш тако јако? Нема ли цара у теби? Еда ли изгибоше твоји саветници, те те обузеше болови као породиљу?</verse>
				<verse number="10">Мучи се и вичи, кћери сионска, као породиља, јер ћеш изаћи из града и становаћеш у пољу, и отићи ћеш у Вавилон; онде ћеш се ослободити, онде ће те искупити Господ из руку непријатеља твојих.</verse>
				<verse number="11">А сада се сабраше на те многи народи говорећи: Да се оскврни, и да се очи наше нагледају Сиона.</verse>
				<verse number="12">Али не знају мисли Господње, нити разумеју намере Његове, јер их је скупио као снопље на гумно.</verse>
				<verse number="13">Устани и врши, кћери сионска, јер ћу ти начинити рог гвозден, и копита ћу ти начинити бронзана, те ћеш сатрти многе народе, и посветићу Господу благо њихово и имање њихово Господу све земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сабери се сада у чете, четнице, опседни нас, нека бију прутом по образу судију Израиљевог.</verse>
				<verse number="2">А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена.</verse>
				<verse number="3">Зато ће их оставити докле не роди она која ће родити; тада ће се остатак браће Његове вратити са синовима Израиљевим.</verse>
				<verse number="4">И стајаће и пашће их силом Господњом, величанством имена Господа Бога свог; и они ће наставати, јер ће Он тада бити велик до крајева земље.</verse>
				<verse number="5">И Он ће бити мир; кад дође Асирац у нашу земљу, и кад ступи у дворе наше, тада ћемо подигнути на њ седам пастира и осам кнезова из народа.</verse>
				<verse number="6">И они ће опасти земљу асирску мачем и земљу Невродову на вратима његовим; и Он ће нас избавити од Асирца кад дође у нашу земљу и кад ступи на међу нашу.</verse>
				<verse number="7">И остатак ће Јаковљев бити усред многих народа као роса од Господа и као ситан дажд по трави, која не чека човека нити се узда у синове човечје.</verse>
				<verse number="8">И остатак ће Јаковљев бити међу народима, усред многих народа, као лав међу зверима шумским, као лавић међу стадима оваца, који кад иде тлачи и растрже, и нема никога да избави.</verse>
				<verse number="9">Рука ће ти се узвисити над противницима твојим и сви ће се непријатељи твоји истребити.</verse>
				<verse number="10">И у оно ћу време, говори Господ, истребити коње исред тебе и потрћу кола твоја.</verse>
				<verse number="11">И затрћу градове у твојој земљи, и развалићу сва тврда места твоја;</verse>
				<verse number="12">И истребићу врачање из руку твојих, и нећеш имати гатаре;</verse>
				<verse number="13">И истребићу ликове твоје резане и ступове твоје исред тебе, и нећеш се више клањати делу руку својих;</verse>
				<verse number="14">И искоренићу гајеве твоје исред тебе, и раскопаћу градове твоје,</verse>
				<verse number="15">И извршићу освету с гневом и љутином на народима који не слушаше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Слушајте шта говори Господ: Устани, суди се с горама, и нека чују хумови глас твој.</verse>
				<verse number="2">Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди.</verse>
				<verse number="3">Народе мој, шта сам ти учинио? И чим сам ти досадио? Одговори ми.</verse>
				<verse number="4">Јер те изведох из земље мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију.</verse>
				<verse number="5">Народе мој, опомени се шта науми Валак цар моавски и шта му одговори Валам, син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу.</verse>
				<verse number="6">Са чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу Вишњем? Хоћу ли доћи преда Њ са жртвама паљеницама? С теоцима од године?</verse>
				<verse number="7">Хоће ли Господу бити миле хиљаде овнова? Десетине хиљада потока уља? Хоћу ли дати првенца свог за преступ свој? Плод утробе своје за грех душе своје?</verse>
				<verse number="8">Показао ти је, човече, шта је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смерно с Богом својим?</verse>
				<verse number="9">Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и Оног који га је одредио.</verse>
				<verse number="10">Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? И ефа крња, гадна?</verse>
				<verse number="11">Хоће ли ми бити чист у кога су мерила лажна и у тобоцу преварно камење?</verse>
				<verse number="12">Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик преваран.</verse>
				<verse number="13">Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за грехе твоје.</verse>
				<verse number="14">Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу.</verse>
				<verse number="15">Ти ћеш сејати, али нећеш жети; ти ћеш цедити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вино.</verse>
				<verse number="16">Јер се држе уредбе Амријеве и сва дела дома Ахавовог, и ходите по саветима њиховим, да те предам у погибао, и становнике његове у подсмех, и носићете срамоту народа мог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тешко мени! Јер сам као кад се обере летина, као кад се пабирчи после брања виноградског; нема грозда за јело, раног воћа жели душа моја.</verse>
				<verse number="2">Неста побожног са земље и нема правог међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата свог мрежом.</verse>
				<verse number="3">Да чине зло обема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.</verse>
				<verse number="4">Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје дође, сада ће се смести.</verse>
				<verse number="5">Не верујте пријатељу, не ослањајте се на вођу; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.</verse>
				<verse number="6">Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човеку домаћи његови.</verse>
				<verse number="7">Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења свог; услишиће ме Бог мој.</verse>
				<verse number="8">Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако седим у мраку, Господ ће ми бити видело.</verse>
				<verse number="9">Подносићу гнев Господњи, јер Му згреших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видело, видећу правду Његову.</verse>
				<verse number="10">Непријатељица ће моја видети, и срам ће је покрити, која ми говори: Где је Господ Бог твој? Очи ће је моје видети; сада ће се она погазити као блато на улицама.</verse>
				<verse number="11">У које се време сазидају зидови твоји, у то ће време отићи заповест надалеко;</verse>
				<verse number="12">У то ће време долазити к теби од асирске до тврдих градова, и од тврдих градова до реке, и од мора до мора, и од горе до горе.</verse>
				<verse number="13">А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дела њихових.</verse>
				<verse number="14">Паси народ свој с палицом својом, стадо наследства свог, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо време.</verse>
				<verse number="15">Као у време кад си изашао из земље мисирске показаћу му чудеса.</verse>
				<verse number="16">Народи ће видети и постидеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглушити.</verse>
				<verse number="17">Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати.</verse>
				<verse number="18">Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост.</verse>
				<verse number="19">Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све грехе њихове.</verse>
				<verse number="20">Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо време.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="34">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Бреме Ниневији; књига од утваре Наума Елкошанина.</verse>
				<verse number="2">Бог је ревнитељ и Господ је осветник; осветник је Господ и гневи се; Господ се свети противницима својим, и држи гнев према непријатељима својим.</verse>
				<verse number="3">Господ је спор на гнев и велике је моћи; али никако не правда кривца; пут је Господњи у вихору и бури, и облаци су прах од ногу Његових.</verse>
				<verse number="4">Запрећује мору и исушује га, и све реке исушује, вене Васан и Кармил, и цвет васански вене.</verse>
				<verse number="5">Горе се тресу од Њега, и хумови се растапају, а земља гори пред Њим и васиљена и све што живи у њој.</verse>
				<verse number="6">Пред гневом Његовим ко ће се одржати? И ко ће се опрети јарости гнева Његовог? Јарост се Његова излива као огањ, и стене се распадају пред Њим.</verse>
				<verse number="7">Добар је Господ, град је у невољи, и познаје оне који се уздају у Њ.</verse>
				<verse number="8">Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове.</verse>
				<verse number="9">Шта смишљате Господу? Он ће учинити крај; неће се два пута подигнути погибао.</verse>
				<verse number="10">Јер као трње сплетени и као од вина пијани прождреће се као сува слама.</verse>
				<verse number="11">Из тебе је изашао који смишља зло Господу, саветник неваљао.</verse>
				<verse number="12">Овако вели Господ: Ако и јесу у сили и много их има, опет ће се исећи и проћи. Мучио сам те, нећу те више мучити.</verse>
				<verse number="13">Него ћу сада сломити јарам његов с тебе, и покидаћу твоје окове.</verse>
				<verse number="14">Али за тебе заповеди Господ да се не сеје више име твоје; из дома богова твојих истребићу ликове резане и ливене; начинићу ти од њега гроб кад будеш презрен.</verse>
				<verse number="15">Ето, на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир. Празнуј, Јуда, своје празнике, испуњај завете своје, јер зликовац неће више пролазити по теби; сасвим се затро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро.</verse>
				<verse number="2">Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше.</verse>
				<verse number="3">Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно.</verse>
				<verse number="4">Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње.</verse>
				<verse number="5">Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов.</verse>
				<verse number="6">Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити.</verse>
				<verse number="7">И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси.</verse>
				<verse number="8">Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире.</verse>
				<verse number="9">Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада.</verse>
				<verse number="10">Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела.</verse>
				<verse number="11">Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши.</verse>
				<verse number="12">Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа.</verse>
				<verse number="13">Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.</verse>
				<verse number="2">Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу.</verse>
				<verse number="3">Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца.</verse>
				<verse number="4">За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.</verse>
				<verse number="5">Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.</verse>
				<verse number="6">И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.</verse>
				<verse number="7">И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили?</verse>
				<verse number="8">Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море?</verse>
				<verse number="9">Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници.</verse>
				<verse number="10">И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута.</verse>
				<verse number="11">И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.</verse>
				<verse number="12">Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.</verse>
				<verse number="13">Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје.</verse>
				<verse number="14">Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.</verse>
				<verse number="15">Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.</verse>
				<verse number="16">Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше.</verse>
				<verse number="17">Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху.</verse>
				<verse number="18">Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.</verse>
				<verse number="19">Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="35">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Бреме које виде пророк Авакум.</verse>
				<verse number="2">Докле ћу, Господе, вапити а Ти нећеш да чујеш? Докле ћу Ти викати: Насиље! А Ти нећеш да избавиш?</verse>
				<verse number="3">Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?</verse>
				<verse number="4">Зато се оставља закон, и суд не излази никада, јер безбожник оптече праведника, зато суд излази изопачен.</verse>
				<verse number="5">Погледајте по народима и видите, и чудите се и дивите се, јер ћу учинити дело у ваше дане ког нећете веровати кад се стане приповедати.</verse>
				<verse number="6">Јер, ево, ја ћу подигнути Халдејце, народ љут и нагао, који ће ићи по земљи широм да освоји насеља која нису његова.</verse>
				<verse number="7">Жесток је и страшан, суд његов и власт његова од њега излази.</verse>
				<verse number="8">Коњи ће му бити бржи од рисова и љући од вукова увече, велико ће мноштво бити коњика његових, и идући издалека коњици његови долетеће као орао кад хити на лов.</verse>
				<verse number="9">Сви ће доћи на грабеж, с лица ће бити као источни ветар, покупиће робље као песак.</verse>
				<verse number="10">И царевима ће се ругати и кнезови ће им бити подсмех, смејаће се сваком граду, насуће земље, и узеће га.</verse>
				<verse number="11">Тада ће му се променити дух, проћи ће и скривиће; та ће му сила његова бити од Бога његовог.</verse>
				<verse number="12">Ниси ли Ти од века, Господе Боже мој, Свече мој? Нећемо умрети; Ти си га, Господе, одредио за суд; и утврдио си га, Стено, за карање.</verse>
				<verse number="13">Чисте су очи твоје да не можеш гледати зло, и безакоње не можеш гледати; зашто гледаш безаконике? Ћутиш, кад безбожник прождире правијег од себе?</verse>
				<verse number="14">И хоћеш ли оставити људе као рибе морске, као бубине, које немају господара?</verse>
				<verse number="15">Извлачи их све удицом, хвата их у мрежу своју, и згрће их пређом својом, зато се весели и радује.</verse>
				<verse number="16">Зато приноси жртву својој мрежи, и кади својој пређи; јер је тиме део његов претио и храна му изабрана.</verse>
				<verse number="17">Хоће ли зато извлачити мрежу своју и једнако убијати народе немилице?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.</verse>
				<verse number="2">И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.</verse>
				<verse number="3">Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.</verse>
				<verse number="4">Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.</verse>
				<verse number="5">А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.</verse>
				<verse number="6">Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.</verse>
				<verse number="7">Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?</verse>
				<verse number="8">Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.</verse>
				<verse number="9">Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.</verse>
				<verse number="10">Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.</verse>
				<verse number="11">Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.</verse>
				<verse number="12">Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.</verse>
				<verse number="13">Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?</verse>
				<verse number="14">Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.</verse>
				<verse number="15">Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.</verse>
				<verse number="16">Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.</verse>
				<verse number="17">Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.</verse>
				<verse number="18">Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?</verse>
				<verse number="19">Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.</verse>
				<verse number="20">А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Молитва пророка Авакума; за певање.</verse>
				<verse number="2">Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.</verse>
				<verse number="3">Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.</verse>
				<verse number="4">Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.</verse>
				<verse number="5">Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.</verse>
				<verse number="6">Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.</verse>
				<verse number="7">Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.</verse>
				<verse number="8">Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?</verse>
				<verse number="9">Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.</verse>
				<verse number="10">Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.</verse>
				<verse number="11">Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.</verse>
				<verse number="12">Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.</verse>
				<verse number="13">Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.</verse>
				<verse number="14">Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.</verse>
				<verse number="15">Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.</verse>
				<verse number="16">Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.</verse>
				<verse number="17">Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.</verse>
				<verse number="18">Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.</verse>
				<verse number="19">Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="36">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног.</verse>
				<verse number="2">Све ћу узети са земље, говори Господ;</verse>
				<verse number="3">Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ.</verse>
				<verse number="4">Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,</verse>
				<verse number="5">И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом.</verse>
				<verse number="6">И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ.</verse>
				<verse number="7">Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице.</verse>
				<verse number="8">И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело.</verse>
				<verse number="9">И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром.</verse>
				<verse number="10">И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова.</verse>
				<verse number="11">Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро.</verse>
				<verse number="12">И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло.</verse>
				<verse number="13">И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих.</verse>
				<verse number="14">Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак.</verse>
				<verse number="15">Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла.</verse>
				<verse number="16">Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове.</verse>
				<verse number="17">И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној.</verse>
				<verse number="18">Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Саберите се, саберите се, народе немили.</verse>
				<verse number="2">Док није изашао суд, и дан прошао као плева, док није дошао на вас љути гнев Господњи, док није дошао на вас дан гнева Господњег.</verse>
				<verse number="3">Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините шта је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гнева Господњег.</verse>
				<verse number="4">Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоренити.</verse>
				<verse number="5">Тешко онима који живе по бреговима морским, народу херетејском: реч је Господња на вас, Ханане, земљо филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби.</verse>
				<verse number="6">И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада.</verse>
				<verse number="7">И тај ће крај бити остатку дома Јудиног; онде ће пасти; у домовима ће аскалонским легати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово.</verse>
				<verse number="8">Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амонових којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њихових.</verse>
				<verse number="9">Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, место копривама, и сланица и вечна пустош; остатак народа мог оплениће их, и који остану од народа мог наследиће их.</verse>
				<verse number="10">То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на Њ.</verse>
				<verse number="11">Страшан ће им бити Господ, јер ће истребити све богове земаљске, и Њему ће се клањати сваки из свог места, сва острва народна.</verse>
				<verse number="12">И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим.</verse>
				<verse number="13">И дигнуће руку своју на север, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустети да буде сува као пустиња.</verse>
				<verse number="14">И у њој ће лежати стада, свакојако зверје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њеним; гласом ће певати на прозорима; пустош ће бити на праговима, јер ће се поскидати кедровина.</verse>
				<verse number="15">Такав ће бити весели град, који седи без бриге, који говори у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема другог. Како опусте! Поста ложа зверју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!</verse>
				<verse number="2">Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом.</verse>
				<verse number="3">Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.</verse>
				<verse number="4">Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.</verse>
				<verse number="5">Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.</verse>
				<verse number="6">Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.</verse>
				<verse number="7">Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.</verse>
				<verse number="8">Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу.</verse>
				<verse number="9">Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима.</verse>
				<verse number="10">Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре.</verse>
				<verse number="11">Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.</verse>
				<verse number="12">И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.</verse>
				<verse number="13">Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.</verse>
				<verse number="14">Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска!</verse>
				<verse number="15">Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.</verse>
				<verse number="16">У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке.</verse>
				<verse number="17">Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући.</verse>
				<verse number="18">Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.</verse>
				<verse number="19">Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом.</verse>
				<verse number="20">У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="37">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Друге године цара Дарија шестог месеца првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ над војскама говорећи: Тај народ говори: Још није дошло време, време да се сазида дом Господњи.</verse>
				<verse number="3">За то дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи:</verse>
				<verse number="4">Је ли вама време да седите у кућама својим обложеним даскама, а овај је дом пуст?</verse>
				<verse number="5">Зато сада овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје.</verse>
				<verse number="6">Сејете много, а увозите мало; једете, а не бивате сити; пијете, а не напијате се; одевате се а ни један не може да се згреје; и који заслужује новце, меће их у продрт тоболац.</verse>
				<verse number="7">Овако вели Господ над војскама: Узмите на ум путеве своје.</verse>
				<verse number="8">Идите на гору, и донесите дрва, те зидајте дом; и биће ми мило, и прославићу се, вели Господ.</verse>
				<verse number="9">Изгледате много, а ето мало; и шта унесете у кућу, ја раздувам; зашто? Вели Господ над војскама; зато што је дом мој пуст, а ви сваки трчите за свој дом.</verse>
				<verse number="10">Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.</verse>
				<verse number="11">И дозвах сушу на земљу, и на горе, и на жито и на вино и на уље и на све што земља рађа, и на људе и на стоку и на сваки рад ручни.</verse>
				<verse number="12">И послуша Зоровавељ син Салатилов и Исус син Јоседеков, поглавар свештенички, и сав остатак народни глас Господа Бога свог и речи пророка Агеја, како га посла Господ Бог њихов, и побоја се народ Господа.</verse>
				<verse number="13">И говори Агеј, посланик Господњи, народу као што га посла Господ, и рече: Ја сам с вама, говори Господ.</verse>
				<verse number="14">И Господ подиже дух Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и дух Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и дух свему остатку народном, те дођоше и радише у дому Господа над војскама, Бога свог,</verse>
				<verse number="15">Двадесет четвртог дана шестог месеца, друге године цара Дарија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Седмог месеца двадесет првог дана дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи:</verse>
				<verse number="2">Кажи сада Зоровавељу сину Салатиловом, управитељу јудејском, и Исусу сину Јоседековом, поглавару свештеничком, и остатку народном говорећи:</verse>
				<verse number="3">Ко је међу вама остао који је видео овај дом у првој слави његовој? А какав ви сада видите? Није ли према оном као ништа у вашим очима?</verse>
				<verse number="4">Него сада буди храбар, Зоровавељу, говори Господ, и буди храбар Исусе сине Јоседеков, поглавару свештенички, и буди храбар сав народе земаљски, говори Господ, и радите; јер сам ја с вама, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="5">По речи којом сам учинио завет с вама кад изиђосте из Мисира, дух ће мој стајати међу вама, не бојте се.</verse>
				<verse number="6">Јер овако вели Господ над војскама: Још једном, до мало, и ја ћу потрести небеса и земљу и море и суву земљу;</verse>
				<verse number="7">И потрешћу све народе, и доћи ће изабрани из свих народа, и напунићу овај дом славе, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="8">Моје је сребро и моје је злато, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="9">Слава ће овог дома последњег бити већа него оног првог, вели Господ над војскама; и поставићу мир на овом месту, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="10">Двадесет четвртог дана деветог месеца друге године Даријеве дође реч Господња преко Агеја пророка говорећи:</verse>
				<verse number="11">Овако вели Господ над војскама: Упитај свештенике за закон, и реци:</verse>
				<verse number="12">Гле, ако би ко носио свето месо у скуту од хаљине своје, или би се скутом својим дотакао хлеба или варива или вина или уља или каквог год јела, би ли се осветио? А свештеници одговорише и рекоше: Не.</verse>
				<verse number="13">По том рече Агеј: Ако би се ко нечист од мртваца дотакао чега тога, хоће ли бити нечисто? А свештеници одговорише и рекоше: Биће нечисто.</verse>
				<verse number="14">Тада Агеј одговори и рече: Такав је тај народ и такви су ти људи преда мном, говори Господ, и такво је све дело руку њихових, и шта год приносе тамо, нечисто је.</verse>
				<verse number="15">А сада узмите на ум, од овог дана назад, пре него се положи камен на камен у цркви Господњој,</verse>
				<verse number="16">Пре тога кад ко дође ка гомили од двадесет мера, беше десет; кад дође ка каци да добије педесет ведара из каце, беше двадесет;</verse>
				<verse number="17">Бих вас сушом и медљиком и градом, свако дело руку ваших; али се ви не обратисте к мени, говори Господ.</verse>
				<verse number="18">Узмите на ум, од тога дана назад, од дана двадесет четвртог месеца деветог, од дана кад се основа црква Господња, узмите на ум.</verse>
				<verse number="19">Има ли јоште семена у житници? Ни винова лоза ни смоква ни шипак ни маслина још не роди; од овог ћу дана благословити.</verse>
				<verse number="20">По том дође реч Господња други пут Агеју двадесет четвртог дана деветог месеца говорећи:</verse>
				<verse number="21">Кажи Зоровавељу управитељу јудејском, и реци: Ја ћу потрести небо и земљу;</verse>
				<verse number="22">И превалићу престо царствима, и сатрћу силу царствима народним, превалићу кола и оне који седе на њима, и попадаће коњи и коњаници, сваки од мача брата свог.</verse>
				<verse number="23">У то време, говори Господ над војскама, узећу тебе, Зоровавељу, сине Салатилов, слуго мој, говори Господ, и поставићу те као печат; јер сам те изабрао, говори Господ над војскама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="38">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Осмог месеца друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идовог говорећи:</verse>
				<verse number="2">Господ се врло разгневи на оце ваше.</verse>
				<verse number="3">Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="4">Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих и од злих дела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.</verse>
				<verse number="5">Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека?</verse>
				<verse number="6">Али речи моје и уредбе моје које заповедах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? Те се они обратише и рекоше: Како Господ над војскама беше намислио учинити нам према путевима нашим и по делима нашим, тако нам учини.</verse>
				<verse number="7">Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец Сават, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идовог говорећи:</verse>
				<verse number="8">Видех ноћу, а то човек јахаше на коњу риђем, и стајаше међу миртама које беху у долу, а за њим беху коњи риђи, шарени и бели.</verse>
				<verse number="9">И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово.</verse>
				<verse number="10">Тада човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да обилазе земљу.</verse>
				<verse number="11">И они проговорише анђелу Господњем који стајаше међу миртама, и рекоше: Ми обиђосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.</verse>
				<verse number="12">Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које се гневиш већ седамдесет година?</verse>
				<verse number="13">А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добрим речима, милим речима.</verse>
				<verse number="14">И рече ми анђео који говораше са мном: Вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Јерусалим и за Сион веома.</verse>
				<verse number="15">И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло.</verse>
				<verse number="16">Зато овако вели Господ: Обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнути преко Јерусалима.</verse>
				<verse number="17">Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.</verse>
				<verse number="18">Тада подигох очи своје и видех, и гле, четири рога.</verse>
				<verse number="19">И рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.</verse>
				<verse number="20">Потом показа ми Господ четири ковача.</verse>
				<verse number="21">И рекох: Шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: Оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко.</verse>
				<verse number="2">И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.</verse>
				<verse number="3">И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет.</verse>
				<verse number="4">И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.</verse>
				<verse number="5">И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.</verse>
				<verse number="6">Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ.</verse>
				<verse number="7">Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се.</verse>
				<verse number="8">Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог.</verse>
				<verse number="9">Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.</verse>
				<verse number="10">Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.</verse>
				<verse number="11">И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.</verse>
				<verse number="12">И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.</verse>
				<verse number="13">Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">После ми показа Исуса, поглавара свештеничког, који стајаше пред анђелом Господњим, и Сотону, који му стајаше с десне стране да га пре.</verse>
				<verse number="2">А Господ рече сотони: Господ да те укори, Сотоно, Господ да те укори који изабра Јерусалим. Није ли Он главња истргнута из огња?</verse>
				<verse number="3">А Исус беше обучен у хаљине прљаве, и стајаше пред анђелом.</verse>
				<verse number="4">А он проговори и рече онима који стајаху пред њим: Скините с њега те прљаве хаљине. И рече му: Види, узех с тебе безакоње твоје, и обукох ти нове хаљине.</verse>
				<verse number="5">И рекох му: Нека му метну чисту капу на главу. И метнуше му чисту капу на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше.</verse>
				<verse number="6">И анђео Господњи засведочи Исусу говорећи:</verse>
				<verse number="7">Овако вели Господ над војскама: Ако узидеш мојим путевима, и ако уздржиш шта сам наредио да се држи, тада ћеш ти судити дому мом и чуваћеш тремове моје, и даћу ти да ходаш међу овима што стоје.</verse>
				<verse number="8">Чуј Исусе, поглавару свештенички, ти и другови твоји што седе пред тобом, јер су ти људи чудо: ево ја ћу довести слугу свог, клицу.</verse>
				<verse number="9">Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је једном камену седам очију; гле, ја ћу га отесати, говори Господ над војскама, и узећу безакоње те земље у један дан.</verse>
				<verse number="10">У тај дан, говори Господ над војскама, зваћете сваки ближњег свог под винову лозу и под смокву.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Потом врати се анђео који ми говораше, и пробуди ме као човека који се буди ода сна.</verse>
				<verse number="2">И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,</verse>
				<verse number="3">И две маслине уза њ, једна с десне стране чаши а једна с леве.</verse>
				<verse number="4">И проговорих анђелу који говораше са мном, и рекох: Шта је то, господару мој?</verse>
				<verse number="5">А анђео који говораше са мном одговори и рече ми: Зар не знаш шта је то? И рекох: Не, господару мој.</verse>
				<verse number="6">А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="7">Шта си ти, горо велика, пред Зоровавељем? Равница; и он ће изнети највиши камен, с усклицима: Милост, милост њему.</verse>
				<verse number="8">И дође ми реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="9">Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.</verse>
				<verse number="10">Јер ко је презрео дан малих ствари? Јер ће се радовати кад види камен мерачки у руци Зоровавељу, оних седам очију Господњих који прелазе сву земљу.</verse>
				<verse number="11">Тада одговарајући рекох му: Шта су оне две маслине с десне стране свећњаку и с леве?</verse>
				<verse number="12">И опет проговорих и рекох му: Шта су оне две гранчице маслинове, што су међу два левка златна, који точе злато?</verse>
				<verse number="13">И рече ми говорећи: Зар не знаш шта је то? А ја рекох: Не, господару мој.</verse>
				<verse number="14">Тада рече: То су две маслине које стоје код Господа све земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.</verse>
				<verse number="2">И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.</verse>
				<verse number="3">Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.</verse>
				<verse number="4">Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.</verse>
				<verse number="5">Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.</verse>
				<verse number="6">А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.</verse>
				<verse number="7">И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе.</verse>
				<verse number="8">И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.</verse>
				<verse number="9">И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше под крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.</verse>
				<verse number="10">И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?</verse>
				<verse number="11">А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Потом опет подигох очи своје, и видех, а то четвора кола излажаху између две горе, а те горе беху од бронзе.</verse>
				<verse number="2">У првим колима беху коњи риђи, а у другим колима коњи врани,</verse>
				<verse number="3">А у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, јаки.</verse>
				<verse number="4">И проговоривши рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то, господару мој?</verse>
				<verse number="5">А анђео одговори и рече ми: То су четири ветра небеска, који излазе испред Господа све земље, где стајаше.</verse>
				<verse number="6">Коњи врани што су у једним, они иду у северну земљу; а бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну.</verse>
				<verse number="7">И јаки изашавши хтеше да иду и пролазе земљу; и рече: Идите пролазите земљу. И стадоше пролазити земљу.</verse>
				<verse number="8">Тада ме зовну, и рече ми: Види, који отидоше у земљу северну, умирише дух мој у земљи северној.</verse>
				<verse number="9">Потом ми дође реч Господња говорећи:</verse>
				<verse number="10">Узми од робља, од Хелдаја и од Товије и од Једаје, који дођоше из вавилонске, па дођи истог дана и уђи у дом Јосије, сина Софонијиног.</verse>
				<verse number="11">Узми сребра и злата, и начини венце, и метни на главу Исусу, сину Јоседековом, поглавару свештеничком.</verse>
				<verse number="12">И реци му говорећи: Овако вели Господ над војскама: Ево човека, коме је име Клица, која ће клијати с места свог и саградиће цркву Господњу.</verse>
				<verse number="13">Јер ће Он саградити цркву Господњу, и носиће славу, и седеће и владати на свом престолу, и биће свештеник на престолу свом, и савет мирни биће међу обема.</verse>
				<verse number="14">И венци нека буду Елему и Товији и Једаји и Хену, сину Софонијином за спомен у цркви Господњој.</verse>
				<verse number="15">И који су далеко доћи, ће и градиће цркву Господњу, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. И то ће бити ако узаслушате глас Господа Бога свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,</verse>
				<verse number="2">Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,</verse>
				<verse number="3">И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?</verse>
				<verse number="4">И дође ми реч Господња Говорећи:</verse>
				<verse number="5">Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?</verse>
				<verse number="6">А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?</verse>
				<verse number="7">Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?</verse>
				<verse number="8">Дође реч Господња Захарији говорећи:</verse>
				<verse number="9">Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.</verse>
				<verse number="10">И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.</verse>
				<verse number="11">Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.</verse>
				<verse number="12">И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.</verse>
				<verse number="13">Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="14">Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Опет дође реч Господа над војскама говорећи:</verse>
				<verse number="2">Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ.</verse>
				<verse number="3">Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора.</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости.</verse>
				<verse number="5">И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама.</verse>
				<verse number="6">Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="7">Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне.</verse>
				<verse number="8">И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.</verse>
				<verse number="9">Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква.</verse>
				<verse number="10">Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.</verse>
				<verse number="11">А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="12">Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа.</verse>
				<verse number="13">И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке.</verse>
				<verse number="14">Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се,</verse>
				<verse number="15">Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се.</verse>
				<verse number="16">Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим;</verse>
				<verse number="17">И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.</verse>
				<verse number="18">Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи;</verse>
				<verse number="19">Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.</verse>
				<verse number="20">Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова;</verse>
				<verse number="21">Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.</verse>
				<verse number="22">Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу.</verse>
				<verse number="23">Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Бреме речи Господње земљи Адраху и Дамаску, где ће починути, јер је Господње око на људима и на свим племенима Израиљевим.</verse>
				<verse number="2">И Емат ће захватити, и Тир и Сидон, ако и јесу веома мудри,</verse>
				<verse number="3">И Тир сагради себи град, и сабра сребра као праха, и злата као кала по путу.</verse>
				<verse number="4">Гле, Господ ће га отерати и врћи ће у море силу његову, и он ће огњем изгорети.</verse>
				<verse number="5">Аскалон ће видети и уплашиће се, и Газа ће се врло узмучити, и Акарон, што га осрамоти надање његово, и погинуће цар у Гази; и Аскалон се неће населити.</verse>
				<verse number="6">И у Азоту ће седети туђин, и понос ћу филистејски затрти.</verse>
				<verse number="7">И уклонићу крв њихову од уста њихових, и гадове њихове из зуба њихових, и ко остане биће и он Бога нашег и биће као поглавар у Јуди, а Акарон као Јевусејац.</verse>
				<verse number="8">И поставићу логор код дома свог супрот војсци, супрот онима који одлазе и долазе, и настојник неће више пролазити кроз њих, јер сада погледах својим очима.</verse>
				<verse number="9">Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.</verse>
				<verse number="10">Јер ћу истребити из Јефрема кола и из Јерусалима коње; и истребиће се лук убојити; и Он ће казивати мир народима, и власт ће му бити од мора до мора и од реке до крајева земаљских.</verse>
				<verse number="11">А ти, за крв завета твог пустих сужње твоје из јаме, где нема воде.</verse>
				<verse number="12">Вратите се ка граду, сужњи, који се надате, још ти и данас јављам да ћу ти платити двојином.</verse>
				<verse number="13">Јер запех себи Јуду као лук, и напуних Јефрема, и подигох синове твоје, Сионе, на синове твоје, Јаване, и учиних те да си као мач јуначки.</verse>
				<verse number="14">И Господ ће се показати над њима, и стрела ће Његова изаћи као муња, и Господ ће Господ затрубити у трубу и поћи ће с вихорима јужним.</verse>
				<verse number="15">Господ над војскама заклањаће их, и они ће јести погазивши из праће, и пиће подвикујући као од вина, и биће пуни као чаша, као углови од олтара.</verse>
				<verse number="16">И Господ Бог њихов избавиће их у тај дан као стадо свог народа, јер ће се камење у венцу подигнути у земљи његовој.</verse>
				<verse number="17">Јер колико ће бити добро његово и колика лепота његова! Од жита ће расти момци, а од слатког вина девојке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Иштите од Господа дажда у време позног дажда, Господ ће пустити муње, и даће вам изобила дажда и свакоме траве у пољу.</verse>
				<verse number="2">Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.</verse>
				<verse number="3">Гнев се мој распали на пастире, и покарах јарце; јер Господ над војскама обиђе стадо своје, дом Јудин, и учини да су му као коњ окићен за бој.</verse>
				<verse number="4">Од Њега је угао, од Њега коље, од Њега лук убојити, од Њега излази и сваки настојник.</verse>
				<verse number="5">И они ће бити као јунаци, газиће у боју као блато по улицама, и биће се, јер је Господ с њима, и који јашу на коњима осрамотиће се.</verse>
				<verse number="6">И укрепићу дом Јудин, и дом ћу Јосифов спасти, и довешћу их натраг, јер ми их је жао, и биће као да их нисам одбацио, јер сам ја Господ Бог њихов и услишићу их.</verse>
				<verse number="7">И они од Јефрема биће као јунак, и срце ће им бити цело као од вина, и синови њихови видеће и веселиће се, и срце ће им се радовати о Господу.</verse>
				<verse number="8">Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер ћу их избавити, и они ће се умножити као што су се били умножили.</verse>
				<verse number="9">И расејаћу их међу народе да се у далеким местима опомињу мене, и живећи са синовима својим да се врате.</verse>
				<verse number="10">И довешћу их натраг из земље мисирске, и сабраћу их из асирске, и довешћу их у земљу галадску и на Ливан; и неће им бити доста места.</verse>
				<verse number="11">И од тескобе ће прећи преко мора, и разбиће вале у мору, и све ће дубине реци пресахнути, и обориће се понос асирски и палица ће се мисирска узети.</verse>
				<verse number="12">И укрепићу их Господом, и они ће ходати у име Његово, говори Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.</verse>
				<verse number="2">Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.</verse>
				<verse number="3">Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански.</verse>
				<verse number="4">Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,</verse>
				<verse number="5">Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.</verse>
				<verse number="6">Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.</verse>
				<verse number="7">И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.</verse>
				<verse number="8">И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.</verse>
				<verse number="9">И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.</verse>
				<verse number="10">И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.</verse>
				<verse number="11">И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.</verse>
				<verse number="12">И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.</verse>
				<verse number="13">И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.</verse>
				<verse number="14">Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.</verse>
				<verse number="15">И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира.</verse>
				<verse number="16">Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.</verse>
				<verse number="17">Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Бреме речи Господње за Израиља. Говори Господ, који је разапео небеса и основао земљу, и створио човеку дух који је у њему:</verse>
				<verse number="2">Ево, ја ћу учинити Јерусалим чашом за опијање свим народима унаоколо, који ће опсести Јерусалим ратујући на Јуду.</verse>
				<verse number="3">И у тај ћу дан учинити Јерусалим тешким каменом свим народима; који га год буду хтели дигнути, сатрће се, ако би се и сви народи земаљски сабрали на њ.</verse>
				<verse number="4">У тај ћу дан, говори Господ, учинити да сви коњи буду плашљиви и сви коњаници безумни; и отворићу очи своје на дом Јудин, и ослепићу све коње народима.</verse>
				<verse number="5">Те ће говорити главари Јудини у срцу свом: јаки су ми становници јерусалимски Господом над војскама, Богом својим.</verse>
				<verse number="6">У онај ћу дан учинити да главари Јудини буду као огњиште у дрвима и као луч запаљен у сноповима, те ће прождрети и надесно и налево све народе унаоколо, а Јерусалим ће још остати на свом месту, у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="7">И Господ ће сачувати шаторе Јудине најпре, да се не диже над Јудом слава дома Давидовог и слава становника јерусалимских.</verse>
				<verse number="8">У онај ће дан Господ заклањати становнике јерусалимске, и најслабији међу њима биће у тај дан као Давид, и дом ће Давидов бити као Бог, као анђео Господњи пред њима.</verse>
				<verse number="9">И у тај дан тражићу да истребим све народе који дођу на Јерусалим;</verse>
				<verse number="10">И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.</verse>
				<verse number="11">У оно ће време бити тужњава велика у Јерусалиму као тужњава у Ададримону, у пољу мигдонском.</verse>
				<verse number="12">И тужиће земља, свака породица напосе; породица дома Давидовог напосе, и жене њихове напосе; породица дома Натановог напосе, и жене њихове напосе;</verse>
				<verse number="13">Породица дома Левијевог напосе, и жене њихове напосе; породица Семејева напосе, и жене њихове напосе;</verse>
				<verse number="14">Све остале породице, свака напосе, и жене њихове напосе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У тај ће дан бити отворен извор дому Давидовом и становницима јерусалимским за грех и за нечистоту.</verse>
				<verse number="2">И у тај ћу дан, говори Господ над војскама, истребити из земље имена идолима да се више не спомињу, и пророке и нечисти дух уклонићу из земље.</verse>
				<verse number="3">И ако ко још успророкује, рећи ће му отац његов и мати његова, који га родише: Нећеш бити жив, јер си говорио лаж у име Господње. И отац ће га његов и мати његова, који га родише, пробости, што пророкова.</verse>
				<verse number="4">И у тај ће се дан стидети пророци, сваки своје утваре, кад би пророковао, и неће се огртати плаштем од кострети да би лагали.</verse>
				<verse number="5">Него ће сваки рећи: Нисам пророк, ратар сам, јер ме човек најми од младости моје.</verse>
				<verse number="6">И ако му ко рече: Какве су ти то ране на рукама? Он ће одговорити: Допадох их у кући пријатеља својих.</verse>
				<verse number="7">Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбећи, али ћу окренути руку своју к малима.</verse>
				<verse number="8">И у свој земљи, говори Господ, два ће се дела истребити у њој и погинути, а трећи ће остати у њој;</verse>
				<verse number="9">И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе.</verse>
				<verse number="2">Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града.</verse>
				<verse number="3">Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој.</verse>
				<verse number="4">И ноге ће Његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ.</verse>
				<verse number="5">И бежаћете у продол горску, јер ће продол горска допирати до Асала, и бежаћете као што бежасте од труса у време Озије, цара Јудиног; и доћи ће Господ Бог мој, и сви ће свети бити с тобом.</verse>
				<verse number="6">И у тај дан неће бити видело светло и мрачно;</verse>
				<verse number="7">Него ће бити један дан, који је познат Господу, неће бити дан и ноћ, јер ће и увече бити светлост.</verse>
				<verse number="8">И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими.</verse>
				<verse number="9">И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име Његово једно.</verse>
				<verse number="10">И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминових до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до теска царевог.</verse>
				<verse number="11">И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.</verse>
				<verse number="12">А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тело ће сваком посахнути док још стоји на ногу, и очи ће сваком посахнути у рупама својим, и језик ће сваком посахнути у устима.</verse>
				<verse number="13">И у то ће време бити велика сметња међу њима од Господа, и хватаће један другог за руку, и рука ће се једног подигнути на руку другог.</verse>
				<verse number="14">А и Јуда ће војевати на Јерусалим, и благо свих народа унаоколо сабраће се, злато и сребро и одело врло много.</verse>
				<verse number="15">И зло као то зло снаћи ће коње, мазге, камиле и магарце и сву стоку која буде у том логору.</verse>
				<verse number="16">И ко год остане од свих народа који дођу на Јерусалим, свак ће долазити од године до године да се поклони цару Господу над војскама и да празнује празник сеница.</verse>
				<verse number="17">И ако које од племена земаљских не би дошло у Јерусалим да се поклони цару Господу над војскама, на њих неће бити дажда;</verse>
				<verse number="18">И ако се племе мисирско не би подигло и дошло, на које не дажди, биће исто зло којим ће Господ ударити народе који не би долазили да празнују празник сеница.</verse>
				<verse number="19">Такав ће бити грех Мисирцима и грех свим народима који не би долазили да празнују празник сеница.</verse>
				<verse number="20">У тај ће дан бити на звонцима коњским: Светиња Господу; и лонци ће у дому Господњем бити као зделе пред олтаром;</verse>
				<verse number="21">И сви ће лонци у Јерусалиму и у Јуди бити светиња Господу над војскама, и сви који хоће да принесу жртву долазећи узимаће их и кувати у њима; и у тај дан неће више бити Хананејца у дому Господа над војскама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="39">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије.</verse>
				<verse number="2">Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих.</verse>
				<verse number="3">А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње.</verse>
				<verse number="4">Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека.</verse>
				<verse number="5">И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим.</verse>
				<verse number="6">Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?</verse>
				<verse number="7">Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање.</verse>
				<verse number="8">И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="9">Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама.</verse>
				<verse number="10">Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.</verse>
				<verse number="11">Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="12">А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање.</verse>
				<verse number="13">И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ.</verse>
				<verse number="14">Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И тако сада вама је ова заповест, свештеници.</verse>
				<verse number="2">Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мом, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу благослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.</verse>
				<verse number="3">Ево ја ћу вам покварити усев, и бацићу вам балегу у лице, балегу празника ваших, да вас однесе са собом.</verse>
				<verse number="4">И познаћете да сам ја вама послао ову заповест да би био мој завет с Левијем, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="5">Завет мој за живот и мир беше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мог страшаше.</verse>
				<verse number="6">Закон истинити беше у устима његовим, и безакоње се не нађе на уснама његовим; у миру и право иде са мном и многе одврати од безакоња.</verse>
				<verse number="7">Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из његових уста, јер је анђео Господа над војскама.</verse>
				<verse number="8">Али ви зађосте с пута, и учинисте те се многи спотакоше о закон, покваристе завет Левијев, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="9">Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свега народа, као што се ви не држите мојих путева и у закону гледате ко је ко.</verse>
				<verse number="10">Није ли нам свима један Отац? Није ли нас један Бог створио? Зашто неверу чинимо један другом скврнећи завет отаца својих?</verse>
				<verse number="11">Јуда чини неверу, и гад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђег бога.</verse>
				<verse number="12">Господ ће истребити из шатора Јаковљевих човека који чини тако, који стражи и који одговара, и који приноси принос Господу над војскама.</verse>
				<verse number="13">Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не гледа више на принос, нити Му је драго примити шта из ваших руку.</verse>
				<verse number="14">А ви говорите: Зашто? Зато што је Господ сведок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш неверу, а она ти је другарица и жена, с којом си у вери.</verse>
				<verse number="15">Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? А зашто једно? Да тражи семе Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините неверу.</verse>
				<verse number="16">Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер такав покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините неверу.</verse>
				<verse number="17">Досађујете Господу речима својим, и говорите: У чем Му досађујемо? У том што говорите: Ко год чини зло, по вољи је Господу, и такви су Му мили; или: Где је Бог који суди?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ево, ја ћу послати анђела свог, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, ког ви тражите, и анђео заветни, ког ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="2">Али ко ће поднети дан доласка Његовог? И ко ће се одржати кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско.</verse>
				<verse number="3">И сешће као Онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.</verse>
				<verse number="4">И угодан ће бити Господу принос Јудин и јерусалимски као у старо време и као пређашњих година.</verse>
				<verse number="5">И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против врачара и против прељубочинаца и против оних који се куну криво и против оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="6">Јер ја Господ не мењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте.</verse>
				<verse number="7">Од времена отаца својих одступисте од уредби мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: У чем бисмо се вратили?</verse>
				<verse number="8">Еда ли ће човек закидати Бога? А ви мене закидате; и говорите: У чем Те закидамо? У десетку и у приносу.</verse>
				<verse number="9">Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ.</verse>
				<verse number="10">Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста.</verse>
				<verse number="11">И запретићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљског, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="12">И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="13">Жестоке беху ваше речи на ме, вели Господ; а ви велите: Шта говорисмо на Тебе?</verse>
				<verse number="14">Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?</verse>
				<verse number="15">Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се.</verse>
				<verse number="16">Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом.</verse>
				<verse number="17">Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи.</verse>
				<verse number="18">Тада ћете се обратити и видећете разлику између праведника и безбожника, између оног који служи Богу и оног који Му не служи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Јер, гле, иде дан, који гори као пећ, и сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама, и неће им оставити ни корена ни гране.</verse>
				<verse number="2">А вама, који се бојите имена мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала.</verse>
				<verse number="3">И изгазићете безбожнике, јер ће они бити пепео под вашим ногама у дан кад ја учиним, вели Господ над војскама.</verse>
				<verse number="4">Памтите закон Мојсија слуге мог, коме заповедих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе.</verse>
				<verse number="5">Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи;</verse>
				<verse number="6">И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.</verse>
			</chapter>
		</book>
	</testament>
	<testament name="New">
		<book number="40">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина.</verse>
				<verse number="2">Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.</verse>
				<verse number="3">А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.</verse>
				<verse number="4">А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.</verse>
				<verse number="5">А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.</verse>
				<verse number="6">А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.</verse>
				<verse number="7">А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.</verse>
				<verse number="8">А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.</verse>
				<verse number="9">А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.</verse>
				<verse number="10">А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.</verse>
				<verse number="11">А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.</verse>
				<verse number="12">А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.</verse>
				<verse number="13">А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора.</verse>
				<verse number="14">А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.</verse>
				<verse number="15">А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.</verse>
				<verse number="16">А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа.</verse>
				<verse number="17">Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест.</verse>
				<verse number="18">А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог.</verse>
				<verse number="19">А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.</verse>
				<verse number="20">Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог.</verse>
				<verse number="21">Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових.</verse>
				<verse number="22">А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори:</verse>
				<verse number="23">Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог.</verse>
				<verse number="24">Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.</verse>
				<verse number="25">И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу:</verse>
				<verse number="2">Где је цар јудејски што се родио? Јер смо видели Његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо.</verse>
				<verse number="3">Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим.</verse>
				<verse number="4">И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике народне, питаше их: Где ће се родити Христос?</verse>
				<verse number="5">А они му рекоше: У Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао:</verse>
				<verse number="6">И ти Витлејеме, земљо Јудина! Ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној; јер ће из тебе изићи человођа који ће пасти народ мој Израиља.</verse>
				<verse number="7">Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звезда.</verse>
				<verse number="8">И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.</verse>
				<verse number="9">И они саслушавши цара, пођоше: а то и звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго где беше дете.</verse>
				<verse number="10">А кад видеше звезду где је стала, обрадоваше се веома великом радости.</verse>
				<verse number="11">И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном.</verse>
				<verse number="12">И примивши у сну заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу.</verse>
				<verse number="13">А пошто они отиду, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да Га погуби.</verse>
				<verse number="14">И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир.</verse>
				<verse number="15">И би тамо до смрти Иродове: да се изврши шта је Господ рекао преко пророка који говори: Из Мисира дозвах Сина свог.</verse>
				<verse number="16">Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца.</verse>
				<verse number="17">Тада се зби шта је казао пророк Јеремија говорећи:</verse>
				<verse number="18">Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема.</verse>
				<verse number="19">А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру.</verse>
				<verse number="20">И рече: Устани, и узми дете и матер Његову и иди у земљу Израиљеву; јер су изумрли који су тражили душу детињу.</verse>
				<verse number="21">И он уставши, узе дете и матер Његову, и дође у земљу Израиљеву.</verse>
				<verse number="22">Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свог, побоја се онамо ићи; него примивши у сну заповест, отиде у крајеве галилејске.</verse>
				<verse number="23">И дошавши онамо, намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали пророци да ће се Назарећанин назвати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској.</verse>
				<verse number="2">И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.</verse>
				<verse number="3">Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове.</verse>
				<verse number="4">А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи.</verse>
				<verse number="5">Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.</verse>
				<verse number="6">И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје.</verse>
				<verse number="7">А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?</verse>
				<verse number="8">Родите дакле род достојан покајања.</verse>
				<verse number="9">И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму.</verse>
				<verse number="10">Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца.</verse>
				<verse number="11">Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.</verse>
				<verse number="12">Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним.</verse>
				<verse number="13">Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.</verse>
				<verse number="14">А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?</verse>
				<verse number="15">А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га.</verse>
				<verse number="16">И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега.</verse>
				<verse number="17">И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тада Исуса одведе Дух у пустињу да Га ђаво куша.</verse>
				<verse number="2">И постивши се дана четрдесет и ноћи четрдесет, напослетку огладне.</verse>
				<verse number="3">И приступи к Њему кушач и рече: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану.</verse>
				<verse number="4">А Он одговори и рече: Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.</verse>
				<verse number="5">Тада одведе Га ђаво у свети град и постави Га наврх цркве;</verse>
				<verse number="6">Па Му рече: Ако си Син Божји, скочи доле, јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш за камен ногом својом.</verse>
				<verse number="7">А Исус рече њему: Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="8">Опет Га узе ђаво и одведе Га на гору врло високу, и показа Му сва царства овог света и славу њихову;</verse>
				<verse number="9">И рече Му: Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се.</verse>
				<verse number="10">Тада рече њему Исус: Иди од мене, сотоно; јер стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи.</verse>
				<verse number="11">Тада остави Га ђаво, и гле, анђели приступише и служаху Му.</verse>
				<verse number="12">А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.</verse>
				<verse number="13">И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморском на међи Завулоновој и Нефталимовој.</verse>
				<verse number="14">Да се збуде шта је рекао Исаија пророк говорећи:</verse>
				<verse number="15">Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка.</verse>
				<verse number="16">Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сену смртном, засветли видело.</verse>
				<verse number="17">Отада поче Исус учити и говорити: Покајте се, јер се приближи царство небеско.</verse>
				<verse number="18">И идући покрај мора галилејског виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његовог, где мећу мреже у море, јер беху рибари.</verse>
				<verse number="19">И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.</verse>
				<verse number="20">А они тај час оставише мреже и за Њим отидоше.</verse>
				<verse number="21">И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог, у лађи са Зеведејем оцем њиховим где крпе мреже своје, и позва их.</verse>
				<verse number="22">А они тај час оставише лађу и оца свог и за Њим отидоше.</verse>
				<verse number="23">И прохођаше по свој Галилеји Исус учећи по зборницама њиховим, и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.</verse>
				<verse number="24">И отиде глас о Њему по свој Сирији и приведоше Му све болесне од различних болести и с различним мукама, и бесне, и месечњаке, и узете, и исцели их.</verse>
				<verse number="25">И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Десет Градова, и из Јерусалима, и Јудеје, и испреко Јордана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А кад Он виде народ, попе се на гору, и седе, и приступише Му ученици Његови.</verse>
				<verse number="2">И отворивши уста своја учаше их говорећи:</verse>
				<verse number="3">Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;</verse>
				<verse number="4">Благо онима који плачу, јер ће се утешити;</verse>
				<verse number="5">Благо кроткима, јер ће наследити земљу;</verse>
				<verse number="6">Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити;</verse>
				<verse number="7">Благо милостивима, јер ће бити помиловани;</verse>
				<verse number="8">Благо онима који су чистог срца, јер ће Бога видети;</verse>
				<verse number="9">Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати;</verse>
				<verse number="10">Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.</verse>
				<verse number="11">Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве речи лажући, мене ради.</verse>
				<verse number="12">Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.</verse>
				<verse number="13">Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити низашта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.</verse>
				<verse number="14">Ви сте видело свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.</verse>
				<verse number="15">Нити се ужиже свећа и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући.</verse>
				<verse number="16">Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима.</verse>
				<verse number="17">Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.</verse>
				<verse number="18">Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмање словце или једна титла из закона док се све не изврши.</verse>
				<verse number="19">Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небеском.</verse>
				<verse number="20">Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.</verse>
				<verse number="21">Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.</verse>
				<verse number="22">А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.</verse>
				<verse number="23">Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и онде се опоменеш да брат твој има нешто на те,</verse>
				<verse number="24">Остави онде дар свој пред олтаром, и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.</verse>
				<verse number="25">Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не ставе.</verse>
				<verse number="26">Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до последњег динара.</verse>
				<verse number="27">Чули сте како је казано старима: Не чини прељубе.</verse>
				<verse number="28">А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом.</verse>
				<verse number="29">А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.</verse>
				<verse number="30">И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тело твоје да буде бачено у пакао.</verse>
				<verse number="31">Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.</verse>
				<verse number="32">А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини.</verse>
				<verse number="33">Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.</verse>
				<verse number="34">А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;</verse>
				<verse number="35">Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.</verse>
				<verse number="36">Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.</verse>
				<verse number="37">Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.</verse>
				<verse number="38">Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.</verse>
				<verse number="39">А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други;</verse>
				<verse number="40">И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.</verse>
				<verse number="41">И ако те потера ко један сат, иди с њиме два.</verse>
				<verse number="42">Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.</verse>
				<verse number="43">Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог.</verse>
				<verse number="44">А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне;</verse>
				<verse number="45">Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.</verse>
				<verse number="46">Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли то и цариници?</verse>
				<verse number="47">И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?</verse>
				<verse number="48">Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.</verse>
				<verse number="2">Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.</verse>
				<verse number="3">А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.</verse>
				<verse number="4">Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.</verse>
				<verse number="5">И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.</verse>
				<verse number="6">А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.</verse>
				<verse number="7">А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.</verse>
				<verse number="8">Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;</verse>
				<verse number="9">Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;</verse>
				<verse number="10">Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;</verse>
				<verse number="11">Хлеб наш потребни дај нам данас;</verse>
				<verse number="12">И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;</verse>
				<verse number="13">И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.</verse>
				<verse number="14">Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.</verse>
				<verse number="15">Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.</verse>
				<verse number="16">А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.</verse>
				<verse number="17">А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,</verse>
				<verse number="18">Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.</verse>
				<verse number="19">Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;</verse>
				<verse number="20">Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.</verse>
				<verse number="21">Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.</verse>
				<verse number="22">Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.</verse>
				<verse number="23">Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?</verse>
				<verse number="24">Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.</verse>
				<verse number="25">Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?</verse>
				<verse number="26">Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?</verse>
				<verse number="27">А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?</verse>
				<verse number="28">И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.</verse>
				<verse number="29">Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.</verse>
				<verse number="30">А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?</verse>
				<verse number="31">Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?</verse>
				<verse number="32">Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.</verse>
				<verse number="33">Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.</verse>
				<verse number="34">Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Не судите да вам се не суди;</verse>
				<verse number="2">Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.</verse>
				<verse number="3">А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?</verse>
				<verse number="4">Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?</verse>
				<verse number="5">Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.</verse>
				<verse number="6">Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.</verse>
				<verse number="7">Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.</verse>
				<verse number="8">Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.</verse>
				<verse number="9">Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?</verse>
				<verse number="10">Или ако рибе заиште да му да змију?</verse>
				<verse number="11">Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?</verse>
				<verse number="12">Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.</verse>
				<verse number="13">Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.</verse>
				<verse number="14">Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.</verse>
				<verse number="15">Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.</verse>
				<verse number="16">По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?</verse>
				<verse number="17">Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.</verse>
				<verse number="18">Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.</verse>
				<verse number="19">Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.</verse>
				<verse number="20">И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.</verse>
				<verse number="21">Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.</verse>
				<verse number="22">Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?</verse>
				<verse number="23">И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.</verse>
				<verse number="24">Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:</verse>
				<verse number="25">И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.</verse>
				<verse number="26">А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку:</verse>
				<verse number="27">И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.</verse>
				<verse number="28">И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој.</verse>
				<verse number="29">Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А кад сиђе с горе, за Њим иђаше народа много.</verse>
				<verse number="2">И гле, човек губав дође и клањаше Му се говорећи: Господе! Ако хоћеш, можеш ме очистити.</verse>
				<verse number="3">И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.</verse>
				<verse number="4">И рече му Исус: Гледај, ником не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповедио Мојсије ради сведочанства њима.</verse>
				<verse number="5">А кад уђе у Капернаум, приступи к Њему капетан молећи Га</verse>
				<verse number="6">И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.</verse>
				<verse number="7">А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцелићу га.</verse>
				<verse number="8">И капетан одговори и рече: Господе! Нисам достојан да под кров мој уђеш; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.</verse>
				<verse number="9">Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.</verse>
				<verse number="10">А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иђаху за Њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.</verse>
				<verse number="11">И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сешће за трпезу с Авраамом и Исаком и Јаковом у царству небеском:</verse>
				<verse number="12">А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="13">А капетану рече Исус: Иди, и како си веровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.</verse>
				<verse number="14">И дошавши Исус у дом Петров виде ташту његову где лежи и грозница је тресе.</verse>
				<verse number="15">И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше Му.</verse>
				<verse number="16">А увече доведоше к Њему бесних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели:</verse>
				<verse number="17">Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.</verse>
				<verse number="18">А кад виде Исус много народа око себе, заповеди ученицима својим да иду на оне стране.</verse>
				<verse number="19">И приступивши један књижевник рече Му: Учитељу! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.</verse>
				<verse number="20">Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда; а Син човечији нема где главе заклонити.</verse>
				<verse number="21">А други од ученика Његових рече Му: Господе! Допусти ми најпре да идем да укопам оца свог.</verse>
				<verse number="22">А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.</verse>
				<verse number="23">И кад уђе у лађу, за Њим уђоше ученици Његови.</verse>
				<verse number="24">И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; а Он спаваше.</verse>
				<verse number="25">И прикучивши се ученици Његови пробудише Га говорећи: Господе! Избави нас, изгибосмо.</verse>
				<verse number="26">И рече им: Зашто сте страшљиви, маловерни? Тада уставши запрети ветровима и мору, и постаде тишина велика.</verse>
				<verse number="27">А људи чудише се говорећи: Ко је Овај да Га слушају и ветрови и море?</verse>
				<verse number="28">А кад дође на оне стране у земљу гергесинску, сретоше Га два бесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем оним.</verse>
				<verse number="29">И гле, повикаше: Шта је Теби до нас, Исусе, Сине Божји? Зар си дошао амо пре времена да мучиш нас?</verse>
				<verse number="30">А далеко од њих пасаше велико крдо свиња.</verse>
				<verse number="31">И ђаволи мољаху Га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крдо свиња.</verse>
				<verse number="32">И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сво крдо с брега у море, и потопише се у води.</verse>
				<verse number="33">А свињари побегоше; и дошавши у град казаше све, и за бесне.</verse>
				<verse number="34">И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видевши Га молише да би отишао из њиховог краја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.</verse>
				<verse number="2">И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.</verse>
				<verse number="3">И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.</verse>
				<verse number="4">И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?</verse>
				<verse number="5">Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?</verse>
				<verse number="6">Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.</verse>
				<verse number="7">И уставши отиде дома.</verse>
				<verse number="8">А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.</verse>
				<verse number="9">И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.</verse>
				<verse number="10">И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.</verse>
				<verse number="11">И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?</verse>
				<verse number="12">А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.</verse>
				<verse number="13">Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.</verse>
				<verse number="14">Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?</verse>
				<verse number="15">А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.</verse>
				<verse number="16">Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.</verse>
				<verse number="17">Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.</verse>
				<verse number="18">Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.</verse>
				<verse number="19">И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.</verse>
				<verse number="20">И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.</verse>
				<verse number="21">Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.</verse>
				<verse number="22">А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.</verse>
				<verse number="23">И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене</verse>
				<verse number="24">Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.</verse>
				<verse number="25">А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.</verse>
				<verse number="26">И отиде глас овај по свој земљи оној.</verse>
				<verse number="27">А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!</verse>
				<verse number="28">А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.</verse>
				<verse number="29">Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.</verse>
				<verse number="30">И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.</verse>
				<verse number="31">А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.</verse>
				<verse number="32">Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.</verse>
				<verse number="33">И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.</verse>
				<verse number="34">А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.</verse>
				<verse number="35">И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.</verse>
				<verse number="36">А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.</verse>
				<verse number="37">Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.</verse>
				<verse number="38">Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">И дозвавши својих дванаест ученика даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи.</verse>
				<verse number="2">А дванаест апостола имена су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андрија брат његов; Јаков Зеведејев, и Јован брат његов;</verse>
				<verse number="3">Филип и Вартоломије; Тома, и Матеј цариник; Јаков Алфејев, и Левије прозвани Тадија;</verse>
				<verse number="4">Симон Кананит, и Јуда Искариотски, који Га и предаде.</verse>
				<verse number="5">Ових дванаест посла Исус и заповеди им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите.</verse>
				<verse number="6">Него идите к изгубљеним овцама дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="7">А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско.</verse>
				<verse number="8">Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите.</verse>
				<verse number="9">Не носите злата ни сребра ни бронзе у појасима својим,</verse>
				<verse number="10">Ни торбе на пут, ни две хаљине ни обуће ни штапа; јер је посленик достојан свог јела.</verse>
				<verse number="11">А кад у који град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и онде останите док не изиђете.</verse>
				<verse number="12">А улазећи у кућу назовите јој: Мир кући овој.</verse>
				<verse number="13">И ако буде кућа достојна, доћи ће мир ваш на њу; а ако ли не буде достојна, мир ће се ваш к вама вратити.</verse>
				<verse number="14">А ако вас ко не прими нити послуша речи ваше, излазећи из куће или из града оног, отресите прах с ногу својих.</verse>
				<verse number="15">Заиста вам кажем: лакше ће бити земљи содомској и гоморској у дан страшног суда него ли граду оном.</verse>
				<verse number="16">Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.</verse>
				<verse number="17">А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својим биће вас.</verse>
				<verse number="18">И пред властеље и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.</verse>
				<verse number="19">А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.</verse>
				<verse number="20">Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашег говориће из вас.</verse>
				<verse number="21">А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.</verse>
				<verse number="22">И сви ће мрзети на вас имена мог ради; али који претрпи до краја благо њему.</verse>
				<verse number="23">А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Јер вам кажем заиста: нећете обићи градова Израиљевих док дође Син човечији.</verse>
				<verse number="24">Нема ученика над учитељем својим ни слуге над господаром својим.</verse>
				<verse number="25">Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, а камо ли домаће његове?</verse>
				<verse number="26">Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.</verse>
				<verse number="27">Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова.</verse>
				<verse number="28">И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Оног који може и душу и тело погубити у паклу.</verse>
				<verse number="29">Не продају ли се два врапца за један динар? Па ни један од њих не може пасти на земљу без оца вашег.</verse>
				<verse number="30">А вама је и коса на глави сва избројана.</verse>
				<verse number="31">Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.</verse>
				<verse number="32">А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.</verse>
				<verse number="33">А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.</verse>
				<verse number="34">Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.</verse>
				<verse number="35">Јер сам дошао да раставим човека од оца његовог и кћер од матере њене и снаху од свекрве њене:</verse>
				<verse number="36">И непријатељи човеку постаће домашњи његови.</verse>
				<verse number="37">Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан.</verse>
				<verse number="38">И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.</verse>
				<verse number="39">Који чува душу своју, изгубиће је; а који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.</verse>
				<verse number="40">Који вас прима, мене прима; а који мене прима, прима Оног који ме је послао.</verse>
				<verse number="41">Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; а који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће.</verse>
				<verse number="42">И ако ко напоји једног од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.</verse>
				<verse number="2">А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих,</verse>
				<verse number="3">И рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?</verse>
				<verse number="4">А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите:</verse>
				<verse number="5">Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље.</verse>
				<verse number="6">И благо ономе који се не саблазни о мене.</verse>
				<verse number="7">А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?</verse>
				<verse number="8">Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.</verse>
				<verse number="9">Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.</verse>
				<verse number="10">Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.</verse>
				<verse number="11">Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.</verse>
				<verse number="12">А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.</verse>
				<verse number="13">Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.</verse>
				<verse number="14">И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи.</verse>
				<verse number="15">Који има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="16">Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,</verse>
				<verse number="17">И говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.</verse>
				<verse number="18">Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.</verse>
				<verse number="19">Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.</verse>
				<verse number="20">Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:</verse>
				<verse number="21">Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.</verse>
				<verse number="22">Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.</verse>
				<verse number="23">И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.</verse>
				<verse number="24">Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.</verse>
				<verse number="25">У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.</verse>
				<verse number="26">Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.</verse>
				<verse number="27">Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.</verse>
				<verse number="28">Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.</verse>
				<verse number="29">Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.</verse>
				<verse number="30">Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.</verse>
				<verse number="2">А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.</verse>
				<verse number="3">А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?</verse>
				<verse number="4">Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.</verse>
				<verse number="5">Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?</verse>
				<verse number="6">А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.</verse>
				<verse number="7">Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;</verse>
				<verse number="8">Јер је Господар и од суботе Син човечији.</verse>
				<verse number="9">И отишавши оданде дође у зборницу њихову.</verse>
				<verse number="10">И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.</verse>
				<verse number="11">А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?</verse>
				<verse number="12">А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.</verse>
				<verse number="13">Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.</verse>
				<verse number="14">А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.</verse>
				<verse number="15">И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.</verse>
				<verse number="16">И запрети им да Га не разглашују:</verse>
				<verse number="17">Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:</verse>
				<verse number="18">Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.</verse>
				<verse number="19">Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.</verse>
				<verse number="20">Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.</verse>
				<verse number="21">И у име Његово уздаће се народи.</verse>
				<verse number="22">Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.</verse>
				<verse number="23">И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?</verse>
				<verse number="24">А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.</verse>
				<verse number="25">А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.</verse>
				<verse number="26">И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?</verse>
				<verse number="27">И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.</verse>
				<verse number="28">А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.</verse>
				<verse number="29">Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.</verse>
				<verse number="30">Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.</verse>
				<verse number="31">Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.</verse>
				<verse number="32">И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.</verse>
				<verse number="33">Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.</verse>
				<verse number="34">Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.</verse>
				<verse number="35">Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.</verse>
				<verse number="36">А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.</verse>
				<verse number="37">Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.</verse>
				<verse number="38">Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.</verse>
				<verse number="39">А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.</verse>
				<verse number="40">Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.</verse>
				<verse number="41">Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.</verse>
				<verse number="42">Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.</verse>
				<verse number="43">А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.</verse>
				<verse number="44">Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.</verse>
				<verse number="45">Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.</verse>
				<verse number="46">Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.</verse>
				<verse number="47">И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.</verse>
				<verse number="48">А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?</verse>
				<verse number="49">И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.</verse>
				<verse number="50">...</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.</verse>
				<verse number="2">И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.</verse>
				<verse number="3">И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.</verse>
				<verse number="4">И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;</verse>
				<verse number="5">А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.</verse>
				<verse number="6">И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.</verse>
				<verse number="7">А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.</verse>
				<verse number="8">А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.</verse>
				<verse number="9">Ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="10">И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?</verse>
				<verse number="11">А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.</verse>
				<verse number="12">Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.</verse>
				<verse number="13">Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.</verse>
				<verse number="14">И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.</verse>
				<verse number="15">Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.</verse>
				<verse number="16">А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.</verse>
				<verse number="17">Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.</verse>
				<verse number="18">Ви пак чујте причу о сејачу:</verse>
				<verse number="19">Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.</verse>
				<verse number="20">А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,</verse>
				<verse number="21">Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.</verse>
				<verse number="22">А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.</verse>
				<verse number="23">А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.</verse>
				<verse number="24">Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,</verse>
				<verse number="25">А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.</verse>
				<verse number="26">А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.</verse>
				<verse number="27">Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?</verse>
				<verse number="28">А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?</verse>
				<verse number="29">А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.</verse>
				<verse number="30">Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.</verse>
				<verse number="31">Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,</verse>
				<verse number="32">Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.</verse>
				<verse number="33">Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.</verse>
				<verse number="34">Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:</verse>
				<verse number="35">Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.</verse>
				<verse number="36">Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.</verse>
				<verse number="37">А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;</verse>
				<verse number="38">А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;</verse>
				<verse number="39">А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.</verse>
				<verse number="40">Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.</verse>
				<verse number="41">Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.</verse>
				<verse number="42">И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="43">Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="44">Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.</verse>
				<verse number="45">Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,</verse>
				<verse number="46">Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.</verse>
				<verse number="47">Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;</verse>
				<verse number="48">Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.</verse>
				<verse number="49">Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.</verse>
				<verse number="50">И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="51">Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.</verse>
				<verse number="52">А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.</verse>
				<verse number="53">И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.</verse>
				<verse number="54">И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?</verse>
				<verse number="55">Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?</verse>
				<verse number="56">И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?</verse>
				<verse number="57">И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.</verse>
				<verse number="58">И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;</verse>
				<verse number="2">И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.</verse>
				<verse number="3">Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.</verse>
				<verse number="4">Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.</verse>
				<verse number="5">И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.</verse>
				<verse number="6">А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.</verse>
				<verse number="7">Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.</verse>
				<verse number="8">А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.</verse>
				<verse number="9">И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.</verse>
				<verse number="10">И посла те посекоше Јована у тамници.</verse>
				<verse number="11">И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.</verse>
				<verse number="12">И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.</verse>
				<verse number="13">И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.</verse>
				<verse number="14">И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.</verse>
				<verse number="15">А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.</verse>
				<verse number="16">А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.</verse>
				<verse number="17">А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.</verse>
				<verse number="18">А Он рече: Донесите ми их овамо.</verse>
				<verse number="19">И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.</verse>
				<verse number="20">И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.</verse>
				<verse number="21">А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.</verse>
				<verse number="22">И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.</verse>
				<verse number="23">И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.</verse>
				<verse number="24">А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.</verse>
				<verse number="25">А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.</verse>
				<verse number="26">И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.</verse>
				<verse number="27">А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.</verse>
				<verse number="28">А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.</verse>
				<verse number="29">А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.</verse>
				<verse number="30">Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!</verse>
				<verse number="31">И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?</verse>
				<verse number="32">И кад уђоше у лађу, преста ветар.</verse>
				<verse number="33">А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.</verse>
				<verse number="34">И прешавши дођоше у земљу генисаретску.</verse>
				<verse number="35">И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.</verse>
				<verse number="36">И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:</verse>
				<verse number="2">Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.</verse>
				<verse number="3">А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?</verse>
				<verse number="4">Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.</verse>
				<verse number="5">А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;</verse>
				<verse number="6">Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.</verse>
				<verse number="7">Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:</verse>
				<verse number="8">Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.</verse>
				<verse number="9">Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.</verse>
				<verse number="10">И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.</verse>
				<verse number="11">Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.</verse>
				<verse number="12">Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?</verse>
				<verse number="13">А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.</verse>
				<verse number="14">Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.</verse>
				<verse number="15">А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.</verse>
				<verse number="16">А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?</verse>
				<verse number="17">Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?</verse>
				<verse number="18">А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.</verse>
				<verse number="19">Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.</verse>
				<verse number="20">И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.</verse>
				<verse number="21">И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.</verse>
				<verse number="22">И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.</verse>
				<verse number="23">А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.</verse>
				<verse number="24">А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.</verse>
				<verse number="25">А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!</verse>
				<verse number="26">А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.</verse>
				<verse number="27">А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.</verse>
				<verse number="28">Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.</verse>
				<verse number="29">И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.</verse>
				<verse number="30">И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,</verse>
				<verse number="31">Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.</verse>
				<verse number="32">А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.</verse>
				<verse number="33">И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?</verse>
				<verse number="34">И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.</verse>
				<verse number="35">И заповеди народу да поседају по земљи.</verse>
				<verse number="36">И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.</verse>
				<verse number="37">И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.</verse>
				<verse number="38">А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.</verse>
				<verse number="39">И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.</verse>
				<verse number="2">А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.</verse>
				<verse number="3">И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?</verse>
				<verse number="4">Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.</verse>
				<verse number="5">И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.</verse>
				<verse number="6">А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.</verse>
				<verse number="7">А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.</verse>
				<verse number="8">А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?</verse>
				<verse number="9">Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?</verse>
				<verse number="10">Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?</verse>
				<verse number="11">Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?</verse>
				<verse number="12">Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.</verse>
				<verse number="13">А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?</verse>
				<verse number="14">А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.</verse>
				<verse number="15">Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?</verse>
				<verse number="16">А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.</verse>
				<verse number="17">И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.</verse>
				<verse number="18">А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.</verse>
				<verse number="19">И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.</verse>
				<verse number="20">Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.</verse>
				<verse number="21">Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.</verse>
				<verse number="22">И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.</verse>
				<verse number="23">А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.</verse>
				<verse number="24">Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.</verse>
				<verse number="25">Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.</verse>
				<verse number="26">Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?</verse>
				<verse number="27">Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.</verse>
				<verse number="28">Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.</verse>
				<verse number="2">И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.</verse>
				<verse number="3">И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.</verse>
				<verse number="4">А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.</verse>
				<verse number="5">Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.</verse>
				<verse number="6">И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.</verse>
				<verse number="7">И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.</verse>
				<verse number="8">А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.</verse>
				<verse number="9">И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.</verse>
				<verse number="10">И запиташе Га ученици Његови говорећи: Зашто дакле књижевници кажу да Илија најпре треба да дође?</verse>
				<verse number="11">А Исус одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре и уредити све.</verse>
				<verse number="12">Али вам кажем да је Илија већ дошао, и не познаше га; него учинише с њиме шта хтеше: тако и Син човечији треба да пострада од њих.</verse>
				<verse number="13">Тада разумеше ученици да им говори за Јована крститеља.</verse>
				<verse number="14">И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,</verse>
				<verse number="15">И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.</verse>
				<verse number="16">И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.</verse>
				<verse number="17">А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.</verse>
				<verse number="18">И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.</verse>
				<verse number="19">Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?</verse>
				<verse number="20">А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.</verse>
				<verse number="21">А овај се род изгони само молитвом и постом.</verse>
				<verse number="22">А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;</verse>
				<verse number="23">И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.</verse>
				<verse number="24">А кад дођоше у Капернаум, приступише к Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар ваш учитељ неће дати дидрахме?</verse>
				<verse number="25">Петар рече: Хоће. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порезе и хараче, или од својих синова или од туђих?</verse>
				<verse number="26">Рече Њему Петар: Од туђих. Рече му Исус: Дакле не плаћају синови.</verse>
				<verse number="27">Али да их не саблазнимо, иди на море, и баци удицу, и коју прво ухватиш рибу, узми је; и кад јој отвориш уста наћи ћеш статир; узми га те им подај за ме и за се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">У тај час приступише к Исусу ученици говорећи: Ко је дакле највећи у царству небеском?</verse>
				<verse number="2">И дозва Исус дете, и постави га међу њих,</verse>
				<verse number="3">И рече им: Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.</verse>
				<verse number="4">Који се дакле понизи као дете ово, онај је највећи у царству небеском.</verse>
				<verse number="5">И који прими такво дете у име моје, мене прима.</verse>
				<verse number="6">А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.</verse>
				<verse number="7">Тешко свету од саблазни! Јер је потребно да дођу саблазни; али тешко оном човеку кроз кога долази саблазан.</verse>
				<verse number="8">Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе: боље ти је ући у живот хром или кљаст, него ли с две руке и две ноге да те баце у огањ вечни.</verse>
				<verse number="9">И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе: боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени.</verse>
				<verse number="10">Гледајте да не презрете једног од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца мог небеског.</verse>
				<verse number="11">Јер Син човечији дође да изнађе и спасе изгубљено.</verse>
				<verse number="12">Шта вам се чини? Кад има један човек сто оваца па зађе једна од њих, не остави ли он деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?</verse>
				<verse number="13">И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и девет што нису зашле.</verse>
				<verse number="14">Тако није воља Оца вашег небеског да погине један од ових малих.</verse>
				<verse number="15">Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.</verse>
				<verse number="16">Ако ли те не послуша, узми са собом још једног или двојицу да све речи остану на устима два или три сведока.</verse>
				<verse number="17">Ако ли њих не послуша, кажи цркви; а ако ли не послуша ни цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.</verse>
				<verse number="18">Јер вам кажем заиста: шта год свежете на земљи биће свезано на небу, и шта год разрешите на земљи биће разрешено на небу.</verse>
				<verse number="19">Још вам кажем заиста: ако се два од вас сложе на земљи у чему му драго, зашто се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.</verse>
				<verse number="20">Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима.</verse>
				<verse number="21">Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?</verse>
				<verse number="22">Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.</verse>
				<verse number="23">Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.</verse>
				<verse number="24">И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.</verse>
				<verse number="25">И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.</verse>
				<verse number="26">Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.</verse>
				<verse number="27">А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.</verse>
				<verse number="28">А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.</verse>
				<verse number="29">Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.</verse>
				<verse number="30">А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.</verse>
				<verse number="31">Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.</verse>
				<verse number="32">Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.</verse>
				<verse number="33">Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?</verse>
				<verse number="34">И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.</verse>
				<verse number="35">Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.</verse>
				<verse number="2">И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.</verse>
				<verse number="3">И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?</verse>
				<verse number="4">А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?</verse>
				<verse number="5">И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.</verse>
				<verse number="6">Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.</verse>
				<verse number="7">Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?</verse>
				<verse number="8">Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.</verse>
				<verse number="9">Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.</verse>
				<verse number="10">Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.</verse>
				<verse number="11">А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.</verse>
				<verse number="12">Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.</verse>
				<verse number="13">Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.</verse>
				<verse number="14">А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.</verse>
				<verse number="15">И метнувши на њих руке отиде оданде.</verse>
				<verse number="16">И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?</verse>
				<verse number="17">А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.</verse>
				<verse number="18">Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;</verse>
				<verse number="19">Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.</verse>
				<verse number="20">Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?</verse>
				<verse number="21">Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.</verse>
				<verse number="22">А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.</verse>
				<verse number="23">А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.</verse>
				<verse number="24">И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.</verse>
				<verse number="25">А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?</verse>
				<verse number="26">А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.</verse>
				<verse number="27">Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?</verse>
				<verse number="28">А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.</verse>
				<verse number="29">И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.</verse>
				<verse number="30">Али ће многи први бити последњи и последњи први.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.</verse>
				<verse number="2">И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.</verse>
				<verse number="3">И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,</verse>
				<verse number="4">И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.</verse>
				<verse number="5">И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.</verse>
				<verse number="6">И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?</verse>
				<verse number="7">Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.</verse>
				<verse number="8">А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.</verse>
				<verse number="9">И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.</verse>
				<verse number="10">А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.</verse>
				<verse number="11">И примивши викаху на господара.</verse>
				<verse number="12">Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.</verse>
				<verse number="13">А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?</verse>
				<verse number="14">Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.</verse>
				<verse number="15">Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?</verse>
				<verse number="16">Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.</verse>
				<verse number="17">И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:</verse>
				<verse number="18">Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;</verse>
				<verse number="19">И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.</verse>
				<verse number="20">Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.</verse>
				<verse number="21">А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.</verse>
				<verse number="22">А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.</verse>
				<verse number="23">И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.</verse>
				<verse number="24">И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.</verse>
				<verse number="25">А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.</verse>
				<verse number="26">Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.</verse>
				<verse number="27">И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.</verse>
				<verse number="28">Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.</verse>
				<verse number="29">И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.</verse>
				<verse number="30">И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!</verse>
				<verse number="31">А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!</verse>
				<verse number="32">И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?</verse>
				<verse number="33">Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.</verse>
				<verse number="34">И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика</verse>
				<verse number="2">Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.</verse>
				<verse number="3">И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.</verse>
				<verse number="4">А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:</verse>
				<verse number="5">Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.</verse>
				<verse number="6">И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.</verse>
				<verse number="7">Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.</verse>
				<verse number="8">А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.</verse>
				<verse number="9">А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!</verse>
				<verse number="10">И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?</verse>
				<verse number="11">А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.</verse>
				<verse number="12">И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.</verse>
				<verse number="13">И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.</verse>
				<verse number="14">И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.</verse>
				<verse number="15">А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.</verse>
				<verse number="16">И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?</verse>
				<verse number="17">И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.</verse>
				<verse number="18">А ујутру, враћајући се у град, огладне.</verse>
				<verse number="19">И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.</verse>
				<verse number="20">И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!</verse>
				<verse number="21">А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.</verse>
				<verse number="22">И све што узиштете у молитви верујући, добићете.</verse>
				<verse number="23">И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?</verse>
				<verse number="24">А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.</verse>
				<verse number="25">Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?</verse>
				<verse number="26">Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.</verse>
				<verse number="27">И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.</verse>
				<verse number="28">Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.</verse>
				<verse number="29">А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.</verse>
				<verse number="30">И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.</verse>
				<verse number="31">Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.</verse>
				<verse number="32">Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.</verse>
				<verse number="33">Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.</verse>
				<verse number="34">А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.</verse>
				<verse number="35">И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.</verse>
				<verse number="36">Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.</verse>
				<verse number="37">А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.</verse>
				<verse number="38">А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.</verse>
				<verse number="39">И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.</verse>
				<verse number="40">Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?</verse>
				<verse number="41">Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.</verse>
				<verse number="42">А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.</verse>
				<verse number="43">Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.</verse>
				<verse number="44">И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.</verse>
				<verse number="45">И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.</verse>
				<verse number="46">И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:</verse>
				<verse number="2">Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.</verse>
				<verse number="3">И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.</verse>
				<verse number="4">Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.</verse>
				<verse number="5">А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.</verse>
				<verse number="6">А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.</verse>
				<verse number="7">А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.</verse>
				<verse number="8">Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.</verse>
				<verse number="9">Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.</verse>
				<verse number="10">И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.</verse>
				<verse number="11">Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.</verse>
				<verse number="12">И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.</verse>
				<verse number="13">Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="14">Јер су многи звани, али је мало избраних.</verse>
				<verse number="15">Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.</verse>
				<verse number="16">И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.</verse>
				<verse number="17">Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?</verse>
				<verse number="18">Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?</verse>
				<verse number="19">Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.</verse>
				<verse number="20">И рече им: Чији је образ овај и натпис?</verse>
				<verse number="21">И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.</verse>
				<verse number="22">И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.</verse>
				<verse number="23">Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га</verse>
				<verse number="24">Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.</verse>
				<verse number="25">У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.</verse>
				<verse number="26">А тако и други, и трећи, све до седмог.</verse>
				<verse number="27">А после свих умре и жена.</verse>
				<verse number="28">О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.</verse>
				<verse number="29">А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.</verse>
				<verse number="30">Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.</verse>
				<verse number="31">А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:</verse>
				<verse number="32">Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.</verse>
				<verse number="33">И чувши народ дивљаше се науци Његовој.</verse>
				<verse number="34">А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.</verse>
				<verse number="35">И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:</verse>
				<verse number="36">Учитељу! Која је заповест највећа у закону?</verse>
				<verse number="37">А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.</verse>
				<verse number="38">Ово је прва и највећа заповест.</verse>
				<verse number="39">А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.</verse>
				<verse number="40">О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.</verse>
				<verse number="41">А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус</verse>
				<verse number="42">Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.</verse>
				<verse number="43">Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:</verse>
				<verse number="44">Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?</verse>
				<verse number="45">Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?</verse>
				<verse number="46">И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада Исус рече к народу и ученицима својим</verse>
				<verse number="2">Говорећи: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји.</verse>
				<verse number="3">Све дакле што вам кажу да држите, држите и творите; али шта они чине не чините; јер говоре а не чине.</verse>
				<verse number="4">Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.</verse>
				<verse number="5">А сва дела своја чине да их виде људи: раширују своје амајлије, и граде велике скуте на хаљинама својим.</verse>
				<verse number="6">И траже зачеље на гозбама и прва места по зборницама,</verse>
				<verse number="7">И да им се клања по улицама, и да их људи зову: Рави! Рави!</verse>
				<verse number="8">А ви се не зовите Рави; јер је у вас један Рави Христос, а ви сте сви браћа.</verse>
				<verse number="9">И оцем не зовите никога на земљи; јер је у вас један Отац који је на небесима.</verse>
				<verse number="10">Нити се зовите Учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.</verse>
				<verse number="11">А највећи између вас да вам буде слуга.</verse>
				<verse number="12">Јер који се подиже, понизиће се, а који се понижује, подигнуће се.</verse>
				<verse number="13">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтели.</verse>
				<verse number="14">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени.</verse>
				<verse number="15">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и земљу да би присвојили једног, и кад га присвојите, чините га сином пакленим, удвоје већим од себе.</verse>
				<verse number="16">Тешко вама вође слепе који говорите: Ако се ко куне црквом ништа је; а ако се ко куне златом црквеним крив је.</verse>
				<verse number="17">Будале слепе! Шта је веће, или злато, или црква која злато освети.</verse>
				<verse number="18">И ако се ко куне олтаром ништа је то, а који се куне даром који је на њему крив је</verse>
				<verse number="19">Будале слепе! Шта је веће, или дар, или олтар који дар освети?</verse>
				<verse number="20">Који се дакле куне олтаром, куне се њим и свим што је на њему.</verse>
				<verse number="21">И који се куне црквом, куне се њом и Оним што живи у њој.</verse>
				<verse number="22">И који се куне небом, куне се престолом Божјим и Оним који седи на њему.</verse>
				<verse number="23">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати.</verse>
				<verse number="24">Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.</verse>
				<verse number="25">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери што чистите споља чашу и зделу а изнутра су пуне грабежа и неправде.</verse>
				<verse number="26">Фарисеју слепи! Очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте.</verse>
				<verse number="27">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.</verse>
				<verse number="28">Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.</verse>
				<verse number="29">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника,</verse>
				<verse number="30">И говорите: Да смо ми били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка.</verse>
				<verse number="31">Тим само сведочите за себе да сте синови оних који су побили пророке.</verse>
				<verse number="32">И ви допуните меру отаца својих.</verse>
				<verse number="33">Змије, породи аспидини! Како ћете побећи од пресуде у огањ паклени?</verse>
				<verse number="34">Зато ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети а једне бити по зборницама својим и гонити од града до града,</verse>
				<verse number="35">Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведног до крви Зарије сина Варахијиног, кога убисте међу црквом и олтаром.</verse>
				<verse number="36">Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај.</verse>
				<verse number="37">Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као што кокош скупља пилиће своје под крила и не хтесте!</verse>
				<verse number="38">Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.</verse>
				<verse number="39">Јер вам кажем: Нећете мене видети одселе док не кажете: Благословљен који иде у име Господње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">И изишавши Исус иђаше од цркве, и приступише к Њему ученици Његови да Му покажу грађевину црквену.</verse>
				<verse number="2">А Исус рече им: Не видите ли све ово? Заиста вам кажем: неће остати овде ни камен на камену који се неће разметнути.</verse>
				<verse number="3">А кад сеђаше на гори Маслинској приступише к Њему ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак Твог доласка и краја века?</verse>
				<verse number="4">И одговарајући Исус рече им: Чувајте се да вас ко не превари.</verse>
				<verse number="5">Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.</verse>
				<verse number="6">Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба да то све буде, али није још тада крај.</verse>
				<verse number="7">Јер ће устати народ на народ и царство на царство; и биће глади и помори, и земља ће се трести по свету.</verse>
				<verse number="8">А то је све почетак страдања.</verse>
				<verse number="9">Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас имена мог ради.</verse>
				<verse number="10">И тада ће се многи саблазнити, и друг друга издаће, и омрзнуће друг на друга.</verse>
				<verse number="11">И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.</verse>
				<verse number="12">И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав многих.</verse>
				<verse number="13">Али који претрпи до краја благо њему.</verse>
				<verse number="14">И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.</verse>
				<verse number="15">Кад дакле угледате мрзост опустошења, о којој говори пророк Данило, где стоји на месту светом (који чита да разуме):</verse>
				<verse number="16">Тада који буду у Јудеји нека беже у горе;</verse>
				<verse number="17">И који буде на крову да не силази узети шта му је у кући;</verse>
				<verse number="18">И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје.</verse>
				<verse number="19">А тешко труднима и дојилицама у те дане.</verse>
				<verse number="20">Него се молите Богу да не буде бежан ваша у зиму ни у суботу;</verse>
				<verse number="21">Јер ће бити невоља велика каква није била од постања света досад нити ће бити;</verse>
				<verse number="22">И да се они дани не скрате, нико не би остао; али избраних ради скратиће се дани они.</verse>
				<verse number="23">Тада ако вам ко каже: Ево овде је Христос или онде, не верујте.</verse>
				<verse number="24">Јер ће изићи лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.</verse>
				<verse number="25">Ето вам казах унапред.</verse>
				<verse number="26">Ако вам дакле кажу: Ево га у пустињи, не излазите; ево га у собама, не верујте.</verse>
				<verse number="27">Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.</verse>
				<verse number="28">Јер где је стрвина онамо ће се и орлови купити.</verse>
				<verse number="29">И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.</verse>
				<verse number="30">И тада ће се показати знак Сина човечијег на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијег где иде на облацима небеским са силом и славом великом.</verse>
				<verse number="31">И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће избране Његове од четири ветра, од краја до краја небеса.</verse>
				<verse number="32">Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.</verse>
				<verse number="33">Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу код врата.</verse>
				<verse number="34">Заиста вам кажем: овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.</verse>
				<verse number="35">Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.</verse>
				<verse number="36">А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам.</verse>
				<verse number="37">Јер као што је било у време Нојево тако ће бити и долазак Сина човечијег.</verse>
				<verse number="38">Јер као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до оног дана кад Ноје уђе у ковчег,</verse>
				<verse number="39">И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.</verse>
				<verse number="40">Тада ће бити два на њиви; један ће се узети, а други ће се оставити.</verse>
				<verse number="41">Две ће млети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга ће се оставити.</verse>
				<verse number="42">Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.</verse>
				<verse number="43">Али ово знајте: кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.</verse>
				<verse number="44">Зато и ви будите готови; јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.</verse>
				<verse number="45">Ко је дакле тај верни и мудри слуга ког је поставио господар његов над својим домашњима да им даје храну на оброк?</verse>
				<verse number="46">Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.</verse>
				<verse number="47">Заиста вам кажем: поставиће га над свим имањем својим.</verse>
				<verse number="48">Ако ли тај рђави слуга рече у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи;</verse>
				<verse number="49">И почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама;</verse>
				<verse number="50">Доћи ће господар тог слуге у дан у који се не нада, и у час кад не мисли.</verse>
				<verse number="51">И расећи ће га напола, и даће му плату као и лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.</verse>
				<verse number="2">Пет од њих беху мудре, а пет луде.</verse>
				<verse number="3">И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.</verse>
				<verse number="4">А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.</verse>
				<verse number="5">А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.</verse>
				<verse number="6">А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.</verse>
				<verse number="7">Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.</verse>
				<verse number="8">А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.</verse>
				<verse number="9">А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.</verse>
				<verse number="10">А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.</verse>
				<verse number="11">А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.</verse>
				<verse number="12">А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.</verse>
				<verse number="13">Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.</verse>
				<verse number="14">Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;</verse>
				<verse number="15">И једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.</verse>
				<verse number="16">А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.</verse>
				<verse number="17">Тако и онај што прими два доби и он још два.</verse>
				<verse number="18">А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.</verse>
				<verse number="19">А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.</verse>
				<verse number="20">И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.</verse>
				<verse number="21">А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.</verse>
				<verse number="22">А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.</verse>
				<verse number="23">А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.</verse>
				<verse number="24">А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;</verse>
				<verse number="25">Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.</verse>
				<verse number="26">А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:</verse>
				<verse number="27">Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.</verse>
				<verse number="28">Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.</verse>
				<verse number="29">Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.</verse>
				<verse number="30">И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="31">А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.</verse>
				<verse number="32">И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.</verse>
				<verse number="33">И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.</verse>
				<verse number="34">Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.</verse>
				<verse number="35">Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;</verse>
				<verse number="36">Го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.</verse>
				<verse number="37">Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?</verse>
				<verse number="38">Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?</verse>
				<verse number="39">Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?</verse>
				<verse number="40">И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.</verse>
				<verse number="41">Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.</verse>
				<verse number="42">Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;</verse>
				<verse number="43">Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.</verse>
				<verse number="44">Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?</verse>
				<verse number="45">Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.</verse>
				<verse number="46">И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим:</verse>
				<verse number="2">Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне.</verse>
				<verse number="3">Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе;</verse>
				<verse number="4">И световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили.</verse>
				<verse number="5">И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.</verse>
				<verse number="6">А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог,</verse>
				<verse number="7">Приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом.</verse>
				<verse number="8">А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета?</verse>
				<verse number="9">Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима.</verse>
				<verse number="10">А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени.</verse>
				<verse number="11">Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.</verse>
				<verse number="12">А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови.</verse>
				<verse number="13">Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она.</verse>
				<verse number="14">Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким,</verse>
				<verse number="15">И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника.</verse>
				<verse number="16">И отада тражаше згоду да Га изда.</verse>
				<verse number="17">А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?</verse>
				<verse number="18">А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим.</verse>
				<verse number="19">И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху.</verse>
				<verse number="20">А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом.</verse>
				<verse number="21">И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме.</verse>
				<verse number="22">И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе?</verse>
				<verse number="23">А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати.</verse>
				<verse number="24">Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек.</verse>
				<verse number="25">А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза.</verse>
				<verse number="26">И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.</verse>
				<verse number="27">И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви;</verse>
				<verse number="28">Јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха.</verse>
				<verse number="29">Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог.</verse>
				<verse number="30">И отпојавши хвалу изиђоше на гору Маслинску.</verse>
				<verse number="31">Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се.</verse>
				<verse number="32">А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју.</verse>
				<verse number="33">А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити.</verse>
				<verse number="34">Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.</verse>
				<verse number="35">Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше.</verse>
				<verse number="36">Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу.</verse>
				<verse number="37">И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити.</verse>
				<verse number="38">Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.</verse>
				<verse number="39">И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти.</verse>
				<verse number="40">И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном?</verse>
				<verse number="41">Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.</verse>
				<verse number="42">Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја.</verse>
				<verse number="43">И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.</verse>
				<verse number="44">И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи.</verse>
				<verse number="45">Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника.</verse>
				<verse number="46">Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој.</verse>
				<verse number="47">И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних.</verse>
				<verse number="48">А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га.</verse>
				<verse number="49">И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га.</verse>
				<verse number="50">А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га.</verse>
				<verse number="51">И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.</verse>
				<verse number="52">Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути.</verse>
				<verse number="53">Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела?</verse>
				<verse number="54">Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде?</verse>
				<verse number="55">У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме.</verse>
				<verse number="56">А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше.</verse>
				<verse number="57">И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.</verse>
				<verse number="58">А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.</verse>
				<verse number="59">А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили;</verse>
				<verse number="60">И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока,</verse>
				<verse number="61">И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је.</verse>
				<verse number="62">И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?</verse>
				<verse number="63">А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји?</verse>
				<verse number="64">Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским.</verse>
				<verse number="65">Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову.</verse>
				<verse number="66">Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт.</verse>
				<verse number="67">Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке</verse>
				<verse number="68">Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?</verse>
				<verse number="69">А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем.</verse>
				<verse number="70">А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.</verse>
				<verse number="71">А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином.</verse>
				<verse number="72">Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека.</verse>
				<verse number="73">А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.</verse>
				<verse number="74">Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао.</verse>
				<verse number="75">И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.</verse>
				<verse number="2">И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.</verse>
				<verse number="3">Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама</verse>
				<verse number="4">Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.</verse>
				<verse number="5">И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се обеси.</verse>
				<verse number="6">А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.</verse>
				<verse number="7">Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.</verse>
				<verse number="8">Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.</verse>
				<verse number="9">Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;</verse>
				<verse number="10">И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.</verse>
				<verse number="11">А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.</verse>
				<verse number="12">И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.</verse>
				<verse number="13">Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?</verse>
				<verse number="14">И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.</verse>
				<verse number="15">А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.</verse>
				<verse number="16">А тада имаху знатног сужња по имену Варава.</verse>
				<verse number="17">И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?</verse>
				<verse number="18">Јер знаше да су Га из зависти предали.</verse>
				<verse number="19">А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.</verse>
				<verse number="20">А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.</verse>
				<verse number="21">А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.</verse>
				<verse number="22">Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.</verse>
				<verse number="23">Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.</verse>
				<verse number="24">А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.</verse>
				<verse number="25">И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.</verse>
				<verse number="26">Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.</verse>
				<verse number="27">Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.</verse>
				<verse number="28">И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.</verse>
				<verse number="29">И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!</verse>
				<verse number="30">И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.</verse>
				<verse number="31">И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.</verse>
				<verse number="32">И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.</verse>
				<verse number="33">И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,</verse>
				<verse number="34">Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.</verse>
				<verse number="35">А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;</verse>
				<verse number="36">И сеђаху онде те Га чуваху.</verse>
				<verse number="37">И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.</verse>
				<verse number="38">Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.</verse>
				<verse number="39">А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.</verse>
				<verse number="40">И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сиђи с крста.</verse>
				<verse number="41">А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:</verse>
				<verse number="42">Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га веровати.</verse>
				<verse number="43">Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.</verse>
				<verse number="44">Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.</verse>
				<verse number="45">А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.</verse>
				<verse number="46">А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?</verse>
				<verse number="47">А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.</verse>
				<verse number="48">И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.</verse>
				<verse number="49">А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.</verse>
				<verse number="50">А Исус опет повика гласно и испусти душу.</verse>
				<verse number="51">И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;</verse>
				<verse number="52">И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;</verse>
				<verse number="53">И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.</verse>
				<verse number="54">А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.</verse>
				<verse number="55">И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.</verse>
				<verse number="56">Међу којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.</verse>
				<verse number="57">А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.</verse>
				<verse number="58">Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.</verse>
				<verse number="59">И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;</verse>
				<verse number="60">И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.</verse>
				<verse number="61">А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и сеђаху према гробу.</verse>
				<verse number="62">Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,</verse>
				<verse number="63">И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.</verse>
				<verse number="64">Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.</verse>
				<verse number="65">Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.</verse>
				<verse number="66">А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.</verse>
				<verse number="2">И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему.</verse>
				<verse number="3">А лице његово беше као муња, и одело његово као снег.</verse>
				<verse number="4">И од страха његовог уздрхташе се стражари, и постадоше као мртви.</verse>
				<verse number="5">А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите.</verse>
				<verse number="6">Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ.</verse>
				<verse number="7">Па идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И гле, Он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете Га видети. Ето ја вам казах.</verse>
				<verse number="8">И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовим.</verse>
				<verse number="9">А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се.</verse>
				<verse number="10">Тада рече им Исус: Не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видети.</verse>
				<verse number="11">А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким све што се догодило.</verse>
				<verse number="12">И они саставши се са старешинама учинише веће, и дадоше војницима довољно новаца</verse>
				<verse number="13">Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.</verse>
				<verse number="14">И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде.</verse>
				<verse number="15">А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас.</verse>
				<verse number="16">А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.</verse>
				<verse number="17">И кад Га видеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.</verse>
				<verse number="18">И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.</verse>
				<verse number="19">Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,</verse>
				<verse number="20">Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="41">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Почетак јеванђеља Исуса Христа Сина Божјег.</verse>
				<verse number="2">Као што стоји у пророку: Ево ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.</verse>
				<verse number="3">Глас је оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе Његове.</verse>
				<verse number="4">Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповедајући крштење покајања за опроштење греха.</verse>
				<verse number="5">И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у Јордану реци, и исповедаху грехе своје.</verse>
				<verse number="6">А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.</verse>
				<verse number="7">И проповедаше говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремен на обући Његовој.</verse>
				<verse number="8">Ја вас крштавам водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.</verse>
				<verse number="9">И у то време дође Исус из Назарета галилејског, и крсти Га Јован у Јордану,</verse>
				<verse number="10">И одмах излазећи из воде виде небо где се отвори, и Дух као голуб сиђе на Њега.</verse>
				<verse number="11">И глас дође с неба: Ти си Син мој љубазни који је по мојој вољи.</verse>
				<verse number="12">И одмах Дух изведе Га у пустињу.</verse>
				<verse number="13">И би онде у пустињи дана четрдесет, и куша Га сотона, и би са зверињем, и анђели служаху Му.</verse>
				<verse number="14">А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о царству Божјем</verse>
				<verse number="15">И говорећи: Изађе време и приближи се царство Божје; покајте се и верујте јеванђеље.</verse>
				<verse number="16">И ходећи покрај мора виде Симона и Андрију, брата његовог, где бацају мреже у море; јер беху рибари.</verse>
				<verse number="17">И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.</verse>
				<verse number="18">И одмах оставивши мреже своје пођоше за Њим.</verse>
				<verse number="19">И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејевог, и Јована брата његовог како у лађи крпљаху мреже;</verse>
				<verse number="20">И одмах позва их; и оставивши оца свог Зеведеја у лађи с најамницима, пођоше за Њим.</verse>
				<verse number="21">И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.</verse>
				<verse number="22">И дивише се науци Његовој; јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.</verse>
				<verse number="23">И беше у зборници њиховој човек с духом нечистим, и повика</verse>
				<verse number="24">Говорећи: Прођи се, шта је Теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.</verse>
				<verse number="25">И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изађи из њега.</verse>
				<verse number="26">И стресе га дух нечисти, и повика гласно, и изађе из њега.</verse>
				<verse number="27">И уплашише се сви тако да питаху један другог говорећи: Шта је ово? И каква је ово наука нова, да има власт да духовима нечистим заповеда, и слушају Га?</verse>
				<verse number="28">И оде глас о Њему, одмах, по свој околини галилејској.</verse>
				<verse number="29">И одмах, изашавши из зборнице, дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.</verse>
				<verse number="30">А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше Му за њу.</verse>
				<verse number="31">И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.</verse>
				<verse number="32">А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к Њему све болеснике и бесне.</verse>
				<verse number="33">И сав град беше се сабрао к вратима.</verse>
				<verse number="34">И исцели многе болеснике од различних болести, и ђаволе многе истера, и не даде ђаволима да казују да Га познају.</verse>
				<verse number="35">А ујутру, врло рано уставши, изађе и оде насамо, и онде се мољаше Богу.</verse>
				<verse number="36">И за Њим потрчаше Симон и који беху с њим.</verse>
				<verse number="37">И нашавши Га рекоше Му: Траже Те сви.</verse>
				<verse number="38">И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповедим: јер сам ја на то дошао.</verse>
				<verse number="39">И проповеда по зборницама њиховим по свој Галилеји, и ђаволе изгони.</verse>
				<verse number="40">И дође к Њему губавац молећи Га и на коленима клечећи пред Њим и рече Му: Ако хоћеш, можеш ме очистити.</verse>
				<verse number="41">А Исус, пошто се смиловао, пружи руку, и дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се.</verse>
				<verse number="42">И тек што му то рече, а губа оде с њега, и оста чист.</verse>
				<verse number="43">И запретивши му одмах истера га,</verse>
				<verse number="44">И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје шта је заповедио Мојсије за сведочанство њима.</verse>
				<verse number="45">А он изашавши поче много проповедати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него беше напољу у пустим местима, и долажаху к Њему са свих страна.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.</verse>
				<verse number="2">И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се збију; и казиваше им реч.</verse>
				<verse number="3">И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо.</verse>
				<verse number="4">И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше.</verse>
				<verse number="5">А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји.</verse>
				<verse number="6">А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:</verse>
				<verse number="7">Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?</verse>
				<verse number="8">И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?</verse>
				<verse number="9">Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?</verse>
				<verse number="10">Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:)</verse>
				<verse number="11">Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.</verse>
				<verse number="12">И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.</verse>
				<verse number="13">И изађе опет к мору; и сав народ иђаше к Њему, и учаше их.</verse>
				<verse number="14">И пролазећи виде Левију Алфејевог где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И уставши оде за Њим.</verse>
				<verse number="15">И кад сеђаше Исус за трпезом у кући његовој, цариници и грешници многи сеђаху с Њим и с ученицима Његовим: јер их беше много који иђаху за Њим.</verse>
				<verse number="16">А књижевници и фарисеји видевши Га где једе с цариницима и с грешницима говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једе и пије?</verse>
				<verse number="17">И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да дозовем праведнике но грешнике на покајање.</verse>
				<verse number="18">И беху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше Му: Зашто ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји ученици не посте?</verse>
				<verse number="19">И рече им Исус: Еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.</verse>
				<verse number="20">Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити, у оне дане.</verse>
				<verse number="21">И нико не пришива нову закрпу на стару хаљину; иначе ће одадрети нова закрпа од старог, и гора ће рупа бити.</verse>
				<verse number="22">И нико не сипа ново вино у мехове старе; иначе ново вино продре мехове, и вино се пролије, и мехови пропадну; него ново вино у нове мехове сипати треба.</verse>
				<verse number="23">И догоди Му се да су ишли у суботу кроз усеве, и ученици Његови тргаху путем класје.</verse>
				<verse number="24">И фарисеји говораху Му: Гледај, зашто чине у суботу шта не ваља?</verse>
				<verse number="25">А Он рече им: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладне с онима што беху с њим?</verse>
				<verse number="26">Како уђе у Божју кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничким и хлебове постављене поједе којих не беше слободно никоме јести осим свештеницима, и даде их онима који беху с њим?</verse>
				<verse number="27">И говораше им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради.</verse>
				<verse number="28">Дакле је Господар Син човечји и од суботе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.</verse>
				<verse number="2">И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.</verse>
				<verse number="3">И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.</verse>
				<verse number="4">И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.</verse>
				<verse number="5">И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.</verse>
				<verse number="6">И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.</verse>
				<verse number="7">А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;</verse>
				<verse number="8">И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.</verse>
				<verse number="9">И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.</verse>
				<verse number="10">Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.</verse>
				<verse number="11">И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.</verse>
				<verse number="12">И много им прећаше да Га не прокажу.</verse>
				<verse number="13">И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.</verse>
				<verse number="14">И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,</verse>
				<verse number="15">И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:</verse>
				<verse number="16">Првог Симона, и надеде му име Петар;</verse>
				<verse number="17">И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;</verse>
				<verse number="18">И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,</verse>
				<verse number="19">И Јуду Искариотског, који Га и издаде.</verse>
				<verse number="20">И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.</verse>
				<verse number="21">И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.</verse>
				<verse number="22">А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.</verse>
				<verse number="23">И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?</verse>
				<verse number="24">И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;</verse>
				<verse number="25">И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;</verse>
				<verse number="26">И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.</verse>
				<verse number="27">Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.</verse>
				<verse number="28">Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:</verse>
				<verse number="29">А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.</verse>
				<verse number="30">Јер говораху: У њему је нечисти дух.</verse>
				<verse number="31">И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.</verse>
				<verse number="32">И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.</verse>
				<verse number="33">И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?</verse>
				<verse number="34">И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.</verse>
				<verse number="35">Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.</verse>
				<verse number="2">И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:</verse>
				<verse number="3">Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.</verse>
				<verse number="4">И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.</verse>
				<verse number="5">А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:</verse>
				<verse number="6">А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.</verse>
				<verse number="7">И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.</verse>
				<verse number="8">И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.</verse>
				<verse number="9">И рече: Ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="10">А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.</verse>
				<verse number="11">И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;</verse>
				<verse number="12">Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.</verse>
				<verse number="13">И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?</verse>
				<verse number="14">Сејач реч сеје.</verse>
				<verse number="15">А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.</verse>
				<verse number="16">Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;</verse>
				<verse number="17">Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.</verse>
				<verse number="18">А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,</verse>
				<verse number="19">Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.</verse>
				<verse number="20">А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.</verse>
				<verse number="21">И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?</verse>
				<verse number="22">Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.</verse>
				<verse number="23">Ако има ко уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="24">И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.</verse>
				<verse number="25">Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.</verse>
				<verse number="26">И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;</verse>
				<verse number="27">И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.</verse>
				<verse number="28">Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.</verse>
				<verse number="29">А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.</verse>
				<verse number="30">И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?</verse>
				<verse number="31">Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;</verse>
				<verse number="32">А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.</verse>
				<verse number="33">И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.</verse>
				<verse number="34">А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.</verse>
				<verse number="35">И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.</verse>
				<verse number="36">И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.</verse>
				<verse number="37">И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.</verse>
				<verse number="38">А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?</verse>
				<verse number="39">И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.</verse>
				<verse number="40">И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.</verse>
				<verse number="41">И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И дођоше преко мора у околину гадаринску.</verse>
				<verse number="2">И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,</verse>
				<verse number="3">Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;</verse>
				<verse number="4">Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.</verse>
				<verse number="5">И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.</verse>
				<verse number="6">А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.</verse>
				<verse number="7">И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.</verse>
				<verse number="8">Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.</verse>
				<verse number="9">И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.</verse>
				<verse number="10">И молише Га веома да их не шаље из оне околине.</verse>
				<verse number="11">А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.</verse>
				<verse number="12">И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.</verse>
				<verse number="13">И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.</verse>
				<verse number="14">А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.</verse>
				<verse number="15">И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.</verse>
				<verse number="16">А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.</verse>
				<verse number="17">И почеше Га молити да иде из њихових крајева.</verse>
				<verse number="18">И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.</verse>
				<verse number="19">А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.</verse>
				<verse number="20">И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.</verse>
				<verse number="21">И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.</verse>
				<verse number="22">И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.</verse>
				<verse number="23">И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.</verse>
				<verse number="24">И пође с њим; и за Њим иђаше народа много и туркаху Га.</verse>
				<verse number="25">И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви</verse>
				<verse number="26">И велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,</verse>
				<verse number="27">Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.</verse>
				<verse number="28">Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.</verse>
				<verse number="29">И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.</verse>
				<verse number="30">И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?</verse>
				<verse number="31">И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?</verse>
				<verse number="32">И Он се обазираше да види ону која то учини.</verse>
				<verse number="33">А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.</verse>
				<verse number="34">А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.</verse>
				<verse number="35">Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?</verse>
				<verse number="36">А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.</verse>
				<verse number="37">И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.</verse>
				<verse number="38">И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.</verse>
				<verse number="39">И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.</verse>
				<verse number="40">И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.</verse>
				<verse number="41">И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.</verse>
				<verse number="42">И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.</verse>
				<verse number="43">И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.</verse>
				<verse number="2">И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?</verse>
				<verse number="3">Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.</verse>
				<verse number="4">А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.</verse>
				<verse number="5">И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.</verse>
				<verse number="6">И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.</verse>
				<verse number="7">И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.</verse>
				<verse number="8">И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;</verse>
				<verse number="9">Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.</verse>
				<verse number="10">И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.</verse>
				<verse number="11">И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.</verse>
				<verse number="12">И отишавши проповедаху да се треба кајати;</verse>
				<verse number="13">И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.</verse>
				<verse number="14">И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.</verse>
				<verse number="15">Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.</verse>
				<verse number="16">А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.</verse>
				<verse number="17">Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.</verse>
				<verse number="18">Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.</verse>
				<verse number="19">А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.</verse>
				<verse number="20">Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.</verse>
				<verse number="21">И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.</verse>
				<verse number="22">И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.</verse>
				<verse number="23">И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.</verse>
				<verse number="24">А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.</verse>
				<verse number="25">И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.</verse>
				<verse number="26">И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.</verse>
				<verse number="27">И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.</verse>
				<verse number="28">А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.</verse>
				<verse number="29">И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.</verse>
				<verse number="30">И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.</verse>
				<verse number="31">И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.</verse>
				<verse number="32">И одоше на лађи у пусто место сами.</verse>
				<verse number="33">И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.</verse>
				<verse number="34">И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.</verse>
				<verse number="35">И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;</verse>
				<verse number="36">Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.</verse>
				<verse number="37">А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?</verse>
				<verse number="38">А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.</verse>
				<verse number="39">И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.</verse>
				<verse number="40">И посадише се на гомиле по сто и по педесет.</verse>
				<verse number="41">И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.</verse>
				<verse number="42">И једоше сви, и наситише се.</verse>
				<verse number="43">И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.</verse>
				<verse number="44">А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.</verse>
				<verse number="45">И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.</verse>
				<verse number="46">И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.</verse>
				<verse number="47">И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.</verse>
				<verse number="48">И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.</verse>
				<verse number="49">А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;</verse>
				<verse number="50">Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.</verse>
				<verse number="51">И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.</verse>
				<verse number="52">Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.</verse>
				<verse number="53">И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.</verse>
				<verse number="54">И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.</verse>
				<verse number="55">И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.</verse>
				<verse number="56">И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима</verse>
				<verse number="2">И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.</verse>
				<verse number="3">Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;</verse>
				<verse number="4">И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.</verse>
				<verse number="5">А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?</verse>
				<verse number="6">А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.</verse>
				<verse number="7">Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.</verse>
				<verse number="8">Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.</verse>
				<verse number="9">И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.</verse>
				<verse number="10">Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.</verse>
				<verse number="11">А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.</verse>
				<verse number="12">И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,</verse>
				<verse number="13">Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.</verse>
				<verse number="14">И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.</verse>
				<verse number="15">Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.</verse>
				<verse number="16">Ако ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="17">И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.</verse>
				<verse number="18">И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?</verse>
				<verse number="19">Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.</verse>
				<verse number="20">Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;</verse>
				<verse number="21">Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,</verse>
				<verse number="22">Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.</verse>
				<verse number="23">Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.</verse>
				<verse number="24">И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.</verse>
				<verse number="25">Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.</verse>
				<verse number="26">А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.</verse>
				<verse number="27">А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.</verse>
				<verse number="28">А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.</verse>
				<verse number="29">И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.</verse>
				<verse number="30">И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.</verse>
				<verse number="31">И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.</verse>
				<verse number="32">И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.</verse>
				<verse number="33">И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;</verse>
				<verse number="34">И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.</verse>
				<verse number="35">И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.</verse>
				<verse number="36">И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.</verse>
				<verse number="37">И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:</verse>
				<verse number="2">Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.</verse>
				<verse number="3">И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.</verse>
				<verse number="4">И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?</verse>
				<verse number="5">И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.</verse>
				<verse number="6">И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.</verse>
				<verse number="7">И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.</verse>
				<verse number="8">И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.</verse>
				<verse number="9">А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.</verse>
				<verse number="10">И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.</verse>
				<verse number="11">И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.</verse>
				<verse number="12">И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.</verse>
				<verse number="13">И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.</verse>
				<verse number="14">И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.</verse>
				<verse number="15">И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.</verse>
				<verse number="16">И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.</verse>
				<verse number="17">И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?</verse>
				<verse number="18">Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли</verse>
				<verse number="19">Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.</verse>
				<verse number="20">А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.</verse>
				<verse number="21">И рече им: Како не разумете?</verse>
				<verse number="22">И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.</verse>
				<verse number="23">И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.</verse>
				<verse number="24">И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.</verse>
				<verse number="25">И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.</verse>
				<verse number="26">И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.</verse>
				<verse number="27">И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?</verse>
				<verse number="28">А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.</verse>
				<verse number="29">А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.</verse>
				<verse number="30">И запрети им да никоме не казују за Њега.</verse>
				<verse number="31">И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.</verse>
				<verse number="32">И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.</verse>
				<verse number="33">А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.</verse>
				<verse number="34">И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.</verse>
				<verse number="35">Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.</verse>
				<verse number="36">Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?</verse>
				<verse number="37">Или какав ће откуп дати човек за душу своју?</verse>
				<verse number="38">Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.</verse>
				<verse number="2">И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.</verse>
				<verse number="3">И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.</verse>
				<verse number="4">И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.</verse>
				<verse number="5">И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.</verse>
				<verse number="6">Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.</verse>
				<verse number="7">И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.</verse>
				<verse number="8">И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.</verse>
				<verse number="9">А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.</verse>
				<verse number="10">И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?</verse>
				<verse number="11">И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?</verse>
				<verse number="12">А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.</verse>
				<verse number="13">Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.</verse>
				<verse number="14">И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.</verse>
				<verse number="15">И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.</verse>
				<verse number="16">И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?</verse>
				<verse number="17">И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.</verse>
				<verse number="18">И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.</verse>
				<verse number="19">А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.</verse>
				<verse number="20">И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.</verse>
				<verse number="21">И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.</verse>
				<verse number="22">И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.</verse>
				<verse number="23">А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.</verse>
				<verse number="24">И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.</verse>
				<verse number="25">А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.</verse>
				<verse number="26">И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.</verse>
				<verse number="27">А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.</verse>
				<verse number="28">И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?</verse>
				<verse number="29">И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.</verse>
				<verse number="30">И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.</verse>
				<verse number="31">Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.</verse>
				<verse number="32">А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.</verse>
				<verse number="33">И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?</verse>
				<verse number="34">А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.</verse>
				<verse number="35">И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.</verse>
				<verse number="36">И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:</verse>
				<verse number="37">Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.</verse>
				<verse number="38">Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.</verse>
				<verse number="39">А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.</verse>
				<verse number="40">Јер ко није против вас с вама је.</verse>
				<verse number="41">Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.</verse>
				<verse number="42">А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.</verse>
				<verse number="43">И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,</verse>
				<verse number="44">Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.</verse>
				<verse number="45">И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,</verse>
				<verse number="46">Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.</verse>
				<verse number="47">Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,</verse>
				<verse number="48">Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.</verse>
				<verse number="49">Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.</verse>
				<verse number="50">Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.</verse>
				<verse number="2">И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?</verse>
				<verse number="3">А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?</verse>
				<verse number="4">А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.</verse>
				<verse number="5">И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.</verse>
				<verse number="6">А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.</verse>
				<verse number="7">Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,</verse>
				<verse number="8">И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.</verse>
				<verse number="9">А шта је Бог саставио човек да не раставља.</verse>
				<verse number="10">И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.</verse>
				<verse number="11">И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.</verse>
				<verse number="12">И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.</verse>
				<verse number="13">И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.</verse>
				<verse number="14">А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.</verse>
				<verse number="15">Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.</verse>
				<verse number="16">И загрливши их метну на њих руке те их благослови.</verse>
				<verse number="17">И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?</verse>
				<verse number="18">А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.</verse>
				<verse number="19">Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.</verse>
				<verse number="20">А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.</verse>
				<verse number="21">А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.</verse>
				<verse number="22">А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.</verse>
				<verse number="23">И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!</verse>
				<verse number="24">А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!</verse>
				<verse number="25">Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.</verse>
				<verse number="26">А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?</verse>
				<verse number="27">А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.</verse>
				<verse number="28">А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.</verse>
				<verse number="29">А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,</verse>
				<verse number="30">А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.</verse>
				<verse number="31">Али ће многи први бити последњи, и последњи први.</verse>
				<verse number="32">А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:</verse>
				<verse number="33">Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;</verse>
				<verse number="34">И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.</verse>
				<verse number="35">И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.</verse>
				<verse number="36">А Он рече: Шта хоћете да вам учиним?</verse>
				<verse number="37">А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.</verse>
				<verse number="38">А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?</verse>
				<verse number="39">А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;</verse>
				<verse number="40">Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.</verse>
				<verse number="41">И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.</verse>
				<verse number="42">А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.</verse>
				<verse number="43">Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.</verse>
				<verse number="44">И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.</verse>
				<verse number="45">Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.</verse>
				<verse number="46">И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.</verse>
				<verse number="47">И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!</verse>
				<verse number="48">И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!</verse>
				<verse number="49">И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.</verse>
				<verse number="50">А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.</verse>
				<verse number="51">И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.</verse>
				<verse number="52">А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих</verse>
				<verse number="2">И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.</verse>
				<verse number="3">И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.</verse>
				<verse number="4">А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.</verse>
				<verse number="5">И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?</verse>
				<verse number="6">А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.</verse>
				<verse number="7">И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.</verse>
				<verse number="8">А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.</verse>
				<verse number="9">А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!</verse>
				<verse number="10">Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!</verse>
				<verse number="11">И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.</verse>
				<verse number="12">И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.</verse>
				<verse number="13">И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.</verse>
				<verse number="14">И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.</verse>
				<verse number="15">И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.</verse>
				<verse number="16">И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.</verse>
				<verse number="17">И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.</verse>
				<verse number="18">И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.</verse>
				<verse number="19">И кад би увече изађе напоље из града.</verse>
				<verse number="20">И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.</verse>
				<verse number="21">И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.</verse>
				<verse number="22">И одговарајући Исус рече им:</verse>
				<verse number="23">Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.</verse>
				<verse number="24">Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.</verse>
				<verse number="25">И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.</verse>
				<verse number="26">Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.</verse>
				<verse number="27">И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,</verse>
				<verse number="28">И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?</verse>
				<verse number="29">А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.</verse>
				<verse number="30">Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.</verse>
				<verse number="31">И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?</verse>
				<verse number="32">Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.</verse>
				<verse number="33">И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.</verse>
				<verse number="2">И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.</verse>
				<verse number="3">А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.</verse>
				<verse number="4">И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.</verse>
				<verse number="5">И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.</verse>
				<verse number="6">Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.</verse>
				<verse number="7">А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.</verse>
				<verse number="8">И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.</verse>
				<verse number="9">Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.</verse>
				<verse number="10">Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;</verse>
				<verse number="11">То би од Господа и дивно је у нашим очима?</verse>
				<verse number="12">И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.</verse>
				<verse number="13">И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.</verse>
				<verse number="14">А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?</verse>
				<verse number="15">А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим</verse>
				<verse number="16">А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.</verse>
				<verse number="17">И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.</verse>
				<verse number="18">И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:</verse>
				<verse number="19">Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.</verse>
				<verse number="20">Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.</verse>
				<verse number="21">И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.</verse>
				<verse number="22">И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.</verse>
				<verse number="23">О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.</verse>
				<verse number="24">И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?</verse>
				<verse number="25">Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.</verse>
				<verse number="26">А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?</verse>
				<verse number="27">Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.</verse>
				<verse number="28">И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?</verse>
				<verse number="29">А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;</verse>
				<verse number="30">И љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.</verse>
				<verse number="31">И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.</verse>
				<verse number="32">И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;</verse>
				<verse number="33">И љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.</verse>
				<verse number="34">А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.</verse>
				<verse number="35">И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?</verse>
				<verse number="36">Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.</verse>
				<verse number="37">Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.</verse>
				<verse number="38">И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,</verse>
				<verse number="39">И првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.</verse>
				<verse number="40">Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.</verse>
				<verse number="41">И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.</verse>
				<verse number="42">И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.</verse>
				<verse number="43">И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.</verse>
				<verse number="44">Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И кад излажаше из цркве рече Му један од ученика Његових: Учитељу! Гле какво је камење, и каква грађевина!</verse>
				<verse number="2">И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ову велику грађевину? Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути.</verse>
				<verse number="3">И кад сеђаше на гори Маслинској према цркви, питаху Га самог Петар и Јаков и Јован и Андрија:</verse>
				<verse number="4">Кажи нам кад ће то бити? И какав ће знак бити кад ће се то све свршити?</verse>
				<verse number="5">А Исус одговарајући им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари.</verse>
				<verse number="6">Јер ће многи доћи у моје име говорећи: Ја сам; и многе ће преварити.</verse>
				<verse number="7">А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се; јер треба да то буде; али то још није последак.</verse>
				<verse number="8">Устаће народ на народ и царство на царство; и земља ће се трести по свету; и биће глади и буне. То је почетак страдања.</verse>
				<verse number="9">А ви се чувајте; јер ће вас предавати у судове и по зборницама биће вас, и пред краљеве и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима.</verse>
				<verse number="10">И у свим народима треба да се најпре проповеди јеванђеље.</verse>
				<verse number="11">А кад вас поведу да предају, не брините се унапред шта ћете говорити, нити мислите; него шта вам се да у онај час оно говорите; јер ви нећете говорити него Дух Свети.</verse>
				<verse number="12">И предаће брат брата на смрт и отац сина, и устаће деца на родитеље и побиће их.</verse>
				<verse number="13">И сви ће омрзнути на вас имена мог ради. Али који претрпи до краја благо њему.</verse>
				<verse number="14">А кад видите мрзост опустошења, за коју говори пророк Данило, да стоји где не треба (који чита да разуме): тада који буду у Јудеји нека беже у горе;</verse>
				<verse number="15">И који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме шта из куће своје;</verse>
				<verse number="16">И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју.</verse>
				<verse number="17">Али тешко труднима и дојиљама у те дане!</verse>
				<verse number="18">Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму.</verse>
				<verse number="19">Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.</verse>
				<verse number="20">И да Господ не скрати дане нико не би остао; али изабраних ради, које изабра, скратио је дане.</verse>
				<verse number="21">Тада ако вам ко рече: Ево овде је Христос, или: Ено онде, не верујте.</verse>
				<verse number="22">Јер ће изаћи лажни Христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.</verse>
				<verse number="23">Али ви се чувајте: ето вам све казах напред.</verse>
				<verse number="24">Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.</verse>
				<verse number="25">И звезде ће спадати с неба и силе небеске покренути се.</verse>
				<verse number="26">И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима са силом и славом великом.</verse>
				<verse number="27">И тада ће послати анђеле своје и сабраће изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.</verse>
				<verse number="28">А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.</verse>
				<verse number="29">Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу код врата.</verse>
				<verse number="30">Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.</verse>
				<verse number="31">Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.</verse>
				<verse number="32">А о дану том или о часу нико не зна, ни анђели који су на небесима, ни Син, до Отац.</verse>
				<verse number="33">Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати.</verse>
				<verse number="34">Као што човек одлазећи остави кућу своју, и да слугама својим власт, и свакоме свој посао; и вратару заповеди да стражи.</verse>
				<verse number="35">Стражите дакле; јер не знате кад ће доћи господар од куће, или увече или у по ноћи, или у петле, или ујутру;</verse>
				<verse number="36">Да не дође изненада и да вас не нађе, а ви спавате.</verse>
				<verse number="37">А шта вам кажем, свима кажем: стражите.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.</verse>
				<verse number="2">Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.</verse>
				<verse number="3">И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.</verse>
				<verse number="4">А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?</verse>
				<verse number="5">Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.</verse>
				<verse number="6">А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.</verse>
				<verse number="7">Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.</verse>
				<verse number="8">Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.</verse>
				<verse number="9">Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.</verse>
				<verse number="10">И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.</verse>
				<verse number="11">А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.</verse>
				<verse number="12">И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?</verse>
				<verse number="13">И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,</verse>
				<verse number="14">И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?</verse>
				<verse number="15">И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.</verse>
				<verse number="16">И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.</verse>
				<verse number="17">И кад би увече, дође са дванаесторицом.</verse>
				<verse number="18">И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.</verse>
				<verse number="19">А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?</verse>
				<verse number="20">А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.</verse>
				<verse number="21">Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.</verse>
				<verse number="22">И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.</verse>
				<verse number="23">И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.</verse>
				<verse number="24">И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.</verse>
				<verse number="25">Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.</verse>
				<verse number="26">И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску.</verse>
				<verse number="27">И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.</verse>
				<verse number="28">Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.</verse>
				<verse number="29">А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.</verse>
				<verse number="30">И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.</verse>
				<verse number="31">А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.</verse>
				<verse number="32">И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.</verse>
				<verse number="33">И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.</verse>
				<verse number="34">И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.</verse>
				<verse number="35">И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.</verse>
				<verse number="36">И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.</verse>
				<verse number="37">И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?</verse>
				<verse number="38">Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.</verse>
				<verse number="39">И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.</verse>
				<verse number="40">И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.</verse>
				<verse number="41">И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.</verse>
				<verse number="42">Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.</verse>
				<verse number="43">И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.</verse>
				<verse number="44">И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.</verse>
				<verse number="45">И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.</verse>
				<verse number="46">А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.</verse>
				<verse number="47">А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.</verse>
				<verse number="48">И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,</verse>
				<verse number="49">А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.</verse>
				<verse number="50">И оставивши Га, ученици сви побегоше.</verse>
				<verse number="51">И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.</verse>
				<verse number="52">А он оставивши платно го побеже од њих.</verse>
				<verse number="53">И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.</verse>
				<verse number="54">И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.</verse>
				<verse number="55">А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;</verse>
				<verse number="56">Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.</verse>
				<verse number="57">И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:</verse>
				<verse number="58">Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.</verse>
				<verse number="59">И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.</verse>
				<verse number="60">И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?</verse>
				<verse number="61">А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?</verse>
				<verse number="62">А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.</verse>
				<verse number="63">А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?</verse>
				<verse number="64">Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.</verse>
				<verse number="65">И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.</verse>
				<verse number="66">И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,</verse>
				<verse number="67">И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.</verse>
				<verse number="68">А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.</verse>
				<verse number="69">И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.</verse>
				<verse number="70">А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.</verse>
				<verse number="71">А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.</verse>
				<verse number="72">И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.</verse>
				<verse number="2">И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.</verse>
				<verse number="3">И тужаху Га главари свештенички врло.</verse>
				<verse number="4">А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.</verse>
				<verse number="5">Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.</verse>
				<verse number="6">А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.</verse>
				<verse number="7">А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.</verse>
				<verse number="8">И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.</verse>
				<verse number="9">А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?</verse>
				<verse number="10">Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.</verse>
				<verse number="11">Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.</verse>
				<verse number="12">А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?</verse>
				<verse number="13">А они опет повикаше: Распни га.</verse>
				<verse number="14">А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.</verse>
				<verse number="15">А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.</verse>
				<verse number="16">А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,</verse>
				<verse number="17">И обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.</verse>
				<verse number="18">И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!</verse>
				<verse number="19">И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.</verse>
				<verse number="20">И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.</verse>
				<verse number="21">И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.</verse>
				<verse number="22">И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.</verse>
				<verse number="23">И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.</verse>
				<verse number="24">И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.</verse>
				<verse number="25">А беше сат трећи кад Га разапеше.</verse>
				<verse number="26">И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.</verse>
				<verse number="27">И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.</verse>
				<verse number="28">И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.</verse>
				<verse number="29">И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,</verse>
				<verse number="30">Помози сам себи и сиђи с крста.</verse>
				<verse number="31">Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.</verse>
				<verse number="32">Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.</verse>
				<verse number="33">А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.</verse>
				<verse number="34">И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?</verse>
				<verse number="35">И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.</verse>
				<verse number="36">А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.</verse>
				<verse number="37">А Исус повика гласно, и издахну.</verse>
				<verse number="38">И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.</verse>
				<verse number="39">А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.</verse>
				<verse number="40">А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,</verse>
				<verse number="41">Које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.</verse>
				<verse number="42">И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),</verse>
				<verse number="43">Дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.</verse>
				<verse number="44">А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?</verse>
				<verse number="45">И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.</verse>
				<verse number="46">И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.</verse>
				<verse number="47">А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса.</verse>
				<verse number="2">И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.</verse>
				<verse number="3">И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гробних?</verse>
				<verse number="4">И погледавши видеше да камен беше одваљен: јер беше врло велики.</verse>
				<verse number="5">И ушавши у гроб видеше младића обученог у белу хаљину где седи с десне стране; и уплашише се.</verse>
				<verse number="6">А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овде, ево место где Га метнуше.</verse>
				<verse number="7">Него идите кажите ученицима Његовим и Петру да пред вама оде у Галилеју: тамо ћете Га видети, као што вам рече.</verse>
				<verse number="8">И изашавши побегоше од гроба; јер их ухвати дрхат и страх; и ником ништа не казаше, јер се бојаху.</verse>
				<verse number="9">А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам ђавола.</verse>
				<verse number="10">А она оде те јави онима што су били с Њим, који плакаху и ридаху.</verse>
				<verse number="11">И они чувши да је жив и да Га је она видела не вероваше.</verse>
				<verse number="12">А потом јави се на путу двојици од њих у другом обличју, кад су ишли у село.</verse>
				<verse number="13">И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вероваше.</verse>
				<verse number="14">А најпосле, јави се кад њих једанаесторица беху за трпезом, и прекори их за њихово неверје и тврђу срца што не вероваше онима који су Га видели да је устао;</verse>
				<verse number="15">И рече им: Идите по свему свету и проповедите јеванђеље сваком створењу.</verse>
				<verse number="16">Који узверује и покрсти се, спашће се; а ко не верује осудиће се.</verse>
				<verse number="17">А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе; говориће новим језицима;</verse>
				<verse number="18">Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.</verse>
				<verse number="19">А Господ, пошто им изговори, узе се на небо, и седе Богу с десне стране.</verse>
				<verse number="20">А они изађоше и проповедаше свуда, и Господ их потпомага, и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="42">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,</verse>
				<verse number="2">Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:</verse>
				<verse number="3">Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,</verse>
				<verse number="4">Да познаш темељ оних речи којима си се научио.</verse>
				<verse number="5">У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.</verse>
				<verse number="6">А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.</verse>
				<verse number="7">И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.</verse>
				<verse number="8">И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,</verse>
				<verse number="9">Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.</verse>
				<verse number="10">И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.</verse>
				<verse number="11">А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.</verse>
				<verse number="12">И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.</verse>
				<verse number="13">А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.</verse>
				<verse number="14">И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.</verse>
				<verse number="15">Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;</verse>
				<verse number="16">И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;</verse>
				<verse number="17">И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.</verse>
				<verse number="18">И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.</verse>
				<verse number="19">И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.</verse>
				<verse number="20">И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.</verse>
				<verse number="21">И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.</verse>
				<verse number="22">А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.</verse>
				<verse number="23">И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.</verse>
				<verse number="24">А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:</verse>
				<verse number="25">Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.</verse>
				<verse number="26">А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет</verse>
				<verse number="27">К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.</verse>
				<verse number="28">И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.</verse>
				<verse number="29">А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?</verse>
				<verse number="30">И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.</verse>
				<verse number="31">И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.</verse>
				<verse number="32">Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;</verse>
				<verse number="33">И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.</verse>
				<verse number="34">А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?</verse>
				<verse number="35">И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.</verse>
				<verse number="36">И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.</verse>
				<verse number="37">Јер у Бога све је могуће што каже.</verse>
				<verse number="38">А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.</verse>
				<verse number="39">А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.</verse>
				<verse number="40">И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.</verse>
				<verse number="41">И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,</verse>
				<verse number="42">И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.</verse>
				<verse number="43">И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?</verse>
				<verse number="44">Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.</verse>
				<verse number="45">И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.</verse>
				<verse number="46">И рече Марија: Велича душа моја Господа;</verse>
				<verse number="47">И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,</verse>
				<verse number="48">Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;</verse>
				<verse number="49">Што ми учини величину силни, и свето име Његово;</verse>
				<verse number="50">И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.</verse>
				<verse number="51">Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.</verse>
				<verse number="52">Збаци силне с престола, и подиже понижене.</verse>
				<verse number="53">Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.</verse>
				<verse number="54">Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.</verse>
				<verse number="55">Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.</verse>
				<verse number="56">Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.</verse>
				<verse number="57">А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.</verse>
				<verse number="58">И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.</verse>
				<verse number="59">И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.</verse>
				<verse number="60">И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.</verse>
				<verse number="61">И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.</verse>
				<verse number="62">И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.</verse>
				<verse number="63">И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.</verse>
				<verse number="64">И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.</verse>
				<verse number="65">И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.</verse>
				<verse number="66">И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.</verse>
				<verse number="67">И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:</verse>
				<verse number="68">Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,</verse>
				<verse number="69">И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,</verse>
				<verse number="70">Као што говори устима светих пророка својих од века</verse>
				<verse number="71">Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;</verse>
				<verse number="72">Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,</verse>
				<verse number="73">Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати</verse>
				<verse number="74">Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,</verse>
				<verse number="75">И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.</verse>
				<verse number="76">И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;</verse>
				<verse number="77">Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,</verse>
				<verse number="78">По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;</verse>
				<verse number="79">Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.</verse>
				<verse number="80">А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.</verse>
				<verse number="2">Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.</verse>
				<verse number="3">И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.</verse>
				<verse number="4">Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,</verse>
				<verse number="5">Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.</verse>
				<verse number="6">И кад онамо беху, дође време да она роди.</verse>
				<verse number="7">И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.</verse>
				<verse number="8">И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.</verse>
				<verse number="9">И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.</verse>
				<verse number="10">И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.</verse>
				<verse number="11">Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.</verse>
				<verse number="12">И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.</verse>
				<verse number="13">И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:</verse>
				<verse number="14">Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.</verse>
				<verse number="15">И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.</verse>
				<verse number="16">И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.</verse>
				<verse number="17">А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.</verse>
				<verse number="18">И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.</verse>
				<verse number="19">А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.</verse>
				<verse number="20">И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.</verse>
				<verse number="21">И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.</verse>
				<verse number="22">И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,</verse>
				<verse number="23">(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)</verse>
				<verse number="24">И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.</verse>
				<verse number="25">И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.</verse>
				<verse number="26">И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.</verse>
				<verse number="27">И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,</verse>
				<verse number="28">И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:</verse>
				<verse number="29">Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;</verse>
				<verse number="30">Јер видеше очи моје спасење Твоје,</verse>
				<verse number="31">Које си уготовио пред лицем свих народа,</verse>
				<verse number="32">Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.</verse>
				<verse number="33">И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.</verse>
				<verse number="34">И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити</verse>
				<verse number="35">(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.</verse>
				<verse number="36">И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,</verse>
				<verse number="37">И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.</verse>
				<verse number="38">И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="39">И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.</verse>
				<verse number="40">А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.</verse>
				<verse number="41">И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.</verse>
				<verse number="42">И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;</verse>
				<verse number="43">И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;</verse>
				<verse number="44">Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.</verse>
				<verse number="45">И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.</verse>
				<verse number="46">И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,</verse>
				<verse number="47">И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.</verse>
				<verse number="48">И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.</verse>
				<verse number="49">И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?</verse>
				<verse number="50">И они не разумеше речи што им рече.</verse>
				<verse number="51">И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.</verse>
				<verse number="52">И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини,</verse>
				<verse number="2">За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи,</verse>
				<verse number="3">И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха;</verse>
				<verse number="4">Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове;</verse>
				<verse number="5">Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки;</verse>
				<verse number="6">И свако ће тело видети спасење Божије.</verse>
				<verse number="7">Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде?</verse>
				<verse number="8">Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму.</verse>
				<verse number="9">Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца.</verse>
				<verse number="10">И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити?</verse>
				<verse number="11">Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако.</verse>
				<verse number="12">Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити?</verse>
				<verse number="13">А он им рече: Не тражите више него што вам је речено.</verse>
				<verse number="14">Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.</verse>
				<verse number="15">А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос?</verse>
				<verse number="16">Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.</verse>
				<verse number="17">Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним.</verse>
				<verse number="18">И друго много којешта јавља народу и напомиња.</verse>
				<verse number="19">Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод;</verse>
				<verse number="20">И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу.</verse>
				<verse number="21">А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо,</verse>
				<verse number="22">И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи.</verse>
				<verse number="23">И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног,</verse>
				<verse number="24">Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог,</verse>
				<verse number="25">Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог,</verse>
				<verse number="26">Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног,</verse>
				<verse number="27">Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног,</verse>
				<verse number="28">Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог,</verse>
				<verse number="29">Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог,</verse>
				<verse number="30">Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог,</verse>
				<verse number="31">Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог,</verse>
				<verse number="32">Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог,</verse>
				<verse number="33">Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног,</verse>
				<verse number="34">Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог,</verse>
				<verse number="35">Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног,</verse>
				<verse number="36">Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог,</verse>
				<verse number="37">Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог,</verse>
				<verse number="38">Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,</verse>
				<verse number="2">И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,</verse>
				<verse number="3">И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.</verse>
				<verse number="4">И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.</verse>
				<verse number="5">И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,</verse>
				<verse number="6">И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;</verse>
				<verse number="7">Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,</verse>
				<verse number="8">И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.</verse>
				<verse number="9">И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;</verse>
				<verse number="10">Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,</verse>
				<verse number="11">И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.</verse>
				<verse number="12">И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.</verse>
				<verse number="13">И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.</verse>
				<verse number="14">И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.</verse>
				<verse number="15">И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.</verse>
				<verse number="16">И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.</verse>
				<verse number="17">И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:</verse>
				<verse number="18">Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;</verse>
				<verse number="19">И да проповедам пријатну годину Господњу.</verse>
				<verse number="20">И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.</verse>
				<verse number="21">И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.</verse>
				<verse number="22">И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?</verse>
				<verse number="23">И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.</verse>
				<verse number="24">Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.</verse>
				<verse number="25">А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;</verse>
				<verse number="26">И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.</verse>
				<verse number="27">И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.</verse>
				<verse number="28">И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.</verse>
				<verse number="29">И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.</verse>
				<verse number="30">Али Он прође између њих, и отиде.</verse>
				<verse number="31">И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.</verse>
				<verse number="32">И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.</verse>
				<verse number="33">И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно</verse>
				<verse number="34">Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.</verse>
				<verse number="35">И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.</verse>
				<verse number="36">И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?</verse>
				<verse number="37">И отиде глас о Њему по свима околним местима.</verse>
				<verse number="38">Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.</verse>
				<verse number="39">И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.</verse>
				<verse number="40">А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.</verse>
				<verse number="41">А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.</verse>
				<verse number="42">А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.</verse>
				<verse number="43">А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.</verse>
				<verse number="44">И проповедаше по зборницама галилејским.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског,</verse>
				<verse number="2">И виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже:</verse>
				<verse number="3">И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе.</verse>
				<verse number="4">А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите.</verse>
				<verse number="5">И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу.</verse>
				<verse number="6">И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше.</verse>
				<verse number="7">И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе.</verse>
				<verse number="8">А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан.</verse>
				<verse number="9">Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише;</verse>
				<verse number="10">А тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити.</verse>
				<verse number="11">И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.</verse>
				<verse number="12">И кад беше Исус у једном граду, и гле, човек сав у губи: и видевши Исуса паде ничице молећи Му се и говорећи: Господе! Ако хоћеш можеш ме очистити.</verse>
				<verse number="13">И пруживши руку дохвати га се. И рече: Хоћу, очисти се. И одмах губа спаде с њега.</verse>
				<verse number="14">И Он му заповеди да ником не казује: Него иди и покажи се свештенику, и принеси дар за очишћење своје, како је заповедио Мојсије за сведочанство њима.</verse>
				<verse number="15">Али се глас о Њему још већма разлажаше, и мноштво народа стецаше се да Га слушају и да их исцељује од њихових болести.</verse>
				<verse number="16">А Он одлажаше у пустињу и мољаше се Богу.</verse>
				<verse number="17">И један дан учаше Он, и онде сеђаху фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и сила Господња исцељиваше их.</verse>
				<verse number="18">И гле, људи донесоше на одру човека који беше узет, и тражаху да га унесу и метну преда Њ;</verse>
				<verse number="19">И не нашавши куда ће га унети од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га с одром на среду пред Исуса.</verse>
				<verse number="20">И видевши веру њихову рече му: Човече! Опраштају ти се греси твоји.</verse>
				<verse number="21">И почеше помишљати књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога?</verse>
				<verse number="22">А кад разуме Исус помисли њихове, одговарајући рече им: Шта мислите у срцима својим?</verse>
				<verse number="23">Шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси твоји? Или рећи: Устани и ходи?</verse>
				<verse number="24">Него да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) теби говорим: устани и узми одар свој и иди кући својој.</verse>
				<verse number="25">И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде кући својој хвалећи Бога.</verse>
				<verse number="26">И сви се запрепастише, и хваљаху Бога, и напунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!</verse>
				<verse number="27">И потом изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном.</verse>
				<verse number="28">И оставивши све, устаде и пође за Њим.</verse>
				<verse number="29">И зготови Му Левије код куће своје велику част; и беше много цариника и других који сеђаху с Њим за трпезом.</verse>
				<verse number="30">И викаху на Њега књижевници и фарисеји говорећи ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима једете и пијете?</verse>
				<verse number="31">И одговарајући Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни.</verse>
				<verse number="32">Ја нисам дошао да дозовем праведнике него грешнике на покајање.</verse>
				<verse number="33">А они Му рекоше: Зашто ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски; а твоји једу и пију?</verse>
				<verse number="34">А Он им рече: Можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима?</verse>
				<verse number="35">Него ће доћи дани кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити у оне дане.</verse>
				<verse number="36">Каза им пак и причу: Нико не меће закрпе од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не личи шта је од новог.</verse>
				<verse number="37">И нико не лије вино ново у мехове старе; иначе продре ново вино мехове и оно се пролије, и мехови пропадну;</verse>
				<verse number="38">Него вино ново у мехове нове треба лити, и обоје ће се сачувати.</verse>
				<verse number="39">И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.</verse>
				<verse number="2">А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?</verse>
				<verse number="3">И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?</verse>
				<verse number="4">Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.</verse>
				<verse number="5">И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.</verse>
				<verse number="6">А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.</verse>
				<verse number="7">Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.</verse>
				<verse number="8">А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.</verse>
				<verse number="9">А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.</verse>
				<verse number="10">И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.</verse>
				<verse number="11">А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.</verse>
				<verse number="12">Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.</verse>
				<verse number="13">И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:</verse>
				<verse number="14">Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,</verse>
				<verse number="15">Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,</verse>
				<verse number="16">Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.</verse>
				<verse number="17">И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,</verse>
				<verse number="18">Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.</verse>
				<verse number="19">И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.</verse>
				<verse number="20">И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.</verse>
				<verse number="21">Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.</verse>
				<verse number="22">Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.</verse>
				<verse number="23">Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.</verse>
				<verse number="24">Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.</verse>
				<verse number="25">Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.</verse>
				<verse number="26">Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.</verse>
				<verse number="27">Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;</verse>
				<verse number="28">Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.</verse>
				<verse number="29">Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.</verse>
				<verse number="30">А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.</verse>
				<verse number="31">И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.</verse>
				<verse number="32">И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.</verse>
				<verse number="33">И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.</verse>
				<verse number="34">И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.</verse>
				<verse number="35">Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.</verse>
				<verse number="36">Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.</verse>
				<verse number="37">И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.</verse>
				<verse number="38">Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.</verse>
				<verse number="39">И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?</verse>
				<verse number="40">Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.</verse>
				<verse number="41">А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?</verse>
				<verse number="42">Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.</verse>
				<verse number="43">Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.</verse>
				<verse number="44">Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,</verse>
				<verse number="45">Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.</verse>
				<verse number="46">А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?</verse>
				<verse number="47">Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:</verse>
				<verse number="48">Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.</verse>
				<verse number="49">А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.</verse>
				<verse number="2">У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.</verse>
				<verse number="3">А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.</verse>
				<verse number="4">А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;</verse>
				<verse number="5">Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.</verse>
				<verse number="6">А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;</verse>
				<verse number="7">Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.</verse>
				<verse number="8">Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.</verse>
				<verse number="9">А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.</verse>
				<verse number="10">И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.</verse>
				<verse number="11">И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.</verse>
				<verse number="12">Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.</verse>
				<verse number="13">И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.</verse>
				<verse number="14">И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.</verse>
				<verse number="15">И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.</verse>
				<verse number="16">А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.</verse>
				<verse number="17">И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.</verse>
				<verse number="18">И јавише Јовану ученици његови за све ово.</verse>
				<verse number="19">И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?</verse>
				<verse number="20">Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?</verse>
				<verse number="21">А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.</verse>
				<verse number="22">И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.</verse>
				<verse number="23">И благо ономе који се не саблазни о мене.</verse>
				<verse number="24">А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?</verse>
				<verse number="25">Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.</verse>
				<verse number="26">Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;</verse>
				<verse number="27">Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.</verse>
				<verse number="28">Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.</verse>
				<verse number="29">И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;</verse>
				<verse number="30">А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.</verse>
				<verse number="31">А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?</verse>
				<verse number="32">Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.</verse>
				<verse number="33">Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;</verse>
				<verse number="34">Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.</verse>
				<verse number="35">И оправдаше премудрост сва деца њена.</verse>
				<verse number="36">Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:</verse>
				<verse number="37">И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;</verse>
				<verse number="38">И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.</verse>
				<verse number="39">А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.</verse>
				<verse number="40">И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.</verse>
				<verse number="41">А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.</verse>
				<verse number="42">А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.</verse>
				<verse number="43">А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.</verse>
				<verse number="44">И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.</verse>
				<verse number="45">Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.</verse>
				<verse number="46">Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.</verse>
				<verse number="47">Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.</verse>
				<verse number="48">А њој рече: Опраштају ти се греси.</verse>
				<verse number="49">И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?</verse>
				<verse number="50">А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим.</verse>
				<verse number="2">И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе,</verse>
				<verse number="3">И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим.</verse>
				<verse number="4">А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи:</verse>
				<verse number="5">Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,</verse>
				<verse number="6">А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.</verse>
				<verse number="7">И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.</verse>
				<verse number="8">А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="9">А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова?</verse>
				<verse number="10">А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју.</verse>
				<verse number="11">А прича ова значи: Семе је реч Божија.</verse>
				<verse number="12">А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу.</verse>
				<verse number="13">А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну.</verse>
				<verse number="14">А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри.</verse>
				<verse number="15">А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује.</verse>
				<verse number="16">Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе.</verse>
				<verse number="17">Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи.</verse>
				<verse number="18">Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.</verse>
				<verse number="19">Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим.</verse>
				<verse number="20">И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде.</verse>
				<verse number="21">А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је.</verse>
				<verse number="22">И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше.</verse>
				<verse number="23">А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи.</verse>
				<verse number="24">И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина.</verse>
				<verse number="25">А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га?</verse>
				<verse number="26">И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји.</verse>
				<verse number="27">А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.</verse>
				<verse number="28">А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме.</verse>
				<verse number="29">Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи.</verse>
				<verse number="30">А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ.</verse>
				<verse number="31">И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан.</verse>
				<verse number="32">А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.</verse>
				<verse number="33">Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се.</verse>
				<verse number="34">А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима.</verse>
				<verse number="35">И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се.</verse>
				<verse number="36">А они што су видели казаше им како се исцели бесни.</verse>
				<verse number="37">И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг.</verse>
				<verse number="38">Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:</verse>
				<verse number="39">Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.</verse>
				<verse number="40">А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.</verse>
				<verse number="41">И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову;</verse>
				<verse number="42">Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ.</verse>
				<verse number="43">И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити,</verse>
				<verse number="44">И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.</verse>
				<verse number="45">И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене?</verse>
				<verse number="46">А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.</verse>
				<verse number="47">А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.</verse>
				<verse number="48">А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.</verse>
				<verse number="49">Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља.</verse>
				<verse number="50">А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.</verse>
				<verse number="51">А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере.</verse>
				<verse number="52">А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава.</verse>
				<verse number="53">И подсмеваху Му се знајући да је умрла.</verse>
				<verse number="54">А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани!</verse>
				<verse number="55">И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе.</verse>
				<verse number="56">И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.</verse>
				<verse number="2">И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.</verse>
				<verse number="3">И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.</verse>
				<verse number="4">У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.</verse>
				<verse number="5">И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.</verse>
				<verse number="6">А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.</verse>
				<verse number="7">А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,</verse>
				<verse number="8">А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.</verse>
				<verse number="9">И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.</verse>
				<verse number="10">И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.</verse>
				<verse number="11">А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.</verse>
				<verse number="12">А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.</verse>
				<verse number="13">А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?</verse>
				<verse number="14">Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.</verse>
				<verse number="15">И учинише тако, и посадише их све.</verse>
				<verse number="16">А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.</verse>
				<verse number="17">И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.</verse>
				<verse number="18">И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?</verse>
				<verse number="19">А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.</verse>
				<verse number="20">А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.</verse>
				<verse number="21">А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,</verse>
				<verse number="22">Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.</verse>
				<verse number="23">А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.</verse>
				<verse number="24">Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.</verse>
				<verse number="25">Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?</verse>
				<verse number="26">Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.</verse>
				<verse number="27">А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.</verse>
				<verse number="28">А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.</verse>
				<verse number="29">И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.</verse>
				<verse number="30">И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.</verse>
				<verse number="31">Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="32">А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.</verse>
				<verse number="33">И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.</verse>
				<verse number="34">А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.</verse>
				<verse number="35">И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.</verse>
				<verse number="36">И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.</verse>
				<verse number="37">А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.</verse>
				<verse number="38">И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:</verse>
				<verse number="39">И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;</verse>
				<verse number="40">И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.</verse>
				<verse number="41">И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:</verse>
				<verse number="42">А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.</verse>
				<verse number="43">И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:</verse>
				<verse number="44">Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.</verse>
				<verse number="45">А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.</verse>
				<verse number="46">А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.</verse>
				<verse number="47">А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,</verse>
				<verse number="48">И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.</verse>
				<verse number="49">А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.</verse>
				<verse number="50">И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.</verse>
				<verse number="51">А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.</verse>
				<verse number="52">И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.</verse>
				<verse number="53">И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.</verse>
				<verse number="54">А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?</verse>
				<verse number="55">А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;</verse>
				<verse number="56">Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.</verse>
				<verse number="57">А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.</verse>
				<verse number="58">И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.</verse>
				<verse number="59">А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.</verse>
				<verse number="60">А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.</verse>
				<verse number="61">А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.</verse>
				<verse number="62">А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.</verse>
				<verse number="2">А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.</verse>
				<verse number="3">Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.</verse>
				<verse number="4">Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.</verse>
				<verse number="5">У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.</verse>
				<verse number="6">И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.</verse>
				<verse number="7">А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.</verse>
				<verse number="8">И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.</verse>
				<verse number="9">И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.</verse>
				<verse number="10">И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:</verse>
				<verse number="11">И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.</verse>
				<verse number="12">Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.</verse>
				<verse number="13">Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.</verse>
				<verse number="14">Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.</verse>
				<verse number="15">И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.</verse>
				<verse number="16">Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.</verse>
				<verse number="17">Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.</verse>
				<verse number="18">А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.</verse>
				<verse number="19">Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.</verse>
				<verse number="20">Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.</verse>
				<verse number="21">У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.</verse>
				<verse number="22">И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.</verse>
				<verse number="23">И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.</verse>
				<verse number="24">Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.</verse>
				<verse number="25">И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?</verse>
				<verse number="26">А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?</verse>
				<verse number="27">А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.</verse>
				<verse number="28">Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.</verse>
				<verse number="29">А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?</verse>
				<verse number="30">А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.</verse>
				<verse number="31">А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.</verse>
				<verse number="32">А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.</verse>
				<verse number="33">А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;</verse>
				<verse number="34">И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.</verse>
				<verse number="35">И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.</verse>
				<verse number="36">Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?</verse>
				<verse number="37">А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.</verse>
				<verse number="38">А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.</verse>
				<verse number="39">И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.</verse>
				<verse number="40">А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.</verse>
				<verse number="41">А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,</verse>
				<verse number="42">А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике.</verse>
				<verse number="2">А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;</verse>
				<verse number="3">Хлеб наш потребни дај нам сваки дан;</verse>
				<verse number="4">И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла.</verse>
				<verse number="5">И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам;</verse>
				<verse number="6">Јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити;</verse>
				<verse number="7">А он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам.</verse>
				<verse number="8">И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба.</verse>
				<verse number="9">И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.</verse>
				<verse number="10">Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.</verse>
				<verse number="11">Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију?</verse>
				<verse number="12">Или ако заиште јаје да му да скорпију?</verse>
				<verse number="13">Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега?</verse>
				<verse number="14">И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи.</verse>
				<verse number="15">А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе.</verse>
				<verse number="16">А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба.</verse>
				<verse number="17">А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће.</verse>
				<verse number="18">Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе.</verse>
				<verse number="19">Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.</verse>
				<verse number="20">А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије.</verse>
				<verse number="21">Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру;</verse>
				<verse number="22">А кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега.</verse>
				<verse number="23">Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа.</verse>
				<verse number="24">Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао;</verse>
				<verse number="25">И дошавши нађе пометен и украшен.</verse>
				<verse number="26">Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог.</verse>
				<verse number="27">А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!</verse>
				<verse number="28">А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.</verse>
				<verse number="29">А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка;</verse>
				<verse number="30">Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом.</verse>
				<verse number="31">Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.</verse>
				<verse number="32">Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне.</verse>
				<verse number="33">Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе.</verse>
				<verse number="34">Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно.</verse>
				<verse number="35">Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама.</verse>
				<verse number="36">Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу.</verse>
				<verse number="37">А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу.</verse>
				<verse number="38">А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда.</verse>
				<verse number="39">А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе.</verse>
				<verse number="40">Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио?</verse>
				<verse number="41">Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.</verse>
				<verse number="42">Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати.</verse>
				<verse number="43">Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.</verse>
				<verse number="44">Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их.</verse>
				<verse number="45">А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш.</verse>
				<verse number="46">А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.</verse>
				<verse number="47">Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили.</verse>
				<verse number="48">Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате.</verse>
				<verse number="49">Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати;</verse>
				<verse number="50">Да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света,</verse>
				<verse number="51">Од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог.</verse>
				<verse number="52">Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им.</verse>
				<verse number="53">А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га,</verse>
				<verse number="54">Вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.</verse>
				<verse number="2">Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;</verse>
				<verse number="3">Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.</verse>
				<verse number="4">Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.</verse>
				<verse number="5">Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте.</verse>
				<verse number="6">Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.</verse>
				<verse number="7">А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.</verse>
				<verse number="8">Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;</verse>
				<verse number="9">А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.</verse>
				<verse number="10">И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.</verse>
				<verse number="11">А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;</verse>
				<verse number="12">Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.</verse>
				<verse number="13">Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.</verse>
				<verse number="14">А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?</verse>
				<verse number="15">А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.</verse>
				<verse number="16">Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.</verse>
				<verse number="17">И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.</verse>
				<verse number="18">И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;</verse>
				<verse number="19">И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.</verse>
				<verse number="20">А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?</verse>
				<verse number="21">Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.</verse>
				<verse number="22">А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:</verse>
				<verse number="23">Душа је претежнија од јела и тело од одела.</verse>
				<verse number="24">Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?</verse>
				<verse number="25">А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?</verse>
				<verse number="26">А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?</verse>
				<verse number="27">Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.</verse>
				<verse number="28">А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!</verse>
				<verse number="29">И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;</verse>
				<verse number="30">Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.</verse>
				<verse number="31">Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.</verse>
				<verse number="32">Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.</verse>
				<verse number="33">Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.</verse>
				<verse number="34">Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.</verse>
				<verse number="35">Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;</verse>
				<verse number="36">И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.</verse>
				<verse number="37">Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.</verse>
				<verse number="38">И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.</verse>
				<verse number="39">Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.</verse>
				<verse number="40">И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.</verse>
				<verse number="41">А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?</verse>
				<verse number="42">А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?</verse>
				<verse number="43">Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.</verse>
				<verse number="44">Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.</verse>
				<verse number="45">Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;</verse>
				<verse number="46">Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.</verse>
				<verse number="47">А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;</verse>
				<verse number="48">А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.</verse>
				<verse number="49">Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!</verse>
				<verse number="50">Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!</verse>
				<verse number="51">Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.</verse>
				<verse number="52">Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.</verse>
				<verse number="53">Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.</verse>
				<verse number="54">А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.</verse>
				<verse number="55">И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.</verse>
				<verse number="56">Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?</verse>
				<verse number="57">Зашто пак и сами од себе не судите праведно?</verse>
				<verse number="58">Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.</verse>
				<verse number="59">Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.</verse>
				<verse number="2">И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?</verse>
				<verse number="3">Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.</verse>
				<verse number="4">Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?</verse>
				<verse number="5">Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.</verse>
				<verse number="6">Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.</verse>
				<verse number="7">Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?</verse>
				<verse number="8">А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;</verse>
				<verse number="9">Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.</verse>
				<verse number="10">А кад учаше у једној зборници у суботу,</verse>
				<verse number="11">И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.</verse>
				<verse number="12">А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.</verse>
				<verse number="13">И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.</verse>
				<verse number="14">А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.</verse>
				<verse number="15">А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?</verse>
				<verse number="16">А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?</verse>
				<verse number="17">И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.</verse>
				<verse number="18">А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?</verse>
				<verse number="19">Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.</verse>
				<verse number="20">Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?</verse>
				<verse number="21">Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.</verse>
				<verse number="22">И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.</verse>
				<verse number="23">Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:</verse>
				<verse number="24">Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:</verse>
				<verse number="25">Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.</verse>
				<verse number="26">Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.</verse>
				<verse number="27">А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.</verse>
				<verse number="28">Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.</verse>
				<verse number="29">И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.</verse>
				<verse number="30">И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.</verse>
				<verse number="31">У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.</verse>
				<verse number="32">И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.</verse>
				<verse number="33">Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.</verse>
				<verse number="34">Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!</verse>
				<verse number="35">Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.</verse>
				<verse number="2">И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.</verse>
				<verse number="3">И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?</verse>
				<verse number="4">А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.</verse>
				<verse number="5">И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?</verse>
				<verse number="6">И не могоше Му одговорити на то.</verse>
				<verse number="7">А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:</verse>
				<verse number="8">Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;</verse>
				<verse number="9">И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.</verse>
				<verse number="10">Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.</verse>
				<verse number="11">Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.</verse>
				<verse number="12">А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;</verse>
				<verse number="13">Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;</verse>
				<verse number="14">И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.</verse>
				<verse number="15">А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!</verse>
				<verse number="16">А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;</verse>
				<verse number="17">И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.</verse>
				<verse number="18">И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.</verse>
				<verse number="19">И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.</verse>
				<verse number="20">И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.</verse>
				<verse number="21">И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.</verse>
				<verse number="22">И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.</verse>
				<verse number="23">И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.</verse>
				<verse number="24">Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.</verse>
				<verse number="25">Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:</verse>
				<verse number="26">Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.</verse>
				<verse number="27">И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.</verse>
				<verse number="28">И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?</verse>
				<verse number="29">Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати</verse>
				<verse number="30">Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.</verse>
				<verse number="31">Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?</verse>
				<verse number="32">Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.</verse>
				<verse number="33">Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.</verse>
				<verse number="34">Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?</verse>
				<verse number="35">Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.</verse>
				<verse number="2">И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.</verse>
				<verse number="3">А Он им каза причу ову говорећи:</verse>
				<verse number="4">Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?</verse>
				<verse number="5">И нашавши дигне је на раме своје радујући се,</verse>
				<verse number="6">И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.</verse>
				<verse number="7">Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.</verse>
				<verse number="8">Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?</verse>
				<verse number="9">И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.</verse>
				<verse number="10">Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.</verse>
				<verse number="11">И рече: Један човек имаше два сина,</verse>
				<verse number="12">И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.</verse>
				<verse number="13">И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.</verse>
				<verse number="14">А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.</verse>
				<verse number="15">И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.</verse>
				<verse number="16">И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.</verse>
				<verse number="17">А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!</verse>
				<verse number="18">Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,</verse>
				<verse number="19">И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.</verse>
				<verse number="20">И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.</verse>
				<verse number="21">А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.</verse>
				<verse number="22">А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.</verse>
				<verse number="23">И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.</verse>
				<verse number="24">Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.</verse>
				<verse number="25">А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.</verse>
				<verse number="26">И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?</verse>
				<verse number="27">А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.</verse>
				<verse number="28">А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.</verse>
				<verse number="29">А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;</verse>
				<verse number="30">А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.</verse>
				<verse number="31">А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.</verse>
				<verse number="32">Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,</verse>
				<verse number="2">И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.</verse>
				<verse number="3">А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.</verse>
				<verse number="4">Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.</verse>
				<verse number="5">И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?</verse>
				<verse number="6">А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.</verse>
				<verse number="7">А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.</verse>
				<verse number="8">И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.</verse>
				<verse number="9">И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.</verse>
				<verse number="10">Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.</verse>
				<verse number="11">Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?</verse>
				<verse number="12">И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?</verse>
				<verse number="13">Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.</verse>
				<verse number="14">А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.</verse>
				<verse number="15">И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.</verse>
				<verse number="16">Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.</verse>
				<verse number="17">Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.</verse>
				<verse number="18">Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.</verse>
				<verse number="19">Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.</verse>
				<verse number="20">А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,</verse>
				<verse number="21">И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.</verse>
				<verse number="22">А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.</verse>
				<verse number="23">И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,</verse>
				<verse number="24">И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.</verse>
				<verse number="25">А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.</verse>
				<verse number="26">И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.</verse>
				<verse number="27">Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,</verse>
				<verse number="28">Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.</verse>
				<verse number="29">Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.</verse>
				<verse number="30">А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.</verse>
				<verse number="31">А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;</verse>
				<verse number="2">Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.</verse>
				<verse number="3">Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.</verse>
				<verse number="4">И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.</verse>
				<verse number="5">И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.</verse>
				<verse number="6">А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.</verse>
				<verse number="7">Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?</verse>
				<verse number="8">Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?</verse>
				<verse number="9">Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.</verse>
				<verse number="10">Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.</verse>
				<verse number="11">И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.</verse>
				<verse number="12">И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,</verse>
				<verse number="13">И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.</verse>
				<verse number="14">И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.</verse>
				<verse number="15">А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,</verse>
				<verse number="16">И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.</verse>
				<verse number="17">А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?</verse>
				<verse number="18">Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?</verse>
				<verse number="19">И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.</verse>
				<verse number="20">А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;</verse>
				<verse number="21">Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.</verse>
				<verse number="22">А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.</verse>
				<verse number="23">И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.</verse>
				<verse number="24">Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.</verse>
				<verse number="25">Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.</verse>
				<verse number="26">И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:</verse>
				<verse number="27">Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.</verse>
				<verse number="28">Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;</verse>
				<verse number="29">А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.</verse>
				<verse number="30">Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.</verse>
				<verse number="31">У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.</verse>
				<verse number="32">Опомињите се жене Лотове.</verse>
				<verse number="33">Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.</verse>
				<verse number="34">Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;</verse>
				<verse number="35">Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;</verse>
				<verse number="36">Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.</verse>
				<verse number="37">И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,</verse>
				<verse number="2">Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.</verse>
				<verse number="3">А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.</verse>
				<verse number="4">И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,</verse>
				<verse number="5">Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.</verse>
				<verse number="6">Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.</verse>
				<verse number="7">А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?</verse>
				<verse number="8">Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?</verse>
				<verse number="9">А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:</verse>
				<verse number="10">Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.</verse>
				<verse number="11">Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.</verse>
				<verse number="12">Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.</verse>
				<verse number="13">А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.</verse>
				<verse number="14">Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.</verse>
				<verse number="15">Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.</verse>
				<verse number="16">А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.</verse>
				<verse number="17">И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.</verse>
				<verse number="18">И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?</verse>
				<verse number="19">А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.</verse>
				<verse number="20">Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.</verse>
				<verse number="21">А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.</verse>
				<verse number="22">А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.</verse>
				<verse number="23">А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.</verse>
				<verse number="24">А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!</verse>
				<verse number="25">Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.</verse>
				<verse number="26">А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?</verse>
				<verse number="27">А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.</verse>
				<verse number="28">А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.</verse>
				<verse number="29">А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,</verse>
				<verse number="30">Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.</verse>
				<verse number="31">Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.</verse>
				<verse number="32">Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,</verse>
				<verse number="33">И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.</verse>
				<verse number="34">И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.</verse>
				<verse number="35">А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.</verse>
				<verse number="36">А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?</verse>
				<verse number="37">И казаше му да Исус Назарећанин пролази.</verse>
				<verse number="38">И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.</verse>
				<verse number="39">И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.</verse>
				<verse number="40">И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га</verse>
				<verse number="41">Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.</verse>
				<verse number="42">А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.</verse>
				<verse number="43">И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,</verse>
				<verse number="2">И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,</verse>
				<verse number="3">И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;</verse>
				<verse number="4">И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.</verse>
				<verse number="5">И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.</verse>
				<verse number="6">И сиђе брзо; и прими Га радујући се.</verse>
				<verse number="7">И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.</verse>
				<verse number="8">А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.</verse>
				<verse number="9">А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.</verse>
				<verse number="10">Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.</verse>
				<verse number="11">А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.</verse>
				<verse number="12">Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.</verse>
				<verse number="13">Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.</verse>
				<verse number="14">И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.</verse>
				<verse number="15">И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.</verse>
				<verse number="16">Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.</verse>
				<verse number="17">И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.</verse>
				<verse number="18">И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.</verse>
				<verse number="19">А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.</verse>
				<verse number="20">И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.</verse>
				<verse number="21">Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.</verse>
				<verse number="22">А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:</verse>
				<verse number="23">Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?</verse>
				<verse number="24">И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.</verse>
				<verse number="25">И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.</verse>
				<verse number="26">А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.</verse>
				<verse number="27">А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.</verse>
				<verse number="28">И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.</verse>
				<verse number="29">И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих</verse>
				<verse number="30">Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.</verse>
				<verse number="31">И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.</verse>
				<verse number="32">А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.</verse>
				<verse number="33">А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?</verse>
				<verse number="34">А они рекоше: Оно Господу треба.</verse>
				<verse number="35">И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.</verse>
				<verse number="36">А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.</verse>
				<verse number="37">А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,</verse>
				<verse number="38">Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!</verse>
				<verse number="39">И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.</verse>
				<verse number="40">И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.</verse>
				<verse number="41">И кад се приближи, угледа град и заплака за њим</verse>
				<verse number="42">Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.</verse>
				<verse number="43">Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;</verse>
				<verse number="44">И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.</verse>
				<verse number="45">И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,</verse>
				<verse number="46">Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.</verse>
				<verse number="47">И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.</verse>
				<verse number="48">И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,</verse>
				<verse number="2">И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?</verse>
				<verse number="3">А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:</verse>
				<verse number="4">Крштење Јованово или би с неба или од људи?</verse>
				<verse number="5">А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?</verse>
				<verse number="6">Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.</verse>
				<verse number="7">И одговорише: Не знамо откуда.</verse>
				<verse number="8">А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.</verse>
				<verse number="9">А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.</verse>
				<verse number="10">И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.</verse>
				<verse number="11">И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.</verse>
				<verse number="12">И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.</verse>
				<verse number="13">Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.</verse>
				<verse number="14">А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.</verse>
				<verse number="15">И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?</verse>
				<verse number="16">Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!</verse>
				<verse number="17">А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?</verse>
				<verse number="18">Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.</verse>
				<verse number="19">И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.</verse>
				<verse number="20">И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.</verse>
				<verse number="21">И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:</verse>
				<verse number="22">Треба ли нам ћесару давати харач, или не?</verse>
				<verse number="23">А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?</verse>
				<verse number="24">Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.</verse>
				<verse number="25">А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.</verse>
				<verse number="26">И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.</verse>
				<verse number="27">А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га</verse>
				<verse number="28">Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.</verse>
				<verse number="29">Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;</verse>
				<verse number="30">И узе други жену, и он умре без деце;</verse>
				<verse number="31">И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;</verse>
				<verse number="32">А после свих умре и жена.</verse>
				<verse number="33">О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.</verse>
				<verse number="34">И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;</verse>
				<verse number="35">А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;</verse>
				<verse number="36">Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.</verse>
				<verse number="37">А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.</verse>
				<verse number="38">А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.</verse>
				<verse number="39">А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.</verse>
				<verse number="40">И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:</verse>
				<verse number="41">Како говоре да је Христос син Давидов?</verse>
				<verse number="42">Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,</verse>
				<verse number="43">Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.</verse>
				<verse number="44">Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?</verse>
				<verse number="45">А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:</verse>
				<verse number="46">Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;</verse>
				<verse number="47">Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;</verse>
				<verse number="2">А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;</verse>
				<verse number="3">И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:</verse>
				<verse number="4">Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.</verse>
				<verse number="5">И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:</verse>
				<verse number="6">Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.</verse>
				<verse number="7">Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?</verse>
				<verse number="8">А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима.</verse>
				<verse number="9">А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.</verse>
				<verse number="10">Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;</verse>
				<verse number="11">И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.</verse>
				<verse number="12">А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.</verse>
				<verse number="13">А то ће вам се догодити за сведочанство.</verse>
				<verse number="14">Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:</verse>
				<verse number="15">Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.</verse>
				<verse number="16">А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.</verse>
				<verse number="17">И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.</verse>
				<verse number="18">И длака с главе ваше неће погинути.</verse>
				<verse number="19">Трпљењем својим спасавајте душе своје.</verse>
				<verse number="20">А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.</verse>
				<verse number="21">Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:</verse>
				<verse number="22">Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.</verse>
				<verse number="23">Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.</verse>
				<verse number="24">И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.</verse>
				<verse number="25">И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.</verse>
				<verse number="26">Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.</verse>
				<verse number="27">И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.</verse>
				<verse number="28">А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.</verse>
				<verse number="29">И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;</verse>
				<verse number="30">Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.</verse>
				<verse number="31">Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.</verse>
				<verse number="32">Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.</verse>
				<verse number="33">Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.</verse>
				<verse number="34">Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.</verse>
				<verse number="35">Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.</verse>
				<verse number="36">Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим.</verse>
				<verse number="37">И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.</verse>
				<verse number="38">И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.</verse>
				<verse number="2">И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.</verse>
				<verse number="3">А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.</verse>
				<verse number="4">И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.</verse>
				<verse number="5">И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.</verse>
				<verse number="6">И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.</verse>
				<verse number="7">А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;</verse>
				<verse number="8">И посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.</verse>
				<verse number="9">А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?</verse>
				<verse number="10">А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,</verse>
				<verse number="11">И кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?</verse>
				<verse number="12">И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.</verse>
				<verse number="13">А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.</verse>
				<verse number="14">И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.</verse>
				<verse number="15">И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;</verse>
				<verse number="16">Јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.</verse>
				<verse number="17">И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;</verse>
				<verse number="18">Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.</verse>
				<verse number="19">И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.</verse>
				<verse number="20">А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.</verse>
				<verse number="21">Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.</verse>
				<verse number="22">И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!</verse>
				<verse number="23">И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.</verse>
				<verse number="24">А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.</verse>
				<verse number="25">А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.</verse>
				<verse number="26">Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.</verse>
				<verse number="27">Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.</verse>
				<verse number="28">А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.</verse>
				<verse number="29">И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:</verse>
				<verse number="30">Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест кољена Израиљевих.</verse>
				<verse number="31">Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.</verse>
				<verse number="32">А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.</verse>
				<verse number="33">А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.</verse>
				<verse number="34">А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.</verse>
				<verse number="35">И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.</verse>
				<verse number="36">А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.</verse>
				<verse number="37">Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.</verse>
				<verse number="38">А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.</verse>
				<verse number="39">И изишавши отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.</verse>
				<verse number="40">А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.</verse>
				<verse number="41">И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу</verse>
				<verse number="42">Говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.</verse>
				<verse number="43">А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.</verse>
				<verse number="44">И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.</verse>
				<verse number="45">И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,</verse>
				<verse number="46">И рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.</verse>
				<verse number="47">Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.</verse>
				<verse number="48">А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?</verse>
				<verse number="49">А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?</verse>
				<verse number="50">И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.</verse>
				<verse number="51">А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.</verse>
				<verse number="52">А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?</verse>
				<verse number="53">Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.</verse>
				<verse number="54">А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.</verse>
				<verse number="55">А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.</verse>
				<verse number="56">Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.</verse>
				<verse number="57">А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.</verse>
				<verse number="58">И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.</verse>
				<verse number="59">И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.</verse>
				<verse number="60">А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.</verse>
				<verse number="61">И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.</verse>
				<verse number="62">И изишавши напоље плака горко.</verse>
				<verse number="63">А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.</verse>
				<verse number="64">И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?</verse>
				<verse number="65">И друге многе хуле говораху на Њ.</verse>
				<verse number="66">И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд</verse>
				<verse number="67">Говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.</verse>
				<verse number="68">А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.</verse>
				<verse number="69">Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.</verse>
				<verse number="70">Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.</verse>
				<verse number="71">А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.</verse>
				<verse number="2">И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.</verse>
				<verse number="3">А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.</verse>
				<verse number="4">А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.</verse>
				<verse number="5">А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.</verse>
				<verse number="6">А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?</verse>
				<verse number="7">И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.</verse>
				<verse number="8">А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.</verse>
				<verse number="9">И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.</verse>
				<verse number="10">А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.</verse>
				<verse number="11">А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.</verse>
				<verse number="12">И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.</verse>
				<verse number="13">А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ</verse>
				<verse number="14">Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;</verse>
				<verse number="15">А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.</verse>
				<verse number="16">Дакле, да га избијем па да пустим.</verse>
				<verse number="17">А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.</verse>
				<verse number="18">Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;</verse>
				<verse number="19">Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.</verse>
				<verse number="20">А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.</verse>
				<verse number="21">А они викаху говорећи: Распни га, распни.</verse>
				<verse number="22">А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.</verse>
				<verse number="23">А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.</verse>
				<verse number="24">И Пилат пресуди да буде као што они ишту.</verse>
				<verse number="25">И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.</verse>
				<verse number="26">И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.</verse>
				<verse number="27">А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.</verse>
				<verse number="28">А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.</verse>
				<verse number="29">Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.</verse>
				<verse number="30">Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.</verse>
				<verse number="31">Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?</verse>
				<verse number="32">Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.</verse>
				<verse number="33">И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.</verse>
				<verse number="34">А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.</verse>
				<verse number="35">И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.</verse>
				<verse number="36">А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,</verse>
				<verse number="37">И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.</verse>
				<verse number="38">А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.</verse>
				<verse number="39">А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.</verse>
				<verse number="40">А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?</verse>
				<verse number="41">И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.</verse>
				<verse number="42">И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.</verse>
				<verse number="43">И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.</verse>
				<verse number="44">А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.</verse>
				<verse number="45">И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.</verse>
				<verse number="46">И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.</verse>
				<verse number="47">А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.</verse>
				<verse number="48">И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.</verse>
				<verse number="49">А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.</verse>
				<verse number="50">И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,</verse>
				<verse number="51">(Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,</verse>
				<verse number="52">Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.</verse>
				<verse number="53">И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.</verse>
				<verse number="54">И дан беше петак, и субота освиташе.</verse>
				<verse number="55">А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.</verse>
				<verse number="56">Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;</verse>
				<verse number="2">Али нађоше камен одваљен од гроба.</verse>
				<verse number="3">И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.</verse>
				<verse number="4">И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;</verse>
				<verse number="5">А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?</verse>
				<verse number="6">Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,</verse>
				<verse number="7">Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.</verse>
				<verse number="8">И опоменуше се речи Његових.</verse>
				<verse number="9">И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.</verse>
				<verse number="10">А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.</verse>
				<verse number="11">И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.</verse>
				<verse number="12">А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.</verse>
				<verse number="13">И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.</verse>
				<verse number="14">А они говораху међу собом о свима овим догађајима.</verse>
				<verse number="15">И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.</verse>
				<verse number="16">А очи им се држаху да Га не познаше.</verse>
				<verse number="17">А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?</verse>
				<verse number="18">А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?</verse>
				<verse number="19">И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;</verse>
				<verse number="20">Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?</verse>
				<verse number="21">А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.</verse>
				<verse number="22">А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,</verse>
				<verse number="23">И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.</verse>
				<verse number="24">И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.</verse>
				<verse number="25">И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!</verse>
				<verse number="26">Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?</verse>
				<verse number="27">И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.</verse>
				<verse number="28">И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.</verse>
				<verse number="29">И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.</verse>
				<verse number="30">И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.</verse>
				<verse number="31">Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.</verse>
				<verse number="32">И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?</verse>
				<verse number="33">И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,</verse>
				<verse number="34">Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.</verse>
				<verse number="35">И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.</verse>
				<verse number="36">А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.</verse>
				<verse number="37">А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.</verse>
				<verse number="38">И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?</verse>
				<verse number="39">Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.</verse>
				<verse number="40">И ово рекавши показа им руке и ноге.</verse>
				<verse number="41">А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?</verse>
				<verse number="42">А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.</verse>
				<verse number="43">И узевши изједе пред њима.</verse>
				<verse number="44">И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.</verse>
				<verse number="45">Тада им отвори ум да разумеју писмо.</verse>
				<verse number="46">И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;</verse>
				<verse number="47">И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.</verse>
				<verse number="48">А ви сте сведоци овоме.</verse>
				<verse number="49">И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.</verse>
				<verse number="50">И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.</verse>
				<verse number="51">И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.</verse>
				<verse number="52">И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.</verse>
				<verse number="53">И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="43">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.</verse>
				<verse number="2">Она беше у почетку у Бога.</verse>
				<verse number="3">Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.</verse>
				<verse number="4">У Њој беше живот, и живот беше видело људима.</verse>
				<verse number="5">И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.</verse>
				<verse number="6">Посла Бог човека по имену Јована.</verse>
				<verse number="7">Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.</verse>
				<verse number="8">Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.</verse>
				<verse number="9">Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.</verse>
				<verse number="10">На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.</verse>
				<verse number="11">К својима дође, и своји Га не примише.</verse>
				<verse number="12">А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,</verse>
				<verse number="13">Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.</verse>
				<verse number="14">И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.</verse>
				<verse number="15">Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.</verse>
				<verse number="16">И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.</verse>
				<verse number="17">Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.</verse>
				<verse number="18">Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.</verse>
				<verse number="19">И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?</verse>
				<verse number="20">И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.</verse>
				<verse number="21">И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.</verse>
				<verse number="22">А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?</verse>
				<verse number="23">Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.</verse>
				<verse number="24">И беху посланици од фарисеја,</verse>
				<verse number="25">И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?</verse>
				<verse number="26">Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.</verse>
				<verse number="27">Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.</verse>
				<verse number="28">Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.</verse>
				<verse number="29">А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.</verse>
				<verse number="30">Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.</verse>
				<verse number="31">И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.</verse>
				<verse number="32">И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.</verse>
				<verse number="33">И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.</verse>
				<verse number="34">И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.</verse>
				<verse number="35">А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,</verse>
				<verse number="36">И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.</verse>
				<verse number="37">И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.</verse>
				<verse number="38">А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?</verse>
				<verse number="39">И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.</verse>
				<verse number="40">А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;</verse>
				<verse number="41">Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.</verse>
				<verse number="42">И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.</verse>
				<verse number="43">А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.</verse>
				<verse number="44">А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.</verse>
				<verse number="45">Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.</verse>
				<verse number="46">И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.</verse>
				<verse number="47">А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.</verse>
				<verse number="48">Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.</verse>
				<verse number="49">Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.</verse>
				<verse number="50">Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.</verse>
				<verse number="51">И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И трећи дан би свадба у Кани галилејској, и онде беше мати Исусова.</verse>
				<verse number="2">А позван беше и Исус и ученици Његови на свадбу.</verse>
				<verse number="3">И кад неста вина, рече мати Исусова Њему: Немају вина.</verse>
				<verse number="4">Исус јој рече: Шта је мени до тебе жено? Још није дошао мој час.</verse>
				<verse number="5">Рече мати Његова слугама: Шта год вам рече учините.</verse>
				<verse number="6">А онде беше шест водених судова од камена, постављених по обичају јеврејског чишћења, који узимаху по два или по три ведра.</verse>
				<verse number="7">Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.</verse>
				<verse number="8">И рече им: Захватите сад и носите куму. И однесоше.</verse>
				<verse number="9">А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знаше откуда је (а слуге знаху које су захватиле воду), зовну кум женика,</verse>
				<verse number="10">И рече му: Сваки човек најпре добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино досле.</verse>
				<verse number="11">Ово учини Исус почетак чудесима у Кани галилејској, и показа славу своју; и ученици Његови вероваше Га.</verse>
				<verse number="12">Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.</verse>
				<verse number="13">И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.</verse>
				<verse number="14">И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.</verse>
				<verse number="15">И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;</verse>
				<verse number="16">И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.</verse>
				<verse number="17">А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.</verse>
				<verse number="18">А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?</verse>
				<verse number="19">Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.</verse>
				<verse number="20">А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?</verse>
				<verse number="21">А Он говораше за цркву тела свог.</verse>
				<verse number="22">А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.</verse>
				<verse number="23">А кад беше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вероваше у име Његово, видећи чудеса Његова која чињаше.</verse>
				<verse number="24">Али Исус не повераваше им себе; јер их све знаше,</verse>
				<verse number="25">И не требаше Му да ко сведочи за човека; јер сам знаше шта беше у човеку.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.</verse>
				<verse number="2">Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.</verse>
				<verse number="3">Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.</verse>
				<verse number="4">Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?</verse>
				<verse number="5">Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.</verse>
				<verse number="6">Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.</verse>
				<verse number="7">Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.</verse>
				<verse number="8">Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.</verse>
				<verse number="9">Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?</verse>
				<verse number="10">Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?</verse>
				<verse number="11">Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.</verse>
				<verse number="12">Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?</verse>
				<verse number="13">И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.</verse>
				<verse number="14">И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.</verse>
				<verse number="15">Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:</verse>
				<verse number="16">Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.</verse>
				<verse number="17">Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.</verse>
				<verse number="18">Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.</verse>
				<verse number="19">А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.</verse>
				<verse number="20">Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.</verse>
				<verse number="21">А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.</verse>
				<verse number="22">А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.</verse>
				<verse number="23">А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.</verse>
				<verse number="24">Јер још не беше Јован бачен у тамницу.</verse>
				<verse number="25">Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.</verse>
				<verse number="26">И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.</verse>
				<verse number="27">Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.</verse>
				<verse number="28">Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.</verse>
				<verse number="29">Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.</verse>
				<verse number="30">Онај треба да расте, а ја да се умањујем.</verse>
				<verse number="31">Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.</verse>
				<verse number="32">И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.</verse>
				<verse number="33">Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.</verse>
				<verse number="34">Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.</verse>
				<verse number="35">Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.</verse>
				<verse number="36">Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован</verse>
				<verse number="2">(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),</verse>
				<verse number="3">Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.</verse>
				<verse number="4">А ваљало Му је проћи кроз Самарију.</verse>
				<verse number="5">Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.</verse>
				<verse number="6">А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.</verse>
				<verse number="7">Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.</verse>
				<verse number="8">(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)</verse>
				<verse number="9">Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.</verse>
				<verse number="10">Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.</verse>
				<verse number="11">Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?</verse>
				<verse number="12">Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?</verse>
				<verse number="13">Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;</verse>
				<verse number="14">А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.</verse>
				<verse number="15">Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.</verse>
				<verse number="16">Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.</verse>
				<verse number="17">Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;</verse>
				<verse number="18">Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.</verse>
				<verse number="19">Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.</verse>
				<verse number="20">Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.</verse>
				<verse number="21">Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="22">Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.</verse>
				<verse number="23">Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.</verse>
				<verse number="24">Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.</verse>
				<verse number="25">Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.</verse>
				<verse number="26">Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.</verse>
				<verse number="27">И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?</verse>
				<verse number="28">А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:</verse>
				<verse number="29">Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?</verse>
				<verse number="30">Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.</verse>
				<verse number="31">А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.</verse>
				<verse number="32">А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.</verse>
				<verse number="33">Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?</verse>
				<verse number="34">А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.</verse>
				<verse number="35">Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.</verse>
				<verse number="36">И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;</verse>
				<verse number="37">Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.</verse>
				<verse number="38">Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.</verse>
				<verse number="39">И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.</verse>
				<verse number="40">Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.</verse>
				<verse number="41">И много их више верова за Његову беседу.</verse>
				<verse number="42">А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.</verse>
				<verse number="43">А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:</verse>
				<verse number="44">Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.</verse>
				<verse number="45">А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.</verse>
				<verse number="46">Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.</verse>
				<verse number="47">Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.</verse>
				<verse number="48">И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.</verse>
				<verse number="49">Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.</verse>
				<verse number="50">Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.</verse>
				<verse number="51">И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.</verse>
				<verse number="52">Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.</verse>
				<verse number="53">Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.</verse>
				<verse number="54">Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,</verse>
				<verse number="3">У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;</verse>
				<verse number="4">Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.</verse>
				<verse number="5">А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.</verse>
				<verse number="6">Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?</verse>
				<verse number="7">Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.</verse>
				<verse number="8">Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.</verse>
				<verse number="9">И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.</verse>
				<verse number="10">Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.</verse>
				<verse number="11">А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.</verse>
				<verse number="12">А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?</verse>
				<verse number="13">А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.</verse>
				<verse number="14">А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.</verse>
				<verse number="15">А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.</verse>
				<verse number="16">И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.</verse>
				<verse number="17">А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.</verse>
				<verse number="18">И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.</verse>
				<verse number="19">А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;</verse>
				<verse number="20">Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.</verse>
				<verse number="21">Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.</verse>
				<verse number="22">Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,</verse>
				<verse number="23">Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.</verse>
				<verse number="24">Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.</verse>
				<verse number="25">Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.</verse>
				<verse number="26">Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;</verse>
				<verse number="27">И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.</verse>
				<verse number="28">Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,</verse>
				<verse number="29">И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.</verse>
				<verse number="30">Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.</verse>
				<verse number="31">Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.</verse>
				<verse number="32">Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.</verse>
				<verse number="33">Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;</verse>
				<verse number="34">А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.</verse>
				<verse number="35">Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.</verse>
				<verse number="36">Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.</verse>
				<verse number="37">И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.</verse>
				<verse number="38">И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.</verse>
				<verse number="39">Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.</verse>
				<verse number="40">И нећете да дођете к мени да имате живот.</verse>
				<verse number="41">Ја не примам славе од људи.</verse>
				<verse number="42">Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.</verse>
				<verse number="43">Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.</verse>
				<verse number="44">Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?</verse>
				<verse number="45">Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.</verse>
				<verse number="46">Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.</verse>
				<verse number="47">А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.</verse>
				<verse number="2">И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.</verse>
				<verse number="3">А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.</verse>
				<verse number="4">А беше близу пасха, празник јеврејски.</verse>
				<verse number="5">Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?</verse>
				<verse number="6">А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.</verse>
				<verse number="7">Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.</verse>
				<verse number="8">Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:</verse>
				<verse number="9">Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!</verse>
				<verse number="10">А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.</verse>
				<verse number="11">А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.</verse>
				<verse number="12">И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.</verse>
				<verse number="13">И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.</verse>
				<verse number="14">А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.</verse>
				<verse number="15">А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.</verse>
				<verse number="16">А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,</verse>
				<verse number="17">И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.</verse>
				<verse number="18">А море се подизаше од великог ветра.</verse>
				<verse number="19">Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.</verse>
				<verse number="20">А Он им рече: Ја сам; не бојте се.</verse>
				<verse number="21">Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.</verse>
				<verse number="22">Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,</verse>
				<verse number="23">А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,</verse>
				<verse number="24">Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.</verse>
				<verse number="25">И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?</verse>
				<verse number="26">Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.</verse>
				<verse number="27">Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.</verse>
				<verse number="28">А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?</verse>
				<verse number="29">Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.</verse>
				<verse number="30">А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?</verse>
				<verse number="31">Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.</verse>
				<verse number="32">Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;</verse>
				<verse number="33">Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.</verse>
				<verse number="34">Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.</verse>
				<verse number="35">А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.</verse>
				<verse number="36">Него вам казах да ме и видесте и не верујете.</verse>
				<verse number="37">Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.</verse>
				<verse number="38">Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.</verse>
				<verse number="39">А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.</verse>
				<verse number="40">А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.</verse>
				<verse number="41">Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.</verse>
				<verse number="42">И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?</verse>
				<verse number="43">Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.</verse>
				<verse number="44">Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.</verse>
				<verse number="45">У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.</verse>
				<verse number="46">Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.</verse>
				<verse number="47">Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.</verse>
				<verse number="48">Ја сам Хлеб живота.</verse>
				<verse number="49">Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.</verse>
				<verse number="50">Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.</verse>
				<verse number="51">Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.</verse>
				<verse number="52">А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?</verse>
				<verse number="53">А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.</verse>
				<verse number="54">Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:</verse>
				<verse number="55">Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.</verse>
				<verse number="56">Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.</verse>
				<verse number="57">Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.</verse>
				<verse number="58">Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.</verse>
				<verse number="59">Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.</verse>
				<verse number="60">Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?</verse>
				<verse number="61">А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?</verse>
				<verse number="62">А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?</verse>
				<verse number="63">Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.</verse>
				<verse number="64">Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.</verse>
				<verse number="65">И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.</verse>
				<verse number="66">Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.</verse>
				<verse number="67">А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?</verse>
				<verse number="68">Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.</verse>
				<verse number="69">И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.</verse>
				<verse number="70">Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?</verse>
				<verse number="71">А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.</verse>
				<verse number="2">Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.</verse>
				<verse number="3">Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;</verse>
				<verse number="4">Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.</verse>
				<verse number="5">Јер ни браћа Његова не вероваху Га.</verse>
				<verse number="6">Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.</verse>
				<verse number="7">Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.</verse>
				<verse number="8">Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.</verse>
				<verse number="9">Рекавши им ово оста у Галилеји.</verse>
				<verse number="10">А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.</verse>
				<verse number="11">А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?</verse>
				<verse number="12">И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.</verse>
				<verse number="13">Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.</verse>
				<verse number="14">Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.</verse>
				<verse number="15">И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?</verse>
				<verse number="16">Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.</verse>
				<verse number="17">Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.</verse>
				<verse number="18">Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.</verse>
				<verse number="19">Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?</verse>
				<verse number="20">Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?</verse>
				<verse number="21">Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.</verse>
				<verse number="22">Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.</verse>
				<verse number="23">Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?</verse>
				<verse number="24">Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.</verse>
				<verse number="25">Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?</verse>
				<verse number="26">И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?</verse>
				<verse number="27">Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.</verse>
				<verse number="28">Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.</verse>
				<verse number="29">Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.</verse>
				<verse number="30">Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.</verse>
				<verse number="31">А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?</verse>
				<verse number="32">Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.</verse>
				<verse number="33">Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.</verse>
				<verse number="34">Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.</verse>
				<verse number="35">А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?</verse>
				<verse number="36">Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?</verse>
				<verse number="37">А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.</verse>
				<verse number="38">Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.</verse>
				<verse number="39">А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.</verse>
				<verse number="40">А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.</verse>
				<verse number="41">Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?</verse>
				<verse number="42">Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?</verse>
				<verse number="43">Тако распра постаде у народу Њега ради.</verse>
				<verse number="44">А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.</verse>
				<verse number="45">Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?</verse>
				<verse number="46">А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.</verse>
				<verse number="47">Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?</verse>
				<verse number="48">Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?</verse>
				<verse number="49">Него народ овај, који не зна закон, проклет је.</verse>
				<verse number="50">Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:</verse>
				<verse number="51">Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?</verse>
				<verse number="52">Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.</verse>
				<verse number="53">И отидоше сваки својој кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А Исус отиде на гору Маслинску.</verse>
				<verse number="2">А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.</verse>
				<verse number="3">А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду</verse>
				<verse number="4">Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;</verse>
				<verse number="5">А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?</verse>
				<verse number="6">Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).</verse>
				<verse number="7">А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.</verse>
				<verse number="8">Па се опет саже доле и писаше по земљи.</verse>
				<verse number="9">А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.</verse>
				<verse number="10">А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?</verse>
				<verse number="11">А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.</verse>
				<verse number="12">Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.</verse>
				<verse number="13">Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.</verse>
				<verse number="14">Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.</verse>
				<verse number="15">Ви судите по телу, ја не судим никоме.</verse>
				<verse number="16">И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.</verse>
				<verse number="17">А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.</verse>
				<verse number="18">Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.</verse>
				<verse number="19">Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.</verse>
				<verse number="20">Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.</verse>
				<verse number="21">А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.</verse>
				<verse number="22">Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?</verse>
				<verse number="23">И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.</verse>
				<verse number="24">Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.</verse>
				<verse number="25">Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.</verse>
				<verse number="26">Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.</verse>
				<verse number="27">Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.</verse>
				<verse number="28">А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.</verse>
				<verse number="29">И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.</verse>
				<verse number="30">Кад ово говораше, многи Га вероваше.</verse>
				<verse number="31">Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,</verse>
				<verse number="32">И познаћете истину, и истина ће вас избавити.</verse>
				<verse number="33">Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?</verse>
				<verse number="34">Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.</verse>
				<verse number="35">А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.</verse>
				<verse number="36">Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.</verse>
				<verse number="37">Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.</verse>
				<verse number="38">Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.</verse>
				<verse number="39">Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.</verse>
				<verse number="40">А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.</verse>
				<verse number="41">Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.</verse>
				<verse number="42">А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.</verse>
				<verse number="43">Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.</verse>
				<verse number="44">Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.</verse>
				<verse number="45">А мени не верујете, јер ја истину говорим.</verse>
				<verse number="46">Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?</verse>
				<verse number="47">Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.</verse>
				<verse number="48">Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.</verse>
				<verse number="49">Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.</verse>
				<verse number="50">А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.</verse>
				<verse number="51">Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.</verse>
				<verse number="52">Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.</verse>
				<verse number="53">Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?</verse>
				<verse number="54">Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.</verse>
				<verse number="55">И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.</verse>
				<verse number="56">Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.</verse>
				<verse number="57">Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?</verse>
				<verse number="58">А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.</verse>
				<verse number="59">Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И пролазећи виде човека слепог од рођења.</verse>
				<verse number="2">И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?</verse>
				<verse number="3">Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.</verse>
				<verse number="4">Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.</verse>
				<verse number="5">Док сам на свету видело сам свету.</verse>
				<verse number="6">Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,</verse>
				<verse number="7">И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.</verse>
				<verse number="8">А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?</verse>
				<verse number="9">Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.</verse>
				<verse number="10">Тада му говораху: Како ти се отворише очи?</verse>
				<verse number="11">Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.</verse>
				<verse number="12">Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.</verse>
				<verse number="13">Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.</verse>
				<verse number="14">А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.</verse>
				<verse number="15">Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.</verse>
				<verse number="16">Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.</verse>
				<verse number="17">Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.</verse>
				<verse number="18">Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,</verse>
				<verse number="19">И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?</verse>
				<verse number="20">А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,</verse>
				<verse number="21">А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.</verse>
				<verse number="22">Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа.</verse>
				<verse number="23">Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.</verse>
				<verse number="24">Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.</verse>
				<verse number="25">А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.</verse>
				<verse number="26">Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?</verse>
				<verse number="27">Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?</verse>
				<verse number="28">А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.</verse>
				<verse number="29">Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је</verse>
				<verse number="30">А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.</verse>
				<verse number="31">А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.</verse>
				<verse number="32">Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу.</verse>
				<verse number="33">Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.</verse>
				<verse number="34">Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.</verse>
				<verse number="35">Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег?</verse>
				<verse number="36">Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?</verse>
				<verse number="37">А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је.</verse>
				<verse number="38">А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.</verse>
				<verse number="39">И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.</verse>
				<verse number="40">И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?</verse>
				<verse number="41">Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;</verse>
				<verse number="2">А који улази на врата јесте пастир овцама.</verse>
				<verse number="3">Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;</verse>
				<verse number="4">И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.</verse>
				<verse number="5">А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.</verse>
				<verse number="6">Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.</verse>
				<verse number="7">Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.</verse>
				<verse number="8">Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.</verse>
				<verse number="9">Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.</verse>
				<verse number="10">Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.</verse>
				<verse number="11">Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.</verse>
				<verse number="12">А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;</verse>
				<verse number="13">А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.</verse>
				<verse number="14">Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.</verse>
				<verse number="15">Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.</verse>
				<verse number="16">И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.</verse>
				<verse number="17">Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.</verse>
				<verse number="18">Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.</verse>
				<verse number="19">Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.</verse>
				<verse number="20">Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?</verse>
				<verse number="21">Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?</verse>
				<verse number="22">А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.</verse>
				<verse number="23">И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.</verse>
				<verse number="24">А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.</verse>
				<verse number="25">Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.</verse>
				<verse number="26">Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.</verse>
				<verse number="27">Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.</verse>
				<verse number="28">И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.</verse>
				<verse number="29">Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.</verse>
				<verse number="30">Ја и Отац једно смо.</verse>
				<verse number="31">А Јевреји опет узеше камење да Га убију.</verse>
				<verse number="32">Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?</verse>
				<verse number="33">Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.</verse>
				<verse number="34">Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?</verse>
				<verse number="35">Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;</verse>
				<verse number="36">Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?</verse>
				<verse number="37">Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.</verse>
				<verse number="38">Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.</verse>
				<verse number="39">Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.</verse>
				<verse number="40">И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.</verse>
				<verse number="41">И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.</verse>
				<verse number="42">И многи вероваше Га онде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.</verse>
				<verse number="2">(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)</verse>
				<verse number="3">Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.</verse>
				<verse number="4">А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.</verse>
				<verse number="5">А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.</verse>
				<verse number="6">А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.</verse>
				<verse number="7">А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.</verse>
				<verse number="8">Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?</verse>
				<verse number="9">Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;</verse>
				<verse number="10">А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.</verse>
				<verse number="11">Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.</verse>
				<verse number="12">Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.</verse>
				<verse number="13">А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.</verse>
				<verse number="14">Тада им Исус каза управо: Лазар умре.</verse>
				<verse number="15">И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.</verse>
				<verse number="16">Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.</verse>
				<verse number="17">А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.</verse>
				<verse number="18">(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)</verse>
				<verse number="19">И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.</verse>
				<verse number="20">Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.</verse>
				<verse number="21">Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.</verse>
				<verse number="22">А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.</verse>
				<verse number="23">Исус јој рече: Брат ће твој устати.</verse>
				<verse number="24">Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.</verse>
				<verse number="25">А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.</verse>
				<verse number="26">И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?</verse>
				<verse number="27">Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.</verse>
				<verse number="28">И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.</verse>
				<verse number="29">А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.</verse>
				<verse number="30">Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.</verse>
				<verse number="31">А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.</verse>
				<verse number="32">А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.</verse>
				<verse number="33">Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.</verse>
				<verse number="34">И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.</verse>
				<verse number="35">Ударише сузе Исусу.</verse>
				<verse number="36">Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,</verse>
				<verse number="37">А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?</verse>
				<verse number="38">А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.</verse>
				<verse number="39">Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.</verse>
				<verse number="40">Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?</verse>
				<verse number="41">Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.</verse>
				<verse number="42">А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.</verse>
				<verse number="43">И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.</verse>
				<verse number="44">И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.</verse>
				<verse number="45">Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.</verse>
				<verse number="46">А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.</verse>
				<verse number="47">Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.</verse>
				<verse number="48">Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.</verse>
				<verse number="49">А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;</verse>
				<verse number="50">И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.</verse>
				<verse number="51">А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;</verse>
				<verse number="52">И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.</verse>
				<verse number="53">Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.</verse>
				<verse number="54">А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.</verse>
				<verse number="55">А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.</verse>
				<verse number="56">Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?</verse>
				<verse number="57">А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.</verse>
				<verse number="2">Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;</verse>
				<verse number="3">А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.</verse>
				<verse number="4">Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:</verse>
				<verse number="5">Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?</verse>
				<verse number="6">А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.</verse>
				<verse number="7">А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;</verse>
				<verse number="8">Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.</verse>
				<verse number="9">Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.</verse>
				<verse number="10">А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;</verse>
				<verse number="11">Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.</verse>
				<verse number="12">А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим</verse>
				<verse number="13">Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.</verse>
				<verse number="14">А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:</verse>
				<verse number="15">Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.</verse>
				<verse number="16">Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.</verse>
				<verse number="17">А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.</verse>
				<verse number="18">Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.</verse>
				<verse number="19">А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.</verse>
				<verse number="20">А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.</verse>
				<verse number="21">Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.</verse>
				<verse number="22">Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.</verse>
				<verse number="23">А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.</verse>
				<verse number="24">Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;</verse>
				<verse number="25">Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.</verse>
				<verse number="26">Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.</verse>
				<verse number="27">Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.</verse>
				<verse number="28">Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.</verse>
				<verse number="29">А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.</verse>
				<verse number="30">Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.</verse>
				<verse number="31">Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.</verse>
				<verse number="32">И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.</verse>
				<verse number="33">А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.</verse>
				<verse number="34">Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?</verse>
				<verse number="35">А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.</verse>
				<verse number="36">Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.</verse>
				<verse number="37">Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;</verse>
				<verse number="38">Да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?</verse>
				<verse number="39">Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:</verse>
				<verse number="40">Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.</verse>
				<verse number="41">Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.</verse>
				<verse number="42">Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;</verse>
				<verse number="43">Јер им већма омиле слава људска него слава Божија.</verse>
				<verse number="44">А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;</verse>
				<verse number="45">И ко види мене, види Оног који ме посла.</verse>
				<verse number="46">Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.</verse>
				<verse number="47">И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.</verse>
				<verse number="48">Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;</verse>
				<verse number="49">Јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.</verse>
				<verse number="50">И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.</verse>
				<verse number="2">И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,</verse>
				<verse number="3">Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,</verse>
				<verse number="4">Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;</verse>
				<verse number="5">Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.</verse>
				<verse number="6">Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?</verse>
				<verse number="7">Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.</verse>
				<verse number="8">Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.</verse>
				<verse number="9">Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.</verse>
				<verse number="10">Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.</verse>
				<verse number="11">Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.</verse>
				<verse number="12">А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?</verse>
				<verse number="13">Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.</verse>
				<verse number="14">Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.</verse>
				<verse number="15">Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.</verse>
				<verse number="16">Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.</verse>
				<verse number="17">Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.</verse>
				<verse number="18">Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.</verse>
				<verse number="19">Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.</verse>
				<verse number="20">Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.</verse>
				<verse number="21">Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.</verse>
				<verse number="22">Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.</verse>
				<verse number="23">А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.</verse>
				<verse number="24">Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.</verse>
				<verse number="25">А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?</verse>
				<verse number="26">Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.</verse>
				<verse number="27">И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.</verse>
				<verse number="28">А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.</verse>
				<verse number="29">А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.</verse>
				<verse number="30">А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.</verse>
				<verse number="31">Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.</verse>
				<verse number="32">Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.</verse>
				<verse number="33">Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.</verse>
				<verse number="34">Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.</verse>
				<verse number="35">По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.</verse>
				<verse number="36">Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.</verse>
				<verse number="37">Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.</verse>
				<verse number="38">Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.</verse>
				<verse number="2">Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.</verse>
				<verse number="3">И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.</verse>
				<verse number="4">И куда ја идем знате, и пут знате.</verse>
				<verse number="5">Рече Му Тома: Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?</verse>
				<verse number="6">Исус му рече: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме.</verse>
				<verse number="7">Кад бисте мене знали онда бисте знали и Оца мог; и одселе познајете Га, и видесте Га.</verse>
				<verse number="8">Рече Му Филип: Господе! Покажи нам Оца и биће нам доста.</verse>
				<verse number="9">Исус му рече: Толико сам време с вама и ниси ме познао, Филипе? Који виде мене, виде Оца; па како ти говориш: Покажи нам Оца?</verse>
				<verse number="10">Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим не говорим од себе; него Отац који стоји у мени Он твори дела.</verse>
				<verse number="11">Верујте мени да сам ја у Оцу и Отац у мени; ако ли мени не верујете, верујте ми по тим делима.</verse>
				<verse number="12">Заиста, заиста вам кажем: који верује мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити; јер ја идем к Оцу свом;</verse>
				<verse number="13">И шта год заиштете у Оца у име моје, оно ћу вам учинити, да се прослави Отац у Сину.</verse>
				<verse number="14">И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити.</verse>
				<verse number="15">Ако имате љубав к мени, заповести моје држите.</verse>
				<verse number="16">И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек:</verse>
				<verse number="17">Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити.</verse>
				<verse number="18">Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.</verse>
				<verse number="19">Још мало и свет мене више неће видети; а ви ћете ме видети; јер ја живим, и ви ћете живети.</verse>
				<verse number="20">У онај ћете ви дан дознати да сам ја у Оцу свом, и ви у мени, и ја у вама.</verse>
				<verse number="21">Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.</verse>
				<verse number="22">И рече Му Јуда, не Искариотски: Господе! Шта је то да ћеш се нама јавити а не свету?</verse>
				<verse number="23">Исус одговори и рече му: Ко има љубав к мени, држаће реч моју; и Отац мој имаће љубав к њему; и к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити.</verse>
				<verse number="24">Који нема љубави к мени не држи моје речи; а реч што чујете није моја него Оца који ме посла.</verse>
				<verse number="25">Ово вам казах док сам с вама.</verse>
				<verse number="26">А утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох.</verse>
				<verse number="27">Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје, да се не плаши срце ваше и да се не боји.</verse>
				<verse number="28">Чусте да вам ја казах: идем и доћи ћу к вама. Кад бисте имали љубав к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; јер је Отац мој већи од мене.</verse>
				<verse number="29">И сад вам казах, пре док се није збило, да верујете кад се збуде.</verse>
				<verse number="30">Већ нећу много говорити с вама; јер иде кнез овог света, и у мени нема ништа.</verse>
				<verse number="31">Него да види свет да имам љубав к Оцу, и као што ми заповеди Отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;</verse>
				<verse number="2">Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.</verse>
				<verse number="3">Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.</verse>
				<verse number="4">Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.</verse>
				<verse number="5">Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.</verse>
				<verse number="6">Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.</verse>
				<verse number="7">Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.</verse>
				<verse number="8">Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.</verse>
				<verse number="9">Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.</verse>
				<verse number="10">Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.</verse>
				<verse number="11">Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.</verse>
				<verse number="12">Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.</verse>
				<verse number="13">Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.</verse>
				<verse number="14">Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.</verse>
				<verse number="15">Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.</verse>
				<verse number="16">Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да.</verse>
				<verse number="17">Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.</verse>
				<verse number="18">Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.</verse>
				<verse number="19">Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.</verse>
				<verse number="20">Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.</verse>
				<verse number="21">Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.</verse>
				<verse number="22">Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.</verse>
				<verse number="23">Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.</verse>
				<verse number="24">Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.</verse>
				<verse number="25">Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.</verse>
				<verse number="26">А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.</verse>
				<verse number="27">А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Ово вам казах да се не саблазните.</verse>
				<verse number="2">Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.</verse>
				<verse number="3">И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.</verse>
				<verse number="4">Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.</verse>
				<verse number="5">А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?</verse>
				<verse number="6">Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.</verse>
				<verse number="7">Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.</verse>
				<verse number="8">И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;</verse>
				<verse number="9">За грех, дакле, што не верују мене;</verse>
				<verse number="10">А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;</verse>
				<verse number="11">А за суд што је кнез овог света осуђен.</verse>
				<verse number="12">Још вам много имам казати; али сад не можете носити.</verse>
				<verse number="13">А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.</verse>
				<verse number="14">Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:</verse>
				<verse number="15">Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.</verse>
				<verse number="16">Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.</verse>
				<verse number="17">А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?</verse>
				<verse number="18">Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.</verse>
				<verse number="19">А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?</verse>
				<verse number="20">Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.</verse>
				<verse number="21">Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.</verse>
				<verse number="22">Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;</verse>
				<verse number="23">И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.</verse>
				<verse number="24">Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.</verse>
				<verse number="25">Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.</verse>
				<verse number="26">У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;</verse>
				<verse number="27">Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.</verse>
				<verse number="28">Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.</verse>
				<verse number="29">Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.</verse>
				<verse number="30">Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.</verse>
				<verse number="31">Исус им одговори: Зар сад верујете?</verse>
				<verse number="32">Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.</verse>
				<verse number="33">Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;</verse>
				<verse number="2">Као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.</verse>
				<verse number="3">А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.</verse>
				<verse number="5">И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.</verse>
				<verse number="6">Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.</verse>
				<verse number="7">Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.</verse>
				<verse number="8">Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.</verse>
				<verse number="9">Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.</verse>
				<verse number="10">И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.</verse>
				<verse number="11">И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.</verse>
				<verse number="12">Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.</verse>
				<verse number="13">А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.</verse>
				<verse number="14">Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.</verse>
				<verse number="15">Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.</verse>
				<verse number="16">Од света нису, као ни ја што нисам од света.</verse>
				<verse number="17">Освети их истином својом: реч је Твоја истина.</verse>
				<verse number="18">Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.</verse>
				<verse number="19">Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.</verse>
				<verse number="20">Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;</verse>
				<verse number="21">Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.</verse>
				<verse number="22">И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.</verse>
				<verse number="23">Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.</verse>
				<verse number="24">Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.</verse>
				<verse number="25">Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.</verse>
				<verse number="26">И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својим преко потока Кедрона где беше врт, у који уђе Он и ученици Његови.</verse>
				<verse number="2">А Јуда, издајник Његов, знаше оно место; јер се Исус често скупљаше онде с ученицима својим.</verse>
				<verse number="3">Онда Јуда узе чету и од главара свештеничких и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свећама и с оружјем.</verse>
				<verse number="4">А Исус знајући све што ће бити од Њега изиђе и рече им: Кога тражите?</verse>
				<verse number="5">Одговорише Му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који Га издаваше.</verse>
				<verse number="6">А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.</verse>
				<verse number="7">Онда их опет запита Исус: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.</verse>
				<verse number="8">Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.</verse>
				<verse number="9">Да се изврши реч што рече: Не изгубих ни једног од оних које си ми дао.</verse>
				<verse number="10">А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо. А слузи беше име Малхо.</verse>
				<verse number="11">Онда рече Исус Петру: Задени нож у ножнице. Чашу коју ми даде Отац зар да је не пијем?</verse>
				<verse number="12">А чета и војвода и момци јеврејски ухватише Исуса и свезаше Га,</verse>
				<verse number="13">И одведоше Га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше поглавар свештенички оне године.</verse>
				<verse number="14">А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да умре један човек него народ да пропадне.</verse>
				<verse number="15">За Исусом, пак, иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај беше познат код поглавара свештеничког, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничког;</verse>
				<verse number="16">А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што беше познат код поглавара свештеничког и рече вратарици те уведе Петра.</verse>
				<verse number="17">Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да ниси и ти ученик овог човека? Он рече: Нисам.</verse>
				<verse number="18">А слуге и момци беху наложили огањ и стајаху те се грејаху, јер беше зима; а и Петар стајаше с њима и грејаше се.</verse>
				<verse number="19">Поглавар, пак, свештенички запита Исуса за ученике Његове и за Његову науку.</verse>
				<verse number="20">Исус му одговори: Ја говорих јавно свету, ја свагда учих у зборници и у цркви, где се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.</verse>
				<verse number="21">Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знају шта сам ја говорио.</verse>
				<verse number="22">А кад Он ово рече, један од момака који стајаху онде удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничком?</verse>
				<verse number="23">Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?</verse>
				<verse number="24">И Ана посла Га свезаног Кајафи, поглавару свештеничком.</verse>
				<verse number="25">А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и рече: Нисам.</verse>
				<verse number="26">Рече један од слугу поглавара свештеничког који беше рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли ја тебе у врту с њим?</verse>
				<verse number="27">Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева.</verse>
				<verse number="28">А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.</verse>
				<verse number="29">Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: Какву кривицу износите на овог човека?</verse>
				<verse number="30">Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.</verse>
				<verse number="31">А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону свом судите му. А Јевреји му рекоше: Ми не смемо никога погубити.</verse>
				<verse number="32">Да се збуде реч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умрети.</verse>
				<verse number="33">Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече Му: Ти си цар јудејски?</verse>
				<verse number="34">Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?</verse>
				<verse number="35">Пилат одговори: Зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?</verse>
				<verse number="36">Исус одговори: Царство моје није од овог света; кад би било од овог света царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде.</verse>
				<verse number="37">Онда Му рече Пилат: Дакле си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.</verse>
				<verse number="38">Рече Му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.</verse>
				<verse number="39">А у вас је обичај да вам једног пустим на пасху, хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског?</verse>
				<verse number="40">Онда сви повикаше опет говорећи: Не овог, него Вараву. А Варава беше хајдук.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.</verse>
				<verse number="2">И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,</verse>
				<verse number="3">И говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.</verse>
				<verse number="4">Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.</verse>
				<verse number="5">А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!</verse>
				<verse number="6">А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.</verse>
				<verse number="7">Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.</verse>
				<verse number="8">Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.</verse>
				<verse number="9">И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.</verse>
				<verse number="10">А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?</verse>
				<verse number="11">Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.</verse>
				<verse number="12">Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.</verse>
				<verse number="13">Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.</verse>
				<verse number="14">А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.</verse>
				<verse number="15">А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.</verse>
				<verse number="16">Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.</verse>
				<verse number="17">И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.</verse>
				<verse number="18">Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.</verse>
				<verse number="19">Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.</verse>
				<verse number="20">И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.</verse>
				<verse number="21">А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.</verse>
				<verse number="22">Пилат одговори: Шта писах писах.</verse>
				<verse number="23">А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.</verse>
				<verse number="24">Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.</verse>
				<verse number="25">А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.</verse>
				<verse number="26">А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!</verse>
				<verse number="27">Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.</verse>
				<verse number="28">Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.</verse>
				<verse number="29">Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.</verse>
				<verse number="30">А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.</verse>
				<verse number="31">А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.</verse>
				<verse number="32">Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.</verse>
				<verse number="33">А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;</verse>
				<verse number="34">Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.</verse>
				<verse number="35">И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.</verse>
				<verse number="36">Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.</verse>
				<verse number="37">И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.</verse>
				<verse number="38">А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.</verse>
				<verse number="39">А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.</verse>
				<verse number="40">И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.</verse>
				<verse number="41">А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.</verse>
				<verse number="42">Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.</verse>
				<verse number="2">Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.</verse>
				<verse number="3">А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.</verse>
				<verse number="4">Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.</verse>
				<verse number="5">И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.</verse>
				<verse number="6">Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,</verse>
				<verse number="7">И убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.</verse>
				<verse number="8">Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.</verse>
				<verse number="9">Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.</verse>
				<verse number="10">Онда отидоше опет ученици кућама.</verse>
				<verse number="11">А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,</verse>
				<verse number="12">И виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.</verse>
				<verse number="13">И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.</verse>
				<verse number="14">И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.</verse>
				<verse number="15">Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.</verse>
				<verse number="16">Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.</verse>
				<verse number="17">Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.</verse>
				<verse number="18">А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.</verse>
				<verse number="19">А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.</verse>
				<verse number="20">И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.</verse>
				<verse number="21">А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.</verse>
				<verse number="22">И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.</verse>
				<verse number="23">Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.</verse>
				<verse number="24">А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.</verse>
				<verse number="25">А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.</verse>
				<verse number="26">И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.</verse>
				<verse number="27">Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.</verse>
				<verse number="28">И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.</verse>
				<verse number="29">Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.</verse>
				<verse number="30">А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.</verse>
				<verse number="31">А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:</verse>
				<verse number="2">Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.</verse>
				<verse number="3">Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.</verse>
				<verse number="4">А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.</verse>
				<verse number="5">А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.</verse>
				<verse number="6">А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.</verse>
				<verse number="7">Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.</verse>
				<verse number="8">А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.</verse>
				<verse number="9">Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.</verse>
				<verse number="10">Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.</verse>
				<verse number="11">А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.</verse>
				<verse number="12">Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.</verse>
				<verse number="13">А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.</verse>
				<verse number="14">Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.</verse>
				<verse number="15">А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.</verse>
				<verse number="16">Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.</verse>
				<verse number="17">Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.</verse>
				<verse number="18">Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.</verse>
				<verse number="19">А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.</verse>
				<verse number="20">А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?</verse>
				<verse number="21">Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?</verse>
				<verse number="22">Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.</verse>
				<verse number="23">Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?</verse>
				<verse number="24">Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.</verse>
				<verse number="25">А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="44">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити</verse>
				<verse number="2">До дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,</verse>
				<verse number="3">Пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.</verse>
				<verse number="4">И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;</verse>
				<verse number="5">Јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.</verse>
				<verse number="6">А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?</verse>
				<verse number="7">А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;</verse>
				<verse number="8">Него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.</verse>
				<verse number="9">И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.</verse>
				<verse number="10">И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,</verse>
				<verse number="11">Који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.</verse>
				<verse number="12">Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.</verse>
				<verse number="13">И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.</verse>
				<verse number="14">Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.</verse>
				<verse number="15">И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):</verse>
				<verse number="16">Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;</verse>
				<verse number="17">Јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.</verse>
				<verse number="18">Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.</verse>
				<verse number="19">И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.</verse>
				<verse number="20">Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.</verse>
				<verse number="21">Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,</verse>
				<verse number="22">Почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.</verse>
				<verse number="23">И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.</verse>
				<verse number="24">И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,</verse>
				<verse number="25">Да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.</verse>
				<verse number="26">И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.</verse>
				<verse number="2">И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;</verse>
				<verse number="3">И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.</verse>
				<verse number="4">И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.</verse>
				<verse number="5">А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.</verse>
				<verse number="6">А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.</verse>
				<verse number="7">И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?</verse>
				<verse number="8">Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?</verse>
				<verse number="9">Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,</verse>
				<verse number="10">И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,</verse>
				<verse number="11">Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.</verse>
				<verse number="12">И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?</verse>
				<verse number="13">А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.</verse>
				<verse number="14">А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.</verse>
				<verse number="15">Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;</verse>
				<verse number="16">Него је ово оно што каза пророк Јоило:</verse>
				<verse number="17">И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;</verse>
				<verse number="18">Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.</verse>
				<verse number="19">И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.</verse>
				<verse number="20">Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.</verse>
				<verse number="21">И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.</verse>
				<verse number="22">Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,</verse>
				<verse number="23">Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;</verse>
				<verse number="24">Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.</verse>
				<verse number="25">Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;</verse>
				<verse number="26">Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;</verse>
				<verse number="27">Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.</verse>
				<verse number="28">Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.</verse>
				<verse number="29">Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.</verse>
				<verse number="30">Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,</verse>
				<verse number="31">Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.</verse>
				<verse number="32">Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.</verse>
				<verse number="33">Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.</verse>
				<verse number="34">Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,</verse>
				<verse number="35">Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.</verse>
				<verse number="36">Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.</verse>
				<verse number="37">А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?</verse>
				<verse number="38">А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;</verse>
				<verse number="39">Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.</verse>
				<verse number="40">И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.</verse>
				<verse number="41">Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.</verse>
				<verse number="42">И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.</verse>
				<verse number="43">И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="44">А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.</verse>
				<verse number="45">И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.</verse>
				<verse number="46">И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,</verse>
				<verse number="47">Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.</verse>
				<verse number="2">И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;</verse>
				<verse number="3">Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.</verse>
				<verse number="4">А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.</verse>
				<verse number="5">А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.</verse>
				<verse number="6">А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.</verse>
				<verse number="7">И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.</verse>
				<verse number="8">И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.</verse>
				<verse number="9">И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.</verse>
				<verse number="10">А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.</verse>
				<verse number="11">А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.</verse>
				<verse number="12">А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?</verse>
				<verse number="13">Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.</verse>
				<verse number="14">А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;</verse>
				<verse number="15">А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.</verse>
				<verse number="16">И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.</verse>
				<verse number="17">И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.</verse>
				<verse number="18">А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.</verse>
				<verse number="19">Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,</verse>
				<verse number="20">И да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,</verse>
				<verse number="21">Ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.</verse>
				<verse number="22">Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.</verse>
				<verse number="23">И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.</verse>
				<verse number="24">А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.</verse>
				<verse number="25">Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.</verse>
				<verse number="26">Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;</verse>
				<verse number="2">И расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.</verse>
				<verse number="3">И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.</verse>
				<verse number="4">А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.</verse>
				<verse number="5">А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,</verse>
				<verse number="6">А Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;</verse>
				<verse number="7">И метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?</verse>
				<verse number="8">Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!</verse>
				<verse number="9">Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:</verse>
				<verse number="10">Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.</verse>
				<verse number="11">Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;</verse>
				<verse number="12">Јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.</verse>
				<verse number="13">А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.</verse>
				<verse number="14">А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.</verse>
				<verse number="15">Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог</verse>
				<verse number="16">Говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;</verse>
				<verse number="17">Али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.</verse>
				<verse number="18">И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.</verse>
				<verse number="19">Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?</verse>
				<verse number="20">Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.</verse>
				<verse number="21">А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.</verse>
				<verse number="22">Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.</verse>
				<verse number="23">А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.</verse>
				<verse number="24">А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;</verse>
				<verse number="25">Који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?</verse>
				<verse number="26">Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.</verse>
				<verse number="27">Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,</verse>
				<verse number="28">Да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.</verse>
				<verse number="29">И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;</verse>
				<verse number="30">И пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.</verse>
				<verse number="31">И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.</verse>
				<verse number="32">А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.</verse>
				<verse number="33">И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:</verse>
				<verse number="34">Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,</verse>
				<verse number="35">И метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.</verse>
				<verse number="36">А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,</verse>
				<verse number="37">Он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А један човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде њиву,</verse>
				<verse number="2">И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један део метну апостолима пред ноге.</verse>
				<verse number="3">А Петар рече: Ананија! Зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?</verse>
				<verse number="4">Кад је била у тебе не беше ли твоја? И кад је продаде не беше ли у твојој власти? Зашто си дакле такву ствар метнуо у срце своје? Људима ниси слагао него Богу.</verse>
				<verse number="5">А кад чу Ананија речи ове паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.</verse>
				<verse number="6">А момци ушавши узеше га и изнесоше те закопаше.</verse>
				<verse number="7">А кад прође око три сата, уђе и жена његова не знајући шта је било.</verse>
				<verse number="8">А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.</verse>
				<verse number="9">А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који твог мужа закопаше пред вратима су, и изнеће те.</verse>
				<verse number="10">И одмах падну пред ногама његовим и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њеног.</verse>
				<verse number="11">И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.</verse>
				<verse number="12">А рукама апостолским учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и беху сви једнодушно у трему Соломуновом.</verse>
				<verse number="13">А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.</verse>
				<verse number="14">А све више пристајаху они који вероваху Господа, мноштво људи и жена,</verse>
				<verse number="15">Тако да и по улицама изношаху болеснике и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сенка његова осенила кога од њих.</verse>
				<verse number="16">А долажаху многи и из околних градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.</verse>
				<verse number="17">Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,</verse>
				<verse number="18">И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.</verse>
				<verse number="19">А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:</verse>
				<verse number="20">Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота.</verse>
				<verse number="21">А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу.</verse>
				<verse number="22">А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им</verse>
				<verse number="23">Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо.</verse>
				<verse number="24">А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.</verse>
				<verse number="25">А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.</verse>
				<verse number="26">Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.</verse>
				<verse number="27">А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:</verse>
				<verse number="28">Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека.</verse>
				<verse number="29">А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима.</verse>
				<verse number="30">Бог отаца наших подиже Исуса, ког ви убисте обесивши на дрво.</verse>
				<verse number="31">Овог Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење греха.</verse>
				<verse number="32">И ми смо Његови сведоци ових речи и Дух Свети ког Бог даде онима који се Њему покоравају.</verse>
				<verse number="33">А кад они чуше врло се расрдише, и мишљаху да их побију.</verse>
				<verse number="34">Али онда устаде у скупштини један фарисеј по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповеди да апостоли мало изиђу напоље,</verse>
				<verse number="35">Па рече њима: Људи Израиљци! Гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;</verse>
				<verse number="36">Јер пре ових дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којим пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.</verse>
				<verse number="37">Потом уста Јуда Галилејац, у дане преписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.</verse>
				<verse number="38">И сад вам кажем: прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савет или ово дело, поквариће се.</verse>
				<verse number="39">Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.</verse>
				<verse number="40">Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запретише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.</verse>
				<verse number="41">А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="42">А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповедати јеванђеље о Исусу Христу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.</verse>
				<verse number="2">Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.</verse>
				<verse number="3">Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.</verse>
				<verse number="4">А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.</verse>
				<verse number="5">И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.</verse>
				<verse number="6">Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.</verse>
				<verse number="7">И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.</verse>
				<verse number="8">А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.</verse>
				<verse number="9">Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.</verse>
				<verse number="10">И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.</verse>
				<verse number="11">Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.</verse>
				<verse number="12">И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.</verse>
				<verse number="13">И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.</verse>
				<verse number="14">Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.</verse>
				<verse number="15">И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?</verse>
				<verse number="2">А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,</verse>
				<verse number="3">И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.</verse>
				<verse number="4">Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.</verse>
				<verse number="5">И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.</verse>
				<verse number="6">Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.</verse>
				<verse number="7">И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.</verse>
				<verse number="8">И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.</verse>
				<verse number="9">И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.</verse>
				<verse number="10">И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.</verse>
				<verse number="11">А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.</verse>
				<verse number="12">А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.</verse>
				<verse number="13">И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.</verse>
				<verse number="14">А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.</verse>
				<verse number="15">И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.</verse>
				<verse number="16">И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.</verse>
				<verse number="17">И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,</verse>
				<verse number="18">Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.</verse>
				<verse number="19">Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.</verse>
				<verse number="20">У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.</verse>
				<verse number="21">А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.</verse>
				<verse number="22">И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.</verse>
				<verse number="23">А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="24">И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.</verse>
				<verse number="25">Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.</verse>
				<verse number="26">А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?</verse>
				<verse number="27">А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?</verse>
				<verse number="28">Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?</verse>
				<verse number="29">А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.</verse>
				<verse number="30">И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.</verse>
				<verse number="31">А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:</verse>
				<verse number="32">Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.</verse>
				<verse number="33">А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.</verse>
				<verse number="34">Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.</verse>
				<verse number="35">Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.</verse>
				<verse number="36">Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.</verse>
				<verse number="37">Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.</verse>
				<verse number="38">Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;</verse>
				<verse number="39">Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,</verse>
				<verse number="40">Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.</verse>
				<verse number="41">И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.</verse>
				<verse number="42">А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?</verse>
				<verse number="43">И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.</verse>
				<verse number="44">Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;</verse>
				<verse number="45">Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,</verse>
				<verse number="46">Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.</verse>
				<verse number="47">А Соломун Му начини кућу.</verse>
				<verse number="48">Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:</verse>
				<verse number="49">Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?</verse>
				<verse number="50">Не створи ли рука моја све ово?</verse>
				<verse number="51">Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.</verse>
				<verse number="52">Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;</verse>
				<verse number="53">Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.</verse>
				<verse number="54">Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.</verse>
				<verse number="55">А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;</verse>
				<verse number="56">И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.</verse>
				<verse number="57">А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.</verse>
				<verse number="58">И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.</verse>
				<verse number="59">И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.</verse>
				<verse number="60">Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.</verse>
				<verse number="2">А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.</verse>
				<verse number="3">А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.</verse>
				<verse number="4">А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.</verse>
				<verse number="5">А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.</verse>
				<verse number="6">А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:</verse>
				<verse number="7">Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.</verse>
				<verse number="8">И би велика радост у граду оном.</verse>
				<verse number="9">А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;</verse>
				<verse number="10">На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.</verse>
				<verse number="11">А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.</verse>
				<verse number="12">Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.</verse>
				<verse number="13">Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.</verse>
				<verse number="14">А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.</verse>
				<verse number="15">Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;</verse>
				<verse number="16">Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="17">Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.</verse>
				<verse number="18">А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце</verse>
				<verse number="19">Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.</verse>
				<verse number="20">А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.</verse>
				<verse number="21">Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.</verse>
				<verse number="22">Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.</verse>
				<verse number="23">Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.</verse>
				<verse number="24">А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.</verse>
				<verse number="25">Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.</verse>
				<verse number="26">А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.</verse>
				<verse number="27">И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,</verse>
				<verse number="28">Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.</verse>
				<verse number="29">А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.</verse>
				<verse number="30">А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?</verse>
				<verse number="31">А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.</verse>
				<verse number="32">А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.</verse>
				<verse number="33">У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.</verse>
				<verse number="34">Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?</verse>
				<verse number="35">А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.</verse>
				<verse number="36">Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?</verse>
				<verse number="37">А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.</verse>
				<verse number="38">И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.</verse>
				<verse number="39">А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.</verse>
				<verse number="40">А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,</verse>
				<verse number="2">И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,</verse>
				<verse number="4">И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?</verse>
				<verse number="5">А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.</verse>
				<verse number="6">А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.</verse>
				<verse number="7">А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.</verse>
				<verse number="8">А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.</verse>
				<verse number="9">И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.</verse>
				<verse number="10">А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!</verse>
				<verse number="11">А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,</verse>
				<verse number="12">И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.</verse>
				<verse number="13">А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;</verse>
				<verse number="14">И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.</verse>
				<verse number="15">А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.</verse>
				<verse number="16">А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.</verse>
				<verse number="17">И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.</verse>
				<verse number="18">И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.</verse>
				<verse number="19">И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.</verse>
				<verse number="20">И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.</verse>
				<verse number="21">А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.</verse>
				<verse number="22">А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.</verse>
				<verse number="23">А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.</verse>
				<verse number="24">Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;</verse>
				<verse number="25">А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.</verse>
				<verse number="26">А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.</verse>
				<verse number="27">А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.</verse>
				<verse number="28">И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="29">И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.</verse>
				<verse number="30">А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.</verse>
				<verse number="31">А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.</verse>
				<verse number="32">И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.</verse>
				<verse number="33">И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.</verse>
				<verse number="34">И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.</verse>
				<verse number="35">И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.</verse>
				<verse number="36">А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.</verse>
				<verse number="37">И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.</verse>
				<verse number="38">А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.</verse>
				<verse number="39">А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.</verse>
				<verse number="40">А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.</verse>
				<verse number="41">Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.</verse>
				<verse number="42">И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.</verse>
				<verse number="43">И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.</verse>
				<verse number="2">Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;</verse>
				<verse number="3">Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!</verse>
				<verse number="4">А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;</verse>
				<verse number="5">И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:</verse>
				<verse number="6">Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.</verse>
				<verse number="7">И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,</verse>
				<verse number="8">И казавши им све посла их у Јопу.</verse>
				<verse number="9">А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.</verse>
				<verse number="10">И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,</verse>
				<verse number="11">И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;</verse>
				<verse number="12">У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.</verse>
				<verse number="13">И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.</verse>
				<verse number="14">А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.</verse>
				<verse number="15">И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.</verse>
				<verse number="16">И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.</verse>
				<verse number="17">А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,</verse>
				<verse number="18">И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?</verse>
				<verse number="19">А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;</verse>
				<verse number="20">Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.</verse>
				<verse number="21">А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?</verse>
				<verse number="22">А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.</verse>
				<verse number="23">Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.</verse>
				<verse number="24">И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.</verse>
				<verse number="25">А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.</verse>
				<verse number="26">И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.</verse>
				<verse number="27">И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.</verse>
				<verse number="28">И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;</verse>
				<verse number="29">Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?</verse>
				<verse number="30">И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,</verse>
				<verse number="31">И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.</verse>
				<verse number="32">Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.</verse>
				<verse number="33">Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.</verse>
				<verse number="34">А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;</verse>
				<verse number="35">Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.</verse>
				<verse number="36">Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.</verse>
				<verse number="37">Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:</verse>
				<verse number="38">Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.</verse>
				<verse number="39">И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.</verse>
				<verse number="40">Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,</verse>
				<verse number="41">Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.</verse>
				<verse number="42">И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.</verse>
				<verse number="43">За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.</verse>
				<verse number="44">А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.</verse>
				<verse number="45">И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.</verse>
				<verse number="46">Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:</verse>
				<verse number="47">Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?</verse>
				<verse number="48">И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.</verse>
				<verse number="2">И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,</verse>
				<verse number="3">Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.</verse>
				<verse number="4">А Петар почевши казиваше им редом говорећи:</verse>
				<verse number="5">Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.</verse>
				<verse number="6">Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.</verse>
				<verse number="7">А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.</verse>
				<verse number="8">А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.</verse>
				<verse number="9">А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.</verse>
				<verse number="10">А ово би трипут; и узе се опет све на небо.</verse>
				<verse number="11">И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.</verse>
				<verse number="12">А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.</verse>
				<verse number="13">И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,</verse>
				<verse number="14">Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.</verse>
				<verse number="15">А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.</verse>
				<verse number="16">Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.</verse>
				<verse number="17">Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?</verse>
				<verse number="18">А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.</verse>
				<verse number="19">А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.</verse>
				<verse number="20">А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.</verse>
				<verse number="21">И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.</verse>
				<verse number="22">А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;</verse>
				<verse number="23">Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;</verse>
				<verse number="24">Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.</verse>
				<verse number="25">Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.</verse>
				<verse number="26">И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.</verse>
				<verse number="27">А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.</verse>
				<verse number="28">И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.</verse>
				<verse number="29">А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.</verse>
				<verse number="30">Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.</verse>
				<verse number="2">И погуби Јакова брата Јовановог мачем.</verse>
				<verse number="3">И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),</verse>
				<verse number="4">Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.</verse>
				<verse number="5">И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.</verse>
				<verse number="6">А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар међу двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.</verse>
				<verse number="7">И гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.</verse>
				<verse number="8">А анђео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му анђео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.</verse>
				<verse number="9">И изишавши иђаше за њим, и не знаше да је то истина што анђео чињаше, него мишљаше да види утвару.</verse>
				<verse number="10">А кад прођоше прву стражу и другу и дођоше к вратима гвозденим која вођаху у град, она им се сама отворише; и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.</verse>
				<verse number="11">И кад дође Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла анђела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.</verse>
				<verse number="12">И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.</verse>
				<verse number="13">А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.</verse>
				<verse number="14">И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.</verse>
				<verse number="15">А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврђиваше да је тако. А они говораху: Анђео је његов.</verse>
				<verse number="16">А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.</verse>
				<verse number="17">А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече: јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.</verse>
				<verse number="18">А кад би дан, беше не мала буна међу војницима, шта то би од Петра.</verse>
				<verse number="19">А кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.</verse>
				<verse number="20">Јер се Ирод срђаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно дођоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.</verse>
				<verse number="21">А у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;</verse>
				<verse number="22">А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.</verse>
				<verse number="23">Али уједанпут удари га анђео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.</verse>
				<verse number="24">А реч Божија растијаше и множаше се.</verse>
				<verse number="25">А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.</verse>
				<verse number="2">А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.</verse>
				<verse number="3">Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.</verse>
				<verse number="4">Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.</verse>
				<verse number="5">И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.</verse>
				<verse number="6">А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,</verse>
				<verse number="7">Који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.</verse>
				<verse number="8">А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.</verse>
				<verse number="9">А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ</verse>
				<verse number="10">Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?</verse>
				<verse number="11">И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.</verse>
				<verse number="12">Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.</verse>
				<verse number="13">А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.</verse>
				<verse number="14">А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.</verse>
				<verse number="15">А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.</verse>
				<verse number="16">А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.</verse>
				<verse number="17">Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.</verse>
				<verse number="18">И до четрдесет година прехрани их у пустињи.</verse>
				<verse number="19">И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.</verse>
				<verse number="20">И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.</verse>
				<verse number="21">И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.</verse>
				<verse number="22">И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.</verse>
				<verse number="23">Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;</verse>
				<verse number="24">Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.</verse>
				<verse number="25">И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.</verse>
				<verse number="26">Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.</verse>
				<verse number="27">Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.</verse>
				<verse number="28">И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.</verse>
				<verse number="29">И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.</verse>
				<verse number="30">А Бог васкрсе Га из мртвих.</verse>
				<verse number="31">И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.</verse>
				<verse number="32">И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;</verse>
				<verse number="33">Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.</verse>
				<verse number="34">А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.</verse>
				<verse number="35">Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.</verse>
				<verse number="36">Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.</verse>
				<verse number="37">А ког Бог подиже не виде труљење.</verse>
				<verse number="38">Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.</verse>
				<verse number="39">И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.</verse>
				<verse number="40">Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:</verse>
				<verse number="41">Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.</verse>
				<verse number="42">А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.</verse>
				<verse number="43">А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.</verse>
				<verse number="44">А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.</verse>
				<verse number="45">А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.</verse>
				<verse number="46">А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.</verse>
				<verse number="47">Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.</verse>
				<verse number="48">А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.</verse>
				<verse number="49">И реч се Божја разношаше по свој околини.</verse>
				<verse number="50">Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.</verse>
				<verse number="51">А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.</verse>
				<verse number="52">А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.</verse>
				<verse number="2">А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.</verse>
				<verse number="3">Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.</verse>
				<verse number="4">А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.</verse>
				<verse number="5">А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,</verse>
				<verse number="6">Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.</verse>
				<verse number="7">И онамо проповедаху јеванђеље.</verse>
				<verse number="8">И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.</verse>
				<verse number="9">Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,</verse>
				<verse number="10">Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.</verse>
				<verse number="11">А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.</verse>
				<verse number="12">И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.</verse>
				<verse number="13">А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.</verse>
				<verse number="14">А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:</verse>
				<verse number="15">Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;</verse>
				<verse number="16">Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:</verse>
				<verse number="17">И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.</verse>
				<verse number="18">И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,</verse>
				<verse number="19">Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.</verse>
				<verse number="20">А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.</verse>
				<verse number="21">И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.</verse>
				<verse number="22">Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.</verse>
				<verse number="23">И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.</verse>
				<verse number="24">И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.</verse>
				<verse number="25">И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.</verse>
				<verse number="26">И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.</verse>
				<verse number="27">А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.</verse>
				<verse number="28">И осташе онде не мало времена с ученицима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.</verse>
				<verse number="2">А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.</verse>
				<verse number="3">А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.</verse>
				<verse number="4">А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.</verse>
				<verse number="5">Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.</verse>
				<verse number="6">А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.</verse>
				<verse number="7">И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.</verse>
				<verse number="8">И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.</verse>
				<verse number="9">И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.</verse>
				<verse number="10">Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?</verse>
				<verse number="11">Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.</verse>
				<verse number="12">Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.</verse>
				<verse number="13">А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.</verse>
				<verse number="14">Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.</verse>
				<verse number="15">И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:</verse>
				<verse number="16">Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,</verse>
				<verse number="17">Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.</verse>
				<verse number="18">Богу су позната од постања света сва дела Његова;</verse>
				<verse number="19">Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;</verse>
				<verse number="20">Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.</verse>
				<verse number="21">Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.</verse>
				<verse number="22">Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.</verse>
				<verse number="23">И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.</verse>
				<verse number="24">Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;</verse>
				<verse number="25">Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,</verse>
				<verse number="26">С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="27">Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.</verse>
				<verse number="28">Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:</verse>
				<verse number="29">Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.</verse>
				<verse number="30">А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.</verse>
				<verse number="31">А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.</verse>
				<verse number="32">А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.</verse>
				<verse number="33">И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.</verse>
				<verse number="34">Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="35">А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.</verse>
				<verse number="36">А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.</verse>
				<verse number="37">А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.</verse>
				<verse number="38">Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.</verse>
				<verse number="39">Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.</verse>
				<verse number="40">А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.</verse>
				<verse number="41">И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;</verse>
				<verse number="2">За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.</verse>
				<verse number="3">Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.</verse>
				<verse number="4">И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.</verse>
				<verse number="6">А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.</verse>
				<verse number="7">А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.</verse>
				<verse number="8">А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.</verse>
				<verse number="9">И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.</verse>
				<verse number="10">А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.</verse>
				<verse number="11">А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,</verse>
				<verse number="12">А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.</verse>
				<verse number="13">А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.</verse>
				<verse number="14">И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.</verse>
				<verse number="15">А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.</verse>
				<verse number="16">А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.</verse>
				<verse number="17">Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.</verse>
				<verse number="18">И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.</verse>
				<verse number="19">А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.</verse>
				<verse number="20">И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,</verse>
				<verse number="21">И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.</verse>
				<verse number="22">И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.</verse>
				<verse number="23">И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.</verse>
				<verse number="24">Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.</verse>
				<verse number="25">А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.</verse>
				<verse number="26">А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.</verse>
				<verse number="27">А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.</verse>
				<verse number="28">А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.</verse>
				<verse number="29">А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;</verse>
				<verse number="30">И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?</verse>
				<verse number="31">А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.</verse>
				<verse number="32">И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.</verse>
				<verse number="33">И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.</verse>
				<verse number="34">И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.</verse>
				<verse number="35">А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.</verse>
				<verse number="36">А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.</verse>
				<verse number="37">А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.</verse>
				<verse number="38">А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;</verse>
				<verse number="39">И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.</verse>
				<verse number="40">А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше зборница јеврејска.</verse>
				<verse number="2">И Павле по обичају свом уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,</verse>
				<verse number="3">Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус ког ја, рече, проповедам вама, јесте Христос.</verse>
				<verse number="4">И неки од њих вероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожних Грка мноштво велико, и од жена господских не мало.</verse>
				<verse number="5">Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простог народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.</verse>
				<verse number="6">А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: Ови што замутише васиони свет дођоше и овде,</verse>
				<verse number="7">Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус.</verse>
				<verse number="8">И смутише народ и старешине градске који ово чуше.</verse>
				<verse number="9">Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.</verse>
				<verse number="10">А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу јеврејску.</verse>
				<verse number="11">Ови пак беху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише реч са свим срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.</verse>
				<verse number="12">Тако вероваше многи од њих, и од поштених грчких жена и од људи не мало.</verse>
				<verse number="13">А кад разабраше Јевреји солунски да Павле у Верији проповеди реч Божју, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.</verse>
				<verse number="14">А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе онде.</verse>
				<verse number="15">А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.</verse>
				<verse number="16">А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;</verse>
				<verse number="17">И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.</verse>
				<verse number="18">А неки од Епикуроваца и од стојичких мудраца препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај беспослица? А други: Види се као да хоће нове богове да проповеда. Јер им проповедаше јеванђеље о Исусу и о васкрсењу.</verse>
				<verse number="19">Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли разумети каква је та нова наука што ти казујеш?</verse>
				<verse number="20">Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.</verse>
				<verse number="21">А Атињани сви и путници из других земаља не беху низашта друго него да шта ново казују или слушају.</verse>
				<verse number="22">А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани! По свему вас видим да сте врло побожни;</verse>
				<verse number="23">Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме беше написано: Богу непознатом. Ког дакле не знајући поштујете Оног вам ја проповедам.</verse>
				<verse number="24">Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,</verse>
				<verse number="25">Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.</verse>
				<verse number="26">И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:</verse>
				<verse number="27">Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;</verse>
				<verse number="28">Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.</verse>
				<verse number="29">Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.</verse>
				<verse number="30">Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају;</verse>
				<verse number="31">Јер је поставио дан у који ће судити васионом свету по правди преко човека кога одреди, и даде свима веру васкрснувши Га из мртвих.</verse>
				<verse number="32">А кад чуше васкрсење из мртвих, онда се једни ругаху; а једни рекоше: Да те чујемо опет о том.</verse>
				<verse number="33">Тако Павле отиде између њих.</verse>
				<verse number="34">А неки људи присташе уза њ и вероваше; међу којима беше и Дионисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,</verse>
				<verse number="2">И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.</verse>
				<verse number="3">И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната.</verse>
				<verse number="4">А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.</verse>
				<verse number="5">И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос.</verse>
				<verse number="6">А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце.</verse>
				<verse number="7">И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице.</verse>
				<verse number="8">А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се.</verse>
				<verse number="9">А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш;</verse>
				<verse number="10">Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду.</verse>
				<verse number="11">И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој</verse>
				<verse number="12">А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд</verse>
				<verse number="13">Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона.</verse>
				<verse number="14">А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!</verse>
				<verse number="15">Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.</verse>
				<verse number="16">И изагна их из суднице.</verse>
				<verse number="17">Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.</verse>
				<verse number="18">А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао.</verse>
				<verse number="19">И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.</verse>
				<verse number="20">А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде,</verse>
				<verse number="21">Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.</verse>
				<verse number="22">И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.</verse>
				<verse number="23">И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.</verse>
				<verse number="24">А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама.</verse>
				<verse number="25">Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово.</verse>
				<verse number="26">И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.</verse>
				<verse number="27">А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу;</verse>
				<verse number="28">Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике</verse>
				<verse number="2">Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.</verse>
				<verse number="3">А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.</verse>
				<verse number="4">А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.</verse>
				<verse number="5">А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="6">А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.</verse>
				<verse number="7">А беше људи свега око дванаест.</verse>
				<verse number="8">И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.</verse>
				<verse number="9">А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.</verse>
				<verse number="10">И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.</verse>
				<verse number="11">И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,</verse>
				<verse number="12">Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.</verse>
				<verse number="13">И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.</verse>
				<verse number="14">А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.</verse>
				<verse number="15">А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?</verse>
				<verse number="16">И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.</verse>
				<verse number="17">И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="18">И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.</verse>
				<verse number="19">А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.</verse>
				<verse number="20">Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.</verse>
				<verse number="21">И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.</verse>
				<verse number="22">И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.</verse>
				<verse number="23">А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,</verse>
				<verse number="24">Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,</verse>
				<verse number="25">Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;</verse>
				<verse number="26">И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.</verse>
				<verse number="27">И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.</verse>
				<verse number="28">А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!</verse>
				<verse number="29">И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.</verse>
				<verse number="30">А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.</verse>
				<verse number="31">А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.</verse>
				<verse number="32">Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.</verse>
				<verse number="33">А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.</verse>
				<verse number="34">А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.</verse>
				<verse number="35">А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?</verse>
				<verse number="36">Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;</verse>
				<verse number="37">Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.</verse>
				<verse number="38">А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.</verse>
				<verse number="39">Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.</verse>
				<verse number="40">Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.</verse>
				<verse number="41">...</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.</verse>
				<verse number="2">И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.</verse>
				<verse number="3">Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.</verse>
				<verse number="4">И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.</verse>
				<verse number="5">Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.</verse>
				<verse number="6">А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.</verse>
				<verse number="7">А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.</verse>
				<verse number="8">И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.</verse>
				<verse number="9">А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.</verse>
				<verse number="10">А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.</verse>
				<verse number="11">Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.</verse>
				<verse number="12">А момче доведоше живо, и утешише се не мало.</verse>
				<verse number="13">А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.</verse>
				<verse number="14">А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.</verse>
				<verse number="15">И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.</verse>
				<verse number="16">Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="17">Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.</verse>
				<verse number="18">И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих</verse>
				<verse number="19">Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;</verse>
				<verse number="20">Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,</verse>
				<verse number="21">Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="22">И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;</verse>
				<verse number="23">Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.</verse>
				<verse number="24">Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.</verse>
				<verse number="25">И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.</verse>
				<verse number="26">Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;</verse>
				<verse number="27">Јер не изоставих да покажем вољу Божју.</verse>
				<verse number="28">Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;</verse>
				<verse number="29">Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;</verse>
				<verse number="30">И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.</verse>
				<verse number="31">Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.</verse>
				<verse number="32">И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.</verse>
				<verse number="33">Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.</verse>
				<verse number="34">Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.</verse>
				<verse number="35">Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.</verse>
				<verse number="36">И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.</verse>
				<verse number="37">А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,</verse>
				<verse number="38">Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И кад би те се одвезосмо отргнувши се од њих, идући право дођосмо у Ко, и други дан у Род и оданде у Патару.</verse>
				<verse number="2">И нашавши лађу која полази у Финикију, уђосмо и одвезосмо се.</verse>
				<verse number="3">А кад нам се указа Кипар, остависмо га налево, и пловљасмо у Сирију, и стадосмо у Тиру; јер онде ваљаше да се истовари лађа.</verse>
				<verse number="4">И нашавши ученике остасмо онде седам дана: они Павлу говораху Духом да не иде горе у Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">А кад би те ми дане навршисмо, изишавши иђасмо, и праћаху нас сви са женама и децом до иза града, и клекнувши на брегу помолисмо се Богу.</verse>
				<verse number="6">И опростивши се један с другим уђосмо у лађу; а они се вратише својим кућама.</verse>
				<verse number="7">А ми почевши пловљење од Тира, дођосмо у Птолемаиду; и поздравивши се с браћом остасмо код њих један дан.</verse>
				<verse number="8">А сутрадан пошавши Павле и који бејасмо с њим дођосмо у Ћесарију; и ушавши у кућу Филипа јеванђелиста, који беше један од седам ђакона, остасмо у њега.</verse>
				<verse number="9">И овај имаше четири кћери девојке које прорицаху.</verse>
				<verse number="10">Стојећи ми пак онде много дана, дође одозго из Јудеје један пророк, по имену Агав;</verse>
				<verse number="11">И дошавши к нама узе појас Павлов и свезавши своје руке и ноге рече: Тако вели Дух Свети: Човека ког је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји, и предаће га у руке незнабожаца.</verse>
				<verse number="12">И кад чусмо ово, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим.</verse>
				<verse number="13">А Павле одговори и рече: Шта чините те плачете и цепате ми срце? Јер ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="14">А кад га не могасмо одвратити, умукосмо рекавши: Воља Божја нека буде.</verse>
				<verse number="15">А после ових дана спремивши се изиђосмо у Јерусалим.</verse>
				<verse number="16">А дођоше с нама и неки ученици из Ћесарије водећи са собом неког Мнасона из Кипра, старог ученика, у ког бисмо ми стајали.</verse>
				<verse number="17">И кад дођосмо у Јерусалим, примише нас браћа љубазно.</verse>
				<verse number="18">А сутрадан отиде Павле с нама к Јакову, и дођоше све старешине.</verse>
				<verse number="19">И поздравивши се с њима казиваше све редом шта учини Бог у незнабошцима његовом службом.</verse>
				<verse number="20">А они чувши хваљаху Бога и рекоше му: Видиш ли, брате! Колико је хиљада Јевреја који вероваше, и сви теже на стари закон.</verse>
				<verse number="21">А дознали су за тебе да учиш отпадању од закона Мојсијевог све Јевреје који живе међу незнабошцима, казујући да им не треба обрезивати деце своје, нити држати обичаје отачке.</verse>
				<verse number="22">Шта ћемо дакле сад? Народ ће се сабрати јамачно; јер ће чути да си дошао.</verse>
				<verse number="23">Ово дакле учини шта ти кажемо: у нас имају четири човека који су се заветовали Богу;</verse>
				<verse number="24">Ове узми и очисти се с њима, и потроши на њих нека острижу главе своје, и сви ће дознати да оно што су чули за тебе ништа није, него да и сам држиш закон и живиш по њему.</verse>
				<verse number="25">А за незнабошце који вероваше ми посласмо пресудивши да они такво ништа не држе осим да се чувају од прилога идолских, и од крви, и од удављеног, и од курварства.</verse>
				<verse number="26">Тада Павле узе оне људе, и сутрадан очистивши се с њима, уђе у цркву, и показа како извршује дане очишћења докле се не принесе жртва за сваког њих.</verse>
				<verse number="27">А кад хтеде да се наврши седам дана, видевши га у цркви они Јевреји што беху из Азије, побунише сав народ, и метнуше руке на њ.</verse>
				<verse number="28">Вичући: Помагајте, људи Израиљци! Ово је човек који против народа и закона и против овог места учи све свуда; па још и Грке уведе у цркву и опогани свето место ово.</verse>
				<verse number="29">Јер беху видели с њим у граду Трофима из Ефеса, ког мишљаху да је увео Павле у цркву.</verse>
				<verse number="30">И сав се град подиже, и навали народ са свију страна, и ухвативши Павла вуцијаху га напоље из цркве; и одмах се затворише врата.</verse>
				<verse number="31">А кад хтеше да га убију, дође глас горе к војводи од чете да се побуни сав Јерусалим.</verse>
				<verse number="32">А он одмах узевши војнике и капетане дотрча на њих. А они видевши војводу и војнике престаше бити Павла.</verse>
				<verse number="33">А војвода приступивши узе га, и заповеди да га метну у двоје вериге, и питаше ко је и шта је учинио.</verse>
				<verse number="34">А један викаше једно, а други друго по народу. А кад не може од буне ништа да разуме управо, заповеди да га одведу у логор.</verse>
				<verse number="35">А кад би на басамацима, мораше га војници носити силе ради народа.</verse>
				<verse number="36">Јер за њим приста мноштво народа који викаху: Погуби га.</verse>
				<verse number="37">А кад хтеде Павле да уђе у логор, рече војводи: Је ли ми слободно говорити шта теби? А он рече: Зар умеш грчки?</verse>
				<verse number="38">Ниси ли ти Мисирац који пре ових дана подбуни и изведе у пустињу четири хиљаде хајдука?</verse>
				<verse number="39">А Павле рече: Ја сам човек Јеврејин из Тарса, грађанин познатог града у Киликији; него те молим допусти ми да говорим к народу.</verse>
				<verse number="40">А кад му допусти, стаде Павле на басамацима и махну руком на народ; и кад поста велика тишина проговори јеврејским језиком говорећи:</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.</verse>
				<verse number="2">А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:</verse>
				<verse number="3">Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.</verse>
				<verse number="4">Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,</verse>
				<verse number="5">Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.</verse>
				<verse number="6">А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.</verse>
				<verse number="7">И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?</verse>
				<verse number="8">А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.</verse>
				<verse number="9">А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.</verse>
				<verse number="10">А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.</verse>
				<verse number="11">И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.</verse>
				<verse number="12">А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,</verse>
				<verse number="13">Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.</verse>
				<verse number="14">А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:</verse>
				<verse number="15">Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.</verse>
				<verse number="16">И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="17">А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,</verse>
				<verse number="18">И видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.</verse>
				<verse number="19">И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.</verse>
				<verse number="20">И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.</verse>
				<verse number="21">И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.</verse>
				<verse number="22">А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.</verse>
				<verse number="23">А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,</verse>
				<verse number="24">Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.</verse>
				<verse number="25">И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?</verse>
				<verse number="26">А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.</verse>
				<verse number="27">А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.</verse>
				<verse number="28">А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.</verse>
				<verse number="29">Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.</verse>
				<verse number="30">А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.</verse>
				<verse number="2">А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.</verse>
				<verse number="3">Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.</verse>
				<verse number="4">А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?</verse>
				<verse number="5">А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.</verse>
				<verse number="6">А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.</verse>
				<verse number="7">А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.</verse>
				<verse number="8">Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.</verse>
				<verse number="9">И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.</verse>
				<verse number="10">А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.</verse>
				<verse number="11">А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.</verse>
				<verse number="12">А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.</verse>
				<verse number="13">А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.</verse>
				<verse number="14">Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;</verse>
				<verse number="15">Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.</verse>
				<verse number="16">А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.</verse>
				<verse number="17">А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.</verse>
				<verse number="18">А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.</verse>
				<verse number="19">А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?</verse>
				<verse number="20">А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;</verse>
				<verse number="21">Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.</verse>
				<verse number="22">А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.</verse>
				<verse number="23">И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.</verse>
				<verse number="24">И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.</verse>
				<verse number="25">И написа посланицу у којој овако говораше:</verse>
				<verse number="26">Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.</verse>
				<verse number="27">Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.</verse>
				<verse number="28">И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.</verse>
				<verse number="29">Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.</verse>
				<verse number="30">И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!</verse>
				<verse number="31">А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.</verse>
				<verse number="32">А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.</verse>
				<verse number="33">А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.</verse>
				<verse number="34">А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије</verse>
				<verse number="35">Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.</verse>
				<verse number="2">А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,</verse>
				<verse number="3">У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.</verse>
				<verse number="4">Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.</verse>
				<verse number="5">Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;</verse>
				<verse number="6">Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.</verse>
				<verse number="7">Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,</verse>
				<verse number="8">Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.</verse>
				<verse number="9">А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.</verse>
				<verse number="10">А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:</verse>
				<verse number="11">Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,</verse>
				<verse number="12">И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,</verse>
				<verse number="13">Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.</verse>
				<verse number="14">Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,</verse>
				<verse number="15">И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.</verse>
				<verse number="16">А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.</verse>
				<verse number="17">И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.</verse>
				<verse number="18">У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.</verse>
				<verse number="19">А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.</verse>
				<verse number="20">Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,</verse>
				<verse number="21">Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.</verse>
				<verse number="22">А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.</verse>
				<verse number="23">А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.</verse>
				<verse number="24">А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.</verse>
				<verse number="25">А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.</verse>
				<verse number="26">А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.</verse>
				<verse number="27">А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,</verse>
				<verse number="3">Иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу.</verse>
				<verse number="4">А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:</verse>
				<verse number="5">Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.</verse>
				<verse number="6">А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла.</verse>
				<verse number="7">А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити,</verse>
				<verse number="8">Кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших.</verse>
				<verse number="9">Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то?</verse>
				<verse number="10">А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.</verse>
				<verse number="11">Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.</verse>
				<verse number="12">Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.</verse>
				<verse number="13">А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.</verse>
				<verse number="14">И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници,</verse>
				<verse number="15">За ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим.</verse>
				<verse number="16">Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу.</verse>
				<verse number="17">А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека.</verse>
				<verse number="18">А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.</verse>
				<verse number="19">Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.</verse>
				<verse number="20">А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.</verse>
				<verse number="21">А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару.</verse>
				<verse number="22">А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.</verse>
				<verse number="23">Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла.</verse>
				<verse number="24">И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи.</verse>
				<verse number="25">А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем,</verse>
				<verse number="26">За ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.</verse>
				<verse number="27">Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:</verse>
				<verse number="2">За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,</verse>
				<verse number="3">А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.</verse>
				<verse number="4">Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.</verse>
				<verse number="5">Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.</verse>
				<verse number="6">И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,</verse>
				<verse number="7">Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.</verse>
				<verse number="8">Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?</verse>
				<verse number="9">Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,</verse>
				<verse number="10">Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.</verse>
				<verse number="11">И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.</verse>
				<verse number="12">За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,</verse>
				<verse number="13">У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.</verse>
				<verse number="14">А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.</verse>
				<verse number="15">А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;</verse>
				<verse number="16">Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,</verse>
				<verse number="17">Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,</verse>
				<verse number="18">Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.</verse>
				<verse number="19">Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;</verse>
				<verse number="20">Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.</verse>
				<verse number="21">Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.</verse>
				<verse number="22">Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:</verse>
				<verse number="23">Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.</verse>
				<verse number="24">А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.</verse>
				<verse number="25">А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.</verse>
				<verse number="26">Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.</verse>
				<verse number="27">Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.</verse>
				<verse number="28">А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.</verse>
				<verse number="29">А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.</verse>
				<verse number="30">И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,</verse>
				<verse number="31">И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.</verse>
				<verse number="32">А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.</verse>
				<verse number="2">А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.</verse>
				<verse number="3">И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.</verse>
				<verse number="4">И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.</verse>
				<verse number="5">И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.</verse>
				<verse number="6">И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.</verse>
				<verse number="7">И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.</verse>
				<verse number="8">И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.</verse>
				<verse number="9">А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле</verse>
				<verse number="10">Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.</verse>
				<verse number="11">Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.</verse>
				<verse number="12">А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.</verse>
				<verse number="13">И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.</verse>
				<verse number="14">Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.</verse>
				<verse number="15">А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.</verse>
				<verse number="16">А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,</verse>
				<verse number="17">Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.</verse>
				<verse number="18">А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.</verse>
				<verse number="19">И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.</verse>
				<verse number="20">А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.</verse>
				<verse number="21">И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.</verse>
				<verse number="22">И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;</verse>
				<verse number="23">Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,</verse>
				<verse number="24">Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.</verse>
				<verse number="25">Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.</verse>
				<verse number="26">Али ваља нам доћи на једно острво.</verse>
				<verse number="27">А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.</verse>
				<verse number="28">И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.</verse>
				<verse number="29">Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.</verse>
				<verse number="30">А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,</verse>
				<verse number="31">Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.</verse>
				<verse number="32">Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.</verse>
				<verse number="33">А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.</verse>
				<verse number="34">Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.</verse>
				<verse number="35">И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.</verse>
				<verse number="36">Онда се сви развеселивши и они једоше.</verse>
				<verse number="37">А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.</verse>
				<verse number="38">И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.</verse>
				<verse number="39">А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.</verse>
				<verse number="40">И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.</verse>
				<verse number="41">А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.</verse>
				<verse number="42">А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.</verse>
				<verse number="43">Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;</verse>
				<verse number="44">А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.</verse>
				<verse number="2">А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.</verse>
				<verse number="3">А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.</verse>
				<verse number="4">И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.</verse>
				<verse number="5">А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.</verse>
				<verse number="6">А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.</verse>
				<verse number="7">А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.</verse>
				<verse number="8">А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.</verse>
				<verse number="9">А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.</verse>
				<verse number="10">И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.</verse>
				<verse number="11">А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.</verse>
				<verse number="12">И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.</verse>
				<verse number="13">А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.</verse>
				<verse number="14">Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.</verse>
				<verse number="15">И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.</verse>
				<verse number="16">А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.</verse>
				<verse number="17">А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,</verse>
				<verse number="18">Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.</verse>
				<verse number="19">Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.</verse>
				<verse number="20">Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.</verse>
				<verse number="21">А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.</verse>
				<verse number="22">Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.</verse>
				<verse number="23">И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.</verse>
				<verse number="24">И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.</verse>
				<verse number="25">А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим</verse>
				<verse number="26">Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.</verse>
				<verse number="27">Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.</verse>
				<verse number="28">Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.</verse>
				<verse number="29">И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.</verse>
				<verse number="30">А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,</verse>
				<verse number="31">Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="45">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,</verse>
				<verse number="2">Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима</verse>
				<verse number="3">О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,</verse>
				<verse number="4">А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,</verse>
				<verse number="5">Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;</verse>
				<verse number="6">Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,</verse>
				<verse number="7">Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="8">Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.</verse>
				<verse number="9">Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,</verse>
				<verse number="10">Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;</verse>
				<verse number="11">Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,</verse>
				<verse number="12">То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.</verse>
				<verse number="13">Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.</verse>
				<verse number="14">Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.</verse>
				<verse number="15">Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.</verse>
				<verse number="16">Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.</verse>
				<verse number="17">Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.</verse>
				<verse number="18">Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.</verse>
				<verse number="19">Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;</verse>
				<verse number="20">Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.</verse>
				<verse number="21">Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.</verse>
				<verse number="22">Кад се грађаху мудри, полудеше,</verse>
				<verse number="23">И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.</verse>
				<verse number="24">Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;</verse>
				<verse number="25">Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.</verse>
				<verse number="26">Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.</verse>
				<verse number="27">Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.</verse>
				<verse number="28">И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,</verse>
				<verse number="29">Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;</verse>
				<verse number="30">Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,</verse>
				<verse number="31">Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.</verse>
				<verse number="32">А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.</verse>
				<verse number="2">А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.</verse>
				<verse number="3">Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?</verse>
				<verse number="4">Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?</verse>
				<verse number="5">Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,</verse>
				<verse number="6">Који ће дати свакоме по делима његовим:</verse>
				<verse number="7">Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;</verse>
				<verse number="8">А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.</verse>
				<verse number="9">Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;</verse>
				<verse number="10">А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;</verse>
				<verse number="11">Јер Бог не гледа ко је ко.</verse>
				<verse number="12">Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити</verse>
				<verse number="13">(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;</verse>
				<verse number="14">Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:</verse>
				<verse number="15">Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)</verse>
				<verse number="16">На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.</verse>
				<verse number="17">Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,</verse>
				<verse number="18">И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;</verse>
				<verse number="19">И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,</verse>
				<verse number="20">Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.</verse>
				<verse number="21">Учећи, дакле, другог себе не учиш;</verse>
				<verse number="22">Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;</verse>
				<verse number="23">Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.</verse>
				<verse number="24">Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.</verse>
				<verse number="25">Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.</verse>
				<verse number="26">Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?</verse>
				<verse number="27">И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.</verse>
				<verse number="28">Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;</verse>
				<verse number="29">Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?</verse>
				<verse number="2">Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.</verse>
				<verse number="3">А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?</verse>
				<verse number="4">Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.</verse>
				<verse number="5">Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:</verse>
				<verse number="6">Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?</verse>
				<verse number="7">Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?</verse>
				<verse number="8">Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.</verse>
				<verse number="9">Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,</verse>
				<verse number="10">Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;</verse>
				<verse number="11">Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;</verse>
				<verse number="12">Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.</verse>
				<verse number="13">Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.</verse>
				<verse number="14">Њихова су уста пуна клетве и горчине.</verse>
				<verse number="15">Њихове су ноге брзе да проливају крв.</verse>
				<verse number="16">На путевима је њиховим раскопавање и невоља;</verse>
				<verse number="17">И пут мирни не познаше.</verse>
				<verse number="18">Нема страха Божијег пред очима њиховим.</verse>
				<verse number="19">А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;</verse>
				<verse number="20">Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.</verse>
				<verse number="21">А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;</verse>
				<verse number="22">А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.</verse>
				<verse number="23">Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,</verse>
				<verse number="24">И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.</verse>
				<verse number="25">Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;</verse>
				<verse number="26">У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.</verse>
				<verse number="27">Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.</verse>
				<verse number="28">Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.</verse>
				<verse number="29">Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.</verse>
				<verse number="30">Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.</verse>
				<verse number="31">Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?</verse>
				<verse number="2">Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.</verse>
				<verse number="3">Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.</verse>
				<verse number="4">А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.</verse>
				<verse number="5">А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.</verse>
				<verse number="6">Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:</verse>
				<verse number="7">Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.</verse>
				<verse number="8">Благо човеку коме Господ не прима греха.</verse>
				<verse number="9">Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.</verse>
				<verse number="10">Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.</verse>
				<verse number="11">И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;</verse>
				<verse number="12">И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.</verse>
				<verse number="13">Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.</verse>
				<verse number="14">Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.</verse>
				<verse number="15">Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.</verse>
				<verse number="16">Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,</verse>
				<verse number="17">(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:</verse>
				<verse number="18">Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.</verse>
				<verse number="19">И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.</verse>
				<verse number="20">И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.</verse>
				<verse number="21">И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.</verse>
				<verse number="22">Зато се и прими њему у правду.</verse>
				<verse number="23">Али није писано за њега једног само да му се прими,</verse>
				<verse number="24">Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,</verse>
				<verse number="25">Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа,</verse>
				<verse number="2">Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.</verse>
				<verse number="3">Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;</verse>
				<verse number="4">А трпљење искуство, а искуство надање;</verse>
				<verse number="5">А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.</verse>
				<verse number="6">Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.</verse>
				<verse number="7">Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.</verse>
				<verse number="8">Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.</verse>
				<verse number="9">Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.</verse>
				<verse number="10">Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.</verse>
				<verse number="11">Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.</verse>
				<verse number="12">Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.</verse>
				<verse number="13">Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;</verse>
				<verse number="14">Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.</verse>
				<verse number="15">Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.</verse>
				<verse number="16">И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање.</verse>
				<verse number="17">Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!</verse>
				<verse number="18">Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.</verse>
				<verse number="19">Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.</verse>
				<verse number="20">А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат,</verse>
				<verse number="21">Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!</verse>
				<verse number="2">Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?</verse>
				<verse number="3">Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?</verse>
				<verse number="4">Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.</verse>
				<verse number="5">Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;</verse>
				<verse number="6">Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.</verse>
				<verse number="7">Јер који умре опрости се од греха.</verse>
				<verse number="8">А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,</verse>
				<verse number="9">Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.</verse>
				<verse number="10">Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.</verse>
				<verse number="11">Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.</verse>
				<verse number="12">Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;</verse>
				<verse number="13">Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.</verse>
				<verse number="14">Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.</verse>
				<verse number="15">Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!</verse>
				<verse number="16">Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?</verse>
				<verse number="17">Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.</verse>
				<verse number="18">Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.</verse>
				<verse number="19">Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.</verse>
				<verse number="20">Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.</verse>
				<verse number="21">Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.</verse>
				<verse number="22">А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.</verse>
				<verse number="23">Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?</verse>
				<verse number="2">Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.</verse>
				<verse number="3">Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.</verse>
				<verse number="4">Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.</verse>
				<verse number="5">Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.</verse>
				<verse number="6">А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.</verse>
				<verse number="7">Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.</verse>
				<verse number="8">А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.</verse>
				<verse number="9">А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,</verse>
				<verse number="10">А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.</verse>
				<verse number="11">Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.</verse>
				<verse number="12">Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.</verse>
				<verse number="13">Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.</verse>
				<verse number="14">Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:</verse>
				<verse number="15">Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.</verse>
				<verse number="16">Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.</verse>
				<verse number="17">А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.</verse>
				<verse number="18">Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.</verse>
				<verse number="19">Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.</verse>
				<verse number="20">А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.</verse>
				<verse number="21">Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.</verse>
				<verse number="22">Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;</verse>
				<verse number="23">Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.</verse>
				<verse number="24">Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?</verse>
				<verse number="25">Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.</verse>
				<verse number="2">Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.</verse>
				<verse number="3">Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,</verse>
				<verse number="4">Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;</verse>
				<verse number="5">Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.</verse>
				<verse number="6">Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.</verse>
				<verse number="7">Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.</verse>
				<verse number="8">А који су у телу не могу Богу угодити.</verse>
				<verse number="9">А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.</verse>
				<verse number="10">А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.</verse>
				<verse number="11">А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.</verse>
				<verse number="12">Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.</verse>
				<verse number="13">Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.</verse>
				<verse number="14">Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.</verse>
				<verse number="15">Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!</verse>
				<verse number="16">Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.</verse>
				<verse number="17">А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.</verse>
				<verse number="18">Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.</verse>
				<verse number="19">Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.</verse>
				<verse number="20">Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,</verse>
				<verse number="21">Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.</verse>
				<verse number="22">Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.</verse>
				<verse number="23">А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.</verse>
				<verse number="24">Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?</verse>
				<verse number="25">Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.</verse>
				<verse number="26">А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.</verse>
				<verse number="27">А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.</verse>
				<verse number="28">А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.</verse>
				<verse number="29">Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.</verse>
				<verse number="30">А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.</verse>
				<verse number="31">Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?</verse>
				<verse number="32">Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?</verse>
				<verse number="33">Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?</verse>
				<verse number="34">Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?</verse>
				<verse number="35">Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:</verse>
				<verse number="36">За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.</verse>
				<verse number="37">Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.</verse>
				<verse number="38">Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,</verse>
				<verse number="39">Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:</verse>
				<verse number="2">Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;</verse>
				<verse number="3">Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,</verse>
				<verse number="4">Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;</verse>
				<verse number="5">Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.</verse>
				<verse number="6">А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;</verse>
				<verse number="7">Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.</verse>
				<verse number="8">То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.</verse>
				<verse number="9">Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.</verse>
				<verse number="10">Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.</verse>
				<verse number="11">Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,</verse>
				<verse number="12">Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,</verse>
				<verse number="13">Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.</verse>
				<verse number="14">Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!</verse>
				<verse number="15">Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.</verse>
				<verse number="16">Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.</verse>
				<verse number="17">Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.</verse>
				<verse number="18">Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.</verse>
				<verse number="19">Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?</verse>
				<verse number="20">А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?</verse>
				<verse number="21">Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?</verse>
				<verse number="22">А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.</verse>
				<verse number="23">И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;</verse>
				<verse number="24">Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,</verse>
				<verse number="25">Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.</verse>
				<verse number="26">И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.</verse>
				<verse number="27">А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.</verse>
				<verse number="28">Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.</verse>
				<verse number="29">И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.</verse>
				<verse number="30">Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.</verse>
				<verse number="31">А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.</verse>
				<verse number="32">Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,</verse>
				<verse number="33">Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.</verse>
				<verse number="2">Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.</verse>
				<verse number="3">Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.</verse>
				<verse number="4">Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.</verse>
				<verse number="5">Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.</verse>
				<verse number="6">А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;</verse>
				<verse number="7">Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.</verse>
				<verse number="8">Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.</verse>
				<verse number="9">Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.</verse>
				<verse number="10">Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.</verse>
				<verse number="11">Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.</verse>
				<verse number="12">Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.</verse>
				<verse number="13">Јер који год призове име Господње спашће се.</verse>
				<verse number="14">Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?</verse>
				<verse number="15">А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!</verse>
				<verse number="16">Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?</verse>
				<verse number="17">Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.</verse>
				<verse number="18">Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.</verse>
				<verse number="19">Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.</verse>
				<verse number="20">А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.</verse>
				<verse number="21">А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.</verse>
				<verse number="2">Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:</verse>
				<verse number="3">Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.</verse>
				<verse number="4">А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.</verse>
				<verse number="5">Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.</verse>
				<verse number="6">Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.</verse>
				<verse number="7">Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.</verse>
				<verse number="8">Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.</verse>
				<verse number="9">И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;</verse>
				<verse number="10">Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.</verse>
				<verse number="11">Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.</verse>
				<verse number="12">А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?</verse>
				<verse number="13">Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;</verse>
				<verse number="14">Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.</verse>
				<verse number="15">Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?</verse>
				<verse number="16">Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.</verse>
				<verse number="17">Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;</verse>
				<verse number="18">Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.</verse>
				<verse number="19">А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.</verse>
				<verse number="20">Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.</verse>
				<verse number="21">Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.</verse>
				<verse number="22">Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.</verse>
				<verse number="23">А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.</verse>
				<verse number="24">Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!</verse>
				<verse number="25">Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.</verse>
				<verse number="26">И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.</verse>
				<verse number="27">И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.</verse>
				<verse number="28">По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.</verse>
				<verse number="29">Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.</verse>
				<verse number="30">Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,</verse>
				<verse number="31">Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.</verse>
				<verse number="32">Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.</verse>
				<verse number="33">О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!</verse>
				<verse number="34">Јер ко позна мисао Господњу?</verse>
				<verse number="35">Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?</verse>
				<verse number="36">Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.</verse>
				<verse number="2">И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.</verse>
				<verse number="3">Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.</verse>
				<verse number="4">Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,</verse>
				<verse number="5">Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.</verse>
				<verse number="6">А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;</verse>
				<verse number="7">Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;</verse>
				<verse number="8">Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.</verse>
				<verse number="9">Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.</verse>
				<verse number="10">Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.</verse>
				<verse number="11">Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.</verse>
				<verse number="12">Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.</verse>
				<verse number="13">Делите потребе са светима; примајте радо путнике.</verse>
				<verse number="14">Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.</verse>
				<verse number="15">Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.</verse>
				<verse number="16">Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.</verse>
				<verse number="17">А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.</verse>
				<verse number="18">Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.</verse>
				<verse number="19">Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.</verse>
				<verse number="20">Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.</verse>
				<verse number="21">Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.</verse>
				<verse number="2">Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.</verse>
				<verse number="3">Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;</verse>
				<verse number="4">Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.</verse>
				<verse number="5">Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.</verse>
				<verse number="6">Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.</verse>
				<verse number="7">Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.</verse>
				<verse number="8">И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.</verse>
				<verse number="9">Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.</verse>
				<verse number="10">Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.</verse>
				<verse number="11">И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.</verse>
				<verse number="12">Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.</verse>
				<verse number="13">Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти;</verse>
				<verse number="14">Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угађајте по жељама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.</verse>
				<verse number="2">Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.</verse>
				<verse number="3">Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.</verse>
				<verse number="4">Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.</verse>
				<verse number="5">Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.</verse>
				<verse number="6">Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.</verse>
				<verse number="7">Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.</verse>
				<verse number="8">Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.</verse>
				<verse number="9">Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.</verse>
				<verse number="10">А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.</verse>
				<verse number="11">Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.</verse>
				<verse number="12">Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.</verse>
				<verse number="13">Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.</verse>
				<verse number="14">Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.</verse>
				<verse number="15">А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.</verse>
				<verse number="16">Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.</verse>
				<verse number="17">Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.</verse>
				<verse number="18">Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.</verse>
				<verse number="19">Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.</verse>
				<verse number="20">Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.</verse>
				<verse number="21">Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.</verse>
				<verse number="22">Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.</verse>
				<verse number="23">А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.</verse>
				<verse number="2">И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.</verse>
				<verse number="3">Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.</verse>
				<verse number="4">Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.</verse>
				<verse number="5">А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,</verse>
				<verse number="6">Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="7">Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.</verse>
				<verse number="8">Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,</verse>
				<verse number="9">А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.</verse>
				<verse number="10">И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.</verse>
				<verse number="11">И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.</verse>
				<verse number="12">И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.</verse>
				<verse number="13">А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.</verse>
				<verse number="14">А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.</verse>
				<verse number="15">Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,</verse>
				<verse number="16">Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.</verse>
				<verse number="17">Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.</verse>
				<verse number="18">Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,</verse>
				<verse number="19">У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.</verse>
				<verse number="20">И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;</verse>
				<verse number="21">Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.</verse>
				<verse number="22">То ме задржа много пута да не дођем к вама.</verse>
				<verse number="23">А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,</verse>
				<verse number="24">Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.</verse>
				<verse number="25">А сад идем у Јерусалим служећи светима.</verse>
				<verse number="26">Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.</verse>
				<verse number="28">Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.</verse>
				<verse number="29">А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог.</verse>
				<verse number="30">Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;</verse>
				<verse number="31">Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;</verse>
				<verse number="32">Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.</verse>
				<verse number="33">А Бог мира са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Препоручујем вам, пак, Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји,</verse>
				<verse number="2">Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени.</verse>
				<verse number="3">Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="4">Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову.</verse>
				<verse number="5">Поздравите Епенета, мени љубазног, који је новина из Ахаје у Христа.</verse>
				<verse number="6">Поздравите Марију, која се много трудила за нас.</verse>
				<verse number="7">Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше Христа.</verse>
				<verse number="8">Поздравите Амплија, мени љубазног у Господу.</verse>
				<verse number="9">Поздравите Урбана, помоћника нашег у Христу, и Стахија, мени љубазног.</verse>
				<verse number="10">Поздравите Апелија, окушаног у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.</verse>
				<verse number="11">Поздравите Иродијона, рођака мог. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу.</verse>
				<verse number="12">Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу.</verse>
				<verse number="13">Поздравите Руфа избраног у Господу, и матер његову и моју.</verse>
				<verse number="14">Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.</verse>
				<verse number="15">Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима.</verse>
				<verse number="16">Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас све цркве Христове.</verse>
				<verse number="17">Молим вас, пак, браћо, чувајте се од оних који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих;</verse>
				<verse number="18">Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених.</verse>
				<verse number="19">Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло.</verse>
				<verse number="20">А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.</verse>
				<verse number="21">Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји.</verse>
				<verse number="22">Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу.</verse>
				<verse number="23">Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт.</verse>
				<verse number="24">Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.</verse>
				<verse number="25">А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света,</verse>
				<verse number="26">А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере међу свима незнабошцима,</verse>
				<verse number="27">Једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="46">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла вољом Божијом позваног апостола Исуса Христа, и од Состена брата,</verse>
				<verse number="2">Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који призивају име Господа нашег Исуса Христа на сваком месту и њиховом и нашем:</verse>
				<verse number="3">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Захваљујем свагда Богу свом за вас што вам је дана благодат Божија у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="5">Те се у свему обогатисте кроза Њ, у свакој речи и сваком разуму,</verse>
				<verse number="6">Као што се сведочанство Христово утврди међу вама;</verse>
				<verse number="7">Тако да немате недостатка ни у једном дару, ви који чекате откривења Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="8">Који ће вас и утврдити до самог краја да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="9">Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свог Исуса Христа, Господа нашег.</verse>
				<verse number="10">Молим вас пак, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли.</verse>
				<verse number="11">Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домашњих да су свађе међу вама,</verse>
				<verse number="12">А то кажем да један од вас говори: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; а трећи: Ја сам Кифин; а четврти: Ја сам Христов.</verse>
				<verse number="13">Еда ли се Христос раздели? Еда ли се Павле разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?</verse>
				<verse number="14">Хвала Богу што ја ниједног од вас не крстих осим Криспа и Гаја;</verse>
				<verse number="15">Да не рече ко да у своје име крстих.</verse>
				<verse number="16">А крстих и Стефанин дом: даље не знам јесам ли кога другог крстио.</verse>
				<verse number="17">Јер Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов.</verse>
				<verse number="18">Јер је реч крстова лудост онима који гину; а нама је који се спасавамо сила Божија.</verse>
				<verse number="19">Јер је писано: Погубићу премудрост премудрих, и разум разумних одбацићу.</verse>
				<verse number="20">Где је премудри? Где је књижевник? Где је препирач овог века? Не претвори ли Бог мудрост овог света у лудост?</verse>
				<verse number="21">Јер будући да у премудрости Божијој не позна свет премудрошћу Бога, била је Божија воља да лудошћу поучења спасе оне који верују.</verse>
				<verse number="22">Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже.</verse>
				<verse number="23">А ми проповедамо Христа разапетог, Јеврејима, дакле, саблазан а Грцима безумље;</verse>
				<verse number="24">Онима пак који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.</verse>
				<verse number="25">Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи.</verse>
				<verse number="26">Јер погледајте знање своје, браћо, да нема ни много премудрих по телу, ни много силних ни много племенитих;</verse>
				<verse number="27">Него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами премудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јако;</verse>
				<verse number="28">И што је неплеменито пред светом и уништено изабра Бог, и што није, да уништи оно што јесте,</verse>
				<verse number="29">Да се не похвали ниједно тело пред Богом.</verse>
				<verse number="30">Из ког сте ви у Христу Исусу, који нам поста премудрост од Бога и правда и освећење и избављење.</verse>
				<verse number="31">Да (као што се пише) ко се хвали, Господом да се хвали.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.</verse>
				<verse number="2">Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.</verse>
				<verse number="3">И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.</verse>
				<verse number="4">И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.</verse>
				<verse number="5">Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.</verse>
				<verse number="6">Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.</verse>
				<verse number="7">Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;</verse>
				<verse number="8">Које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.</verse>
				<verse number="9">Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.</verse>
				<verse number="10">А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.</verse>
				<verse number="11">Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.</verse>
				<verse number="12">А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;</verse>
				<verse number="13">Које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.</verse>
				<verse number="14">А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.</verse>
				<verse number="15">Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.</verse>
				<verse number="16">Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима него као с телеснима, као с малом децом у Христу.</verse>
				<verse number="2">Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могасте, и ни сад још не можете,</verse>
				<verse number="3">Јер сте још телесни. Јер где су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли телесни, и не живите ли по човеку?</verse>
				<verse number="4">Јер кад говори ко: Ја сам Павлов; а други: Ја сам Аполов; нисте ли телесни?</verse>
				<verse number="5">Ко је дакле Павле а ко ли Аполо до само слуге кроз које веровасте, као што и сваком Господ даде?</verse>
				<verse number="6">Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.</verse>
				<verse number="7">Тако нити је онај шта који сади, ни онај који залива, него Бог који даје те расте.</verse>
				<verse number="8">А онај који сади и који залива једнаки су; и сваки ће примити своју плату по свом труду.</verse>
				<verse number="9">Јер ми смо Богу помагачи, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.</verse>
				<verse number="10">По благодати Божијој која ми је дана, ја као премудри неимар поставих темељ, а други зида у висину; али сваки нека гледа како зида.</verse>
				<verse number="11">Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен, који је Исус Христос.</verse>
				<verse number="12">Ако ли ко зида на овом темељу, злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу,</verse>
				<verse number="13">Сваког ће дело изаћи на видело; јер ће дан показати, јер ће се огњем открити, и свако дело показаће огањ као што јесте.</verse>
				<verse number="14">И ако остане чије дело што је назидао, примиће плату.</verse>
				<verse number="15">А чије дело изгори, отићи ће у штету: а сам ће се спасти тако као кроз огањ.</verse>
				<verse number="16">Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама?</verse>
				<verse number="17">Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви.</verse>
				<verse number="18">Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека буде луд да буде мудар.</verse>
				<verse number="19">Јер је премудрост овог света лудост пред Богом, јер је писано: Хвата премудре у њиховом лукавству.</verse>
				<verse number="20">И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништа.</verse>
				<verse number="21">Зато нико да се не хвали човеком, јер је све ваше.</verse>
				<verse number="22">Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот или смрт, или садашње, или будуће: све је ваше;</verse>
				<verse number="23">А ви сте Христови, а Христос Божји.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.</verse>
				<verse number="2">А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.</verse>
				<verse number="3">А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.</verse>
				<verse number="4">Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.</verse>
				<verse number="5">Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.</verse>
				<verse number="6">А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.</verse>
				<verse number="7">Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?</verse>
				<verse number="8">Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!</verse>
				<verse number="9">Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.</verse>
				<verse number="10">Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.</verse>
				<verse number="11">До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,</verse>
				<verse number="12">И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;</verse>
				<verse number="13">Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.</verse>
				<verse number="14">Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.</verse>
				<verse number="15">Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.</verse>
				<verse number="16">Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.</verse>
				<verse number="17">Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.</verse>
				<verse number="18">Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.</verse>
				<verse number="19">Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.</verse>
				<verse number="20">Јер царство Божије није у речи него у сили.</verse>
				<verse number="21">Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Врло се гласи да је курварство међу вама, и такво курварство какво се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очеву.</verse>
				<verse number="2">И ви се још надимате, место да плачете, да се извади између вас онај који је учинио то дело.</verse>
				<verse number="3">Јер ја, који ако нисам код вас телом, али духом ту живим, већ одсудих као да сам тамо, да се онај који је то тако учинио,</verse>
				<verse number="4">У име Господа нашег Исуса Христа кад се саберете ви и мој дух, са силом Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="5">Да се онај преда сотони на мучење тела, да би се дух спасао у дан Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="6">Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели?</verse>
				<verse number="7">Очистите дакле стари квасац, да будете ново тесто, као што сте пресни; јер и пасха наша закла се за нас, Христос.</verse>
				<verse number="8">Зато да празнујемо не у старом квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у пресном хлебу чистоте и истине.</verse>
				<verse number="9">Писах вам у посланици да се не мешате с курварима;</verse>
				<verse number="10">И то ја не рекох за курваре овог света, или тврдице или идолопоклонике; јер бисте морали изићи из света.</verse>
				<verse number="11">А сад вам писах да се не мешате ако који који се брат зове, постане курвар, или тврдица, или идолопоклоник, или кавгаџија, или пијаница, или хајдук; с таквима да и не једете.</verse>
				<verse number="12">Јер шта је мени стало да судим оне који су напољу? Не судите ли ви оне који су унутра?</verse>
				<verse number="13">А оне који су напољу судиће Бог. Извадите злога између себе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Сме ли који од вас, кад има тужбу на другог, ићи на суд неправеднима, а не светима?</verse>
				<verse number="2">Не знате ли да ће свети судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити нисте ли вредни судити мањим стварима?</verse>
				<verse number="3">Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли стварима овог света?</verse>
				<verse number="4">А ви кад имате тужбе за ствари овог света, узмете за судије оне које у цркви не броји нико ни у шта!</verse>
				<verse number="5">На срамоту вашу говорим: зар нема међу вама ниједног мудрог који може расудити међу браћом својом?</verse>
				<verse number="6">Него се брат с братом суди, и то пред невернима!</verse>
				<verse number="7">И то је већ врло срамно за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не прегорите штету?</verse>
				<verse number="8">Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!</verse>
				<verse number="9">Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници,</verse>
				<verse number="10">Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити.</verse>
				<verse number="11">И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег.</verse>
				<verse number="12">Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме.</verse>
				<verse number="13">Јела су за трбух, и трбух је за јела; али ће Бог и ова и оног покварити. А тело није за курварство, него за Господа, и Господ за тело.</verse>
				<verse number="14">А Бог и Господа подиже, и нас ће подићи силом својом.</verse>
				<verse number="15">Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли дакле узети уде Христове и од њих начинити уде курвине? Боже сачувај!</verse>
				<verse number="16">Или не знате да ко се с курвом свеже једно тело с њом постане? Јер, рече, биће двоје једно тело.</verse>
				<verse number="17">А ко се Господа држи један је дух с Господом.</verse>
				<verse number="18">Бежите од курварства; јер сваки грех који човек чини осим тела је; а који се курва он греши свом телу.</verse>
				<verse number="19">Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји?</verse>
				<verse number="20">Јер сте купљени скупо. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, што је Божије.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:</verse>
				<verse number="2">Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;</verse>
				<verse number="3">Муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.</verse>
				<verse number="4">Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.</verse>
				<verse number="5">Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.</verse>
				<verse number="6">Али ово говорим по свету а не по заповести;</verse>
				<verse number="7">Јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.</verse>
				<verse number="8">А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.</verse>
				<verse number="9">Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.</verse>
				<verse number="10">А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја</verse>
				<verse number="11">(Ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.</verse>
				<verse number="12">А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.</verse>
				<verse number="13">И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.</verse>
				<verse number="14">Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.</verse>
				<verse number="15">Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.</verse>
				<verse number="16">Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?</verse>
				<verse number="17">Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.</verse>
				<verse number="18">Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.</verse>
				<verse number="19">Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.</verse>
				<verse number="20">Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.</verse>
				<verse number="21">Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.</verse>
				<verse number="22">Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.</verse>
				<verse number="23">Купљени сте скупо, не будите робови људима.</verse>
				<verse number="24">Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.</verse>
				<verse number="25">А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.</verse>
				<verse number="26">Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.</verse>
				<verse number="27">Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.</verse>
				<verse number="28">А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.</verse>
				<verse number="29">А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;</verse>
				<verse number="30">И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;</verse>
				<verse number="31">И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.</verse>
				<verse number="32">А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;</verse>
				<verse number="33">А који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.</verse>
				<verse number="34">Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.</verse>
				<verse number="35">А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.</verse>
				<verse number="36">Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.</verse>
				<verse number="37">А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.</verse>
				<verse number="38">Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.</verse>
				<verse number="39">Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.</verse>
				<verse number="40">Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А за месо што је клато идолима знамо, јер сви разум имамо. Разум, дакле, надима, а љубав поправља.</verse>
				<verse number="2">Ако ли ко мисли да шта зна, не зна још ништа као што треба знати.</verse>
				<verse number="3">А ако ко љуби Бога, Бог га је научио.</verse>
				<verse number="4">А за јело идолских жртава, знамо да идол није ништа на свету, и да нема другог Бога осим једног.</verse>
				<verse number="5">Јер ако и има који се богови зову, или на небу или на земљи, као што има много богова и много господа:</verse>
				<verse number="6">Али ми имамо само једног Бога Оца, од ког је све, и ми у Њему, и једног Господа Исуса Христа, кроз ког је све, и ми кроза Њ.</verse>
				<verse number="7">Али нема свако разума; јер неки који још и сад мисле да су идоли нешто, као идолске жртве једу, и савест њихова, слаба будући, погани се.</verse>
				<verse number="8">Али јело нас не поставља пред Богом: јер нити ћемо бити већи ако једемо, ни мањи ако не једемо.</verse>
				<verse number="9">Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима.</verse>
				<verse number="10">Јер ако тебе, који имаш разум, види ко у идолској цркви где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, ослободити се да једе идолске жртве?</verse>
				<verse number="11">И с твог разума погинуће слаби брат, за ког Христос умре.</verse>
				<verse number="12">Тако кад се грешите о браћу, и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите.</verse>
				<verse number="13">Зато, ако јело саблажњава брата мог, нећу јести меса довека, да не саблазним брата свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Нисам ли ја апостол? Нисам ли сам свој? Не видех ли ја Исуса Христа, Господа нашег? Нисте ли ви дело моје у Господу?</verse>
				<verse number="2">Ако другима и нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мог апостолства у Господу.</verse>
				<verse number="3">Мој одговор онима који ме успитају ово је:</verse>
				<verse number="4">Еда ли немамо власти јести и пити?</verse>
				<verse number="5">Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?</verse>
				<verse number="6">Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?</verse>
				<verse number="7">Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе?</verse>
				<verse number="8">Еда ли ово говорим по човеку? Не говори ли ово и закон?</verse>
				<verse number="9">Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?</verse>
				<verse number="10">Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: Који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од оног што врше.</verse>
				<verse number="11">Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо?</verse>
				<verse number="12">Кад се други мешају у вашу власт, а камоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу Христовом.</verse>
				<verse number="13">Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? И који олтару служе с олтаром деле?</verse>
				<verse number="14">Тако и Господ заповеди да они који јеванђеље проповедају од јеванђеља живе.</verse>
				<verse number="15">А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих волео умрети него да ко славу моју уништи.</verse>
				<verse number="16">Јер ако проповедам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповедам.</verse>
				<verse number="17">Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.</verse>
				<verse number="18">Каква ми је дакле плата? Да проповедајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповедању јеванђеља.</verse>
				<verse number="19">Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем.</verse>
				<verse number="20">Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;</verse>
				<verse number="21">Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона.</verse>
				<verse number="22">Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.</verse>
				<verse number="23">А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.</verse>
				<verse number="24">Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.</verse>
				<verse number="25">Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.</verse>
				<verse number="26">Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар;</verse>
				<verse number="27">Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;</verse>
				<verse number="2">И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;</verse>
				<verse number="3">И сви једно јело духовно једоше;</verse>
				<verse number="4">И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.</verse>
				<verse number="5">Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.</verse>
				<verse number="6">А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.</verse>
				<verse number="7">Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.</verse>
				<verse number="8">Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.</verse>
				<verse number="9">Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.</verse>
				<verse number="10">Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.</verse>
				<verse number="11">Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.</verse>
				<verse number="12">Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.</verse>
				<verse number="13">Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.</verse>
				<verse number="14">Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.</verse>
				<verse number="15">Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.</verse>
				<verse number="16">Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?</verse>
				<verse number="17">Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.</verse>
				<verse number="18">Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?</verse>
				<verse number="19">Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?</verse>
				<verse number="20">Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.</verse>
				<verse number="21">Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.</verse>
				<verse number="22">Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?</verse>
				<verse number="23">Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.</verse>
				<verse number="24">Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.</verse>
				<verse number="25">Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;</verse>
				<verse number="26">Јер је Господња земља и шта је на њој.</verse>
				<verse number="27">Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.</verse>
				<verse number="28">Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.</verse>
				<verse number="29">Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?</verse>
				<verse number="30">Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?</verse>
				<verse number="31">Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.</verse>
				<verse number="32">Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,</verse>
				<verse number="33">Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Угледајте се на мене, као и ја на Христа.</verse>
				<verse number="2">Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.</verse>
				<verse number="3">Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.</verse>
				<verse number="4">Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.</verse>
				<verse number="5">И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.</verse>
				<verse number="6">Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.</verse>
				<verse number="7">Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.</verse>
				<verse number="8">Јер није муж од жене него жена од мужа.</verse>
				<verse number="9">Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.</verse>
				<verse number="10">Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.</verse>
				<verse number="11">Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.</verse>
				<verse number="12">Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.</verse>
				<verse number="13">Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?</verse>
				<verse number="14">Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;</verse>
				<verse number="15">А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.</verse>
				<verse number="16">Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.</verse>
				<verse number="17">Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.</verse>
				<verse number="18">Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.</verse>
				<verse number="19">Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.</verse>
				<verse number="20">А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.</verse>
				<verse number="21">Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.</verse>
				<verse number="22">Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.</verse>
				<verse number="23">Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.</verse>
				<verse number="24">И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.</verse>
				<verse number="25">Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.</verse>
				<verse number="26">Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.</verse>
				<verse number="27">Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.</verse>
				<verse number="28">Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;</verse>
				<verse number="29">Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.</verse>
				<verse number="30">Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.</verse>
				<verse number="31">Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.</verse>
				<verse number="32">Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.</verse>
				<verse number="33">Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.</verse>
				<verse number="34">Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">А за духовне дарове нећу вам, браћо, затајити.</verse>
				<verse number="2">Знате да, кад бејасте незнабошци, идосте к идолима безгласним, како вас вођаху.</verse>
				<verse number="3">Зато вам дајем на знање да нико ко духом Божијим говори неће рећи: Анатемате Исуса; и нико не може Исуса Господом назвати осим Духом Светим.</verse>
				<verse number="4">Дарови су различни, али је Дух један.</verse>
				<verse number="5">И различне су службе, али је један Господ.</verse>
				<verse number="6">И различне су силе, али је један Бог који чини све у свему.</verse>
				<verse number="7">А у свакоме се појављује Дух на корист;</verse>
				<verse number="8">Јер једном се даје Духом реч премудрости; а другом реч разума по истом Духу;</verse>
				<verse number="9">А другом вера, тим истим Духом; а другом дар исцељивања, по том истом Духу;</verse>
				<verse number="10">А другом да чини чудеса, а другом пророштво, а другом да разликује духове, а другом различни језици, а другом да казује језике.</verse>
				<verse number="11">А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће.</verse>
				<verse number="12">Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос.</verse>
				<verse number="13">Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо.</verse>
				<verse number="14">Јер тело није један уд, него многи.</verse>
				<verse number="15">Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела?</verse>
				<verse number="16">И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење?</verse>
				<verse number="17">А кад би све било чувење, где је мирисање?</verse>
				<verse number="18">Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео.</verse>
				<verse number="19">А кад би сви били један уд, где је тело?</verse>
				<verse number="20">Сад су пак многи уди, а једно тело.</verse>
				<verse number="21">Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми.</verse>
				<verse number="22">Него још који се уди тела чине да су најслабији најпотребнији су.</verse>
				<verse number="23">И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част;</verse>
				<verse number="24">И непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част,</verse>
				<verse number="25">Да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другог.</verse>
				<verse number="26">И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.</verse>
				<verse number="27">А ви сте тело Христово, и уди међу собом.</verse>
				<verse number="28">И једне дакле постави Бог у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, а потом чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различне језике.</verse>
				<verse number="29">Еда ли су сви апостоли? Еда ли су сви пророци? Еда ли су сви учитељи? Еда ли су сви чудотворци?</verse>
				<verse number="30">Еда ли сви имају дарове исцељивања? Еда ли сви говоре језике? Еда ли сви казују?</verse>
				<verse number="31">Старајте се, пак, за веће дарове; па ћу вам још бољи пут показати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.</verse>
				<verse number="2">И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.</verse>
				<verse number="3">И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.</verse>
				<verse number="4">Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,</verse>
				<verse number="5">Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,</verse>
				<verse number="6">Не радује се неправди, а радује се истини,</verse>
				<verse number="7">Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.</verse>
				<verse number="8">Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.</verse>
				<verse number="9">Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;</verse>
				<verse number="10">А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.</verse>
				<verse number="11">Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.</verse>
				<verse number="12">Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.</verse>
				<verse number="13">А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.</verse>
				<verse number="2">Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.</verse>
				<verse number="3">А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.</verse>
				<verse number="4">Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.</verse>
				<verse number="5">Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.</verse>
				<verse number="6">А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?</verse>
				<verse number="7">Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?</verse>
				<verse number="8">Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?</verse>
				<verse number="9">Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.</verse>
				<verse number="10">Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.</verse>
				<verse number="11">Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.</verse>
				<verse number="12">Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.</verse>
				<verse number="13">Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.</verse>
				<verse number="14">Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.</verse>
				<verse number="15">Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.</verse>
				<verse number="16">Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?</verse>
				<verse number="17">Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.</verse>
				<verse number="18">Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.</verse>
				<verse number="19">Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.</verse>
				<verse number="20">Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.</verse>
				<verse number="21">У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.</verse>
				<verse number="22">Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.</verse>
				<verse number="23">Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?</verse>
				<verse number="24">А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.</verse>
				<verse number="25">И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.</verse>
				<verse number="26">Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.</verse>
				<verse number="27">Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.</verse>
				<verse number="28">Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.</verse>
				<verse number="29">А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.</verse>
				<verse number="30">Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.</verse>
				<verse number="31">Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.</verse>
				<verse number="32">И духови пророчки покоравају се пророцима;</verse>
				<verse number="33">Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.</verse>
				<verse number="34">Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.</verse>
				<verse number="35">Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.</verse>
				<verse number="36">Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?</verse>
				<verse number="37">Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.</verse>
				<verse number="38">Ако ли ко не разуме, нека не разуме.</verse>
				<verse number="39">Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.</verse>
				<verse number="40">А све нека бива поштено и уредно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.</verse>
				<verse number="2">Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.</verse>
				<verse number="3">Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,</verse>
				<verse number="4">И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,</verse>
				<verse number="5">И да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;</verse>
				<verse number="6">А потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;</verse>
				<verse number="7">А потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;</verse>
				<verse number="8">А после свих јави се и мени као каквом недоношчету.</verse>
				<verse number="9">Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.</verse>
				<verse number="10">Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.</verse>
				<verse number="11">Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.</verse>
				<verse number="12">А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?</verse>
				<verse number="13">И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.</verse>
				<verse number="14">А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.</verse>
				<verse number="15">А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.</verse>
				<verse number="16">Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.</verse>
				<verse number="17">А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.</verse>
				<verse number="18">Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.</verse>
				<verse number="19">И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.</verse>
				<verse number="20">Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.</verse>
				<verse number="21">Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.</verse>
				<verse number="22">Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.</verse>
				<verse number="23">Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;</verse>
				<verse number="24">Онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.</verse>
				<verse number="25">Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.</verse>
				<verse number="26">А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.</verse>
				<verse number="27">Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.</verse>
				<verse number="28">А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.</verse>
				<verse number="29">Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?</verse>
				<verse number="30">И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?</verse>
				<verse number="31">Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.</verse>
				<verse number="32">Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.</verse>
				<verse number="33">Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.</verse>
				<verse number="34">Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.</verse>
				<verse number="35">Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?</verse>
				<verse number="36">Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.</verse>
				<verse number="37">И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.</verse>
				<verse number="38">А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.</verse>
				<verse number="39">Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.</verse>
				<verse number="40">И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.</verse>
				<verse number="41">Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.</verse>
				<verse number="42">Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;</verse>
				<verse number="43">Сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;</verse>
				<verse number="44">Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.</verse>
				<verse number="45">Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.</verse>
				<verse number="46">Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.</verse>
				<verse number="47">Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.</verse>
				<verse number="48">Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.</verse>
				<verse number="49">И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.</verse>
				<verse number="50">А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.</verse>
				<verse number="51">Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.</verse>
				<verse number="52">Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.</verse>
				<verse number="53">Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.</verse>
				<verse number="54">А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.</verse>
				<verse number="55">Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?</verse>
				<verse number="56">А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.</verse>
				<verse number="57">А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="58">Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">А за милостињу светима, као што уредих по црквама галатијским онако и ви чините.</verse>
				<verse number="2">Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не бивају збирања кад дођем.</verse>
				<verse number="3">А кад дођем, које нађете за вредне оне ћу с посланицама послати у Јерусалим нека однесу вашу помоћ.</verse>
				<verse number="4">А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.</verse>
				<verse number="5">А к вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију.</verse>
				<verse number="6">А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем.</verse>
				<verse number="7">Сад вас у пролажењу нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.</verse>
				<verse number="8">А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне;</verse>
				<verse number="9">Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много.</verse>
				<verse number="10">А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја.</verse>
				<verse number="11">Да га нико, дакле, не презре, него га испратите с миром да дође к мени; јер га чекам с браћом.</verse>
				<verse number="12">А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом: и никако не беше му воља да сад дође; али ће доћи кад имадбуде кад.</verse>
				<verse number="13">Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се.</verse>
				<verse number="14">Све да вам бива у љубави.</verse>
				<verse number="15">Молим вас, пак, браћо, знате дом Стефанин да је новина од Ахаје, и на служење светима одреди се;</verse>
				<verse number="16">Да сте и ви покорни таквима, и свакоме који помаже и труди се.</verse>
				<verse number="17">Али се обрадовах доласку Стефанином и Фортунатовом и Ахајиковом, јер ми они надокнадише што сам био без вас;</verse>
				<verse number="18">Јер умирише дух мој и ваш. Препознајте, дакле, такве.</verse>
				<verse number="19">Поздрављају вас цркве азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила с домашњом својом црквом.</verse>
				<verse number="20">Поздрављају вас браћа сва. Поздравите један другог целивом светим.</verse>
				<verse number="21">Поздрављам вас ја, Павле својом руком.</verse>
				<verse number="22">Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет, маран ата.</verse>
				<verse number="23">Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама;</verse>
				<verse number="24">И љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="47">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:</verse>
				<verse number="2">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,</verse>
				<verse number="4">Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.</verse>
				<verse number="5">Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.</verse>
				<verse number="6">Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.</verse>
				<verse number="7">И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.</verse>
				<verse number="8">Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;</verse>
				<verse number="9">Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.</verse>
				<verse number="10">Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,</verse>
				<verse number="11">С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.</verse>
				<verse number="12">Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.</verse>
				<verse number="13">Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.</verse>
				<verse number="14">Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="15">И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;</verse>
				<verse number="16">И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.</verse>
				<verse number="17">Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?</verse>
				<verse number="18">Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.</verse>
				<verse number="19">Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.</verse>
				<verse number="20">Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.</verse>
				<verse number="21">А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,</verse>
				<verse number="22">Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.</verse>
				<verse number="23">А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.</verse>
				<verse number="24">Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.</verse>
				<verse number="2">Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?</verse>
				<verse number="3">И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.</verse>
				<verse number="4">Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.</verse>
				<verse number="5">Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.</verse>
				<verse number="6">Јер је довољно таквоме кар овај од многих.</verse>
				<verse number="7">Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.</verse>
				<verse number="8">Зато вас молим, утврдите к њему љубав.</verse>
				<verse number="9">Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.</verse>
				<verse number="10">А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,</verse>
				<verse number="11">Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.</verse>
				<verse number="12">А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,</verse>
				<verse number="13">Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.</verse>
				<verse number="14">Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.</verse>
				<verse number="15">Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:</verse>
				<verse number="16">Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?</verse>
				<verse number="17">Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?</verse>
				<verse number="2">Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;</verse>
				<verse number="3">Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.</verse>
				<verse number="4">А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,</verse>
				<verse number="5">Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;</verse>
				<verse number="6">Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.</verse>
				<verse number="7">Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:</verse>
				<verse number="8">А камоли неће много већма служба духа бити у слави?</verse>
				<verse number="9">Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.</verse>
				<verse number="10">Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.</verse>
				<verse number="11">Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.</verse>
				<verse number="12">Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;</verse>
				<verse number="13">И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.</verse>
				<verse number="14">Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.</verse>
				<verse number="15">Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.</verse>
				<verse number="16">А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.</verse>
				<verse number="17">А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.</verse>
				<verse number="18">Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;</verse>
				<verse number="2">Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.</verse>
				<verse number="3">Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,</verse>
				<verse number="4">У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.</verse>
				<verse number="5">Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.</verse>
				<verse number="6">Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.</verse>
				<verse number="7">Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.</verse>
				<verse number="8">У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;</verse>
				<verse number="9">Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.</verse>
				<verse number="10">И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.</verse>
				<verse number="11">Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.</verse>
				<verse number="12">Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.</verse>
				<verse number="13">Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.</verse>
				<verse number="14">Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.</verse>
				<verse number="15">Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.</verse>
				<verse number="16">Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.</verse>
				<verse number="17">Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.</verse>
				<verse number="18">Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Јер знамо да кад се земаљска наша кућа тела раскопа, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима.</verse>
				<verse number="2">Јер за тим уздишемо, желећи обући се у свој небески стан.</verse>
				<verse number="3">И да се обучени, не голи нађемо!</verse>
				<verse number="4">Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.</verse>
				<verse number="5">А Онај који нас за ово исто створи, Бог је, који нам и даде залог Духа.</verse>
				<verse number="6">Добре смо, дакле, воље једнако, јер знамо да путујемо у телу, далеко од Господа.</verse>
				<verse number="7">Јер по вери живимо, а не по гледању.</verse>
				<verse number="8">Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.</verse>
				<verse number="9">Зато се и старамо, или улазили или одлазили, да будемо Њему угодни.</verse>
				<verse number="10">Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да примимо сваки шта је који у телу чинио, или добро или зло;</verse>
				<verse number="11">Знајући, дакле, страх Господњи људе саветујемо; а Богу смо познати, а надамо се да смо и у вашим савестима познати.</verse>
				<verse number="12">Јер се не хвалимо опет пред вама, него вама дајемо узрок да се хвалите нама, да имате шта одговорити онима који се хвале оним шта је споља, а не шта је у срцу.</verse>
				<verse number="13">Јер ако се одвише хвалимо, Богу се хвалимо; ако ли смо смерни, вама смо.</verse>
				<verse number="14">Јер љубав Божја нагони нас, кад мислимо ово: ако један за све умре, то дакле сви умреше.</verse>
				<verse number="15">Христос за све умре, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умре и васкрсе.</verse>
				<verse number="16">Зато и ми одсад никога не познајемо по телу; и ако Христа познасмо по телу, али Га сад више не познајемо.</verse>
				<verse number="17">Зато, ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде.</verse>
				<verse number="18">Али је све од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења.</verse>
				<verse number="19">Јер Бог беше у Христу, и свет помири са собом не примивши им грехе њихове, и метнувши у нас реч помирења.</verse>
				<verse number="20">Тако смо ми послани место Христа, као да Бог говори кроз нас; молимо вас у име Христово помирите се с Богом.</verse>
				<verse number="21">Јер Оног који не знаше греха нас ради учини грехом, да ми будемо правда Божја у Њему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Молимо вас, пак, као помагачи да не примите узалуд благодат Божију.</verse>
				<verse number="2">Јер Он говори: У време најбоље послушах те, и у дан спасења помогох ти. Ево сад је време најбоље, ево сад је дан спасења!</verse>
				<verse number="3">Никакво ни у чему не дајете спотицање, да се служба не куди;</verse>
				<verse number="4">Него у свему покажите се као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама,</verse>
				<verse number="5">У ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту,</verse>
				<verse number="6">У чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој,</verse>
				<verse number="7">У речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и надесно и налево,</verse>
				<verse number="8">Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,</verse>
				<verse number="9">Као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени,</verse>
				<verse number="10">Као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају а све имају.</verse>
				<verse number="11">Уста наша отворише се к вама, Коринћани, и срце наше распространи се.</verse>
				<verse number="12">Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.</verse>
				<verse number="13">А да ми вратите (као деци говорим), распространите се и ви.</verse>
				<verse number="14">Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?</verse>
				<verse number="15">Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?</verse>
				<verse number="16">Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.</verse>
				<verse number="17">Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,</verse>
				<verse number="18">И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Имајући, дакле, оваква обећања, о љубазни! Да очистимо себе од сваке поганштине тела и духа, и да творимо светињу у страху Божијем.</verse>
				<verse number="2">Примите нас, ником не учинисмо нажао, никога не покварисмо, никога не занесосмо.</verse>
				<verse number="3">Не говорим на осуђење, јер пре рекох да сте у срцима нашим, да бих с вама и умро и живео.</verse>
				<verse number="4">Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.</verse>
				<verse number="5">Јер кад дођосмо у Македонију, никакав мир немаше тело наше, него у свему беше у невољи: споља борбе, изнутра страх.</verse>
				<verse number="6">Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.</verse>
				<verse number="7">А не само доласком његовим, него и утехом којом се он утеши за вас казујући вашу жељу, ваше плакање, ваше страдање за мене, тако да се још већма обрадовах.</verse>
				<verse number="8">Јер ако сам вас и ражалио посланицом, не кајем се, ако се и бејах раскајао: јер видим да она посланица, ако и за мало, ражали вас.</verse>
				<verse number="9">Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.</verse>
				<verse number="10">Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.</verse>
				<verse number="11">Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.</verse>
				<verse number="12">Јер ако вам и писах, не овог ради који је скривио, нити оног ради коме је криво учињено, него да се покаже међу вама старање наше за вас пред Богом.</verse>
				<verse number="13">Зато се утешисмо утехом вашом; а још се већма обрадовасмо радости Титовој, јер ви сви умиристе дух његов.</verse>
				<verse number="14">Јер што сам му се за вас похвалио, нисам се посрамио; него како је све истина што говорисмо вама, тако и похвала наша к Титу истинита би.</verse>
				<verse number="15">И срце је његово пуно љубави к вама кад се опомиње послушања свих вас, како сте га са страхом и дрхтањем примили.</verse>
				<verse number="16">Радујем се, дакле, што се у свему смем ослонити на вас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Дајемо вам пак на знање, браћо, благодат Божију која је дана у црквама македонским,</verse>
				<verse number="2">Да у многом кушању невоља сувишак радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству простоте њихове.</verse>
				<verse number="3">Јер по могућству њиховом (ја сам сведок) и преко могућства добровољни беху,</verse>
				<verse number="4">И с многим мољењем молише нас да примимо благодат и заједницу службе к светима.</verse>
				<verse number="5">И не као што се надасмо него најпре себе предаше Господу и нама, по вољи Божјој,</verse>
				<verse number="6">Да ми умолисмо Тита да као што је почео онако и сврши и међу вама благодат ову.</verse>
				<verse number="7">А ви како сте у свему изобилни, у вери, и у речи, и у разуму, и у сваком старању, и у љубави својој к нама, да и у овој благодати изобилујете.</verse>
				<verse number="8">Не говорим по заповести, него кад се други старају, и вашу љубав кушам је ли истинита.</verse>
				<verse number="9">Јер знате благодат Господа нашег Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовим сиромаштвом обогатите.</verse>
				<verse number="10">И савет дајем у том; јер је ово на корист вама, који не само чините него и хтети почесте још од лањске године.</verse>
				<verse number="11">А сад довршите то и чинити, да као што би добра воља хтети тако да буде и учинити, од тога што имате.</verse>
				<verse number="12">Јер ако има ко добру вољу, мио је по оном што има, а не по оном што нема.</verse>
				<verse number="13">Јер се не жели да другима буде радост а вама жалост, него једнако.</verse>
				<verse number="14">Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост,</verse>
				<verse number="15">Као што је писано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.</verse>
				<verse number="16">А хвала Богу, који је дао такво старање за вас у срце Титово.</verse>
				<verse number="17">Јер прими мољење; а будући да се тако врло стара, својевољно отиде к вама.</verse>
				<verse number="18">Посласмо, пак, с њим и брата, ког је похвала у јеванђељу по свим црквама.</verse>
				<verse number="19">А не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у ову благодат у којој ми служимо за самог Господа славу и вашу добру вољу:</verse>
				<verse number="20">Чувајући се тога да нас ко не покуди за ово обиље у коме ми служимо,</verse>
				<verse number="21">И промишљајући за добро не само пред Богом него и пред људима.</verse>
				<verse number="22">А посласмо с њима и брата свог, ког много пута познасмо у многим стварима да је усталац, а сад много већи због великог надања на вас.</verse>
				<verse number="23">А за Тита, он је мој друг и помагач међу вама; а за браћу нашу, они су посланици црквени и слава Христова.</verse>
				<verse number="24">Покажите, дакле, на њима сведочанство своје љубави и наше хвале вама и пред црквама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Јер за такву порезу која се купи светима није ми потребно писати вам;</verse>
				<verse number="2">Јер познајем вашу добру вољу, за коју се о вама хвалим Македонцима да се Ахаја припреми од прошле године, и ваша ревност раздражи многе.</verse>
				<verse number="3">А браћу послах да се хвала наша вама не испразни у овој ствари, него да будете приготовљени, као што сам говорио;</verse>
				<verse number="4">Да се, ако дођу са мном Македонци и међу вас неприготовљене, не осрамотимо ми (да не кажем ви) у тој хвали.</verse>
				<verse number="5">Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред иду к вама, и да приправе овај напред обречени ваш благослов, да буде готов тако као благослов, а не као лакомство.</verse>
				<verse number="6">Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети.</verse>
				<verse number="7">Сваки по вољи свог срца, а не са жалошћу или од невоље; јер Бог љуби оног који драговољно даје.</verse>
				<verse number="8">А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имајући изобилујете за свако добро дело;</verse>
				<verse number="9">Као што је писано: Просу, даде сиромасима; правда његова остаје вавек.</verse>
				<verse number="10">А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;</verse>
				<verse number="11">Да се у свему обогатите за сваку простоту која кроз нас чини хвалу Богу.</verse>
				<verse number="12">Јер служба ове порезе не испуњује само недостатак светих, него чини те се и многе хвале дају Богу,</verse>
				<verse number="13">Огледом порезе ове хвалећи Бога за ваше покорно признање јеванђеља Христовог, и за простоту поделе к њима и к свима,</verse>
				<verse number="14">И да се моле Богу за вас и да чезну за вама за премногу благодат Божју на вама.</verse>
				<verse number="15">А хвала Богу на Његовом неисказаном дару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А сам ја, Павле, молим вас кротости ради и тишине Христове, који сам пред вама понижен према вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама.</verse>
				<verse number="2">Молим пак да ми не буде потребно кад будем код вас, онако слободан бити као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо;</verse>
				<verse number="3">Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.</verse>
				<verse number="4">Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли</verse>
				<verse number="5">И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,</verse>
				<verse number="6">И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.</verse>
				<verse number="7">Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.</verse>
				<verse number="8">Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.</verse>
				<verse number="9">Али да се не покажем као да вас плашим посланицама;</verse>
				<verse number="10">Јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је телом пред нама, слаб је, и реч његова не ваља ништа.</verse>
				<verse number="11">Ово нека помисли такав да какви смо у речи по посланицама кад нисмо код вас, такви смо и у делу кад смо ту.</verse>
				<verse number="12">Јер не смемо себе мешати или се поредити с другима који хвале сами себе; али кад сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом, не разумевају.</verse>
				<verse number="13">А ми се нећемо хвалити преко мере, него по мери правила ког нам Бог меру раздели да допремо и до вас.</verse>
				<verse number="14">Јер се ми далеко не простиремо, као да не досежемо до вас; јер допресмо и до вас с јеванђељем Христовим,</verse>
				<verse number="15">Не хвалећи се преко мере у туђим пословима, имајући пак наду кад узрасте вера ваша да ћемо се у вама величати по правилу свом изобилно,</verse>
				<verse number="16">Да у далеким странама од вас проповедимо јеванђеље, и да се не похвалимо оним што је по туђем правилу урађено.</verse>
				<verse number="17">А који се хвали, Господом нека се хвали.</verse>
				<verse number="18">Јер онај није ваљан који се сам хвали, него ког Господ хвали.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.</verse>
				<verse number="2">Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.</verse>
				<verse number="3">Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.</verse>
				<verse number="4">Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.</verse>
				<verse number="5">Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.</verse>
				<verse number="6">Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.</verse>
				<verse number="7">Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.</verse>
				<verse number="8">Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.</verse>
				<verse number="9">Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.</verse>
				<verse number="10">Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.</verse>
				<verse number="11">Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,</verse>
				<verse number="12">Да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.</verse>
				<verse number="13">Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.</verse>
				<verse number="14">И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.</verse>
				<verse number="15">Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.</verse>
				<verse number="16">Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.</verse>
				<verse number="17">А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.</verse>
				<verse number="18">Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.</verse>
				<verse number="19">Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.</verse>
				<verse number="20">Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.</verse>
				<verse number="21">На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.</verse>
				<verse number="22">Јесу ли Јевреји? И ја сам; Јесу ли Израиљци? И ја сам? Јесу ли семе Авраамово? И ја сам;</verse>
				<verse number="23">Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;</verse>
				<verse number="24">Од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;</verse>
				<verse number="25">Трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.</verse>
				<verse number="26">Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;</verse>
				<verse number="27">У труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;</verse>
				<verse number="28">Осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.</verse>
				<verse number="29">Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?</verse>
				<verse number="30">Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.</verse>
				<verse number="31">Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.</verse>
				<verse number="32">У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати; и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.</verse>
				<verse number="33">...</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.</verse>
				<verse number="2">Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.</verse>
				<verse number="3">И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)</verse>
				<verse number="4">Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.</verse>
				<verse number="5">Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.</verse>
				<verse number="6">Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.</verse>
				<verse number="7">И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.</verse>
				<verse number="8">Зато трипут Господа молих да одступи од мене.</verse>
				<verse number="9">И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.</verse>
				<verse number="10">Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.</verse>
				<verse number="11">Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.</verse>
				<verse number="12">Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.</verse>
				<verse number="13">Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.</verse>
				<verse number="14">Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.</verse>
				<verse number="15">А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.</verse>
				<verse number="16">Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.</verse>
				<verse number="17">Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?</verse>
				<verse number="18">Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?</verse>
				<verse number="19">Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.</verse>
				<verse number="20">Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:</verse>
				<verse number="21">Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч.</verse>
				<verse number="2">Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети.</verse>
				<verse number="3">Јер тражите да искушате Христа што у мени говори, који међу вама није слаб, него је силан међу вама.</verse>
				<verse number="4">Јер ако и распет би по слабости, али је жив по сили Божијој; јер смо и ми слаби у Њему, али ћемо бити живи с њим силом Божијом међу вама.</verse>
				<verse number="5">Сами себе окушајте јесте ли у вери, сами себе огледајте. Или не познајете себе да је Исус Христос у вама? Већ ако да у чему нисте ваљани.</verse>
				<verse number="6">А надам се да ћете познати да ми нисмо неваљани.</verse>
				<verse number="7">А молимо се Богу да ви не чините никакво зло, не да се ми ваљани покажемо, него да ви добро чините, а ми као неваљани да будемо.</verse>
				<verse number="8">Јер ништа не можемо на истину него за истину.</verse>
				<verse number="9">Јер се радујемо кад ми слабимо, а ви јачате. А зато се и молимо Богу, за ваше савршенство.</verse>
				<verse number="10">Зато, не будући код вас, пишем ово да кад дођем не учиним без штеђења по власти коју ми је Господ дао на поправљање, а не на раскопавање.</verse>
				<verse number="11">А даље, браћо, радујте се, савршујте се, утешавајте се, једнако мислите, мир имајте: и Бог љубави и мира биће с вама.</verse>
				<verse number="12">Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас сви свети.</verse>
				<verse number="13">...</verse>
				<verse number="14">Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="48">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле апостол, ни од људи, ни кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који Га васкрсе из мртвих,</verse>
				<verse number="2">И сва браћа која су са мном, црквама галатским:</verse>
				<verse number="3">Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="4">Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњег света злог, по вољи Бога и Оца нашег,</verse>
				<verse number="5">Коме слава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="6">Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од Оног који вас позва благодаћу Христовом,</verse>
				<verse number="7">Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово.</verse>
				<verse number="8">Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!</verse>
				<verse number="9">Као што пре рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде!</verse>
				<verse number="10">Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов.</verse>
				<verse number="11">Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човеку.</verse>
				<verse number="12">Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.</verse>
				<verse number="13">Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је.</verse>
				<verse number="14">И напредовах у Јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје.</verse>
				<verse number="15">А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом.</verse>
				<verse number="16">Да јави Сина свог у мени, да Га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тело и крв,</verse>
				<verse number="17">Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у арапску, и опет се вратих у Дамаск.</verse>
				<verse number="18">А после тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана.</verse>
				<verse number="19">Али другог од апостола не видех, осим Јакова брата Господњег.</verse>
				<verse number="20">А шта вам пишем ево Бог види да не лажем.</verse>
				<verse number="21">А потом дођох у земље сирске и киликијске.</verse>
				<verse number="22">А бејах лицем непознат Христовим црквама јудејским;</verse>
				<verse number="23">Него само беху чули да онај који нас некад гони сад проповеда веру коју некад раскопаваше.</verse>
				<verse number="24">И слављаху Бога за мене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.</verse>
				<verse number="2">Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.</verse>
				<verse number="3">Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.</verse>
				<verse number="4">И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;</verse>
				<verse number="5">Којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.</verse>
				<verse number="6">А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;</verse>
				<verse number="7">Него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима</verse>
				<verse number="8">(Јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)</verse>
				<verse number="9">И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;</verse>
				<verse number="10">Само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.</verse>
				<verse number="11">А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.</verse>
				<verse number="12">Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.</verse>
				<verse number="13">И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.</verse>
				<verse number="14">А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?</verse>
				<verse number="15">Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,</verse>
				<verse number="16">Па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.</verse>
				<verse number="17">Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!</verse>
				<verse number="18">Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.</verse>
				<verse number="19">Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.</verse>
				<verse number="20">А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.</verse>
				<verse number="21">Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.</verse>
				<verse number="2">Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?</verse>
				<verse number="3">Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?</verse>
				<verse number="4">Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!</verse>
				<verse number="5">Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?</verse>
				<verse number="6">Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.</verse>
				<verse number="7">Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.</verse>
				<verse number="8">А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.</verse>
				<verse number="9">Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.</verse>
				<verse number="10">Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.</verse>
				<verse number="11">А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.</verse>
				<verse number="12">А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.</verse>
				<verse number="13">Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:</verse>
				<verse number="14">Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.</verse>
				<verse number="15">Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.</verse>
				<verse number="16">А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.</verse>
				<verse number="17">Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.</verse>
				<verse number="18">Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.</verse>
				<verse number="19">Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.</verse>
				<verse number="20">Али посредник није једног; а Бог је један.</verse>
				<verse number="21">Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.</verse>
				<verse number="22">Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.</verse>
				<verse number="23">А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.</verse>
				<verse number="24">Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.</verse>
				<verse number="25">А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.</verse>
				<verse number="26">Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;</verse>
				<verse number="27">Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.</verse>
				<verse number="28">Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="29">А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега;</verse>
				<verse number="2">Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог.</verse>
				<verse number="3">Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени;</verse>
				<verse number="4">А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону,</verse>
				<verse number="5">Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво.</verse>
				<verse number="6">И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче!</verse>
				<verse number="7">Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа.</verse>
				<verse number="8">Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови.</verse>
				<verse number="9">А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?</verse>
				<verse number="10">Гледате на дане и месеце, и времена и године.</verse>
				<verse number="11">Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас.</verse>
				<verse number="12">Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао.</verse>
				<verse number="13">А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље;</verse>
				<verse number="14">И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса.</verse>
				<verse number="15">Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени.</verse>
				<verse number="16">Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи?</verse>
				<verse number="17">Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.</verse>
				<verse number="18">А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас.</verse>
				<verse number="19">Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама;</verse>
				<verse number="20">Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас.</verse>
				<verse number="21">Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон?</verse>
				<verse number="22">Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне.</verse>
				<verse number="23">Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању.</verse>
				<verse number="24">Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар.</verse>
				<verse number="25">Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом.</verse>
				<verse number="26">А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама.</verse>
				<verse number="27">Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа.</verse>
				<verse number="28">А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања.</verse>
				<verse number="29">Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад.</verse>
				<verse number="30">Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне.</verse>
				<verse number="31">Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.</verse>
				<verse number="2">Ево ја Павле кажем вам да ако се обрежете Христос вам ништа неће помоћи.</verse>
				<verse number="3">А опет сведочим сваком човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.</verse>
				<verse number="4">Изгубисте Христа, ви који хоћете законом да се оправдате, и отпадосте од благодати.</verse>
				<verse number="5">Јер ми духом чекамо од вере наду правде.</verse>
				<verse number="6">Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него вера, која кроз љубав ради.</verse>
				<verse number="7">Добро трчасте; ко вам забрани да се не покоравате истини?</verse>
				<verse number="8">То одвраћање није од Оног који вас позва.</verse>
				<verse number="9">Мало квасца укисели све тесто.</verse>
				<verse number="10">Ја се за вас надам у Господу да ништа друго нећете мислити. А који вас смета понеће грех, макар ко био.</verse>
				<verse number="11">А ја, браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме гоне? Тако се укиде саблазан крстова.</verse>
				<verse number="12">О да би одсечени били они који вас кваре!</verse>
				<verse number="13">Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом.</verse>
				<verse number="14">Јер се сав закон извршује у једној речи, то јест: Љуби ближњег свог као себе.</verse>
				<verse number="15">Али ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другог не истребите.</verse>
				<verse number="16">Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте.</verse>
				<verse number="17">Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.</verse>
				<verse number="18">Ако ли вас дух води, нисте под законом.</verse>
				<verse number="19">А позната су дела телесна, која су прељубочинство, курварство, нечистота, бесрамност,</verse>
				<verse number="20">Идолопоклонство, чарања, непријатељства, свађе, пакости, срдње, пркоси, распре, саблазни, јереси,</verse>
				<verse number="21">Зависти, убиства, пијанства, ждерања, и остала оваква за која вам напред казујем као што и казах напред, да они који тако чине неће наследити царство Божије.</verse>
				<verse number="22">А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,</verse>
				<verse number="23">Кротост, уздржање; на то нема закона.</verse>
				<verse number="24">А који су Христови, распеше тело са сластима и жељама.</verse>
				<verse number="25">Ако у духу живимо по духу и да ходимо,</verse>
				<verse number="26">Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.</verse>
				<verse number="2">Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.</verse>
				<verse number="3">Јер ако ко мисли да је шта, а није ништа, умом вара себе.</verse>
				<verse number="4">А сваки да испита своје дело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другом.</verse>
				<verse number="5">Јер ће сваки своје бреме носити.</verse>
				<verse number="6">А који се учи речи нека даје део од сваког добра ономе који га учи.</verse>
				<verse number="7">Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети.</verse>
				<verse number="8">Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни.</verse>
				<verse number="9">А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.</verse>
				<verse number="10">Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вери.</verse>
				<verse number="11">Видите колико вам написах руком својом!</verse>
				<verse number="12">Који хоће да се хвале по телу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.</verse>
				<verse number="13">Јер ни они сами који се обрезују не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да се вашим телом хвале.</verse>
				<verse number="14">А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, кога ради разапе се мени свет, и ја свету.</verse>
				<verse number="15">Јер у Христу Исусу нити шта помаже обрезање ни необрезање, него нова твар.</verse>
				<verse number="16">И колико их год по овом правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијем.</verse>
				<verse number="17">Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим.</verse>
				<verse number="18">Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="49">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа, светима који су у Ефесу, и вернима у Христу Исусу:</verse>
				<verse number="2">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас је благословио сваким благословом духовним на небесима кроз Христа;</verse>
				<verse number="4">Као што нас изабра кроз Њега пре постања света, да будемо свети и праведни пред Њим у љубави,</verse>
				<verse number="5">Одредивши нас напред кроз Исуса Христа себи на посинаштво, по угодности воље своје,</verse>
				<verse number="6">На похвалу славне благодати своје којом нас облагодати у Љубазноме,</verse>
				<verse number="7">У коме имамо избављење крвљу Његовом, и опроштење греха, по богатству благодати Његове,</verse>
				<verse number="8">Коју је преумножио у нама у свакој премудрости и разуму,</verse>
				<verse number="9">Показавши нам тајну воље своје, по угодности својој коју напред показа у Њему,</verse>
				<verse number="10">За уредбу извршетка времена, да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у Њему,</verse>
				<verse number="11">Кроз ког и наследници постасмо, напред одређени бивши по наредби Бога који све чини по савету воље своје,</verse>
				<verse number="12">Да бисмо били на хвалу славе Његове, ми који смо се напред уздали у Христа,</verse>
				<verse number="13">Кроз ког и ви, чувши реч истине, јеванђеље спасења свог, у коме и веровавши запечатисте се Светим Духом обећања,</verse>
				<verse number="14">Који је залог наследства нашег за избављење течевине на хвалу славе Његове.</verse>
				<verse number="15">Зато и ја чувши вашу веру у Христа Исуса, и љубав к свима светима,</verse>
				<verse number="16">Не престајем захваљивати за вас, и спомињати вас у својим молитвама,</verse>
				<verse number="17">Да Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде вам Духа премудрости и откривења да Га познате,</verse>
				<verse number="18">И бистре очи срца вашег да бисте могли видети шта је нада Његовог звања, и које је богатство славе наследства Његовог у светима,</verse>
				<verse number="19">И каква је изобилна величина силе Његове на нама који верујемо по чињењу превелике силе Његове,</verse>
				<verse number="20">Коју учини у Христу, кад Га подиже из мртвих и посади себи с десне стране на небесима,</verse>
				<verse number="21">Над свим поглаварствима, и властима, и силама, и господствима, и над сваким именом што се може назвати, не само на овом свету него и на оном који иде.</verse>
				<verse number="22">И све покори под ноге Његове, и Њега даде за главу цркви, над свима,</verse>
				<verse number="23">Која је тело Његово, пунина Оног који све испуњава у свему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И вас који бејасте мртви за преступљења и грехе своје,</verse>
				<verse number="2">У којима некад ходисте по веку овог света, по кнезу који влада у ветру, по духу који сад ради у синовима противљења;</verse>
				<verse number="3">У којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свог, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо рођена деца гнева, као и остали;</verse>
				<verse number="4">Али Бог, који је богат у милости, за премногу љубав своју, коју има к нама,</verse>
				<verse number="5">И нас који бејасмо мртви од грехова оживе с Христом (благодаћу сте спасени),</verse>
				<verse number="6">И с Њим васкрсе и посади на небесима у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="7">Да покаже у вековима који иду превелико богатство благодати своје добротом на нама у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="8">Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божји,</verse>
				<verse number="9">Не од дела, да се нико не похвали.</verse>
				<verse number="10">Јер смо Његов посао, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред приправи да у њима ходимо.</verse>
				<verse number="11">Зато се опомињите да ви који сте некада по телу незнабошци били и називани необрезање од оних који су се звали по телу обрезање, које се руком радило,</verse>
				<verse number="12">Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету:</verse>
				<verse number="13">А сад у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, близу постадосте крвљу Христовом.</verse>
				<verse number="14">Јер је Он мир наш, који обоје састави у једно, и развали плот који је растављао, непријатељство, телом својим,</verse>
				<verse number="15">Закон заповести наукама укинувши; да из обога начини собом једног новог човека, чинећи мир;</verse>
				<verse number="16">И да помири с Богом обоје у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему.</verse>
				<verse number="17">И дошавши проповеди у јеванђељу мир вама далекима и онима који су близу.</verse>
				<verse number="18">Јер Он доведе к Оцу обоје у једном духу.</verse>
				<verse number="19">Тако дакле више нисте туђи и дошљаци, него живите са светима и домаћи сте Богу,</verse>
				<verse number="20">Назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос,</verse>
				<verse number="21">На коме сва грађевина састављена расте за цркву свету у Господу;</verse>
				<verse number="22">На коме ћете се и ви сазидати за стан Божји у духу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тога сам ради ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце,</verse>
				<verse number="2">Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама,</verse>
				<verse number="3">Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко,</verse>
				<verse number="4">Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој,</verse>
				<verse number="5">Која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим;</verse>
				<verse number="6">Да незнабошци кроз јеванђеље постану сунаследници и сутелесници и заједничари у обећању Његовом у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="7">Коме постадох слуга по дару благодати Божје, која ми је дана по чињењу силе Његове.</verse>
				<verse number="8">Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово,</verse>
				<verse number="9">И да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа;</verse>
				<verse number="10">Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија,</verse>
				<verse number="11">По наредби векова, коју учини у Христу Исусу, Господу нашем,</verse>
				<verse number="12">У коме имамо слободу и приступ у нади вером Његовом.</verse>
				<verse number="13">Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша.</verse>
				<verse number="14">Тога ради приклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="15">По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову,</verse>
				<verse number="16">Да вам да силу по богатству славе своје, да се утврдите Духом Његовим за унутрашњег човека,</verse>
				<verse number="17">Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени;</verse>
				<verse number="18">Да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина,</verse>
				<verse number="19">И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом.</verse>
				<verse number="20">А Ономе који може још изобилније све чинити шта иштемо или мислимо, по сили која чини у нама,</verse>
				<verse number="21">Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва век века. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,</verse>
				<verse number="2">Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,</verse>
				<verse number="3">Старајући се држати јединство Духа у свези мира;</verse>
				<verse number="4">Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.</verse>
				<verse number="5">Један Господ, једна вера, једно крштење,</verse>
				<verse number="6">Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.</verse>
				<verse number="7">А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.</verse>
				<verse number="8">Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.</verse>
				<verse number="9">А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?</verse>
				<verse number="10">Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.</verse>
				<verse number="11">И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,</verse>
				<verse number="12">Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;</verse>
				<verse number="13">Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;</verse>
				<verse number="14">Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;</verse>
				<verse number="15">Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.</verse>
				<verse number="16">Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.</verse>
				<verse number="17">Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,</verse>
				<verse number="18">Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;</verse>
				<verse number="19">Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.</verse>
				<verse number="20">Али ви тако не познасте Христа;</verse>
				<verse number="21">Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,</verse>
				<verse number="22">Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;</verse>
				<verse number="23">И да се обновите духом ума свог,</verse>
				<verse number="24">И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.</verse>
				<verse number="25">Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.</verse>
				<verse number="26">Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.</verse>
				<verse number="27">Нити дајте места ђаволу.</verse>
				<verse number="28">Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.</verse>
				<verse number="29">Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.</verse>
				<verse number="30">И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.</verse>
				<verse number="31">Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.</verse>
				<verse number="32">А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Угледајте се дакле на Бога, као љубазна деца,</verse>
				<verse number="2">И живите у љубави, као што је и Христос љубио нас, и предаде себе за нас у прилог и жртву Богу на слатки мирис.</verse>
				<verse number="3">А курварство и свака нечистота и лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се пристоји светима;</verse>
				<verse number="4">Тако и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји; него још захваљивање.</verse>
				<verse number="5">Јер ово да знате да ниједан курвар, или нечист, или тврдица (који је идолопоклоник), неће имати дела у царству Христа и Бога.</verse>
				<verse number="6">Нико да вас не вара празним речима; јер ових ради иде гнев Божји на синове непокорности.</verse>
				<verse number="7">Не бивајте дакле заједничари њихови.</verse>
				<verse number="8">Јер бејасте некада тама, а сад сте видело у Господу: као деца видела живите;</verse>
				<verse number="9">Јер је род духовни у свакој доброти и правди и истини.</verse>
				<verse number="10">Истражујте шта је Богу угодно.</verse>
				<verse number="11">И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте.</verse>
				<verse number="12">Јер је срамно и говорити шта они тајно чине.</verse>
				<verse number="13">А све за шта се кара, видело објављује; јер све што се објављује, видело је;</verse>
				<verse number="14">Зато говори: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.</verse>
				<verse number="15">Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;</verse>
				<verse number="16">Пазите на време, јер су дани зли,</verse>
				<verse number="17">Тога ради не будите неразумни, него познајте шта је воља Божија.</verse>
				<verse number="18">И не опијајте се вином у коме је курварство, него се још испуњавајте духом,</verse>
				<verse number="19">Говорећи међу собом у псалмима и појању и песмама духовним, певајући и припевајући у срцима својим Господу;</verse>
				<verse number="20">Захваљујући за свашта у име Господа нашег Исуса Христа Богу и Оцу;</verse>
				<verse number="21">Слушајући се међу собом у страху Божијем.</verse>
				<verse number="22">Жене! Слушајте своје мужеве као Господа.</verse>
				<verse number="23">Јер је муж глава жени као што је и Христос глава цркви, и он је спаситељ тела.</verse>
				<verse number="24">Но као што црква слуша Христа тако и жене своје мужеве у свему.</verse>
				<verse number="25">Мужеви! Љубите своје жене као што и Христос љуби цркву, и себе предаде за њу,</verse>
				<verse number="26">Да је освети очистивши је купањем воденим у речи;</verse>
				<verse number="27">Да је метне преда се славну цркву, која нема мане ни мрштине, или таквог чега, него да буде света и без мане.</verse>
				<verse number="28">Тако су дужни мужеви љубити своје жене као своја телеса; јер који љуби своју жену, себе самог љуби.</verse>
				<verse number="29">Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Господ цркву.</verse>
				<verse number="30">Јер смо уди тела његовог, од меса Његовог, и од костију Његових.</verse>
				<verse number="31">Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.</verse>
				<verse number="32">Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву.</verse>
				<verse number="33">Али и ви сваки да љуби онако своју жену као и себе самог; а жена да се боји свог мужа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Децо! Слушајте своје родитеље у Господу: јер је ово право.</verse>
				<verse number="2">Поштуј оца свог и матер: ово је прва заповест с обећањем:</verse>
				<verse number="3">Да ти благо буде, и да живиш дуго на земљи.</verse>
				<verse number="4">И ви очеви! Не раздражујте децу своју, него их гајите у науци и у страху Господњем.</verse>
				<verse number="5">Слуге! Слушајте господаре своје по телу, са страхом и дрхтањем, у простоти срца свог, као и Христа;</verse>
				<verse number="6">Не само пред очима радећи као људима да угађате, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца.</verse>
				<verse number="7">Драговољно служите, као Господу а не као људима,</verse>
				<verse number="8">Знајући да сваки што учини добро оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак.</verse>
				<verse number="9">И ви господари, тако чините њима остављајући претње, знајући да је и вама самим и њима Господар на небесима, и Он не гледа ко је ко.</verse>
				<verse number="10">А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове.</verse>
				<verse number="11">Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског:</verse>
				<verse number="12">Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.</verse>
				<verse number="13">Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се.</verse>
				<verse number="14">Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,</verse>
				<verse number="15">И обувши ноге у приправу јеванђеља мира;</verse>
				<verse number="16">А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог;</verse>
				<verse number="17">И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.</verse>
				<verse number="18">И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без престанка, и уз то стражите са сваким трпљењем и молитвом за све свете,</verse>
				<verse number="19">И за мене, да ми се да реч кад отворим уста своја, да обзнаним са слободом тајну јеванђеља,</verse>
				<verse number="20">За које сам посланик у оковима, да у Њему говорим слободно, као што ми се пристоји.</verse>
				<verse number="21">А да и ви знате како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубазни брат и верни слуга у Господу,</verse>
				<verse number="22">Ког послах к вама за то исто да знате како смо ми, и да утеши срца ваша.</verse>
				<verse number="23">Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="24">Благодат са свима који љубе Господа нашег Исуса Христа једнако. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="50">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима:</verse>
				<verse number="2">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,</verse>
				<verse number="4">Свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се,</verse>
				<verse number="5">Што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас;</verse>
				<verse number="6">Уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.</verse>
				<verse number="7">Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати.</verse>
				<verse number="8">Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа,</verse>
				<verse number="9">И зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи,</verse>
				<verse number="10">Да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов,</verse>
				<verse number="11">Напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију.</verse>
				<verse number="12">Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља,</verse>
				<verse number="13">Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа.</verse>
				<verse number="14">И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха.</verse>
				<verse number="15">Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају.</verse>
				<verse number="16">Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима;</verse>
				<verse number="17">А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници.</verse>
				<verse number="18">Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се;</verse>
				<verse number="19">Јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="20">Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу.</verse>
				<verse number="21">Јер је мени живот Христос, а смрт добитак.</verse>
				<verse number="22">А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати.</verse>
				<verse number="23">А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било;</verse>
				<verse number="24">Али остати у телу потребније је вас ради.</verse>
				<verse number="25">И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере,</verse>
				<verse number="26">Да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем.</verse>
				<verse number="27">Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља,</verse>
				<verse number="28">И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога;</verse>
				<verse number="29">Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ,</verse>
				<verse number="30">Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,</verse>
				<verse number="2">Испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:</verse>
				<verse number="3">Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.</verse>
				<verse number="4">Не гледајте сваки за своје, него и за других.</verse>
				<verse number="5">Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="6">Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;</verse>
				<verse number="7">Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.</verse>
				<verse number="8">Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.</verse>
				<verse number="9">Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.</verse>
				<verse number="10">Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;</verse>
				<verse number="11">И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.</verse>
				<verse number="12">Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.</verse>
				<verse number="13">Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.</verse>
				<verse number="14">Све чините без вике и премишљања.</verse>
				<verse number="15">Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,</verse>
				<verse number="16">Придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.</verse>
				<verse number="17">Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.</verse>
				<verse number="18">Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.</verse>
				<verse number="19">А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.</verse>
				<verse number="20">Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.</verse>
				<verse number="21">Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.</verse>
				<verse number="22">А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.</verse>
				<verse number="23">Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.</verse>
				<verse number="24">А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.</verse>
				<verse number="25">Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;</verse>
				<verse number="26">Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.</verse>
				<verse number="27">Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.</verse>
				<verse number="28">Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.</verse>
				<verse number="29">Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;</verse>
				<verse number="30">Јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.</verse>
				<verse number="2">Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења.</verse>
				<verse number="3">Јер ми смо обрезање који духом Богу служимо и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело.</verse>
				<verse number="4">Премда бих се и ја могао уздати у тело. Ако ко други мисли да се може уздати у тело, ја још већма,</verse>
				<verse number="5">Који сам обрезан осми дан, од рода Израиљевог, колена Венијаминовог, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј.</verse>
				<verse number="6">По ревности гоних цркву Божију, по правди законској бих без мане.</verse>
				<verse number="7">Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради.</verse>
				<verse number="8">Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем,</verse>
				<verse number="9">И да се нађем у Њему, не имајући своје правде која је од закона, него која је од вере Исуса Христа, правду која је од Бога у вери;</verse>
				<verse number="10">Да познам Њега и силу васкрсења Његовог и заједницу Његових мука, да будем налик на смрт Његову,</verse>
				<verse number="11">Да бих, како достигао у васкрсење мртвих;</verse>
				<verse number="12">Не као да већ достигох или се већ саврших, него терам не бих ли достигао као што ме достиже Христос Исус.</verse>
				<verse number="13">Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,</verse>
				<verse number="14">И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="15">Који смо год дакле савршени овако да мислимо; ако ли шта друго мислите, и ово ће вам Бог открити.</verse>
				<verse number="16">Али шта достигосмо у ономе једнако да мислимо, и по оном правилу да живимо.</verse>
				<verse number="17">Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед.</verse>
				<verse number="18">Јер многи ходе, за које вам много пута говорих, а сад и плачући говорим, непријатељи крста Христовог;</verse>
				<verse number="19">Којима је свршетак погибао, којима је Бог трбух, и слава у сраму њиховом, који земаљски мисле.</verse>
				<verse number="20">Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа свог Исуса Христа,</verse>
				<verse number="21">Који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако телу славе Његове, по сили да може све себи покорити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Зато, браћо моја љубазна и пожељена, радости и венче мој! Тако стојте у Господу, љубазни.</verse>
				<verse number="2">Еводију молим, и Синтихију молим да једно мисле у Господу,</verse>
				<verse number="3">Да, молим и тебе, друже прави, помажи њима који се у јеванђељу трудише са мном, и Клементом, и с осталима помагачима мојим, којих су имена у књизи живота.</verse>
				<verse number="4">Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се.</verse>
				<verse number="5">Кротост ваша да буде позната свим људима.</verse>
				<verse number="6">Господ је близу. Не брините се низашта него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем да се јављају Богу искања ваша.</verse>
				<verse number="7">И мир Божји, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.</verse>
				<verse number="8">А даље, браћо моја, шта је год истинито, шта је год поштено, шта је год праведно, шта је год пречисто, шта је год прељубазно, шта је год славно, и још ако има која добродетељ, и ако има која похвала, то мислите,</verse>
				<verse number="9">Што и научисте, и примисте и чусте, и видесте у мени, оно чините, и Бог мира биће с вама.</verse>
				<verse number="10">Обрадовах се, пак, врло у Господу што се опет опоменусте старати се за мене; као што се и старасте, али се незгодним временом задржасте.</verse>
				<verse number="11">Не говорим због недостатка, јер се ја навикох бити довољан оним у чему сам.</verse>
				<verse number="12">Знам се и понизити, знам и изобиловати; у свему и свакојако навикох, и сит бити, и гладовати, и изобиловати, и немати.</verse>
				<verse number="13">Све могу у Исусу Христу који ми моћ даје.</verse>
				<verse number="14">Али добро учинисте што се примисте моје невоље.</verse>
				<verse number="15">А знате и ви, Филибљани, да од почетка јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ниједна ми црква не приста у ствар давања и узимања осим вас једних;</verse>
				<verse number="16">Јер и у Солун и једном и другом посласте ми у потребу моју.</verse>
				<verse number="17">Не као да тражим дар, него тражим плод који се множи на корист вашу.</verse>
				<verse number="18">А ја сам примио све и имам изобила. Испунио сам се примивши од Епафродита шта сте ми послали, слатки мирис, прилог пријатан, угодан Богу.</verse>
				<verse number="19">А Бог мој да испуни сваку потребу вашу по богатству свом у слави, у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="20">А Богу и Оцу нашем слава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="21">Поздравите сваког светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном.</verse>
				<verse number="22">Поздрављају вас сви свети, а особито који су из дома Ћесаревог.</verse>
				<verse number="23">Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="51">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, по вољи Божијој апостола Исуса Христа и брата Тимотија,</verse>
				<verse number="2">Светима који су у Колосима и верној браћи у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Захваљујемо Богу и Оцу Господа свог Исуса Христа, молећи се свагда за вас,</verse>
				<verse number="4">Чувши веру вашу у Христа Исуса, и љубав коју имате к свима светима,</verse>
				<verse number="5">За наду остављену вама на небесима, за коју напред чусте у речи истине јеванђеља,</verse>
				<verse number="6">Које је у вама, као и у свему свету, и плодно је и расте, као и у вама, од оног дана како чусте и разуместе благодат Божију у истини,</verse>
				<verse number="7">Као што и дознасте од Епафраса, љубазног нашег другара у служењу, који је за вас верни слуга Христов,</verse>
				<verse number="8">Који нам и јави вашу љубав у духу.</verse>
				<verse number="9">Тога ради и ми од оног дана како чусмо не престајемо за вас молити се Богу и искати да се испуните познањем воље Његове у свакој премудрости и разуму духовном,</verse>
				<verse number="10">Да живите пристојно Богу на свако угађање и у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Божијем,</verse>
				<verse number="11">Јачајући сваком снагом по сили славе Његове, и у сваком трпљењу и дугом подношењу с радошћу;</verse>
				<verse number="12">Захваљујући Богу и Оцу, који нас призва у део наследства светих у виделу;</verse>
				<verse number="13">Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство Сина љубави своје,</verse>
				<verse number="14">У коме имамо избављење крвљу Његовом и опроштење греха;</verse>
				<verse number="15">Који је обличје Бога што се не види, који је рођен пре сваке твари.</verse>
				<verse number="16">Јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза Њ и за Њ сазда.</verse>
				<verse number="17">И Он је пре свега, и све је у Њему.</verse>
				<verse number="18">И Он је глава телу цркве, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде Он у свему први;</verse>
				<verse number="19">Јер би воља Очева да се у Њ усели сва пунина,</verse>
				<verse number="20">И кроза Њ да примири све са собом, умиривши крвљу крста Његова, кроза Њ све, било на земљи или на небу.</verse>
				<verse number="21">И вас који сте некад били одлучени и непријатељи кроз помисли у злим делима,</verse>
				<verse number="22">А сад вас примири у телу меса Његовог смрћу Његовом, да вас свете и без мане и без кривице изведе преда се;</verse>
				<verse number="23">Ако само останете у вери утемељени и тврди, и непокретни од наде јеванђеља, које чусте, које је проповедано свој твари под небом, коме ја Павле постадох слуга.</verse>
				<verse number="24">Сад се радујем у свом страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христових на телу свом за тело Његово које је црква,</verse>
				<verse number="25">Којој ја постадох слуга по наредби Божијој која ми је дана међу вама да испуним реч Божију,</verse>
				<verse number="26">Тајну која је била сакривена од постања света и нараштаја, а сад се јави светима Његовим,</verse>
				<verse number="27">Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, које је Христос у вама, нада славе;</verse>
				<verse number="28">Ког ми проповедамо саветујући сваког човека, и учећи свакој премудрости, да покажемо сваког човека савршеног у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="29">Зашто се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Хоћу дакле да ви знате колику борбу имам за вас и за оне што су у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лице моје у телу,</verse>
				<verse number="2">Да се утеше срца њихова, и да се стегну у љубави, и у сваком богатству пуног разума, на познање тајне Бога и Оца и Христа,</verse>
				<verse number="3">У којој је све благо премудрости и разума скривено.</verse>
				<verse number="4">А ово говорим, да вас нико не превари слатким речима.</verse>
				<verse number="5">Јер ако телом и нисам код вас, али сам духом с вама, радујући се и видећи ваш ред и тврђу ваше вере у Христа.</verse>
				<verse number="6">Како дакле примисте Христа Исуса Господа онако живите у Њему,</verse>
				<verse number="7">Укорењени и назидани у Њему и утврђени вером као што научисте, изобилујући у њој захвалношћу.</verse>
				<verse number="8">Браћо! Чувајте се да вас ко не зароби филозофијом и празном преваром, по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу.</verse>
				<verse number="9">Јер у Њему живи свака пунина Божанства телесно.</verse>
				<verse number="10">И да будете испуњени у Њему који је глава сваком поглаварству и власти;</verse>
				<verse number="11">У коме и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивши тело греха месних обрезањем Христовим;</verse>
				<verse number="12">Закопавши се с Њим крштењем, у коме с Њим и устасте вером силе Бога који Га васкрсну из мртвих.</verse>
				<verse number="13">И вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела свог, оживео је с Њим, поклонивши нам све грехе,</verse>
				<verse number="14">И избрисавши писмо уредбе која беше против нас, и то узевши са среде прикова га на крсту;</verse>
				<verse number="15">И свукавши поглаварства и власти изведе их на углед слободно, и победи их на њему.</verse>
				<verse number="16">Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе;</verse>
				<verse number="17">Које је све било сен од оног што хтеде да дође, и тело је Христово.</verse>
				<verse number="18">Нико да вас не вара по својој вољи изабраном понизношћу и службом анђела, истражујући и шта не виде, и узалуд надимајући се умом тела свог,</verse>
				<verse number="19">А не држећи се главе, из које је све тело с помоћу зглавака и свеза састављено, и расте за раст Божји.</verse>
				<verse number="20">Ако дакле умресте с Христом стихијама света, зашто се као живећи у свету препирете:</verse>
				<verse number="21">Не дохвати се, не окуси, не опипај; које је све на погибао ономе који чини,</verse>
				<verse number="22">По заповестима и наукама људским?</verse>
				<verse number="23">Које је само по речи премудрост самовољно избране службе и понизности и нештеђења тела, не за част какву, за пуњење тела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ако дакле васкрснусте с Христом, тражите оно што је горе где Христос седи с десне стране Бога.</verse>
				<verse number="2">Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.</verse>
				<verse number="3">Јер умресте, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу.</verse>
				<verse number="4">А кад се јави Христос, живот ваш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави.</verse>
				<verse number="5">Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство;</verse>
				<verse number="6">За које иде гнев Божји на синове противљења;</verse>
				<verse number="7">У којима и ви некада хођасте кад живесте међу њима.</verse>
				<verse number="8">А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих.</verse>
				<verse number="9">Не лажите један на другог; свуците старог човека с делима његовим,</verse>
				<verse number="10">И обуците новог, које се обнавља за познање по обличју Оног који га је саздао:</verse>
				<verse number="11">Где нема Грка ни Јеврејина, обрезања ни необрезања, дивљака ни Скита, роба ни слободњака, него све и у свему Христос.</verse>
				<verse number="12">Обуците се дакле као избрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, и трпљење,</verse>
				<verse number="13">Сносећи један другог, и опраштајући један другом ако има ко тужбу на кога: као што је и Христос вама опростио тако и ви.</verse>
				<verse number="14">А сврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства.</verse>
				<verse number="15">И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу, и захвални будите.</verse>
				<verse number="16">Реч Христова се богато усели међу вас, у свакој премудрости учећи и саветујући сами себе са псалмима и појањем и песмама духовним, у благодати певајући у срцима својим Господу.</verse>
				<verse number="17">И све шта год чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса Христа хвалећи Бога и Оца кроза Њ.</verse>
				<verse number="18">Жене! Слушајте своје мужеве као што треба у Господу.</verse>
				<verse number="19">Мужеви! Љубите жене своје и не срдите се на њих.</verse>
				<verse number="20">Децо! Слушајте родитеље своје у свачему; јер је ово угодно Господу.</verse>
				<verse number="21">Очеви! Не раздражујте деце своје, да не губе воље.</verse>
				<verse number="22">Слуге! Слушајте у свему своје телесне господаре, не само пред очима радећи као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога,</verse>
				<verse number="23">И све шта год чините, од срца чините као Господу, а не као људима:</verse>
				<verse number="24">Знајући да ћете од Господа примити плату наследства; јер Господу Христу служите.</verse>
				<verse number="25">А који скриви примиће шта је скривио: и нема гледања ко је ко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Господари! Правду и једнакост чините слугама знајући да и ви имате Господара на небесима.</verse>
				<verse number="2">Да вам се не досади молитва; и стражите у њој са захваљивањем.</verse>
				<verse number="3">Молећи се и за нас уједно да нам Бог отвори врата речи, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан,</verse>
				<verse number="4">Да је јавим као што ми треба говорити.</verse>
				<verse number="5">Мудро живите према онима који су напољу, пазећи на време.</verse>
				<verse number="6">Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.</verse>
				<verse number="7">За мене казаће вам све Тихик љубазни брат и верни слуга и другар у Господу,</verse>
				<verse number="8">Ког послах к вама за то исто, да разбере ко сте ви, и да утеши срца ваша,</verse>
				<verse number="9">С Онисимом верним и љубазним братом нашим, који је од вас. Они ће вам све казати како је овде.</verse>
				<verse number="10">Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко, нећак Варнавин, за ког примисте заповести (ако дође к вама, примите га);</verse>
				<verse number="11">И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања. Ово су једнини моји помагачи у царству Божијем који ми бише утеха.</verse>
				<verse number="12">Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.</verse>
				<verse number="13">Јер ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикији и у Јерапољу.</verse>
				<verse number="14">Поздравља вас Лука лекар љубазни, и Димас.</verse>
				<verse number="15">Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.</verse>
				<verse number="16">И кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у лаодикијској цркви, и ону што је писана у Лаодикију да и ви прочитате.</verse>
				<verse number="17">И кажите Архипу: Гледај на службу коју си примио у Господу да је довршиш.</verse>
				<verse number="18">Поздрав мојом руком Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="52">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла и Силвана и Тимотија, цркви солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="2">Захваљујемо Богу свагда за све вас спомињући вас у молитвама својим,</verse>
				<verse number="3">И спомињући без престанка ваше дело вере, и труд љубави, и трпљење наде Господа нашег Исуса Христа, пред Богом и Оцем нашим,</verse>
				<verse number="4">Знајући, браћо љубазна, од Бога избор ваш.</verse>
				<verse number="5">Јер јеванђеље наше не би к вама само у речи него и у сили и у Духу Светом, и у великом признању, као што знате какви бисмо међу вама вас ради.</verse>
				<verse number="6">И ви се угледасте на нас и на Господа примивши реч у великој невољи с радошћу Духа Светог,</verse>
				<verse number="7">Тако да постадосте углед свима који верују у Македонији и у Ахаји.</verse>
				<verse number="8">Јер се од вас прочу реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него и у свако место изиђе вера ваша у Бога тако да нам није потребно шта говорити.</verse>
				<verse number="9">Јер они обзнањују за вас какав улазак имасмо к вама, и како се обратисте Богу од идола, да служите Богу Живом и Истинитом,</verse>
				<verse number="10">И да чекате Сина Његовог с небеса ког васкрсе из мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће доћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Јер сами знате, браћо, улазак наш к вама да не би узалуд;</verse>
				<verse number="2">Него пострадавши пре и осрамоћени бивши, као што знате, у Филиби, ослободисмо се у Богу свом казивати вама јеванђеље Божије с великом борбом.</verse>
				<verse number="3">Јер утеха наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству;</verse>
				<verse number="4">Него како нас окуша Бог да смо верни да примимо јеванђеље, тако говоримо, не као људима угађајући него Богу који куша срца наша.</verse>
				<verse number="5">Јер никад из ласкања не говорисмо к вама, као што знате, нити из узрока лакомства: Бог је сведок;</verse>
				<verse number="6">Нити тражећи од људи славе, ни од вас, ни од других.</verse>
				<verse number="7">Могли смо вам бити на досаду, као Христови апостоли; али бисмо кротки међу вама, као што дојилица негује своју децу.</verse>
				<verse number="8">Тако смо вас радо имали да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије, него и душе своје, јер сте нам омилели.</verse>
				<verse number="9">Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадисмо ниједном од вас, проповедасмо вам јеванђеље Божије.</verse>
				<verse number="10">Ви сте сведоци и Бог како свети и праведни и без кривице бисмо вама који верујете,</verse>
				<verse number="11">Као што знате да сваког од вас као отац децу своју</verse>
				<verse number="12">Молисмо и утешавасмо, и сведочисмо вам да живите као што се пристоји Богу, који вас је призвао у своје царство и славу.</verse>
				<verse number="13">Тога ради и ми захваљујемо Богу без престанка што ви примивши од нас реч чувења Божијег примисте не као реч човечију, него (као што заиста јесте) реч Божију, која и чини у вама који верујете.</verse>
				<verse number="14">Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја,</verse>
				<verse number="15">Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе,</verse>
				<verse number="16">И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих.</verse>
				<verse number="17">А ми, браћо, осиротивши за вама неко време лицем а не срцем, већма хићасмо да видимо лице ваше с великом жељом.</verse>
				<verse number="18">Зато хтедосмо да дођемо к вама, ја Павле једном и другом, и забрани нам сотона.</verse>
				<verse number="19">Јер ко је наша нада или радост, или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његовом доласку?</verse>
				<verse number="20">Јер сте ви наша слава и радост.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Зато не могући више трпети наумисмо сами остати у Атини,</verse>
				<verse number="2">И посласмо Тимотија, брата свог и слугу Божијег, и помагача свог у јеванђељу Христовом, да вас утврди и утеши у вери вашој;</verse>
				<verse number="3">Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.</verse>
				<verse number="4">Јер кад бејасмо код вас казасмо вам напред да ћемо падати у невоље, које и би, и знате.</verse>
				<verse number="5">Тога ради и ја не могући више трпети послах да познам веру вашу, да вас како не искуша кушач, и да узалуд не буде труд наш.</verse>
				<verse number="6">А сад кад дође Тимотије к нама од вас и јави нам вашу веру и љубав, и да имате добар спомен о нама свагда, желећи нас видети, као и ми вас,</verse>
				<verse number="7">Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;</verse>
				<verse number="8">Јер смо ми сад живи кад ви стојите у Господу.</verse>
				<verse number="9">Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се радујемо вас ради пред Богом својим?</verse>
				<verse number="10">Дан и ноћ молимо се Богу преизобилно да видимо лице ваше, и да испунимо недостатак вере ваше.</verse>
				<verse number="11">А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.</verse>
				<verse number="12">А вас Господ да умножи, и да имате изобилну љубав један к другом и к свима, као и ми к вама.</verse>
				<verse number="13">Да би се утврдила срца ваша без кривице у светињи пред Богом и Оцем нашим, за долазак Господа нашег Исуса Христа са свима светима Његовим. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Даље, браћо, молимо вас и саветујемо у Христу Исусу, као што примисте од нас, како вам треба живети и угађати Богу, као што живите, да бивате све изобилнији.</verse>
				<verse number="2">Јер знате какве вам заповести дадосмо кроз Господа Исуса.</verse>
				<verse number="3">Јер је ово воља Божија, светост ваша, да се чувате од курварства,</verse>
				<verse number="4">И сваки од вас да зна држати свој суд у светињи и у части,</verse>
				<verse number="5">А не у сласти жеља, као и незнабошци, који не познају Бога;</verse>
				<verse number="6">И да не преступате и закидате у ствари брата свог; јер ће Господ покајати све то, као што вам и пре казасмо и посведочисмо.</verse>
				<verse number="7">Јер Бог нас не дозва на нечистоту, него у светост.</verse>
				<verse number="8">Који дакле одбацује, не одбацује човека него Бога, који је дао Светог Духа свог у вас.</verse>
				<verse number="9">А за братољубље не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,</verse>
				<verse number="10">Јер то чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још изобилније чините,</verse>
				<verse number="11">И да се љубазно старате да сте мирни, и да гледате свој посао, и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо;</verse>
				<verse number="12">Да се владате поштено према онима што су напољу, и да од њих ништа не потребујете.</verse>
				<verse number="13">Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;</verse>
				<verse number="14">Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.</verse>
				<verse number="15">Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.</verse>
				<verse number="16">Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре;</verse>
				<verse number="17">А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.</verse>
				<verse number="18">Тако утешавајте један другог овим речима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А за часе и времена, браћо, није вам потребно писати;</verse>
				<verse number="2">Јер сами знате јамачно да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи.</verse>
				<verse number="3">Јер кад кажу: Мир је, и нема се шта бојати, онда ће изненада напасти на њих погибао као бол на трудну жену, и неће утећи.</verse>
				<verse number="4">Али ви, браћо, нисте у тами да вас дан као лупеж застане.</verse>
				<verse number="5">Јер сте ви сви синови видела и синови дана: нисмо ноћи нити таме.</verse>
				<verse number="6">Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни.</verse>
				<verse number="7">Јер који спавају, у ноћи спавају, и који се опијају, у ноћи се опијају.</verse>
				<verse number="8">Али ми који смо синови дана да будемо трезни и обучени у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде спасења;</verse>
				<verse number="9">Јер нас Бог не постави за гнев, него да добијемо спасење кроз Господа свог Исуса Христа,</verse>
				<verse number="10">Који умре за нас да ми, стражили или спавали, заједно с Њим живимо.</verse>
				<verse number="11">Тога ради утешавајте један другог, и поправљајте сваки ближњег, као што и чините.</verse>
				<verse number="12">Молимо вас пак, браћо, препознајте оне који се труде међу вама, и настојнике своје у Господу и учитеље своје,</verse>
				<verse number="13">И имајте их у изобилној љубави за дело њихово. Будите мирни међу собом.</verse>
				<verse number="14">Молимо вас пак, браћо, поучавајте неуредне, утешавајте малодушне, браните слабе, сносите сваког.</verse>
				<verse number="15">Гледајте да нико не враћа коме зла за зло;</verse>
				<verse number="16">Него свагда идите за добрим, и међу собом, према свима.</verse>
				<verse number="17">Радујте се свагда.</verse>
				<verse number="18">Молите се Богу без престанка. На свачему захваљујте; јер је ово воља Божија у Христу Исусу од вас.</verse>
				<verse number="19">Духа не гасите. Пророштва не презирите.</verse>
				<verse number="20">А све кушајући добро држите.</verse>
				<verse number="21">Уклањајте се од сваког зла.</verse>
				<verse number="22">А сам Бог мира да посвети вас целе у свачему;</verse>
				<verse number="23">И цео ваш дух и душа и тело да се сачува без кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="24">Веран је Онај који вас дозва, који ће и учинити.</verse>
				<verse number="25">Браћо! Молите се Богу за нас.</verse>
				<verse number="26">Поздравите браћу сву целивом светим.</verse>
				<verse number="27">Заклињем вас Господом да прочитате ову посланицу пред свом браћом светом.</verse>
				<verse number="28">Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="53">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла и Силвана и Тимотија цркви солунској у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу:</verse>
				<verse number="2">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што треба; јер расте врло вера ваша, и множи се љубав сваког од вас међу вама,</verse>
				<verse number="4">Тако да се ми сами хвалимо вама црквама Божјима, вашим трпљењем и вером у свим вашим гоњењима и невољама које подносите,</verse>
				<verse number="5">За знак праведног суда Божјег да се удостојите царства Божјег, за које и страдате.</verse>
				<verse number="6">Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче;</verse>
				<verse number="7">А вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје</verse>
				<verse number="8">У огњу пламеном, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеља Господа нашег Исуса Христа;</verse>
				<verse number="9">Који ће примити муку, погибао вечну од лица Господњег и од славе Његове,</verse>
				<verse number="10">Кад дође да се прослави у светима својим, и диван да буде у свима који Га вероваше; јер се прими сведочанство наше међу вама у онај дан.</verse>
				<verse number="11">Зато се и молимо свагда за вас да вас удостоји Бог наш звања, и испуни сваку радост доброте и дело вере у сили;</verse>
				<verse number="12">Да се прослави име Господа нашег Исуса Христа у вама и ви у Њему, по благодати Бога нашег и Господа Исуса Христа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Али вас молимо, браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа, и за наш састанак у Њему,</verse>
				<verse number="2">Да се не дате ласно покренути од ума, нити да се плашите, ни духом ни речју, ни посланицом, као да је од нас послана, да је већ настао дан Христов.</verse>
				<verse number="3">Да вас нико не превари никаквим начином; јер неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли,</verse>
				<verse number="4">Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је Бог.</verse>
				<verse number="5">Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био?</verse>
				<verse number="6">И сад знате шта задржава да се не јави у своје време.</verse>
				<verse number="7">Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава.</verse>
				<verse number="8">Па ће се онда јавити безаконик, ког ће Господ Исус убити духом уста својих, и искоренити светлошћу доласка свог;</verse>
				<verse number="9">Ког је долазак по чињењу сотонином са сваком силом, и знацима и лажним чудесима,</verse>
				<verse number="10">И са сваком преваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли.</verse>
				<verse number="11">И зато ће им Бог послати силу преваре, да верују лажи;</verse>
				<verse number="12">Да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду.</verse>
				<verse number="13">А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубазна Господу! Што вас је Бог од почетка изабрао за спасење у светињи Духа и вери истине.</verse>
				<verse number="14">У које вас дозва јеванђељем нашим, да добијете славу Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="15">Тако дакле, браћо, стојте и држите уредбе којима се научисте или речју или из посланице наше.</verse>
				<verse number="16">А сам Господ наш Исус Христос, и Бог и Отац наш, коме омилесмо и даде нам утеху вечну и наду добру у благодати,</verse>
				<verse number="17">Да утеши срца ваша и да вас утврди у свакој речи и делу добром.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Даље, браћо, молите се Богу за нас да реч Господња трчи, и да се слави као и међу вама;</verse>
				<verse number="2">И да се избавимо од беспутних и злих људи: јер вера није свију.</verse>
				<verse number="3">А Господ је веран, који ће вас утврдити и сачувати од зла.</verse>
				<verse number="4">А уздамо се у Господа за вас да оно што вам заповедамо и чините и чинићете.</verse>
				<verse number="5">А Господ да управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.</verse>
				<verse number="6">Заповедамо вам пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по уредби коју примише од нас.</verse>
				<verse number="7">Јер сами знате како треба да се угледате на нас, јер не живесмо неуредно међу вама,</verse>
				<verse number="8">Нити забадава хлеб једосмо у кога, него у труду и у послу, дан и ноћ радећи, да не будемо на досаду никоме од вас.</verse>
				<verse number="9">Не као да немамо власти, него да себе дамо вама за углед, да будете као и ми.</verse>
				<verse number="10">Јер кад бејасмо у вас, ово вам заповедасмо да ако ко неће да ради да и не једе.</verse>
				<verse number="11">Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, ништа не радећи, него окрајче и мешају се у туђе послове.</verse>
				<verse number="12">Таквима заповедамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу, да мирно радећи свој хлеб једу.</verse>
				<verse number="13">А вама, браћо, да не дотужи добро чинити.</verse>
				<verse number="14">А ако ко не послуша речи наше, оног посланицом назначите, и не мешајте се с њим, да се посрами.</verse>
				<verse number="15">Али га не држите као непријатеља, него га саветујте као брата.</verse>
				<verse number="16">А сам Господ мира да вам да мир свагда у сваком догађају. Господ са свима вама.</verse>
				<verse number="17">Поздрав мојом руком Павловом, које је знак у свакој посланици, овако пишем:</verse>
				<verse number="18">Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="54">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, апостола Исуса Христа, по заповести Бога, Спаса нашег и Господа Исуса Христа, наде наше,</verse>
				<verse number="2">Тимотију, правом сину у вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашег и Христа Исуса, Господа нашег.</verse>
				<verse number="3">Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, да заповедиш некима да не уче другачије,</verse>
				<verse number="4">Нити да гледају на лажи и на тефтере од племена којима нема краја, и који пре чине препирања неголи Божји напредак у вери.</verse>
				<verse number="5">А намера је заповести љубав од чистог срца и добре савести и вере нелицемерне;</verse>
				<verse number="6">У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре,</verse>
				<verse number="7">И хтели би да буду законици, а не разумеју ни шта говоре, ни шта утврђују.</verse>
				<verse number="8">А знамо да је закон добар ако га ко држи као што треба.</verse>
				<verse number="9">Знајући ово да праведнику закон није постављен, него безаконицима и непокорнима и безбожницима и грешницима, неправеднима и поганима, крвницима оца и матере, крвницима људским,</verse>
				<verse number="10">Курварима, мужеложницима, људокрадицама, лажљивцима, клетвопреступницима, и ако шта има противно здравој науци,</verse>
				<verse number="11">По јеванђељу славе блаженог Бога, које је мени поверено.</verse>
				<verse number="12">И захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даје моћ, што ме за верног прими и постави ме у службу,</verse>
				<verse number="13">Који сам пре био хулник и гонитељ и силеџија; али бих помилован, јер не знајући учиних, у неверству.</verse>
				<verse number="14">Али се још већма умножи благодат Господа нашег Исуса Христа с вером и љубави у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="15">Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја.</verse>
				<verse number="16">Али тога ради ја бих помилован да на мени првом покаже све трпљење Исус Христос за углед онима који Му хоће веровати за живот вечни.</verse>
				<verse number="17">А Цару вечном, Нераспадљивом, који се не види, једином премудром Богу част и слава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="18">Ову пак заповест предајем ти, сине Тимотије, по пређашњим пророштвима за тебе: да ратујеш у у њима добар рат,</verse>
				<verse number="19">Имајући веру и добру савест, коју неки одбацивши отпадоше од вере;</verse>
				<verse number="20">Међу којима су Именеј и Александар које предадох сотони да се науче не хулити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе,</verse>
				<verse number="2">За цареве, и за све који су у власти, да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и поштењу.</verse>
				<verse number="3">Јер је ово добро и пријатно пред Спаситељем нашим Богом,</verse>
				<verse number="4">Који хоће да се сви људи спасу, и да дођу у познање истине.</verse>
				<verse number="5">Јер је један Бог, и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус,</verse>
				<verse number="6">Који себе даде у откуп за све, за сведочанство у своје време,</verse>
				<verse number="7">За које сам постављен проповедник и апостол (истину говорим у Христу, не лажем), учитељ незнабожаца, у вери и истини.</verse>
				<verse number="8">Хоћу, дакле, да молитве чине људи на свакоме месту, подижући свете руке без гнева и премишљања.</verse>
				<verse number="9">Тако и жене у пристојном оделу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоценим,</verse>
				<verse number="10">Него добрим делима као што се пристоји женама које се обећавају побожности.</verse>
				<verse number="11">Жена на миру да се учи са сваком покорношћу.</verse>
				<verse number="12">Али жени не допуштам да учи нити да влада мужем, него да буде мирна.</verse>
				<verse number="13">Јер је Адам најпре саздан па онда Ева;</verse>
				<verse number="14">И Адам се не превари, а жена преваривши се постаде преступница;</verse>
				<verse number="15">Али ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи с поштењем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Истинита је реч: ако ко владичанство жели добру ствар жели.</verse>
				<verse number="2">Али владика треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, вредан да учи;</verse>
				<verse number="3">Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;</verse>
				<verse number="4">Који својим домом добро управља, који има послушну децу са сваким поштењем;</verse>
				<verse number="5">А ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију?</verse>
				<verse number="6">Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.</verse>
				<verse number="7">А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу.</verse>
				<verse number="8">Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган,</verse>
				<verse number="9">Који имају тајну вере у чистој савести.</verse>
				<verse number="10">А и ови да се кушају најпре, па онда да служе, ако су без мане.</verse>
				<verse number="11">Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, трезне, верне у свему.</verse>
				<verse number="12">Ђакони да бивају јединих жена мужеви, који добро управљају децом и својим домовима.</verse>
				<verse number="13">Јер који добро служе они добијају себи добар поступ, и велику слободу у вери Исуса Христа.</verse>
				<verse number="14">Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби.</verse>
				<verse number="15">Ако ли се забавим, да знаш како треба живети у дому Божијем, који је црква Бога Живога, ступ и тврђа истине.</verse>
				<verse number="16">И, као што је признато, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се на свету, узнесе се у слави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске,</verse>
				<verse number="2">У лицемерју лажа, жигосаних на својој савести,</verse>
				<verse number="3">Који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину.</verse>
				<verse number="4">Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.</verse>
				<verse number="5">Јер се освећује речју Божијом и молитвом.</verse>
				<verse number="6">Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен речима вере и добром науком коју си примио.</verse>
				<verse number="7">А поганих и бапских гаталица клони се; а обучавај се у побожности.</verse>
				<verse number="8">Јер телесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашта, имајући обећање живота садашњег и оног који иде.</verse>
				<verse number="9">Ово је истинита реч и достојна сваког примања.</verse>
				<verse number="10">Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима.</verse>
				<verse number="11">Ово заповедај и учи.</verse>
				<verse number="12">Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти.</verse>
				<verse number="13">Докле дођем пази на читање, утешавање и учење.</verse>
				<verse number="14">Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе.</verse>
				<verse number="15">У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему.</verse>
				<verse number="16">Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Старца не карај, него му говори као оцу; момцима као браћи;</verse>
				<verse number="2">Старицама као матерама; младима као сестрама, са сваком чистотом.</verse>
				<verse number="3">Удовице поштуј, које су праве удовице.</verse>
				<verse number="4">Ако ли која удовица има децу или унучад, да се уче најпре свој дом поштовати, и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом.</verse>
				<verse number="5">А права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ.</verse>
				<verse number="6">А која живи у сладостима, жива је умрла.</verse>
				<verse number="7">И ово заповедај, да буду без мане.</verse>
				<verse number="8">Ако ли ко за своје, а особито за домаће, не промишља, одрекао се вере, и гори је од незнабошца.</verse>
				<verse number="9">А удовица да се не прима млађа од шездесет година, и која је била једном мужу жена;</verse>
				<verse number="10">И која има сведочанство у добрим делима, ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом.</verse>
				<verse number="11">А младих удовица прођи се; јер кад побесне против Христа, хоће да се удају,</verse>
				<verse number="12">И имају грех што прву веру одбацише.</verse>
				<verse number="13">А к томе и беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре шта не треба.</verse>
				<verse number="14">Хоћу, дакле, да се младе удовице удају, децу рађају, кућу куће, а никакав узрок да не дају противнику за хуљење.</verse>
				<verse number="15">Јер се, ево, неке окренуше за сотоном.</verse>
				<verse number="16">Ако који верни или верна има удовице, нека се стара за њих, и да не досађују цркви да оне које су праве удовице може задовољити.</verse>
				<verse number="17">А свештеницима који се добро старају да се даје двогуба част, а особито онима који се труде у речи и у науци.</verse>
				<verse number="18">Јер писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радин је достојан своје плате.</verse>
				<verse number="19">На свештеника не примај тужбе, осим кад имају два или три сведока.</verse>
				<verse number="20">А који греше покарај их пред свима, да и други имају страх.</verse>
				<verse number="21">Заклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним Његовим анђелима да ово држиш без лицемерја, не чинећи ништа по хатеру.</verse>
				<verse number="22">Руку одмах не мећи ни на кога, нити пристај у туђе грехе. Држи себе чиста.</verse>
				<verse number="23">Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради свог и честих својих болести.</verse>
				<verse number="24">А неких су људи греси познати који напред воде на суд, а неких иду за њима.</verse>
				<verse number="25">Тако су и добра дела позната, и која су другачија не могу се сакрити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку.</verse>
				<verse number="2">А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј.</verse>
				<verse number="3">Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну,</verse>
				<verse number="4">Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празних препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли,</verse>
				<verse number="5">Залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих.</verse>
				<verse number="6">Али јесте велика трговина побожност са задовољством.</verse>
				<verse number="7">Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети.</verse>
				<verse number="8">А кад имамо храну и одећу, овим да будемо довољни.</verse>
				<verse number="9">А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.</verse>
				<verse number="10">Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.</verse>
				<verse number="11">А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.</verse>
				<verse number="12">Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима.</verse>
				<verse number="13">Заповедам ти пред Богом који све оживљује, и Христом Исусом који сведочи за владања Понтија Пилата добро признање,</verse>
				<verse number="14">Да држиш заповест чисту и незазорну до доласка Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="15">Који ће у своје време показати, Блажени и једини Силни Цар над царевима и Господар над господарима,</verse>
				<verse number="16">Који сам има бесмртност, и живи у светлости којој се не може приступити, ког нико од људи није видео, нити може видети, коме част и држава вечна. Амин.</verse>
				<verse number="17">Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак;</verse>
				<verse number="18">Нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични,</verse>
				<verse number="19">Сабирајући себи темељ добар за унапредак, да приме живот вечни.</verse>
				<verse number="20">О Тимотије! Сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних разговора и препирања лажно названог разума,</verse>
				<verse number="21">Којим се неки хвалећи отпадоше од вере. Благодат с тобом. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="55">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу,</verse>
				<verse number="2">Тимотију, љубазном сину, благодат, милост, мир од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашег.</verse>
				<verse number="3">Захваљујем Богу коме служим од прародитеља чистом савести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својим дан и ноћ,</verse>
				<verse number="4">Желећи да те видим, опомињући се суза твојих, да се радости испуним;</verse>
				<verse number="5">Опомињући се нелицемерне у теби вере која се усели најпре у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а уверен сам да је и у теби;</verse>
				<verse number="6">Заради ког узрока напомињем ти да подгреваш дар Божји који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе.</verse>
				<verse number="7">Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте.</verse>
				<verse number="8">Не постиди се, дакле, сведочанства Господа нашег Исуса Христа, ни мене сужња Његовог; него пострадај с јеванђељем Христовим по сили Бога,</verse>
				<verse number="9">Који нас спасе и призва звањем светим, не по делима нашим, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу пре времена вечних;</verse>
				<verse number="10">А сад се показа у доласку Спаситеља нашег Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђељем;</verse>
				<verse number="11">За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца.</verse>
				<verse number="12">Заради ког узрока и ово страдам; али се не стидим, јер знам коме веровах, и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај.</verse>
				<verse number="13">Имај у памети образ здравих речи које си чуо од мене, у вери и љубави Христа Исуса.</verse>
				<verse number="14">Добри аманет сачувај Духом Светим који живи у нама.</verse>
				<verse number="15">Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима и Фигел и Ермоген.</verse>
				<verse number="16">А Господ да да милост Онисифоровом дому; јер ме много пута утеши, и окова мојих не постиде се;</verse>
				<verse number="17">Него дошавши у Рим потражи ме још с већим старањем и нађе.</verse>
				<verse number="18">Да да њему Господ да нађе милост у Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа;</verse>
				<verse number="2">И шта си чуо од мене пред многим сведоцима, оно предај верним људима, који ће бити вредни и друге научити.</verse>
				<verse number="3">Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса христа;</verse>
				<verse number="4">Јер се никакав војник не заплеће у трговине овог света да угоди војводи.</verse>
				<verse number="5">Ако и војује, не добија венац ако право не војује.</verse>
				<verse number="6">Радин који се труди најпре треба да окуси од рода.</verse>
				<verse number="7">Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.</verse>
				<verse number="8">Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвих, од семена Давидовог, по јеванђељу мом,</verse>
				<verse number="9">У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.</verse>
				<verse number="10">Зато трпим све избраних ради да и они добију спасење у Христу Исусу са славом вечном.</verse>
				<verse number="11">Истинита је реч: ако с Њим умресмо, то ћемо с Њим и оживети.</verse>
				<verse number="12">Ако трпимо, с Њим ћемо и царовати. Ако се одрекнемо, и Он ће се нас одрећи.</verse>
				<verse number="13">Ако не верујемо, Он остаје веран; јер се сам себе не може одрећи.</verse>
				<verse number="14">Ово напомињи, и посведочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.</verse>
				<verse number="15">Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидети, и право управља речју истине.</verse>
				<verse number="16">А поганих празних разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,</verse>
				<verse number="17">И реч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,</verse>
				<verse number="18">Који у истини погрешише говорећи да је васкрсење већ било; и сметају веру неких.</verse>
				<verse number="19">Тврдо дакле стоји темељ Божји имајући овај печат: Позна Господ своје; и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње.</verse>
				<verse number="20">А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.</verse>
				<verse number="21">Ако дакле ко очисти себе од овог, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дело.</verse>
				<verse number="22">Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца;</verse>
				<verse number="23">А лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе.</verse>
				<verse number="24">А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,</verse>
				<verse number="25">И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,</verse>
				<verse number="26">И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка.</verse>
				<verse number="2">Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,</verse>
				<verse number="3">Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бесни, недоброљубиви,</verse>
				<verse number="4">Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,</verse>
				<verse number="5">Који имају обличје побожности, а силе су се њене одрекли. И ових се клони.</verse>
				<verse number="6">Јер су од ових они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гресима и воде их различне жеље,</verse>
				<verse number="7">Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине.</verse>
				<verse number="8">Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченог ума, невешти у вери.</verse>
				<verse number="9">Али неће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и оних што поста.</verse>
				<verse number="10">А ти си се угледао на моју науку, живљење, намеру, веру, сношење, љубав, трпљење,</verse>
				<verse number="11">Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ.</verse>
				<verse number="12">А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.</verse>
				<verse number="13">А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.</verse>
				<verse number="14">Али ти стој у томе што си научио и што ти је поверено, знајући од кога си се научио,</verse>
				<verse number="15">И будући да из малена умеш света писма, која те могу умудрити на спасење у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="16">Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,</verse>
				<verse number="17">Да буде савршен човек Божји, за свако добро дело приправљен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком Његовим и царством Његовим:</verse>
				<verse number="2">Проповедај реч, настој у добро време и у невреме, покарај, запрети, умоли са сваким сношењем и учењем;</verse>
				<verse number="3">Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,</verse>
				<verse number="4">И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.</verse>
				<verse number="5">А ти буди трезан у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју сврши.</verse>
				<verse number="6">Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.</verse>
				<verse number="7">Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.</verse>
				<verse number="8">Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом доласку.</verse>
				<verse number="9">Постарај се да дођеш брзо к мени;</verse>
				<verse number="10">Јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.</verse>
				<verse number="11">Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.</verse>
				<verse number="12">А Тихика послао сам у Ефес.</verse>
				<verse number="13">Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.</verse>
				<verse number="14">Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по делу његовом.</verse>
				<verse number="15">Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашим речима.</verse>
				<verse number="16">У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!</verse>
				<verse number="17">Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповедање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавових.</verse>
				<verse number="18">И Господ ће ме избавити од сваког злог дела, и сачуваће ме за царство своје небеско; коме слава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="19">Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.</verse>
				<verse number="20">Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесног.</verse>
				<verse number="21">Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.</verse>
				<verse number="22">Господ Исус Христос са духом твојим. Благодат с вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="56">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности,</verse>
				<verse number="2">За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних,</verse>
				<verse number="3">А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,</verse>
				<verse number="4">Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег.</verse>
				<verse number="5">Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих,</verse>
				<verse number="6">Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.</verse>
				<verse number="7">Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;</verse>
				<verse number="8">Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;</verse>
				<verse number="9">Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.</verse>
				<verse number="10">Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,</verse>
				<verse number="11">Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради.</verse>
				<verse number="12">А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.</verse>
				<verse number="13">Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери,</verse>
				<verse number="14">Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.</verse>
				<verse number="15">Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.</verse>
				<verse number="16">Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А ти говори шта пристоји здравој науци:</verse>
				<verse number="2">Старцима да буду трезни, поштени, чисти, здрави у вери, у љубави, у трпљењу;</verse>
				<verse number="3">Старицама, такође, да живе као што се пристоји светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру,</verse>
				<verse number="4">Да уче младе да љубе мужеве, да љубе децу,</verse>
				<verse number="5">Да буду поштене, чисте, добре домаћице, благе, покорне својим мужевима, да се не хули на реч Божију.</verse>
				<verse number="6">Тако и младиће саветуј да буду поштени.</verse>
				<verse number="7">А у свему сам себе подај за углед добрих дела, у науци целост, поштење,</verse>
				<verse number="8">Реч здраву, незазорну: да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас.</verse>
				<verse number="9">Слуге да слушају своје господаре, да буду угодни у свачему, да не одговарају,</verse>
				<verse number="10">Да не краду, него у свачему да показују добру веру, да науку Спаситеља нашег Бога украшују у свачему.</verse>
				<verse number="11">Јер се показа благодат Божја која спасава све људе,</verse>
				<verse number="12">Учећи нас да се одрекнемо безбожности и жеља овог света, и да поштено и праведно и побожно поживимо на овом свету,</verse>
				<verse number="13">Чекајући блажену наду и јављање славе великог Бога и Спаса нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="14">Који је дао себе за нас да нас избави од сваког безакоња, и да очисти себи народ избрани који чезне за добрим делима.</verse>
				<verse number="15">Ово говори, и саветуј, и карај са сваком заповешћу да те нико не презире.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело;</verse>
				<verse number="2">Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима,</verse>
				<verse number="3">Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.</verse>
				<verse number="4">А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,</verse>
				<verse number="5">Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,</verse>
				<verse number="6">Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,</verse>
				<verse number="7">Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади.</verse>
				<verse number="8">Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.</verse>
				<verse number="9">А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.</verse>
				<verse number="10">Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се,</verse>
				<verse number="11">Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.</verse>
				<verse number="12">Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.</verse>
				<verse number="13">Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба.</verse>
				<verse number="14">Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.</verse>
				<verse number="15">Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="57">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Павла, сужња Исуса Христа, и Тимотија брата, Филимону љубазном и помагачу нашем,</verse>
				<verse number="2">И Апфији, сестри љубазној, и Архипу, нашем другару у војевању, и домаћој твојој цркви:</verse>
				<verse number="3">Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Захваљујем Богу свом спомињући те свагда у молитвама својим,</verse>
				<verse number="5">Чувши љубав твоју и веру коју имаш ка Господу Исусу и к свима светима:</verse>
				<verse number="6">Да твоја вера, коју имамо заједно, буде силна у познању сваког добра, које имате у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="7">Јер имам велику радост и утеху ради љубави твоје, што срца светих починуше кроза те, брате!</verse>
				<verse number="8">Тога ради ако и имам велику слободу у Христу да ти заповедам шта је потребно,</verse>
				<verse number="9">Али опет молим љубави ради, ја који сам такав као старац Павле, а сад сужањ Исуса Христа;</verse>
				<verse number="10">Молимо те за свог сина Онисима, ког родих у оковима својим;</verse>
				<verse number="11">Који је теби некада био непотребан, а сад је и теби и мени врло потребан, ког послах теби натраг;</verse>
				<verse number="12">А ти га, то јест, моје срце прими.</verse>
				<verse number="13">Ја га хтедох да задржим код себе, да ми место тебе послужи у оковима јеванђеља;</verse>
				<verse number="14">Али без твоје воље не хтедох ништа чинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље.</verse>
				<verse number="15">Јер може бити да се за то растаде с тобом на неко време да га добијеш вечно,</verse>
				<verse number="16">Не више као роба, него више од роба, брата љубазног, а особито мени, а камоли теби, и по телу и у Господу</verse>
				<verse number="17">Ако дакле држиш мене за свог другара, прими њега као мене.</verse>
				<verse number="18">Ако ли ти у чему скриви, или је дужан, то на мене запиши.</verse>
				<verse number="19">Ја Павле написах руком својом, ја ћу платити: да ти не кажем да си и сам себе мени дужан.</verse>
				<verse number="20">Да брате! Да имам корист од тебе у Господу, развесели срце моје у Господу.</verse>
				<verse number="21">Уздајући се у твоју послушност написах ти знајући да ћеш још више учинити него што говорим.</verse>
				<verse number="22">А уз то уготови ми и конак; јер се надам да ћу за ваше молитве бити дарован вама.</verse>
				<verse number="23">Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, Марко, Аристарх, Димас, Лука, помагачи моји.</verse>
				<verse number="24">Благодат Господа нашег Исуса Христа са духом вашим. Амин.</verse>
				<verse number="25">...</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="58">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,</verse>
				<verse number="2">Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.</verse>
				<verse number="3">Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,</verse>
				<verse number="4">И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.</verse>
				<verse number="5">Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.</verse>
				<verse number="6">И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.</verse>
				<verse number="7">Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.</verse>
				<verse number="8">А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.</verse>
				<verse number="9">Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.</verse>
				<verse number="10">И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:</verse>
				<verse number="11">Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,</verse>
				<verse number="12">И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.</verse>
				<verse number="13">А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?</verse>
				<verse number="14">Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.</verse>
				<verse number="2">Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:</verse>
				<verse number="3">Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,</verse>
				<verse number="4">Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.</verse>
				<verse number="5">Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.</verse>
				<verse number="6">Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?</verse>
				<verse number="7">Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:</verse>
				<verse number="8">Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.</verse>
				<verse number="9">А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.</verse>
				<verse number="10">Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.</verse>
				<verse number="11">Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом</verse>
				<verse number="12">Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.</verse>
				<verse number="13">И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.</verse>
				<verse number="14">Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;</verse>
				<verse number="15">И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.</verse>
				<verse number="16">Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.</verse>
				<verse number="17">Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.</verse>
				<verse number="18">Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,</verse>
				<verse number="2">Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.</verse>
				<verse number="3">Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.</verse>
				<verse number="4">Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.</verse>
				<verse number="5">И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.</verse>
				<verse number="6">Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.</verse>
				<verse number="7">Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,</verse>
				<verse number="8">Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,</verse>
				<verse number="9">Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.</verse>
				<verse number="10">Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;</verse>
				<verse number="11">Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.</verse>
				<verse number="12">Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;</verse>
				<verse number="13">Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;</verse>
				<verse number="14">Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;</verse>
				<verse number="15">Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.</verse>
				<verse number="16">Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.</verse>
				<verse number="17">А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?</verse>
				<verse number="18">А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?</verse>
				<verse number="19">И видимо да не могоше ући за неверство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.</verse>
				<verse number="2">Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.</verse>
				<verse number="3">Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.</verse>
				<verse number="4">Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.</verse>
				<verse number="5">И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.</verse>
				<verse number="6">Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;</verse>
				<verse number="7">Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.</verse>
				<verse number="8">Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.</verse>
				<verse number="9">Дакле је остављено још почивање народу Божијем.</verse>
				<verse number="10">Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.</verse>
				<verse number="11">Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.</verse>
				<verse number="12">Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.</verse>
				<verse number="13">И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.</verse>
				<verse number="14">Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.</verse>
				<verse number="15">Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.</verse>
				<verse number="16">Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,</verse>
				<verse number="2">Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.</verse>
				<verse number="3">И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.</verse>
				<verse number="4">И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.</verse>
				<verse number="5">Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.</verse>
				<verse number="6">Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="7">Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.</verse>
				<verse number="8">Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.</verse>
				<verse number="9">И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.</verse>
				<verse number="10">И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="11">За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.</verse>
				<verse number="12">Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.</verse>
				<verse number="13">Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.</verse>
				<verse number="14">А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,</verse>
				<verse number="2">Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.</verse>
				<verse number="3">И ово ћемо учинити ако Бог допусти.</verse>
				<verse number="4">Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,</verse>
				<verse number="5">И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,</verse>
				<verse number="6">Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.</verse>
				<verse number="7">Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;</verse>
				<verse number="8">А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.</verse>
				<verse number="9">Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.</verse>
				<verse number="10">Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.</verse>
				<verse number="11">Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;</verse>
				<verse number="12">Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.</verse>
				<verse number="13">Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,</verse>
				<verse number="14">Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.</verse>
				<verse number="15">И тако трпећи дуго, доби обећање.</verse>
				<verse number="16">Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.</verse>
				<verse number="17">Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:</verse>
				<verse number="18">Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,</verse>
				<verse number="19">Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,</verse>
				<verse number="20">Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;</verse>
				<verse number="2">Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:</verse>
				<verse number="3">Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.</verse>
				<verse number="4">Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.</verse>
				<verse number="5">Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.</verse>
				<verse number="6">Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.</verse>
				<verse number="7">Али без сваког изговора мање благослови веће.</verse>
				<verse number="8">И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.</verse>
				<verse number="9">И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:</verse>
				<verse number="10">Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.</verse>
				<verse number="11">Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?</verse>
				<verse number="12">Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.</verse>
				<verse number="13">Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.</verse>
				<verse number="14">Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.</verse>
				<verse number="15">И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,</verse>
				<verse number="16">Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.</verse>
				<verse number="17">Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="18">Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.</verse>
				<verse number="19">Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.</verse>
				<verse number="20">И још не без заклетве:</verse>
				<verse number="21">Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="22">Толико бољег завета поста Исус јамац.</verse>
				<verse number="23">И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.</verse>
				<verse number="24">А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство.</verse>
				<verse number="25">Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.</verse>
				<verse number="26">Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;</verse>
				<verse number="27">Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.</verse>
				<verse number="28">Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;</verse>
				<verse number="2">Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.</verse>
				<verse number="3">Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.</verse>
				<verse number="4">Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,</verse>
				<verse number="5">Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.</verse>
				<verse number="6">А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.</verse>
				<verse number="7">Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.</verse>
				<verse number="8">Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;</verse>
				<verse number="9">Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.</verse>
				<verse number="10">Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.</verse>
				<verse number="11">И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.</verse>
				<verse number="12">Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.</verse>
				<verse number="13">А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.</verse>
				<verse number="2">Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.</verse>
				<verse number="3">А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,</verse>
				<verse number="4">Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.</verse>
				<verse number="5">А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.</verse>
				<verse number="6">А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.</verse>
				<verse number="7">А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.</verse>
				<verse number="8">Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;</verse>
				<verse number="9">Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.</verse>
				<verse number="10">Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.</verse>
				<verse number="11">Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,</verse>
				<verse number="12">Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.</verse>
				<verse number="13">Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;</verse>
				<verse number="14">А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?</verse>
				<verse number="15">И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.</verse>
				<verse number="16">Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.</verse>
				<verse number="17">Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.</verse>
				<verse number="18">Јер ни први није утврђен без крви.</verse>
				<verse number="19">Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.</verse>
				<verse number="20">Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.</verse>
				<verse number="21">А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.</verse>
				<verse number="22">И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.</verse>
				<verse number="23">Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.</verse>
				<verse number="24">Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;</verse>
				<verse number="25">Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:</verse>
				<verse number="26">Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.</verse>
				<verse number="27">И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:</verse>
				<verse number="28">Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.</verse>
				<verse number="2">Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;</verse>
				<verse number="3">Него се њима сваке године чини спомен за грехе.</verse>
				<verse number="4">Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.</verse>
				<verse number="5">Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.</verse>
				<verse number="6">Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.</verse>
				<verse number="7">Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.</verse>
				<verse number="8">И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;</verse>
				<verse number="9">Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.</verse>
				<verse number="10">По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.</verse>
				<verse number="11">И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.</verse>
				<verse number="12">А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.</verse>
				<verse number="13">Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.</verse>
				<verse number="14">Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.</verse>
				<verse number="15">А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:</verse>
				<verse number="16">Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;</verse>
				<verse number="17">И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.</verse>
				<verse number="18">А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.</verse>
				<verse number="19">Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.</verse>
				<verse number="20">Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,</verse>
				<verse number="21">И свештеника великог над домом Божијим:</verse>
				<verse number="22">Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;</verse>
				<verse number="23">Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;</verse>
				<verse number="24">И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,</verse>
				<verse number="25">Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.</verse>
				<verse number="26">Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;</verse>
				<verse number="27">Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.</verse>
				<verse number="28">Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.</verse>
				<verse number="29">Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?</verse>
				<verse number="30">Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.</verse>
				<verse number="31">Страшно је упасти у руке Бога Живога.</verse>
				<verse number="32">Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,</verse>
				<verse number="33">Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.</verse>
				<verse number="34">Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.</verse>
				<verse number="35">Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.</verse>
				<verse number="36">Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.</verse>
				<verse number="37">Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.</verse>
				<verse number="38">А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.</verse>
				<verse number="39">А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.</verse>
				<verse number="2">Јер у њој стари добише сведочанство.</verse>
				<verse number="3">Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.</verse>
				<verse number="4">Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.</verse>
				<verse number="5">Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.</verse>
				<verse number="6">А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.</verse>
				<verse number="7">Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.</verse>
				<verse number="8">Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.</verse>
				<verse number="9">Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.</verse>
				<verse number="10">Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.</verse>
				<verse number="11">Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.</verse>
				<verse number="12">Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.</verse>
				<verse number="13">У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.</verse>
				<verse number="14">Јер који тако говоре показују да траже отачанство.</verse>
				<verse number="15">И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.</verse>
				<verse number="16">Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.</verse>
				<verse number="17">Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,</verse>
				<verse number="18">У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;</verse>
				<verse number="19">Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.</verse>
				<verse number="20">Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.</verse>
				<verse number="21">Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.</verse>
				<verse number="22">Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.</verse>
				<verse number="23">Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.</verse>
				<verse number="24">Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;</verse>
				<verse number="25">И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:</verse>
				<verse number="26">Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.</verse>
				<verse number="27">Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.</verse>
				<verse number="28">Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.</verse>
				<verse number="29">Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.</verse>
				<verse number="30">Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.</verse>
				<verse number="31">Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.</verse>
				<verse number="32">И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,</verse>
				<verse number="33">Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,</verse>
				<verse number="34">Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;</verse>
				<verse number="35">Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;</verse>
				<verse number="36">А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;</verse>
				<verse number="37">Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;</verse>
				<verse number="38">Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.</verse>
				<verse number="39">И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;</verse>
				<verse number="40">Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,</verse>
				<verse number="2">Гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.</verse>
				<verse number="3">Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.</verse>
				<verse number="4">Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,</verse>
				<verse number="5">И заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;</verse>
				<verse number="6">Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.</verse>
				<verse number="7">Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?</verse>
				<verse number="8">Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.</verse>
				<verse number="9">Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?</verse>
				<verse number="10">Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.</verse>
				<verse number="11">Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.</verse>
				<verse number="12">Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,</verse>
				<verse number="13">И стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.</verse>
				<verse number="14">Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.</verse>
				<verse number="15">Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.</verse>
				<verse number="16">Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.</verse>
				<verse number="17">Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.</verse>
				<verse number="18">Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,</verse>
				<verse number="19">И трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;</verse>
				<verse number="20">Јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.</verse>
				<verse number="21">И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.</verse>
				<verse number="22">Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,</verse>
				<verse number="23">К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,</verse>
				<verse number="24">И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.</verse>
				<verse number="25">Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,</verse>
				<verse number="26">Ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.</verse>
				<verse number="27">А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.</verse>
				<verse number="28">Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.</verse>
				<verse number="29">Јер је Бог наш огањ који спаљује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Љубав братинска да остане међу вама.</verse>
				<verse number="2">Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак.</verse>
				<verse number="3">Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.</verse>
				<verse number="4">Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.</verse>
				<verse number="5">Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате. Јер Он рече: Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити;</verse>
				<verse number="6">Тако да смемо говорити: Господ је мој помоћник, и нећу се бојати; шта ће ми учинити човек?</verse>
				<verse number="7">Опомињите се својих учитеља који вам казиваше реч Божију; гледајте на свршетак њиховог живљења, и угледајте се на веру њихову.</verse>
				<verse number="8">Исус Христос јуче је и данас онај исти и вавек.</verse>
				<verse number="9">У науке туђе и различне не пристајте; јер је добро благодаћу утврђивати срца, а не јелима, од којих не имаше користи они који живљаше у њима.</verse>
				<verse number="10">Имамо, пак, олтар од ког они не смеју јести који служе скинији.</verse>
				<verse number="11">Јер којих животиња крв уноси поглавар свештенички у светињу за грехе, оних се телеса спаљују изван логора.</verse>
				<verse number="12">Зато Исус, да освети народ крвљу својом, изван града пострада.</verse>
				<verse number="13">Зато дакле да излазимо к Њему изван логора, носећи Његову срамоту.</verse>
				<verse number="14">Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи.</verse>
				<verse number="15">Кроз Њега, дакле, да свагда приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које признају име Његово.</verse>
				<verse number="16">А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таквим жртвама угађа Богу.</verse>
				<verse number="17">Слушајте учитеље своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше, као који ће дати одговор, да то с радошћу чине, а не уздишући; јер вам ово не помаже.</verse>
				<verse number="18">Молите се Богу за нас. Јер се надамо да имамо добру савест, старајући се у свему добро да живимо.</verse>
				<verse number="19">А одвише молим чините ово, да бих се пре вратио к вама.</verse>
				<verse number="20">А Бог мира, који изведе из мртвих великог Пастира овцама, крвљу завета вечног, Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="21">Да вас саврши у сваком делу добром, да учините вољу Његову, чинећи у вама шта је угодно пред Њиме, кроз Исуса Христа, коме слава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="22">Молим вас пак, браћо, примите реч поучења; јер укратко написах и послах вам.</verse>
				<verse number="23">Знајте да је отишао наш брат Тимотије, с којим, ако скоро дође, видећу вас.</verse>
				<verse number="24">Поздравите све учитеље своје и све свете. Поздрављају вас браћа која су из Талијанске.</verse>
				<verse number="25">Благодат са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="59">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.</verse>
				<verse number="2">Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,</verse>
				<verse number="3">Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;</verse>
				<verse number="4">А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.</verse>
				<verse number="5">Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;</verse>
				<verse number="6">Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.</verse>
				<verse number="7">Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.</verse>
				<verse number="8">Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.</verse>
				<verse number="9">А понижени брат нека се хвали висином својом;</verse>
				<verse number="10">А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.</verse>
				<verse number="11">Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.</verse>
				<verse number="12">Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.</verse>
				<verse number="13">Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;</verse>
				<verse number="14">Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.</verse>
				<verse number="15">Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.</verse>
				<verse number="16">Не варајте се, љубазна браћо моја!</verse>
				<verse number="17">Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;</verse>
				<verse number="18">Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.</verse>
				<verse number="19">Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.</verse>
				<verse number="20">Јер срдња човечија не чини правде Божије.</verse>
				<verse number="21">Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.</verse>
				<verse number="22">Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.</verse>
				<verse number="23">Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;</verse>
				<verse number="24">Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.</verse>
				<verse number="25">Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.</verse>
				<verse number="26">Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.</verse>
				<verse number="27">Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Браћо моја! У вери Господа нашег славног Исуса Христа не гледајте ко је ко;</verse>
				<verse number="2">Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,</verse>
				<verse number="3">И погледате на оног у светлој хаљини, и кажете му: Ти седи овде лепо, а сиромаху кажете: Ти стани тамо, или седи овде ниже подножја мог;</verse>
				<verse number="4">И не расудисте у себи, него бисте судије злих помисли.</verse>
				<verse number="5">Чујте, љубазна браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овог света да буду богати вером, и наследници царства које обрече онима који њега љубе?</verse>
				<verse number="6">А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?</verse>
				<verse number="7">Не хуле ли они на добро име ваше којим сте се назвали?</verse>
				<verse number="8">Ако, дакле, закон царски извршујете по писму: Љуби ближњег као самог себе, добро чините;</verse>
				<verse number="9">Ако ли гледате ко је ко, грех чините, и бићете покарани од закона као преступници;</verse>
				<verse number="10">Јер који сав закон одржи а сагреши у једном, крив је за све,</verse>
				<verse number="11">Јер Онај који је рекао: Не чини прељубе, рекао је и: Не убиј. Ако дакле не учиниш прељубе а убијеш, постао си преступник закона.</verse>
				<verse number="12">Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени;</verse>
				<verse number="13">Јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; и хвали се милост на суду.</verse>
				<verse number="14">Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?</verse>
				<verse number="15">Ако, на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу,</verse>
				<verse number="16">И рече им који од вас: Идите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?</verse>
				<verse number="17">Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи.</verse>
				<verse number="18">Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих.</verse>
				<verse number="19">Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу.</verse>
				<verse number="20">Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?</verse>
				<verse number="21">Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар?</verse>
				<verse number="22">Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера?</verse>
				<verse number="23">И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божји назва се.</verse>
				<verse number="24">Видите ли, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером?</verse>
				<verse number="25">А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем?</verse>
				<verse number="26">Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,</verse>
				<verse number="2">Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.</verse>
				<verse number="3">Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.</verse>
				<verse number="4">Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.</verse>
				<verse number="5">А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.</verse>
				<verse number="6">И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла.</verse>
				<verse number="7">Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;</verse>
				<verse number="8">А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.</verse>
				<verse number="9">Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.</verse>
				<verse number="10">Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.</verse>
				<verse number="11">Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?</verse>
				<verse number="12">Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.</verse>
				<verse number="13">Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.</verse>
				<verse number="14">Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.</verse>
				<verse number="15">Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.</verse>
				<verse number="16">Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.</verse>
				<verse number="17">А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.</verse>
				<verse number="18">А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?</verse>
				<verse number="2">Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.</verse>
				<verse number="3">Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.</verse>
				<verse number="4">Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.</verse>
				<verse number="5">Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?</verse>
				<verse number="6">А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.</verse>
				<verse number="7">Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.</verse>
				<verse number="8">Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.</verse>
				<verse number="9">Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.</verse>
				<verse number="10">Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.</verse>
				<verse number="11">Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.</verse>
				<verse number="12">Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?</verse>
				<verse number="13">Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.</verse>
				<verse number="14">Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.</verse>
				<verse number="15">Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.</verse>
				<verse number="16">А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.</verse>
				<verse number="17">Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Ходите ви сад, богати, плачите и ридајте за своје љуте невоље које иду на вас.</verse>
				<verse number="2">Богатство ваше иструхну, и хаљине ваше поједоше мољци;</verse>
				<verse number="3">Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас: изјешће тело ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане.</verse>
				<verse number="4">Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули; и вика жетелаца дође до ушију Господа Саваота.</verse>
				<verse number="5">Веселисте се на земљи, и насладисте се; ухранисте срца своја, као на дан заклања.</verse>
				<verse number="6">Осудисте, убисте праведника, и не брани вам се.</verse>
				<verse number="7">Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњег. Гле, тежак чека племенити род из земље, и радо трпи док не прими дажд рани и позни.</verse>
				<verse number="8">Трпите, дакле, и ви и утврдите срца своја, јер се долазак Господњи приближи.</verse>
				<verse number="9">Не уздишите један на другог, браћо, да не будете осуђени: гле, судија стоји пред вратима.</verse>
				<verse number="10">Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа.</verse>
				<verse number="11">Гле, блажене називамо оне који претрпеше. Трпљење Јовљево чусте, и последак Господњи видесте: јер је Господ милостив и смилује се.</verse>
				<verse number="12">А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде шта јесте да, и шта није не, да не паднете под суд.</verse>
				<verse number="13">Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео нека хвали Бога.</verse>
				<verse number="14">Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње.</verse>
				<verse number="15">И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се.</verse>
				<verse number="16">Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи.</verse>
				<verse number="17">Илија беше човек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљу за три године и шест месеци.</verse>
				<verse number="18">И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.</verse>
				<verse number="19">Браћо! Ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко,</verse>
				<verse number="20">Нека зна да ће онај који обрати грешника с кривог пута његовог спасти душу од смрти, и покрити мноштво греха.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="60">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Петра, апостола Исуса Христа, избраним дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витанији;</verse>
				<verse number="2">По провиђењу Бога Оца, светињом Духа доведеним у послушање и кропљење крви Исуса Христа: да вам се умножи благодат и мир.</verse>
				<verse number="3">Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,</verse>
				<verse number="4">За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,</verse>
				<verse number="5">Које је сила Божија вером сачувала за спасење, приправљено да се јави у последње време;</verse>
				<verse number="6">Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,</verse>
				<verse number="7">Да се кушање ваше вере много вредније од злата пропадљивог које се куша огњем нађе на хвалу и част и славу, кад се покаже Исус Христос;</verse>
				<verse number="8">Ког не видевши љубите и ког сад не гледајући но верујући Га радујете се радошћу неисказаном и прослављеном.</verse>
				<verse number="9">Примајући крај своје вере, спасење душама.</verse>
				<verse number="10">Које спасење тражише и испитиваше за њ пророци, који за вашу благодат прорекоше;</verse>
				<verse number="11">Испитујући у какво или у које време јављаше Дух Христов у њима, напред сведочећи за Христове муке и за славе по томе;</verse>
				<verse number="12">Којима се откри да не самим себи него нама служаху овим што вам се сад јави по онима који вам проповедише јеванђеље посланим с неба Духом Светим, у које анђели желе завирити.</verse>
				<verse number="13">Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати која ће вам се принети кад дође Исус Христос.</verse>
				<verse number="14">Као послушна деца, не владајући се по првим жељама у свом незнању,</verse>
				<verse number="15">Него по Свецу који вас је позвао, и ви будите свети у свему живљењу.</verse>
				<verse number="16">Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет.</verse>
				<verse number="17">И ако зовете Оцем Оног који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите време свог живљења са страхом,</verse>
				<verse number="18">Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;</verse>
				<verse number="19">Него скупоценом крвљу Христа, као безазленог и пречистог јагњета;</verse>
				<verse number="20">Који је одређен још пре постања света, а јавио се у последња времена вас ради,</verse>
				<verse number="21">Који кроз Њега верујете Бога који Га подиже из мртвих, и даде Му славу, да би ваша вера и надање било у Бога.</verse>
				<verse number="22">Душе своје очистивши у послушању истине Духом за братољубље недволично, од чистог срца љубите добро један другог,</verse>
				<verse number="23">Као прерођени не од семена које труне, него од оног које не труне, речју Живог Бога, која остаје довека.</verse>
				<verse number="24">Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;</verse>
				<verse number="25">Али реч Господња осаје довека. А ово је реч што је објављена међу вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,</verse>
				<verse number="2">И будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;</verse>
				<verse number="3">Јер окусисте да је благ Господ.</verse>
				<verse number="4">А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:</verse>
				<verse number="5">И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.</verse>
				<verse number="6">Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.</verse>
				<verse number="7">Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:</verse>
				<verse number="8">На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.</verse>
				<verse number="9">А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;</verse>
				<verse number="10">Који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.</verse>
				<verse number="11">Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.</verse>
				<verse number="12">А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.</verse>
				<verse number="13">Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;</verse>
				<verse number="14">Ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.</verse>
				<verse number="15">Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.</verse>
				<verse number="16">Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.</verse>
				<verse number="17">Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.</verse>
				<verse number="18">Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.</verse>
				<verse number="19">Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.</verse>
				<verse number="20">Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.</verse>
				<verse number="21">Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:</verse>
				<verse number="22">Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;</verse>
				<verse number="23">Који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;</verse>
				<verse number="24">Који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.</verse>
				<verse number="25">Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А тако и ви жене будите покорне својим мужевима, да ако који и не верују речи женским живљењем без речи да се добију,</verse>
				<verse number="2">Кад виде чисто живљење ваше са страхом;</verse>
				<verse number="3">Ваша лепота да не буде споља у плетењу косе, и у ударању злата, и облачењу хаљина;</verse>
				<verse number="4">Него у тајном човеку срца, у једнакости кротког и тихог духа, што је пред Богом многоцено.</verse>
				<verse number="5">Јер се тако некад украшаваху и свете жене, које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима.</verse>
				<verse number="6">Као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господарем; које сте ви кћери постале, ако чините добро, и не бојите се никаквог страха.</verse>
				<verse number="7">Тако и ви мужеви живите са својим женама по разуму, и поштујте их као слабији женски суд, и као сунаследнице благодати живота, да се не смету молитве ваше.</verse>
				<verse number="8">А најпосле будите сви сложни, жалостиви, братољубиви, милостиви, понизни;</verse>
				<verse number="9">Не враћајте зла за зло, ни псовке за псовку; него насупрот благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.</verse>
				<verse number="10">Јер који је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре;</verse>
				<verse number="11">Нека се уклони од зла, и нека учини добро; нека тражи мир и нека се држи њега.</verse>
				<verse number="12">Јер очи Господње гледају на праведнике, и уши Његове на молитву њихову; а лице Господње на оне који зло чине да их истреби са земље.</verse>
				<verse number="13">И ко може вама наудити ако узидете за добрим?</verse>
				<verse number="14">Него ако и страдате правде ради, блажени сте. Али страха њиховог не бојте се, нити се плашите;</verse>
				<verse number="15">Него Господа Бога светите у срцима својим. А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.</verse>
				<verse number="16">С кротошћу и страхом имајте добру савест, да ако вас опадају за шта као злочинце да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу.</verse>
				<verse number="17">Јер је боље, ако хоће воља Божија, да страдате добро чинећи, неголи зло чинећи.</verse>
				<verse number="18">Јер и Христос једанпут за грехе наше пострада, праведник за неправеднике, да нас приведе к Богу, убијен, истина, бивши телом, но оживевши Духом;</verse>
				<verse number="19">Којим сишавши проповеда и духовима који су у тамници,</verse>
				<verse number="20">Који некад не хтеше да слушају кад их очекиваше Божије трпљење у време Нојево, кад се грађаше ковчег, у коме мало, то јесте осам душа, остаде од воде.</verse>
				<verse number="21">За спомен тога и нас сад спасава крштење, али не прање телесне нечистоте, него обећање добре савести Богу васкрсењем Исуса Христа.</verse>
				<verse number="22">Који је с десне стране Богу, отишавши на небо, и слушају Га анђели и власти и силе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Кад, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте: јер који пострада телом, престаје од греха,</verse>
				<verse number="2">Да остало време живота у телу не живи више жељама човечијим, него вољи Божијој.</verse>
				<verse number="3">Јер је доста што смо протекло време живота провели по вољи незнабожачкој, живећи у нечистотама, у сластима, у пијењу и богомрским незнабоштвима.</verse>
				<verse number="4">Зато се чуде што ви не трчите с њима у то исто неуредно живљење, и хуле на вас.</verse>
				<verse number="5">Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.</verse>
				<verse number="6">Зато се и мртвима проповеди јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а по Богу да живе духом.</verse>
				<verse number="7">А свему се крај приближи. Будите дакле мудри и трезни у молитвама.</verse>
				<verse number="8">А пре свега имајте непрестану љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво греха,</verse>
				<verse number="9">Будите гостољубиви међу собом без мрмљања;</verse>
				<verse number="10">И служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божије.</verse>
				<verse number="11">Ако ко говори, нека говори као речи Божије; ако ко служи нека служи као по моћи коју Бог даје: да се у свачему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и држава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="12">Љубазни! Не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се шта ново догађа;</verse>
				<verse number="13">Него се радујте што страдате с Христом, да бисте, и кад се јави слава Његова, имали радост и весеље.</verse>
				<verse number="14">Ако бивате укорени за име Христово, благо вама! Јер Дух славе и Бога почива на вама: они дакле хуле на Њ, а ви Га прослављате.</verse>
				<verse number="15">Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, или као онај који се меша у туђе послове;</verse>
				<verse number="16">А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.</verse>
				<verse number="17">Јер је време да се почне суд од куће Божије; ако ли се најпре од вас почне, какав ће бити последак онима што се противе Божијем јеванђељу?</verse>
				<verse number="18">И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?</verse>
				<verse number="19">Зато и који страдају по вољи Божијој нека Му као верном Творцу предаду душе своје у добрим делима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христовог страдања, и имам део у слави која ће се јавити:</verse>
				<verse number="2">Пасите стадо Божије, које вам је предато, и надгледајте га, не силом, него драговољно, и по Богу, нити за неправедне добитке, него из доброг срца;</verse>
				<verse number="3">Нити као да владате народом; него бивајте угледи стаду;</verse>
				<verse number="4">И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути.</verse>
				<verse number="5">Тако ви млади слушајте старешине; а сви се слушајте међу собом, и стеците понизност; јер се Бог поноситима супроти, а пониженима даје благодат.</verse>
				<verse number="6">Понизите се, дакле, под силну руку Божију, да вас повиси кад дође време.</verse>
				<verse number="7">Све своје бриге баците на Њ јер се он брине за вас.</verse>
				<verse number="8">Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.</verse>
				<verse number="9">Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.</verse>
				<verse number="10">А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи.</verse>
				<verse number="11">Њему слава и држава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="12">По Силвану, вашем верном брату, као што мислим, пишем вам ово мало, саветујући и сведочећи да је ово права благодат Божија у којој стојите.</verse>
				<verse number="13">Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко, син мој.</verse>
				<verse number="14">Поздравите један другог целивом љубави. Мир вам свима у Христу Исусу. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="61">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:</verse>
				<verse number="2">Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.</verse>
				<verse number="3">Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,</verse>
				<verse number="4">Кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.</verse>
				<verse number="5">И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,</verse>
				<verse number="6">А у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,</verse>
				<verse number="7">А у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.</verse>
				<verse number="8">Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.</verse>
				<verse number="9">А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.</verse>
				<verse number="10">Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;</verse>
				<verse number="11">Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.</verse>
				<verse number="12">Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;</verse>
				<verse number="13">Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,</verse>
				<verse number="14">Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.</verse>
				<verse number="15">А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;</verse>
				<verse number="16">Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.</verse>
				<verse number="17">Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.</verse>
				<verse number="18">И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.</verse>
				<verse number="19">И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.</verse>
				<verse number="20">И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;</verse>
				<verse number="21">Јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.</verse>
				<verse number="2">И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине.</verse>
				<verse number="3">И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема.</verse>
				<verse number="4">Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд;</verse>
				<verse number="5">И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;</verse>
				<verse number="6">И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;</verse>
				<verse number="7">И избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;</verse>
				<verse number="8">Јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу;</verse>
				<verse number="9">Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;</verse>
				<verse number="10">А особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу.</verse>
				<verse number="11">Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд;</verse>
				<verse number="12">А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће</verse>
				<verse number="13">Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама;</verse>
				<verse number="14">Имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве;</verse>
				<verse number="15">Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна;</verse>
				<verse number="16">Али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково.</verse>
				<verse number="17">Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек.</verse>
				<verse number="18">Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари.</verse>
				<verse number="19">И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.</verse>
				<verse number="20">Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог;</verse>
				<verse number="21">Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.</verse>
				<verse number="22">Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ево вам, љубазни, већ пишем другу посланицу у којима будим напомињањем ваш чисти разум,</verse>
				<verse number="2">Да се опомињете речи које су напред казали свети пророци, и заповести својих апостола од Господа и Спаса.</verse>
				<verse number="3">И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,</verse>
				<verse number="4">И говорити: Где је обећање доласка његовог? Јер откако оци помреше све стоји тако од почетка створења.</verse>
				<verse number="5">Јер навалице неће да знаду да су небеса била од пре и земља из воде и усред воде Божијом речи.</verse>
				<verse number="6">Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.</verse>
				<verse number="7">А садашња небеса и земља том истом речи задржана су те се чувају за дан страшног суда и погибли безаконих људи.</verse>
				<verse number="8">Али ово једно да вам не буде непознато, љубазни, да је један дан пред Господом као хиљаду година, и хиљаду година као један дан.</verse>
				<verse number="9">Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него нас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу у покајање.</verse>
				<verse number="10">Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти а земља и дела што су на њој изгореће.</verse>
				<verse number="11">Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,</verse>
				<verse number="12">Чекајући и желећи да буде скорије долазак Божијег дана, ког ће се ради небеса спалити и раскопати, и стихије од ватре растопити?</verse>
				<verse number="13">Али чекамо по обећању Његову ново небо и нову земљу, где правда живи.</verse>
				<verse number="14">Зато, љубазни, чекајући ово старајте се да вас Он нађе чисте и праве у миру.</verse>
				<verse number="15">И трпљење Господа нашег држите за спасење; као што вам и љубазни наш брат Павле по даној му премудрости писа.</verse>
				<verse number="16">Као што говори о овоме и у свима својим посланицама, у којима имају неке ствари тешке разумети, које ненаучени и неутврђени изврћу, као и остала писма, на своју погибао.</verse>
				<verse number="17">А ви, дакле, љубазни, знајући напред, чувајте се да преваром безаконика не будете одведени с њима, и не отпаднете од своје тврђе;</verse>
				<verse number="18">Него напредујте у благодати и у познању Господа нашег и спаса Исуса Христа. Њему слава и сад и у вечна времена. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="62">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Шта беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота:</verse>
				<verse number="2">И живот се јави, и видесмо, и сведочимо, и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама;</verse>
				<verse number="3">Шта видесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом.</verse>
				<verse number="4">И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена.</verse>
				<verse number="5">И ово је обећање које чусмо од Њега и јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве.</verse>
				<verse number="6">Ако кажемо да имамо заједницу с Њим а у тами ходимо, лажемо и не творимо истине.</verse>
				<verse number="7">Ако ли у виделу ходимо, као што је Он сам у виделу, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса Христа, Сина Његовог, очишћава нас од сваког греха.</verse>
				<verse number="8">Ако кажемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.</verse>
				<verse number="9">Ако признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде.</verse>
				<verse number="10">Ако кажемо да не сагрешисмо, градимо Га лажом, и реч Његова није у нама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Дечице моја! Ово вам пишем да не грешите; и ако ко сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа праведника,</verse>
				<verse number="2">И Он очишћа грехе наше, и не само наше него и свега света.</verse>
				<verse number="3">И по том разумемо да Га познасмо, ако заповести Његове држимо.</verse>
				<verse number="4">Који говори: Познајем Га, а заповести Његове не држи, лажа је, и у њему истине нема;</verse>
				<verse number="5">А који држи реч Његову, у њему је заиста љубав Божија савршена; по том познајемо да смо у Њему.</verse>
				<verse number="6">Који говори да у Њему стоји, и тај треба тако да ходи као што је Он ходио.</verse>
				<verse number="7">Љубазни! Не пишем вам нове заповести, него заповест стару коју имасте испочетка. Заповест стара јесте реч коју чусте испочетка.</verse>
				<verse number="8">Опет вам пишем нову заповест, која је заиста у Њему и у вама; јер тама пролази, и видело право већ светли.</verse>
				<verse number="9">Који говори да је у виделу, а мрзи на свог брата, још је у тами.</verse>
				<verse number="10">Који љуби брата свог, у виделу живи, и саблазни у њему нема.</verse>
				<verse number="11">А који мрзи на свог брата, у тами је, и у тами ходи, и не зна куд иде, јер му тама заслепи очи.</verse>
				<verse number="12">Пишем вам, дечице, да вам се опраштају греси имена Његовог ради.</verse>
				<verse number="13">Пишем вам, оци, јер познасте Оног који нема почетка. Пишем вам, младићи, јер надвладасте нечастивог. Пишем вам, децо, јер познасте Оца.</verse>
				<verse number="14">Писах вам, оци, јер познасте Оног који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки, и реч Божија у вама стоји, и надвладасте нечастивог.</verse>
				<verse number="15">Не љубите свет ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очеве у њему.</verse>
				<verse number="16">Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.</verse>
				<verse number="17">И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.</verse>
				<verse number="18">Децо! Последње је време, и као што чусте да ће доћи антихрист, и сад многи антихристи посташе; по том познајемо да је последњи час.</verse>
				<verse number="19">Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.</verse>
				<verse number="20">И ви имате помазање од Светога, и знате све.</verse>
				<verse number="21">Не писах вам као да не знате истине, него што је знате, и знате да никаква лаж није од истине.</verse>
				<verse number="22">Ко је лажљивац осим оног који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина.</verse>
				<verse number="23">Који се год одриче Сина ни Оца нема; а који признаје Сина, и Оца има.</verse>
				<verse number="24">Ви, дакле, што чусте испочетка у вама нека стоји; ако у вама остане што чусте испочетка, и ви ћете остати у Сину и у Оцу.</verse>
				<verse number="25">И ово је обећање које нам Он обећа, живот вечни.</verse>
				<verse number="26">Ово вам писах за оне који вас варају.</verse>
				<verse number="27">И ви помазање што примисте од Њега, у вама стоји, и не требујете да вас ко учи; него како вас то само помазање учи у свему, и истинито је, и није лаж, и као што вас научи останите у њему.</verse>
				<verse number="28">И сад, дечице, останите у Њему да имамо слободу кад се јави, и да се не осрамотимо пред Њим о Његовом доласку.</verse>
				<verse number="29">Ако знате да је праведник, познајте да је сваки који твори правду од Њега рођен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна.</verse>
				<verse number="2">Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.</verse>
				<verse number="3">И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.</verse>
				<verse number="4">Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.</verse>
				<verse number="5">И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.</verse>
				<verse number="6">Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.</verse>
				<verse number="7">Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан;</verse>
				<verse number="8">Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.</verse>
				<verse number="9">Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.</verse>
				<verse number="10">По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.</verse>
				<verse number="11">Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.</verse>
				<verse number="12">Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.</verse>
				<verse number="13">Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.</verse>
				<verse number="14">Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.</verse>
				<verse number="15">Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот.</verse>
				<verse number="16">По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.</verse>
				<verse number="17">Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?</verse>
				<verse number="18">Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.</verse>
				<verse number="19">И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.</verse>
				<verse number="20">Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.</verse>
				<verse number="21">Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;</verse>
				<verse number="22">И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.</verse>
				<verse number="23">И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.</verse>
				<verse number="24">И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.</verse>
				<verse number="2">По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;</verse>
				<verse number="3">А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.</verse>
				<verse number="4">Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету.</verse>
				<verse number="5">Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша.</verse>
				<verse number="6">Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре.</verse>
				<verse number="7">Љубазни! Да љубимо један другог; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога.</verse>
				<verse number="8">А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.</verse>
				<verse number="9">По том се показа љубав Божија к нама што Бог Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ.</verse>
				<verse number="10">У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина свог да очисти грехе наше.</verse>
				<verse number="11">Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.</verse>
				<verse number="12">Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама.</verse>
				<verse number="13">По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог.</verse>
				<verse number="14">И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет.</verse>
				<verse number="15">Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.</verse>
				<verse number="16">И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.</verse>
				<verse number="17">Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом.</verse>
				<verse number="18">У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.</verse>
				<verse number="19">Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама.</verse>
				<verse number="20">Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?</verse>
				<verse number="21">И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Који год верује да је Исус Христос, од Бога је рођен; и који год љуби Оног који је родио, љуби и Оног који је рођен од Њега.</verse>
				<verse number="2">По том знамо да љубимо децу Божију кад Бога љубимо и Његове заповести држимо.</verse>
				<verse number="3">Јер је ово љубав Божија да заповести Његове држимо; и заповести Његове нису тешке.</verse>
				<verse number="4">Јер сваки који је рођен од Бога побеђује свет; и вера је наша ова победа која победи свет.</verse>
				<verse number="5">Ко је који свет побеђује осим оног који верује да је Исус Син Божји?</verse>
				<verse number="6">Ово је Исус Христос што дође водом и крвљу и Духом, не само водом него водом и крвљу; и Дух је који сведочи, јер је Дух истина,</verse>
				<verse number="7">Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Реч, и Свети Дух; и ово је троје једно.</verse>
				<verse number="8">И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је заједно.</verse>
				<verse number="9">Кад примамо сведочанство човечије, сведочанство је Божије веће; јер је ово сведочанство Божије што сведочи за Сина свог.</verse>
				<verse number="10">Који верује Сина Божијег има сведочанство у себи; који не верује Богу начинио Га је лажом, јер не верова сведочанству које сведочи Бог за Сина свог.</verse>
				<verse number="11">И ово је сведочанство да нам је Бог дао живот вечни; и овај живот вечни у Сину је Његовом.</verse>
				<verse number="12">Ко има Сина Божијег има живот; ко нема Сина Божијег нема живот.</verse>
				<verse number="13">Ово писах вама који верујете у име Сина Божијег, да знате да имате живот вечни и да верујете у име Сина Божијег.</verse>
				<verse number="14">И ово је слобода коју имамо к Њему да ако шта молимо по вољи Његовој послуша нас.</verse>
				<verse number="15">И кад знамо да нас слуша шта год молимо, знамо да ће нам дати шта тражимо од Њега.</verse>
				<verse number="16">Ако ко види брата свог где греши грех не к смрти, нека моли, и даће му живот, онима који греше не к смрти. Има грех к смрти: за тај не говорим да моли.</verse>
				<verse number="17">Свака је неправда грех; и има грех не к смрти.</verse>
				<verse number="18">Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него који је рођен од Бога чува се, и нечастиви не дохвата се до њега.</verse>
				<verse number="19">Знамо да смо од Бога и сав свет лежи у злу.</verse>
				<verse number="20">А знамо да Син Божји дође, и дао нам је разум да познамо Бога Истинитог, и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Ово је Истинити Бог и Живот вечни.</verse>
				<verse number="21">Дечице! Чувајте се од незнабоштва. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="63">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину, и не само ја него сви који познаше истину,</verse>
				<verse number="2">За истину која у нама стоји и биће с нама довека:</verse>
				<verse number="3">Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави.</verse>
				<verse number="4">Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца.</verse>
				<verse number="5">И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом.</verse>
				<verse number="6">И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите.</verse>
				<verse number="7">Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.</verse>
				<verse number="8">Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.</verse>
				<verse number="9">Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.</verse>
				<verse number="10">Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;</verse>
				<verse number="11">Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.</verse>
				<verse number="12">Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена.</verse>
				<verse number="13">Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="64">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од старешине Гају љубазном, ког ја љубим ва истину.</verse>
				<verse number="2">Љубазни! Молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.</verse>
				<verse number="3">Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти у истини живиш.</verse>
				<verse number="4">Немам веће радости од ове да чујем моја деца у истини да ходе.</verse>
				<verse number="5">Љубазни! Верно радиш што чиниш браћи и гостима,</verse>
				<verse number="6">Који посведочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.</verse>
				<verse number="7">Јер имена Његовог ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.</verse>
				<verse number="8">Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо помагачи истини.</verse>
				<verse number="9">Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу нама, не прима нас.</verse>
				<verse number="10">Зато, ако дођем, споменућу његова дела која твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтели да их примају, и изгони их из цркве.</verse>
				<verse number="11">Љубазни! Не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не виде Бога.</verse>
				<verse number="12">Димитрију сведочише сви, и сама истина; а и ми сведочимо; и знате да је сведочанство наше истинито.</verse>
				<verse number="13">Много имадох да пишем; али нећу мастилом и пером да ти пишем;</verse>
				<verse number="14">Него се надам да ћу те скоро видети; и из уста говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="65">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Од Јуде, Исуса Христа слуге, а брата Јаковљевог, званима, који су освећени Богом Оцем и одржани Исусом Христом:</verse>
				<verse number="2">Милост и мир и љубав да вам се умножи.</verse>
				<verse number="3">Љубазни! Старајући се једнако да вам пишем за опште ваше спасење, би ми потребно да вам пишем молећи да се борите за праведну веру, која је једанпут дана светима.</verse>
				<verse number="4">Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашег благодат претварају у нечистоту, и јединог Господара Бога и Господа нашег Исуса Христа одричу се.</verse>
				<verse number="5">Али ћу вам напоменути, кад и ви знате ово једанпут, да Господ избави народ из земље мисирске, потом погуби оне који не вероваше.</verse>
				<verse number="6">И анђеле који не држаше своје старешинство него оставише свој стан чува у вечним оковима под мраком за суд великог дана.</verse>
				<verse number="7">Као што Содом и Гомор, и околни њихови градови, који су се прокурвали онако као и они, и ходили за другим месом, поставише се углед и муче се у вечном огњу:</verse>
				<verse number="8">Тако дакле и ови што сањајући тело погане, а поглаварства се одричу, и на славу хуле.</verse>
				<verse number="9">А Михаило Арханђел, кад се препираше с ђаволом и говораше за Мојсијево тело, не смеше проклети суд да изговори, него рече: Господ нека ти запрети.</verse>
				<verse number="10">А ови хуле на оно што не знаду; а шта знаду по природи као неразумна животиња, у оном се распадају.</verse>
				<verse number="11">Тешко њима! Јер путем Каиновим пођоше и у превару Валамове плате падоше, и у буни Корејевој изгибоше.</verse>
				<verse number="12">Ово су они што погане ваше милостиње једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови разносе; јесенска дрвета неродљива, која су двапут умрла, и из корена ишчупана;</verse>
				<verse number="13">Бесни валови морски, који се пене својим срамотама, звезде лажне, којима се чува мрак вечне таме.</verse>
				<verse number="14">Али и за овакве пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ с хиљадама светих анђела својих</verse>
				<verse number="15">Да учини суд свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дела којима безбожност чинише, и за све ружне речи њихове које безбожни грешници говорише на Њ.</verse>
				<verse number="16">Ово су незадовољни викачи, који по жељама својим живе, и уста њихова говоре поносите речи, и за добитак гледају ко је ко.</verse>
				<verse number="17">А ви, љубазни, опомињите се речи које напред казаше апостоли Господа нашег Исуса Христа,</verse>
				<verse number="18">Јер вам казаше да ће у последње време постати ругачи, који ће ходити по својим жељама и безбожностима.</verse>
				<verse number="19">Ово су они што се одвајају (од јединости вере), и јесу телесни, који духа немају.</verse>
				<verse number="20">А ви, љубазни, назиђујте се својом светом вером, и молите се Богу Духом Светим.</verse>
				<verse number="21">И сами себе држите у љубави Божијој, чекајући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни.</verse>
				<verse number="22">И тако разликујући једне милујте.</verse>
				<verse number="23">А једне страхом избављајте и из огња вадите; а карајте са страхом, мрзећи и на хаљину опогањену од тела.</verse>
				<verse number="24">А Ономе који вас може сачувати без греха и без мане, и поставити праве пред славом својом у радости,</verse>
				<verse number="25">Једином премудром Богу и Спасу нашем, кроз Исуса Христа Господа нашег, слава и величанство, држава и власт пре свију векова и сад и у све векове. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="66">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Откривење Исуса Христа, које даде Њему Бог, да покаже слугама својим шта ће скоро бити, и показа, пославши по анђелу свом слузи свом Јовану,</verse>
				<verse number="2">Који сведочи реч Божију и сведочанство Исуса Христа, и шта год виде.</verse>
				<verse number="3">Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва, и држе шта је написано у њему; јер је време близу.</verse>
				<verse number="4">Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од Оног који јесте, и који беше, и који ће доћи; и од седам духова који су пред престолом Његовим;</verse>
				<verse number="5">И од Исуса Христа, који је Сведок верни, и Првенац из мртвих, и Кнез над царевима земаљским, који нас љуби, и уми нас од греха наших крвљу својом;</verse>
				<verse number="6">И учини нас цареве и свештенике Богу и Оцу свом; томе слава и држава ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="7">Ено, иде с облацима, и угледаће Га свако око, и који Га прободоше; и заплакаће за Њим сва колена земаљска. Да, заиста.</verse>
				<verse number="8">Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, говори Господ, Који јесте, и који беше, и који ће доћи, Сведржитељ.</verse>
				<verse number="9">Ја Јован, који сам и брат ваш и друг у невољи, и у царству и трпљењу Исуса Христа, бејах на острву које се зове Патам, за реч Божију и за сведочанство Исуса Христа.</verse>
				<verse number="10">Бејах у духу у дан недељни, и чух за собом глас велики као трубе који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи;</verse>
				<verse number="11">И шта видиш напиши у књигу, и пошљи црквама које су у Азији: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатир, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.</verse>
				<verse number="12">И обазрех се да видим глас који говораше са мном; и обазревши се видех седам свећњака златних,</verse>
				<verse number="13">И усред седам свећњака као Сина човечијег, обученог у дугачку хаљину, и опасаног по прсима појасом златним.</verse>
				<verse number="14">А глава Његова и коса беше бела као бела вуна, као снег; и очи Његове као пламен огњени;</verse>
				<verse number="15">И ноге Његове као бронза кад се растопи у пећи; и глас Његов као хука вода многих;</verse>
				<verse number="16">И држаше у својој десној руци седам звезда, и из уста Његових излажаше мач оштар с обе стране, и лице Његово беше као што сунце сија у сили својој.</verse>
				<verse number="17">И кад Га видех, падох к ногама Његовим као мртав, и метну десницу своју на ме говорећи ми: Не бој се, ја сам Први и Последњи,</verse>
				<verse number="18">И Живи: и бејах мртав и ево сам жив ва век века, амин. И имам кључеве од пакла и од смрти.</verse>
				<verse number="19">Напиши дакле шта си видео, и шта је, и шта ће бити потом;</verse>
				<verse number="20">Тајна седам звезда које си видео на десници мојој, и седам свећњака златних: седам звезда јесу анђели седам цркава; и седам свећњака које си видео јесу седам цркава.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Анђелу ефеске цркве напиши: Тако говори Онај што држи седам звезда у десници својој, и што ходи посред седам свећњака златних:</verse>
				<verse number="2">Знам твоја дела, и труд твој, и трпљење твоје, и да не можеш сносити зле, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису и нашао си их лажне;</verse>
				<verse number="3">И поднео си много, и трпљење имаш, и за име моје трудио си се, и ниси сустао.</verse>
				<verse number="4">Но имам на тебе, што си љубав своју прву оставио.</verse>
				<verse number="5">Опомени се дакле откуда си спао, и покај се, и прва дела чини; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и дигнућу свећњак твој с места његовог, ако се не покајеш.</verse>
				<verse number="6">Но ово имаш што мрзиш на дела Николинаца, на која и ја мрзим.</verse>
				<verse number="7">Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од дрвета животног које је насред раја Божијег.</verse>
				<verse number="8">И анђелу цркве смиранске напиши: Тако говори Први и Последњи, који беше мртав, и ево је жив:</verse>
				<verse number="9">Знам твоја дела, и невољу и сиромаштво (али си богат), и хуле оних који говоре да су Јевреји а нису, него зборница сотонина.</verse>
				<verse number="10">Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу до десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.</verse>
				<verse number="11">Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: Који победи неће му наудити друга смрт.</verse>
				<verse number="12">И анђелу пергамске цркве напиши: Тако говори Онај што има мач оштар с обе стране:</verse>
				<verse number="13">Знам дела твоја, и где живиш, где је престо сотонин; и држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје и у оне дане у које је Антипа, верни сведок мој, убијен код вас, где живи сотона.</verse>
				<verse number="14">Но имам на тебе мало, што имаш ту који држе науку Валама, који учаше Валака да положи саблазан пред синовима Израиљевим, да једу жртве идолске, и да се курвају.</verse>
				<verse number="15">Тако имаш и ти који држе науку Николинаца, на коју ја мрзим.</verse>
				<verse number="16">Покај се дакле; ако ли не, доћи ћу ти скоро, и војеваћу с њима мачем уста својих.</verse>
				<verse number="17">Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама: који победи даћу му да једе од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, ког нико не зна осим оног који прими.</verse>
				<verse number="18">И анђелу тијатирске цркве напиши: Тако говори Син Божји, који има очи своје као пламен огњени, и ноге Његове као бронза:</verse>
				<verse number="19">Знам твоја дела, и љубав, и службу, и веру, и трпљење твоје, и дела твоја, и да последњих има више од првих;</verse>
				<verse number="20">Но имам на тебе мало, што допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да вара слуге моје да чине прељубу и да једу жртву идолску.</verse>
				<verse number="21">И дадох јој време да се покаје од курварства свог, и не покаја се.</verse>
				<verse number="22">Ево је ја мећем на одар, и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају од својих дела.</verse>
				<verse number="23">И децу њену побићу на место; и познаће све цркве да сам ја који испитујем срца и бубреге, и даћу вам свакоме по делима вашим:</verse>
				<verse number="24">А вама говорим и осталима који су у Тијатиру који немају науке ове, и који не познају дубина сотониних (као што говоре): нећу метнути на вас другог бремена,</verse>
				<verse number="25">Осим који имате, држите докле дођем.</verse>
				<verse number="26">И који победи и одржи дела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима;</verse>
				<verse number="27">И пашће их гвозденом палицом, и они ће се раздробити као судови лончарски; као и ја што примих од Оца свог;</verse>
				<verse number="28">И даћу му звезду даницу.</verse>
				<verse number="29">Ко има ухо да чује нека чује шта говори Дух црквама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">И анђелу сардске цркве напиши: Тако говори Онај што има седам Духова Божијих, и седам звезда: знам твоја дела, да имаш име да си жив, а мртав си.</verse>
				<verse number="2">Стражи, и утврђуј остале који хоће да помру; јер не нађох твоја дела савршена пред Богом својим.</verse>
				<verse number="3">Опомињи се дакле, како си примио и како си чуо, и држи и покај се. Ако ли не узастражиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш чути у који ћу час доћи на тебе.</verse>
				<verse number="4">Али имаш мало имена и у Сарду, који не опоганише својих хаљина, и ходиће са мном у белима, јер су достојни.</verse>
				<verse number="5">Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати име његово из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима Његовим.</verse>
				<verse number="6">Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.</verse>
				<verse number="7">И анђелу филаделфијске цркве напиши: Тако говори Свети и Истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори.</verse>
				<verse number="8">Знам твоја дела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити; јер имаш мало силе, и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мог.</verse>
				<verse number="9">Ево дајем оне из зборнице сотонине који говоре да су Јевреји и нису, него лажу; ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познаду да те ја љубим.</verse>
				<verse number="10">Јер си одржао реч трпљења мог, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав васиони свет да искуша оне који живе на земљи.</verse>
				<verse number="11">Ево ћу доћи брзо: држи шта имаш, да нико не узме венац твој.</verse>
				<verse number="12">Који победи учинићу га стубом у цркви Бога свог, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога свог, и име новог Јерусалима, града Бога мог, који силази с неба од Бога мог, и име моје ново.</verse>
				<verse number="13">Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.</verse>
				<verse number="14">И анђелу лаодикијске цркве напиши: Тако говори Амин, Сведок Верни и Истинити, Почетак створења Божијег:</verse>
				<verse number="15">Знам твоја дела да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ!</verse>
				<verse number="16">Тако, будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих.</verse>
				<verse number="17">Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан, и сиромах, и слеп, и го.</verse>
				<verse number="18">Саветујем те да купиш у мене злато жежено у огњу, да се обогатиш; и беле хаљине, да се обучеш, и да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти очном помажи очи своје да видиш.</verse>
				<verse number="19">Ја које год љубим оне и карам и поучавам; постарај се дакле, и покај се.</verse>
				<verse number="20">Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.</verse>
				<verse number="21">Који победи даћу му да седне са мном на престолу мом, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу Његовом.</verse>
				<verse number="22">Ко има ухо нека чује шта говори Дух црквама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Потом видех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу где говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овим.</verse>
				<verse number="2">И одмах бих у духу; и гле, престо стајаше на небу, и на престолу сеђаше неко.</verse>
				<verse number="3">И Онај што сеђаше беше по виђењу као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга по виђењу као смарагд.</verse>
				<verse number="4">И око престола беху двадесет и четири престола; и на престолима видех двадесет и четири старешине где седе, обучене у беле хаљине, и имаху круне златне на главама својим.</verse>
				<verse number="5">И од престола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњених гораху пред престолом, које су седам духова Божијих.</verse>
				<verse number="6">И пред престолом беше стаклено море, као кристал; и насред престола и око престола четири животиње, пуне очију спред и састраг.</verse>
				<verse number="7">И прва животиња беше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човек, и четврта животиња беше као орао кад лети.</verse>
				<verse number="8">И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: Свет, свет, свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, и који јесте, и који ће доћи.</verse>
				<verse number="9">И кад даше животиње славу и част и хвалу Ономе што сеђаше на престолу, што живи ва век века,</verse>
				<verse number="10">Падоше двадесет и четири старешине пред Оним што сеђаше на престолу, и поклонише се Ономе што живи ва век века, и метнуше круне своје пред престолом говорећи:</verse>
				<verse number="11">Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си Ти саздао све, и по вољи Твојој јесте и створено је.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">И видех у десници Оног што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.</verse>
				<verse number="2">И видех анђела јаког где проповеда гласом великим: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њене?</verse>
				<verse number="3">И нико не могаше ни на небу ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге ни да загледа у њу.</verse>
				<verse number="4">И ја плаках много што се нико не нађе достојан да отвори и да прочита књигу, нити да загледа у њу.</verse>
				<verse number="5">И један од старешина рече ми: Не плачи, ево је надвладао лав, који је од колена Јудиног, корен Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њених.</verse>
				<verse number="6">И видех, и гле, насред престола и четири животиње, и посред старешина Јагње стајаше као заклано, и имаше седам рогова, и седам очију, које су седам духова Божијих посланих по свему свету.</verse>
				<verse number="7">И дође и узе књигу из деснице Оног што сеђаше на престолу.</verse>
				<verse number="8">И кад узе књигу, четири животиње и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, имајући сваки гусле, и златне чаше пуне тамјана, које су молитве светих.</verse>
				<verse number="9">И певаху песму нову говорећи: Достојан си да узмеш књигу, и да отвориш печате њене; јер си се заклао, и искупио си нас Богу крвљу својом од сваког колена и језика и народа и племена,</verse>
				<verse number="10">И учинио си нас Богу нашем цареве и свештенике, и цароваћемо на земљи.</verse>
				<verse number="11">И видех, и чух глас анђела многих око престола и животиња и старешина, и беше број њихов хиљада хиљада.</verse>
				<verse number="12">Говорећи гласом великим: Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.</verse>
				<verse number="13">И свако створење, што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и држава ва век века.</verse>
				<verse number="14">И четири животиње говораху: Амин. И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се Ономе што живи ва век века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">И видех кад отвори Јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње где говори као глас громовни: Дођи и види.</verse>
				<verse number="2">И видех, и гле, коњ бео, и онај што сеђаше на њему имаше стрелу; и њему се даде венац, и изиђе побеђујући, и да победи.</verse>
				<verse number="3">И кад отвори други печат, чух другу животињу где говори: Дођи и види.</verse>
				<verse number="4">И изиђе други коњ риђ, и ономе што сеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другог, и даде му се мач велики.</verse>
				<verse number="5">И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу где говори: Дођи и види. И видех, и гле, коњ вран, и онај што сеђаше на њему имаше мерила у руци својој.</verse>
				<verse number="6">И чух глас између четири животиње где говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити.</verse>
				<verse number="7">И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње где говори: Дођи и види.</verse>
				<verse number="8">И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским.</verse>
				<verse number="9">И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху.</verse>
				<verse number="10">И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи?</verse>
				<verse number="11">И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.</verse>
				<verse number="12">И видех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста као крв;</verse>
				<verse number="13">И звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики ветар заљуља.</verse>
				<verse number="14">И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с места својих покренуше се.</verse>
				<verse number="15">И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским;</verse>
				<verse number="16">И говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог.</verse>
				<verse number="17">Јер дође велики дан гнева Његовог, и ко може остати?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">И потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље, и држе четири ветра земаљска, да не душе ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво.</verse>
				<verse number="2">И видех другог анђела где се пење од истока сунчаног, који имаше печат Бога Живога; и повика гласом великим на четири анђела којима беше дано да кваре земљу и море, говорећи:</verse>
				<verse number="3">Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашег на челима њиховим.</verse>
				<verse number="4">И чух број запечаћених, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћених од свих колена синова Израиљевих;</verse>
				<verse number="5">Од колена Јудиног дванаест хиљада запечаћених; од колена Рувимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Гадовог дванаест хиљада запечаћених;</verse>
				<verse number="6">Од колена Асировог дванаест хиљада запечаћених; од колена Нефталимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Манасијиног дванаест хиљада запечаћених;</verse>
				<verse number="7">Од колена Симеуновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Левијевог дванаест хиљада запечаћених; од колена Исахаровог дванаест хиљада запечаћених;</verse>
				<verse number="8">Од колена Завулоновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Јосифовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Венијаминовог дванаест хиљада запечаћених.</verse>
				<verse number="9">По том видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.</verse>
				<verse number="10">И повикаше гласом великим говорећи: Спасење Богу нашем, који седи на престолу, и Јагњету.</verse>
				<verse number="11">И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње, и падоше на лице пред престолом, и поклонише се Богу.</verse>
				<verse number="12">Говорећи: Амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашем ва век века. Амин.</verse>
				<verse number="13">И одговори један од старешина говорећи ми: Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше?</verse>
				<verse number="14">И рекох му: Господару! Ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој.</verse>
				<verse number="15">Зато су пред престолом Божијим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој; и Онај што седи на престолу уселиће се у њих.</verse>
				<verse number="16">Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.</verse>
				<verse number="17">Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">И кад отвори седми печат, поста тишина на небу око по сахата.</verse>
				<verse number="2">И видех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.</verse>
				<verse number="3">И други анђео дође и стаде пред олтаром, и имаше кадионицу златну; и беше му дано много тамјана да да молитвама свих светих на олтар златни пред престолом.</verse>
				<verse number="4">И дим од кађења у молитвама светих изиђе од руке анђелове пред Бога.</verse>
				<verse number="5">И узе анђео кадионицу, и напуни је огња са олтара, и баци је на земљу, и посташе гласови и громови и севање муња и тресење земље.</verse>
				<verse number="6">И седам анђела који имаху седам труба, приправише се да затрубе.</verse>
				<verse number="7">И први анђео затруби, и поста град и огањ, смешани с крвљу, и падоше на земљу; и трећина дрва изгоре, и свака трава зелена изгоре.</verse>
				<verse number="8">И други анђео затруби; и као велика гора огњем запаљена паде у море; и трећина мора поста крв.</verse>
				<verse number="9">И умре трећина створења које живи у мору, и трећина лађи пропаде.</verse>
				<verse number="10">И трећи анђео затруби, и паде с неба велика звезда, која гораше као свећа, и паде на трећину река и на изворе водене.</verse>
				<verse number="11">И име звезди беше Пелен; и трећина вода поста пелен, и многи људи помреше од вода, јер беху горке.</verse>
				<verse number="12">И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца, и трећина месеца, и трећина звезда, да помрча трећина њихова, и трећина дана да не светли, тако и ноћи.</verse>
				<verse number="13">И видех, и чух једног анђела где лети посред неба и говори гласом великим: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталих гласова трубних тројице анђела, који ће трубити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И пети анђео затруби, и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана;</verse>
				<verse number="2">И отвори студенац бездана, и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и небо од дима студенчевог.</verse>
				<verse number="3">И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се област, као што и скорпије имају област на земљи.</verse>
				<verse number="4">И рече им се да не уде трави земаљској нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају печат Божји на челима својим.</verse>
				<verse number="5">И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека;</verse>
				<verse number="6">И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.</verse>
				<verse number="7">И скакавци беху као коњи спремљени на бој; и на главама њиховим као круне од злата, и лица њихова као лица човечија.</verse>
				<verse number="8">И имаху косе као косе женске, и зуби њихови беху као у лавова;</verse>
				<verse number="9">И имаху оклопе као оклопе гвоздене, и глас крила њихових беше као глас кола кад многи коњи трче на бој;</verse>
				<verse number="10">И имаху репове као скорпијине, и жалци беху на реповима њиховим; и дана им беше област да уде људима пет месеци.</verse>
				<verse number="11">И имаху над собом цара анђела бездана коме је име јеврејски Авадон, а грчки Аполион.</verse>
				<verse number="12">Једно зло прође, ево иду још два зла за овим.</verse>
				<verse number="13">И шести анђео затруби, и чух глас један од четири рогља златног олтара који је пред Богом,</verse>
				<verse number="14">Где говори шестом анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код реке велике Еуфрата.</verse>
				<verse number="15">И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на сахат, и дан, и месец, и годину, да побију трећину људи.</verse>
				<verse number="16">И број војника на коњима беше двеста хиљада хиљада; и чух број њихов.</verse>
				<verse number="17">И тако видех у утвари коње, и оне што сеђаху на њима, који имаху оклопе огњене и плаветне и сумпорне; и главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ и дим и сумпор.</verse>
				<verse number="18">И од ова три зла погибе трећина људи, од огња и од дима и од сумпора што излажаше из уста њихових.</verse>
				<verse number="19">Јер сила коња беше у устима њиховим, и у реповима њиховим; јер репови њихови биваху као змије и имаху главе, и њима иђаху.</verse>
				<verse number="20">И остали људи који не бише побијени злима овим, не покајаше се од дела руку својих да се не поклањају ђаволима ни идолима златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним, који не могу видети ни чути, ни ходити;</verse>
				<verse number="21">Нити се покајаше од убиства својих, ни од чарања својих, ни од курварства свог, ни од крађа својих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;</verse>
				<verse number="2">И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу.</verse>
				<verse number="3">И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.</verse>
				<verse number="4">И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.</verse>
				<verse number="5">И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,</verse>
				<verse number="6">И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити;</verse>
				<verse number="7">Него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима.</verse>
				<verse number="8">И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи.</verse>
				<verse number="9">И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед.</verse>
				<verse number="10">И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом.</verse>
				<verse number="11">И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">И даде ми се трска као палица говорећи: Устани и измери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;</verse>
				<verse number="2">А порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два месеца.</verse>
				<verse number="3">И даћу двојици својих сведока, и прорицаће хиљаду и двеста и шездесет дана обучени у вреће.</verse>
				<verse number="4">Ови су две маслине и два жишка што стоје пред Господарем земаљским.</verse>
				<verse number="5">И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њихових, и појешће непријатеље њихове; и ко буде хтео да им учини нажао онај ваља да буде убијен.</verse>
				<verse number="6">И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њиховог прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод буду хтели.</verse>
				<verse number="7">И кад сврше сведочанство своје, онда ће звер што излази из бездана учинити с њима рат, и победиће их и убиће их.</verse>
				<verse number="8">И телеса њихова оставиће на улици града великог, који се духовно зове Содом и Мисир, где и Господ наш разапет би.</verse>
				<verse number="9">И гледаће неки од народа и племена и језика и колена телеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова телеса метну у гробове.</verse>
				<verse number="10">И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другом, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.</verse>
				<verse number="11">И после три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху.</verse>
				<verse number="12">И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видеше их непријатељи њихови.</verse>
				<verse number="13">И у тај час затресе се земља врло, и десети део града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небеском.</verse>
				<verse number="14">Зло друго прође, ево зло треће иде брзо.</verse>
				<verse number="15">И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство света Господа нашег и Христа Његовог, и цароваће ва век века.</verse>
				<verse number="16">И двадесет и четири старешине које сеђаху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу.</verse>
				<verse number="17">Говорећи: Хвалимо Те, Господе Боже Сведржитељу, који јеси, и беше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.</verse>
				<verse number="18">И незнабошци се прогневише, и дође гнев Твој и време мртвима да се суди, и да се да плата слугама Твојим, пророцима и светима, и онима који се боје имена Твог, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.</verse>
				<verse number="19">И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завета Његовог у цркви Његовој; и бише севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда.</verse>
				<verse number="2">И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.</verse>
				<verse number="3">И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна;</verse>
				<verse number="4">И реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди.</verse>
				<verse number="5">И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом.</verse>
				<verse number="6">А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана.</verse>
				<verse number="7">И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени.</verse>
				<verse number="8">И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.</verse>
				<verse number="9">И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом.</verse>
				<verse number="10">И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.</verse>
				<verse number="11">И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти.</verse>
				<verse number="12">Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.</verse>
				<verse number="13">И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.</verse>
				<verse number="14">И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног.</verse>
				<verse number="15">И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци.</verse>
				<verse number="16">И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих.</verse>
				<verse number="17">И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">И стадох на песку морском; и видех звер где излази из мора, која имаше седам глава, и рогова десет, и на роговима њеним десет круна, а на главама њеним имена хулна.</verse>
				<verse number="2">И звер коју видех беше као рис, и ноге јој као у медведа, и уста њена као уста лавова, и даде јој змија силу своју, и престо свој, и област велику.</verse>
				<verse number="3">И видех једну од глава њених као рањену на смрт, и рана смрти њене излечи се. И чуди се сва земља иза звери, и поклонише се змији, која даде област звери.</verse>
				<verse number="4">И поклонише се звери говорећи: Ко је као звер? И ко може ратовати с њом?</verse>
				<verse number="5">И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два месеца.</verse>
				<verse number="6">И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име Његово, и на кућу Његову, и на оне који живе на небу.</verse>
				<verse number="7">И дано јој би да се бије са светима, и да их победи; и дана јој би област над сваким коленом и народом и језиком и племеном.</verse>
				<verse number="8">И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нису записана у животној књизи Јагњета, које је заклано од постања света.</verse>
				<verse number="9">Ако ко има ухо нека чује.</verse>
				<verse number="10">Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко ножем убије ваља да он ножем буде убијен. Овде је трпљење и вера светих.</verse>
				<verse number="11">И видех другу звер где излази из земље, и имаше два рога као у јагњета; и говораше као аждаха.</verse>
				<verse number="12">И сву власт прве звери чињаше пред њом; и учини да земља и који живе на њој поклони се првој звери којој се исцели рана смртна.</verse>
				<verse number="13">И учини чудеса велика, и учини да и огањ силази с неба на земљу пред људима.</verse>
				<verse number="14">И вара оне који живе на земљи знацима, који јој бише дани да чини пред звери, говорећи онима што живе на земљи да начине икону звери која имаде рану смртну и оста жива.</verse>
				<verse number="15">И би јој дано да даде дух икони звериној, да проговори икона зверина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звериној.</verse>
				<verse number="16">И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим,</verse>
				<verse number="17">Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звери, или број имена њеног.</verse>
				<verse number="18">Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери: јер је број човеков и број њен шест стотина и шездесет и шест.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">И видех, и гле, Јагње стајаше на гори сионској, и с Њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име Оца Његовог написано на челима својим.</verse>
				<verse number="2">И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас грома великог; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.</verse>
				<verse number="3">И певаху као нову песму пред престолом и пред четири животиње и пред старешинама: и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.</verse>
				<verse number="4">Ово су који се не опоганише са женама, јер су девственици, они иду за Јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету.</verse>
				<verse number="5">И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божијим.</verse>
				<verse number="6">И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу.</verse>
				<verse number="7">И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.</verse>
				<verse number="8">И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе.</verse>
				<verse number="9">И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,</verse>
				<verse number="10">И он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом.</verse>
				<verse number="11">И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног.</verse>
				<verse number="12">Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.</verse>
				<verse number="13">И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима.</verse>
				<verse number="14">И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше као Син човечији, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.</verse>
				<verse number="15">И други анђео изиђе из цркве вичући великим гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер дође време да се жње, јер се осуши жито земаљско.</verse>
				<verse number="16">И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.</verse>
				<verse number="17">И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он срп оштар.</verse>
				<verse number="18">И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше срп оштри, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер већ сазреше зрна његова.</verse>
				<verse number="19">И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великог гнева Божијег.</verse>
				<verse number="20">И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце, тја до узда коњима, хиљаду и шест стотина потркалишта.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">И видех други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам последњих зала, јер се у њима саврши гнев Божји.</verse>
				<verse number="2">И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише звер и икону њену, и жиг њен, и број имена њеног, где стоје на мору стакленом и имају гусле Божије;</verse>
				<verse number="3">И певаху песму Мојсија, слуге Божијег, и песму Јагњетову, говорећи: Велика су и дивна дела Твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и истинити путеви Твоји, Царе светих.</verse>
				<verse number="4">Ко се неће побојати Тебе, Господе, и прославити име Твоје? Јер си Ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред Тобом; јер се судови Твоји јавише.</verse>
				<verse number="5">И после овог видех, и гле, отвори се црква скиније сведочанства на небу,</verse>
				<verse number="6">И изиђоше седам анђела из цркве, који имаху седам зала, обучени у чисте и беле хаљине од платна, и опасани по прсима појасима златним;</verse>
				<verse number="7">И једна од четири животиње даде седморици анђела седам чаша златних напуњених гнева Бога, који живи ва век века.</verse>
				<verse number="8">И напуни се црква дима од славе Божије и од силе Његове; и нико не могаше доћи у цркву, док се не сврши седам зала седморице анђела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">И чух глас велики из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша гнева Божијег на земљу.</verse>
				<verse number="2">И оде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној.</verse>
				<verse number="3">И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умре у мору.</verse>
				<verse number="4">И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв.</verse>
				<verse number="5">И чух анђела воденог где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет, што си ово судио;</verse>
				<verse number="6">Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили.</verse>
				<verse number="7">И чух другог из олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови Твоји.</verse>
				<verse number="8">И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.</verse>
				<verse number="9">И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу.</verse>
				<verse number="10">И пети анђео изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху језике своје од бола.</verse>
				<verse number="11">И хулише на име Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела својих.</verse>
				<verse number="12">И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да се приправи пут царевима од истока сунчаног.</verse>
				<verse number="13">И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе.</verse>
				<verse number="14">Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља.</verse>
				<verse number="15">Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова.</verse>
				<verse number="16">И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон.</verse>
				<verse number="17">И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се.</verse>
				<verse number="18">И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико.</verse>
				<verse number="19">И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог.</verse>
				<verse number="20">И сва острва побегоше, и горе се не нађоше.</verse>
				<verse number="21">И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: Ходи да ти покажем суд курве велике, која седи на водама многима.</verse>
				<verse number="2">С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њена.</verse>
				<verse number="3">И уведе ме дух у пусто место; и видех жену где седи на звери црвеној која беше пуна имена хулних и имаше седам глава и десет рогова.</verse>
				<verse number="4">И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгим и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства свог;</verse>
				<verse number="5">И на челу њеном написано име: Тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљским.</verse>
				<verse number="6">И видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових; и зачудих се чудом великим кад је видех.</verse>
				<verse number="7">И рече ми анђео: Што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене, и звери што је носи и има седам глава и десет рогова.</verse>
				<verse number="8">Звер коју си видео беше и није, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и удивиће се који живе на земљи, којима имена написана нису у књигу живота од постања света, кад виде звер која беше, и није, и доћи ће опет.</verse>
				<verse number="9">Овде је ум, који има мудрост. Седам глава, то су седам гора на којима жена седи.</verse>
				<verse number="10">И јесу седам царева. Пет је њих пало, и један јесте, а други још није дошао; а кад дође за мало ће остати.</verse>
				<verse number="11">И звер која беше и није, и она је осми, и јесте од седморице и у пропаст иде.</verse>
				<verse number="12">И десет рогова, које си видео, то су десет царева, који царства још не примише, него ће област као цареви на једно време примити са звери.</verse>
				<verse number="13">Ови једну вољу имају, и силу и област своју даће звери.</verse>
				<verse number="14">Ови ће се побити с Јагњетом и Јагње ће их победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и који су с Њим, јесу позвани и изабрани и верни.</verse>
				<verse number="15">И рече ми: Воде, што си видео, где седи курва, оно су људи и народи, и племена и језици.</verse>
				<verse number="16">И десет рогова, што си видео на звери, они ће омрзнути на курву, и опустошиће је и оголузнити, и месо њено појешће и сажећи ће је огњем.</verse>
				<verse number="17">Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу Његову, и да учине вољу једну, и да даду царство своје звери, док се сврше речи Божије.</verse>
				<verse number="18">И жена, коју си видео, јесте град велики, који има царство над царствима земаљским.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове.</verse>
				<verse number="2">И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе;</verse>
				<verse number="3">И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене.</verse>
				<verse number="4">И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена.</verse>
				<verse number="5">Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене.</verse>
				<verse number="6">Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико.</verse>
				<verse number="7">Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети.</verse>
				<verse number="8">Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.</verse>
				<verse number="9">И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног,</verse>
				<verse number="10">Издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!</verse>
				<verse number="11">И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује;</verse>
				<verse number="12">Товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера,</verse>
				<verse number="13">И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих.</verse>
				<verse number="14">И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи.</verse>
				<verse number="15">Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући,</verse>
				<verse number="16">И говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером;</verse>
				<verse number="17">Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека,</verse>
				<verse number="18">И викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики?</verse>
				<verse number="19">И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте!</verse>
				<verse number="20">Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.</verse>
				<verse number="21">И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи;</verse>
				<verse number="22">И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби;</verse>
				<verse number="23">И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи.</verse>
				<verse number="24">И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">И после овог чух глас велики народа многог на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Господу нашем;</verse>
				<verse number="2">Јер су истинити и прави судови Његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својим, и покајао крв слугу својих од руке њене.</verse>
				<verse number="3">И другом рекоше: Алилуја! И дим њен излажаше ва век века.</verse>
				<verse number="4">И падоше двадесет и четири старешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сеђаше на престолу, говорећи: Амин, алилуја!</verse>
				<verse number="5">И глас изиђе од престола који говори: Хвалите Бога нашег све слуге Његове, и који Га се бојите, и мали и велики.</verse>
				<verse number="6">И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер царује Господ Бог Сведржитељ.</verse>
				<verse number="7">Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу Њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена Његова приправила се;</verse>
				<verse number="8">И дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу: јер је свила правда светих.</verse>
				<verse number="9">И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове. И рече ми: Ове су речи истините Божије.</verse>
				<verse number="10">И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва.</verse>
				<verse number="11">И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се Веран и Истинит, и суди по правди и војује.</verse>
				<verse number="12">А очи су Му као пламен огњени, и на глави Његовој круне многе, и имаше име написано, ког нико не зна до Он сам.</verse>
				<verse number="13">И беше обучен у хаљину црвену од крви, и име се Његово зове: Реч Божија.</verse>
				<verse number="14">И војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту.</verse>
				<verse number="15">И из уста Његових изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и Он ће их пасти с палицом гвозденом; и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља.</verse>
				<verse number="16">И има на хаљини и на стегну свом име написано: Цар над царевима и Господар над господарима.</verse>
				<verse number="17">И видех једног анђела где стоји на сунцу и повика гласом великим говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,</verse>
				<verse number="18">Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од оних који седе на њима, и меса од свих слободњака и робова, и од малих и од великих.</verse>
				<verse number="19">И видех звер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с Оним што седи на коњу и с војскама Његовим.</verse>
				<verse number="20">И би ухваћена звер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг зверин и који се поклањају икони њеној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором.</verse>
				<verse number="21">А остали побијени бише мачем Оног што седи на коњу, који изиђе из уста Његових: и све се птице наситише од меса њиховог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.</verse>
				<verse number="2">И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година,</verse>
				<verse number="3">И у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народе, док се не наврши хиљаду година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена.</verse>
				<verse number="4">И видех престоле, и сеђаху на њима, и даде им се суд, и душе исечених за сведочанство Исусово и за реч Божију, који се не поклонише звери ни икони њеној, и не примише жиг на челима својим и руци својој; и оживеше и цароваше с Христом хиљаду година.</verse>
				<verse number="5">А остали мртваци не оживеше, докле се не сврши хиљада година. Ово је прво васкрсење.</verse>
				<verse number="6">Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година.</verse>
				<verse number="7">И кад се сврши хиљаду година, пустиће се сотона из тамнице своје,</verse>
				<verse number="8">И изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којих је број као песак морски.</verse>
				<verse number="9">И изиђоше на ширину земље, и опколише логор светих, и град љубазни; и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их.</verse>
				<verse number="10">И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века.</verse>
				<verse number="11">И видех велики бео престо, и Оног што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе.</verse>
				<verse number="12">И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом, и књиге се отворише; и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим.</verse>
				<verse number="13">И море даде своје мртваце, и смрт и пакао дадоше своје мртваце; и суд примише по делима својим.</verse>
				<verse number="14">И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт.</verse>
				<verse number="15">И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема.</verse>
				<verse number="2">И ја Јован видех град свети, Јерусалим нов, где силази од Бога с неба, приправљен као невеста украшена мужу свом.</verse>
				<verse number="3">И чух глас велики с неба где говори: Ево скиније Божије међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.</verse>
				<verse number="4">И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.</verse>
				<verse number="5">И рече Онај што сеђаше на престолу: Ево све ново творим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи истините и верне.</verse>
				<verse number="6">И рече ми: Сврши се. Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме дати из извора воде живе за бадава.</verse>
				<verse number="7">Који победи, добиће све, и бићу му Бог, и он ће бити мој син.</verse>
				<verse number="8">А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима, и врачарима, и идолопоклоницима, и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпором; које је смрт друга.</verse>
				<verse number="9">И дође к мени један од седам анђела који имаху седам чаша напуњених седам зала последњих, и рече ми говорећи: Ходи да ти покажем невесту, Јагњетову жену.</verse>
				<verse number="10">И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми град велики, свети Јерусалим, где силази с неба од Бога,</verse>
				<verse number="11">И имаше славу Божију; и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли,</verse>
				<verse number="12">И имаше зид велики и висок, и имаше дванаестора врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих.</verse>
				<verse number="13">Од истока врата троја, и од севера врата троја, од југа врата троја, и од запада врата троја.</verse>
				<verse number="14">И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима имена дванаест апостола Јагњетових.</verse>
				<verse number="15">И онај што говораше са мном, имаше трску златну да измери град и врата његова и зидове његове.</verse>
				<verse number="16">И град на четири угла стоји, и дужина је његова толика колика и ширина. И измери град трском на дванаест хиљада потркалишта: дужина и ширина и висина једнака је.</verse>
				<verse number="17">И размери зид његов на сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је анђелова.</verse>
				<verse number="18">И беше грађа зидова његова јаспис, и град злато чисто, као чисто стакло.</verse>
				<verse number="19">И темељи зидова градских беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд,</verse>
				<verse number="20">Пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.</verse>
				<verse number="21">И дванаест врата, дванаест зрна бисера: свака врата беху од једног зрна бисера: и улице градске беху злато чисто, као стакло пресветло.</verse>
				<verse number="22">И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње.</verse>
				<verse number="23">И град не потребује ни сунце ни месец да светле у њему; јер га слава Божија просветли, и жижак је његов Јагње.</verse>
				<verse number="24">И народи који су спасени ходиће у виделу његовом, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега.</verse>
				<verse number="25">И врата његова неће се затварати дању, јер онде ноћи неће бити.</verse>
				<verse number="26">И донеће славу и част незнабожаца у њега.</verse>
				<verse number="27">И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него само који су написани у животној књизи Јагњета.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">И показа ми чисту реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божијег и Јагњетовог.</verse>
				<verse number="2">Насред улица његових и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова дајући сваког месеца свој род; и лишће од дрвета беше за исцељивање народима.</verse>
				<verse number="3">И више неће бити никакве проклетиње; и престо Божји и Јагњетов биће у њему; и слуге Његове послуживаће Га.</verse>
				<verse number="4">И гледаће лице Његово, и име Његово биће на челима њиховим.</verse>
				<verse number="5">И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчаног, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва век века.</verse>
				<verse number="6">И рече ми: Ово су речи верне и истините, и Господ Бог светих пророка посла анђела свог да покаже слугама својим шта ће бити скоро.</verse>
				<verse number="7">Ево ћу доћи скоро: Благо ономе који држи речи пророштва књиге ове.</verse>
				<verse number="8">И ја Јован видех ово и чух; и кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.</verse>
				<verse number="9">И рече ми: Гле, немој, јер сам и ја слуга као и ти и браћа твоја пророци и они који држе речи пророштва књиге ове. Богу се поклони.</verse>
				<verse number="10">И рече ми: Не запечаћавај речи пророштва књиге ове; јер је време близу.</verse>
				<verse number="11">Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани; и ко је праведан, нека још чини правду; и ко је свет нека се још свети.</verse>
				<verse number="12">И ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим.</verse>
				<verse number="13">Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, Први и Последњи.</verse>
				<verse number="14">Благо ономе који твори заповести Његове, да им буде власт на дрво живота, и да уђу на врата у град.</verse>
				<verse number="15">А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж.</verse>
				<verse number="16">Ја Исус послах анђела свог да вам ово посведочи у црквама. Ја сам корен и род Давидов, и сјајна звезда Даница.</verse>
				<verse number="17">И Дух и невеста говоре: Дођи. И који чује нека говори: Дођи. И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота за бадава.</verse>
				<verse number="18">Јер сведочим свакоме који чује речи пророштва књиге ове; ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у књизи овој;</verse>
				<verse number="19">И ако ко одузме од речи књиге пророштва овог, Бог ће одузети његов део од књиге живота, и од града светог, и од оног што је написано у књизи овој.</verse>
				<verse number="20">Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин. Да, дођи, Господе Исусе.</verse>
				<verse number="21">Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
	</testament>
</bible>