﻿<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<bible translation="Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)" status="Bible League International" link="https://www.bible.com/bible/202/2TI.3.SB-ERV">
	<testament name="Old">
		<book number="1">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У почетку створи Бог небо и земљу.</verse>
				<verse number="2">Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом и Божији Дух лебдео је над водама.</verse>
				<verse number="3">Тада Бог рече: »Нека буде светлост.« И би светлост.</verse>
				<verse number="4">Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме.</verse>
				<verse number="5">Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«. И би вече, и би јутро – дан први.</verse>
				<verse number="6">Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«</verse>
				<verse number="7">И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако.</verse>
				<verse number="8">Бог назва свод »небо«. И би вече, и би јутро – дан други.</verse>
				<verse number="9">Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.« И би тако.</verse>
				<verse number="10">Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.</verse>
				<verse number="11">Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.« И би тако.</verse>
				<verse number="12">Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.</verse>
				<verse number="13">И би вече, и би јутро – дан трећи.</verse>
				<verse number="14">Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године.</verse>
				<verse number="15">И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.« И би тако.</verse>
				<verse number="16">Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде.</verse>
				<verse number="17">Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу,</verse>
				<verse number="18">да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.</verse>
				<verse number="19">И би вече, и би јутро – дан четврти.</verse>
				<verse number="20">Тада Бог рече: »Нека воде поврве од живих бића и нека птице полете небеским сводом изнад земље.«</verse>
				<verse number="21">И Бог створи морске немани, сва жива бића која се крећу у води и од којих вода врви, према њиховим врстама, и све крилате птице према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.</verse>
				<verse number="22">Бог их благослови и рече: »Будите плодни и множите се и испуните воде мора. И нека се птице множе на земљи.«</verse>
				<verse number="23">И би вече, и би јутро – дан пети.</verse>
				<verse number="24">Тада Бог рече: »Нека земља изнедри жива бића према њиховим врстама: стоку, створења која гмижу по тлу и дивље животиње према њиховим врстама.« И би тако.</verse>
				<verse number="25">Бог начини дивље животиње према њиховим врстама, стоку према њеним врстама и створења која гмижу по тлу према њиховим врстама. И Бог виде да је то добро.</verse>
				<verse number="26">Тада Бог рече: »Хајде да начинимо човека на своју слику, сличног нама. Нека има власт над рибама у мору и над птицама на небу, над стоком, над свом земљом и над свим створењима која гмижу по тлу.«</verse>
				<verse number="27">И Бог створи човека на своју слику. На Божију слику створи га, мушко и женско створи их.</verse>
				<verse number="28">Бог их благослови и рече им: »Будите плодни и множите се, испуните земљу и потчините је себи. Владајте над рибама у мору и над птицама на небу и над свим живим створењима која се крећу по тлу.«</verse>
				<verse number="29">Онда Бог рече: »Ево, дајем вам на целој земљи сваку биљку која даје семе и свако дрво које рађа плод са семеном у њему – нека вам буду за храну.</verse>
				<verse number="30">А свим дивљим животињама, свим птицама и свим створењима која гмижу по тлу – свему што у себи има дах живота – дајем све зелене биљке за храну.« И би тако.</verse>
				<verse number="31">Тада Бог погледа све што је начинио и виде да је веома добро. И би вече, и би јутро – дан шести.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тако су довршени небо и земља и све на њима.</verse>
				<verse number="2">До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела.</verse>
				<verse number="3">Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања.</verse>
				<verse number="4">То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД, Бог, начинио земљу и небо.</verse>
				<verse number="5">Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује,</verse>
				<verse number="6">него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће.</verse>
				<verse number="8">Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла.</verse>
				<verse number="10">Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке.</verse>
				<verse number="11">Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата.</verse>
				<verse number="12">Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса.</verse>
				<verse number="13">Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш.</verse>
				<verse number="14">Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи,</verse>
				<verse number="17">али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«</verse>
				<verse number="18">Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.«</verse>
				<verse number="19">Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име.</verse>
				<verse number="20">Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња. Али за човека се не нађе помагач као што је он.</verse>
				<verse number="21">Зато ГОСПОД, Бог, учини да човек западне у дубок сан и, док је овај спавао, извади му једно ребро и то место затвори месом.</verse>
				<verse number="22">Од ребра извађеног из човека ГОСПОД, Бог, сазда жену и доведе је пред човека.</verse>
				<verse number="23">Човек рече: »Ево најзад кости од мојих костију и тела од мога тела. Нека се зове жена, јер је из човека узета.«</verse>
				<verse number="24">Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и биће једно тело.</verse>
				<verse number="25">А обоје су били голи, и човек и његова жена, и нису се стидели.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио. Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«</verse>
				<verse number="2">»Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији,</verse>
				<verse number="3">»али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«</verse>
				<verse number="4">Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети.</verse>
				<verse number="5">Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«</verse>
				<verse number="6">Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео.</verse>
				<verse number="7">Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.</verse>
				<verse number="8">Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«</verse>
				<verse number="10">А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«</verse>
				<verse number="11">»Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«</verse>
				<verse number="12">»Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«</verse>
				<verse number="13">Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?« »Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД, Бог, рече змији: »Зато што си то урадила, проклета била међу свом стоком и свим дивљим животињама! На трбуху ћеш пузити и јести прашину свих дана свог живота.</verse>
				<verse number="15">А ја ћу заметнути непријатељство између тебе и жене, и између твог потомства и њеног потомства. Њено потомство сатираће ти главу, а ти ћеш га уједати за пету.«</verse>
				<verse number="16">А жени рече: »У трудноћи ћу ти умножити муке; у мукама ћеш рађати децу. Жудња ће те терати мужу, а он ће владати над тобом.«</verse>
				<verse number="17">Онда рече човеку: »Зато што си послушао своју жену и јео са дрвета за које сам ти заповедио: ‚Да са њега ниси јео!‘ нека је земља проклета због тебе. Мукотрпно ћеш се са ње хранити свих дана свог живота.</verse>
				<verse number="18">Она ће ти рађати трње и коров, а ти ћеш се хранити пољским биљкама.</verse>
				<verse number="19">У зноју лица свога хлеб ћеш јести док се у земљу не вратиш, јер из земље си и узет – прах си и у прах ћеш се и вратити.«</verse>
				<verse number="20">Човек даде својој жени име Ева, јер је она мајка свима живима.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.</verse>
				<verse number="22">»Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«</verse>
				<verse number="23">Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет.</verse>
				<verse number="24">Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Адам леже са својом женом Евом, и она затрудне и роди Каина. Она тада рече: »Са ГОСПОДЊОМ помоћи добих мушко дете!«</verse>
				<verse number="2">Касније она роди и Каиновог брата Авеља. Авељ постаде пастир, а Каин земљорадник.</verse>
				<verse number="3">После неког времена, Каин принесе ГОСПОДУ жртву од плодова земље,</verse>
				<verse number="4">а Авељ принесе најбоље, улојене комаде меса од првине своје стоке. ГОСПОД с наклоношћу погледа Авеља и његову жртву,</verse>
				<verse number="5">али Каина и његову жртву не погледа с наклоношћу. Зато се Каин силно наљути и лице му се смркну.</verse>
				<verse number="6">»Зашто си љут«, упита ГОСПОД Каина, »и зашто ти је лице смркнуто?</verse>
				<verse number="7">Ако чиниш оно што је добро, зар нећеш бити ведар? А ако не чиниш оно што је добро, грех на тебе вреба на вратима. Он жуди за тобом, али ти мораш да га савладаш.«</verse>
				<verse number="8">Каин рече свом брату Авељу: »Хајдемо у поље.« А када су били у пољу, Каин насрну на Авеља и уби га.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД упита Каина: »Где ти је брат Авељ?« »Не знам,« одговори овај. »Зар сам ја чувар свога брата?«</verse>
				<verse number="10">Тада ГОСПОД рече: »Шта си то учинио? Ено крв твога брата вапије из земље к мени.</verse>
				<verse number="11">Сада си проклет на земљи која је отворила уста да из твоје руке прими крв твога брата.</verse>
				<verse number="12">Када будеш обрађивао земљу, она ти више неће давати свој род. Бићеш луталица и бегунац на земљи.«</verse>
				<verse number="13">»Моја казна је већа него што могу да поднесем«, рече Каин ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="14">»Ево, данас ме тераш са ове земље и мораћу да се кријем од твога лица. Бићу луталица и бегунац на земљи, и ко год ме нађе, убиће ме.«</verse>
				<verse number="15">»Не«, рече му ГОСПОД. »Ако неко убије Каина, стићи ће га седмострука освета.« И ГОСПОД стави на Каина знак, да га ко не убије када га сретне.</verse>
				<verse number="16">Тада Каин оде од лица ГОСПОДЊЕГ и настани се у земљи Нод, источно од Едена.</verse>
				<verse number="17">Каин леже са својом женом, и она затрудне и роди Еноха. Каин подиже град и назва га Енох, по свом сину.</verse>
				<verse number="18">Еноху се роди Ирад, Ираду се роди Мехујаел. Мехујаелу се роди Метушаел, а Метушаелу се роди Ламех.</verse>
				<verse number="19">Ламех је имао две жене: једна се звала Ада, а друга Цила.</verse>
				<verse number="20">Ада роди Јавала, претечу свих који живе у шаторима и гаје стоку.</verse>
				<verse number="21">Његов брат се звао Јувал. Он је претеча свих који свирају харфу и свиралу.</verse>
				<verse number="22">Цила роди Тувал-Каина, који је ковао све врсте алатки од бакра и гвожђа. Тувал-Каинова сестра звала се Наама.</verse>
				<verse number="23">Ламех рече својим женама: »Ада и Цила, саслушајте ме, жене Ламехове, послушајте моје речи. Убих човека зато што ме ранио, младића јер ме ударио.</verse>
				<verse number="24">Ако ће Каин бити седам пута освећен, Ламех ће седамдесет седам.«</verse>
				<verse number="25">Адам опет леже са својом женом, и она роди сина и даде му име Сит, говорећи: »Бог ми је дао друго дете место Авеља, кога је Каин убио.«</verse>
				<verse number="26">И Ситу се роди син и он му даде име Енос. У то време људи почеше да се клањају ГОСПОДУ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Ово је књига повести о Адамовим потомцима: Када је Бог створио човека, начинио га је сличног себи.</verse>
				<verse number="2">Створио је мушко и женско и благословио их, а када их је створио, назвао их је »човек«.</verse>
				<verse number="3">Када је Адам имао 130 година, родио му се син сличан њему, на његову слику, и он му је дао име Сит.</verse>
				<verse number="4">После Ситовог рођења, Адам је живео још 800 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="5">Тако је Адам живео укупно 930 година и умро.</verse>
				<verse number="6">Када је Сит имао 105 година, родио му се Енос.</verse>
				<verse number="7">После Еносовог рођења, Сит је живео још 807 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="8">Тако је Сит живео укупно 912 година и умро.</verse>
				<verse number="9">Када је Енос имао 90 година, родио му се Каинам.</verse>
				<verse number="10">После Каинамовог рођења, Енос је живео још 815 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="11">Тако је Енос живео укупно 905 година и умро.</verse>
				<verse number="12">Када је Каинам имао 70 година, родио му се Малалеил.</verse>
				<verse number="13">После Малалеиловог рођења, Каинам је живео још 840 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="14">Тако је Каинам живео укупно 910 година и умро.</verse>
				<verse number="15">Када је Малалеил имао 65 година, родио му се Јарет.</verse>
				<verse number="16">После Јаретовог рођења, Малалеил је живео још 830 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="17">Тако је Малалеил живео укупно 895 година и умро.</verse>
				<verse number="18">Када је Јарет имао 162 године, родио му се Енох.</verse>
				<verse number="19">После Еноховог рођења, Јарет је живео још 800 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="20">Тако је Јарет живео укупно 962 године и умро.</verse>
				<verse number="21">Када је Енох имао 65 година, родио му се Матусала.</verse>
				<verse number="22">После Матусалиног рођења, Енох је живео 300 година чинећи оно што је по Божијој вољи и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="23">Тако је Енох живео укупно 365 година.</verse>
				<verse number="24">Енох је живео чинећи оно што је по Божијој вољи, а онда нестао, јер га је узео Бог.</verse>
				<verse number="25">Када је Матусала имао 187 година, родио му се Ламех.</verse>
				<verse number="26">После Ламеховог рођења, Матусала је живео још 782 године и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="27">Тако је Матусала живео укупно 969 година и умро.</verse>
				<verse number="28">Када је Ламех имао 182 године, родио му се син.</verse>
				<verse number="29">Он му даде име Ноје, говорећи: »Овај ће нас утешити у мукотрпном раду који морамо да обављамо зато што је Бог проклео земљу.«</verse>
				<verse number="30">После Нојевог рођења, Ламех је живео још 595 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="31">Тако је Ламех живео укупно 777 година и умро.</verse>
				<verse number="32">Када је Ноје имао 500 година, родили су му се Сим, Хам и Јафет.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Када су људи почели да се множе на земљи и рађале им се кћери,</verse>
				<verse number="2">синови Божији видеше да су људске кћери лепе, па су узимали себи за жене које год су хтели.</verse>
				<verse number="3">Тада ГОСПОД рече: »Нећу дати човеку да живи довека, јер човек је телесан. Нека му животни век буде сто двадесет година.«</verse>
				<verse number="4">У то време, а и касније, на земљи су живели Нефилими, јер су синови Божији спавали с људским кћерима и оне им рађале децу. То су они ратници, људи на гласу од давнина.</verse>
				<verse number="5">Видећи колико је велика човекова изопаченост на земљи и да су све човекове мисли стално окренуте само злу,</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се.</verse>
				<verse number="7">Зато рече: »Избрисаћу са лица земље људски род који сам створио – затрћу људе и животиње, створења која гмижу по тлу и птице – јер сам зажалио што сам их створио.«</verse>
				<verse number="8">Али Ноје нађе милост у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="9">Ово је повест о Ноју: Ноје је био човек праведан, беспрекоран међу људима свога нараштаја, и живео је чинећи оно што је по Божијој вољи.</verse>
				<verse number="10">Имао је три сина: Сима, Хама и Јафета.</verse>
				<verse number="11">А земља се пред Богом искварила и била пуна насиља.</verse>
				<verse number="12">Бог виде како се земља искварила, јер су се сви људи на земљи искварили,</verse>
				<verse number="13">па рече Ноју: »Одлучио сам да буде крај свим људима, јер се земља због њих испунила насиљем. Ево, уништићу их заједно са земљом.</verse>
				<verse number="14">Зато сагради себи лађу од гоферовог дрвета и у њој преграде, а споља и изнутра је облепи смолом.</verse>
				<verse number="15">Овако је сагради: нека буде три стотине лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока.</verse>
				<verse number="16">Стави кров на лађу тако да оставиш отвор један лакат испод врха. Врата намести на једном боку лађе и направи доњи, средњи и горњи спрат.</verse>
				<verse number="17">»Пустићу воде потопа на земљу да затру свако створење под небом које у себи има дах живота – све на земљи ће изгинути.</verse>
				<verse number="18">Али с тобом ћу склопити савез. Ући ћеш у лађу, ти, твоји синови, твоја жена и жене твојих синова.</verse>
				<verse number="19">А од свих живих створења уведи у лађу по двоје, мужјака и женку, да с тобом преживе.</verse>
				<verse number="20">Од сваке врсте птица, од сваке врсте животиња и од сваке врсте створења која гмижу по тлу нека по двоје уђу код тебе, да преживе.</verse>
				<verse number="21">Узми све врсте хране која ће се јести и ускладишти је на лађи, да буде за јело теби и њима.«</verse>
				<verse number="22">И Ноје учини све онако како му је Бог заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Ноју: »Уђи у лађу, ти и сва твоја породица, јер сам видео да си једино ти преда мном праведан у овом нараштају.</verse>
				<verse number="2">Узми са собом седам парова – мужјака и женку – од сваке чисте животиње, један пар – мужјака и женку – од сваке нечисте животиње</verse>
				<verse number="3">и седам парова – мужјака и женку – од сваке птице, да им се потомство сачува на земљи.</verse>
				<verse number="4">Јер, за седам дана пустићу на земљу кишу да пада четрдесет дана и четрдесет ноћи и избрисаћу са лица земље свако живо створење које сам начинио.«</verse>
				<verse number="5">И Ноје учини све што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="6">Ноје је имао шест стотина година када су воде потопа дошле на земљу.</verse>
				<verse number="7">И Ноје уђе у лађу са својим синовима, својом женом и женама својих синова, да се спасе од водâ потопа.</verse>
				<verse number="8">Од чистих и нечистих животиња, од птица и од свих створења која гмижу по тлу,</verse>
				<verse number="9">уђоше код Ноја у лађу две по две – мужјак и женка – као што му је Бог заповедио.</verse>
				<verse number="10">Седам дана после тога, воде потопа дођоше на земљу.</verse>
				<verse number="11">Шестстоте године Нојевог живота, седамнаестога дана другога месеца, провалише сви извори великог бездана и отворише се небеске уставе.</verse>
				<verse number="12">Киша је падала на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи.</verse>
				<verse number="13">Тог истог дана Ноје и његови синови Сим, Хам и Јафет, његова жена и жене његова три сина уђоше у лађу,</verse>
				<verse number="14">а с њима и све врсте дивљих животиња, све врсте стоке, све врсте створења која гмижу по тлу и све врсте крилатих створења и птица.</verse>
				<verse number="15">По двоје од свих живих створења уђоше код Ноја у лађу –</verse>
				<verse number="16">уђоше мужјак и женка од свих живих створења, као што му је Бог заповедио. Тада ГОСПОД за њим затвори врата.</verse>
				<verse number="17">Потоп је четрдесет дана плавио земљу, а како су воде расле, тако понеше лађу и дигоше је високо изнад земље.</verse>
				<verse number="18">Воде су се дизале и расле високо над земљом, а лађа је плутала на површини воде.</verse>
				<verse number="19">Толико су се силно воде дигле над земљом да су прекриле све највише планине под небом –</verse>
				<verse number="20">дигле су се петнаест лаката изнад потопљених планина.</verse>
				<verse number="21">Изгинуше сва жива створења: птице, стока, дивље животиње, сва створења која гмижу по тлу и сав људски род.</verse>
				<verse number="22">Изгину све на копну што у ноздрвама има дах живота.</verse>
				<verse number="23">Тако је са лица земље избрисано свако живо створење: људи, животиње, створења која гмижу по тлу и птице. Остао је само Ноје и они који су с њим били у лађи.</verse>
				<verse number="24">А воде су прекривале земљу стотину педесет дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче.</verse>
				<verse number="2">Затворише се извори бездана и небеске уставе и киша престаде да пада са неба.</verse>
				<verse number="3">Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале</verse>
				<verse number="4">да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат.</verse>
				<verse number="5">Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.</verse>
				<verse number="6">После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи</verse>
				<verse number="7">и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле.</verse>
				<verse number="8">Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље.</verse>
				<verse number="9">Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу.</verse>
				<verse number="10">Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе.</verse>
				<verse number="11">Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље.</verse>
				<verse number="12">Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.</verse>
				<verse number="13">Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува.</verse>
				<verse number="14">До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.</verse>
				<verse number="15">Тада Бог рече Ноју:</verse>
				<verse number="16">»Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене.</verse>
				<verse number="17">Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«</verse>
				<verse number="18">И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова.</verse>
				<verse number="19">Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.</verse>
				<verse number="20">Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.</verse>
				<verse number="22">»Све док буде земље, сетве и жетве, студени и врућине, лета и зиме, дани и ноћи никада неће престати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу.</verse>
				<verse number="2">Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате.</verse>
				<verse number="3">Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.</verse>
				<verse number="4">»Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв.</verse>
				<verse number="5">За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.</verse>
				<verse number="6">»Ко пролије човечију крв, његову ће крв пролити човек, јер је на Божију слику Бог начинио човека.</verse>
				<verse number="7">А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«</verse>
				<verse number="8">Онда Бог рече Ноју и његовим синовима:</verse>
				<verse number="9">»Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас,</verse>
				<verse number="10">и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи.</verse>
				<verse number="11">Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«</verse>
				<verse number="12">Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења:</verse>
				<verse number="13">Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље.</verse>
				<verse number="14">Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга,</verse>
				<verse number="15">сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења.</verse>
				<verse number="16">Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«</verse>
				<verse number="17">Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«</verse>
				<verse number="18">Нојеви синови који су изашли из лађе били су Сим, Хам и Јафет. Хам је био отац Ханаанов.</verse>
				<verse number="19">Та тројица су били Нојеви синови и њихови потомци су се раширили по свој земљи.</verse>
				<verse number="20">А Ноје је био земљорадник и засадио је виноград.</verse>
				<verse number="21">Једном приликом је пио вино, па се опио и легао гô у свом шатору.</verse>
				<verse number="22">Хам отац Ханаанов виде свога оца голог, па то рече својој браћи која су била напољу.</verse>
				<verse number="23">Тада Сим и Јафет узеше огртач, пребацише га себи преко рамена и, идући уназад, покрише свога голог оца. Окренули су лице на другу страну, па нису гледали свога оца голог.</verse>
				<verse number="24">Када се Ноје отрезнио од вина и сазнао шта му је учинио његов најмлађи син,</verse>
				<verse number="25">рече: »Проклет био Ханаан! Најнижи слуга биће својој браћи.«</verse>
				<verse number="26">И још рече: »Благословен био ГОСПОД, Бог Симов! Ханаан ће бити Симов слуга.</verse>
				<verse number="27">Нека Бог рашири Јафета, да живи у Симовим шаторима, а Ханаан да му буде слуга.«</verse>
				<verse number="28">После потопа Ноје је живео још 350 година.</verse>
				<verse number="29">Тако је Ноје живео укупно 950 година и умро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Ово је повест о Нојевим синовима Симу, Хаму и Јафету, којима су се родили синови после потопа:</verse>
				<verse number="2">Јафетови синови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тувал, Мешех и Тирас.</verse>
				<verse number="3">Гомерови синови: Ашкеназ, Рифат и Тогарма.</verse>
				<verse number="4">Јаванови синови: Елиша, Таршиш, Китим и Роданим.</verse>
				<verse number="5">Од ових су се разделили приморски народи по својим земљама према својим братствима унутар својих народа, сваки са својим језиком.</verse>
				<verse number="6">Хамови синови: Куш, Мицрајим, Пут и Ханаан.</verse>
				<verse number="7">Кушови синови: Сева, Хавила, Савта, Раама и Савтеха. Раамини синови: Шева и Дедан.</verse>
				<verse number="8">Кушу се родио и Нимрод, који је био први силник на земљи.</verse>
				<verse number="9">Он је био вешт ловац пред ГОСПОДОМ. Зато се каже: »Вешт ловац пред ГОСПОДОМ као Нимрод.«</verse>
				<verse number="10">Прва упоришта његовог царства била су Вавилон, Ерех, Акад и Калне у земљи Шинар.</verse>
				<verse number="11">Из те земље отишао је у Асирију, где је сазидао Ниниву, Реховот Ир, Калах</verse>
				<verse number="12">и Ресен, велики град који лежи између Ниниве и Калаха.</verse>
				<verse number="13">Од Мицрајима су потекли Лудијци, Анамци, Лехавци, Нафтухејци,</verse>
				<verse number="14">Патрусци, Каслухејци, од којих су потекли Филистејци, и Кафторци.</verse>
				<verse number="15">Од Ханаана су потекли његов прворођени син Сидон и Хетити,</verse>
				<verse number="16">Јевусејци, Аморејци, Гиргашани,</verse>
				<verse number="17">Хивијци, Аркијци, Синијци,</verse>
				<verse number="18">Арвађани, Цемарци и Хамаћани. Касније су се братства Ханаанаца раштркала,</verse>
				<verse number="19">па се подручје Ханаанаца протезало од Сидона према Герару, све до Газе, па према Содоми, Гомори, Адми и Цевоиму, све до Лаше.</verse>
				<verse number="20">То су Хамови синови по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.</verse>
				<verse number="21">А синови су се родили и Симу, Јафетовом старијем брату и праоцу свих Еверових потомака.</verse>
				<verse number="22">Симови синови: Елам, Ашур, Арфаксад, Луд и Арам.</verse>
				<verse number="23">Арамови синови: Уц, Хул, Гетер и Маш.</verse>
				<verse number="24">Арфаксаду се родио Сала, а Сали се родио Евер.</verse>
				<verse number="25">Еверу су се родила два сина. Један се звао Фалек, јер се у његово време свет поделио, а његов брат се звао Јоктан.</verse>
				<verse number="26">Јоктану су се родили Алмодад, Шелеф, Хацармавет, Јерах,</verse>
				<verse number="27">Хадорам, Узал, Дикла,</verse>
				<verse number="28">Овал, Авимаел, Шева,</verse>
				<verse number="29">Офир, Хавила и Јовав. Сви ови су били Јоктанови синови.</verse>
				<verse number="30">Они су живели на подручју од Меше према Сефару, у горском крају на истоку.</verse>
				<verse number="31">То су Симови синови, по њиховим братствима, језицима, земљама и народима.</verse>
				<verse number="32">То су братства Нојевих синова по њиховим лозама унутар њихових народа. Од њих су се после потопа раширили народи по земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">На целом свету био је само један језик и исте речи.</verse>
				<verse number="2">Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.</verse>
				<verse number="3">»Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.« Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.</verse>
				<verse number="4">Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«</verse>
				<verse number="5">А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.</verse>
				<verse number="6">»Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле.</verse>
				<verse number="7">Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«</verse>
				<verse number="8">Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град,</verse>
				<verse number="9">који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.</verse>
				<verse number="10">Ово је повест о Симу: Две године после потопа, када је Сим имао 100 година, родио му се Арфаксад.</verse>
				<verse number="11">После Арфаксадовог рођења, Сим је живео још 500 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="12">Када је Арфаксад имао 35 година, родио му се Сала.</verse>
				<verse number="13">После Салиног рођења, Арфаксад је живео још 403 године и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="14">Када је Сала имао 30 година, родио му се Евер.</verse>
				<verse number="15">После Еверовог рођења, Сала је живео још 403 године и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="16">Када је Евер имао 34 године, родио му се Фалек.</verse>
				<verse number="17">После Фалековог рођења, Евер је живео још 430 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="18">Када је Фалек имао 30 година, родио му се Рагав.</verse>
				<verse number="19">После Рагавовог рођења, Фалек је живео још 209 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="20">Када је Рагав имао 32 године, родио му се Серух.</verse>
				<verse number="21">После Серуховог рођења, Рагав је живео још 207 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="22">Када је Серух имао 30 година, родио му се Нахор.</verse>
				<verse number="23">После Нахоровог рођења, Серух је живео још 200 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="24">Када је Нахор имао 29 година, родио му се Тара.</verse>
				<verse number="25">После Тариног рођења, Нахор је живео још 119 година и имао још синова и кћери.</verse>
				<verse number="26">Након што је Тара напунио 70 година, родили су му се Аврам, Нахор и Харан.</verse>
				<verse number="27">Ово је повест о Тари: Тари су се родили Аврам, Нахор и Харан. Харану се родио Лот.</verse>
				<verse number="28">Харан је умро за живота свога оца, у Уру Халдејском, у земљи где је рођен.</verse>
				<verse number="29">И Аврам и Нахор се оженише. Аврамова жена звала се Сараја, а Нахорова Милка кћи Харанова. Харан је био Милкин и Јискин отац.</verse>
				<verse number="30">А Сараја није имала деце, јер је била нероткиња.</verse>
				<verse number="31">Тара узе свог сина Аврама, свог унука Лота сина Харановог и своју снаху Сарају, жену свог сина Аврама, и с њима се из Ура Халдејског запути у земљу Ханаан. Али када су стигли до Харана, настанише се тамо.</verse>
				<verse number="32">Тара је живео 205 година и умро је у Харану.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Авраму: »Отиди из своје земље, од своје родбине и из дома свога оца и иди у земљу коју ћу ти показати.</verse>
				<verse number="2">»Учинићу од тебе велик народ и благословити те. Име ћу ти учинити великим, а и ти сâм бићеш благослов.</verse>
				<verse number="3">Благосиљаћу оне који тебе благосиљају, а проклињаћу оне који тебе проклињу. Преко тебе ће бити благословени сви народи на земљи.«</verse>
				<verse number="4">И Аврам отиде, као што му је ГОСПОД рекао, а с њим отиде и Лот. Аврам је имао седамдесет пет година када је кренуо из Харана.</verse>
				<verse number="5">Са собом узе своју жену Сарају, свога братанца Лота, сву имовину коју су стекли и сву чељад коју су имали у Харану, па се запутише у земљу Ханаан и стигоше у њу.</verse>
				<verse number="6">Аврам прође земљом све до места Сихема, до великог дрвета Мореа. У то време су у тој земљи били Ханаанци.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД се показа Авраму, па му рече: »Ову земљу ћу дати твом потомству.« Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ, који му се показао.</verse>
				<verse number="8">Оданде оде у брда источно од Бетела, где разапе свој шатор. Бетел му је био на западу, а Ај на истоку. Тамо Аврам подиже жртвеник ГОСПОДУ и поклони се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="9">Потом је, од места до места, путовао према Негеву.</verse>
				<verse number="10">Када је у земљи завладала глад, Аврам сиђе у Египат да тамо борави неко време, јер је глад у земљи била страшна.</verse>
				<verse number="11">Пре него што је ушао у Египат, он рече својој жени Сараји: »Слушај, знам да си лепа жена.</verse>
				<verse number="12">Када те Египћани виде, рећи ће: ‚Ово је његова жена‘, па ће мене убити, а тебе ће оставити у животу.</verse>
				<verse number="13">Зато, молим те, кажи да си ми сестра, да би због тебе лепо поступали са мном и поштедели ми живот.«</verse>
				<verse number="14">Када је Аврам стигао у Египат, Египћани видеше да је Сараја веома лепа жена.</verse>
				<verse number="15">А видеше је и фараонови службеници, па је похвалише пред фараоном. Тако Сарају доведоше на фараонов двор.</verse>
				<verse number="16">Фараон је лепо поступао са Аврамом због ње, па Аврам стече оваца и говеда, магараца, робова и робиња, магарица и камила.</verse>
				<verse number="17">Али ГОСПОД посла тешке болести на фараона и његове укућане због Аврамове жене Сараје.</verse>
				<verse number="18">Зато фараон позва Аврама и упита: »Шта си ми то урадио? Зашто ми ниси рекао да ти је она жена?</verse>
				<verse number="19">Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘, па је ја узех себи за жену? Ево ти сад твоја жена – узми је и иди!«</verse>
				<verse number="20">Онда фараон издаде наређења својим људима, и ови отпремише Аврама са његовом женом и са свом његовом имовином.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Аврам из Египта оде горе у Негев са својом женом и свом својом имовином, а с њим и Лот.</verse>
				<verse number="2">Аврам је имао велико богатство у стоци, сребру и злату.</verse>
				<verse number="3">Из Негева је од места до места путовао све до Бетела, до оног места између Бетела и Аја где му је раније био шатор</verse>
				<verse number="4">и где је био подигао жртвеник. Тамо се Аврам поклони ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="5">А и Лот, који је путовао са Аврамом, имао је ситне и крупне стоке и шатора.</verse>
				<verse number="6">Онај крај није могао да издржава обојицу, пошто су имали толику имовину да нису могли да живе заједно,</verse>
				<verse number="7">а долазило је и до свађе између Аврамових и Лотових пастира. У то време су у том крају живели и Ханаанци и Перижани.</verse>
				<verse number="8">Зато Аврам рече Лоту: »Хајде да не буде свађе између мене и тебе, између мојих и твојих пастира – јер, рођаци смо.</verse>
				<verse number="9">Сва земља ти је на располагању. Одвој се од мене. Ако ти кренеш лево, ја ћу десно. Ако ти кренеш десно, ја ћу лево.«</verse>
				<verse number="10">Лот диже поглед и виде да је сва долина реке Јордан према Цоару добро наводњена, као врт ГОСПОДЊИ или као Египат. Ово је било пре него што је ГОСПОД затро Содому и Гомору.</verse>
				<verse number="11">И Лот изабра за себе сву долину реке Јордан, па се запути на исток. Тако се раздвојише један од другога:</verse>
				<verse number="12">Аврам је живео у Ханаану, док је Лот живео између градова у равници и разапињао шаторе све до Содоме.</verse>
				<verse number="13">А људи у Содоми били су зли и били су велики грешници пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД рече Авраму након што се Лот одвојио од њега: »Погледај са овога места на север и југ, на исток и запад.</verse>
				<verse number="15">Сву земљу коју видиш даћу теби и твоме потомству довека.</verse>
				<verse number="16">Учинићу да твога потомства буде као земљиног праха, па ако може да се преброји земљин прах, и твоје потомство ће моћи да се преброји.</verse>
				<verse number="17">Иди и прођи земљом уздуж и попреко, јер ћу ти је дати.«</verse>
				<verse number="18">Тада Аврам пресели свој шатор и оде да живи код Мамреовог великог дрвећа у Хеврону и тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима</verse>
				<verse number="2">заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара.</verse>
				<verse number="3">Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море.</verse>
				<verse number="4">Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.</verse>
				<verse number="5">Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму</verse>
				<verse number="6">и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње.</verse>
				<verse number="7">Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.</verse>
				<verse number="8">Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој</verse>
				<verse number="9">с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет.</verse>
				<verse number="10">А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда.</verse>
				<verse number="11">Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше.</verse>
				<verse number="12">Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.</verse>
				<verse number="13">А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом.</verse>
				<verse number="14">Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана.</verse>
				<verse number="15">Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска.</verse>
				<verse number="16">Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.</verse>
				<verse number="17">Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини.</verse>
				<verse number="18">А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега</verse>
				<verse number="19">и он благослови Аврама, говорећи: »Нека благослови Аврама Бог Свевишњи, Створитељ неба и земље.</verse>
				<verse number="20">Благословен Бог Свевишњи, који ти непријатеље предаде у руке.« Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.</verse>
				<verse number="21">Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«</verse>
				<verse number="22">Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље,</verse>
				<verse number="23">да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘.</verse>
				<verse number="24">За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">После ових догађаја, реч ГОСПОДЊА дође Авраму у виђењу: »Не бој се, Авраме, ја сам твој штит. Твоја награда биће веома велика.«</verse>
				<verse number="2">А Аврам рече: »Господе ГОСПОДЕ, шта ћеш ми дати? Немам деце и мој наследник ће бити Елиезер Дамашћанин.«</verse>
				<verse number="3">И још рече: »Ето, ниси ми дао потомство, па ће ми наследник бити роб рођен у мом дому.«</verse>
				<verse number="4">Тада му дође реч ГОСПОДЊА: »Неће тај бити твој наследник, него ће ти твој рођени син бити наследник.«</verse>
				<verse number="5">Онда изведе Аврама напоље и рече: »Погледај у небо и преброј звезде, ако можеш да их пребројиш – толико ће ти бити потомство.«</verse>
				<verse number="6">Аврам поверова ГОСПОДУ и он му то урачуна у праведност.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД му рече: »Ја сам ГОСПОД, који те је извео из Ура Халдејског да запоседнеш ову земљу.«</verse>
				<verse number="8">»Господе ГОСПОДЕ«, рече Аврам, »како ћу знати да ћу је запосести?«</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД му рече: »Донеси ми јуницу од три године, козу од три године, овна од три године, једну грлицу и једно голупче.«</verse>
				<verse number="10">Аврам му све то донесе и расече на половине, па све половине стави једну наспрам друге. Само птице није расецао.</verse>
				<verse number="11">Тада птице грабљивице почеше да се обрушавају на стрвине, а Аврам их је терао.</verse>
				<verse number="12">Када је сунце било на заласку, Аврам западе у дубок сан и обузе га густа и језива тама.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД му рече: »Знај добро да ће твоји потомци бити дошљаци у туђој земљи. Биће робови и биће злостављани четири стотине година.</verse>
				<verse number="14">Али ја ћу казнити народ коме ће они робовати, и они ће после тога изаћи са великом имовином.</verse>
				<verse number="15">Ти ћеш у дубокој старости умрети у миру и бити сахрањен.</verse>
				<verse number="16">Тек ће се четврти нараштај твојих потомака вратити овамо, јер грех Аморејаца још није навршио меру.«</verse>
				<verse number="17">Када је сунце зашло и пао мрак, појавише се задимљен жеравник и пламтећа бакља и прођоше између расечених делова животиња.</verse>
				<verse number="18">Тога дана ГОСПОД склопи савез са Аврамом и рече: »Твојим потомцима дајем ову земљу, од Египатске реке до велике реке, реке Еуфрат –</verse>
				<verse number="19">земљу Кенејаца, Кенижана, Кадмонаца,</verse>
				<verse number="20">Хетита, Перижана, Рефајаца,</verse>
				<verse number="21">Аморејаца, Ханаанаца, Гиргашана и Јевусејаца.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Аврамова жена Сараја није му рађала децу. А имала је једну робињу Египћанку која се звала Агара,</verse>
				<verse number="2">па рече Авраму: »Ето, ГОСПОД није дао да имам деце. Иди и спавај с мојом робињом, можда ћу преко ње имати деце.« И Аврам послуша Сарају.</verse>
				<verse number="3">Тако, када је Аврам живео у Ханаану десет година, његова жена Сараја узе своју робињу, Египћанку Агару, и даде је своме мужу Авраму за жену.</verse>
				<verse number="4">Он је спавао с Агаром и она затрудне, а када је видела да је трудна, поче да презире своју господарицу.</verse>
				<verse number="5">Сараја рече Авраму: »Ти си крив за неправду која ме снашла. Ја сам довела своју робињу у твој загрљај, а она, кад је видела да је трудна, почела је да ме презире. Нека ГОСПОД пресуди ко је од нас двоје у праву.«</verse>
				<verse number="6">»Твоја робиња је у твојој власти«, рече Аврам. »Учини с њом како мислиш да је најбоље.« Сараја тада поче да злоставља Агару, па ова побеже од ње.</verse>
				<verse number="7">Анђео ГОСПОДЊИ нађе Агару код извора у пустињи – извора који се налази на путу за Шур –</verse>
				<verse number="8">па је упита: »Агаро, робињо Сарајина, одакле си дошла и куда идеш?« А она одговори: »Бежим од своје господарице Сараје.«</verse>
				<verse number="9">»Врати се својој господарици и покори јој се«, рече јој анђео ГОСПОДЊИ</verse>
				<verse number="10">и додаде: »Умножићу твоје потомке толико да се њихово мноштво неће моћи пребројати.«</verse>
				<verse number="11">И још јој анђео ГОСПОДЊИ рече: »Ево, трудна си и родићеш сина. Даћеш му име Јишмаел, јер је ГОСПОД чуо за твоје недаће.</verse>
				<verse number="12">Он ће бити као дивље магаре. На свакога ће дизати руку и свако ће дизати руку на њега. У непријатељству ће живети са свом својом сабраћом.«</verse>
				<verse number="13">Тада она ГОСПОДА, који јој је говорио, назва Ел Рои, јер рече: »Овде сам видела онога који ме види.«</verse>
				<verse number="14">Зато се тај бунар зове Беер Лахај Рои, а налази се између Кадеша и Береда.</verse>
				<verse number="15">И Агара роди Авраму сина, а Аврам му даде име Јишмаел.</verse>
				<verse number="16">Аврам је имао осамдесет шест година када му је Агара родила Јишмаела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Када је Аврам имао деведесет девет година, ГОСПОД му се показа и рече му: »Ја сам Бог Свесилни. Чини оно што је по мојој вољи и буди беспрекоран.</verse>
				<verse number="2">Склопићу савез с тобом и силно ћу те умножити.«</verse>
				<verse number="3">Аврам паде ничице, а Бог му рече:</verse>
				<verse number="4">»Ово је мој савез с тобом: Бићеш отац многих народа.</verse>
				<verse number="5">Више се нећеш звати Аврам, него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа.</verse>
				<verse number="6">Учинићу те веома плодним и учинити да од тебе постану народи и потекну цареви.</verse>
				<verse number="7">Склопићу савез с тобом и твојим потомцима из поколења у поколење – савез вечан – и бићу Бог твој и твојих потомака.</verse>
				<verse number="8">Теби и твојим потомцима даћу у вечан посед сву земљу Ханаан, у којој сада боравиш, и бићу њихов Бог.«</verse>
				<verse number="9">Потом Бог рече Аврааму: »Држи се мога савеза, и ти и твоји потомци из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="10">Ово је мој савез с тобом и твојим потомцима, савез кога треба да се држиш: нека се обреже свако мушко међу вама.</verse>
				<verse number="11">Обрезујте се, и то ће бити знак савеза између мене и вас.</verse>
				<verse number="12">Нека се, из поколења у поколење, свако мушко међу вама обреже осмога дана по рођењу, а тако и сваки роб рођен у вашем дому или новцем купљен од странца, који није твој потомак.</verse>
				<verse number="13">Било да је рођен у твом дому или купљен новцем, мора да се обреже. Тако ће на вашем телу бити знак да је мој савез вечан савез.</verse>
				<verse number="14">Свако необрезано мушко, сваки онај који се не обреже, нека се одстрани из свога народа, јер је прекршио мој савез.«</verse>
				<verse number="15">Бог још рече Аврааму: »Своју жену више не зови Сараја – име ће јој бити Сара.</verse>
				<verse number="16">Благословићу је и даћу ти од ње сина. Благословићу је, и она ће постати мајка народима и од ње ће потећи цареви народâ.«</verse>
				<verse number="17">На то Авраам паде ничице, па се насмеја и помисли: »Зар ће се дете родити човеку од сто година? Зар ће Сара родити дете у деведесетој?«</verse>
				<verse number="18">Онда рече Богу: »Нека макар Јишмаел поживи пред тобом.«</verse>
				<verse number="19">А Бог рече: »Да, твоја жена Сара родиће ти сина, а ти ћеш му дати име Исаак. Склопићу вечан савез с њим и с његовим потомцима.</verse>
				<verse number="20">Чуо сам шта си тражио за Јишмаела. Благословићу га, учинити га плодним и силно умножити. Родиће му се дванаест поглавара и од њега ћу начинити велик народ.</verse>
				<verse number="21">Али, свој савез ћу склопити с Исааком, кога ће ти Сара родити догодине у ово време.«</verse>
				<verse number="22">Када је завршио разговор с Авраамом, Бог се подиже од њега.</verse>
				<verse number="23">Тог истог дана Авраам узе свога сина Јишмаела и све робове рођене у свом дому и све купљене новцем – свако мушко из свога дома – и обреза их као што му је Бог рекао.</verse>
				<verse number="24">Авраам је имао деведесет девет година када се обрезао,</verse>
				<verse number="25">а његов син Јишмаел тринаест.</verse>
				<verse number="26">Тако су Авраам и његов син Јишмаел обрезани истога дана,</verse>
				<verse number="27">а с њима и сви мушкарци у Авраамовом дому – робови рођени у његовом дому и они купљени новцем од странца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.</verse>
				<verse number="2">Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини! Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље,</verse>
				<verse number="3">па рече: »Господару, ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш.</verse>
				<verse number="4">Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом.</verse>
				<verse number="5">Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.« »Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«</verse>
				<verse number="6">Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«</verse>
				<verse number="7">Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело.</verse>
				<verse number="8">Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.</verse>
				<verse number="9">»Где ти је жена Сара?« упиташе га. А он одговори: »Ено је у шатору.«</verse>
				<verse number="10">Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.« А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега.</verse>
				<verse number="11">И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.</verse>
				<verse number="12">Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«</verse>
				<verse number="13">Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘</verse>
				<verse number="14">Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«</verse>
				<verse number="15">Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила. А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«</verse>
				<verse number="16">Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати.</verse>
				<verse number="17">Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним?</verse>
				<verse number="18">Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи.</verse>
				<verse number="19">Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.«</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак,</verse>
				<verse number="21">сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.«</verse>
				<verse number="22">Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="23">Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима?</verse>
				<verse number="24">А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему?</verse>
				<verse number="25">Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?«</verse>
				<verse number="26">А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.«</verse>
				<verse number="27">»Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу.</verse>
				<verse number="28">Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?« »Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.«</verse>
				<verse number="29">А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?« Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.«</verse>
				<verse number="30">Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?« Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.«</verse>
				<verse number="31">Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?« Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.«</verse>
				<verse number="32">Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?« Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.«</verse>
				<verse number="33">Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.</verse>
				<verse number="2">»Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.« »Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«</verse>
				<verse number="3">Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.</verse>
				<verse number="4">Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.</verse>
				<verse number="5">Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«</verse>
				<verse number="6">Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата,</verse>
				<verse number="7">па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло.</verse>
				<verse number="8">Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом.«</verse>
				<verse number="9">»Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.« И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата.</verse>
				<verse number="10">Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата.</verse>
				<verse number="11">А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.</verse>
				<verse number="12">»Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде</verse>
				<verse number="13">јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«</verse>
				<verse number="14">И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима. »Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!« Али његови зетови су мислили да се шали.</verse>
				<verse number="15">Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«</verse>
				<verse number="16">А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.</verse>
				<verse number="17">Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«</verse>
				<verse number="18">Тада Лот рече: »Не, господару.</verse>
				<verse number="19">Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу.</verse>
				<verse number="20">Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«</verse>
				<verse number="21">А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш.</verse>
				<verse number="22">Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар.</verse>
				<verse number="23">Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар.</verse>
				<verse number="24">Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба</verse>
				<verse number="25">и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.</verse>
				<verse number="26">А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.</verse>
				<verse number="27">Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="28">Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!</verse>
				<verse number="29">Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.</verse>
				<verse number="30">Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.</verse>
				<verse number="31">Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету.</verse>
				<verse number="32">Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«</verse>
				<verse number="33">Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.</verse>
				<verse number="34">Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«</verse>
				<verse number="35">Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.</verse>
				<verse number="36">Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем.</verse>
				<verse number="37">Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца.</verse>
				<verse number="38">И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Авраам крену оданде ка подручју Негева и настани се између Кадеша и Шура. Неко време је боравио у Герару</verse>
				<verse number="2">и мештанима говорио за Сару да му је сестра. Тада герарски цар Авимелех посла по Сару и узе је к себи.</verse>
				<verse number="3">Али Бог дође Авимелеху ноћу у сну и рече му: »Умрећеш због ове жене коју си узео, јер она је удата жена.«</verse>
				<verse number="4">А Авимелех још није спавао са Саром, па рече: »Господе, зар ћеш побити недужан народ?</verse>
				<verse number="5">Зар ми онај није рекао: ‚Она ми је сестра‘? И зар ми она сама није рекла: ‚Он ми је брат‘? Учинио сам то чисте савести и неукаљаних руку.«</verse>
				<verse number="6">А Бог му рече у сну: »Да, знам да си то учинио чисте савести. Зато сам те задржавао да не згрешиш против мене – зато ти нисам дао да је дотакнеш.</verse>
				<verse number="7">А сада врати том човеку његову жену. Он је пророк и молиће се за тебе, и остаћеш жив. Али, ако је не вратиш, знај да ћеш умрети и ти и сви твоји.«</verse>
				<verse number="8">Авимелех устаде рано ујутро, па позва све своје службенике. Када им је испричао свој сан, они се силно уплашише.</verse>
				<verse number="9">Онда Авимелех позва Авраама, па га упита: »Шта си нам то урадио? Шта сам ти скривио да оволики грех навучеш на мене и на моје царство? Учинио си ми оно што не треба чинити.«</verse>
				<verse number="10">Авимелех још упита Авраама: »Из ког разлога си то учинио?«</verse>
				<verse number="11">А Авраам одговори: »Мислио сам: ‚У овоме месту се сигурно не боје Бога, па ће ме убити због моје жене.‘</verse>
				<verse number="12">Осим тога, она ми је заиста сестра, кћи мога оца, али не и моје мајке, и постала ми је жена.</verse>
				<verse number="13">А када је Бог учинио да одем из очевог дома, рекао сам јој: ‚Овако ћеш ми показати своју љубав: куда год да одемо, кажи за мене да сам ти брат.‘«</verse>
				<verse number="14">Тада Авимелех узе оваца, говеда, робова и робиња и даде их Аврааму. А врати му и његову жену Сару.</verse>
				<verse number="15">»Ево, моја земља ти је на располагању«, рече Авимелех, »настани се где год ти драго.«</verse>
				<verse number="16">А Сари рече: »Дао сам твом брату хиљаду сребрњака. За све који су с тобом то ће бити доказ да си недужна. Тако ћеш бити потпуно оправдана.«</verse>
				<verse number="17">Тада се Авраам помоли Богу, и Бог излечи Авимелеха, његову жену и робиње, па су опет могле да рађају децу.</verse>
				<verse number="18">Јер, ГОСПОД је сваку жену у Авимелеховом дому био учинио нероткињом због Авраамове жене Саре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао:</verse>
				<verse number="2">Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио.</verse>
				<verse number="3">Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак.</verse>
				<verse number="4">Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио.</verse>
				<verse number="5">Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.</verse>
				<verse number="6">Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«</verse>
				<verse number="7">И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«</verse>
				<verse number="8">Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.</verse>
				<verse number="9">Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга,</verse>
				<verse number="10">па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«</verse>
				<verse number="11">То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.</verse>
				<verse number="12">Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку.</verse>
				<verse number="13">А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«</verse>
				<verse number="14">Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви.</verse>
				<verse number="15">Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун,</verse>
				<verse number="16">па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.« И док је тако седела, гласно заплака.</verse>
				<verse number="17">Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче.</verse>
				<verse number="18">Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«</verse>
				<verse number="19">Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.</verse>
				<verse number="20">Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац.</verse>
				<verse number="21">Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.</verse>
				<verse number="22">У то време Авимелех, у пратњи Пихола, заповедника његове војске, рече Аврааму: »Бог је с тобом у свему што чиниш.</verse>
				<verse number="23">Зато ми се овде пред Богом закуни да нећеш варати ни мене, ни моју децу, ни моје потомке, него да ћеш мени и овој земљи у којој боравиш бити одан као што сам и ја одан теби.«</verse>
				<verse number="24">»Кунем се«, рече Авраам.</verse>
				<verse number="25">Тада се Авраам пожали Авимелеху због бунара с водом који су Авимелехове слуге присвојиле.</verse>
				<verse number="26">А Авимелех рече: »Не знам ко је то урадио. Ти ми о томе ниси говорио, и ја за то тек данас чујем.«</verse>
				<verse number="27">Авраам узе ситне и крупне стоке и даде је Авимелеху, па њих двојица склопише савез.</verse>
				<verse number="28">Потом Авраам одвоји седморо женске јагњади из стада,</verse>
				<verse number="29">а Авимелех га упита: »Шта значи ово седморо женске јагњади које си одвојио на страну?«</verse>
				<verse number="30">Он му одговори: »Прими од мене ово седморо женске јагњади као сведочанство да сам ја ископао овај бунар.«</verse>
				<verse number="31">Тако оно место доби име Беер Шева, јер су тамо њих двојица положили заклетву.</verse>
				<verse number="32">Када су Авимелех и Авраам склопили савез код Беер-Шеве, Авимелех и Пихол, заповедник његове војске, вратише се у земљу Филистејаца.</verse>
				<verse number="33">Авраам посади дрво тамариска у Беер-Шеви и тамо се поклони ГОСПОДУ, Вечноме Богу.</verse>
				<verse number="34">Авраам је још дуго боравио у земљи Филистејаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">После тога Бог искуша Авраама. Позва га: »Аврааме!« А Авраам одговори: »Молим?«</verse>
				<verse number="2">Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.«</verse>
				<verse number="3">Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио.</verse>
				<verse number="4">Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини,</verse>
				<verse number="5">па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.«</verse>
				<verse number="6">Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље.</verse>
				<verse number="7">Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!« »Молим, сине?« одговори Авраам. »Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?«</verse>
				<verse number="8">Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.« И њих двојица одоше заједно даље.</verse>
				<verse number="9">Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва,</verse>
				<verse number="10">па пружи руку и узе нож да закоље свога сина.</verse>
				<verse number="11">Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!« А Авраам рече: »Молим?«</verse>
				<verse number="12">»Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.«</verse>
				<verse number="13">Тада Авраам диже поглед, а кад тамо – ован се роговима заплео у жбун! Он оде, узе га и принесе као жртву паљеницу место свога сина.</verse>
				<verse number="14">Авраам назва оно место »ГОСПОД се стара«. Зато се још и данас каже: »На планини где ће се ГОСПОД постарати.«</verse>
				<verse number="15">Анђео ГОСПОДЊИ по други пут позва Авраама са неба,</verse>
				<verse number="16">па му рече: »Самим собом се заклињем, говори ГОСПОД, зато што си ово урадио и ниси ускратио свога сина, свога јединца,</verse>
				<verse number="17">заиста ћу те благословити и учинити да твојих потомака буде колико и звезда на небу и песка на морској обали. Твоји потомци ће запосести градове својих непријатеља</verse>
				<verse number="18">и преко твога потомства биће благословени сви народи на земљи зато што си ме послушао.«</verse>
				<verse number="19">Тада се Авраам врати својим слугама, па сви заједно кренуше ка Беер-Шеви. И Авраам остаде да живи у Беер-Шеви.</verse>
				<verse number="20">После ових догађаја, Аврааму рекоше да је и Милка родила синове његовом брату Нахору:</verse>
				<verse number="21">прворођеног Уца, његовог брата Буза, Кемуела оца Арамовог,</verse>
				<verse number="22">Кеседа, Хазу, Пилдаша, Јидлафа и Бетуела.</verse>
				<verse number="23">Бетуел је био Ревекин отац. Ових осам синова Милка је родила Авраамовом брату Нахору.</verse>
				<verse number="24">А и Нахорова наложница, која се звала Реума, родила је синове: Теваха, Гахама, Тахаша и Мааху.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Сара је живела 127 година.</verse>
				<verse number="2">Умрла је у Кирјат-Арби, то јест Хеврону, у Ханаану, а Авраам уђе да је ожали и оплаче.</verse>
				<verse number="3">Када је устао од своје покојне жене, Авраам рече Хетитима:</verse>
				<verse number="4">»Ја сам међу вама дошљак и насељеник. Продајте ми овде место за сахрањивање, да могу да сахраним своју покојницу.«</verse>
				<verse number="5">Хетити му одговорише:</verse>
				<verse number="6">»Чуј нас, господару. Ти си моћан поглавар међу нама. Сахрани своју покојницу у нашој најбољој гробници. Ниједан од нас неће ти ускратити своју гробницу да у њој сахраниш своју покојницу.«</verse>
				<verse number="7">На то Авраам устаде и поклони се народу оне земље, Хетитима,</verse>
				<verse number="8">па им рече: »Ако хоћете да ми дозволите да овде сахраним своју покојницу, онда ме саслушајте и заузмите се за мене код Ефрона сина Цохаровог,</verse>
				<verse number="9">да ми прода пећину Махпелу, која припада њему, а налази се на крају његовог поља. Нека ми је прода по пуној цени, да ми буде место за сахрањивање међу вама.«</verse>
				<verse number="10">А Ефрон је седео са осталим Хетитима и он одговори Аврааму пред свим Хетитима који су дошли на капију његовог града:</verse>
				<verse number="11">»Не, господару. Чуј ме: Дајем ти поље и дајем ти пећину која је на њему – дајем ти то у присуству мојих сународника. Сахрани своју покојницу.«</verse>
				<verse number="12">Авраам се опет поклони народу оне земље,</verse>
				<verse number="13">па рече Ефрону пред њима: »Молим те да ме саслушаш. Платићу ти колико поље вреди. Прихвати моју понуду, да могу тамо да сахраним своју покојницу.«</verse>
				<verse number="14">А Ефрон одговори Аврааму:</verse>
				<verse number="15">»Чуј ме, господару. Та земља вреди четири стотине шекела сребра, а то није ништа ни за мене ни за тебе. Сахрани своју покојницу.«</verse>
				<verse number="16">Авраам се сложи с Ефроном и измери му сребра колико је овај поменуо пред осталим Хетитима: четири стотине шекела сребра трговачке мере.</verse>
				<verse number="17">Тако Ефроново поље у Махпели близу Мамре – и поље и пећина на њему и све дрвеће унутар његових међа – пређоше</verse>
				<verse number="18">у Авраамово власништво у присуству свих Хетита који су дошли на градску капију.</verse>
				<verse number="19">После тога Авраам сахрани своју жену Сару у пећини на пољу Махпели близу Мамре, то јест Хеврона, у Ханаану.</verse>
				<verse number="20">Тако то поље и пећина на њему пређоше од Хетитâ у Авраамово власништво као место за сахрањивање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.</verse>
				<verse number="2">Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро</verse>
				<verse number="3">и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим,</verse>
				<verse number="4">него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«</verse>
				<verse number="5">»А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«</verse>
				<verse number="6">»Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам.</verse>
				<verse number="7">»ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина.</verse>
				<verse number="8">А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«</verse>
				<verse number="9">Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.</verse>
				<verse number="10">Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град.</verse>
				<verse number="11">Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.</verse>
				<verse number="12">Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму.</verse>
				<verse number="13">Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде.</verse>
				<verse number="14">Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«</verse>
				<verse number="15">И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора.</verse>
				<verse number="16">Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.</verse>
				<verse number="17">Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«</verse>
				<verse number="18">»Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.</verse>
				<verse number="19">Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.</verse>
				<verse number="20">И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле.</verse>
				<verse number="21">А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.</verse>
				<verse number="22">Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку и две златне наруквице тешке десет шекела,</verse>
				<verse number="23">па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«</verse>
				<verse number="24">Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«,</verse>
				<verse number="25">па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«</verse>
				<verse number="26">Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ,</verse>
				<verse number="27">говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«</verse>
				<verse number="28">Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке.</verse>
				<verse number="29">А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору,</verse>
				<verse number="30">јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора,</verse>
				<verse number="31">па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«</verse>
				<verse number="32">И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.</verse>
				<verse number="33">Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.« А Лаван рече: »Кажи.«</verse>
				<verse number="34">Он рече: »Ја сам Авраамов слуга.</verse>
				<verse number="35">ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради.</verse>
				<verse number="36">А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има.</verse>
				<verse number="37">Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим.</verse>
				<verse number="38">Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘</verse>
				<verse number="39">Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘</verse>
				<verse number="40">А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу, послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца.</verse>
				<verse number="41">Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘</verse>
				<verse number="42">»Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан.</verse>
				<verse number="43">Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«,</verse>
				<verse number="44">а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘</verse>
				<verse number="45">И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘</verse>
				<verse number="46">Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле.</verse>
				<verse number="47">Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке,</verse>
				<verse number="48">па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина.</verse>
				<verse number="49">А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«</verse>
				<verse number="50">»Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако.</verse>
				<verse number="51">Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«</verse>
				<verse number="52">Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље.</verse>
				<verse number="53">Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове.</verse>
				<verse number="54">Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише. Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«</verse>
				<verse number="55">А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«</verse>
				<verse number="56">Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«</verse>
				<verse number="57">А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«</verse>
				<verse number="58">Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?« А она одговори: »Хоћу.«</verse>
				<verse number="59">Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.</verse>
				<verse number="60">И благословише Ревеку рекавши јој: »Сестро наша, буди мајка хиљадама хиљада, и нека твоји потомци запоседну градове оних који их мрзе.«</verse>
				<verse number="61">Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.</verse>
				<verse number="62">А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву.</verse>
				<verse number="63">Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.</verse>
				<verse number="64">А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле</verse>
				<verse number="65">и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?« »То је мој господар«, одговори слуга. На то она узе свој вео и покри се.</verse>
				<verse number="66">Тада слуга исприча Исааку све што је учинио.</verse>
				<verse number="67">Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Авраам узе себи још једну жену, која се звала Кетура.</verse>
				<verse number="2">Она му роди Зимрана, Јокшана, Медана, Мидјана, Јишбака и Шуаха.</verse>
				<verse number="3">Јокшану се родише Шева и Дедан. Деданови потомци: Ашурци, Летушци и Леумци.</verse>
				<verse number="4">Мидјанови синови: Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдаа. Све су то Кетурини потомци.</verse>
				<verse number="5">Све што је имао, Авраам остави Исааку,</verse>
				<verse number="6">а синовима својих наложница још за свога живота подели дарове и посла их у земље на истоку – далеко од Исаака.</verse>
				<verse number="7">Авраам је живео 175 година.</verse>
				<verse number="8">Умро је у веома дубокој старости, пошто је поживео много година.</verse>
				<verse number="9">Његови синови Исаак и Јишмаел сахранише га у пећини Махпели близу Мамре, на пољу Ефрона, сина Цохара Хетита,</verse>
				<verse number="10">на пољу које је Авраам купио од Хетитâ. Тамо је Авраам сахрањен поред своје жене Саре.</verse>
				<verse number="11">После Авраамове смрти, Бог благослови његовог сина Исаака, који је тада живео код Беер-Лахај-Роија.</verse>
				<verse number="12">Ово је повест о Авраамовом сину Јишмаелу, кога му је родила Египћанка Агара, Сарина робиња.</verse>
				<verse number="13">Ово су имена Јишмаелових синова по реду којим су се рађали: Јишмаелов прворођени син Невајот, па Кедар, Адбеел, Мивсам,</verse>
				<verse number="14">Мишма, Дума, Маса,</verse>
				<verse number="15">Хадад, Тема, Јетур, Нафиш и Кедма.</verse>
				<verse number="16">То су Јишмаелови синови, дванаесторица племенских поглавара, по којима су названа њихова насеља и табори.</verse>
				<verse number="17">Јишмаел је живео 137 година. Онда издахну и умре.</verse>
				<verse number="18">Његови потомци су се настанили на подручју између Хавиле и Шура, које се простире од Египта према Асирији, а живели су у непријатељству са другим Авраамовим потомцима.</verse>
				<verse number="19">Ово је повест о Исааку сину Авраамовом. Аврааму се родио Исаак.</verse>
				<verse number="20">Исаак је имао четрдесет година када се оженио Ревеком кћери Бетуела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца.</verse>
				<verse number="21">Исаак се помоли ГОСПОДУ за своју жену, јер је била нероткиња. ГОСПОД му услиши молитву и његова жена Ревека затрудне.</verse>
				<verse number="22">Али деца су се у њеној утроби тако гурала да она рече: »Зашто ми се ово дешава?« Зато оде да о томе упита ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД јој рече: »Два народа су у твојој утроби, два народа ће се оделити из твога трбуха. Један ће бити јачи од другога и старији ће служити млађему.«</verse>
				<verse number="24">Када је дошло време да роди, а оно – у утроби јој били близанци!</verse>
				<verse number="25">Први који је изашао био је црвен и сав рутав као огртач. Зато му дадоше име Исав.</verse>
				<verse number="26">После тога изађе његов брат, држећи се руком Исаву за пету. Зато му дадоше име Јаков. Исаак је имао шездесет година када их је Ревека родила.</verse>
				<verse number="27">Дечаци одрастоше: Исав постаде вешт ловац, човек пустаре, а Јаков је био повучен човек и боравио је међу шаторима.</verse>
				<verse number="28">Исаак, који је волео да једе дивљач, више је волео Исава, а Ревека је више волела Јакова.</verse>
				<verse number="29">Једном док је Јаков кувао чорбу, Исав дође из пустаре ужасно гладан,</verse>
				<verse number="30">па рече Јакову: »Дај ми тог црвеног јела! Умирем од глади!« Зато га назваше Едом.</verse>
				<verse number="31">»Прво ми продај своје право првородства«, одговори Јаков.</verse>
				<verse number="32">»Само што нисам умро«, рече Исав. »Шта ће ми право првородства?«</verse>
				<verse number="33">»Прво ми се закуни«, рече Јаков. И Исав му се закле и тако продаде своје право првородства Јакову.</verse>
				<verse number="34">Тада Јаков даде Исаву хлеба и чорбе од сочива, и овај се наједе и напи, па устаде и оде. Тако је Исав презрео своје право првородства.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">У земљи завлада глад као онда у Аврааамово време, па Исаак оде у Герар, Авимелеху, цару Филистејаца.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД се показа Исааку и рече: »Не иди доле у Египат, него се настани у земљи за коју ти будем рекао.</verse>
				<verse number="3">Борави неко време у овој земљи, а ја ћу бити с тобом и благословити те. Јер, теби и твојим потомцима даћу све ове земље и испунићу заклетву којом сам се заклео твом оцу Аврааму.</verse>
				<verse number="4">Учинићу да твојих потомака буде колико и звезда на небу и даћу им све ове земље. Сви народи на земљи биће благословени преко твога потомства</verse>
				<verse number="5">зато што ме је Авраам слушао и држао се мојих налога, заповести, уредби и законâ.«</verse>
				<verse number="6">Тако Исаак остаде у Герару.</verse>
				<verse number="7">Када су га мештани питали о његовој жени, он им рече: »Она ми је сестра«, јер се бојао да каже: »Она ми је жена.« Мислио је: »Мештани би могли да ме убију због Ревеке, зато што је лепа.«</verse>
				<verse number="8">Када је Исаак већ дуго био у Герару, Авимелех, цар Филистејаца, погледа кроз прозор, а кад тамо – Исаак милује своју жену Ревеку!</verse>
				<verse number="9">Авимелех позва Исаака и рече: »Дакле, она ти је жена! Зашто си рекао: ‚Она ми је сестра‘?« »Зато што сам мислио да бих због ње могао да погинем«, одговори Исаак.</verse>
				<verse number="10">На то Авимелех рече: »Шта си нам то урадио? Неко је лако могао да спава с твојом женом, и тако би ти на нас навалио кривицу!«</verse>
				<verse number="11">Онда Авимелех издаде наредбу свему народу: »Ко учини нешто нажао овом човеку или његовој жени, биће погубљен.«</verse>
				<verse number="12">Исаак засеја њиве у тој земљи, и исте године пожње стострук род, јер га је ГОСПОД благословио.</verse>
				<verse number="13">Тако се он обогати и настави да се богати док није постао веома богат.</verse>
				<verse number="14">Стекао је толико ситне и крупне стоке и толико слугу да су му Филистејци завидели.</verse>
				<verse number="15">А Филистејци су затрпали, напунивши их земљом, све бунаре које су биле ископале слуге његовог оца Авраама.</verse>
				<verse number="16">Тада Авимелех рече Исааку: »Одлази од нас, јер си постао сувише моћан за нас.«</verse>
				<verse number="17">И Исаак оде оданде и утабори се у Герарском кланцу, па је тамо живео.</verse>
				<verse number="18">Он поново ископа бунаре који су били ископани у време његовог оца Авраама, а које су Филистејци после Авраамове смрти затрпали, и даде им иста имена која им је био дао и његов отац.</verse>
				<verse number="19">Када су Исаакове слуге копале у кланцу и откриле бунар са живом водом,</verse>
				<verse number="20">герарски пастири се посвађаше с Исааковим пастирима, говорећи: »То је наша вода!« Зато Исаак назва тај бунар Есек јер су се с њим препирали.</verse>
				<verse number="21">Онда ископаше други бунар, али и око њега изби свађа. Зато га Исаак назва Ситна.</verse>
				<verse number="22">Исаак се пресели оданде, па ископа још један бунар, и нико се око њега не посвађа. Исаак га назва Реховот, говорећи: »ГОСПОД нам је сада дао простор да се намножимо на земљи.«</verse>
				<verse number="23">Оданде Исаак оде у Беер-Шеву.</verse>
				<verse number="24">Те ноћи ГОСПОД му се показа и рече: »Ја сам Бог твог оца Авраама. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомке због свог слуге Авраама.«</verse>
				<verse number="25">Исаак тамо подиже жртвеник и поклони се ГОСПОДУ. Тамо разапе и свој шатор, а његове слуге почеше да копају бунар.</verse>
				<verse number="26">Исааку из Герара дође Авимелех са својим саветником Ахузатом и са Пихолом, заповедником војске.</verse>
				<verse number="27">Исаак их упита: »Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали?«</verse>
				<verse number="28">»Увидели смо да је ГОСПОД с тобом«, одговорише они, »па смо мислили да би требало да се међусобно закунемо. Дај да склопимо савез с тобом</verse>
				<verse number="29">да нам нећеш учинити зло, као што ни ми теби нисмо учинили нажао, већ смо с тобом увек добро поступали и пустили те да одеш у миру. А сада те је ГОСПОД благословио.«</verse>
				<verse number="30">Тада им Исаак спреми гозбу, па су јели и пили.</verse>
				<verse number="31">Ујутро устадоше рано и један другом се заклеше. Исаак их онда испрати, и они одоше од њега у миру.</verse>
				<verse number="32">Тога дана дођоше Исаакове слуге и јавише му о бунару који су копали. »Нашли смо воду«, рекоше му,</verse>
				<verse number="33">а он га назва Шива. Зато се и дан-данас тај град зове Беер Шева.</verse>
				<verse number="34">Када је Исав имао четрдесет година, ожени се Јудитом кћери Беерија Хетита и Босмат кћери Елона Хетита.</verse>
				<verse number="35">Оне су Исааку и Ревеки загорчавале живот.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!« А овај одговори: »Молим?«</verse>
				<verse number="2">Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети.</verse>
				<verse number="3">Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач.</verse>
				<verse number="4">Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«</verse>
				<verse number="5">А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је,</verse>
				<verse number="6">Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву:</verse>
				<verse number="7">‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘</verse>
				<verse number="8">Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем.</verse>
				<verse number="9">Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли.</verse>
				<verse number="10">Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«</verse>
				<verse number="11">На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка.</verse>
				<verse number="12">Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«</verse>
				<verse number="13">»Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«</verse>
				<verse number="14">И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео.</verse>
				<verse number="15">Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова,</verse>
				<verse number="16">а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу.</verse>
				<verse number="17">Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.</verse>
				<verse number="18">Јаков оде оцу и рече: »Оче!« »Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«</verse>
				<verse number="19">А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«</verse>
				<verse number="20">»Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«</verse>
				<verse number="21">Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«</verse>
				<verse number="22">Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«</verse>
				<verse number="23">Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови,</verse>
				<verse number="24">упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?« А Јаков одговори: »Јесам.«</verse>
				<verse number="25">Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.« И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.</verse>
				<verse number="26">Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«</verse>
				<verse number="27">И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи: »Мирис мога сина сличан је мирису поља које је ГОСПОД благословио.</verse>
				<verse number="28">Нека ти Бог даје росу са неба и плодну земљу – обиље жита и младог вина.</verse>
				<verse number="29">Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Владај над својом сабраћом и нека ти се клањају потомци твоје мајке. Проклет био ко те проклиње и благословен ко те благосиља!«</verse>
				<verse number="30">Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова.</verse>
				<verse number="31">И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«</verse>
				<verse number="32">А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?« »Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«</verse>
				<verse number="33">На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«</verse>
				<verse number="34">Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«</verse>
				<verse number="35">А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«</verse>
				<verse number="36">Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.« Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«</verse>
				<verse number="37">Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«</verse>
				<verse number="38">На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!« И гласно заплака.</verse>
				<verse number="39">Његов отац Исаак му рече: »Далеко од плодне земље биће ти дом, далеко од росе с неба.</verse>
				<verse number="40">Живећеш од свога мача и своме брату служити. Али, када се побуниш, збацићеш његов јарам с врата.«</verse>
				<verse number="41">Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети. Тада ћу убити свог брата Јакова.«</verse>
				<verse number="42">Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије.</verse>
				<verse number="43">Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан.</verse>
				<verse number="44">Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес.</verse>
				<verse number="45">Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«</verse>
				<verse number="46">Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Тада Исаак позва Јакова и благослови га, па му заповеди: »Немој да се ожениш Ханаанком!</verse>
				<verse number="2">Сместа иди у Падан Арам, у дом Бетуела, оца твоје мајке, и тамо себи нађи жену, једну од кћери свог ујака Лавана.</verse>
				<verse number="3">Нека те Бог Свесилни благослови и учини плодним и многобројним, да од тебе постане мноштво народâ.</verse>
				<verse number="4">Нека теби и твојим потомцима дâ Авраамов благослов, да запоседнеш земљу у којој сада боравиш, земљу коју је Бог дао Аврааму.«</verse>
				<verse number="5">Онда Исаак отпреми Јакова, и овај оде у Падан Арам, Лавану, сину Бетуела Арамејца и брату Јаковљеве и Исавове мајке Ревеке.</verse>
				<verse number="6">Исав дозна да је Исаак благословио Јакова и послао га у Падан Арам да тамо себи нађе жену и да му је, благосиљајући га, заповедио: »Немој да се ожениш Ханаанком!«</verse>
				<verse number="7">и да је Јаков послушао оца и мајку и отишао у Падан Арам.</verse>
				<verse number="8">Тако Исав схвати колико су Ханаанке мрске његовом оцу Исааку,</verse>
				<verse number="9">па оде Јишмаелу и узе за жену, поред жена које је већ имао, Махалат кћер Јишмаела сина Авраамовог, Невајотову сестру.</verse>
				<verse number="10">Јаков оде из Беер-Шеве и запути се у Харан.</verse>
				<verse number="11">Стиже до једног места и тамо заноћи, јер је сунце већ било зашло. Узе један од каменова који су били на том месту, стави га под главу и леже да спава.</verse>
				<verse number="12">У сну виде мердевине како стоје на земљи, а врх им допире до неба. Божији анђели су се по њима пењали и силазили,</verse>
				<verse number="13">а крај њега је стајао ГОСПОД и говорио: »Ја сам ГОСПОД, Бог твога праоца Авраама и Бог Исааков. Теби и твојим потомцима даћу земљу на којој лежиш.</verse>
				<verse number="14">Твојих потомака ће бити као праха на земљи и раширићете се на запад и на исток, на север и на југ. Преко тебе и твога потомства биће благословени сви народи на земљи.</verse>
				<verse number="15">Ја сам с тобом – чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу. Нећу те оставити док не испуним то што сам ти обећао.«</verse>
				<verse number="16">Када се Јаков пробудио из сна, рече: »Заиста је ГОСПОД на овоме месту, а ја то нисам знао!«</verse>
				<verse number="17">И, уплашен, рече: »Како је страшно ово место! Ово није ништа друго него Божија кућа! Ово је капија неба!«</verse>
				<verse number="18">Јаков устаде рано ујутро, узе камен који је био ставио под главу, па га усправи као стуб и на њега изли уља.</verse>
				<verse number="19">То место назва Бетел. Град уз њега пре тога се звао Луз.</verse>
				<verse number="20">Онда се Јаков заветова, говорећи: »Ако Бог буде са мном и ако ме буде чувао на овом путу на који сам пошао, ако ми буде давао хлеба да једем и одеће да се обучем,</verse>
				<verse number="21">па се жив и здрав вратим кући свога оца, онда ће ГОСПОД бити мој Бог,</verse>
				<verse number="22">а овај камен који сам усправио као знак биће Божија кућа. А од свега што ми будеш давао, Боже, теби ћу давати десетак.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Потом Јаков настави пут и стиже у земљу источних народа.</verse>
				<verse number="2">У пољу угледа бунар и три стада оваца како леже покрај њега, јер су се стада напајала на том бунару. А на отвор бунара био је наваљен велик камен.</verse>
				<verse number="3">Тек када би се сва стада окупила на том месту, пастири би одваљали камен са отвора бунара и напојили овце. После тога би опет вратили камен на отвор.</verse>
				<verse number="4">Јаков их упита: »Одакле сте, браћо?« »Из Харана«, одговорише они.</verse>
				<verse number="5">Онда их он упита: »Познајете ли Лавана, Нахоровог унука?« А они одговорише: »Познајемо«.</verse>
				<verse number="6">»Је ли добро?« упита их Јаков даље. »Добро је«, рекоше. »Ево његова кћи Рахиља управо долази са својим стадом.«</verse>
				<verse number="7">»Погледајте«, рече он, »сунце је још високо. Није време да се стока окупља за починак. Напојте овце, па их вратите на пашу.«</verse>
				<verse number="8">»Не можемо«, рекоше они, »док се сва стада не окупе и док се не одваља камен са отвора бунара. Тек тада можемо да напојимо овце.«</verse>
				<verse number="9">Док је он још разговарао с њима, Рахиља стиже са овцама свога оца, јер је била пастирица.</verse>
				<verse number="10">Када је Јаков угледао Рахиљу, кћер свог ујака Лавана, и Лаванове овце, приђе бунару и одваља камен са његовог отвора, па напоји овце свог ујака.</verse>
				<verse number="11">Онда Јаков пољуби Рахиљу, па гласно заплака.</verse>
				<verse number="12">Када јој је рекао да је сестрић њеног оца, Ревекин син, Рахиља отрча и то јави свом оцу.</verse>
				<verse number="13">Чим је чуо вест о сестрином сину Јакову, Лаван му потрча у сусрет, загрли га и пољуби, па га одведе својој кући. Када му је Јаков испричао све што се догодило,</verse>
				<verse number="14">Лаван рече: »Заиста си ти моја крв!« Када је Јаков код Лавана провео месец дана,</verse>
				<verse number="15">Лаван му рече: »Зар да ми служиш без плате зато што си ми сестрић? Реци ми колико да те плаћам.«</verse>
				<verse number="16">А Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља.</verse>
				<verse number="17">Лија је имала слабе очи, а Рахиља је била стасита и лепа.</verse>
				<verse number="18">Јаков је заволео Рахиљу, па рече: »Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахиљу.«</verse>
				<verse number="19">»Боље да је дам теби него неком другом«, рече Лаван. »Остани код мене.«</verse>
				<verse number="20">Тако је Јаков служио за Рахиљу седам година, које су му се, због љубави према њој, учиниле као само неколико дана.</verse>
				<verse number="21">Тада Јаков рече Лавану: »Дај ми моју жену, да спавам с њом, јер је време мог служења истекло.«</verse>
				<verse number="22">Лаван окупи све мештане и спреми гозбу.</verse>
				<verse number="23">Али, када је пало вече, он узе своју кћер Лију и уведе је к Јакову, па је Јаков спавао с њом.</verse>
				<verse number="24">А Лаван је своју робињу Зилпу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња.</verse>
				<verse number="25">Када је свануло јутро, а оно – с њим Лија! Јаков рече Лавану: »Шта си ми то урадио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?«</verse>
				<verse number="26">»Овде код нас није обичај да се млађа кћи уда пре старије«, одговори Лаван.</verse>
				<verse number="27">»Заврши свадбену седмицу са овом, па ћемо ти дати и ону другу за још седам година служења.«</verse>
				<verse number="28">Јаков тако и учини и заврши свадбену седмицу са Лијом. Тада му Лаван даде своју кћер Рахиљу за жену,</verse>
				<verse number="29">а своју робињу Билху даде Рахиљи да јој буде слушкиња.</verse>
				<verse number="30">Тако је Јаков спавао и са Рахиљом. А Рахиљу је волео више од Лије, па је Лавану служио још седам година.</verse>
				<verse number="31">ГОСПОД виде да је Лија невољена, па јој даде да рађа децу, док је Рахиља била нероткиња.</verse>
				<verse number="32">Лија затрудне и роди сина и даде му име Рувим, јер, како рече: »ГОСПОД је видео мој јад и сада ће ме муж заволети.«</verse>
				<verse number="33">Лија поново затрудне и роди сина, па рече: »Зато што је ГОСПОД чуо да сам невољена, дао ми је и овог сина.« Зато му даде име Симеон.</verse>
				<verse number="34">Онда опет затрудне и роди сина, па рече: »Сада ће се мој муж везати за мене, јер сам му родила три сина.« Зато му даде име Левије.</verse>
				<verse number="35">Она још једном затрудне и роди сина, па рече: »Овога пута ћу захвалити ГОСПОДУ.« Зато му даде име Јуда. Потом престаде да рађа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Када је Рахиља видела да Јакову не рађа децу, постаде љубоморна на своју сестру, па рече Јакову: »Дај ми децу, иначе ћу свиснути!«</verse>
				<verse number="2">А Јаков се наљути на Рахиљу и рече: »Зар сам ја на месту Бога, који ти је ускратио децу?«</verse>
				<verse number="3">Тада она рече: »Ево моје слушкиње Билхе – спавај с њом, да она роди за мене и да ја тако преко ње добијем децу.«</verse>
				<verse number="4">Тако му она даде своју слушкињу Билху за жену. Јаков је спавао с Билхом,</verse>
				<verse number="5">и она затрудне и роди му сина.</verse>
				<verse number="6">Тада Рахиља рече: »Бог је пресудио у моју корист. Услишио ми је молитву и дао ми сина.« Зато га назва Дан.</verse>
				<verse number="7">Рахиљина слушкиња Билха опет затрудне и роди Јакову другог сина.</verse>
				<verse number="8">Тада Рахиља рече: »Жестока је била моја борба са мојом сестром, али победила сам.« Зато му даде име Нефталим.</verse>
				<verse number="9">Када је Лија видела да је престала да рађа, узе своју слушкињу Зилпу и даде је Јакову за жену.</verse>
				<verse number="10">Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову сина.</verse>
				<verse number="11">Тада Лија рече: »Каква срећа!« Зато му даде име Гад.</verse>
				<verse number="12">Лијина слушкиња Зилпа роди Јакову и другог сина.</verse>
				<verse number="13">Тада Лија рече: »Баш сам срећна! Жене ће ме звати срећном!« Зато му даде име Асир.</verse>
				<verse number="14">У време жетве пшенице, Рувим оде у поље и нађе мандрагоре, па их донесе својој мајци Лији. Рахиља рече Лији: »Молим те, дај ми мало мандрагора твога сина.«</verse>
				<verse number="15">Али Лија јој одговори: »Мало ли је што си ми узела мужа, него хоћеш да ми узмеш и мандрагоре мога сина?« »Добро«, рече Рахиља, »нека Јаков ноћас легне с тобом у замену за мандрагоре твога сина.«</verse>
				<verse number="16">Када се Јаков увече вратио с поља, Лија му изађе у сусрет и рече: »Спаваћеш са мном, јер сам те унајмила мандрагорама свога сина.« Тако Јаков те ноћи леже с њом.</verse>
				<verse number="17">Бог услиши Лијину молитву, и она затрудне и роди Јакову петог сина.</verse>
				<verse number="18">Тада она рече: »Бог ме је наградио што сам своју слушкињу дала своме мужу.« Зато му даде име Исахар.</verse>
				<verse number="19">Онда Лија опет затрудне и роди Јакову шестог сина,</verse>
				<verse number="20">па рече: »Бог ми даде диван дар. Сада ће ме мој муж поштовати, јер сам му родила шест синова.« Зато му даде име Завулон.</verse>
				<verse number="21">Касније Лија роди и кћер и даде јој име Дина.</verse>
				<verse number="22">Онда се Бог сети Рахиље, услиши јој молитву и учини је плодном.</verse>
				<verse number="23">Она затрудне и роди сина, па рече: »Бог је уклонио моју срамоту.«</verse>
				<verse number="24">Даде му име Јосиф, говорећи: »Нека ми ГОСПОД дâ још једног сина.«</verse>
				<verse number="25">Када је Рахиља родила Јосифа, Јаков рече Лавану: »Пусти ме да се вратим у свој завичај.</verse>
				<verse number="26">Дај ми моје жене и децу, за које сам ти служио, па да идем. Јер, ти добро знаш колико сам радио за тебе.«</verse>
				<verse number="27">На то му Лаван рече: »Допусти ми да ти ово кажем: гатањем сам сазнао да ме је ГОСПОД због тебе благословио.«</verse>
				<verse number="28">И још рече: »Одреди плату коју тражиш од мене, и даћу ти је.«</verse>
				<verse number="29">Јаков му одговори: »Знаш како сам ти служио и како је било твојој стоци уз мене.</verse>
				<verse number="30">Оно мало што си имао пре мог доласка сада се обилно умножило и ГОСПОД те је благословио где год сам крочио ногом. Зар није време да почнем да радим и за свој дом?«</verse>
				<verse number="31">Лаван упита: »Шта да ти дам?« »Немој ништа да ми даш«, одговори Јаков. »Али ако ово за мене учиниш, остаћу да ти напасам стада и да их чувам:</verse>
				<verse number="32">пусти ме да данас прођем кроз сва твоја стада и да издвојим сваку пегаву и шарену овцу и свако црно јагње, и сваку шарену и пегаву козу. То ће ми бити плата.</verse>
				<verse number="33">Убудуће ће моје поштење сведочити за мене кад год будеш проверавао моју плату – свака коза у мом поседу која не буде шарена или пегава и свако јагње које не буде црно, нека се сматрају украденима.«</verse>
				<verse number="34">»У реду«, рече Лаван. »Нека буде како си рекао.«</verse>
				<verse number="35">Али, тог истог дана, Лаван уклони све јарце који су имали пруге или шаре и све пегаве и шарене козе – све које су на себи имале имало белог – и сву црну јагњад, и предаде их својим синовима.</verse>
				<verse number="36">Онда оде три дана хода далеко од Јакова, док Јаков остаде да напаса остала Лаванова стада.</verse>
				<verse number="37">Јаков узе свежих тополиних, бадемових и платанових гранчица, па у њих уреза беле пруге гулећи кору и огољујући бело дрво гранчица.</verse>
				<verse number="38">Онда огуљене гранчице стави у сва појила, да буду пред стадима када буду долазила да пију. Када су животиње биле у полном жару и долазиле да пију,</verse>
				<verse number="39">париле су се испред гранчица. Тако су рађале пругасте, пегаве или шарене младе.</verse>
				<verse number="40">Јаков је младе животиње држао одвојено, а остале је окренуо тако да гледају у пругасте и црне животиње које су припадале Лавану. Тако је Јаков за себе добио одвојена стада и није их мешао са Лавановим животињама.</verse>
				<verse number="41">Када су се снажније животиње из стада париле, Јаков би стављао гранчице у појила испред животиња, да би се животиње париле поред прућа.</verse>
				<verse number="42">Али пред кржљаве животиње Јаков није стављао гранчице. Тако су кржљаве животиње припадале Лавану, а снажне Јакову.</verse>
				<verse number="43">И Јаков се силно обогати, стекавши много ситне стоке, слушкиња и слугу, камила и магаради.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.«</verse>
				<verse number="2">А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре.</verse>
				<verse number="3">Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.«</verse>
				<verse number="4">Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада,</verse>
				<verse number="5">па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном.</verse>
				<verse number="6">Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом,</verse>
				<verse number="7">а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди.</verse>
				<verse number="8">Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади.</verse>
				<verse number="9">Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени.</verse>
				<verse number="10">»Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени.</verse>
				<verse number="11">Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих,</verse>
				<verse number="12">а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради.</verse>
				<verse number="13">Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘«</verse>
				<verse number="14">Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца?</verse>
				<verse number="15">Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио.</verse>
				<verse number="16">Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.«</verse>
				<verse number="17">Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле,</verse>
				<verse number="18">испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку.</verse>
				<verse number="19">Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове.</verse>
				<verse number="20">Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази.</verse>
				<verse number="21">Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат, запути се у горски крај Гилад.</verse>
				<verse number="22">Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао.</verse>
				<verse number="23">Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу.</verse>
				<verse number="24">Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.«</verse>
				<verse number="25">Када га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у горском крају Гиладу, па се и Лаван и његови рођаци тамо утаборише.</verse>
				<verse number="26">Лаван рече Јакову: »Шта си то урадио? Заварао си ме и одвео ми кћери као да си их заробио мачем у рату.</verse>
				<verse number="27">Зашто си побегао кришом и заварао ме, ништа ми не рекавши? Био бих те испратио с весељем и с песмама уз даире и харфе.</verse>
				<verse number="28">Ниси ми дао ни да на растанку изљубим своје унуке и кћери. Заиста си безумно поступио.</verse>
				<verse number="29">Могао бих да ти наудим, али ми је Бог твога оца ноћас рекао: ‚Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.‘</verse>
				<verse number="30">Ти си свакако отишао јер си чезнуо за домом свога оца. Али зашто си ми украо богове?«</verse>
				<verse number="31">Јаков одговори Лавану: »Бојао сам се да ћеш ми силом одузети своје кћери.</verse>
				<verse number="32">Код кога нађеш своје богове, тај нека не остане у животу. Сâм погледај овде пред нашим рођацима да ли је нешто твоје код мене, па ако јесте, узми.« А Јаков није знао да је Рахиља украла богове.</verse>
				<verse number="33">Лаван уђе у Јаковљев шатор, у Лијин шатор и у шатор двеју слушкиња, али не нађе богове. Када је изашао из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин.</verse>
				<verse number="34">А када је Рахиља украла кућне богове, сакрила их је у камиље седло, па је сада седела на њима. Лаван претражи цео шатор, али ништа не нађе.</verse>
				<verse number="35">Рахиља рече свом оцу: »Не љути се на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам месечницу.« Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе кућне богове.</verse>
				<verse number="36">Тада се Јаков наљути, па поче да грди Лавана. »Који сам то злочин извршио?« упита он Лавана. »Који грех сам починио да ме прогониш?</verse>
				<verse number="37">Сад кад си претражио све моје ствари, шта си нашао што припада твом дому? Стави то овде пред своје и моје рођаке, па нека они пресуде између нас двојице.</verse>
				<verse number="38">»За ових двадесет година колико сам био код тебе, твоје овце и козе нису се јаловиле, нити сам ја јео овнове из твојих стада.</verse>
				<verse number="39">Нисам ти доносио животињу коју су растргле дивље звери, него сам сâм надокнађивао губитак. Ти си од мене тражио да ти платим за све што је украдено било дању или ноћу.</verse>
				<verse number="40">Ево како ми је било: дању ме морила врућина, а ноћу студен, па нисам могао да спавам.</verse>
				<verse number="41">Двадесет година сам био код тебе. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест за стадо, а плату си ми мењао десет пута.</verse>
				<verse number="42">Да Бог мога оца, Бог Авраамов и Страх Исааков, није био са мном, ти би ме сигурно отпремио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд који сам уложио, и ноћас те је укорио.«</verse>
				<verse number="43">Лаван одговори Јакову: »Ове жене су моје кћери, ова деца су моја деца и ова стада су моја стада. Све што видиш, моје је. А ипак, шта бих ја данас могао да учиним својим кћерима или деци коју су родиле?</verse>
				<verse number="44">Зато хајде да сада склопимо савез, ти и ја, да буде сведок између мене и тебе.«</verse>
				<verse number="45">Тада Јаков узе један камен и усправи га као стуб,</verse>
				<verse number="46">па рече својим рођацима: »Накупите камења.« И они узеше камења и направише гомилу, па су поред ње јели.</verse>
				<verse number="47">Лаван гомилу назва Јегар Сахадута, а Јаков је назва Галед.</verse>
				<verse number="48">Лаван рече: »Ова гомила је данас сведок између тебе и мене.« Зато су јој дали име Галед.</verse>
				<verse number="49">А назваше је и Мицпа, јер је Лаван рекао: »Нека ГОСПОД стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог.</verse>
				<verse number="50">Ако будеш рђаво поступао с мојим кћерима, или ако поред њих будеш узимао и друге жене, макар ја за то и не знао, имај на уму да је Бог сведок између тебе и мене.«</verse>
				<verse number="51">Лаван још рече Јакову: »Ево ове гомиле и ево овог каменог стуба који сам поставио између нас.</verse>
				<verse number="52">Ова гомила је сведок и овај стуб је сведок да нећу прећи поред ове гомиле на твоју страну да ти наудим и да ти нећеш поред ове гомиле и овог стуба прећи на моју страну да наудиш мени.</verse>
				<verse number="53">Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, пресуди међу нама.« И Јаков се закле Страхом свог оца Исаака,</verse>
				<verse number="54">па тамо, у горском крају, принесе жртву и позва своје рођаке да једу. Пошто су јели, тамо преноћише.</verse>
				<verse number="55">Лаван сутрадан порани, пољуби своје унуке и кћери и благослови их, па се врати кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Јаков крену даље, и сретоше га Божији анђели.</verse>
				<verse number="2">Када их је угледао, рече: »Ово је Божији табор.« Зато то место назва Маханајим.</verse>
				<verse number="3">Јаков посла пред собом гласнике свом брату Исаву у сеирски крај у Едому,</verse>
				<verse number="4">заповедивши им: »Кажите овако мом господару Исаву: ‚Твој слуга Јаков каже: Боравио сам код Лавана и све досад сам тамо остао.</verse>
				<verse number="5">Имам говеда и магаради, ситне стоке, слугу и слушкиња. Сада ти ово јављам, господару, у нади да ћу наћи милост у твојим очима.‘«</verse>
				<verse number="6">Када су се гласници вратили Јакову, рекоше: »Били смо код твог брата Исава. Он ти сада долази у сусрет и с њим четири стотине људи.«</verse>
				<verse number="7">Јаков се силно уплаши и забрину, па људе који су били с њим, ситну стоку, говеда и камиле подели у два табора.</verse>
				<verse number="8">Мислио је: »Ако Исав дође до једног табора и нападне га, можда ће онај други умаћи.«</verse>
				<verse number="9">Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘</verse>
				<verse number="10">нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора.</verse>
				<verse number="11">Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу.</verse>
				<verse number="12">А ти си рекао: ‚Учинићу да ти буде добро и да твојих потомака буде као морског песка, који се не може избројати.‘«</verse>
				<verse number="13">Јаков тамо преноћи, па од онога што је имао спреми као дар за свога брата Исава:</verse>
				<verse number="14">две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова,</verse>
				<verse number="15">тридесет камила с њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.</verse>
				<verse number="16">Онда их повери својим слугама, свако крдо одвојено, па рече слугама: »Идите преда мном и направите размак између крдâ.«</verse>
				<verse number="17">А слузи на челу заповеди: »Када те мој брат Исав сретне и упита: ‚Чији си и куда идеш? Чије су ове животиње пред тобом?‘</verse>
				<verse number="18">ти одговори: ‚Твог слуге Јакова. Ово је дар који шаље мом господару Исаву. А он, ево, долази за нама.‘«</verse>
				<verse number="19">Онда заповеди другом слузи и трећем и свима који су пратили крда: »И ви то исто реците Исаву кад га сретнете.</verse>
				<verse number="20">И пазите да кажете: ‚Ево твој слуга Јаков долази за нама.‘« Јер, Јаков је мислио: »Примирићу га овим даром који шаљем испред себе, па кад се после сретнемо, можда ће ме лепо примити.«</verse>
				<verse number="21">Тако Јаковљев дар оде пред њим, а он те ноћи остаде у табору.</verse>
				<verse number="22">Те исте ноћи Јаков устаде и узе обе своје жене, обе своје слушкиње и својих једанаест синова и на једном газу пређе преко потока Јабока.</verse>
				<verse number="23">А пошто је њих послао преко потока, посла преко и сву своју имовину.</verse>
				<verse number="24">Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа.</verse>
				<verse number="25">Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.</verse>
				<verse number="26">Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.« Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«</verse>
				<verse number="27">Онај га упита: »Како се зовеш?« Он одговори: »Јаков.«</verse>
				<verse number="28">»Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел, јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«</verse>
				<verse number="29">Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.« Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?« И онда га тамо благослови.</verse>
				<verse number="30">Јаков то место назва Пениел, говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.«</verse>
				<verse number="31">Када је прошао Пенуел, сунце грану изнад њега. А због кука је храмао.</verse>
				<verse number="32">Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Јаков диже поглед и виде Исава како долази са четири стотине људи, па подели децу Лији, Рахиљи и двема слушкињама.</verse>
				<verse number="2">Напред стави слушкиње и њихову децу, за њима Лију и њену децу, а Рахиљу и Јосифа позади.</verse>
				<verse number="3">Он сâм пође пред њима и седам пута се поклони до земље док се приближавао свом брату.</verse>
				<verse number="4">Исав му потрча у сусрет и загрли га, обеси му се око врата и пољуби га, па обојица заплакаше.</verse>
				<verse number="5">Онда Исав диже поглед и угледа жене и децу, па упита: »Ко су ови с тобом?« »Деца коју је Бог милостиво дао мени, твом слузи«, одговори Јаков.</verse>
				<verse number="6">Тада слушкиње и њихова деца приђоше и поклонише се.</verse>
				<verse number="7">За њима приђоше Лија и њена деца и поклонише се, а на крају приђоше Рахиља и Јосиф, па се и они поклонише.</verse>
				<verse number="8">Исав упита: »А шта ћеш са оним крдима што сам их срео?« »Да нађем милост у твојим очима, господару«, одговори Јаков.</verse>
				<verse number="9">Али Исав рече: »Ја већ имам много, брате. Задржи своје за себе.«</verse>
				<verse number="10">»Не, молим те«, рече Јаков. »Ако сам нашао милост у твојим очима, прими тај дар од мене. Јер, видети твоје лице је као видети лице Божије, сад кад си ме милостиво примио.</verse>
				<verse number="11">Прихвати дар који ти је донет, јер Бог је био милостив према мени, па имам свега.« Пошто га је Јаков толико наговарао, Исав прихвати дар.</verse>
				<verse number="12">Онда Исав рече: »Кренимо сада на пут. И ја ћу с тобом.«</verse>
				<verse number="13">Али Јаков му рече: »Ти, господару, знаш да су деца нејака, а треба да пазим и на овце и краве које доје. Ако животиње само један дан буду теране сувише брзо, све ће угинути.</verse>
				<verse number="14">Зато ти, господару, иди испред мене, твог слуге, а ја ћу полако, брзином којом може марва која је преда мном и деца, док не стигнем теби, господару, у Сеир.«</verse>
				<verse number="15">Исав рече: »Дај да барем оставим с тобом неколико мојих људи.« »Љубазно је то од тебе, господару, али не треба«, одврати Јаков.</verse>
				<verse number="16">Тако Исав истога дана крену назад у Сеир.</verse>
				<verse number="17">Али Јаков оде у Сукот и тамо себи подиже кућу, а за стоку заклоне. Зато се то место и зове Сукот.</verse>
				<verse number="18">По доласку из Падан-Арама, Јаков срећно стиже до града Сихема у Ханаану и утабори се испред града.</verse>
				<verse number="19">Земљу на којој је разапео свој шатор купи за сто сребрњака од синова Хамора оца Сихемовог.</verse>
				<verse number="20">Тамо Јаков подиже жртвеник и назва га по Елу, Богу Израеловом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја.</verse>
				<verse number="2">Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова.</verse>
				<verse number="3">Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.</verse>
				<verse number="4">Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«</verse>
				<verse number="5">Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.</verse>
				<verse number="6">Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом.</verse>
				<verse number="7">Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.</verse>
				<verse number="8">Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену.</verse>
				<verse number="9">Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше.</verse>
				<verse number="10">Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«</verse>
				<verse number="11">А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете.</verse>
				<verse number="12">Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«</verse>
				<verse number="13">Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину,</verse>
				<verse number="14">и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота.</verse>
				<verse number="15">Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко.</verse>
				<verse number="16">Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ.</verse>
				<verse number="17">Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«</verse>
				<verse number="18">Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему.</verse>
				<verse number="19">Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери.</verse>
				<verse number="20">Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.</verse>
				<verse number="21">»Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима.</verse>
				<verse number="22">Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују.</verse>
				<verse number="23">Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«</verse>
				<verse number="24">И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.</verse>
				<verse number="25">Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко.</verse>
				<verse number="26">Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше.</verse>
				<verse number="27">Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена.</verse>
				<verse number="28">Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу.</verse>
				<verse number="29">Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.</verse>
				<verse number="30">Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«</verse>
				<verse number="31">Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Бог рече Јакову: »Спреми се, па иди у Бетел и тамо живи. Тамо подигни жртвеник Богу који ти се показао када си бежао од свога брата Исава.«</verse>
				<verse number="2">Јаков рече својим укућанима и свима који су били с њим: »Одбаците туђе богове које имате са собом, очистите се и пресвуците,</verse>
				<verse number="3">а онда хајдемо у Бетел. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио када сам био у невољи и био са мном на путу којим сам ишао.«</verse>
				<verse number="4">Тако они предадоше Јакову све туђе богове које су имали и минђуше које су носили на ушима, а Јаков то закопа под једном смрдљиком код Сихема.</verse>
				<verse number="5">Потом кренуше, а Бог учини да житеље околних градова обузме страх од Јаковљевих синова, па нико не пође у потеру за њима.</verse>
				<verse number="6">Јаков и сав народ који је био с њим стигоше у Луз, то јест Бетел, у Ханаану,</verse>
				<verse number="7">где он сагради жртвеник. Он то место назва Ел Бетел, јер му се тамо Бог показао када је бежао од свога брата.</verse>
				<verse number="8">Тада умре Девора, Ревекина дојкиња, па је сахранише ниже Бетела, под храстом који назваше Алон Бахут.</verse>
				<verse number="9">Након што се Јаков вратио из Падан-Арама, Бог му се опет показа и благослови га.</verse>
				<verse number="10">»Зовеш се Јаков«, рече му Бог, »али се више нећеш звати тако, него ће ти име бити Израел.« Тако му Бог даде име Израел.</verse>
				<verse number="11">Бог му још рече: »Ја сам Бог Свесилни. Буди плодан и множи се. Од тебе ће потећи народ и мноштво народâ, и биће царева међу твојим потомцима.</verse>
				<verse number="12">Земљу коју сам дао Аврааму и Исааку, дајем и теби, а даћу је и твоме потомству.«</verse>
				<verse number="13">Тада се Бог подиже од њега са места на ком је с њим разговарао.</verse>
				<verse number="14">Јаков усправи један камен као стуб на месту на ком је Бог с њим разговарао, па на њега изли жртву леваницу, а поли га и уљем.</verse>
				<verse number="15">Место на ком је Бог с њим разговарао Јаков назва Бетел.</verse>
				<verse number="16">Онда Јаков и његови кренуше из Бетела. Када је било још врло мало до Ефрате, Рахиља поче да се порађа, а имала је јаке трудове.</verse>
				<verse number="17">Док су трудови трајали, бабица јој рече: »Не бој се, јер и ово ће бити син.«</verse>
				<verse number="18">На издисају – јер је умирала – даде сину име Бен-Они, али му његов отац даде име Венијамин.</verse>
				<verse number="19">Тако Рахиља умре, па је сахранише на путу за Ефрату, то јест Витлејем.</verse>
				<verse number="20">Јаков постави камени стуб над њеним гробом и тај стуб до дана данашњег означава Рахиљин гроб.</verse>
				<verse number="21">Потом Израел крену даље и разапе свој шатор са друге стране куле Едер.</verse>
				<verse number="22">Док је Израел живео у том крају, Рувим оде и леже са Билхом, наложницом свога оца, а Израел за то сазна. Јаков је имао дванаест синова.</verse>
				<verse number="23">Лијини синови: Рувим, Јаковљев прворођени син, Симеон, Левије, Јуда, Исахар и Завулон.</verse>
				<verse number="24">Рахиљини синови: Јосиф и Венијамин.</verse>
				<verse number="25">Синови Рахиљине слушкиње Билхе: Дан и Нефталим.</verse>
				<verse number="26">Синови Лијине слушкиње Зилпе: Гад и Асир. То су Јаковљеви синови који су му се родили у Падан-Араму.</verse>
				<verse number="27">Јаков се врати свом оцу Исааку у Мамру код Кирјат-Арбе, то јест Хеврона, где су боравили и Авраам и Исаак.</verse>
				<verse number="28">Исаак је живео 180 година.</verse>
				<verse number="29">Умро је у дубокој старости, поживевши много година, и његови га синови Исав и Јаков сахранише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Ово је повест о Исаву, то јест Едому:</verse>
				<verse number="2">Исав се оженио Ханаанкама: Адом кћери Елона Хетита, Охоливамом кћери Анином, а унуком Цивона Хивијца,</verse>
				<verse number="3">и Босмат кћери Јишмаеловом, а сестром Невајотовом.</verse>
				<verse number="4">Ада Исаву роди Елифаза, Босмат роди Реуела,</verse>
				<verse number="5">а Охоливама роди Јеуша, Јаалама и Кореја. То су Исавови синови који су му се родили у Ханаану.</verse>
				<verse number="6">Исав узе своје жене, синове, кћери и све своје укућане, своју стоку и остале животиње и сву имовину коју је стекао у Ханаану, па оде у једну земљу подаље од свога брата Јакова.</verse>
				<verse number="7">Јер, њихова је имовина била толико велика да не би могли да живе заједно – земља у којој су боравили није могла да их издржава обојицу због њихове стоке.</verse>
				<verse number="8">Тако се Исав, то јест Едом, настани у горском крају Сеиру.</verse>
				<verse number="9">Ово су потомци Исава, праоца Едомаца, у горском крају Сеиру.</verse>
				<verse number="10">Ово су имена Исавових синова: Елифаз, син Исавове жене Аде, и Реуел, син Исавове жене Босмат.</verse>
				<verse number="11">Елифазови синови: Теман, Омар, Цефо, Гаатам и Кеназ.</verse>
				<verse number="12">Тимна, наложница Елифаза сина Исавовог, роди Елифазу Амалека. То су потомци Исавове жене Аде.</verse>
				<verse number="13">Реуелови синови: Нахат, Зара, Шама и Миза. То су потомци Исавове жене Босмат.</verse>
				<verse number="14">Синови Исавове жене Охоливаме кћери Анине, а унуке Цивонове, које је родила Исаву: Јеуш, Јаалам и Кореј.</verse>
				<verse number="15">Ово су племена потекла од Исава: Синови Елифаза, Исавовог прворођеног сина: Теман, Омар, Цефо и Кеназ,</verse>
				<verse number="16">Кореј, Гаатам и Амалек племена су потекла од Елифаза у Едому. То су Адини потомци.</verse>
				<verse number="17">Синови Реуела сина Исавовог: Нахат, Зара, Шама и Миза племена су потекла од Реуела у Едому. То су потомци Исавове жене Босмат.</verse>
				<verse number="18">Синови Исавове жене Охоливаме: Јеуш, Јаалам и Кореј племена су потекла од Исавове жене Охоливаме кћери Анине.</verse>
				<verse number="19">То су Исавови, то јест Едомови, синови и то су њихова племена.</verse>
				<verse number="20">Ово су синови Сеира Хоријца, који су живели у Едому: Лотан, Шовал, Цивон, Ана,</verse>
				<verse number="21">Дишон, Ецер и Дишан. То су племена Хоријаца, потомци Сеира у Едому.</verse>
				<verse number="22">Лотанови синови: Хори и Хеман. Тимна је била Лотанова сестра.</verse>
				<verse number="23">Шовалови синови: Алван, Манахат, Евал, Шефо и Онам.</verse>
				<verse number="24">Цивонови синови: Аја и Ана. Ана је онај који је у пустињи нашао изворе вреле воде док је чувао магарце свога оца Цивона.</verse>
				<verse number="25">Анина деца: син Дишон и кћи Охоливама.</verse>
				<verse number="26">Дишонови синови: Хемдан, Ешбан, Јитран и Керан.</verse>
				<verse number="27">Ецерови синови: Билхан, Зааван и Акан.</verse>
				<verse number="28">Дишанови синови: Уц и Аран.</verse>
				<verse number="29">То су, дакле, племена Хоријаца по њиховим братствима у земљи Сеир: Лотан, Шовал, Цивон, Ана, Дишон, Ецер и Дишан.</verse>
				<verse number="30"></verse>
				<verse number="31">Ово су цареви који су владали у Едому пре него што је владао цар Израелаца:</verse>
				<verse number="32">Бела син Беоров постаде цар Едома. Његов град се звао Динхава.</verse>
				<verse number="33">Када је Бела умро, на месту цара наследио га је Јовав син Заре из Боцре.</verse>
				<verse number="34">Када је Јовав умро, на месту цара наследио га је Хушам из земље Теманаца.</verse>
				<verse number="35">Када је Хушам умро, на месту цара наследио га је Хадад син Бедадов, који је поразио Мидјанце на подручју Моава. Његов град се звао Авит.</verse>
				<verse number="36">Када је Хадад умро, на месту цара наследио га је Самла из Масреке.</verse>
				<verse number="37">Када је Самла умро, на месту цара наследио га је Саул из Реховота на реци Еуфрат.</verse>
				<verse number="38">Када је Саул умро, на месту цара наследио га је Ваал-Ханан син Ахборов.</verse>
				<verse number="39">Када је Ваал-Ханан син Ахборов умро, на месту цара наследио га је Хадад. Његов град се звао Пау. Жена му се звала Мехетавел кћи Матред кћери Ме-Захавове.</verse>
				<verse number="40">Ово су имена племенâ потеклих од Исава, по њиховим братствима и подручјима: Тимна, Алва, Јетет,</verse>
				<verse number="41">Охоливама, Ела, Пинон,</verse>
				<verse number="42">Кеназ, Теман, Мивцар,</verse>
				<verse number="43">Магдиел и Ирам. То су племена Едома, то јест Исава, праоца Едомаца, по њиховим насељима у земљи коју су запосели.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Јаков је живео у земљи у којој је боравио његов отац, у Ханаану.</verse>
				<verse number="2">Ово је повест о Јакову: Када је Јосиф био младић од седамнаест година, напасао је стада са својом браћом, синовима Билхе и Зилпе, женâ његовог оца. Он своме оцу донесе рђав глас о њима.</verse>
				<verse number="3">А Израел је од свих својих синова највише волео Јосифа, јер му се родио у старости, и он му направи богато украшен огртач.</verse>
				<verse number="4">Када су Јосифова браћа видела да га њихов отац воли више од свих њих, замрзеше га толико да ниједну љубазну реч нису могла да му кажу.</verse>
				<verse number="5">Једном је Јосиф сањао сан и испричао га својој браћи, па га они још више замрзеше.</verse>
				<verse number="6">Јосиф им рече: »Слушајте какав сан сам сањао:</verse>
				<verse number="7">Везивали смо снопове жита насред поља, и мој ти се сноп одједном диже и усправи, а ваши снопови се окупише око њега и поклонише му се.«</verse>
				<verse number="8">Браћа му на то рекоше: »Зар ти то хоћеш да владаш над нама? Зар хоћеш да нам будеш господар?« И још више га замрзеше због његовог сна и због онога што је рекао о њима.</verse>
				<verse number="9">А Јосиф је сањао и други сан и испричао га својој браћи. »Слушајте«, рече. »Опет сам сањао сан: поклонили су ми се сунце, месец и једанаест звезда.«</verse>
				<verse number="10">Када је то испричао свом оцу и браћи, отац га изгрди и рече: »Какав је то сан који си сањао! Зар ћемо твоја мајка и ја и твоја браћа доћи и поклонити се пред тобом до земље?«</verse>
				<verse number="11">И док су његова браћа била на њега љубоморна, његов отац је о свему томе размишљао.</verse>
				<verse number="12">Када су једном његова браћа отишла да напасају очева стада близу Сихема,</verse>
				<verse number="13">Израел рече Јосифу: »Знаш да твоја браћа напасају стада близу Сихема. Хајде, послаћу те к њима.« »Добро«, одврати Јосиф.</verse>
				<verse number="14">»Иди и види да ли је све у реду с твојом браћом и стадима«, рече му Израел, »па се врати да ми јавиш.« Тако га посла из Хевронске долине. Када је Јосиф стигао у Сихем,</verse>
				<verse number="15">виде га један човек како лута пољима, па га упита: »Шта тражиш?«</verse>
				<verse number="16">»Тражим своју браћу«, одговори Јосиф. »Можеш ли да ми кажеш где напасају стада?«</verse>
				<verse number="17">»Отишли су одавде«, рече човек. »Чуо сам их како говоре: ‚Хајдемо у Дотан.‘« Јосиф оде за браћом и нађе их близу Дотана.</verse>
				<verse number="18">А они га већ издалека опазише, па почеше да се договарају да га убију.</verse>
				<verse number="19">»Ево стиже она сањалица«, рекоше један другом.</verse>
				<verse number="20">»Хајде да га убијемо и бацимо у једну од ових чатрња. Рећи ћемо да га је прождрла нека крволочна звер. Да видимо шта ће тада бити од његових снова!«</verse>
				<verse number="21">Када је то чуо Рувим, покуша да га избави из њихових руку. »Немојмо да му узмемо живот«, рече.</verse>
				<verse number="22">»Не проливајте крв! Баците га у ову чатрњу овде у пустињи, али немојте да га повредите.« Рувим то рече да би избавио Јосифа из њихових руку и вратио га оцу.</verse>
				<verse number="23">Када је Јосиф стигао к браћи, они свукоше с њега онај богато украшени огртач,</verse>
				<verse number="24">па ухватише Јосифа и бацише га у чатрњу. А чатрња је била сува.</verse>
				<verse number="25">Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.</verse>
				<verse number="26">Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт?</verse>
				<verse number="27">Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.« И браћа га послушаше.</verse>
				<verse number="28">Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.</verse>
				<verse number="29">Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу,</verse>
				<verse number="30">па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«</verse>
				<verse number="31">Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв,</verse>
				<verse number="32">па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«</verse>
				<verse number="33">Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«</verse>
				<verse number="34">Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина.</verse>
				<verse number="35">Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши. »Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.« Тако је његов отац плакао за њим.</verse>
				<verse number="36">А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">У то време Јуда оде од своје браће и настани се код једног Адуламца који се звао Хира.</verse>
				<verse number="2">Тамо виде кћер једног Ханаанца који се звао Шуа, и ожени се њоме. Спавао је с њом,</verse>
				<verse number="3">и она затрудне и роди сина, а он му даде име Ер.</verse>
				<verse number="4">Она опет затрудне и роди сина и назва га Онан.</verse>
				<verse number="5">Затим роди још једног сина и назва га Сала. Када га је родила, Јуда је био у Кезиву.</verse>
				<verse number="6">Јуда нађе жену за свог прворођеног сина Ера. Звала се Тамара.</verse>
				<verse number="7">Али Јудин прворођени син Ер био је зао у ГОСПОДЊИМ очима, па га ГОСПОД погуби.</verse>
				<verse number="8">Тада Јуда рече Онану: »Спавај са женом свог брата и изврши дужност девера према њој, да свом брату даш потомство.«</verse>
				<verse number="9">Али пошто је Онан знао да потомство неће бити његово, кад год би спавао са женом свог брата, просипао је своје семе на земљу, да свом брату не би дао потомство.</verse>
				<verse number="10">То што је чинио није било мило ГОСПОДУ, па ГОСПОД погуби и њега.</verse>
				<verse number="11">Тада Јуда рече својој снахи Тамари: »Иди и живи у кући свог оца као удовица, док мој син Сала не порасте.« Јер, Јуда је мислио: »И он би могао да погине као и његова браћа.« Тако Тамара оде да живи у кући свог оца.</verse>
				<verse number="12">После много времена Јудина жена, Шуина кћи, умре. Када је прошло време жалости, Јуда оде са својим пријатељем Хиром Адуламцем у Тимну, људима који су му стризали овце.</verse>
				<verse number="13">Када су Тамари рекли: »Ено ти свекар иде у Тимну да стриже овце«,</verse>
				<verse number="14">она скиде са себе удовичку одећу, покри се велом и умота се, па седе на улазу у Енајим, који је на путу за Тимну. Јер, видела је да је Сала одрастао, а нису је удали за њега.</verse>
				<verse number="15">Када ју је Јуда угледао, помисли да је блудница, јер је била покрила лице.</verse>
				<verse number="16">Јуда скрену к њој крај пута, па јој, не знајући да му је снаха, рече: »Хајде, дај да спавам с тобом.« »А шта ћеш ми дати да бих спавала с тобом?« упита га она.</verse>
				<verse number="17">Јуда рече: »Послаћу ти јаре из стада.« »Хоћеш ли ми дати залог док га не пошаљеш?« упита она.</verse>
				<verse number="18">Он рече: »Какав залог да ти дам?« »Свој печатни прстен са његовом узицом и штап који ти је у руци«, одговори она. И он јој их даде, па је спавао с њом, и она с њим затрудне.</verse>
				<verse number="19">Онда Тамара оде кући, скиде вео и опет обуче своју удовичку одећу.</verse>
				<verse number="20">Јуда посла свог пријатеља Адуламца с јаретом, да откупи залог од оне жене, али је овај не нађе.</verse>
				<verse number="21">»Где је храмска блудница која је била крај пута за Енајим?« упита он мештане. Али они одговорише: »Није овде било никакве храмске блуднице.«</verse>
				<verse number="22">Он се врати Јуди и рече: »Нисам је нашао. А осим тога, мештани ми рекоше: ‚Није овде било никакве храмске блуднице.‘«</verse>
				<verse number="23">Тада Јуда рече: »Нека задржи то што је код ње, да нам се људи не ругају. На крају крајева, послао сам јој ово јаре, али је ти ниси нашао.«</verse>
				<verse number="24">Око три месеца касније, рекоше Јуди: »Твоја снаха Тамара одала се блудничењу, па је чак и затруднела.« Јуда рече: »Изведите је и спалите на ломачи.«</verse>
				<verse number="25">Али, док су је изводили, она поручи свом свекру: »Затруднела сам са човеком чије је ово«, рече. »Види да ли знаш чије је ово: печатни прстен, узица и штап.«</verse>
				<verse number="26">Јуда их препозна, па рече: »Она је праведнија од мене, јер ја је нисам дао свом сину Сали.« И више није спавао с њом.</verse>
				<verse number="27">Када је дошло време да Тамара роди, показа се да су јој у утроби близанци.</verse>
				<verse number="28">Док је рађала, један од њих пружи руку напоље, а бабица око ње завеза скерлетни конац, говорећи: »Овај је изашао први.«</verse>
				<verse number="29">Али баш кад је он повукао руку, изађе његов брат, а бабица рече: »Како ли се ти проби?« Тако му дадоше име Фарес.</verse>
				<verse number="30">Потом изађе његов брат, који је имао скерлетни конац око руке, па њему дадоше име Зара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">А Јосифа су одвели у Египат. Египћанин Потифар, један од фараонових високих службеника, заповедник дворске страже, купи га од Јишмаелаца који су га онамо одвели.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД је био са Јосифом, па је он био успешан. Живео је у кући свог египатског господара.</verse>
				<verse number="3">Када је његов господар видео да је ГОСПОД с Јосифом и да му даје да буде успешан у свему што чини,</verse>
				<verse number="4">Јосиф нађе милост у очима свога господара и постаде његов лични служитељ. Потифар га постави за свог домоуправитеља и његовој бризи повери сву своју имовину.</verse>
				<verse number="5">Од часа када га је Потифар поставио да управља његовим домом и свом његовом имовином, ГОСПОД, због Јосифа, благослови Египћанинов дом. ГОСПОДЊИ благослов био је на свему што је Потифар имао у кући и на пољу.</verse>
				<verse number="6">Потифар препусти Јосифовој бризи све што је имао и више се ни за шта није бринуо, него само за храну коју је јео. А Јосиф је био стасит и привлачан,</verse>
				<verse number="7">па после неког времена жена његовог господара баци око на њега и рече му: »Спавај са мном«.</verse>
				<verse number="8">Али он одби. »Откад сам ја овде«, рече он жени свога господара, »мој господар се не брине ни за шта у кући – све што има поверио је мојој бризи.</verse>
				<verse number="9">У овој кући нема никога изнад мене. Мој господар ми није ускратио ништа осим тебе, јер ти си му жена. Како онда да урадим нешто тако зло и згрешим против Бога?«</verse>
				<verse number="10">И мада га је она из дана у дан наговарала, он је одбијао да с њом спава, па чак и да буде с њом.</verse>
				<verse number="11">Једног дана Јосиф уђе у кућу да обавља свој посао, а у њој није било никога од послуге.</verse>
				<verse number="12">Она га ухвати за огртач и рече: »Спавај са мном!« Али он остави свој огртач у њеној руци и побеже напоље.</verse>
				<verse number="13">Када је видела да је он оставио свој огртач у њеној руци и побегао напоље,</verse>
				<verse number="14">она позва своје слуге, па им рече: »Гледајте! Овај Јеврејин нам је доведен да нас обешчасти! Хтео је да спава са мном, али ја сам почела да вриштим.</verse>
				<verse number="15">Кад је чуо да вриштим, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«</verse>
				<verse number="16">Држала је Јосифов огртач крај себе све док његов господар није дошао кући,</verse>
				<verse number="17">а онда и њему исприча исту причу: »Онај слуга Јеврејин кога си нам довео ушао је к мени да ме обешчасти.</verse>
				<verse number="18">Али, чим сам завриштала, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«</verse>
				<verse number="19">Када је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: »Тако је твој слуга поступио са мном«, разгневи се,</verse>
				<verse number="20">па ухвати Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били утамничени цареви затвореници. Док је Јосиф био у тамници,</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД је био с њим. Показао му је своју љубав и дао му да нађе милост у очима управитеља тамнице,</verse>
				<verse number="22">који све затворенике у тамници повери Јосифу, па је Јосиф био одговоран за све што се тамо радило.</verse>
				<verse number="23">Управитељ тамнице није се бринуо ни за шта што је било поверено Јосифу, јер је ГОСПОД био с Јосифом и дао му да буде успешан у свему што чини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">После неког времена, пехарник и пекар египатског цара огрешише се о свога господара, цара Египта.</verse>
				<verse number="2">Фараон се разгневи на ова два своја службеника – главног пехарника и главног пекара –</verse>
				<verse number="3">и затвори их у кући заповедника страже, у исту тамницу где је и Јосиф био утамничен.</verse>
				<verse number="4">Заповедник страже им одреди Јосифа да их послужује. Пошто су неко време провели затворени,</verse>
				<verse number="5">и пехарник и пекар египатског цара, који су били у тамници, сањали су исте ноћи сан, и сваки сан је имао своје значење.</verse>
				<verse number="6">Када је Јосиф ујутро дошао к њима, виде да су се снуждили,</verse>
				<verse number="7">па их упита: »Зашто сте данас тако снуждени?«</verse>
				<verse number="8">»Сањали смо сне«, одговорише они, »а нема никога да нам их протумачи.« Тада им Јосиф рече: »Зар тумачење не припада Богу? Испричајте ми своје снове.«</verse>
				<verse number="9">И главни пехарник исприча Јосифу свој сан. »У свом сну сам пред собом видео чокот«, рече,</verse>
				<verse number="10">»и на њему три лозе. И само што је пропупео, процвета и на гроздовима му сазреше бобице.</verse>
				<verse number="11">У руци сам држао фараонов пехар, па узех оно грожђе, истиснух сок у фараонов пехар и ставих му га у руку.«</verse>
				<verse number="12">»Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три лозе су три дана.</verse>
				<verse number="13">За три дана фараон ће те помиловати и вратити те на твој положај, па ћеш фараону стављати пехар у руку као и пре када си био његов пехарник.</verse>
				<verse number="14">А када ти буде добро, ти ме се сети и покажи љубав према мени – помени ме фараону и избави ме из ове тамнице.</verse>
				<verse number="15">Јер, ја сам силом одведен из земље Јевреја, а ни овде нисам ничим заслужио да ме баце у тамницу.«</verse>
				<verse number="16">Када је главни пекар видео да је Јосиф изнео повољно тумачење, рече му: »И ја сам сањао сан: На глави су ми биле три корпе од прућа.</verse>
				<verse number="17">У горњој корпи су биле разне врсте пецива за фараона, али су га птице јеле из корпе на мојој глави.«</verse>
				<verse number="18">»Ево шта то значи«, рече му Јосиф. »Три корпе су три дана.</verse>
				<verse number="19">За три дана фараон ће ти одрубити главу и обесити те о дрво, и птице ће јести твоје месо с тебе.«</verse>
				<verse number="20">Трећега дана био је фараонов рођендан и фараон приреди гозбу за све своје службенике, па пред њих изведе главног пехарника и главног пекара.</verse>
				<verse number="21">Главног пехарника врати на његов положај, па је овај опет стављао пехар у фараонову руку,</verse>
				<verse number="22">а главног пекара обеси – баш као што им је Јосиф у свом тумачењу и рекао.</verse>
				<verse number="23">Али главни пехарник сасвим заборави Јосифа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">После пуне две године, фараон је сањао сан: Стајао је крај Нила,</verse>
				<verse number="2">а кад тамо – из Нила изађе седам крава, лепих и дебелих, и поче да пасе међу трском.</verse>
				<verse number="3">После њих из Нила изађе других седам крава, ружних и мршавих, па стаде крај оних на обали.</verse>
				<verse number="4">Тада оне ружне и мршаве краве прождреше оних седам лепих, дебелих крава. И фараон се пробуди.</verse>
				<verse number="5">Када је опет заспао, сањао је други сан: Седам класова жита, једрих и лепих, расло је на једној стабљици.</verse>
				<verse number="6">За њима изникну седам других класова, кржљавих и сасушених источним ветром.</verse>
				<verse number="7">Тада они кржљави класови прогуташе оних седам једрих и пуних класова. И фараон се пробуди и схвати да је сањао.</verse>
				<verse number="8">Ујутро је био узнемирен, па посла по све египатске чаробњаке и мудраце. Исприча им своје снове, али ниједан од њих није умео да му каже шта значе.</verse>
				<verse number="9">Тада главни пехарник рече фараону: »Данас се сетих једног свог пропуста.</verse>
				<verse number="10">Када се фараон једном разгневио на своје слуге, мене и главног пекара затворио је у кући заповедника страже.</verse>
				<verse number="11">Обојица смо исте ноћи сањали сан, и сваки сан је имао своје значење.</verse>
				<verse number="12">А тамо је с нама био један младић, Јеврејин, слуга заповедника страже. Испричали смо му своје снове, и он нам рече шта значе – сваком од нас је рекао шта његов сан значи.</verse>
				<verse number="13">И све се одиграло баш као што нам је протумачио: ја сам враћен на свој положај, а онај други је обешен.«</verse>
				<verse number="14">Тада фараон посла по Јосифа, кога брже-боље доведоше из тамнице. Када се обријао и пресвукао, Јосиф изађе пред фараона.</verse>
				<verse number="15">Фараон рече Јосифу: »Сањао сам један сан, а нико не уме да ми каже шта он значи. Али чуо сам да за тебе кажу да умеш да протумачиш сан чим га чујеш.«</verse>
				<verse number="16">»Није то од мене«, одговори Јосиф, »него ће Бог дати прави одговор фараону.«</verse>
				<verse number="17">Тада фараон рече Јосифу: »У сну сам стајао на обали Нила,</verse>
				<verse number="18">а кад тамо – из Нила изађе седам крава, дебелих и лепих, и поче да пасе међу трском.</verse>
				<verse number="19">После њих изађе других седам крава, кошчатих, врло ружних и мршавих. Никад у целом Египту не видех тако ружне краве.</verse>
				<verse number="20">Тада мршаве и ружне краве прождреше оних седам дебелих крава, које су прве изашле.</verse>
				<verse number="21">Али, када су их појеле, није им се познавало да су их појеле – и даље су биле исто тако ружне као и пре. Тада сам се пробудио.</verse>
				<verse number="22">»А видео сам у сну и седам класова жита, пуних и лепих, како расту на једној стабљици.</verse>
				<verse number="23">За њима изникну других седам класова, спарушених, кржљавих и сасушених источним ветром.</verse>
				<verse number="24">Тада ови кржљави класови прогуташе оних седам лепих класова. Испричао сам то чаробњацима, али ниједан од њих није умео да ми то објасни.«</verse>
				<verse number="25">Тада Јосиф рече фараону: »Фараонови снови су један исти сан. Бог је открио фараону шта ће да учини.</verse>
				<verse number="26">Седам лепих крава седам је година, и седам лепих класова седам је година – то је један исти сан.</verse>
				<verse number="27">Седам мршавих и ружних крава које су дошле после њих, а тако и седам празних класова, сасушених источним ветром, јесте седам гладних година.</verse>
				<verse number="28">»Тако је како сам рекао фараону: Бог је показао фараону шта ће да учини.</verse>
				<verse number="29">Седам година великог изобиља долази целом Египту,</verse>
				<verse number="30">али после њих ће доћи седам гладних година. Тада ће све изобиље у Египту бити заборављено и глад ће харати земљом.</verse>
				<verse number="31">Нико се неће сећати времена изобиља, јер ће глад која ће уследити бити страшна.</verse>
				<verse number="32">А то што се сан фараону поновио, значи да је Бог заиста тако одлучио и да ће то ускоро учинити.</verse>
				<verse number="33">Зато нека фараон потражи способног и мудрог човека и постави га за управитеља над Египтом.</verse>
				<verse number="34">Нека фараон постави поверенике над земљом и узима петину жетве у Египту током седам година изобиља.</verse>
				<verse number="35">Нека они сакупљају сву храну у родним годинама које долазе и нека са фараоновим овлашћењем складиште жито и чувају га као храну за градове.</verse>
				<verse number="36">Нека та храна буде залиха за земљу за оних седам гладних година које ће бити у Египту, да глад не упропасти земљу.«</verse>
				<verse number="37">И тај предлог се свиде фараону и свим његовим службеницима.</verse>
				<verse number="38">Фараон упита своје службенике: »Можемо ли да нађемо човека као што је овај, у коме је Божији Дух?«</verse>
				<verse number="39">Онда фараон рече Јосифу: »Пошто је Бог баш теби све ово обзнанио, нема никог тако способног и мудрог као што си ти.</verse>
				<verse number="40">Бићеш управитељ мога двора и сав мој народ ће се покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, јер сам на престолу, бити изнад тебе.«</verse>
				<verse number="41">Фараон још рече Јосифу: »Овим те постављам за управитеља над целим Египтом.«</verse>
				<verse number="42">Онда скину печатни прстен са своје руке и стави га Јосифу на руку. Обуче га у одећу од танког лана, а око врата му обеси златан ланац.</verse>
				<verse number="43">Даде му да се вози у колима одмах иза његових, и пред њим су викали: »На колена!« Тако га постави за управитеља над целим Египтом.</verse>
				<verse number="44">Фараон рече Јосифу: »Ја сам фараон, али без твог одобрења нико у целом Египту неће ништа предузимати.«</verse>
				<verse number="45">Фараон даде Јосифу име Цофнат Паанеах, а за жену му даде Оснат, кћер Потифере, свештеника у Ону. И Јосиф преузе власт над целим Египтом.</verse>
				<verse number="46">Јосиф је имао тридесет година када је ступио у службу код фараона, египатског цара. Он оде од фараона и поче да путује по целом Египту.</verse>
				<verse number="47">Током седам година изобиља, земља је обилно рађала,</verse>
				<verse number="48">а Јосиф је сакупљао сву храну произведену у тих седам година у Египту и складиштио је у градовима. У сваком граду је складиштио храну са околних поља.</verse>
				<verse number="49">Тако је Јосиф нагомилао жита као морског песка, па је престао и да га мери, јер га је било неизмерно много.</verse>
				<verse number="50">Пре него што су наступиле године глади, Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, роди Јосифу два сина.</verse>
				<verse number="51">Свом прворођеном сину Јосиф даде име Манасија, »јер је«, рече, »Бог учинио да заборавим сву своју муку и сав дом свога оца.«</verse>
				<verse number="52">Другом сину даде име Ефрем, »јер ме је«, рече, »Бог учинио плодним у земљи мога страдања.«</verse>
				<verse number="53">Седам година изобиља у Египту дође крају</verse>
				<verse number="54">и поче седам гладних година, баш као што је Јосиф и рекао. У свим земљама је владала глад, али у целом Египту је било хлеба.</verse>
				<verse number="55">А када је и сав Египат почео да осећа глад, народ завапи фараону, тражећи хлеба. Тада фараон рече свим Египћанима: »Идите Јосифу и урадите како вам каже.«</verse>
				<verse number="56">Када се глад проширила по целој земљи, Јосиф отвори складишта жита и поче да продаје жито Египћанима, јер је у Египту владала страшна глад.</verse>
				<verse number="57">А и из целог света су долазили у Египат да купе жито од Јосифа, јер је глад у целом свету била страшна.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Када је Јаков сазнао да у Египту има жита, рече својим синовима: »Што само седите и зурите један у другог?«</verse>
				<verse number="2">Онда рече: »Чуо сам да у Египту има жита. Идите онамо и купите нам га, да преживимо, а не да помремо од глади.«</verse>
				<verse number="3">Тада десеторица Јосифове браће одоше да у Египту купе жита.</verse>
				<verse number="4">Али Венијамина, Јосифовог брата, Јаков не посла с осталима, плашећи се да га не снађе неко зло.</verse>
				<verse number="5">Тако се Израелови синови нађоше међу онима који су ишли да купе жита, јер је и у Ханаану владала глад.</verse>
				<verse number="6">А Јосиф је, као управитељ Египта, био онај који је свима продавао жито. Његова браћа дођоше пред њега и поклонише му се до земље.</verse>
				<verse number="7">Јосиф препозна своју браћу чим их је угледао, али се према њима односио као странац и разговарао с њима грубо. »Одакле долазите?« упита их. »Из Ханаана«, одговорише они. »Дошли смо да купимо хране.«</verse>
				<verse number="8">Иако је Јосиф препознао своју браћу, они њега нису препознали.</verse>
				<verse number="9">Он се сети и снова које је сањао о њима. »Ви сте уходе!« рече им. »Дошли сте да извидите слаба места ове земље!«</verse>
				<verse number="10">»Не, господару«, одговорише они. »Ми, твоје слуге, дошли смо да купимо хране.</verse>
				<verse number="11">Сви смо ми синови једног човека. Ми, твоје слуге, поштени смо људи, а не уходе.«</verse>
				<verse number="12">»Не«, рече им он, »дошли сте да извидите слаба места ове земље.«</verse>
				<verse number="13">А они рекоше: »Нас, твојих слугу, било је дванаесторо браће, синова једног човека из Ханаана. Најмлађи је остао с оцем, а једнога више нема.«</verse>
				<verse number="14">Јосиф им рече: »Тако је како сам вам рекао: ви сте уходе!</verse>
				<verse number="15">Овако ћу вас проверити: Тако ми фараона живога, нећете отићи одавде ако ваш најмлађи брат не дође овамо.</verse>
				<verse number="16">Пошаљите једног од вас да доведе вашег брата, а остали ће у тамницу. Тако ћу проверити ваше речи и видети да ли сте рекли истину. Ако нисте, тако ми фараона живога, онда сте уходе!«</verse>
				<verse number="17">И све их затвори на три дана.</verse>
				<verse number="18">Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога:</verse>
				<verse number="19">Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима.</verse>
				<verse number="20">Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.« И они пристадоше.</verse>
				<verse number="21">»Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«</verse>
				<verse number="22">А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот.«</verse>
				<verse number="23">Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача.</verse>
				<verse number="24">Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.</verse>
				<verse number="25">Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено,</verse>
				<verse number="26">они натоварише жито на своје магарце и одоше.</verse>
				<verse number="27">Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!</verse>
				<verse number="28">»Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!« А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«</verse>
				<verse number="29">Када су стигли свом оцу Јакову у Ханаан, испричаше му све што им се догодило.</verse>
				<verse number="30">»Човек који је господар оне земље разговарао је с нама строго и оптужио нас да уходимо земљу,</verse>
				<verse number="31">али ми смо му рекли: ‚Поштени смо људи, нисмо уходе.</verse>
				<verse number="32">Било нас је дванаесторо браће, синова једног оца. Једног више нема, а најмлађи је сада с нашим оцем у Ханаану.‘</verse>
				<verse number="33">Тада нам господар земље рече: ‚Овако ћу знати да сте поштени људи: једног брата оставите овде код мене, узмите храну за своје изгладнеле укућане, па идите.</verse>
				<verse number="34">Онда ми доведите свог најмлађег брата, и знаћу да нисте уходе, него поштени људи. После тога ћу вам вратити вашег брата и моћи ћете слободно да се крећете земљом.‘«</verse>
				<verse number="35">Како су празнили своје џакове, сваки нађе своју кесу с новцем. Када су они и њихов отац видели кесе с новцем, уплашише се.</verse>
				<verse number="36">Њихов отац Јаков им рече: »Због вас ћу остати без деце. Јосифа више нема, нема ни Симеона, а сад хоћете и Венијамина да одведете. Све се заверило против мене!«</verse>
				<verse number="37">Тада Рувим рече оцу: »Убиј моја два сина ако ти га не доведем назад. Повери га мени, и ја ћу ти га довести назад.«</verse>
				<verse number="38">Али Јаков рече: »Мој син неће с вама, јер брат му је мртав и само је још он остао. Ако га на путу на који идете задеси неко зло, отераћете моју седу главу тужну у Шеол.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">А у земљи је и даље владала тешка глад.</verse>
				<verse number="2">Када су појели жито које су донели из Египта, отац им рече: »Вратите се и купите нам још мало хране.«</verse>
				<verse number="3">Али Јуда му рече: »Онај човек нас је озбиљно упозорио: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘</verse>
				<verse number="4">Ако си вољан да нашег брата пошаљеш с нама, ићи ћемо и купити ти хране.</verse>
				<verse number="5">Али ако нећеш да га пошаљеш, нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ‚Не излазите ми на очи без свога брата.‘«</verse>
				<verse number="6">Тада Израел упита: »Зашто сте ме увалили у ову невољу рекавши том човеку да имате још једног брата?«</verse>
				<verse number="7">»Потанко нас је испитивао о нама и нашој породици«, одговорише они. »‚Је ли вам отац још жив?‘, ‚Имате ли још којег брата?‘ и ми смо му само одговарали на питања. Откуд смо могли да знамо да ће рећи: ‚Доведите свога брата‘?«</verse>
				<verse number="8">Тада Јуда рече свом оцу Израелу: »Пошаљи дечака са мном, и одмах ћемо кренути, да преживимо и ми, и ти, и наша нејач, а не да помремо.</verse>
				<verse number="9">Ја ти јемчим за њега, мене сматрај одговорним. Ако ти га не вратим, целог живота ћу бити крив пред тобом.</verse>
				<verse number="10">Да нисмо одуговлачили, могли смо већ двапут да се вратимо.«</verse>
				<verse number="11">Тада им њихов отац Израел рече: »Ако тако мора да буде, онда овако урадите: Ставите у торбе најбоље плодове ове земље и однесите их оном човеку на дар: мало балсама, мало меда, зачина и смирне, пистаћа и бадема.</verse>
				<verse number="12">И понесите двоструко више новца, јер треба да вратите новац који вам је стављен назад у џакове – можда је то била нека грешка.</verse>
				<verse number="13">Поведите и свог брата и одмах крените оном човеку.</verse>
				<verse number="14">Нека Бог Свесилни учини да вам се онај човек смилује, па пусти и вашег другог брата и Венијамина да се с вама врате. А ја, ако останем без деце – останем.«</verse>
				<verse number="15">Тако браћа узеше дарове и двоструко више новца, поведоше Венијамина, па одмах одоше у Египат и стадоше пред Јосифа.</verse>
				<verse number="16">Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.«</verse>
				<verse number="17">Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу.</verse>
				<verse number="18">Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу. Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.«</verse>
				<verse number="19">Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу.</verse>
				<verse number="20">»Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране,</verse>
				<verse number="21">а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом.</verse>
				<verse number="22">А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.«</verse>
				<verse number="23">»Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.« Онда им изведе Симеона.</verse>
				<verse number="24">Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме.</verse>
				<verse number="25">Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати.</verse>
				<verse number="26">Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље.</verse>
				<verse number="27">Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?«</verse>
				<verse number="28">»Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише.</verse>
				<verse number="29">Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?« Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.«</verse>
				<verse number="30">Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака.</verse>
				<verse number="31">Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.«</verse>
				<verse number="32">Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно.</verse>
				<verse number="33">Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду.</verse>
				<verse number="34">Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац.</verse>
				<verse number="2">А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.« И овај учини као што је Јосиф рекао.</verse>
				<verse number="3">Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут.</verse>
				<verse number="4">Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара?</verse>
				<verse number="5">То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘«</verse>
				<verse number="6">Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи,</verse>
				<verse number="7">а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто!</verse>
				<verse number="8">Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара?</verse>
				<verse number="9">Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.«</verse>
				<verse number="10">»Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.«</verse>
				<verse number="11">Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га.</verse>
				<verse number="12">Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку.</verse>
				<verse number="13">На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град.</verse>
				<verse number="14">Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо. Они падоше ничице пред њим,</verse>
				<verse number="15">а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?«</verse>
				<verse number="16">»Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.«</verse>
				<verse number="17">Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.«</verse>
				<verse number="18">Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону.</verse>
				<verse number="19">Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘</verse>
				<verse number="20">и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘</verse>
				<verse number="21">Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘</verse>
				<verse number="22">А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘</verse>
				<verse number="23">Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘</verse>
				<verse number="24">Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао.</verse>
				<verse number="25">Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘,</verse>
				<verse number="26">а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘</verse>
				<verse number="27">Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина.</verse>
				<verse number="28">Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео.</verse>
				<verse number="29">Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘</verse>
				<verse number="30">»Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим,</verse>
				<verse number="31">види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол.</verse>
				<verse number="32">Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘</verse>
				<verse number="33">Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом.</verse>
				<verse number="34">Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Јосиф није више могао да се савлађује пред својим слугама, па повика: »Нека сви изађу!« Тако никог није било с Јосифом када је открио својој браћи ко је.</verse>
				<verse number="2">Али толико гласно је плакао да су га и Египћани чули, па се за то сазнало и на фараоновом двору.</verse>
				<verse number="3">Јосиф рече својој браћи: »Ја сам Јосиф! Је ли ми отац још жив?« Али они се толико запрепастише да нису могли да му одговоре.</verse>
				<verse number="4">Тада им Јосиф рече: »Приђите.« Када су пришли, рече: »Ја сам ваш брат Јосиф, онај кога сте продали у Египат!</verse>
				<verse number="5">Али не узрујавајте се и не љутите се на себе што сте ме овамо продали, јер Бог ме је пред вама послао да се сачувају животи.</verse>
				<verse number="6">Већ две године влада глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве.</verse>
				<verse number="7">Бог ме је послао пред вама, да би вам великим избављењем спасао живот и омогућио вам да преживите.</verse>
				<verse number="8">Тако ме нисте овамо послали ви, него Бог. Он ме поставио за највишег фараоновог службеника, за господара над свим фараоновим домом и за владара над целим Египтом.</verse>
				<verse number="9">»А сада пожурите назад моме оцу и реците му: ‚Твој син Јосиф каже овако: Бог ме поставио за господара над целим Египтом. Дођи к мени без оклевања.</verse>
				<verse number="10">Живећеш у гошенском крају и бићеш ми близу – ти, твоја деца и унуци, твоја ситна и крупна стока, и све што имаш.</verse>
				<verse number="11">Ја ћу се тамо старати о теби, јер долази још пет година глади. Тако нећете оскудевати ни ти, ни твоји укућани, нити ико твој.‘</verse>
				<verse number="12">»Сами можете својим очима да се уверите, као и ваш брат Венијамин, да то заиста ја с вама разговарам.</verse>
				<verse number="13">Испричајте мом оцу о свој части која ми је указана у Египту и о свему што сте видели. И брзо ми доведите оца овамо!«</verse>
				<verse number="14">Онда загрли свога брата Венијамина и заплака, а и Венијамин је плакао у његовом загрљају.</verse>
				<verse number="15">Потом плачући изгрли и изљуби сву своју браћу. После тога се његова браћа испричаше с њим.</verse>
				<verse number="16">Када је до фараоновог двора дошла вест да су стигла Јосифова браћа, фараон и његови службеници се обрадоваше.</verse>
				<verse number="17">Фараон рече Јосифу: »Кажи својој браћи: ‚Урадите овако: Натоварите своје животиње храном, па се вратите у Ханаан.</verse>
				<verse number="18">Онда доведите свог оца и своје породице мени, а ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се науживати обиља ове земље.‘</verse>
				<verse number="19">»А наређује ти се и да им кажеш: ‚Урадите овако: Узмите себи неколико кола из Египта за своју нејач и жене, па поведите свог оца и дођите.</verse>
				<verse number="20">Не жалите за својим стварима, јер ће најбоље у целом Египту бити ваше.‘«</verse>
				<verse number="21">И Израелови синови учинише тако. Јосиф им даде кола, као што је фараон заповедио, и хране за пут.</verse>
				<verse number="22">Свакоме од њих даде ново одело, а Венијамину даде три стотине сребрњака и пет одела.</verse>
				<verse number="23">А ово посла свом оцу: десет магараца натоварених оним најбољим што има у Египту, десет магараца натоварених житом, хлебом и намирницама за његов пут.</verse>
				<verse number="24">Онда отпреми своју браћу и на одласку им рече: »Не свађајте се на путу!«</verse>
				<verse number="25">Тако они кренуше из Египта и стигоше свом оцу Јакову у Ханаан.</verse>
				<verse number="26">Када су му рекли: »Јосиф је жив! И влада над целим Египтом!« Јаков се пренерази и не поверова им.</verse>
				<verse number="27">Али, када су му испричали све што им је Јосиф рекао и када је видео кола која је Јосиф послао да га одвезу, њихов отац Јаков живну духом.</verse>
				<verse number="28">Тада Израел рече: »Уверио сам се! Мој син Јосиф је жив. Ићи ћу да га видим пре него што умрем.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Тако Израел крену на пут са свиме што је имао. Када је стигао до Беер-Шеве, принесе жртву Богу свог оца Исаака.</verse>
				<verse number="2">Бог ноћу проговори Израелу у виђењима и позва га: »Јакове! Јакове!« »Молим?« одговори Јаков.</verse>
				<verse number="3">»Ја сам Бог, Бог твога оца«, рече. »Не плаши се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ.</verse>
				<verse number="4">Ићи ћу с тобом у Египат и опет ћу те из њега вратити. А Јосиф ће ти својом руком склопити очи.«</verse>
				<verse number="5">Потом Јаков крену из Беер-Шеве. Израелови синови повезоше свог оца Јакова и своју нејач и жене на колима која је фараон послао за њихов превоз.</verse>
				<verse number="6">Са собом поведоше своју стоку и понеше имовину коју су стекли у Ханаану, па Јаков и све његово потомство одоше у Египат.</verse>
				<verse number="7">Он у Египат поведе своје синове и унуке, кћери и унучице – све своје потомство.</verse>
				<verse number="8">Ово су имена Израелаца – Јакова и његових потомака – који су отишли у Египат: Рувим, Јаковљев прворођени син.</verse>
				<verse number="9">Рувимови синови: Ханох, Палу, Есром и Карми.</verse>
				<verse number="10">Симеонови синови: Јемуел, Јамин, Охад, Јахин, Цохар и Саул, син једне Ханаанке.</verse>
				<verse number="11">Левијеви синови: Гершон, Кехат и Мерари.</verse>
				<verse number="12">Јудини синови: Ер, Онан, Сала, Фарес и Зара. Ер и Онан су умрли у Ханаану. Фаресови синови: Есром и Хамул.</verse>
				<verse number="13">Исахарови синови: Тола, Пуа, Јашув и Шимрон.</verse>
				<verse number="14">Завулонови синови: Серед, Елон и Јахлеел.</verse>
				<verse number="15">То су синови које је Лија родила Јакову у Падан-Араму. Она му је родила и кћер Дину. Ових његових синова и кћери било је укупно тридесет троје.</verse>
				<verse number="16">Гадови синови: Цифјон, Хаги, Шуни, Ецбон, Ери, Ароди и Арели.</verse>
				<verse number="17">Асирови синови: Јимна, Јишва, Јишви и Берија. Њихова сестра била је Серах. Беријини синови: Хевер и Малкијел.</verse>
				<verse number="18">То су деца коју је Јакову родила Зилпа, коју је Лаван дао својој кћери Лији – укупно њих шеснаест.</verse>
				<verse number="19">Синови Јаковљеве жене Рахиље: Јосиф и Венијамин.</verse>
				<verse number="20">Јосифу је у Египту Оснат, кћи Потифере, свештеника у Ону, родила Манасију и Ефрема.</verse>
				<verse number="21">Венијаминови синови: Бела, Бехер, Ашбел, Гера, Неман, Ехи, Рош, Мупим, Хупим и Ард.</verse>
				<verse number="22">То су Рахиљини синови који су се родили Јакову – укупно њих четрнаест.</verse>
				<verse number="23">Данов син: Хушим.</verse>
				<verse number="24">Нефталимови синови: Јахцеел, Гуни, Јецер и Шилем.</verse>
				<verse number="25">То су синови које је Јакову родила Билха, коју је Лаван дао својој кћери Рахиљи – укупно њих седам.</verse>
				<verse number="26">Свих који су с Јаковом отишли у Египат – његових рођених потомака, не рачунајући његове снахе – било је шездесет шест.</verse>
				<verse number="27">Са два Јосифова сина која су се родила у Египту, било је укупно седамдесет чланова Јаковљеве породице који су отишли у Египат.</verse>
				<verse number="28">Јаков посла Јуду напред Јосифу да му Јосиф покаже пут у Гошен. Када су стигли у гошенски крај,</verse>
				<verse number="29">Јосиф нареди да му се упрегну кола, па оде у Гошен да се сретне са својим оцем Израелом. Чим је стао пред оца, баци му се у загрљај и дуго остаде у његовом загрљају плачући.</verse>
				<verse number="30">Израел рече Јосифу: »Сада могу да умрем, пошто сам се својим очима уверио да си још жив.«</verse>
				<verse number="31">Тада Јосиф рече својој браћи и породици свог оца: »Идем да разговарам са фараоном. Рећи ћу му: ‚Дошла су ми браћа и други укућани мог оца, који су живели у Ханаану.</verse>
				<verse number="32">Ти људи су пастири – баве се сточарством и са собом су довели своју ситну и крупну стоку и све што имају.‘</verse>
				<verse number="33">Када вас фараон позове и упита: ‚Чиме се бавите?‘</verse>
				<verse number="34">ви реците: ‚Ми, твоје слуге, бавимо се сточарством од своје младости, као што су то чинили и наши преци.‘ Тако ћете моћи да се настаните у гошенском крају, јер су Египћанима сви пастири одвратни.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Јосиф оде и рече фараону: »Мој отац и браћа, са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају, стигли су из Ханаана и ено сада су у гошенском крају.«</verse>
				<verse number="2">Онда поведе петорицу своје браће и доведе их пред фараона.</verse>
				<verse number="3">Фараон упита његову браћу: »Чиме се бавите?« »Ми, твоје слуге, пастири смо«, одговорише му они, »као што су то били и наши преци.«</verse>
				<verse number="4">А рекоше му и ово: »Дошли смо да извесно време живимо овде, јер је глад у Ханаану страшна и нема паше за стада твојих слугу. Зато, молимо те, дозволи нама, својим слугама, да се настанимо у гошенском крају.«</verse>
				<verse number="5">Фараон рече Јосифу: »Дошли су ти твој отац и браћа.</verse>
				<verse number="6">Египат ти је на располагању: настани свог оца и браћу у најбољем крају земље. Нека живе у гошенском крају. А ако знаш да међу њима има способних, постави их за надгледнике моје стоке.«</verse>
				<verse number="7">Онда Јосиф уведе свог оца Јакова и доведе га пред фараона. Јаков благослови фараона,</verse>
				<verse number="8">а фараон га упита: »Колико имаш година?«</verse>
				<verse number="9">Јаков му одговори: »Година мога луталачког живота има сто тридесет. Мало их је и тешке су, и не достижу број година живота мојих праотаца.«</verse>
				<verse number="10">Тада Јаков благослови фараона и оде.</verse>
				<verse number="11">Тако Јосиф настани свог оца и браћу у Египту и даде им имања у најбољем делу земље, у Рамзесовом крају, као што је фараон заповедио.</verse>
				<verse number="12">Јосиф снабде храном свог оца и браћу и све укућане свог оца према броју нејачи.</verse>
				<verse number="13">Нигде на целом оном подручју није било хране, јер је глад била врло тешка, па се Египат и Ханаан изнурише од глади.</verse>
				<verse number="14">Јосиф је сакупљао сав новац којим је народ Египта и Ханаана куповао жито и доносио га је у фараонов двор.</verse>
				<verse number="15">Када је нестало новца у Египту и Ханаану, сви Египћани дођоше Јосифу и рекоше: »Дај нам хране. Зашто да помремо теби наочиглед? Новца више нема.«</verse>
				<verse number="16">»Онда дотерајте своју стоку«, рече Јосиф. »Даћу вам храну у замену за вашу стоку пошто више немате новца.«</verse>
				<verse number="17">И они дотераше Јосифу своју стоку, а он им даде храну у замену за њихове коње, стада ситне стоке, стада говеда и магарад. Те године их је прехранио храном коју је заменио за сву њихову стоку.</verse>
				<verse number="18">Та година прође, а следеће године они му опет дођоше и рекоше: »Не можемо да сакријемо од тебе, господару, да немамо новца и, пошто наша стока припада теби, више ништа није остало за тебе, господару, осим нас самих и наше земље.</verse>
				<verse number="19">Зашто да теби наочиглед пропаднемо и ми и наша земља? Купи нас и нашу земљу у замену за храну, па ћемо заједно са својом земљом постати фараонови робови. Дај нам семена, да преживимо, да не умремо и да земља не опусти.«</verse>
				<verse number="20">Тако Јосиф купи сву обрадиву земљу у Египту за фараона. Сви Египћани продадоше своје њиве, јер их је глад страшно притиснула. Земља постаде фараонова,</verse>
				<verse number="21">а народ с краја на крај Египта постаде његово робље.</verse>
				<verse number="22">Није купио једино обрадиву земљу која је припадала свештеницима, јер су они добијали редован приход од фараона и од њега су живели, па зато нису продавали своју земљу.</verse>
				<verse number="23">Јосиф рече народу: »Пошто сам данас за фараона купио вас и вашу земљу, ево вам семе, па засејте земљу.</verse>
				<verse number="24">Али, када се буде убирала летина, једну петину дајте фараону, а четири петине нека остану вама као семе за њиве и као храна за вас, ваше укућане и нејач.«</verse>
				<verse number="25">А они рекоше: »Спасао си нам живот. Пошто си нам се смиловао, господару, бићемо фараонови робови.«</verse>
				<verse number="26">Тако Јосиф донесе уредбу о земљи у Египту, која и данас важи, да петина летине припада фараону. Само земља свештеникâ није постала фараонова.</verse>
				<verse number="27">Израелци се настанише у Египту, у гошенском крају, и тамо стекоше посед. Били су плодни и силно се намножили.</verse>
				<verse number="28">Јаков је живео у Египту седамнаест година, па тако број његових година достиже сто четрдесет седам.</verse>
				<verse number="29">Када се примакло време да Израел умре, он позва свог сина Јосифа и рече му: »Учини ми ову милост: стави ми руку под бедро и обећај да ћеш ми показати љубав и верност: Немој да ме сахраниш у Египту.</verse>
				<verse number="30">Када умрем, изнеси ме из Египта и сахрани ме тамо где су сахрањени и моји очеви.« »Учинићу тако како кажеш«, рече Јосиф.</verse>
				<verse number="31">»Закуни ми се«, рече, и Јосиф му се закле. Тада се Израел поклони Богу на узглављу своје постеље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">После неког времена рекоше Јосифу: »Отац ти је болестан«, па он поведе своја два сина, Манасију и Ефрема, и оде к њему.</verse>
				<verse number="2">Када су Јакову рекли: »Дошао ти је син Јосиф«, Израел прикупи снагу и седе у постељи.</verse>
				<verse number="3">Јаков рече Јосифу: »Бог Свесилни ми се показао у Лузу у Ханаану и тамо ме благословио</verse>
				<verse number="4">и рекао ми: ‚Учинићу те плодним и многобројним. Од тебе ћу учинити мноштво народâ и ову земљу дати у вечан посед твојим потомцима.‘</verse>
				<verse number="5">Нека сада твоја два сина, која су ти се родила у Египту пре него што сам дошао овамо, буду моји. Нека Ефрем и Манасија буду моји, баш као што су Рувим и Симеон моји.</verse>
				<verse number="6">А деца која ти се роде после њих, нека буду твоја. Нека се њихово наследство води под именом њихове браће Ефрема и Манасије.</verse>
				<verse number="7">»Када сам се враћао из Падана, на моју жалост, Рахиља умре у Ханаану док смо још путовали, недалеко од Ефрате, па је сахраних крај пута за Ефрату«, то јест Витлејем.</verse>
				<verse number="8">Спазивши Јосифове синове, Израел упита: »Ко су ови?«</verse>
				<verse number="9">А Јосиф одговори оцу: »То су моји синови које ми је Бог овде дао.« Тада Израел рече: »Доведи ми их, да их благословим.«</verse>
				<verse number="10">А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли.</verse>
				<verse number="11">Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.«</verse>
				<verse number="12">Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони.</verse>
				<verse number="13">Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну.</verse>
				<verse number="14">Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени.</verse>
				<verse number="15">Тада Израел благослови Јосифа и рече: »Бог, пред којим су моји очеви Авраам и Исаак живели чинећи његову вољу, Бог који ми је пастир целог мог живота до дана данашњег,</verse>
				<verse number="16">Анђео који ме избављао од сваког зла, нека благослови ове дечаке, да сачувају моје име и име мојих очева Авраама и Исаака и да се силно намноже на земљи.«</verse>
				<verse number="17">Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину.</verse>
				<verse number="18">»Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.«</verse>
				<verse number="19">Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.«</verse>
				<verse number="20">Тако их он тога дана благослови и рече: »Израел ће вас помињати кад буде благосиљао: ‚Нека те Бог учини као Ефрема и Манасију.‘« Тако је Ефрема претпоставио Манасији.</verse>
				<verse number="21">Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца.</verse>
				<verse number="22">А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.</verse>
				<verse number="2">»Окупите се и чујте, синови Јаковљеви, чујте свог оца Израела.«</verse>
				<verse number="3">»Рувиме, мој првенче. Ти си моја снага, први знак моје мушкости. Истичеш се чашћу, истичеш се снагом.</verse>
				<verse number="4">Али усковитлан као вода нећеш се више истицати, јер си се попео на очеву постељу, на мој лежај, и укаљао га.«</verse>
				<verse number="5">»Симеон и Левије су браћа; мачеви им оруђа насиља.</verse>
				<verse number="6">На њихова већања ја не улазио, њиховим се скуповима не придружио, јер су у свом гневу убијали људе и у својој обести сакатили волове.</verse>
				<verse number="7">Проклет био њихов гнев, тако жесток, и њихов бес, тако окрутан. Разделићу их по Јакову, распршити их по Израелу.«</verse>
				<verse number="8">»Јудо, тебе ће хвалити браћа. Руком ћеш непријатеља држати за врат. Синови твог оца теби ће се клањати.</verse>
				<verse number="9">Јудо, ти си лавић. Сине мој, дижеш се од плена. Као лав лежи он потрбушке, као лавица – ко сме да га раздражи?</verse>
				<verse number="10">Од Јуде се неће удаљити жезло ни владарска палица од његових ногу, док не дође онај коме припада, коме ће се покорити народи.</verse>
				<verse number="11">Он везује магарца за чокот, магаре за најбољу лозу. Своју одећу пере у вину, своје одело у крви од грожђа.</verse>
				<verse number="12">Очи су му тамније од вина, а зуби бељи од млека.«</verse>
				<verse number="13">»Завулон ће живети на морској обали, лађама ће бити уточиште; граница ће му се пружати до Сидона.«</verse>
				<verse number="14">»Исахар је кошчато магаре које лежи међу бисагама.</verse>
				<verse number="15">Кад види да је место починка добро, а земља лепа, плећа ће подметнути под товар и пристати да кулучи.«</verse>
				<verse number="16">»Дан ће свом народу прибављати правду као једно од племена Израелових.</verse>
				<verse number="17">Дан ће бити змија поред пута, гуја поред стазе која коња уједе за пету, па се јахач претури на леђа.</verse>
				<verse number="18">»ГОСПОДЕ, твоје спасење чекам.«</verse>
				<verse number="19">»Гада ће нападати разбојници, а он ће им бити за петама.«</verse>
				<verse number="20">»У Асира ће бити хране изврсне, посластица за цареве.«</verse>
				<verse number="21">»Нефталим је кошута пуштена на слободу која лепу ланад доноси на свет.«</verse>
				<verse number="22">»Јосиф је плодан чокот, плодан чокот покрај извора; лозе му се преко зида попеле.</verse>
				<verse number="23">Огорчено су га нападали стрелци, стреле душмански одапињали на њега,</verse>
				<verse number="24">али његов лук остаде чврст и мишица гипка због руке Јаког Јаковљевог, због Пастира, Стене Израелове,</verse>
				<verse number="25">због Бога твога оца, који ти помаже, због Свесилнога, који те благосиља благословом са небеса одозго, благословом из дубина одоздо, благословом дојке и утробе.</verse>
				<verse number="26">Благослови твога оца већи су од благословâ древних гора, од обиља прастарих брегова: нека се спусте на главу Јосифову, на чело посебнога међу својом браћом.«</verse>
				<verse number="27">»Венијамин је грабежљиви вук; ујутро плен прождире, а увече дели опљачкано.«</verse>
				<verse number="28">Сви ови су дванаест Израелових племена, а ово им је отац рекао када их је благосиљао, сваког његовим посебним благословом.</verse>
				<verse number="29">Онда им Јаков овако заповеди: »Ускоро ћу умрети. Сахраните ме са мојим очевима у пећини на пољу Ефрона Хетита,</verse>
				<verse number="30">у пећини на пољу Махпели, код Мамре у Ханаану, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање.</verse>
				<verse number="31">Тамо су сахрањени Авраам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исаак и његова жена Ревека, а тамо сам и ја сахранио Лију.</verse>
				<verse number="32">Поље и пећина на њему купљени су од Хетитâ.«</verse>
				<verse number="33">Када је Јаков тако заповедио својим синовима, диже ноге на постељу, издахну и умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га.</verse>
				<verse number="2">Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше.</verse>
				<verse number="3">То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана.</verse>
				<verse number="4">Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му:</verse>
				<verse number="5">‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘«</verse>
				<verse number="6">Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.«</verse>
				<verse number="7">Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта –</verse>
				<verse number="8">уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока.</verse>
				<verse number="9">А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка.</verse>
				<verse number="10">Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем.</verse>
				<verse number="11">Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим.</verse>
				<verse number="12">Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио:</verse>
				<verse number="13">однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање.</verse>
				<verse number="14">Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране.</verse>
				<verse number="15">Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?«</verse>
				<verse number="16">Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро:</verse>
				<verse number="17">‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.« Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака.</verse>
				<verse number="18">Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.«</verse>
				<verse number="19">Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога?</verse>
				<verse number="20">Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе.</verse>
				<verse number="21">Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.« Тако их је умирио благим речима.</verse>
				<verse number="22">Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година</verse>
				<verse number="23">и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира.</verse>
				<verse number="24">Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.«</verse>
				<verse number="25">И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.«</verse>
				<verse number="26">Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="2">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Ово су имена Израелових синова који су, сваки са својом породицом, с Јаковом отишли у Египат:</verse>
				<verse number="2">Рувим, Симеон, Левије, Јуда,</verse>
				<verse number="3">Исахар, Завулон, Венијамин,</verse>
				<verse number="4">Дан, Нефталим, Гад и Асир.</verse>
				<verse number="5">Са Јосифом, који је већ био у Египту, било је укупно седамдесет Јаковљевих потомака.</verse>
				<verse number="6">Јосиф, сва његова браћа и читаво то поколење помреше.</verse>
				<verse number="7">Али Израелци су били плодни, ројили се и множили и постали толико бројни да се земља испунила њима.</verse>
				<verse number="8">А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа.</verse>
				<verse number="9">»Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас.</verse>
				<verse number="10">Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.«</verse>
				<verse number="11">Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес.</verse>
				<verse number="12">Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше,</verse>
				<verse number="13">па их немилосрдно подјармише.</verse>
				<verse number="14">Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили.</verse>
				<verse number="15">Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа:</verse>
				<verse number="16">»Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.«</verse>
				<verse number="17">Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу.</verse>
				<verse number="18">Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?«</verse>
				<verse number="19">»Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.«</verse>
				<verse number="20">Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак.</verse>
				<verse number="21">Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом.</verse>
				<verse number="22">Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Један човек из Левијевог племена ожени се једном Левиткињом,</verse>
				<verse number="2">и она затрудне и роди сина. Када је видела како је мио, крила га је три месеца.</verse>
				<verse number="3">Али, када више није могла да га крије, набави корпу од папирусове трске, облепи је катраном и смолом, у њу положи дете, па је стави међу трску на обали Нила.</verse>
				<verse number="4">А његова сестра стаде мало даље, да види шта ће бити с њим.</verse>
				<verse number="5">Фараонова кћи сиђе до Нила да се окупа, а њене дворкиње су се шетале обалом. Она у трсци угледа корпу, па посла своју робињу да је донесе.</verse>
				<verse number="6">Када је отворила корпу, угледа дете. Плакало је, и она се сажали на њега и рече: »То је једно од јеврејске деце.«</verse>
				<verse number="7">Тада његова сестра рече фараоновој кћери: »Да идем да ти доведем неку дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?«</verse>
				<verse number="8">»Иди«, одговори јој фараонова кћи. И девојка оде и доведе дететову мајку.</verse>
				<verse number="9">»Узми ово дете и доји га за мене«, рече јој фараонова кћи, »а ја ћу ти платити.« И жена узе дете, па га је дојила.</verse>
				<verse number="10">Када је дечак порастао, она га одведе фараоновој кћери, која га усини и даде му име Мојсије, »јер сам га«, рече, »извукла из воде.«</verse>
				<verse number="11">Једнога дана, када је већ одрастао, Мојсије оде међу свој народ и виде колико се мучи кулучећи. Спазивши како један Египћанин туче једног од његове јеврејске сабраће,</verse>
				<verse number="12">Мојсије се осврну овамо-онамо, па кад виде да нема никог, уби Египћанина и закопа га у песак.</verse>
				<verse number="13">Када је сутрадан опет изашао, угледа два Јеврејина како се туку, па упита нападача: »Зашто бијеш свог друга?«</verse>
				<verse number="14">А овај рече: »Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си убио оног Египћанина?« Тада се Мојсије уплаши и помисли: »Дакле, сазнало се шта сам учинио!«</verse>
				<verse number="15">Када је фараон дознао за то, хтеде да погуби Мојсија, па Мојсије побеже од фараона и оде да живи у Мидјану. Док је седео крај једног бунара,</verse>
				<verse number="16">седам кћери мидјанског свештеника дођоше да захвате воде из бунара и сипају је у појила да напоје стадо свога оца.</verse>
				<verse number="17">Уто дођоше неки пастири и отераше их, али Мојсије скочи и одбрани их, па им напоји стадо.</verse>
				<verse number="18">Када су се вратиле свом оцу Реуелу, он их упита: »Како то да сте се данас тако рано вратиле?«</verse>
				<verse number="19">А оне му одговорише: »Један Египћанин нас је одбранио од пастирâ, па нам је још и воде захватио и напојио нам стадо.«</verse>
				<verse number="20">»Па где је он?« запита он своје кћери. »Зашто остависте човека? Позовите га да једе с нама.«</verse>
				<verse number="21">Мојсије пристаде да остане код тог човека, а овај му даде своју кћер Ципору за жену.</verse>
				<verse number="22">Она роди сина, а Мојсије му даде име Гершом, »јер сам«, рече, »дошљак у туђини.«</verse>
				<verse number="23">После много времена умре египатски цар. Израелци су уздисали у ропству и вапили, и њихово запомагање због ропства допре до Бога.</verse>
				<verse number="24">Бог чу њихово роптање и сети се свога савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом.</verse>
				<verse number="25">И Бог погледа на Израелце и смилова им се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева, Божије горе.</verse>
				<verse number="2">Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ. Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева,</verse>
				<verse number="3">па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«</verse>
				<verse number="4">Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!« А Мојсије одговори: »Молим?«</verse>
				<verse number="5">»Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«</verse>
				<verse number="6">Онда рече: »Ја сам Бог твога оца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.« На то Мојсије заклони лице, јер се бојао да гледа у Бога.</verse>
				<verse number="7">»Видео сам недаће свога народа у Египту и чуо његов вапај због гонича робова«, рече ГОСПОД. »Знам његове патње.</verse>
				<verse number="8">Зато сам сишао да га избавим из руку Египћана и да га из те земље одведем у добру и пространу земљу, у земљу којом тече мед и млеко, постојбину Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца.</verse>
				<verse number="9">Сада су до мене допрли вапаји Израелаца и видео сам како их Египћани тлаче.</verse>
				<verse number="10">А сад, хајде! Шаљем те фараону, да мој народ, Израелце, изведеш из Египта.«</verse>
				<verse number="11">»Ко сам ја«, упита Мојсије Бога, »да идем фараону и да Израелце изведем из Египта?«</verse>
				<verse number="12">»Ја ћу бити с тобом«, одговори му Бог, »а ово ће ти бити знак да сам те ја послао: када изведеш народ из Египта, на овој гори ћете ми се клањати.«</verse>
				<verse number="13">На то Мојсије рече Богу: »Ако одем Израелцима и кажем им: ‚Бог ваших праотаца послао ме је к вама‘, а они ме упитају: ‚Како му је име?‘ шта да им одговорим?«</verse>
				<verse number="14">»Ја сам који јесам«, рече Бог Мојсију. »Овако кажи Израелцима: ‚ Ја сам ме је послао к вама.‘«</verse>
				<verse number="15">Бог још рече Мојсију: »Реци Израелцима: ‚ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама‘. То је моје име довека и спомен на мене из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="16">Иди, окупи израелске старешине и реци им: ‚Показао ми се ГОСПОД, Бог ваших праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев, и рекао: »Походио сам вас и видео сам шта вам чине у Египту.</verse>
				<verse number="17">Одлучио сам да вас поведем из недаћа у Египту у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца, у земљу којом тече мед и млеко.«‘</verse>
				<verse number="18">Старешине ће те послушати, и ти онда с њима пођи египатском цару, па му реците: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, састао се с нама. Пусти нас да одемо три дана хода далеко у пустињу да принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу.‘</verse>
				<verse number="19">Знам да вас египатски цар неће пустити осим ако га не натера моћна рука.</verse>
				<verse number="20">Зато ћу пружити руку и ударити Египат свим чудима која ћу у њему учинити. После тога ће вас пустити.</verse>
				<verse number="21">Учинићу да Египћани буду благонаклони према вама, па кад пођете, нећете поћи празних руку.</verse>
				<verse number="22">Нека свака жена од своје сусетке или станарке у својој кући затражи сребрног и златног накита и одеће. То ставите на своје синове и кћери. Тако ћете опљачкати Египћане.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«</verse>
				<verse number="2">А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?« »Штап«, одговори он.</verse>
				<verse number="3">»Баци га на земљу«, рече ГОСПОД. Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.</verse>
				<verse number="4">Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.« Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.</verse>
				<verse number="5">»По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«</verse>
				<verse number="6">Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.« Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.</verse>
				<verse number="7">»Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД. Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.</verse>
				<verse number="8">»Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом.</verse>
				<verse number="9">А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«</verse>
				<verse number="10">»Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«</verse>
				<verse number="11">»Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД?</verse>
				<verse number="12">А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«</verse>
				<verse number="13">Али Мојсије рече: »Молим те, Господе, пошаљи неког другог.«</verse>
				<verse number="14">Тада се ГОСПОД разгневи на Мојсија и рече: »Зар Аарон, Левит, није твој брат? Знам да је он речит. Ево, баш ти је пошао у сусрет. Кад те види, срце ће му заиграти од радости.</verse>
				<verse number="15">Њему ћеш говорити и казивати му шта да каже. Ја ћу бити и с тобом и с њим кад будете говорили и научити вас шта да чините.</verse>
				<verse number="16">Он ће место тебе говорити народу и биће ти место уста, а ти њему место Бога.</verse>
				<verse number="17">Узми овај штап у руку – њиме ћеш чинити знамења.«</verse>
				<verse number="18">Мојсије се затим врати свом тасту Јитру и рече му: »Пусти ме да се вратим мојима у Египат, да видим да ли су још живи.« А Јитро му рече: »Иди у миру.«</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД у Мидјану рече Мојсију: »Врати се у Египат, јер су умрли сви који су хтели да ти одузму живот.«</verse>
				<verse number="20">И Мојсије узе своју жену и синове, посади их на магарца и запути се у Египат, а у руци понесе Божији штап.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД још рече Мојсију: »Кад стигнеш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда за која сам ти дао моћ. Али ја ћу му отврднути срце, па неће пустити народ да оде.</verse>
				<verse number="22">Ти тада реци фараону: ‚Овако каже ГОСПОД: Израел је мој син, мој првенац.</verse>
				<verse number="23">Рекао сам ти: »Пусти мог сина да иде да ми се поклони«, али ти си одбио да га пустиш, па ћу ја убити твог сина, твог првенца.‘«</verse>
				<verse number="24">На путу, док је Мојсије био на коначишту, дође му ГОСПОД и хтеде да га убије.</verse>
				<verse number="25">Али Ципора дограби оштар кремен, обреза свог сина и кожицом дотаче Мојсијеве ноге, рекавши: »Стварно си ми ти крвав муж.«</verse>
				<verse number="26">Тако га ГОСПОД остави. А она му је због обрезања рекла »крвав муж«.</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД рече Аарону: »Иди у пустињу да се састанеш с Мојсијем.« И он оде и састаде се с њим на Божијој гори и пољуби га.</verse>
				<verse number="28">Тада Мојсије исприча Аарону све што му је ГОСПОД поверио и о свим знамењима која му је заповедио да учини.</verse>
				<verse number="29">Потом Мојсије и Аарон одоше и окупише све старешине Израелаца.</verse>
				<verse number="30">Аарон исприча све што је ГОСПОД рекао Мојсију, а Мојсије учини знамења наочиглед народу,</verse>
				<verse number="31">и народ поверова. Када су чули да је ГОСПОД походио Израелце и видео њихове недаће, дубоко се поклонише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘«</verse>
				<verse number="2">»Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.«</verse>
				<verse number="3">»Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.«</verse>
				<verse number="4">На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!«</verse>
				<verse number="5">И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.«</verse>
				<verse number="6">Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима:</verse>
				<verse number="7">»Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају,</verse>
				<verse number="8">али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘</verse>
				<verse number="9">Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.«</verse>
				<verse number="10">Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу.</verse>
				<verse number="11">Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘«</verse>
				<verse number="12">Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе.</verse>
				<verse number="13">А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.«</verse>
				<verse number="14">Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«</verse>
				<verse number="15">Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама?</verse>
				<verse number="16">Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.«</verse>
				<verse number="17">»Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘</verse>
				<verse number="18">А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.«</verse>
				<verse number="19">Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло.</verse>
				<verse number="20">Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали,</verse>
				<verse number="21">па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«</verse>
				<verse number="22">Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо?</verse>
				<verse number="23">Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Сада ћеш видети шта ћу урадити фараону. Моћна рука ће га натерати да пусти народ и због моћне руке ће га истерати из своје земље.«</verse>
				<verse number="2">Бог рече Мојсију: »Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">Аврааму, Исааку и Јакову показао сам се као Ел Шадај, али им се својим именом ГОСПОД нисам обзнанио.</verse>
				<verse number="4">С њима сам склопио и савез да ћу им дати Ханаан, земљу у којој су боравили као дошљаци.</verse>
				<verse number="5">Чуо сам роптање Израелаца које Египћани држе у ропству и сетио сам се свога савеза.</verse>
				<verse number="6">Зато реци Израелцима: ‚Ја сам ГОСПОД и ја ћу вас извести испод египатског јарма. Ослободићу вас робовања њима и избавити вас испруженом руком и строго кажњавајући.</verse>
				<verse number="7">Узећу вас да будете мој народ и бићу ваш Бог. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог који вас је извео испод египатског јарма.</verse>
				<verse number="8">Довешћу вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Аврааму, Исааку и Јакову. Њу ћу вам ја, ГОСПОД, дати у посед.‘«</verse>
				<verse number="9">Мојсије то пренесе Израелцима, али га они не послушаше, јер су били клонули духом због тешког ропства.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="11">»Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израелце да изађу из његове земље.«</verse>
				<verse number="12">»Кад ме Израелци нису послушали«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »како ће ме послушати фараон, кад ми је говор несигуран?«</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД је говорио Мојсију и Аарону о Израелцима и фараону, египатском цару, и заповедио им да изведу Израелце из Египта.</verse>
				<verse number="14">Ово су главе њихових породица: Синови Израеловог прворођеног сина Рувима: Ханох, Палу, Есром и Карми. То су братства потекла од Рувима.</verse>
				<verse number="15">Симеонови синови: Јемуел, Јамин, Охад, Јахин, Цохар и Саул, син једне Ханаанке. То су братства потекла од Симеона.</verse>
				<verse number="16">Ово су имена Левијевих синова по реду којим су се рађали: Гершон, Кехат и Мерари. Левије је живео 137 година.</verse>
				<verse number="17">Гершонови синови по братствима: Ливни и Шими.</verse>
				<verse number="18">Кехатови синови: Амрам, Јицхар, Хеврон и Узиел. Кехат је живео 133 године.</verse>
				<verse number="19">Мераријеви синови: Махли и Муши. То су братства потекла од Левија по њиховим родовима.</verse>
				<verse number="20">Амрам се оженио Јохевед, сестром свога оца, и она му је родила Аарона и Мојсија. Амрам је живео 137 година.</verse>
				<verse number="21">Јицхарови синови: Кореј, Нефег и Зихри.</verse>
				<verse number="22">Узиелови синови: Мишаел, Елцафан и Ситри.</verse>
				<verse number="23">Аарон се оженио Елишевом, која је била кћи Аминадавова, а Наасонова сестра. Она му је родила Надава, Авихуа, Елеазара и Итамара.</verse>
				<verse number="24">Корејеви синови: Асир, Елкана и Авијасаф. То су Корејева братства.</verse>
				<verse number="25">Ааронов син Елеазар оженио се једном од Путијелових кћери. Она му је родила Пинхаса. То су главе левитских породица по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="26">То су они исти Аарон и Мојсије којима је ГОСПОД рекао: »Изведите Израелце из Египта по њиховим четама.«</verse>
				<verse number="27">То су они исти Мојсије и Аарон који су говорили фараону, египатском цару, да Израелце пусти из Египта.</verse>
				<verse number="28">Када је ГОСПОД у Египту говорио Мојсију,</verse>
				<verse number="29">рекао му је: »Ја сам ГОСПОД. Реци фараону, египатском цару, све што ти говорим.«</verse>
				<verse number="30">Али Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говор ми је несигуран. Како ће ме послушати фараон?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, учинио сам те богом фараону, а твој брат Аарон биће твој пророк.</verse>
				<verse number="2">Говорићеш све што ти заповедим, а твој брат Аарон нека каже фараону да пусти Израелце из своје земље.</verse>
				<verse number="3">Али ја ћу фараону отврднути срце, па, иако ћу умножити своја знамења и чуда по Египту,</verse>
				<verse number="4">фараон вас неће послушати. Онда ћу своју руку ставити на Египат и из њега, строго кажњавајући, извести своје чете, свој народ, Израелце.</verse>
				<verse number="5">Када пружим своју руку над Египтом и изведем Израелце, тада ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="6">Мојсије и Аарон учинише баш као што им је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="7">Када су разговарали са фараоном, Мојсије је имао осамдесет, а Аарон осамдесет три године.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="9">»Када вам фараон буде рекао: ‚Учините неко чудо‘, ти реци Аарону: ‚Узми свој штап и баци га пред фараона‘, и штап ће се претворити у змију.«</verse>
				<verse number="10">Мојсије и Аарон одоше фараону и учинише као што им је ГОСПОД заповедио. Аарон баци штап пред фараона и његове службенике, и штап се претвори у змију.</verse>
				<verse number="11">Тада фараон позва мудраце и врачаре, па египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто:</verse>
				<verse number="12">сваки од њих баци свој штап, и он се претвори у змију. Али Ааронов штап прогута њихове штапове.</verse>
				<verse number="13">Фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="14">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Фараоново срце је окорело, па одбија да пусти народ.</verse>
				<verse number="15">Иди фараону ујутро. Када буде ишао на воду, изађи му у сусрет на обали Нила. Узми у руку штап који се претворио у змију,</verse>
				<verse number="16">па му реци: ‚ГОСПОД, Бог Јевреја, послао ме је да ти кажем: »Пусти мој народ да иде да ми служи у пустињи.« Али ти до сада ниси послушао.</verse>
				<verse number="17">Овако каже ГОСПОД: По овоме ћеш знати да сам ја ГОСПОД: ударићу по води Нила штапом који ми је у руци, и она ће се претворити у крв.</verse>
				<verse number="18">Рибе у Нилу ће угинути и река ће се усмрдети, па ће се Египћанима гадити да пију воду из ње.‘«</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Узми свој штап и пружи руку над водама Египта – над њиховим рекама и прокопима, над језерцима и свим местима где се скупља вода – да се претворе у крв. Крви ће бити свуда у Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.‘«</verse>
				<verse number="20">Мојсије и Аарон учинише како им је ГОСПОД заповедио. Аарон подиже штап и удари по води Нила наочиглед фараону и његовим службеницима, и сва вода се претвори у крв.</verse>
				<verse number="21">Рибе у Нилу угинуше и река се толико усмрде да Египћани нису могли да пију воду из ње. Крви је било свуда у Египту.</verse>
				<verse number="22">Али египатски чаробњаци својим враџбинама учинише исто, па фараоново срце отврдну и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="23">Фараон се окрену и уђе у своју палату, ни то не примивши к срцу.</verse>
				<verse number="24">А сви Египћани почеше да копају око Нила тражећи воду за пиће, јер воду из Нила нису могли да пију.</verse>
				<verse number="25">Седам дана прође након што је ГОСПОД ударио по Нилу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи.</verse>
				<verse number="2">Ако одбијеш да га пустиш, сву ћу ти земљу ударити жабама.</verse>
				<verse number="3">Нил ће врвети од жаба, и оне ће изаћи и доћи у твоју палату и у твоју спаваћу собу и на твоју постељу, и у куће твојих службеника и на твој народ, и у твоје пећи и твоје наћве.</verse>
				<verse number="4">Жабе ће се пењати по теби и по твом народу и по свим твојим службеницима.‘«</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД још рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи руку са штапом над рекама, прокопима и језерцима, и учини да жабе изађу на Египат.‘«</verse>
				<verse number="6">И Аарон пружи руку над водама Египта, и жабе изађоше и прекрише Египат.</verse>
				<verse number="7">Али и чаробњаци учинише исто својим враџбинама: и они учинише да жабе изађу на Египат.</verse>
				<verse number="8">Фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Помолите се ГОСПОДУ да уклони жабе од мене и мога народа, а ја ћу пустити ваш народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="9">»Теби препуштам част«, рече Мојсије фараону, »да одредиш када да се помолим за тебе, твоје службенике и твој народ, да се ви и ваше куће решите жаба – осим оних које ће остати у Нилу.«</verse>
				<verse number="10">»Сутра«, рече фараон. »Нека буде како кажеш«, рече Мојсије, »да би знао да нико није као ГОСПОД, наш Бог.</verse>
				<verse number="11">Жабе ће отићи од тебе и из твојих кућа, од твојих службеника и твога народа – остаће само у Нилу.«</verse>
				<verse number="12">После тога Мојсије и Аарон одоше од фараона. Мојсије завапи ГОСПОДУ због жаба које је послао на фараона,</verse>
				<verse number="13">и ГОСПОД услиши Мојсија. Жабе по кућама, двориштима и пољима угинуше,</verse>
				<verse number="14">па су их згртали на гомиле и земља је од њих заударала.</verse>
				<verse number="15">Када је фараон видео да је наступило олакшање, срце му отврдну и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="16">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Аарону: ‚Пружи свој штап и удари по прашини на тлу да се она у целом Египту претвори у комарце.‘«</verse>
				<verse number="17">Они тако и учинише: Аарон пружи руку у којој је био штап и удари по прашини на тлу, и комарци навалише на људе и животиње. Сва прашина у целом Египту претвори се у комарце.</verse>
				<verse number="18">Када су чаробњаци својим враџбинама покушали да створе комарце, нису успели. А комарци су били и на људима и на животињама.</verse>
				<verse number="19">Чаробњаци рекоше фараону: »Ово је Божији прст.« Али фараоново срце је било окорело и он не хтеде да их послуша, баш као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="20">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па кад фараон пође на воду, стани пред њега и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Пусти мој народ да иде да ми служи.</verse>
				<verse number="21">Ако га не пустиш, послаћу ројеве мува на тебе и твоје службенике, на твој народ и у твоје куће. Куће Египћана биће пуне мува, па чак и тле на коме стоје.</verse>
				<verse number="22">Али тога дана ћу изузети гошенски крај, где живи мој народ. Тамо неће бити ројева мува, да би ти знао да сам ја, ГОСПОД, у овој земљи.</verse>
				<verse number="23">Направићу разлику између свог народа и твог народа. То знамење ће бити сутра.‘«</verse>
				<verse number="24">И ГОСПОД тако и учини: густи ројеви мува навреше у фараонову палату и у куће његових службеника. И по целом Египту земља настрада од мува.</verse>
				<verse number="25">Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече: »Идите и принесите жртве своме Богу, овде у земљи.«</verse>
				<verse number="26">»То не приличи«, рече Мојсије, »јер су Египћанима одвратне жртве које приносимо ГОСПОДУ, нашем Богу. Када бисмо наочиглед Египћанима приносили жртве које су им одвратне, зар нас не би каменовали?</verse>
				<verse number="27">Отићи ћемо три дана хода далеко у пустињу и принећемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, као што нам заповеда.«</verse>
				<verse number="28">»Пустићу вас да одете у пустињу и принесете жртву ГОСПОДУ, вашем Богу«, рече фараон, »али немојте да одете сувише далеко. А сада се помолите за мене.«</verse>
				<verse number="29">Тада Мојсије рече: »Чим одем од тебе, помолићу се ГОСПОДУ да ројеви мува сутра оду од фараона, његових службеника и његовог народа. Само, нека нас фараон опет не превари, па не пусти народ да иде да принесе жртву ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="30">Онда Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ,</verse>
				<verse number="31">и ГОСПОД услиши Мојсија: уклони муве од фараона, његових службеника и његовог народа, и ниједна не остаде.</verse>
				<verse number="32">Али фараону и овога пута отврдну срце и он не хтеде да пусти народ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи.</verse>
				<verse number="2">Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш,</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе.</verse>
				<verse number="4">Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«</verse>
				<verse number="5">А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«</verse>
				<verse number="6">И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима.</verse>
				<verse number="7">Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.</verse>
				<verse number="8">Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу.</verse>
				<verse number="9">Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«</verse>
				<verse number="10">И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама.</verse>
				<verse number="11">А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани.</verse>
				<verse number="12">Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.</verse>
				<verse number="13">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи,</verse>
				<verse number="14">иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја.</verse>
				<verse number="15">Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље.</verse>
				<verse number="16">Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету.</verse>
				<verse number="17">А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде.</verse>
				<verse number="18">Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао.</verse>
				<verse number="19">Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«</verse>
				<verse number="20">Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра,</verse>
				<verse number="21">а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.</verse>
				<verse number="22">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«</verse>
				<verse number="23">Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту,</verse>
				<verse number="24">и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ.</verse>
				<verse number="25">Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво.</verse>
				<verse number="26">Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.</verse>
				<verse number="27">Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо.</verse>
				<verse number="28">Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«</verse>
				<verse number="29">»Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="30">Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«</verse>
				<verse number="31">Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету.</verse>
				<verse number="32">Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.</verse>
				<verse number="33">Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу.</verse>
				<verse number="34">Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце.</verse>
				<verse number="35">Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону, јер сам њему и његовим службеницима отврднуо срце да бих међу њима могао да учиним ова своја знамења.</verse>
				<verse number="2">Моћи ћеш да причаш својој деци и унуцима како сам поступио с Египћанима и каква сам знамења међу њима учинио да бисте знали да сам ја ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="3">И Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: ‚Докле ћеш одбијати да се понизиш преда мном? Пусти мој народ да иде да ми служи.</verse>
				<verse number="4">Јер, ако не пустиш мој народ, сутра ћу на твоју земљу послати скакавце.</verse>
				<verse number="5">Тако ће прекрити површину земље да се она неће видети од њих. Прождреће све што вам је преостало после грȁда и оголити сва стабла која вам расту у пољу.</verse>
				<verse number="6">Испуниће твоје куће и куће свих твојих службеника и свих Египћана. Тако нешто до сада нису видели ни твоји очеви ни дедови откад су се настанили у овој земљи.‘« Потом се Мојсије окрену и оде од фараона.</verse>
				<verse number="7">А службеници рекоше фараону: »Докле ће нам тај човек стварати невоље? Пусти те људе да иду да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Зар још не видиш да је Египат уништен?«</verse>
				<verse number="8">Тада Мојсија и Аарона доведоше назад фараону, а он им рече: »Идите и служите ГОСПОДУ, своме Богу. Само, ко ће све ићи?«</verse>
				<verse number="9">»Ићи ћемо с нашим младима и старима«, рече Мојсије, »с нашим синовима и кћерима, с нашом ситном и крупном стоком, јер треба да одржимо ГОСПОДЊУ светковину.«</verse>
				<verse number="10">Фараон им рече: »Таман посла да вас пустим заједно са женама и нејачи! Види се да сте наумили неко зло!</verse>
				<verse number="11">Нећемо тако. Него, нека само мушкарци иду да служе ГОСПОДУ, јер то сте тражили.« И отераше их од фараона.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над Египтом, да на њега навале скакавци и прождру све растиње, све што је преостало после грȁда.«</verse>
				<verse number="13">И Мојсије пружи штап над Египтом, а ГОСПОД подиже источни ветар, који је целог тог дана и целе ноћи дувао земљом и до јутра донео скакавце.</verse>
				<verse number="14">Скакавци навалише на сав Египат и у силном мноштву попадаше по свим његовим крајевима. Толико их никада до тада није било, нити ће их икада бити.</verse>
				<verse number="15">Тако су прекрили сву земљу да се зацрнела и прождрли све растиње и све плодове дрвећа који су преостали после грȁда. У целом Египту не остаде ништа зелено ни на дрвећу ни на биљкама.</verse>
				<verse number="16">Фараон брже-боље позва Мојсија и Аарона и рече: »Згрешио сам против ГОСПОДА, вашега Бога, и против вас.</verse>
				<verse number="17">Опростите ми тај грех још само овај пут и помолите се ГОСПОДУ, вашем Богу, да од мене уклони ову смртоносну пошаст.«</verse>
				<verse number="18">Тада Мојсије оде од фараона и помоли се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="19">И ГОСПОД промени ветар у веома снажан западњак, који дохвати скакавце и однесе их у Црвено море. Ни један једини скакавац не остаде нигде у Египту.</verse>
				<verse number="20">Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце.</verse>
				<verse number="21">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«</verse>
				<verse number="22">И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана.</verse>
				<verse number="23">Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.</verse>
				<verse number="24">Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«</verse>
				<verse number="25">Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу.</verse>
				<verse number="26">Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце,</verse>
				<verse number="28">него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«</verse>
				<verse number="29">»Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Послаћу још једну пошаст на фараона и Египат. После тога ће вас пустити одавде – у ствари, отераће вас.</verse>
				<verse number="2">Реци народу да сваки мушкарац од свога суседа, а свака жена од своје сусетке затражи предмете од сребра и злата.«</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД је учинио да Израелци нађу милост у очима Египћана, а и самог Мојсија су у Египту веома уважавали фараонови службеници и народ.</verse>
				<verse number="4">Мојсије рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Око поноћи ћу проћи кроз Египат.</verse>
				<verse number="5">Тада ће умрети сваки првенац у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина робиње која седи за млином. А угинуће и сва првина стоке.</verse>
				<verse number="6">По целом Египту проломиће се силан лелек, каквог није било, нити ће га икада више бити.</verse>
				<verse number="7">Али међу Израелцима ни пас неће залајати ни на човека ни на животињу.‘ По томе ћете знати да ГОСПОД разликује Египат од Израела.</verse>
				<verse number="8">Тада ће ми доћи сви ови твоји службеници, поклонити ми се и рећи: ‚Одлази, и ти и сав народ који иде за тобом!‘ После тога ћу отићи.« И Мојсије, силно гневан, оде од фараона.</verse>
				<verse number="9">А ГОСПОД рече Мојсију: »Фараон вас неће послушати, да би се моја чуда умножила у Египту.«</verse>
				<verse number="10">Мојсије и Аарон учинили су сва та чуда пред фараоном, али је ГОСПОД отврднуо фараоново срце, па он није хтео да пусти Израелце из своје земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону у Египту:</verse>
				<verse number="2">»Нека вам овај месец буде први међу месецима, нека вам буде први месец у години.</verse>
				<verse number="3">Овако кажите целој израелској заједници: ‚Десетог дана овог месеца нека сваки човек узме једно јагње или јаре за своју породицу – једно за свако домаћинство.</verse>
				<verse number="4">Ако је неко домаћинство сувише мало да би појело цело јагње или јаре, нека га подели с најближим суседом, узимајући у обзир број укућана и колико сваки може да поједе.</verse>
				<verse number="5">Животиња коју изаберете нека буде мужјак од годину дана и без мане. Узмите је било од оваца било од коза.</verse>
				<verse number="6">Чувајте је до четрнаестог дана овог месеца, а тада нека сви у израелској заједници у сутон закољу своју животињу.</verse>
				<verse number="7">Онда нека узму њене крви и њоме премажу оба довратка и надвратак куће у којој ће је јести.</verse>
				<verse number="8">Месо, испечено на ватри, нека једу исте ноћи, са бесквасним хлебом и горким биљем.</verse>
				<verse number="9">Не једите сирово месо, ни скувано у води, него само оно испечено на ватри заједно с главом, ногама и утробом.</verse>
				<verse number="10">Ништа од животиње немојте да оставите до јутра. Ако нешто остане до јутра, то спалите.</verse>
				<verse number="11">А овако ћете је јести: опасаних бокова, са обућом на ногама и са штапом у руци. Једите је журно. То је ГОСПОДЊА Пасха.</verse>
				<verse number="12">»‚Те ноћи ћу проћи Египтом и побити све првенце у Египту – и људе и стоку. Ја, ГОСПОД, извршићу казну и над свим египатским боговима.</verse>
				<verse number="13">А крв ће бити знак за вас на кућама у којима се налазите. Када видим крв, проћи ћу изнад вас, па ће вас заобићи пошаст уништења када ударим Египат.</verse>
				<verse number="14">»‚Нека вам тај дан буде за спомен. Славите га као ГОСПОДЊУ светковину, славите га из поколења у поколење – то је трајна уредба.‘«</verse>
				<verse number="15">»‚Седам дана једите бесквасни хлеб. Већ првог дана уклоните квасац из својих кућа, јер ко год од првог до седмог дана буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из Израела.</verse>
				<verse number="16">Првог дана одржите свети сабор, а исто тако и седмог дана. Тих дана не обављајте никакав посао, изузев спремања јела за сваког од вас – једино то можете чинити.</verse>
				<verse number="17">Славите Празник бесквасног хлеба, јер сам баш тог дана извео ваше чете из Египта. Славите тај дан из поколења у поколење – то је трајна уредба.</verse>
				<verse number="18">У првом месецу једите бесквасни хлеб од вечери четрнаестога дана до вечери двадесет првог дана.</verse>
				<verse number="19">Седам дана нека се квасац не затекне у вашим кућама. Јер, ко год буде јео нешто с квасцем, тај нека се одстрани из израелске заједнице, био он дошљак или рођен међу вама.</verse>
				<verse number="20">Не једите ништа с квасцем. Где год живели, бесквасни хлеб једите.‘«</verse>
				<verse number="21">Мојсије сазва све израелске старешине и рече им: »Идите и одаберите по јагње или јаре за своје породице и закољите пасхалну животињу.</verse>
				<verse number="22">Узмите струк исопа, умочите га у крв која је у чинији, па крвљу из чиније премажите надвратак и оба довратка. Нека нико не излази на врата своје куће до јутра.</verse>
				<verse number="23">Када ГОСПОД буде пролазио да побије Египћане, видеће крв на надвратку и оба довратка, па ће проћи изнад тих врата и неће дати Затирачу да уђе у ваше куће и побије вас.</verse>
				<verse number="24">»Држите се ових налога као трајне уредбе за вас и ваше потомке.</verse>
				<verse number="25">Када уђете у земљу коју ће вам ГОСПОД дати као што је обећао, вршите овај обред.</verse>
				<verse number="26">А када вас деца упитају: ‚Шта вам значи овај обред?‘,</verse>
				<verse number="27">ви им одговорите: ‚То је пасхална жртва ГОСПОДУ, који је прошао изнад кућа Израелаца у Египту и поштедео наше укућане када је убијао Египћане.‘« Народ се тада дубоко поклони Богу.</verse>
				<verse number="28">И Израелци учинише онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.</verse>
				<verse number="29">У поноћ ГОСПОД поби све првенце у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина сужња у тамници, као и све првине стоке.</verse>
				<verse number="30">Те ноћи устадоше фараон, сви његови службеници и сви Египћани, и Египтом се разлеже силан лелек, јер није било куће у којој није било мртваца.</verse>
				<verse number="31">Те исте ноћи фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Спремите се! Одлазите од мог народа, и ви и Израелци! Идите и служите ГОСПОДУ као што сте тражили.</verse>
				<verse number="32">Узмите своју ситну и крупну стоку као што сте тражили, и идите. А и мене благословите.«</verse>
				<verse number="33">Египћани почеше да наговарају Израелце да што пре оду из земље. »Јер«, говорили су, »иначе ћемо сви изгинути.«</verse>
				<verse number="34">Народ узе своје тесто пре него што је квасац био додат и понесе га на плећима у наћвама умотаним у одећу.</verse>
				<verse number="35">Израелци учинише као што им је Мојсије био рекао и затражише од Египћана предмете од злата и сребра и одећу.</verse>
				<verse number="36">А ГОСПОД је учинио да народ нађе милост у очима Египћана, па им ови дадоше оно што су тражили. Тако опљачкаше Египћане.</verse>
				<verse number="37">Израелци кренуше на пут из Рамзеса ка Сукоту. Било их је око шест стотина хиљада који су ишли пешице, не рачунајући жене и нејач.</verse>
				<verse number="38">А с њима пође и мноштво људи мешаног порекла, као и огромна стада ситне и крупне стоке.</verse>
				<verse number="39">Од теста које су понели из Египта пекли су бесквасне лепиње. Тесто је било без квасца, јер су били истерани из Египта, па нису имали времена да себи припреме јело за пут.</verse>
				<verse number="40">Израелци су у Египту живели четири стотине тридесет година.</verse>
				<verse number="41">Када се навршило четири стотине тридесет година, баш тог дана, све ГОСПОДЊЕ чете изађоше из Египта.</verse>
				<verse number="42">Пошто је ГОСПОД ту ноћ пробдео да их изведе из Египта, та ноћ је за све Израелце ноћ ГОСПОДЊЕГ бдења из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="43">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Ово су прописи о Пасхи: Нека је не једе ниједан туђинац,</verse>
				<verse number="44">а роб купљен новцем може је јести пошто га обрежете.</verse>
				<verse number="45">Нека је не једе ни странац, ни најамник.</verse>
				<verse number="46">»Једите је у једној кући – ништа од меса не износите из куће и ниједну кост немојте да јој поломите.</verse>
				<verse number="47">Нека је слави сва Израелска заједница.</verse>
				<verse number="48">»Ако дошљак који борави међу вама хоће да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека се прво обрежу сви његови мушки укућани, па тек онда може да је слави, јер ће тада бити раван онима који су рођени међу вама. Али нека од ње не једе ниједан необрезани.</verse>
				<verse number="49">Нека исти закон важи за рођенога међу вама и за дошљака који борави међу вама.«</verse>
				<verse number="50">И сви Израелци учинише баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију и Аарону.</verse>
				<verse number="51">Управо тог дана ГОСПОД је из Египта извео Израелце по њиховим четама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«</verse>
				<verse number="3">Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца.</verse>
				<verse number="4">Данас излазите, у месецу авиву.</verse>
				<verse number="5">Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред:</verse>
				<verse number="6">седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину.</verse>
				<verse number="7">Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница.</verse>
				<verse number="8">Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘</verse>
				<verse number="9">Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.</verse>
				<verse number="10">Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«</verse>
				<verse number="11">»Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда,</verse>
				<verse number="12">предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="13">Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима.</verse>
				<verse number="14">Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства.</verse>
				<verse number="15">Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘</verse>
				<verse number="16">Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«</verse>
				<verse number="17">Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.«</verse>
				<verse number="18">Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.</verse>
				<verse number="19">Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«</verse>
				<verse number="20">Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње.</verse>
				<verse number="21">А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу.</verse>
				<verse number="22">И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона.</verse>
				<verse number="3">Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘</verse>
				<verse number="4">Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.« И Израелци учинише тако.</verse>
				<verse number="5">Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.«</verse>
				<verse number="6">Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску.</verse>
				<verse number="7">Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље.</verse>
				<verse number="9">Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона.</verse>
				<verse number="10">Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="11">»Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта?</verse>
				<verse number="12">Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?«</verse>
				<verse number="13">»Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.«</verse>
				<verse number="15">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље,</verse>
				<verse number="16">а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом.</verse>
				<verse number="17">Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима.</verse>
				<verse number="18">Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«</verse>
				<verse number="19">Тада се анђео Божији који је ишао испред израелске војске окрену и зађе им иза леђа. А и стуб од облака се помери испред њих и стаде им иза леђа,</verse>
				<verse number="20">поставивши се између египатске војске и израелске војске, па је првој био таман облак, а другој је осветљавао ноћ. Тако војске целе ноћи нису прилазиле једна другој.</verse>
				<verse number="21">Мојсије пружи руку над море, и ГОСПОД је целе ноћи јаким источним ветром терао море и исушио га. Када су се воде раздвојиле,</verse>
				<verse number="22">Израелци уђоше у море по сувом, а воде су стајале као бедем с њихове десне и леве стране.</verse>
				<verse number="23">Египћани кренуше у потеру за Израелцима, и сви фараонови коњи, кола и коњаници уђоше у море за њима.</verse>
				<verse number="24">У време јутарње страже, ГОСПОД погледа на египатску војску из стуба од огња и облака и створи у њој пометњу.</verse>
				<verse number="25">Заглави точкове њихових кола, тако да су тешко управљали њима. Тада Египћани рекоше: »Бежимо од Израелаца! ГОСПОД се за њих бори против Египта!«</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку над море, да воде потеку назад на Египћане, на њихова кола и коњанике.«</verse>
				<verse number="27">Мојсије пружи руку над море, и море се у свитање врати на своје место. Док су Египћани бежали пред морем, ГОСПОД их стрмоглави у њега.</verse>
				<verse number="28">Воде потекоше назад и прекрише кола, коњанике и сву фараонову војску која је кренула за Израелцима у море, и ниједан од њих не остаде жив.</verse>
				<verse number="29">А Израелци наставише по сувом посред мора – воде су им као бедем стајале са десне и са леве стране.</verse>
				<verse number="30">Тога дана ГОСПОД избави Израел из египатских руку и Израел виде Египћане мртве на морском жалу.</verse>
				<verse number="31">Када је Израел видео силну моћ коју је ГОСПОД показао на Египћанима, народ се побоја ГОСПОДА и поверова ГОСПОДУ и његовом слузи Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму: »Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен. У море је бацио коња и јахача.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД је моја снага и песма; он је мој спаситељ. Он је мој Бог, ја ћу га славити, Бог мога оца, ја ћу га величати.</verse>
				<verse number="3">Господ је ратник; ГОСПОД му је име.</verse>
				<verse number="4">Фараону је кола и војску бацио у море; у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,</verse>
				<verse number="5">прекрише их воде дубоке, у дубину потонуше као камен.</verse>
				<verse number="6">»Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом; твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.</verse>
				<verse number="7">Својим силним величанством противнике си срушио. Пустио си свој гнев пламтећи, и он их сажеже као стрњику.</verse>
				<verse number="8">Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде, као бедем стадоше набујале воде, у срцу мора дубине се стврднуше.</verse>
				<verse number="9">»Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи, и плен поделити, до миле воље на њима се искалити. Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘</verse>
				<verse number="10">А ти својим дахом дуну, и море их прекри, као олово потонуше у моћне воде.</verse>
				<verse number="11">»Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ? Ко је као ти величанствен у светости, страшан у хвалама и чини чуда?</verse>
				<verse number="12">Ти пружи десницу, и земља их прогута.</verse>
				<verse number="13">»Својом љубављу водиш народ који си откупио, својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.</verse>
				<verse number="14">Чуће то народи и задрхтати. Муке ће спопасти Филистејце,</verse>
				<verse number="15">ужаснуће се едомске старешине, спопашће дрхтавица моавске моћнике, истопиће се храброст Ханаанаца,</verse>
				<verse number="16">страх и трепет ће их обузети. Од силине твоје руке занемеће као камен док народ твој не прође, ГОСПОДЕ, док народ који си купио не прође.</verse>
				<verse number="17">Довешћеш га и посадити на својој гори, на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ, светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.</verse>
				<verse number="18">»ГОСПОД влада заувек и довека.«</verse>
				<verse number="19">Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора,</verse>
				<verse number="20">Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући.</verse>
				<verse number="21">Мирјам им запева: »Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен. У море је бацио коња и јахача.«</verse>
				<verse number="22">Потом Мојсије поведе Израелце са Црвеног мора, па уђоше у пустињу Шур. Три дана су путовали пустињом, али не нађоше воде.</verse>
				<verse number="23">Када су стигли до Маре, нису тамо могли да пију воду, јер је била горка. Зато се то место и зове Мара.</verse>
				<verse number="24">Тада народ поче да гунђа против Мојсија, говорећи: »Шта ћемо да пијемо?«</verse>
				<verse number="25">Мојсије завапи ГОСПОДУ, и ГОСПОД му показа једно дрво, које Мојсије баци у воду, и вода постаде слатка. Тамо им ГОСПОД даде уредбу и закон и тамо их искуша.</verse>
				<verse number="26">Он рече: »Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и чинио оно што је исправно у његовим очима, ако будеш слушао заповести и држао се свих његових уредби, нећу на тебе послати ниједну од болести које сам послао на Египћане. Јер ја сам ГОСПОД, који те исцељује.«</verse>
				<verse number="27">Онда стигоше у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и утаборише се крај воде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја.</verse>
				<verse number="2">У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона.</verse>
				<verse number="3">Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.«</verse>
				<verse number="4">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће.</verse>
				<verse number="5">А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.«</verse>
				<verse number="6">Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта,</verse>
				<verse number="7">а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?«</verse>
				<verse number="8">Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="9">Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘«</verse>
				<verse number="10">Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="12">»Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
				<verse number="13">Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе,</verse>
				<verse number="14">а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи.</verse>
				<verse number="15">Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је. Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете.</verse>
				<verse number="16">Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер по човеку, према броју чељади у шатору.‘«</verse>
				<verse number="17">Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало.</verse>
				<verse number="18">Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело.</verse>
				<verse number="19">Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!«</verse>
				<verse number="20">Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих.</verse>
				<verse number="21">Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се.</verse>
				<verse number="22">Шестога дана сакупише двоструко више – два омера по човеку. Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија,</verse>
				<verse number="23">он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘«</verse>
				<verse number="24">Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви.</verse>
				<verse number="25">»Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу.</verse>
				<verse number="26">Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.«</verse>
				<verse number="27">Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.</verse>
				<verse number="28">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона?</verse>
				<verse number="29">Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.«</verse>
				<verse number="30">Тако се седмога дана народ одмарао.</verse>
				<verse number="31">Израелски народ ову храну назва мана. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.</verse>
				<verse number="32">Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«</verse>
				<verse number="33">А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«</verse>
				<verse number="34">И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува.</verse>
				<verse number="35">Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.</verse>
				<verse number="36">Један омер износи једну десетину ефе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.</verse>
				<verse number="2">Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!« »Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«</verse>
				<verse number="3">Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија. »Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«</verse>
				<verse number="4">Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«</verse>
				<verse number="5">»Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди,</verse>
				<verse number="6">а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.« И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама.</verse>
				<verse number="7">То место назва Маса и Мерива, јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«</verse>
				<verse number="8">Тада дођоше Амалечани и нападоше Израелце у Рефидиму.</verse>
				<verse number="9">Мојсије рече Исусу Навину: »Одабери људе, па иди и нападни Амалечане, а ја ћу сутра стати на врх брда са Божијим штапом у руци.«</verse>
				<verse number="10">Исус Навин учини како му је Мојсије рекао и нападе Амалечане, а Мојсије, Аарон и Хур се попеше на врх брда.</verse>
				<verse number="11">Докле год је Мојсије држао руке подигнуте, Израелци су побеђивали, а када би их спустио, побеђивали су Амалечани.</verse>
				<verse number="12">Када су се Мојсију умориле руке, они узеше један камен и подметнуше га под њега. Он седе на камен, а Аарон и Хур су му држали руке, један са једне, а други са друге стране, тако да су му руке остале подигнуте све до заласка сунца.</verse>
				<verse number="13">Тако Исус Навин мачем потуче војску Амалечана.</verse>
				<verse number="14">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Ово запиши на свитак, да бисте се тога сећали, и постарај се да то чује и Исус Навин: ‚Сасвим ћу избрисати сваки спомен на Амалечане под небом.‘«</verse>
				<verse number="15">Потом Мојсије подиже жртвеник и назва га »ГОСПОД је мој барјак«,</verse>
				<verse number="16">па рече: »Зато што се рука дигла на ГОСПОДЊИ престо, ГОСПОД ће из поколења у поколење ратовати против Амалечана.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Мидјански свештеник Јитро, Мојсијев таст, чуо је све што је Бог учинио за Мојсија и за свој народ Израел и како је ГОСПОД извео Израел из Египта.</verse>
				<verse number="2">Када се Мојсије растао од своје жене Ципоре, његов таст Јитро примио ју је к себи,</verse>
				<verse number="3">као и оба њена сина. Један од њих звао се Гершом, јер је Мојсије рекао: »Ја сам дошљак у туђини«,</verse>
				<verse number="4">а други се звао Елиезер, јер је рекао: »Бог мога оца био ми је помагач и избавио ме од фараоновог мача.«</verse>
				<verse number="5">Мојсијев таст Јитро, са Мојсијева два сина и женом, дође Мојсију у пустињу, где се био утаборио крај Божије горе.</verse>
				<verse number="6">Јитро поручи Мојсију: »Ја, твој таст Јитро, долазим ти с твојом женом и оба њена сина.«</verse>
				<verse number="7">Мојсије изађе у сусрет своме тасту, поклони му се и пољуби га. Када су се поздравили, уђоше у шатор.</verse>
				<verse number="8">Мојсије исприча тасту све што је ГОСПОД учинио са фараоном и Египћанима ради Израела, све недаће с којима су се суочили на путу и како их је ГОСПОД избавио.</verse>
				<verse number="9">Јитро се обрадова због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Израел и што га је избавио из руку Египћана,</verse>
				<verse number="10">па рече: »Благословен ГОСПОД, који вас је избавио из фараонових руку.</verse>
				<verse number="11">Сада знам да је ГОСПОД већи од свих богова, јер је из руку Египћана избавио народ када су с њим бахато поступали.«</verse>
				<verse number="12">Онда Јитро, Мојсијев таст, принесе Богу жртву паљеницу и друге клане жртве, а Аарон дође са свим израелским старешинама да с Мојсијевим тастом једе пред Богом.</verse>
				<verse number="13">Сутрадан Мојсије седе да народу дели правду, а народ је стајао око њега од јутра до вечери.</verse>
				<verse number="14">Мојсијев таст виде шта све Мојсије ради за народ, па рече: »Шта то радиш за овај народ? Зашто седиш сам, а сав овај народ стоји око тебе од јутра до вечери?«</verse>
				<verse number="15">»Зато што ми народ долази да чује Божију вољу«, одговори му Мојсије.</verse>
				<verse number="16">»Када се око нечега споре, они дођу мени, а ја донесем пресуду и упознам их с Божијим уредбама и законима.«</verse>
				<verse number="17">Тада таст рече Мојсију: »Није добро то што радиш.</verse>
				<verse number="18">Само ћете се изнурити, и ти и овај народ с тобом. Овај посао је сувише тежак за тебе и не можеш га обављати сам.</verse>
				<verse number="19">Него, саслушај ме, саветоваћу те, и нека Бог буде с тобом. Ти заступај народ пред Богом и износи Богу њихове спорове.</verse>
				<verse number="20">Учи их уредбама и законима и указуј им на то како треба да живе и шта треба да раде.</verse>
				<verse number="21">Из целог народа одабери способне људе, људе који се боје Бога, који су поуздани и мрзе непоштен добитак, и постави их за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама.</verse>
				<verse number="22">Они нека у свако доба суде народу. Све теже случајеве нека износе теби, а лакше нека решавају сами. Олакшај себи – нека и они носе терет с тобом.</verse>
				<verse number="23">Ако тако учиниш, и Бог ти тако заповеди, онда ћеш моћи да издржиш и сав овај народ ће одлазити кући задовољан.«</verse>
				<verse number="24">Мојсије послуша свога таста и учини све што му је овај рекао.</verse>
				<verse number="25">Одабра способне људе из целог Израела и постави их народу за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама –</verse>
				<verse number="26">и ови су у свако доба судили народу. Теже случајеве износили су Мојсију, а све лакше решавали су сами.</verse>
				<verse number="27">Тада Мојсије испрати свога таста на пут и овај се врати у своју земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Када се навршило три месеца од изласка из Египта, баш тог дана, Израелци стигоше у Синајску пустињу.</verse>
				<verse number="2">Након што су отишли из Рефидима, ушли су у Синајску пустињу и у њој се утаборили подигавши табор пред гором.</verse>
				<verse number="3">Тада се Мојсије попе к Богу, а ГОСПОД га позва са горе, па му рече: »Овако кажи Израелцима, Јаковљевом народу:</verse>
				<verse number="4">‚Видели сте шта сам учинио са Египтом, како сам вас носио на орлујским крилима и довео вас себи.</verse>
				<verse number="5">Ако ми се будете потпуно покоравали и држали се мога савеза, бићете ми драгоцена својина међу свим народима. Иако је цео свет мој,</verse>
				<verse number="6">ви ћете ми бити царство свештеникâ и свети народ.‘ Ове речи пренеси Израелцима.«</verse>
				<verse number="7">Мојсије се врати и позва старешине народа, па пред њима исприча све што му је ГОСПОД заповедио да каже.</verse>
				<verse number="8">А сав народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.« Тада Мојсије оде ГОСПОДУ с одговором народа.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД рече Мојсију: »Доћи ћу ти у густом облаку, да народ чује кад будем говорио с тобом и да ти увек верује.« Потом Мојсије пренесе ГОСПОДУ одговор народа,</verse>
				<verse number="10">а ГОСПОД му рече: »Иди народу и освештај га данас и сутра. Нека оперу одећу,</verse>
				<verse number="11">а трећега дана нека буду спремни, јер ће се трећега дана ГОСПОД спустити на Синајску гору наочиглед целом народу.</verse>
				<verse number="12">Народу постави међе око горе и реци: ‚Пазите да се не пењете на гору и да не дотичете њено подножје. Ко дотакне гору, биће погубљен.</verse>
				<verse number="13">Нека таквога не дотакне рука, него нека се каменује или убије стрелом. Био то човек или животиња, нека не остане у животу.‘ Тек када се отегнуто огласи овнујски рог, нека се пењу на гору.«</verse>
				<verse number="14">Када се са горе спустио к народу, Мојсије их освешта и они опраше своју одећу.</verse>
				<verse number="15">Онда им рече: »Спремите се за трећи дан. И не прилазите жени.«</verse>
				<verse number="16">Трећега дана ујутро проломи се грмљавина и севнуше муње, над гору се надви густ облак и зачу се снажан звук рога. Сав народ у табору задрхта.</verse>
				<verse number="17">Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу, па стадоше у подножју горе.</verse>
				<verse number="18">Синајску гору обавијао је дим, јер се ГОСПОД спустио на њу у огњу. Из ње је куљао дим као из пећи и сва се гора страховито тресла,</verse>
				<verse number="19">а звук рога бивао све јачи. Тада Мојсије поче да говори, а Божији глас му је одговарао.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД се спусти на врх Синајске горе и позва Мојсија на њен врх. Мојсије се попе онамо,</verse>
				<verse number="21">а ГОСПОД му рече: »Сиђи и опомени народ да не покушава на силу да се пробије да би видео ГОСПОДА, јер би многи погинули.</verse>
				<verse number="22">И сами свештеници, који прилазе ГОСПОДУ, нека се освештају, да их ГОСПОД не уништи.«</verse>
				<verse number="23">Мојсије рече ГОСПОДУ: »Народ не може да се попне на Синајску гору, јер си нас ти сам опоменуо када си рекао: ‚Постави међе око горе и прогласи је светом.‘«</verse>
				<verse number="24">»Сиђи«, рече му ГОСПОД, »па се опет попни заједно с Аароном, али нека се свештеници и народ не пробијају на силу да би се попели до ГОСПОДА, да их ГОСПОД не уништи.«</verse>
				<verse number="25">И Мојсије сиђе к народу и то му рече.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Онда Бог изговори све ове речи:</verse>
				<verse number="2">»Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.</verse>
				<verse number="3">»Немој да имаш других богова осим мене.</verse>
				<verse number="4">Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води.</verse>
				<verse number="5">Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грех родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе,</verse>
				<verse number="6">а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.</verse>
				<verse number="7">»Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.</verse>
				<verse number="8">»Сети се да суботу држиш светом.</verse>
				<verse number="9">Шест дана ради и обављај своје послове,</verse>
				<verse number="10">али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твоја стока, ни дошљак који живи међу вама.</verse>
				<verse number="11">Јер, ГОСПОД је за шест дана начинио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана се одмарао. Зато је ГОСПОД благословио суботу и учинио је светом.</verse>
				<verse number="12">»Поштуј свога оца и своју мајку, да поживиш дуго у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="13">»Не убиј.</verse>
				<verse number="14">»Не учини прељубу.</verse>
				<verse number="15">»Не укради.</verse>
				<verse number="16">»Не сведочи лажно против свога ближњега.</verse>
				<verse number="17">»Не пожели кућу свога ближњега. Не пожели жену свога ближњега, ни његовог роба ни робињу, ни његовог вола ни магарца, ни било шта друго што припада твоме ближњему.«</verse>
				<verse number="18">Када је сав народ видео громове и муње, чуо звук рога и видео гору обавијену димом, задрхта од страха и стаде подаље.</verse>
				<verse number="19">Народ рече Мојсију: »Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Али немој да нам говори Бог, да не погинемо.«</verse>
				<verse number="20">А Мојсије рече народу: »Не бојте се, јер Бог је дошао да вас искуша, да страх од Бога буде у вама и не дâ вам да згрешите.«</verse>
				<verse number="21">Народ остаде подаље, а Мојсије приђе густој тмини у којој је био Бог.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД рече Мојсију: »Овако реци Израелцима: ‚Сами сте видели да сам вам говорио са неба.</verse>
				<verse number="23">Не правите уз мене богове од сребра ни богове од злата.‘</verse>
				<verse number="24">»Подигни ми жртвеник од земље и на њему ми приноси своје жртве паљенице и жртве за заједништво, своју ситну и крупну стоку. Доћи ћу и благословити те на сваком месту на ком одредим да се помиње моје Име.</verse>
				<verse number="25">Ако ми подигнеш жртвеник од камена, не прави га од клесаног камена, јер ћеш га оскврнавити ако га дотакнеш алатком.</verse>
				<verse number="26">Не пењи се до мог жртвеника уза степенице, да се на њему не покаже твоја голотиња.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">»Ово су закони које ћеш им изложити:«</verse>
				<verse number="2">»Када купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме године нека оде као слободан човек, без откупнине.</verse>
				<verse number="3">Ако дође сам, нека сам и оде, а ако је ожењен, нека с њим оде и његова жена.</verse>
				<verse number="4">Ако му господар нађе жену, и она му роди синове или кћери, онда нека жена и њена деца припадну њеном господару, а он нека оде сам.</verse>
				<verse number="5">Ако роб отворено каже: ‚Волим свога господара, своју жену и децу – нећу да будем слободан‘,</verse>
				<verse number="6">нека га онда његов господар доведе пред Бога. Нека га доведе до врата или до довратка и нека му шилом пробуши ухо, а овај нека му служи до краја живота.</verse>
				<verse number="7">»Када човек прода своју кћер као робињу, нека она не постане слободна као мушки робови.</verse>
				<verse number="8">Ако не буде по вољи господару који ју је за себе одабрао, нека јој он дозволи да буде откупљена. Нема право да је прода странцима, пошто јој је отказао верност.</verse>
				<verse number="9">Ако је одабере за свога сина, нека с њом поступа као са кћери.</verse>
				<verse number="10">Ако себи узме другу жену, првој нека не ускраћује храну, одећу и брачна права.</verse>
				<verse number="11">Ако јој то троје ускрати, онда она може да оде без откупнине.«</verse>
				<verse number="12">»Ко удари човека, па овај умре, нека се погуби.</verse>
				<verse number="13">Ако то не учини с предумишљајем, него Бог допусти да се то деси, одредићу ти место на које може да побегне.</verse>
				<verse number="14">Али, ако неко с предумишљајем нападне свога ближњег и мучки га убије, одведи га од мог жртвеника и погуби га.</verse>
				<verse number="15">»Ко удари свога оца или мајку, нека се погуби.</verse>
				<verse number="16">»Ко отме човека, па било да га је продао или је овај још код њега када га ухвате, нека се погуби.</verse>
				<verse number="17">»Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби.</verse>
				<verse number="18">»Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, а тај не умре, него падне у постељу</verse>
				<verse number="19">и после устане и хода, макар и са штапом, онда онај који га је ударио није крив. Нека му само плати за изгубљено време и нека се постара да се сасвим излечи.</verse>
				<verse number="20">»Ко батином удари свога роба, било мушког или женског, па роб одмах умре, нека се казни.</verse>
				<verse number="21">Али, ако роб преживи дан или два, нека господар не буде кажњен, јер је роб његова својина.</verse>
				<verse number="22">»Ако се људи потуку и ударе трудницу, па она побаци, али не претрпи друге повреде, нека онај који ју је ударио плати одштету коју њен муж затражи, а судије одобре.</verse>
				<verse number="23">Али, ако има других повреда, онда нека казна буде живот за живот,</verse>
				<verse number="24">око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу,</verse>
				<verse number="25">опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.</verse>
				<verse number="26">»Ко свога роба, било мушког или женског, удари у око и упропасти му га, нека га ослободи, као накнаду за око.</verse>
				<verse number="27">Ако робу, било мушком или женском, избије зуб, нека га ослободи, као накнаду за зуб.</verse>
				<verse number="28">»Ако бик смртно прободе човека или жену, нека се каменује и нека се његово месо не једе, али његов власник није крив.</verse>
				<verse number="29">Али, ако је тај бик и раније убадао људе, а његов власник га и поред опомена није чувао, па бик убије човека или жену, нека се каменује, а и власник нека се погуби.</verse>
				<verse number="30">Али, ако се од власника тражи да плати откупнину за свој живот, нека плати колико му се одреди.</verse>
				<verse number="31">Ако бик прободе дечака или девојчицу, нека се примени овај исти закон.</verse>
				<verse number="32">Ако бик прободе роба, било мушког или женског, нека власник бика плати тридесет шекела сребра робовом гоподару, а бик нека се каменује.</verse>
				<verse number="33">»Ако неко отвори јаму или је ископа, а не покрије је, па у њу упадне бик или магарац,</verse>
				<verse number="34">власник јаме нека плати одштету. Нека исплати власника животиње, а угинула животиња нека припадне њему.</verse>
				<verse number="35">»Ако нечији бик повреди туђег бика, и овај угине, нека живог бика продају, па поделе и новац и угинулог бика.</verse>
				<verse number="36">Али, ако се знало да је тај бик и раније убадао туђу стоку, а власник га није чувао, онда нека власник дâ бика за бика, а угинула животиња нека припадне њему.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">»Ако неко украде бика или овцу и закоље их или прода, нека за бика врати пет говеда, а за овцу четири овце.</verse>
				<verse number="2">(Ако неко затекне крадљивца у провали, па га ударцем усмрти, неће бити крив за његову смрт.</verse>
				<verse number="3">Али, ако то учини после изласка сунца, биће крив за његову смрт.) Нека крадљивац надокнади штету, а ако нема ништа, нека због крађе буде продат.</verse>
				<verse number="4">Ако се украдена животиња – бик, магарац или овца – нађе код њега жива, нека плати двоструко.</verse>
				<verse number="5">»Ако неко опустоши туђу њиву или виноград пустивши своју стоку да тамо пасе, нека штету надокнади најбољим плодовима своје њиве или винограда.</verse>
				<verse number="6">»Ако избије пожар, па захвати трњак и изгори жито у снопу или у класу, или изгори цела њива, нека онај ко је запалио ватру надокнади штету.</verse>
				<verse number="7">»Ако неко своме ближњем преда новац или предмете на чување, па то онда буде украдено из његове куће, нека крадљивац, ако се пронађе, надокнади двоструко.</verse>
				<verse number="8">Али, ако се крадљивац не пронађе, нека се власник куће изведе пред Бога да се одреди да ли је посегао за имовином свога ближњег.</verse>
				<verse number="9">У свим споровима око власништва над биком, магарцем, овцом, одећом, или било којом другом изгубљеном својином за коју неко изјави: ‚То је моје!‘ нека се случај обе стране изнесе пред Богом. Онај кога Бог прогласи кривим, нека своме ближњем врати двоструко.</verse>
				<verse number="10">»Ако неко своме ближњем повери на чување магарца, бика, овцу или било коју другу животињу, а она угине, повреди се или је неко одведе, а да то нико није видео,</verse>
				<verse number="11">заклетва пред ГОСПОДОМ да чувар није посегао за својином оног другог нека реши спор међу овом двојицом. Власник нека то уважи, а чувар не мора ништа да надокнади.</verse>
				<verse number="12">Али, ако је чувару неко украо животињу, чувар мора да обештети власника.</verse>
				<verse number="13">Ако ју је растргла звер, нека чувар донесе њене остатке као доказ, и неће морати ништа да плати за растргнуту животињу.</verse>
				<verse number="14">»Ако неко од свога ближњег позајми животињу, па се она повреди или угине када власник није присутан, нека плати одштету.</verse>
				<verse number="15">Али, ако је власник присутан, не треба да плати одштету. Ако је животиња узета у најам, најамнина покрива губитак.«</verse>
				<verse number="16">»Ако мушкарац заведе девицу која није верена и спава с њом, нека за њу плати женидбену откупнину и узме је за жену.</verse>
				<verse number="17">Ако њен отац одбије да му је дâ, заводник свеједно мора да плати женидбену откупнину прописану за девице.</verse>
				<verse number="18">»Не дај да врачара живи.</verse>
				<verse number="19">»Ко год има полни однос са животињом, нека се погуби.</verse>
				<verse number="20">»Ко год принесе жртву другом богу осим ГОСПОДУ, нека се докраја затре.</verse>
				<verse number="21">»Не кињи дошљака и не тлачи га, јер сте и сами били дошљаци у Египту.</verse>
				<verse number="22">»Не угњетавајте удовицу и сироче.</verse>
				<verse number="23">Ако их будете угњетавали и они завапе к мени, ја ћу чути њихов вапај.</verse>
				<verse number="24">Мој гнев ће се распалити и побићу вас мачем, па ће ваше жене постати удовице и ваша деца сирочад.</verse>
				<verse number="25">»Ако позајмиш новац неком сиромаху из мога народа, не поступај према њему као зеленаш – не зарачунавај му камату.</verse>
				<verse number="26">»Ако узмеш огртач свога ближњег као залог, врати му га пре заласка сунца,</verse>
				<verse number="27">јер то му је једини покривач за тело. У чему ће иначе спавати? Када завапи мени, услишићу га, јер сам милостив.</verse>
				<verse number="28">»Не вређај Бога и не проклињи владара свога народа.</verse>
				<verse number="29">»Не оклевај да принесеш плодове своје жетве и бербе. »Мени дај свога прворођеног сина.</verse>
				<verse number="30">Исто учини и са својим говедима и ситном стоком. Нека седам дана остану са својом мајком, а осмог дана их дај мени.</verse>
				<verse number="31">»Будите мој свети народ. Не једите месо животиња које су растргле звери, већ га баците псима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">»Немој да дајеш лажне изјаве. Не помажи опакоме лажним сведочењем.</verse>
				<verse number="2">Не поводи се за већином да би чинио зло. Када сведочиш у парници, не искривљуј правду приклањајући се већини.</verse>
				<verse number="3">Не буди пристрастан ни према сиромаху у његовој парници.</verse>
				<verse number="4">»Ако наиђеш на залуталог бика или магарца свога непријатеља, свакако му их врати.</verse>
				<verse number="5">Ако видиш магарца онога ко те мрзи како је пао под својим теретом, не остављај га тамо, већ му свакако помози око њега.</verse>
				<verse number="6">»Не ускраћуј правду своме сиромаху у његовој парници.</verse>
				<verse number="7">Клони се лажне оптужбе и немој да погубиш човека који је недужан или у праву, јер ја нећу опростити кривцу.</verse>
				<verse number="8">»Не примај мито, јер мито заслепљује и оне који добро виде и изврће речи праведника.</verse>
				<verse number="9">»Не тлачи дошљака, јер и сами знате како је дошљаку, пошто сте били дошљаци у Египту.</verse>
				<verse number="10">»Шест година засејавај своју земљу и убири њен род,</verse>
				<verse number="11">а седме године је не обрађуј, него је остави да се одмори. Нека се са ње храни сиротиња твога народа, а шта они оставе, нека поједу дивље животиње. Тако учини и са својим виноградом и маслињаком.</verse>
				<verse number="12">»Шест дана обављај свој посао, а седмог дана се одмарај, да могу да се одморе твој бик и твој магарац и да се окрепи син твоје робиње и дошљак.</verse>
				<verse number="13">»Пазите да чините све што сам вам рекао. »Не помињи имена других богова – нека се не чују из твојих уста.«</verse>
				<verse number="14">»Три пута годишње одржавај моју светковину.</verse>
				<verse number="15">»Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана у одређено време месеца авива једи бесквасни хлеб као што сам ти заповедио, јер си у том месецу изашао из Египта. »Нека нико пред мене не излази празних руку.</verse>
				<verse number="16">»Слави и Празник убирања првина усева које си посејао на својој њиви и Празник бербе на крају године, када са њиве сакупљаш своје усеве.</verse>
				<verse number="17">»Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="18">»Не приноси крв моје жртве заједно с нечим што у себи има квасца, а лој мојих жртава принетих за време светковина не остављај до јутра.</verse>
				<verse number="19">»Најбоље од првина своје земље доноси у Дом ГОСПОДА, свога Бога. »Не кувај јаре у млеку његове мајке.«</verse>
				<verse number="20">»Ево, шаљем анђела пред тобом, да те чува на путу и да те одведе до места које сам припремио.</verse>
				<verse number="21">Обрати пажњу на њега и слушај га. Не буни се против њега – он вам неће опростити побуну. Јер, у њему је моје Име.</verse>
				<verse number="22">Ако га заиста будеш слушао и чинио све што ти кажем, бићу непријатељ твојим непријатељима и противник твојим противницима.</verse>
				<verse number="23">Мој анђео ће ићи пред тобом и одвести те у земљу Аморејаца, Хетита, Перижана, Ханаанаца, Хивијаца и Јевусејаца, и ја ћу их уништити.</verse>
				<verse number="24">Не клањај се њиховим боговима, не служи им и не чини оно што они чине. Богове им поруши, а свете стубове поразбијај.</verse>
				<verse number="25">Служи ГОСПОДУ, своме Богу, и он ће благословити твоју храну и воду. Од тебе ћу уклонити болест</verse>
				<verse number="26">и ниједна жена у твојој земљи неће побацити ни бити нероткиња. Даћу ти пун животни век.</verse>
				<verse number="27">»Пред тобом ћу слати своју страву и уносити пометњу у сваки народ на који наиђеш. Учинићу да сви твоји непријатељи побегну пред тобом.</verse>
				<verse number="28">Пред тобом ћу слати стршљене који ће Хивијце, Ханаанце и Хетите истерати пред тобом.</verse>
				<verse number="29">Али нећу их истерати у једној години, јер би земља опустела, а звери би ти се сувише намножиле.</verse>
				<verse number="30">Истериваћу их пред тобом мало по мало док се не намножиш довољно да запоседнеш земљу.</verse>
				<verse number="31">Поставићу ти границе од Црвеног до Филистејског мора и од пустиње до реке Еуфрат. Предаћу ти у руке становнике те земље, па ћеш их истерати испред себе.</verse>
				<verse number="32">С њима и с њиховим боговима не склапај никакав савез.</verse>
				<verse number="33">Нека не остану да живе у твојој земљи, да те не наведу да згрешиш против мене. Јер, ти би служио њиховим боговима – то би ти била замка.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Попните се до ГОСПОДА – ти, Аарон, Надав и Авиху, и седамдесеторица од израелских старешина. Поклоните се издалека,</verse>
				<verse number="2">а само Мојсије нека приђе ГОСПОДУ. Остали нека не прилазе, а ни народ нека се не пење с њим.«</verse>
				<verse number="3">Мојсије оде и пренесе народу све ГОСПОДЊЕ речи и законе, а народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«</verse>
				<verse number="4">Потом Мојсије записа све ГОСПОДЊЕ речи. А ујутро устаде рано и у подножју горе подиже жртвеник и дванаест камених стубова за дванаест израелских племена.</verse>
				<verse number="5">Онда посла младе Израелце да ГОСПОДУ принесу жртве паљенице и јунце као жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="6">Мојсије узе половину крви и стави је у зделе, а другом половином запљусну жртвеник.</verse>
				<verse number="7">Затим узе Књигу савеза и прочита је народу, а народ рече: »Чинићемо све што је ГОСПОД рекао и слушаћемо.«</verse>
				<verse number="8">Онда Мојсије узе крви и њоме запљусну народ, говорећи: »Ово је крв савеза који је ГОСПОД склопио с вама на основу свих ових речи.«</verse>
				<verse number="9">Мојсије, Аарон, Надав, Авиху и седамдесет израелских старешина попеше се</verse>
				<verse number="10">и видеше Бога Израеловог. Под ногама му је било нешто као плочник начињен од лазулита сјајног као само небо.</verse>
				<verse number="11">Бог не диже руку на вође Израелаца: гледали су Бога и јели и пили.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се к мени на гору и ту остани, а ја ћу ти дати камене плоче са законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.«</verse>
				<verse number="13">Тада се Мојсије и његов помоћник Исус Навин спремише, и Мојсије се попе на Божију гору.</verse>
				<verse number="14">Мојсије рече старешинама: »Чекајте нас овде док се не вратимо. Аарон и Хур су са вама, па ко има какав спор, нека се обрати њима.«</verse>
				<verse number="15">Када се Мојсије попео на гору, њу прекри облак</verse>
				<verse number="16">и Слава ГОСПОДЊА настани се на Синајској гори. Облак је шест дана прекривао гору, а седмога дана ГОСПОД из облака позва Мојсија.</verse>
				<verse number="17">Израелцима је Слава ГОСПОДЊА на врху горе изгледала као огањ који сажиже.</verse>
				<verse number="18">Тада Мојсије уђе у облак док се пењао на гору. И он остаде на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Реци Израелцима да ми донесу прилог. Примајте прилог за мене од свакога кога на то нагна срце.</verse>
				<verse number="3">А ове прилоге примајте од њих: злато, сребро и бронзу,</verse>
				<verse number="4">плаво, љубичасто и скерлетно предиво, танак лан и кострет,</verse>
				<verse number="5">црвено обојене овнујске коже и коже морских крава, багремово дрво,</verse>
				<verse number="6">уље за осветљење, зачине за уље за помазање и за мирисни кâд,</verse>
				<verse number="7">и оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник.</verse>
				<verse number="8">Нека ми онда саграде светилиште, да могу да боравим међу њима.</verse>
				<verse number="9">Боравиште и сву његову опрему направите тачно према узору који ћу ти показати.«</verse>
				<verse number="10">»Нека направе ковчег од багремовог дрвета – два и по лакта дуг, лакат и по широк и лакат и по висок.</verse>
				<verse number="11">Изнутра и споља га обложи чистим златом и унаоколо му начини златан венац.</verse>
				<verse number="12">Излиј за њега четири златна колута и причврсти их за његове четири ноге – два колута са једне и два са друге стране.</verse>
				<verse number="13">Направи мотке од багремовог дрвета и обложи их златом,</verse>
				<verse number="14">па их провуци кроз колутове на странама ковчега, да се ковчег на њима носи.</verse>
				<verse number="15">Мотке нека остану у колутовима ковчега – нека се не скидају.</verse>
				<verse number="16">У ковчег положи Сведочанство које ћу ти дати.</verse>
				<verse number="17">»Од чистог злата направи Помирилиште – поклопац два и по лакта дуг и лакат и по широк.</verse>
				<verse number="18">Направи и два херувима од кованог злата за крајеве Помирилишта.</verse>
				<verse number="19">Направи једног херувима за један, а другог за други крај, па их на оба краја Помирилишта састави с њим у једну целину.</verse>
				<verse number="20">Нека херувимима крила буду раширена увис тако да њима засењују Помирилиште. Херувими нека буду лицем окренути један према другом и нека гледају у Помирилиште.</verse>
				<verse number="21">Помирилиште стави на ковчег, а у ковчег положи Сведочанство које ћу ти дати.</verse>
				<verse number="22">Ту, изнад Помирилишта, између два херувима који су на Ковчегу сведочанства, ја ћу се састајати с тобом и издавати ти све моје заповести за Израелце.«</verse>
				<verse number="23">»Од багремовог дрвета направи сто – два лакта дуг, лакат широк и лакат и по висок.</verse>
				<verse number="24">Обложи га чистим златом и унаоколо му начини златан венац.</verse>
				<verse number="25">Око њега начини обруб ширине длана, па и на њега стави златан венац.</verse>
				<verse number="26">Направи за њега четири колута од злата и причврсти их на четири угла на којима се налазе четири ноге.</verse>
				<verse number="27">Колутови нека буду уз сам обруб, да држе мотке за ношење стола.</verse>
				<verse number="28">Мотке направи од багремовог дрвета и обложи их златом. Помоћу њих ће се сто преносити.</verse>
				<verse number="29">За сто направи тањире, кутлаче, врчеве и пехаре за изливање леваница – направи их од чистог злата.</verse>
				<verse number="30">На сто стављај хлеб Присуства, да стално буде преда мном.«</verse>
				<verse number="31">»Од чистог злата направи свећњак. Искуј га тако да његово постоље, сталак, чашице, цветне ложе и латице чине једну целину.</verse>
				<verse number="32">Нека из његових страна излази шест кракова – три крака с једне и три крака са друге стране свећњака.</verse>
				<verse number="33">На једном краку нека буду три чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама, на другом опет три чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама, и тако на свих шест кракова који излазе из свећњака.</verse>
				<verse number="34">На самом свећњаку нека буду четири чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама.</verse>
				<verse number="35">Испод првог пара кракова нека буде једна ложа, друга ложа нека буде испод другог пара, а трећа испод трећег – дакле укупно шест кракова који излазе из свећњака.</verse>
				<verse number="36">Ложе и кракови нека са свећњаком чине једну целину исковану од чистог злата.</verse>
				<verse number="37">»Онда за свећњак направи седам светиљки и постави их тако да обасјавају простор пред њим.</verse>
				<verse number="38">Маказе за фитиљ и чанчићи нека буду од чистог злата.</verse>
				<verse number="39">Свећњак и сав овај прибор нека буду направљени од таланта чистог злата.</verse>
				<verse number="40">»Пази да све буде начињено према узору који ти је показан на гори.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">»Боравиште направи од десет завеса од упреденог лана и плавог, љубичастог и скерлетног предива. Нека на њима вешт занатлија изради херувиме.</verse>
				<verse number="2">Све завесе нека буду исте величине – двадесет осам лаката дуге и четири лакта широке.</verse>
				<verse number="3">Пет завеса споји у једну целину, а исто учини и са осталих пет.</verse>
				<verse number="4">Дуж руба крајње завесе прве целине направи петље од плавог предива, а исто учини и дуж руба крајње завесе друге целине.</verse>
				<verse number="5">Направи педесет петљи на једној завеси и педесет петљи на крајњој завеси друге целине. Нека петље буду једна наспрам друге.</verse>
				<verse number="6">Затим направи педесет златних копчи и помоћу њих споји завесе једну с другом, тако да Боравиште буде једна целина.</verse>
				<verse number="7">»Од кострети направи завесе за шатор изнад Боравишта – укупно једанаест.</verse>
				<verse number="8">Свих једанаест завеса нека буду исте величине – тридесет лаката дуге и четири лакта широке.</verse>
				<verse number="9">Пет завеса споји у једну целину, а осталих шест у другу целину. Шесту завесу пресавиј надвоје на прочељу шатора.</verse>
				<verse number="10">Направи педесет петљи дуж руба крајње завесе у првој целини и педесет петљи дуж руба крајње завесе у другој целини.</verse>
				<verse number="11">Затим направи педесет бронзаних копчи и уметни их у петље, да шатор спојиш у једну целину.</verse>
				<verse number="12">Што се тиче додатне дужине шаторских завеса, нека половина завесе која је преостала виси преко задње стране Боравишта.</verse>
				<verse number="13">А лакат преостале дужине шаторских завеса на једној и на другој страни нека виси на обе стране Боравишта, да га покрива.</verse>
				<verse number="14">За шатор направи прекривач од црвено обојених овнујских кожа, а преко њега прекривач од кожа морских крава.</verse>
				<verse number="15">»Од багремовог дрвета направи диреке за Боравиште који ће стајати усправно.</verse>
				<verse number="16">Нека сваки дирек буде десет лаката дуг и лакат и по широк</verse>
				<verse number="17">и нека има два наспрамно постављена клина. Тако направи све диреке Боравишта.</verse>
				<verse number="18">За јужну страну Боравишта направи двадесет дирека</verse>
				<verse number="19">и четрдесет постоља од сребра да стоје испод њих – два за сваки дирек, по једно испод сваког клина.</verse>
				<verse number="20">За другу, северну страну Боравишта направи двадесет дирека</verse>
				<verse number="21">и четрдесет постоља од сребра – два испод сваког дирека.</verse>
				<verse number="22">За задњу, западну страну Боравишта направи шест дирека,</verse>
				<verse number="23">а два дирека направи за углове на задњој страни.</verse>
				<verse number="24">Нека у та два угла диреци буду удвојени при дну, а при врху спојени једним колутом. Таква нека буду оба дирека.</verse>
				<verse number="25">Тако ће бити осам дирека и шеснаест сребрних постоља – два испод сваког дирека.</verse>
				<verse number="26">»Направи и пречаге од багремовог дрвета – пет за диреке с једне стране Боравишта,</verse>
				<verse number="27">пет за диреке с друге стране Боравишта и пет за диреке са задње, западне стране Боравишта.</verse>
				<verse number="28">Средња пречага нека се средином дирека пружа с једног на други крај.</verse>
				<verse number="29">Диреке обложи златом и направи златне колутове који ће држати пречаге. И пречаге обложи златом.</verse>
				<verse number="30">»Подигни Боравиште према нацрту који ти је показан на гори.</verse>
				<verse number="31">»Направи завесу од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана на којој је вешт занатлија израдио херувиме.</verse>
				<verse number="32">Окачи је на четири стуба од багремовог дрвета обложена златом, која имају златне куке и стоје на четири сребрна постоља.</verse>
				<verse number="33">Завесу окачи копчама, а Ковчег сведочанства стави иза завесе. Та завеса нека вам раздваја Светињу од Светиње над светињама.</verse>
				<verse number="34">На Ковчег сведочанства у Светињи над светињама стави Помирилиште.</verse>
				<verse number="35">На северној страни Боравишта, испред завесе, постави сто, а наспрам њега, на јужној страни, постави свећњак.</verse>
				<verse number="36">»За улаз шатора направи завесу од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело везиоца.</verse>
				<verse number="37">За ову завесу направи пет стубова од багремовог дрвета обложених златом. Њихове куке нека буду од злата, а излиј за стубове и пет бронзаних постоља.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">»Подигни жртвеник од багремовог дрвета три лакта висок. Нека буде четвороугао пет лаката дуг и пет лаката широк.</verse>
				<verse number="2">На његова четири угла направи по један рог, тако да рогови и жртвеник чине једну целину, а жртвеник обложи бронзом.</verse>
				<verse number="3">Сав прибор за жртвеник – лонце за уклањање пепела, лопатице, чиније, виљушке за месо и жеравнике – направи од бронзе.</verse>
				<verse number="4">Направи и решетку за њега – мрежу од бронзе – а на сваком од четири угла мреже по један бронзани колут.</verse>
				<verse number="5">Решетку постави испод испуста жртвеника, тако да досеже доле до половине жртвеника.</verse>
				<verse number="6">За жртвеник направи мотке од багремовог дрвета и обложи их бронзом.</verse>
				<verse number="7">Мотке треба да буду провучене кроз колутове, тако да буду на две стране жртвеника када се он носи.</verse>
				<verse number="8">Жртвеник направи од дасака, да буде шупаљ. Нека буде направљен баш као што ти је показано на гори.«</verse>
				<verse number="9">»Направи и двориште за Боравиште. Његова јужна страна нека буде сто лаката дуга и нека има завесе од упреденог лана,</verse>
				<verse number="10">двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима.</verse>
				<verse number="11">Нека и северна страна буде сто лаката дуга и нека има завесе, двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима.</verse>
				<verse number="12">»Нека западна страна дворишта буде педесет лаката широка и нека има завесе, десет стубова и десет постоља.</verse>
				<verse number="13">И ширина дворишта на прочељу, на источној страни, нека буде педесет лаката.</verse>
				<verse number="14">С једне стране улаза нека буду завесе дуге петнаест лаката, три стуба и три постоља;</verse>
				<verse number="15">а и са друге стране улаза нека буду завесе дуге петнаест лаката, три стуба и три постоља.</verse>
				<verse number="16">»На улазу дворишта нека буде завеса дуга двадесет лаката, од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело везиоца – и четири стуба и четири постоља.</verse>
				<verse number="17">Сви стубови око дворишта нека имају сребрне обруче и куке и бронзана постоља.</verse>
				<verse number="18">Нека двориште буде сто лаката дуго, педесет лаката широко и пет лаката високо. Нека му завесе буду од упреденог лана, а постоља од бронзе.</verse>
				<verse number="19">Сав прибор који се користи за службу у Боравишту, као и сви кочићи за шатор и за двориште, нека буде од бронзе.«</verse>
				<verse number="20">»Заповеди Израелцима да ти за осветљење доносе чистог уља од изгњечених маслина, да би светиљке могле да горе без престанка.</verse>
				<verse number="21">У Шатору састанка, испред завесе која заклања Сведочанство, нека Аарон и његови синови стављају светиљке да пред ГОСПОДОМ горе од вечери до јутра. Ово је трајна уредба за њихова поколења међу Израелцима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">»Доведи к себи између Израелаца свога брата Аарона и његове синове Надава, Авихуа, Елеазара и Итамара, да ми служе као свештеници.</verse>
				<verse number="2">Своме брату Аарону направи свету одећу, да му даш достојанство и част.</verse>
				<verse number="3">Обрати се свим вештим људима које сам обдарио способношћу да Аарону направе одећу за његово освештање, да може да ми служи као свештеник.</verse>
				<verse number="4">Нека направе следећу одећу: напрсник, наплећак, огртач, ткану кошуљу, турбан и тканицу. Ову свету одећу нека направе за твога брата Аарона и његове синове, да могу да ми служе као свештеници.</verse>
				<verse number="5">Нека употребе злато, плаво, љубичасто и скерлетно предиво и танак лан.«</verse>
				<verse number="6">»Наплећак нека направе од злата, плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело вештог занатлије.</verse>
				<verse number="7">Нека наплећак има две нараменице причвршћене за његова два краја.</verse>
				<verse number="8">Појас за наплећак нека буде направљен као и наплећак – од злата, плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – и нека чини целину с њим.</verse>
				<verse number="9">»Узми два камена оникса и у њих урежи имена Израелових синова</verse>
				<verse number="10">оним редом којим су се рађали – на једном камену шест имена, а на другом осталих шест.</verse>
				<verse number="11">Имена Израелових синова урежи у та два камена онако како драгуљар урезује печат. Затим их уметни у златна филигранска лежишта,</verse>
				<verse number="12">па оба камена причврсти на нараменице наплећка, да буду спомен-каменови на Израелове синове. Нека Аарон на раменима носи њихова имена као спомен пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="13">Направи златна филигранска лежишта</verse>
				<verse number="14">и два као уже уплетена ланца од чистог злата, па ланце причврсти за лежишта.«</verse>
				<verse number="15">»Направи напрсник за доношење одлука – дело вештог занатлије. Направи га као и наплећак: од злата, плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана.</verse>
				<verse number="16">Нека буде четвороугао педаљ дуг и педаљ широк и пресавијен надвоје.</verse>
				<verse number="17">У њега уметни четири реда драгог камења. У првом реду нека буду рубин, топаз и берил,</verse>
				<verse number="18">у другом тиркиз, лазулит и смарагд,</verse>
				<verse number="19">у трећем хијацинт, ахат и аметист,</verse>
				<verse number="20">и у четвртом хризолит, оникс и јаспис. Уметни их у златна филигранска лежишта.</verse>
				<verse number="21">Нека буде дванаест каменова, колико и имена Израелових синова, и нека у сваки, као у печат, буде урезано име једног од дванаест племена.</verse>
				<verse number="22">»За напрсник направи два као уже уплетена ланца од чистог злата.</verse>
				<verse number="23">Онда направи два златна колута и причврсти их за два угла напрсника.</verse>
				<verse number="24">Она два златна ланца причврсти за колутове на угловима напрсника,</verse>
				<verse number="25">а друга два краја ланца за два лежишта, па их причврсти за нараменице с предње стране наплећка.</verse>
				<verse number="26">Направи друга два златна колута и причврсти их за друга два угла напрсника, уз унутрашњи руб, одмах уз наплећак.</verse>
				<verse number="27">Направи још два златна колута и причврсти их за доњи крај нараменица, на предњој страни наплећка, близу шава, одмах изнад појаса наплећка.</verse>
				<verse number="28">Колутови на напрснику нека буду везани плавом узицом за колутове на наплећку преко појаса, да се напрсник не одваја од наплећка.</verse>
				<verse number="29">»Кад год Аарон буде улазио у Светињу, нека на напрснику за доношење одлука, на срцу, носи имена Израелових синова као трајан спомен пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="30">У напрсник стави и Урим и Тумим, да буду Аарону на срцу када излази пред ГОСПОДА. Тако ће Аарон увек на свом срцу пред ГОСПОДОМ носити средство за доношење одлука за Израелце.«</verse>
				<verse number="31">»Огртач наплећка у целости направи од плаве тканине.</verse>
				<verse number="32">У средини нека има прорез за главу, а око прореза нека буде изаткан обруб као оковратник, да се не би цепао.</verse>
				<verse number="33">Дуж скутова огртача направи нарове од плавог, љубичастог и скерлетног предива, а између њих златне звончиће.</verse>
				<verse number="34">Златни звончићи и нарови нека буду наизменично постављени дуж скутова огртача.</verse>
				<verse number="35">Нека га Аарон носи на себи када врши службу. Звончићи ће се чути када буде улазио у Светињу пред ГОСПОДА и када буде излазио, па неће погинути.«</verse>
				<verse number="36">»Направи плочицу од чистог злата и на њој, као на печату, урежи речи: ГОСПОДУ СВЕТ.</verse>
				<verse number="37">За њу вежи плаву узицу да може да се причврсти за турбан. Нека буде с предње стране турбана.</verse>
				<verse number="38">Нека је Аарон носи на челу да би на себе примао кривицу везану за све свете дарове које Израелци освештавају. Нека увек буде на његовом челу да би их ГОСПОД прихватио.</verse>
				<verse number="39">»Саткај кошуљу од танког лана и направи турбан од танког лана, а тканицу нека изради везилац.</verse>
				<verse number="40">Направи кошуље, тканице и чалме за Ааронове синове да им дају достојанство и част.</verse>
				<verse number="41">Када у ово обучеш свога брата Аарона и његове синове, помажи их, овласти и освештај, да могу да ми служе као свештеници.</verse>
				<verse number="42">»Од лана им направи рубље, да њиме покрију голо тело од струка до бедара.</verse>
				<verse number="43">Нека га Аарон и његови синови носе кад год улазе у Шатор састанка или прилазе жртвенику да врше службу у Светињи, да на себе не навуку кривицу, па погину. То је трајна уредба за Аарона и његове потомке.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">»Ево шта треба да учиниш да би их освештао како би могли да ми служе као свештеници: »Узми једног јунца и два овна без мане.</verse>
				<verse number="2">Од белог пшеничног брашна, без квасца испеци хлеб, погаче замешене с уљем и лепиње премазане уљем.</verse>
				<verse number="3">Стави их у корпу и принеси заједно са јунцем и оба овна.</verse>
				<verse number="4">Затим доведи Аарона и његове синове до улаза у Шатор састанка и опери их водом.</verse>
				<verse number="5">Узми одећу, па Аарону обуци кошуљу, огртач наплећка, наплећак и напрсник. Наплећак причврсти његовим појасом.</verse>
				<verse number="6">На главу му стави турбан и на њега намести свету дијадему.</verse>
				<verse number="7">Узми уља за помазање, излиј му га на главу и тако га помажи.</verse>
				<verse number="8">Доведи и његове синове, обуци им кошуље</verse>
				<verse number="9">и стави им чалме. Онда Аарона и његове синове опаши тканицама. Нека им свештенички положај припада по трајној уредби. Тако ћеш освештати Аарона и његове синове.</verse>
				<verse number="10">»Доведи јунца пред Шатор састанка, а Аарон и његови синови нека му положе руке на главу.</verse>
				<verse number="11">Јунца закољи пред ГОСПОДОМ на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="12">Узми јунчеве крви и прстом је стави на рогове жртвеника, а преосталу крв излиј у његово подножје.</verse>
				<verse number="13">Затим узми сав лој око утробе, привесак јетре и оба бубрега с њиховим лојем, па спали на жртвенику.</verse>
				<verse number="14">А јунчево месо, кожу и нечист спали ван табора. То је жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="15">»Узми једног од овнова, па нека му Аарон и његови синови положе руке на главу.</verse>
				<verse number="16">Закољи га, узми његову крв и запљусни жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="17">Исеци овна на комаде, опери му утробу и ноге, па их положи уз његове остале делове и главу.</verse>
				<verse number="18">Затим целог овна спали на жртвенику. То је жртва паљеница ГОСПОДУ, пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="19">»Онда узми другог овна, па нека му Аарон и његови синови положе руке на главу.</verse>
				<verse number="20">Закољи га, узми његове крви и њоме премажи Аарону и његовим синовима ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге. Затим крвљу запљусни жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="21">Узми крви са жртвеника и уља за помазање, па пошкропи Аарона, његову одећу, његове синове и њихову одећу. Тако ће Аарон и његова одећа, његови синови и њихова одећа бити освештани.</verse>
				<verse number="22">»Од овог овна узми лој, улојени реп, лој око утробе, привесак јетре, оба бубрега с њиховим лојем и десни бут – то је ован свештеничког постављења.</verse>
				<verse number="23">Из корпе са бесквасним хлебом, која је пред ГОСПОДОМ, извади једну векну хлеба, једну погачу замешену с уљем и једну лепињу,</verse>
				<verse number="24">па то све стави у руке Аарону и његовим синовима и окрени овамо-онамо – то је жртва окретана пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="25">Затим то узми из њихових руку и спали на жртвенику заједно са жртвом паљеницом, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ – то је жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="26">Узми груди овна за Аароново постављење и окрени их овамо-онамо – то је жртва окретана пред ГОСПОДОМ. То нека буде твој део.</verse>
				<verse number="27">»Освештај оне делове овна за постављење који припадају Аарону и његовим синовима: груди које су окретане и бут који је дарован.</verse>
				<verse number="28">Нека то буде редован део за Аарона и његове синове од Израелаца, јер је то прилог – прилог који Израелци треба да дају ГОСПОДУ од својих жртава за заједништво.</verse>
				<verse number="29">»Ааронова света одећа нека припадне његовим потомцима, да у њој буду помазивани и постављани за свештенике.</verse>
				<verse number="30">Син који га наследи на месту свештеника нека је носи седам дана када први пут уђе у Шатор састанка да обавља службу у Светињи.</verse>
				<verse number="31">»Узми овна за постављење и скувај његово месо на светом месту.</verse>
				<verse number="32">Нека Аарон и његови синови на улазу у Шатор састанка једу месо овна и хлеб из корпе.</verse>
				<verse number="33">Нека једу оно чиме је извршен обред помирења за њихово постављење и освештање. Нека то нико други не једе, јер је свето.</verse>
				<verse number="34">Ако би нешто од меса за постављење или од хлеба остало до јутра, то спали. То не сме да се једе, јер је свето.</verse>
				<verse number="35">»За Аарона и његове синове учини све што сам ти заповедио. Седам дана их постављај за свештенике.</verse>
				<verse number="36">Сваког дана жртвуј једног јунца као жртву за очишћење – за помирење. Очисти жртвеник извршивши обред помирења за њега и помажи га да би га освештао.</verse>
				<verse number="37">Седам дана врши обред помирења за жртвеник и освештавај га. Жртвеник ће тада бити пресвет, а биће свето и све што га дотакне.«</verse>
				<verse number="38">»Ево шта треба да приносиш на жртвенику редовно, сваког дана: два јагњета од годину дана.</verse>
				<verse number="39">Једно принеси ујутро, а друго увече.</verse>
				<verse number="40">Уз прво јагње принеси и једну десетину ефе белог брашна замешеног са четврт хина уља од изгњечених маслина, и четврт хина вина као жртву леваницу.</verse>
				<verse number="41">Друго јагње принеси увече са истом житном жртвом и жртвом леваницом као и ујутро, да буде пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="42">Нека се ова жртва паљеница из поколења у поколење редовно приноси пред ГОСПОДОМ, на улазу у Шатор састанка, где ћу се састајати с тобом да ти говорим,</verse>
				<verse number="43">а састајаћу се и са Израелцима. То место ће бити освештано мојом Славом.</verse>
				<verse number="44">Освештаћу Шатор састанка и жртвеник, а освештаћу и Аарона и његове синове, да могу да ми служе као свештеници.</verse>
				<verse number="45">Боравићу међу Израелцима и бићу њихов Бог.</verse>
				<verse number="46">Знаће да сам ја ГОСПОД, њихов Бог, који их је извео из Египта да би боравио међу њима. Ја сам ГОСПОД, њихов Бог.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">»Од багремовог дрвета направи жртвеник за паљење кâда.</verse>
				<verse number="2">Нека буде четвороугао – лакат дуг, лакат широк и два лакта висок – а његови рогови нека с њим чине целину.</verse>
				<verse number="3">Горњу плочу, све бочне стране и рогове обложи чистим златом, а унаоколо направи златан венац.</verse>
				<verse number="4">Направи два златна колута за жртвеник испод венца – по два на наспрамним странама – да држе мотке за ношење.</verse>
				<verse number="5">Мотке направи од багремовог дрвета и обложи их златом.</verse>
				<verse number="6">Жртвеник стави испред завесе која заклања Ковчег сведочанства – испред Помирилишта које покрива Сведочанство – где ћу се састајати с тобом.</verse>
				<verse number="7">Нека Аарон на жртвенику пали мирисни кâд сваког јутра када припрема светиљке.</verse>
				<verse number="8">Нека пали кâд и у сутон када пали светиљке, тако да непрестано, из поколења у поколење, гори пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="9">На овом жртвенику не пали ниједан други кâд и не приноси жртву паљеницу ни житну жртву, и не изливај на њега жртву леваницу.</verse>
				<verse number="10">Нека Аарон једном годишње изврши обред помирења на роговима жртвеника. Нека се из поколења у поколење обред помирења врши једном годишње крвљу помирбене жртве за очишћење. То је ГОСПОДУ пресвето.«</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="12">»Када будеш вршио попис Израелаца да их пребројиш, нека сваки плати ГОСПОДУ откупнину за свој живот када их будеш пребројавао. Тако их неће задесити никакав помор када их будеш пребројавао.</verse>
				<verse number="13">Нека сваки пребројани плати пола шекела према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера. Ових пола шекела прилог је ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="14">Сви пребројани који имају двадесет или више година, нека дају овај прилог ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="15">Нека богати не дају више ни сиромашни мање од пола шекела када будете давали прилог ГОСПОДУ као откупнину за свој живот.</verse>
				<verse number="16">Узимај од Израелаца овај новац за откупнину и користи га за потребе Шатора састанка. Нека ова откупнина за ваше животе буде спомен пред ГОСПОДОМ на Израелце, да их се сећа.«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="18">»За прање направи бронзани умиваоник са бронзаним постољем. Постави га између Шатора састанка и жртвеника и у њега сипај воду.</verse>
				<verse number="19">Нека Аарон и његови синови водом из њега перу своје руке и ноге.</verse>
				<verse number="20">Кад год улазе у Шатор састанка, нека се оперу водом, да не погину. Исто тако, када прилазе жртвенику да врше службу приносећи ГОСПОДУ жртве које се спаљују ватром,</verse>
				<verse number="21">нека оперу руке и ноге, да не погину. То је трајна уредба за Аарона и његове потомке из поколења у поколење.«</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="23">»Узми најбоље зачине: пет стотина шекела течне смирне, упола мање, то јест две стотине педесет шекела мирисног цимета, две стотине педесет шекела иђирота,</verse>
				<verse number="24">пет стотина шекела касија-цимета – све према тежини светилишног шекела – и хин маслиновог уља.</verse>
				<verse number="25">Од тога направи свето уље за помазање, мирисну мешавину – дело мирисара. Нека то буде свето уље за помазање.</verse>
				<verse number="26">Њиме помажи Шатор састанка, Ковчег сведочанства,</verse>
				<verse number="27">сто и сав његов прибор, свећњак и његов прибор, кадиони жртвеник,</verse>
				<verse number="28">жртвеник за паљенице и сав његов прибор, и умиваоник с његовим постољем.</verse>
				<verse number="29">Освештај их, и биће пресвети, а биће свето и све што их дотакне.</verse>
				<verse number="30">»Помажи Аарона и његове синове и освештај их да могу да ми служе као свештеници.</verse>
				<verse number="31">А Израелцима реци: ‚Ово је моје свето уље за помазање из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="32">Не изливајте га по људском телу и не справљајте друго уље оваквог састава. Оно је свето, па нека и вама буде свето.</verse>
				<verse number="33">Ко год направи овакво уље и стави га на било кога осим на свештеника, нека се одстрани из свога народа.‘«</verse>
				<verse number="34">ГОСПОД рече Мојсију: »Узми мирисне зачине – стакту, онику и галбану и чист тамјан – у једнаким размерама,</verse>
				<verse number="35">па направи мирисну мешавину кâда – дело мирисара. Нека буде посољена, чиста и света.</verse>
				<verse number="36">Један део самељи у прах и стави га пред Сведочанство у Шатору састанка, где ћу се с тобом састајати. Нека вам тај кâд буде пресвет.</verse>
				<verse number="37">За себе не справљајте кâд оваквог састава – сматрајте га светим ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="38">Ко год направи овакав кâд да му мирише, нека се одстрани из свога народа.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Ево изабрао сам Бецалела сина Урија сина Хуровог, из Јудиног племена.</verse>
				<verse number="3">Испунио сам га Божијим Духом, вештином, способношћу и познавањем свих врста заната,</verse>
				<verse number="4">да смишља нацрте за радове од злата, сребра и бронзе,</verse>
				<verse number="5">да сече и умеће драго камење, да ради са дрветом и да обавља све врсте занатских послова.</verse>
				<verse number="6">Одредио сам Ахолиава сина Ахисамаховог, из Дановог племена, да му помаже. Вештином сам обдарио и све способне људе да могу да направе све што сам ти заповедио:</verse>
				<verse number="7">Шатор састанка, Ковчег сведочанства са Помирилиштем на њему, сву опрему Шатора,</verse>
				<verse number="8">сто и његов прибор, свећњак од чистог злата и сав његов прибор, кадиони жртвеник,</verse>
				<verse number="9">жртвеник за паљенице и сав његов прибор, умиваоник са његовим постољем,</verse>
				<verse number="10">ткану одећу – како свету одећу за свештеника Аарона, тако и одећу за његове синове када буду служили као свештеници –</verse>
				<verse number="11">уље за помазање и мирисни кâд за Светињу. Нека то направе онако како сам ти заповедио.«</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="13">»Кажи Израелцима: ‚Држите моју суботу, јер она је знак између мене и вас из поколења у поколење, да знате да вас ја, ГОСПОД, чиним светима.</verse>
				<verse number="14">Држите суботу, јер је она за вас света. Ко год је оскврнави, нека се погуби. Ко год буде на тај дан радио, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="15">Шест дана нека се обављају послови, а седми дан је субота, дан одмора који је ГОСПОДУ свет. Ко год буде у суботу обављао неки посао, нека се погуби.‘</verse>
				<verse number="16">Нека Израелци држе суботу светкујући је из поколења у поколење као трајан савез.</verse>
				<verse number="17">Нека она буде знак између мене и Израелаца довека, јер ГОСПОД је за шест дана саздао небо и земљу, а седмога дана се одмарао и окрепио.«</verse>
				<verse number="18">Када је ГОСПОД престао да говори Мојсију на Синајској гори, даде му две плоче Сведочанства, камене плоче исписане Божијим прстом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«</verse>
				<verse number="2">Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«</verse>
				<verse number="3">И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону.</verse>
				<verse number="4">Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком. Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«</verse>
				<verse number="5">Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«</verse>
				<verse number="6">Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио.</verse>
				<verse number="8">Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«</verse>
				<verse number="9">»Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав.</verse>
				<verse number="10">А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«</verse>
				<verse number="11">Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта?</verse>
				<verse number="12">Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу.</verse>
				<verse number="13">Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«</verse>
				<verse number="14">И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.</verse>
				<verse number="15">Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине.</verse>
				<verse number="16">Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче.</verse>
				<verse number="17">Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!«</verse>
				<verse number="18">А Мојсије рече: »То није звук победничког клицања ни звук јаукања поражених. То ја звук певања чујем.«</verse>
				<verse number="19">Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе.</verse>
				<verse number="20">Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију.</verse>
				<verse number="21">»Шта ти је овај народ учинио«, упита он Аарона, »да си га навео на оволики грех?«</verse>
				<verse number="22">»Не љути се, господару«, рече Аарон. »И сâм знаш колико је овај народ склон злу.</verse>
				<verse number="23">Рекли су ми: ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.‘</verse>
				<verse number="24">Ја им рекох: ‚Ко год има злата, нека га скине са себе.‘ Они ми га дадоше, а ја га бацих у ватру и из ње изађе ово теле.«</verse>
				<verse number="25">Мојсије виде да се народ разуздао јер му је Аарон допустио да се разузда и осрамоти пред својим непријатељима,</verse>
				<verse number="26">па стаде на улаз у табор и рече. »Ко је за ГОСПОДА, нека ми приђе!« И сви Левити се окупише око њега.</verse>
				<verse number="27">Он им тада рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Нека сваки човек припаше мач уз бок и нека иде од једног краја табора до другог и нека убије брата и пријатеља и суседа.‘«</verse>
				<verse number="28">И Левити учинише као што им је Мојсије заповедио. Тога дана око три хиљаде људи паде од мача.</verse>
				<verse number="29">Тада Мојсије рече: »Данас сте се освештали за службу ГОСПОДУ супротставивши се својим синовима и браћи, па вам он данас даје благослов.«</verse>
				<verse number="30">Сутрадан Мојсије рече народу: »Починили сте велик грех. Али ја ћу се сада ипак попети до ГОСПОДА. Можда ћу добити опроштење за ваш грех.«</verse>
				<verse number="31">Тако се Мојсије врати ГОСПОДУ и рече му: »О, какав је велик грех починио овај народ! Направили су себи богове од злата.</verse>
				<verse number="32">Ипак те молим да им опростиш тај грех. А ако нећеш, онда ме избриши из књиге коју си написао.«</verse>
				<verse number="33">»Ко год је згрешио против мене, тога ћу избрисати из своје књиге«, одврати ГОСПОД Мојсију.</verse>
				<verse number="34">»А сад иди и поведи народ на место о коме сам ти говорио, а мој анђео ће ићи пред тобом. Али, када дође време да кажњавам, казнићу их за њихов грех.«</verse>
				<verse number="35">И ГОСПОД посла помор на народ због онога што су радили с телетом које је Аарон направио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘</verse>
				<verse number="2">Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце.</verse>
				<verse number="3">Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.«</verse>
				<verse number="4">Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит.</verse>
				<verse number="5">Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘«</verse>
				<verse number="6">Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев.</verse>
				<verse number="7">Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора.</verse>
				<verse number="8">Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор.</verse>
				<verse number="9">Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем.</verse>
				<verse number="10">Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор.</verse>
				<verse number="11">А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора.</verse>
				<verse number="12">Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘</verse>
				<verse number="13">Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.«</verse>
				<verse number="14">А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«</verse>
				<verse number="15">Тада му Мојсије рече: »Ако сâм ти не пођеш с нама, онда нас и не води одавде.</verse>
				<verse number="16">Јер, како ће се знати да смо ја и твој народ нашли милост у твојим очима ако не пођеш с нама? По чему ћемо се ја и твој народ разликовати од свих других народа на лицу земље?«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу баш то што си тражио, јер си нашао милост у мојим очима и знам те по имену.«</verse>
				<verse number="18">Тада Мојсије рече: »Покажи ми своју Славу.«</verse>
				<verse number="19">»Учинићу да пред тобом прође сва моја доброта«, рече ГОСПОД, »и пред тобом ћу изговорити своје име ГОСПОД. Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.</verse>
				<verse number="20">Али«, рече, »лице ми нећеш видети, јер човек не може да ме види и да остане жив.«</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД још рече: »Близу мене је место где можеш да станеш на стену.</verse>
				<verse number="22">Када моја Слава буде пролазила, ставићу те у пукотину у стени и покрити те руком док не прођем.</verse>
				<verse number="23">Онда ћу склонити руку и видећеш ми леђа. Али моје лице не може да се види.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, а ја ћу на њима исписати речи које су биле на првим плочама, које си разбио.</verse>
				<verse number="2">Ујутро буди спреман, па се попни на Синајску гору и тамо, на врху горе, стани пред мене.</verse>
				<verse number="3">Нека нико не иде с тобом и нека се нико не појављује нигде на гори. Нека ни ситна ни крупна стока не пасе под гором.«</verse>
				<verse number="4">И Мојсије исклеса две камене плоче као што су биле оне прве, па се рано ујутро попе на Синајску гору, као што му је ГОСПОД заповедио, носећи плоче у рукама.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД се спусти у облаку, стаде крај њега и изговори име ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">Онда прође испред Мојсија, говорећи: »ГОСПОД, ГОСПОД, сажаљив и милостив Бог, спор да се разгневи, препун љубави и истине,</verse>
				<verse number="7">који показује љубав хиљадама, опрашта опакост, побуну и грех, али кривца не оставља некажњеног, него за грех очева кажњава децу и унуке до трећег и четвртог колена.«</verse>
				<verse number="8">Мојсије сместа паде на земљу и поклони се.</verse>
				<verse number="9">»Господе«, рече, »ако сам нашао милост у твојим очима, нека мој Господ пође с нама. Иако је ово тврдоглав народ, опрости нам нашу опакост и наш грех и прихвати нас као своје наследство.«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД му рече: »Ево, склапам савез. Пред целим твојим народом учинићу чуда каква досад нису учињена ни у једном народу на целом свету. Сав народ међу којим живиш видеће колико је страшно дело које ће ГОСПОД учинити за тебе.</verse>
				<verse number="11">Држи се онога што ти данас заповедам. Пред тобом ћу истерати Аморејце, Ханаанце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце.</verse>
				<verse number="12">Пази да не склапаш савез са становницима земље у коју идеш, да то не буде замка у твојој средини.</verse>
				<verse number="13">Него, порушите њихове жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и посеците њихове Ашерине мотке.</verse>
				<verse number="14">Не клањај се ниједном другом богу, јер ГОСПОД, чије је име Љубоморни, љубоморан је Бог.</verse>
				<verse number="15">Не склапај савез са становницима те земље. Јер, када се буду одавали блуду у част својих богова и приносили им жртве, позваће те и ти ћеш јести од њихових жртава.</verse>
				<verse number="16">И неке од њихових кћери узећеш за жене својим синовима, а оне ће се одавати блуду у част својих богова и навести твоје синове да се одају блуду у част њихових богова.</verse>
				<verse number="17">»Не прави себи ливене богове!</verse>
				<verse number="18">»Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана једи бесквасни хлеб, као што сам ти заповедио, у одређено време месеца авива, јер си у месецу авиву изашао из Египта.</verse>
				<verse number="19">»Сваки првенац мајчине утробе припада мени, сваки прворођени мужјак твоје стоке, било крупне, било ситне.</verse>
				<verse number="20">Прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом, а ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи све своје прворођене синове. Нека нико не излази пред мене празних руку.</verse>
				<verse number="21">»Шест дана ради, а седмог дана се одмарај. Одмарај се чак и у време орања и жетве.</verse>
				<verse number="22">»Слави Празник седмица првином пшеничне жетве и Празник бербе на крају године.</verse>
				<verse number="23">Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.</verse>
				<verse number="24">»Истераћу народе пред тобом и проширити твоје подручје. Нико неће пожелети да ти отме земљу када три пута годишње будеш ишао да се покажеш пред ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="25">»Не приноси ми крв жртве заједно с нечим у чему има квасца и немој да жртва принесена за Пасху дочека јутро.</verse>
				<verse number="26">»У Дом ГОСПОДА, свога Бога, доноси најбоље од првина своје земље. »Не кувај јаре у млеку његове мајке.«</verse>
				<verse number="27">Онда ГОСПОД рече Мојсију: »Запиши ове речи, јер су оне основ на ком сам склопио савез с тобом и с Израелцима.«</verse>
				<verse number="28">Мојсије је тамо са ГОСПОДОМ провео четрдесет дана и четрдесет ноћи а да није јео ни пио. Онда је на плоче записао речи Савеза – Десет заповести.</verse>
				<verse number="29">Док је Мојсије силазио са Синајске горе, носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да његово лице зрачи светлошћу зато што је ГОСПОД говорио с њим.</verse>
				<verse number="30">Када су га Аарон и сви Израелци угледали, Мојсијево лице је зрачило светлошћу, па су се плашили да му приђу.</verse>
				<verse number="31">Мојсије их позва, па се Аарон и сви поглавари заједнице вратише к њему. Мојсије им је говорио,</verse>
				<verse number="32">а после тога му приђоше и сви Израелци, и он им заповеди да чине све што му је ГОСПОД рекао на Синајској гори.</verse>
				<verse number="33">Када је Мојсије престао да им говори, покри лице велом.</verse>
				<verse number="34">Али, кад год је улазио пред ГОСПОДА, да с њим разговара, скидао је вео док не изађе. А када је излазио и Израелцима преносио оно што му је заповеђено,</verse>
				<verse number="35">они су видели да му лице зрачи светлошћу. Потом је Мојсије опет велом покривао лице док опет не уђе да разговара са ГОСПОДОМ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Мојсије окупи сву израелску заједницу и рече: »Ево шта вам је ГОСПОД заповедио да чините:</verse>
				<verse number="2">Шест дана нека се обавља посао, а седми дан нека вам буде свети дан, ГОСПОДЊИ суботњи одмор. Ко тога дана буде обављао било какав посао, нека се погуби.</verse>
				<verse number="3">Где год живели, у суботу не палите ватру.«</verse>
				<verse number="4">Мојсије рече свој израелској заједници: »Ево шта је ГОСПОД заповедио:</verse>
				<verse number="5">Између себе сакупите прилог ГОСПОДУ. Ко год је вољан, нека ГОСПОДУ донесе прилог – злато, сребро и бронзу,</verse>
				<verse number="6">плаво, љубичасто и скерлетно предиво, танак лан и кострет,</verse>
				<verse number="7">црвено обојене овнујске коже и коже морских крава, багремово дрво,</verse>
				<verse number="8">уље за осветљење, зачине за уље за помазање и за мирисни кâд,</verse>
				<verse number="9">и оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник.«</verse>
				<verse number="10">»А сви међу вама који су вешти, нека дођу да направе све што је ГОСПОД заповедио:</verse>
				<verse number="11">Боравиште са његовим шатором и његовим прекривачем, копчама, дирецима, пречагама, стубовима и постољима;</verse>
				<verse number="12">ковчег са његовим моткама и Помирилиштем и завесу која га заклања;</verse>
				<verse number="13">сто са његовим моткама, сав његов прибор и хлеб Присуства;</verse>
				<verse number="14">свећњак за осветљење и његов прибор, светиљке и уље за осветљење;</verse>
				<verse number="15">кадиони жртвеник са његовим моткама; уље за помазање и мирисни кâд; завесу за улаз у Боравиште;</verse>
				<verse number="16">жртвеник за жртве паљенице са његовом бронзаном решетком, његове мотке и сав његов прибор; умиваоник са његовим постољем;</verse>
				<verse number="17">завесе за двориште, његове стубове и постоља и завесу за улаз у двориште;</verse>
				<verse number="18">кочиће за Боравиште и за двориште и њихову ужад;</verse>
				<verse number="19">ткану одећу за службу у светилишту – како свету одећу за свештеника Аарона, тако и одећу за његове синове када буду служили као свештеници.«</verse>
				<verse number="20">Тада сва израелска заједница оде од Мојсија,</verse>
				<verse number="21">и сви које је срце подстицало и дух чинио вољнима дођоше и донеше прилоге ГОСПОДУ за изградњу Шатора састанка, за сву службу у њему и за свету одећу.</verse>
				<verse number="22">Сви који су били вољни – и мушкарци и жене – донеше брошева, минђуша, прстења, наруквица и других златних украса сваке врсте – сви донеше ГОСПОДУ прилоге у злату.</verse>
				<verse number="23">Ко год је имао плавог, љубичастог или скерлетног предива, танког лана или кострети, црвено обојених овнујских кожа или кожа морских крава, то је и донео.</verse>
				<verse number="24">Ко год је хтео да дâ сребра или бронзе, донео их је као прилог ГОСПОДУ, и ко год је имао багремовог дрвета употребљивог за било који рад, донео га је.</verse>
				<verse number="25">Све веште жене преле су својим рукама и доносиле оно што су испреле: плаво, љубичасто и скерлетно предиво и танак лан.</verse>
				<verse number="26">А све жене које је срце подстицало на то и које су биле томе веште, преле су кострет.</verse>
				<verse number="27">Поглавари народа донеше оникс и друго драго камење за уметање у наплећак и напрсник,</verse>
				<verse number="28">уље за осветљење и зачине за уље за помазање и за мирисни кâд.</verse>
				<verse number="29">Тако сви Израелци, мушкарци и жене, који су били вољни, донеше жртве драговољне за сав посао који им је ГОСПОД преко Мојсија заповедио да обаве.</verse>
				<verse number="30">Тада Мојсије рече Израелцима: »Ево, ГОСПОД је изабрао Бецалела сина Урија сина Хуровог, из Јудиног племена,</verse>
				<verse number="31">и испунио га Божијим Духом, вештином, способношћу и познавањем свих врста заната,</verse>
				<verse number="32">да смишља нацрте за радове од злата, сребра и бронзе,</verse>
				<verse number="33">да сече и умеће драго камење, да ради с дрветом и да обавља све врсте занатских послова.</verse>
				<verse number="34">Њему и Ахолиаву сину Ахисамаховом, из Дановог племена, дао је и способност да уче друге.</verse>
				<verse number="35">Обдарио их је вештином да обављају све врсте послова као занатлије, цртачи, везиоци плавим, љубичастим и скерлетним предивом и танким ланом, и као ткачи – способни су за сваки посао и вешти у нацртима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Нека зато Бецалел, Ахолиав и сваки вешт човек кога је ГОСПОД обдарио вештином и способношћу да зна како да изведе све радове везане за изградњу светилишта обаве тај посао онако како је ГОСПОД заповедио.«</verse>
				<verse number="2">Мојсије позва Бецалела и Ахолиава и сваког вештог човека кога је ГОСПОД обдарио вештином и који је био вољан да дође и обави тај посао.</verse>
				<verse number="3">Они од Мојсија примише све прилоге које су Израелци донели да би се обавио посао око изградње светилишта. Али, пошто је народ и даље, јутро за јутром, доносио жртве драговољне,</verse>
				<verse number="4">све веште занатлије које су изводиле све радове на светилишту оставише свој посао</verse>
				<verse number="5">и рекоше Мојсију: »Народ доноси више него што је потребно да се обави посао који је ГОСПОД заповедио да се обави.«</verse>
				<verse number="6">Тада Мојсије издаде заповест коју разгласише широм табора: »Нека ниједан мушкарац ни жена више ништа не доносе као прилог за светилиште.« Тако спречише народ да доноси још,</verse>
				<verse number="7">јер је оно што су већ имали било више него довољно да се обави сав посао.</verse>
				<verse number="8">Тако највештији међу радницима направише Боравиште са десет завеса од упреденог лана и плавог, љубичастог и скерлетног предива, на којима је вешт занатлија израдио херувиме.</verse>
				<verse number="9">Све завесе су биле исте величине – двадесет осам лаката дуге и четири лакта широке.</verse>
				<verse number="10">Пет завеса спојише у једну целину, а исто учинише и са осталих пет завеса.</verse>
				<verse number="11">Затим дуж руба крајње завесе у првој целини направише петље од плавог предива, а исто учинише и дуж руба крајње завесе у другој целини.</verse>
				<verse number="12">Направише педесет петљи на једној завеси и исто толико на крајњој завеси друге целине. Петље су биле једна наспрам друге.</verse>
				<verse number="13">Затим направише педесет златних копчи и њима спојише завесе једну с другом, тако да је Боравиште било једна целина.</verse>
				<verse number="14">Направише и завесе од кострети за шатор изнад Боравишта – укупно једанаест.</verse>
				<verse number="15">Свих једанаест завеса било је исте величине – тридесет лаката дуге и четири лакта широке.</verse>
				<verse number="16">Пет завеса спојише у једну целину, а осталих шест у другу целину.</verse>
				<verse number="17">Затим направише педесет петљи дуж руба крајње завесе у првој целини и педесет петљи дуж руба крајње завесе у другој целини.</verse>
				<verse number="18">Направише и педесет бронзаних копчи да би шатор спојили у једну целину.</verse>
				<verse number="19">Затим за шатор направише прекривач од црвено обојених овнујских кожа, а преко њега прекривач од кожа морских крава.</verse>
				<verse number="20">Од багремовог дрвета направише диреке који стоје усправно у Боравишту.</verse>
				<verse number="21">Сваки дирек је био десет лаката дуг и лакат и по широк</verse>
				<verse number="22">и имао је два наспрамно постављена клина. Тако направише све диреке Боравишта.</verse>
				<verse number="23">За јужну страну Боравишта направише двадесет дирека</verse>
				<verse number="24">и четрдесет постоља од сребра да стоје испод њих, два за сваки дирек, по једно испод сваког клина.</verse>
				<verse number="25">За другу, северну страну Боравишта направише двадесет дирека</verse>
				<verse number="26">и четрдесет постоља од сребра – по два испод сваког дирека.</verse>
				<verse number="27">За задњу, западну страну Боравишта, направише шест дирека,</verse>
				<verse number="28">а два дирека направише за углове на задњој страни Боравишта.</verse>
				<verse number="29">У та два угла диреци су били удвојени при дну, а при врху спојени једним колутом. Таква су била оба дирека.</verse>
				<verse number="30">Тако је било осам дирека и шеснаест сребрних постоља – по два испод сваког дирека.</verse>
				<verse number="31">Направише и пречаге од багремовог дрвета: пет за диреке с једне стране Боравишта,</verse>
				<verse number="32">пет за диреке са друге стране Боравишта и пет за диреке са задње, западне стране Боравишта.</verse>
				<verse number="33">Средња пречага се средином дирека пружала с једног на други крај.</verse>
				<verse number="34">Диреке обложише златом и направише златне колутове који држе пречаге. И пречаге обложише златом.</verse>
				<verse number="35">Направише завесу од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана на којој вешт занатлија изради херувиме.</verse>
				<verse number="36">За њу направише четири стуба од багремовог дрвета и обложише их златом. За стубове направише златне куке и излише им четири сребрна постоља.</verse>
				<verse number="37">За улаз у шатор направише завесу од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело везиоца –</verse>
				<verse number="38">и направише пет стубова са кукама за њих. Врхове стубова и њихове обруче обложише златом, а пет постоља за њих направише од бронзе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Бецалел од багремовог дрвета направи Ковчег – два и по лакта дуг, лакат и по широк, и лакат и по висок.</verse>
				<verse number="2">Изнутра и споља обложи га чистим златом и унаоколо му начини златан венац.</verse>
				<verse number="3">Изли за њега четири златна колута и причврсти их за његове четири ноге – два колута са једне и два са друге стране.</verse>
				<verse number="4">Затим направи мотке од багремовог дрвета и обложи их златом,</verse>
				<verse number="5">па их провуче кроз колутове на странама Ковчега, да се Ковчег на њима носи.</verse>
				<verse number="6">Он од чистог злата направи Помирилиште – поклопац два и по лакта дуг и лакат и по широк.</verse>
				<verse number="7">Направи и два херувима од кованог злата за крајеве Помирилишта.</verse>
				<verse number="8">Једног херувима направи за један, а другог за други крај, па их на оба краја Помирилишта састави с њим у једну целину.</verse>
				<verse number="9">Херувимима су крила била раширена увис тако да су њима засењивали Помирилиште. Херувими су били лицем окренути један према другом и гледали у Помирилиште.</verse>
				<verse number="10">Бецалел од багремовог дрвета направи сто – два лакта дуг, лакат широк, и лакат и по висок.</verse>
				<verse number="11">Обложи га чистим златом и унаоколо му начини златан венац.</verse>
				<verse number="12">Око њега направи обруб ширине длана, па и на њега стави златан венац.</verse>
				<verse number="13">Изли четири златна колута и причврсти их на четири угла на којима су се налазиле ноге.</verse>
				<verse number="14">Колутови су били уз сам обруб, да би држали мотке за ношење стола.</verse>
				<verse number="15">Мотке за ношење стола биле су направљене од багремовог дрвета и обложене златом.</verse>
				<verse number="16">Он од чистог злата направи и сав прибор за сто: тањире, кутлаче, врчеве и пехаре за изливање леваница.</verse>
				<verse number="17">Бецалел од чистог злата направи свећњак и искова га тако да су његово постоље, сталак, чашице, цветне ложе и латице чинили једну целину.</verse>
				<verse number="18">Из његових страна излазило је шест кракова – три крака с једне и три крака с друге стране свећњака.</verse>
				<verse number="19">На једном краку биле су три чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама, на другом опет три чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама, и тако на свих шест кракова који су излазили из свећњака.</verse>
				<verse number="20">На самом свећњаку биле су четири чашице у облику бадемовог цвета, с ложама и латицама.</verse>
				<verse number="21">Испод првог пара кракова била је једна ложа, друга ложа је била испод другог пара кракова, а трећа испод трећег – тако на свих шест кракова који су излазили из свећњака.</verse>
				<verse number="22">Ложе и кракови су са свећњаком чинили једну целину исковану од чистог злата.</verse>
				<verse number="23">Он од чистог злата направи седам светиљки за свећњак, као и маказе за фитиљ и чанчиће.</verse>
				<verse number="24">Свећњак и сав његов прибор направи од таланта чистог злата.</verse>
				<verse number="25">Бецалел од багремовог дрвета направи кадиони жртвеник. Био је четвороугао – лакат дуг, лакат широк и два лакта висок – а његови рогови су с њим чинили целину.</verse>
				<verse number="26">Горњу плочу, све бочне стране и рогове обложи чистим златом, а унаоколо направи златан венац.</verse>
				<verse number="27">Направи и два златна колута испод венца – по два на наспрамним странама – да држе мотке за ношење.</verse>
				<verse number="28">Мотке направи од багремовог дрвета и обложи их златом.</verse>
				<verse number="29">Бецалел направи и свето уље за помазање и чист мирисни кâд – дело мирисара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Бецалел од багремовог дрвета подиже жртвеник за жртве паљенице висок три лакта, четвороугао пет лаката дуг и пет лаката широк.</verse>
				<verse number="2">На његова четири угла направи рогове, тако да су рогови и жртвеник чинили једну целину, а жртвеник обложи бронзом.</verse>
				<verse number="3">Сав прибор за жртвеник – лонце, лопатице, чиније, виљушке за месо и жеравнике – направи од бронзе.</verse>
				<verse number="4">Направи и решетку за жртвеник – мрежу од бронзе – и постави је испод испуста жртвеника, тако да је досезала доле до половине жртвеника.</verse>
				<verse number="5">Онда изли бронзане колутове на четири угла бронзане решетке, да држе мотке.</verse>
				<verse number="6">Мотке направи од багремовог дрвета и обложи их бронзом,</verse>
				<verse number="7">па их провуче кроз колутове на странама жртвеника, да се на њима жртвеник носи. Жртвеник направи од дасака, тако да је био шупаљ.</verse>
				<verse number="8">Бецалел направи бронзани умиваоник и његово бронзано постоље од огледалâ жена које су служиле на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="9">Бецалел затим направи двориште. Јужна страна дворишта била је сто лаката дуга и имала је завесе од упреденог лана,</verse>
				<verse number="10">двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима.</verse>
				<verse number="11">И северна страна је била сто лаката дуга и имала двадесет стубова и двадесет бронзаних постоља, и сребрне куке и сребрне обруче на стубовима.</verse>
				<verse number="12">Западна страна је била педесет лаката дуга и имала је завесе, десет стубова и десет постоља, и сребрне куке и обруче на стубовима.</verse>
				<verse number="13">И дужина дворишта на прочељу, на источној страни, била је педесет лаката.</verse>
				<verse number="14">С једне стране улаза биле су завесе дуге петнаест лаката, три стуба и три постоља;</verse>
				<verse number="15">а и са друге стране улаза биле су завесе дуге петнаест лаката, три стуба и три постоља.</verse>
				<verse number="16">Све завесе око дворишта биле су од упреденог лана.</verse>
				<verse number="17">Постоља за стубове била су од бронзе, куке и обручи на стубовима од сребра, а врхови стубова били су обложени сребром. Сви стубови око дворишта имали су сребрне обруче.</verse>
				<verse number="18">На улазу у двориште била је завеса од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – дело везиоца – двадесет лаката дуга и, као и све дворишне завесе, пет лаката висока,</verse>
				<verse number="19">са четири стуба и четири бронзана постоља. Куке и обручи стубова били су од сребра, а врхови стубова били су обложени сребром.</verse>
				<verse number="20">Сви кочићи за Боравиште и двориште око њега били су од бронзе.</verse>
				<verse number="21">Ово је попис онога што је утрошено за подизање Боравишта – Боравишта сведочанства – који су по Мојсијевој заповести саставили Левити под руководством Итамара, сина свештеника Аарона.</verse>
				<verse number="22">Бецалел син Урија сина Хуровог, из Јудиног племена, направио је све што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="23">С њим је радио Ахолиав син Ахисамахов, из Дановог племена, занатлија и мајстор за нацрте и за вез плавим, љубичастим и скерлетним предивом и упреденим ланом.</verse>
				<verse number="24">Укупна количина злата од прилога утрошеног за све радове на светилишту износила је двадесет девет таланата и седам стотина тридесет шекела, према тежини светилишног шекела.</verse>
				<verse number="25">Сребра, добијеног од припадника заједнице пребројаних приликом пописа, било је стотину таланата и хиљаду седам стотина седамдесет пет шекела, према тежини светилишног шекела –</verse>
				<verse number="26">то јест једна бека, односно пола шекела, према тежини светилишног шекела, од сваког од укупно 603.550 пребројаних мушкараца од двадесет година или старијих.</verse>
				<verse number="27">Ових стотину таланата сребра било је употребљено за изливање постољâ за светилиште и за завесу – стотину постоља од стотину таланата, један талант за свако постоље.</verse>
				<verse number="28">За израду кука за стубове, за облагање врхова стубова и за израду њихових обруча употребљено је хиљаду седам стотина седамдесет пет шекела сребра.</verse>
				<verse number="29">Бронзе од прилога било је седамдесет таланата и две хиљаде четири стотине шекела.</verse>
				<verse number="30">Употребљена је за израду постољâ на улазу у Шатор састанка, бронзаног жртвеника, његове бронзане решетке и свег његовог прибора,</verse>
				<verse number="31">постољâ за околно двориште и оних за његов улаз, као и свих кочића за Боравиште и за двориште око њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Од плавог, љубичастог и скерлетног предива направише ткану одећу за службу у светилишту. Направише и свету одећу за Аарона, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="2">Направише наплећак од злата, од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана.</verse>
				<verse number="3">Исковаше танке листиће злата и од њих исекоше нити да их уметну у плаво, љубичасто и скерлетно предиво и танак лан – дело вештог занатлије.</verse>
				<verse number="4">За наплећак направише две нараменице причвршћене на његова два краја.</verse>
				<verse number="5">Појас за наплећак био је направљен као и наплећак – од злата, од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана – и с њим је чинио целину, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="6">Каменове оникса уметнуше у златна филигранска лежишта и као у печат урезаше на њима имена Израелових синова.</verse>
				<verse number="7">Онда их причврстише на нараменице наплећка, да буду спомен-каменови на Израелове синове, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="8">Израдише и напрсник – дело вештог занатлије. Направише га као и наплећак – од злата, од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана.</verse>
				<verse number="9">Био је четвороугао – педаљ дуг и педаљ широк – и пресавијен надвоје.</verse>
				<verse number="10">У њега уметнуше четири реда драгог камења. У првом реду су били рубин, топаз и берил,</verse>
				<verse number="11">у другом тиркиз, лазулит и смарагд,</verse>
				<verse number="12">у трећем хијацинт, ахат и аметист,</verse>
				<verse number="13">и у четвртом реду хризолит, оникс и јаспис. Били су уметнути у златна филигранска лежишта.</verse>
				<verse number="14">Било је дванаест каменова, колико и имена Израелових синова, и у сваки је, као у печат, било урезано име једног од дванаест племена.</verse>
				<verse number="15">За напрсник направише два ланца од чистог злата уплетена као уже.</verse>
				<verse number="16">Направише два златна филигранска лежишта и два златна колута, и колутове причврстише за два угла напрсника.</verse>
				<verse number="17">Она два златна ланца причврстише за колутове на угловима напрсника,</verse>
				<verse number="18">а друга два краја ланаца за два лежишта, па их причврстише за нараменице с предње стране наплећка.</verse>
				<verse number="19">Направише друга два златна колута и причврстише их за друга два угла напрсника, уз унутрашњи руб, одмах уз наплећак.</verse>
				<verse number="20">Направише још два златна колута и причврстише их за доњи крај нараменица, на предњој страни наплећка, близу шава, одмах изнад појаса наплећка.</verse>
				<verse number="21">Колутове на напрснику везаше плавом узицом за колутове на наплећку преко појаса, да се напрсник не одваја од наплећка, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="22">Цео огртач наплећка направише од плавог предива – дело ткача.</verse>
				<verse number="23">У средини је имао прорез као оковратник, а око прореза обруб, да се не би цепао.</verse>
				<verse number="24">Дуж скутова огртача направише нарове од плавог, љубичастог и скерлетног предива и упреденог лана.</verse>
				<verse number="25">Од чистог злата направише звончиће и окачише их између нарова дуж скутова огртача.</verse>
				<verse number="26">Звончићи и нарови били су наизменично постављени дуж скутова огртача за вршење службе, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="27">За Аарона и његове синове направише кошуље од танког лана – дело ткача –</verse>
				<verse number="28">турбан од танког лана, чалме од танког лана и рубље од упреденог лана.</verse>
				<verse number="29">Тканица је била од упреденог лана и плавог, љубичастог и скерлетног предива – дело везиоца – као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="30">Од чистог злата направише плочицу, свету дијадему, и на њој, као натпис на печату, урезаше речи: ГОСПОДУ СВЕТ.</verse>
				<verse number="31">За њу везаше плаву узицу да може да се причврсти за турбан, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="32">Тако су завршени сви радови на Боравишту – Шатору састанка. Израелци су урадили све баш као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="33">Боравиште затим донеше Мојсију: шатор и сву његову опрему, његове копче, диреке, пречаге, стубове и постоља;</verse>
				<verse number="34">прекривач од црвено обојених овнујских кожа, прекривач од кожа морских крава и заштитну завесу;</verse>
				<verse number="35">Ковчег сведочанства, његове мотке и Помирилиште;</verse>
				<verse number="36">сто са свим његовим прибором и хлеб Присуства;</verse>
				<verse number="37">свећњак од чистог злата са његовим низом светиљки, сав његов прибор и уље за осветљење;</verse>
				<verse number="38">златни жртвеник, уље за помазање и мирисни кâд; завесу за улаз у Шатор;</verse>
				<verse number="39">бронзани жртвеник са његовом бронзаном решетком, његове мотке и сав његов прибор; умиваоник са његовим постољем;</verse>
				<verse number="40">завесе дворишта, његове стубове и постоља и завесу за улаз у двориште; ужад и кочиће за двориште; сву опрему за Боравиште – Шатор састанка;</verse>
				<verse number="41">и ткану одећу за службу у светилишту – како свету одећу за свештеника Аарона, тако и одећу за његове синове када буду служили као свештеници.</verse>
				<verse number="42">Израелци су обавили сав посао баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="43">Мојсије прегледа урађено и виде да су све урадили баш онако како је ГОСПОД заповедио. И Мојсије их благослови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Тада ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Првог дана првог месеца подигни Боравиште – Шатор састанка.</verse>
				<verse number="3">У њега стави Ковчег сведочанства, па Ковчег заклони завесом.</verse>
				<verse number="4">Унеси сто и размести оно што треба да стоји на њему. Онда унеси свећњак и намести његове светиљке.</verse>
				<verse number="5">Испред Ковчега сведочанства постави златни кадиони жртвеник, а на улаз у Боравиште стави завесу.</verse>
				<verse number="6">Испред улаза у Боравиште – Шатор састанка – постави жртвеник за паљенице.</verse>
				<verse number="7">»Између Шатора састанка и жртвеника постави умиваоник и у њега сипај воду.</verse>
				<verse number="8">Око Шатора подигни двориште и на улазу у двориште постави завесу.</verse>
				<verse number="9">»Узми уља за помазање, па помажи Боравиште и све у њему. Освештај и њега и сву његову опрему, и биће свети.</verse>
				<verse number="10">Затим помажи жртвеник за паљенице и сав његов прибор. Освештај жртвеник, и биће пресвет.</verse>
				<verse number="11">Помажи умиваоник и његово постоље и освештај их.</verse>
				<verse number="12">»Доведи Аарона и његове синове до улаза у Шатор састанка и опери их водом.</verse>
				<verse number="13">Затим обуци Аарона у свету одећу, помажи га и освештај, да може да ми служи као свештеник.</verse>
				<verse number="14">Доведи и његове синове и обуци им кошуље.</verse>
				<verse number="15">Помажи их баш као што си помазао и њиховог оца, да могу да ми служе као свештеници. Њихово помазање биће за свештеништво које ће трајати из поколења у поколење.«</verse>
				<verse number="16">И Мојсије учини све како му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="17">Боравиште би подигнуто првог дана првог месеца друге године.</verse>
				<verse number="18">Када је подигао Боравиште, Мојсије намести постоља, усправи диреке, углави пречаге и постави стубове.</verse>
				<verse number="19">Затим изнад Боравишта рашири шатор, а преко шатора стави прекривач, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="20">Узе Сведочанство и стави га у Ковчег. На Ковчег намести мотке, а на њега стави Помирилиште.</verse>
				<verse number="21">Затим унесе Ковчег у Боравиште, па окачи заштитну завесу и заклони Ковчег сведочанства, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="22">Мојсије стави сто у Шатор састанка, на северној страни Боравишта, испред завесе,</verse>
				<verse number="23">и на њега пред ГОСПОДА стави хлеб, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="24">Свећњак стави у Шатор састанка, на јужној страни Боравишта, наспрам стола,</verse>
				<verse number="25">и пред ГОСПОДОМ намести светиљке, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="26">Златни жртвеник стави у Шатор састанка, испред завесе,</verse>
				<verse number="27">па на њему запали мирисни кâд, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="28">Затим постави завесу на улаз у Боравиште.</verse>
				<verse number="29">Близу улаза у Боравиште – Шатор састанка – постави жртвеник за паљенице и на њему принесе жртву паљеницу и житну жртву, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="30">Између жртвеника и Шатора састанка постави умиваоник и у њега усу воду за прање.</verse>
				<verse number="31">Мојсије, Аарон и његови синови користили су га за прање руку и ногу.</verse>
				<verse number="32">Кад год су улазили у Шатор састанка или прилазили жртвенику, прали су се, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="33">Мојсије онда подиже и двориште око Боравишта и жртвеника и постави завесу на улаз у двориште. Тако Мојсије заврши посао.</verse>
				<verse number="34">Тада облак прекри Шатор састанка и Слава ГОСПОДЊА испуни Боравиште.</verse>
				<verse number="35">Мојсије није могао да уђе у Шатор састанка, јер се на Шатор спустио облак, а Боравиште испунила Слава ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="36">На свим њиховим путовањима, кад год се облак подизао са Боравишта, Израелци су кретали на пут.</verse>
				<verse number="37">Али, ако се облак није подизао, нису кретали на пут све док се не би подигао.</verse>
				<verse number="38">Јер, ГОСПОДЊИ облак био је над Боравиштем дању, а ноћу је у облаку био огањ, видљив целом израелском народу током свих његових путовања.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="3">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">ГОСПОД позва Мојсија, па му је говорио из Шатора састанка. Он рече:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Када неко од вас ГОСПОДУ приноси жртву од стоке, нека принесе жртву било од крупне било од ситне стоке.‘«</verse>
				<verse number="3">»‚Ако приноси жртву паљеницу од крупне стоке, нека принесе мужјака без мане. Нека га доведе на улаз у Шатор састанка, да буде прихваћен пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="4">Нека положи руку на главу жртве паљенице, и биће прихваћена за обред помирења за њега.</verse>
				<verse number="5">Нека јунца закоље пред ГОСПОДОМ, а Ааронови синови, свештеници, принеће јунчеву крв запљуснувши њоме жртвеник на улазу у Шатор састанка са свих страна.</verse>
				<verse number="6">Онда нека жртву паљеницу одере и исече на комаде.</verse>
				<verse number="7">Синови свештеника Аарона наложиће ватру на жртвенику и на њу наслагати дрва,</verse>
				<verse number="8">а на запаљена дрва исечене комаде јунца заједно са главом и лојем.</verse>
				<verse number="9">Нека водом опере јунчеву утробу и ноге, а свештеник ће све то спалити на жртвенику. То је жртва паљеница, жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.‘«</verse>
				<verse number="10">»‚Ако приноси жртву паљеницу од ситне стоке – од оваца или од коза – нека принесе мужјака без мане.</verse>
				<verse number="11">Нека животињу закоље на северној страни жртвеника пред ГОСПОДОМ, а Ааронови синови, свештеници, њеном крвљу ће запљуснути жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="12">Нека онда животињу исече на комаде, које ће свештеник, заједно са главом и лојем, наслагати на запаљена дрва на жртвенику.</verse>
				<verse number="13">Нека водом опере утробу и ноге животиње, а свештеник ће све то однети и спалити на жртвенику. То је жртва паљеница, жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.‘«</verse>
				<verse number="14">»‚Ако приноси ГОСПОДУ жртву паљеницу од птица, нека принесе грлицу или голупче.</verse>
				<verse number="15">Свештеник ће однети птицу до жртвеника, заврнути јој шију и откинуту главу спалити на жртвенику, а крв ће оцедити низа страну жртвеника.</verse>
				<verse number="16">Нека човек који приноси жртву птици одстрани гушу с оним што је у њој и баци је на источну страну жртвеника, на место за пепео.</verse>
				<verse number="17">Нека птицу распори код крила, али нека је не раскине докраја. Потом ће је свештеник спалити на запаљеним дрвима на жртвенику. То је жртва паљеница, жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">»‚Када неко приноси ГОСПОДУ житну жртву, нека његова жртва буде од белог брашна. Нека брашно полије уљем и на њега стави тамјана,</verse>
				<verse number="2">па га однесе Аароновим синовима, свештеницима. Свештеник ће заграбити шаку овог брашна с уљем и сав тамјан и спалити ову знамен-жртву на жртвенику. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="3">Оно што преостане од житне жртве, припада Аарону и његовим синовима – то је најсветији део жртава ГОСПОДУ спаљених ватром.‘«</verse>
				<verse number="4">»‚Ако приносиш житну жртву печену у пећи – бесквасне погаче замешене с уљем или бесквасне лепиње премазане уљем – нека она буде од белог брашна.</verse>
				<verse number="5">»‚Ако је твоја житна жртва пржена у тигању, нека буде од белог брашна замешеног с уљем и без квасца.</verse>
				<verse number="6">Изломи је и полиј уљем. То је житна жртва.</verse>
				<verse number="7">»‚Ако је твоја житна жртва кувана у лонцу, нека буде од белог брашна и уља.</verse>
				<verse number="8">»‚Донеси ГОСПОДУ житну жртву спремљену на један од ових начина и дај је свештенику, а он ће је однети на жртвеник.</verse>
				<verse number="9">Свештеник ће од житне жртве одвојити оно што је за знамен-жртву и то спалити на жртвенику. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="10">Оно што преостане од житне жртве, припада Аарону и његовим синовима – то је најсветији део жртава ГОСПОДУ спаљених ватром.‘«</verse>
				<verse number="11">»‚Нека ниједна житна жртва коју приносите ГОСПОДУ не буде с квасцем, јер ни квасац ни мед не смете да спаљујете у жртви ГОСПОДУ спаљеној ватром.</verse>
				<verse number="12">Можете да их приносите ГОСПОДУ као првине плодова, али они не смеју да се приносе на жртвенику као пријатан мирис.</verse>
				<verse number="13">»‚Сваку своју житну жртву посоли. Из своје житне жртве не изостављај со – знак Савеза свога Бога. Са сваком својом жртвом приноси и со.‘«</verse>
				<verse number="14">»‚Ако приносиш ГОСПОДУ жртву од првина, принеси изгњечене класове новог жита пржене на ватри,</verse>
				<verse number="15">па на то стави уља и тамјана. То је житна жртва.</verse>
				<verse number="16">Свештеник ће спалити ову знамен-жртву од изгњеченог жита и уља заједно са свим тамјаном. То је жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">»‚Ако неко приноси жртву за заједништво, па принесе животињу од крупне стоке, било мужјака или женку, нека пред ГОСПОДА доведе животињу без мане.</verse>
				<verse number="2">Нека положи руку на главу своје жртве и закоље је на улазу у Шатор састанка. Ааронови синови, свештеници, њеном крвљу ће запљуснути жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="3">Нека од жртве за заједништво за жртву ГОСПОДУ спаљену ватром принесе сав лој са утробе и око ње,</verse>
				<verse number="4">оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима,</verse>
				<verse number="5">а Ааронови синови ће то спалити на жртвенику са жртвом паљеницом која буде на запаљеним дрвима. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.‘«</verse>
				<verse number="6">»‚Ако као жртву за заједништво приноси ГОСПОДУ животињу од ситне стоке, нека принесе мужјака или женку без мане.</verse>
				<verse number="7">»‚Ако приноси јагње, нека га доведе пред ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="8">Нека положи руку на главу своје жртве и закоље је испред Шатора састанка, а Ааронови синови ће њеном крвљу запљуснути жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="9">Нека од жртве за заједништво као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром принесе њен лој, цео улојени реп одсечен при дну кичме, сав лој са утробе и око ње,</verse>
				<verse number="10">оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима,</verse>
				<verse number="11">а свештеник ће то спалити на жртвенику. То је храна, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="12">»‚Ако приноси јаре, нека га доведе пред ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="13">Нека положи руку на његову главу и закоље га испред Шатора састанка, а Ааронови синови ће његовом крвљу запљуснути жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="14">Од своје жртве као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром нека принесе сав лој са утробе и око ње,</verse>
				<verse number="15">оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима,</verse>
				<verse number="16">а свештеник ће то спалити на жртвенику. То је храна, жртва спаљена ватром да буде пријатан мирис. Сав лој припада ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="17">»‚Ово је трајна уредба из поколења у поколење где год живели: не једите ни лој ни крв.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Када неко ненамерно згреши и учини оно што било која ГОСПОДЊА заповест забрањује:‘«</verse>
				<verse number="3">»‚Ако помазани свештеник згреши и тако на народ навуче кривицу, нека за грех који је починио принесе ГОСПОДУ јунца без мане као жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="4">Нека га доведе пред ГОСПОДА на улаз у Шатор састанка. Нека положи руку на главу јунца и закоље га пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="5">Тада нека помазани свештеник узме јунчеве крви и унесе је у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="6">Нека умочи прст у крв и пред ГОСПОДОМ седам пута том крвљу пошкропи испред завесе светилишта.</verse>
				<verse number="7">Затим нека свештеник крвљу премаже рогове жртвеника за мирисни кâд, који је пред ГОСПОДОМ у Шатору састанка, а преосталу јунчеву крв нека излије у подножје жртвеника за жртве паљенице, који је на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="8">Нека из јунца за жртву за очишћење извади сав лој – лој са утробе и око ње,</verse>
				<verse number="9">оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима –</verse>
				<verse number="10">као што се вади лој из вола који се приноси као жртва за заједништво. Нека свештеник то спали на жртвенику за жртве паљенице.</verse>
				<verse number="11">Али јунчеву кожу и све његово месо, као и главу, ноге, утробу и нечист</verse>
				<verse number="12">– то јест све што од јунца преостане – нека однесе на чисто место ван табора, тамо где се баца пепео, и спали на ватри од дрва. Нека то спали тамо где се баца пепео.‘«</verse>
				<verse number="13">»‚Ако сва израелска заједница ненамерно згреши и учини оно што било која ГОСПОДЊА заповест забрањује, иако није тога свесна, крива је.</verse>
				<verse number="14">Када постане свесна греха који је починила, нека заједница принесе јунца као жртву за очишћење. Нека га доведе пред Шатор састанка.</verse>
				<verse number="15">Старешине заједнице нека пред ГОСПОДОМ положе руке на главу јунца и закољу га пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="16">Помазани свештеник ће унети јунчеве крви у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="17">умочити прст у крв и пред ГОСПОДОМ том крвљу седам пута пошкропити испред завесе.</verse>
				<verse number="18">Затим ће крвљу премазати рогове жртвеника који је пред ГОСПОДОМ у Шатору састанка, а преосталу крв ће излити у подножје жртвеника за жртве паљенице, који је на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="19">Потом ће из јунца извадити сав лој и спалити га на жртвенику.</verse>
				<verse number="20">Са овим јунцем ће урадити као што је урадио са јунцем жртве за очишћење од свога греха. Тако ће свештеник извршити обред помирења за заједницу, и биће јој опроштено.</verse>
				<verse number="21">Онда ће јунца изнети ван табора и спалити га као што је спалио оног првог јунца. То је жртва за очишћење заједнице од греха.‘«</verse>
				<verse number="22">»‚Ако неки поглавар ненамерно згреши и учини оно што забрањује било која заповест ГОСПОДА, његовог Бога, крив је.</verse>
				<verse number="23">Када му укажу на грех који је починио, нека као своју жртву доведе јарца без мане.</verse>
				<verse number="24">Нека положи руку на главу јарца и закоље га на месту где се пред ГОСПОДОМ коље жртва паљеница. То је жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="25">Свештеник ће прстом узети крви од жртве за очишћење и њоме премазати рогове жртвеника за жртве паљенице, а преосталу крв ће излити у подножје жртвеника за жртве паљенице.</verse>
				<verse number="26">Сав лој ће спалити на жртвенику као што се спаљује лој жртве за заједништво. Тако ће свештеник извршити обред помирења за његов грех, и биће му опроштено.‘«</verse>
				<verse number="27">»‚Ако обичан припадник заједнице ненамерно згреши и учини оно што било која ГОСПОДЊА заповест забрањује, крив је.</verse>
				<verse number="28">Када му укажу на грех који је починио, нека као своју жртву за очишћење од греха који је починио доведе женско јаре без мане.</verse>
				<verse number="29">Нека положи руку на главу жртве за очишћење и закоље је на месту за жртве паљенице.</verse>
				<verse number="30">Свештеник ће прстом узети крви и њоме премазати рогове жртвеника за жртве паљенице, а преосталу крв ће излити у подножје жртвеника.</verse>
				<verse number="31">Нека извади сав лој као што се вади лој из жртве за заједништво, а свештеник ће га спалити на жртвенику да буде пријатан мирис ГОСПОДУ. Тако ће свештеник извршити обред помирења за њега, и биће му опроштено.</verse>
				<verse number="32">»‚Ако као жртву за очишћење доведе јагње, нека доведе женку без мане.</verse>
				<verse number="33">Нека положи руку на њену главу и закоље је на месту где се коље жртва паљеница.</verse>
				<verse number="34">Свештеник ће прстом узети крви жртве за очишћење и њоме премазати рогове жртвеника за жртве паљенице, а преосталу крв ће излити у подножје жртвеника.</verse>
				<verse number="35">Нека извади сав лој као што се вади лој из јагњета за жртву за заједништво, а свештеник ће га спалити на жртвенику са жртвама ГОСПОДУ спаљеним ватром. Тако ће свештеник извршити обред помирења за њега, и биће му опроштено.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»‚Ако неко згреши тако што одбије да говори када га позову да сведочи о нечему што је видео или сазнао, сносиће последице свога греха.</verse>
				<verse number="2">»‚Или, ако неко дотакне нешто нечисто – било цркотину нечисте дивље животиње, било цркотину нечисте стоке, било цркотину нечистог створења које гмиже по тлу – макар тога и не био свестан, постао је нечист и крив је.</verse>
				<verse number="3">»‚Или, ако дотакне људску нечист – било шта што би га учинило нечистим – макар тога и не био свестан, чим за то сазна, биће крив.</verse>
				<verse number="4">»‚Или, ако се неко непромишљено закуне да ће нешто учинити, било добро или зло – било шта на шта човек може непромишљено да се закуне – макар тога и не био свестан, чим то сазна, биће крив.</verse>
				<verse number="5">»‚Када је крив за било шта од овога, нека призна да је згрешио.</verse>
				<verse number="6">За казну што је починио грех нека донесе ГОСПОДУ као жртву за очишћење женку од ситне стоке – јагње или јаре – а свештеник ће за њега извршити обред помирења за његов грех.‘«</verse>
				<verse number="7">»‚Ако због немаштине не може да набави јагње или јаре, за казну за свој грех нека донесе ГОСПОДУ две грлице или два голупчета – једну птицу за жртву за очишћење, а другу за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="8">Нека их донесе свештенику, који ће прво принети ону за жртву за очишћење. Заврнуће јој шију, али тако да јој не откине главу.</verse>
				<verse number="9">Крвљу жртве за очишћење пошкропиће жртвеник са стране, а преосталу крв ће оцедити у подножје жртвеника. То је жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="10">Потом ће свештеник принети ону другу птицу као жртву паљеницу, онако како је прописано. Тако ће за њега извршити обред помирења за грех који је починио, и биће му опроштено.‘«</verse>
				<verse number="11">»‚Али, ако због немаштине не може да набави две грлице или два голупчета, нека за жртву за своје очишћење донесе једну десетину ефе белог брашна. Нека на њега не ставља ни уља ни тамјана, јер је то жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="12">Нека брашно однесе свештенику, који ће заграбити шаку брашна за знамен-жртву и спалити је на жртвенику са жртвама ГОСПОДУ спаљеним ватром. То је жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="13">Тако ће свештеник за њега извршити обред помирења за било који од ових греха које је починио, и биће му опроштено. Свештенику припада исти део као и код житне жртве.‘«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="15">»Када неко учини прекршај и ненамерно се огреши о било који од ГОСПОДЊИХ светих предмета, нека од ситне стоке за жртву за кривицу доведе ГОСПОДУ овна без мане и одговарајуће вредности у сребру, према тежини светилишног шекела. То је жртва за кривицу.</verse>
				<verse number="16">Нека надокнади онолико колико се огрешио о свете предмете, нека на то дода још петину вредности, па све то преда свештенику. Свештеник ће овном жртве за кривицу извршити обред помирења за њега, и биће му опроштено.«</verse>
				<verse number="17">»Ако неко згреши и учини оно што било која ГОСПОДЊА заповест забрањује, макар то и не знао, крив је и сносиће последице свога греха.</verse>
				<verse number="18">Нека од ситне стоке, за жртву за кривицу, доведе свештенику овна без мане и одговарајуће вредности. Свештеник ће за њега извршити обред помирења за грешку коју је ненамерно учинио, и биће му опроштено.</verse>
				<verse number="19">То је жртва за кривицу – био је крив за прекршај против ГОСПОДА.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Ако неко згреши и учини прекршај против ГОСПОДА тако што слаже свога ближњега у вези с нечим што му је поверено на чување или остављено код њега; или у вези с нечим што је украдено; или превари свога ближњега;</verse>
				<verse number="3">или ако нађе нешто што је изгубљено, па слаже о томе; или слаже под заклетвом о било ком греху који људи чине –</verse>
				<verse number="4">када тако згреши и буде крив, нека врати оно што је украо или стекао преваром, или оно што му је поверено на чување, или оно изгубљено што је нашао,</verse>
				<verse number="5">или оно за шта се лажно заклео. Нека накнаду изврши у целости, на то нека дода петину вредности и све преда власнику оног дана када буде приносио жртву за кривицу.</verse>
				<verse number="6">А за казну нека од ситне стоке доведе свештенику, као своју жртву за кривицу ГОСПОДУ, овна без мане и одговарајуће вредности.</verse>
				<verse number="7">Свештеник ће за њега извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ, и биће му опроштено шта год да је од овога учинио и тако постао крив.«</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="9">»Овако заповеди Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву паљеницу: Нека жртва паљеница остане на жртвенику сву ноћ до јутра и нека ватра на жртвенику непрекидно гори.</verse>
				<verse number="10">Нека онда свештеник обуче своју ланену одећу и ланено доње рубље и уклони пепео у који је ватра на жртвенику претворила жртву паљеницу и одложи га крај жртвеника.</verse>
				<verse number="11">Потом нека свуче ову одећу и обуче другу и пепео однесе на чисто место ван табора.</verse>
				<verse number="12">Ватра на жртвенику нека непрекидно гори – нека се не гаси. Нека свештеник сваког јутра дода дрва на ватру, наслаже на њу жртву паљеницу и спали лој жртава за заједништво.</verse>
				<verse number="13">Нека ватра непрекидно гори на жртвенику – нека се не гаси.‘«</verse>
				<verse number="14">»‚Ово је закон за житну жртву: Нека је Ааронови синови приносе пред ГОСПОДА пред жртвеником.</verse>
				<verse number="15">Нека свештеник заграби шаку белог брашна и уља од житне жртве и сав тамјан који је на жртви и то спали на жртвенику као знамен-жртву, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="16">Оно што преостане нека поједу Аарон и његови синови. Нека то једу без квасца и на светом месту, у дворишту Шатора састанка –</verse>
				<verse number="17">нека се не пече с квасцем. То сам им дао као њихов део од жртава спаљених ватром, а пресвето је као и жртва за очишћење и жртва за кривицу.</verse>
				<verse number="18">То сме да једе сваки Ааронов мушки потомак из поколења у поколење као свој редован део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Ко год то дотакне, постаће свет.‘«</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД још рече Мојсију:</verse>
				<verse number="20">»Нека Аарон и његови синови принесу ову жртву на дан свога помазања: једну десетину ефе белог брашна као редовну житну жртву – пола од тога ујутро, а пола увече.</verse>
				<verse number="21">Спреми је с уљем, у тигању. Донеси је добро измешану и принеси као житну жртву, изломљену на комаде, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="22">Нека је спреми онај Ааронов син који треба да га наследи као помазани свештеник. Ово је ГОСПОДЊА трајна уредба. Нека се сасвим спали.</verse>
				<verse number="23">Свака свештеничка житна жртва нека се сасвим спали – нека се не једе.«</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="25">»Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Ово је закон за жртву за очишћење: Нека се жртва за очишћење коље пред ГОСПОДОМ, на месту где се коље жртва паљеница. Она је пресвета.</verse>
				<verse number="26">Свештеник који је приноси нека је и једе – нека је једе на светом месту, у дворишту Шатора састанка.</verse>
				<verse number="27">Шта год дотакне њено месо, постаће свето. Ако њена крв попрска одећу, опери је на светом месту.</verse>
				<verse number="28">Земљани суд у ком је месо кувано нека се разбије, а ако је кувано у бронзаном суду, нека се он ориба и испере водом.</verse>
				<verse number="29">Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице. Она је пресвета.</verse>
				<verse number="30">Али ниједна жртва за очишћење чија је крв унета у Шатор састанка да би се у Светињи извршио обред помирења не сме да се једе – нека се спали.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">»Ово је закон за жртву за кривицу, која је пресвета:</verse>
				<verse number="2">Нека се жртва за кривицу коље на месту где се коље жртва паљеница, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="3">Нека се принесе сав њен лој: улојени реп и лој са утробе,</verse>
				<verse number="4">оба бубрега са лојем који је на њима при слабинама и привесак јетре, који треба извадити заједно са бубрезима.</verse>
				<verse number="5">Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је жртва за кривицу.</verse>
				<verse number="6">Сме да је једе свако мушко из свештеничке породице, али нека је једе на светом месту. Она је пресвета.</verse>
				<verse number="7">»Исти закон важи и за жртву за очишћење и за жртву за кривицу. Обе припадају свештенику који њима врши обред помирења.</verse>
				<verse number="8">Свештеник који за некога приноси жртву паљеницу може за себе да задржи њену кожу.</verse>
				<verse number="9">Свака житна жртва, било печена у пећи или спремљена у лонцу или тигању, припада свештенику који је приноси.</verse>
				<verse number="10">Свака житна жртва, замешена с уљем или сува, припада свим Аароновим синовима подједнако.«</verse>
				<verse number="11">»Ово је закон за жртву за заједништво која се приноси ГОСПОДУ:«</verse>
				<verse number="12">»Ако се приноси из захвалности, нека се онда са овом жртвом захвалницом принесу и бесквасне погаче замешене с уљем, бесквасне лепиње премазане уљем и погаче од белог брашна замешене с уљем.</verse>
				<verse number="13">Нека се поред ових погача принесе са жртвом за заједништво која се приноси из захвалности и хлеб умешен с квасцем.</verse>
				<verse number="14">Нека се од сваке жртве једна векна принесе као прилог ГОСПОДУ – то припада свештенику који запљускује крвљу жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="15">Месо жртве за заједништво принете из захвалности нека се поједе онога дана кад је принета. Нека се ништа од ње не оставља до јутра.«</verse>
				<verse number="16">»Али, ако се приноси жртва заветна или жртва драговољна, нека се жртва једе онога дана кад је принета, а ако нешто преостане, сме да се једе и сутрадан.</verse>
				<verse number="17">Месо жртве које преостане за трећи дан нека се спали.</verse>
				<verse number="18">Ако се месо жртве за заједништво буде јело и трећег дана, она неће бити прихваћена и неће се рачунати ономе ко ју је принео, јер је нечиста – ко је буде јео, сносиће последице свога греха.</verse>
				<verse number="19">Месо које дотакне било шта нечисто нека се не једе, него нека се спали. Што се тиче осталог меса, сме да га једе ко год је чист.</verse>
				<verse number="20">Али, ако је неко нечист, па једе месо жртве за заједништво принете ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="21">Ако неко дотакне нешто нечисто – било људску нечист или нечисту животињу или било шта нечисто и одвратно – па једе месо жртве за заједништво која је принета ГОСПОДУ, тај нека се одстрани из свога народа.«</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="23">»Кажи Израелцима: ‚Не једите ни волујски, ни овчији, ни козји лој.</verse>
				<verse number="24">Лој животиње која је угинула или коју су растргле дивље животиње сме да се употреби за нешто друго, али га не једите.</verse>
				<verse number="25">Ко буде јео лој животиње која се приноси као жртва ГОСПОДУ спаљена ватром, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="26">И, где год живели, не једите ни птичју ни животињску крв.</verse>
				<verse number="27">Ако неко буде јео крв, нека се одстрани из свога народа.‘«</verse>
				<verse number="28">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="29">»Кажи Израелцима: ‚Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво, нека један њен део донесе као свој дар ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="30">Нека својим рукама донесе жртву ГОСПОДУ која се спаљује ватром. Нека донесе лој заједно са грудима, па нека овамо-онамо окрене груди пред ГОСПОДОМ као жртву окретану.</verse>
				<verse number="31">Свештеник ће спалити лој на жртвенику, а груди припадају Аарону и његовим синовима.</verse>
				<verse number="32">Нека свештенику дарује и десни бут своје жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="33">Онај Ааронов син који принесе жртву за заједништво нека добије десни бут као свој део.</verse>
				<verse number="34">Од жртава за заједништво које Израелци приносе узимам груди које су окретане и бут који је дарован и дајем их свештенику Аарону и његовим синовима као њихов редован део од Израелаца.‘«</verse>
				<verse number="35">То је део од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром који је Аарону и његовим синовима додељен онога дана кад су доведени да служе ГОСПОДУ као свештеници.</verse>
				<verse number="36">Онога дана кад су помазани, ГОСПОД је заповедио Израелцима да им то дају као њихов редован део из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="37">То је закон за жртву паљеницу, житну жртву, жртву за очишћење, жртву за кривицу, жртву за свештеничко постављење и жртву за заједништво,</verse>
				<verse number="38">који је ГОСПОД дао Мојсију на Синајској гори онога дана када је заповедио Израелцима да приносе своје жртве ГОСПОДУ у Синајској пустињи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Узми Аарона и његове синове, њихову одећу, уље за помазање, јунца за жртву за очишћење, два овна и корпу са бесквасним хлебом,</verse>
				<verse number="3">па окупи целу заједницу код улаза у Шатор састанка.«</verse>
				<verse number="4">Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио и заједница се окупи на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="5">Мојсије рече заједници: »Ово је ГОСПОД заповедио да се учини.«</verse>
				<verse number="6">Онда изведе Аарона и његове синове, па их опра водом.</verse>
				<verse number="7">Аарону обуче кошуљу, опаса га тканицом, огрну га огртачем и стави на њега наплећак. Наплећак веза за огртач појасом, тако да је био за њега причвршћен.</verse>
				<verse number="8">Стави на Аарона и напрсник, а у напрсник уметну Урим и Тумим.</verse>
				<verse number="9">На главу му стави турбан, а на предњу страну турбана намести златну плочицу, свету дијадему, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="10">Онда Мојсије узе уља за помазање, па помаза Боравиште и све у њему, и тако их освешта.</verse>
				<verse number="11">Уљем седам пута пошкропи жртвеник, помазујући тако жртвеник и сав његов прибор, као и умиваоник и његово постоље, да би их освештао.</verse>
				<verse number="12">Затим изли уља за помазање на Ааронову главу и помаза га да би га освештао.</verse>
				<verse number="13">Потом изведе Ааронове синове, обуче им кошуље, опаса их тканицама и стави им чалме, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="14">Онда доведе јунца за жртву за очишћење, а Аарон и његови синови положише руке на главу јунца.</verse>
				<verse number="15">Мојсије закла јунца, па узе његове крви и прстом је стави на рогове жртвеника да жртвеник очисти, а преосталу крв изли у његово подножје. Тако освешта жртвеник извршивши обред помирења за њега.</verse>
				<verse number="16">Затим узе сав лој око утробе, привесак јетре и оба бубрега с њиховим лојем, па их спали на жртвенику,</verse>
				<verse number="17">а јунца, његову кожу, месо и нечист спали ван табора, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="18">Онда доведе овна за жртву паљеницу, а Аарон и његови синови положише руке на главу овна.</verse>
				<verse number="19">Мојсије закла овна и његовом крвљу запљусну жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="20">Овна исече на комаде, па главу, комаде и лој спали,</verse>
				<verse number="21">а утробу и ноге опра водом. Затим целог овна спали на жртвенику као што му је ГОСПОД заповедио. То је била жртва паљеница, пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="22">Он онда доведе и другог овна, овна за свештеничко постављење, а Аарон и његови синови положише руке на главу овна.</verse>
				<verse number="23">Мојсије га закла, узе његове крви, па њоме Аарону премаза ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге.</verse>
				<verse number="24">Онда изведе и Ааронове синове, па им крвљу премаза ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге. Потом крвљу запљусну жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="25">Затим узе лој, улојени реп и сав лој са утробе, привесак јетре, оба бубрега са њиховим лојем и десни бут.</verse>
				<verse number="26">Из корпе са бесквасним хлебом, која је била пред ГОСПОДОМ, узе једну бесквасну погачу, једну погачу замешену с уљем и једну лепињу, па их положи на комаде лоја и на десни бут.</verse>
				<verse number="27">Све то стави Аарону и његовим синовима у руке и окрену овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану.</verse>
				<verse number="28">Мојсије то онда узе из њихових руку и спали на жртвенику поврх жртве паљенице. То је била жртва за свештеничко постављење, пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="29">Затим узе груди, па их окрену овамо-онамо као жртву окретану пред ГОСПОДОМ. То је био Мојсијев део од овна за свештеничко постављење као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="30">Мојсије потом узе уља за помазање и крви са жртвеника, па њима пошкропи Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу. Тако освешта Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу.</verse>
				<verse number="31">Онда Мојсије рече Аарону и његовим синовима: »Скувајте месо на улазу у Шатор састанка и тамо га једите са хлебом из корпе у којој су житне жртве за свештеничко постављење, као што сам заповедио кад сам рекао: ‚Нека га једу Аарон и његови синови.‘</verse>
				<verse number="32">Оно што преостане од меса и хлеба, спалите.</verse>
				<verse number="33">Седам дана не одлазите са улаза у Шатор састанка, све док се не заврши време вашег постављења, јер ће ваше постављење трајати седам дана.</verse>
				<verse number="34">Ово што је данас учињено, ГОСПОД је заповедио да би се за вас извршио обред помирења.</verse>
				<verse number="35">Седам дана останите на улазу у Шатор састанка, и дању и ноћу, и извршавајте дужности које вам је ГОСПОД дао, да не погинете, јер тако ми је заповеђено.«</verse>
				<verse number="36">И Аарон и његови синови учинише све што им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Осмога дана Мојсије позва Аарона, његове синове и израелске старешине,</verse>
				<verse number="2">па рече Аарону: »Узми мушко теле за своју жртву за очишћење и овна за жртву паљеницу, оба без мане, и доведи их пред ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="3">Онда реци Израелцима: ‚Узмите јарца за жртву за очишћење, и теле и јагње – оба од годину дана и без мане – за жртву паљеницу,</verse>
				<verse number="4">и вола и овна за жртву за заједништво, да их жртвујете пред ГОСПОДОМ заједно са житном жртвом замешеном с уљем. Јер, данас ће вам се ГОСПОД показати.‘«</verse>
				<verse number="5">И они донеше пред Шатор састанка оно што је Мојсије заповедио и цела заједница приђе и стаде пред ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="6">Тада Мојсије рече: »Ево шта вам је ГОСПОД заповедио да учините да би вам се показала Слава ГОСПОДЊА.«</verse>
				<verse number="7">Мојсије рече Аарону: »Приђи жртвенику и принеси своју жртву за очишћење и своју жртву паљеницу и изврши обред помирења за себе и за народ. Принеси жртву за народ и изврши за њега обред помирења, као што је ГОСПОД заповедио.«</verse>
				<verse number="8">Аарон приђе жртвенику и закла теле за своју жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="9">Његови синови му принеше крв, а он у њу замочи прст и њоме премаза рогове жртвеника. Потом преосталу крв изли у подножје жртвеника.</verse>
				<verse number="10">На жртвенику спали лој, бубреге и привесак јетре жртве за очишћење, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију,</verse>
				<verse number="11">а месо и кожу спали ван табора.</verse>
				<verse number="12">Онда закла животињу за жртву паљеницу. Његови синови му додадоше крв, а он њоме запљусну жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="13">Жртву паљеницу му додадоше комад по комад, укључујући и главу, и он је спали на жртвенику.</verse>
				<verse number="14">Потом опра утробу и ноге, па их спали на жртвенику поврх жртве паљенице.</verse>
				<verse number="15">Аарон онда доведе жртву за народ. Узе јарца за жртву за очишћење за народ, па га закла и принесе као жртву за очишћење као што је принео и прву жртву.</verse>
				<verse number="16">Потом доведе жртву паљеницу и принесе је на прописани начин.</verse>
				<verse number="17">Донесе и житну жртву, узе од ње пуну шаку и то спали на жртвенику уз јутарњу жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="18">Затим закла вола и овна за жртву за заједништво за народ. Његови синови му додадоше крв, а он њоме запљусну жртвеник са свих страна.</verse>
				<verse number="19">Улојене комаде вола и овна – улојени реп, лој са утробе, бубреге и привесак јетре –</verse>
				<verse number="20">положише преко груди, па Аарон спали лој на жртвенику.</verse>
				<verse number="21">Пре тога Аарон окрену груди и десни бут овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану, као што је Мојсије заповедио.</verse>
				<verse number="22">Потом Аарон подиже руке према народу и благослови га. И пошто је принео жртву за очишћење, жртву паљеницу и жртву за заједништво, сиђе.</verse>
				<verse number="23">Затим Мојсије и Аарон уђоше у Шатор састанка. Када су изашли, благословише народ, а Слава ГОСПОДЊА се показа свем народу.</verse>
				<verse number="24">Од ГОСПОДА сукну огањ и сажеже жртву паљеницу и улојене комаде на жртвенику. Када је сав народ то видео, заклица од радости и паде ничице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Ааронови синови Надав и Авиху узеше своје кадионице, ставише у њих ватре, а на њу ставише кâда, па принеше непрописну ватру пред ГОСПОДОМ, што им он није заповедио.</verse>
				<verse number="2">Од ГОСПОДА сукну огањ и сажеже их. Тако они погинуше пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="3">Тада Мојсије рече Аарону: »О овоме је ГОСПОД говорио када је рекао: »‚Своју светост ћу показати међу онима који ми прилазе; пред свим народом своју славу ћу показати.‘« А Аарон је ћутао.</verse>
				<verse number="4">Мојсије позва Мишаела и Елцафана, синове Аароновог стрица Узиела, па им рече: »Дођите овамо и однесите своју браћу од светилишта, ван табора.«</verse>
				<verse number="5">И они дођоше и, ухвативши их за кошуље, однеше их ван табора, као што је Мојсије наредио.</verse>
				<verse number="6">Тада Мојсије рече Аарону и његовим синовима Елеазару и Итамару: »Не рашчупавајте косу и не раздирите одећу, да не погинете и да се ГОСПОД не разгневи на сву заједницу. Али ваша сабраћа, сав израелски народ, смеју да плачу због огња који је ГОСПОД послао.</verse>
				<verse number="7">Не одлазите са улаза у Шатор састанка, да не погинете, јер је на вама ГОСПОДЊЕ уље помазања.« И они учинише као што је Мојсије рекао.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД рече Аарону:</verse>
				<verse number="9">»Ни ти ни твоји синови немојте да пијете вино ни друга опојна пића када улазите у Шатор састанка, да не погинете. То је трајна уредба из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="10">Треба да разликујете свето од обичног, нечисто од чистог</verse>
				<verse number="11">и да Израелце учите свим уредбама које им је ГОСПОД дао преко Мојсија.«</verse>
				<verse number="12">Мојсије рече Аарону и његовим преосталим синовима Елеазару и Итамару: »Узимајте житну жртву која преостане од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром и једите је, спремљену без квасца, крај жртвеника, јер је пресвета.</verse>
				<verse number="13">Једите је на светом месту, зато што је то твој део и део твојих синова од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром. Тако ми је заповеђено.</verse>
				<verse number="14">Ти, твоји синови и твоје кћери можете на чистом месту да једете груди које су окретане и бут који је дарован. То је дато теби и твојој деци као део од жртава за заједништво које приносе Израелци.</verse>
				<verse number="15">Бут који је дарован и груди које су окретане нека се донесу заједно са улојеним комадима жртава које се спаљују ватром, да се окрену овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртва окретана. То је редован део за тебе и твоју децу, као што је ГОСПОД заповедио.«</verse>
				<verse number="16">Када се Мојсије распитао за јарца жртве за очишћење и дознао да је већ спаљен, наљути се на Елеазара и Итамара, Ааронове преостале синове, па рече:</verse>
				<verse number="17">»Зашто жртву за очишћење нисте јели на светом месту? Она је пресвета и дата вам је зато што уклањате кривицу заједнице вршећи за њу обред помирења пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="18">Пошто јарчева крв није унета у Светињу, требало је да га једете на светом месту, као што сам заповедио.«</verse>
				<verse number="19">Аарон рече Мојсију: »Данас су жртвовали своје жртве за очишћење и своје жртве паљенице пред ГОСПОДОМ, и види шта ме све задесило! Да ли би ГОСПОДУ било мило да сам ја данас јео жртву за очишћење?«</verse>
				<verse number="20">Када је Мојсије то чуо, био је задовољан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Кажите Израелцима: ‚Од свих животиња које живе на земљи ове смете да једете:</verse>
				<verse number="3">Смете да једете сваку животињу која има потпуно раздвојене папке и прежива.</verse>
				<verse number="4">»‚Има животињâ које само преживају или само имају папке, али њих не смете да једете: Камила прежива, али нема папке, и за вас је нечиста.</verse>
				<verse number="5">Даман прежива, али нема папке, и за вас је нечист.</verse>
				<verse number="6">Зец прежива, али нема папке, и за вас је нечист.</verse>
				<verse number="7">Свиња има потпуно раздвојене папке, али не прежива, и за вас је нечиста.</verse>
				<verse number="8">Не једите њихово месо и не дотичите њихове цркотине – оне су за вас нечисте.</verse>
				<verse number="9">»‚Од свих створења која живе у морима и текућим водама смете да једете она која имају пераја и крљушти.</verse>
				<verse number="10">»‚Али сва створења која живе у морима и текућим водама, а немају пераја и крљушти – било она што врве или друга жива створења у води – нека су вам одвратна.</verse>
				<verse number="11">Не једите њихово месо и њихове цркотине нека су вам одвратне.</verse>
				<verse number="12">Нека вам је одвратно све што живи у води, а нема пераја и крљушти.</verse>
				<verse number="13">»‚Нека су вам ове птице одвратне и не једите их, јер су одвратне: орао, орлушина, црни стрвинар,</verse>
				<verse number="14">луња, све врсте сокола,</verse>
				<verse number="15">све врсте гаврана,</verse>
				<verse number="16">ној, буљина, галеб, све врсте копца,</verse>
				<verse number="17">ћук, гњурац, ушара,</verse>
				<verse number="18">кукувија, пустињска сова, орао рибар,</verse>
				<verse number="19">рода, све врсте чапљи, пупавац и слепи миш.</verse>
				<verse number="20">»‚Нека су вам одвратни сви крилати инсекти који ходају на четири ноге.</verse>
				<verse number="21">Али има крилатих створења која ходају на четири ноге, а која смете да једете: то су она која имају ноге са зглобовима за скакање по тлу.</verse>
				<verse number="22">Од њих смете да једете све врсте скакаваца, цврчака, зрикаваца и попаца.</verse>
				<verse number="23">Али сва друга крилата створења која ходају на четири ноге, нека су вам одвратна –</verse>
				<verse number="24">од њих ћете постати нечисти. Ко дотакне њихову цркотину, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="25">Ко подигне цркотину неког од њих, нека опере своју одећу и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="26">»‚Свака животиња са папцима који нису потпуно раздвојени или која не прежива, за вас је нечиста. Ко је дотакне, биће нечист.</verse>
				<verse number="27">Од свих животиња које ходају на четири ноге за вас су нечисте оне које имају шапе. Ко дотакне њихову цркотину, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="28">И ко подигне њихову цркотину, нека опере своју одећу и биће нечист до вечери. Оне су за вас нечисте.</verse>
				<verse number="29">»‚Од створења која се крећу по тлу, за вас су нечиста ова: ласица, пацов, све врсте великих гуштера,</verse>
				<verse number="30">гекон, варан, агама, зелембаћ и камелеон.</verse>
				<verse number="31">Од свих створења која се крећу по тлу, ова су за вас нечиста. Ко их дотакне када су угинула, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="32">Када неко од њих угине, па падне на нешто, тај предмет, за шта год служио, биће нечист, било да је направљен од дрвета, тканине, коже или кострети. Ставите га у воду – биће нечист до вечери, а онда ће бити чист.</verse>
				<verse number="33">Ако неко од њих упадне у глинени суд, све што је у њему биће нечисто, а суд разбијте.</verse>
				<verse number="34">Свака храна која би се могла јести, а на себи има воде из таквог суда, нечиста је. И свака течност која би се могла из њега пити, нечиста је.</verse>
				<verse number="35">Све на шта њихова цркотина падне, постаје нечисто. Пећ или лонац за кување нека се разбију – нечисти су за вас и нека остану нечисти.</verse>
				<verse number="36">Али извор или чатрња за сакупљање воде остају чисти. Ко дотакне неку од ових цркотина, нечист је.</verse>
				<verse number="37">Ако цркотина падне на семе које треба посејати, оно остаје чисто.</verse>
				<verse number="38">Али, ако је семе наквашено водом, а цркотина падне на њега, оно је за вас нечисто.</verse>
				<verse number="39">»‚Ако угине животиња коју смете да једете, ко дотакне њену цркотину, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="40">Ко поједе део цркотине, нека опере своју одећу и биће нечист до вечери. Ко подигне цркотину, нека опере своју одећу и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="41">»‚Свако створење које се креће по тлу, одвратно је – нека се не једе.</verse>
				<verse number="42">Не једите ниједно створење које се креће по тлу, било да пузи на трбуху било да хода на четири или много ногу – оно је одвратно.</verse>
				<verse number="43">Не каљајте се ниједним од ових створења. Не чините сами себе нечистима преко њих.</verse>
				<verse number="44">»‚Ја сам ГОСПОД, ваш Бог. Освештајте се и будите свети, јер сам ја свет. Немојте да вас неко од створења која гмижу по тлу учини нечистима.</verse>
				<verse number="45">Ја сам ГОСПОД, који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Зато будите свети, јер ја сам свет.</verse>
				<verse number="46">»‚То је закон о животињама, птицама, свим живим бићима која се крећу у води и свим створењима која гмижу по тлу,</verse>
				<verse number="47">да бисте разликовали нечисто од чистог, жива створења која смеју да се једу од оних која не смеју да се једу.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Када жена затрудни и роди мушко дете, биће нечиста седам дана, као што је нечиста и за време своје месечнице.</verse>
				<verse number="3">Осмога дана нека се дечак обреже,</verse>
				<verse number="4">а потом нека жена чека још тридесет три дана да се очисти од свог крварења. Нека не дотиче ништа свето и нека не одлази до светилишта све док се не заврши време њеног очишћења.</verse>
				<verse number="5">Ако роди женско дете, биће нечиста као за време своје месечнице, али четрнаест дана, а онда нека чека још шездесет шест дана да се очисти од свог крварења.</verse>
				<verse number="6">»‚Када се заврши време њеног очишћења, било за сина било за кћер, нека на улаз у Шатор састанка свештенику донесе јагње од годину дана за жртву паљеницу и голупче или грлицу за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="7">Свештеник ће их принети на жртву пред ГОСПОДОМ да би за њу извршио обред помирења, и она ће бити чиста. »‚То је закон за жену када роди мушко или женско дете.</verse>
				<verse number="8">Ако не може да набави јагње, нека донесе две грлице или два голупчета – једно за жртву паљеницу, а друго за жртву за очишћење. Тако ће свештеник за њу извршити обред помирења и биће чиста.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Када неко на кожи има оток, осип или светлу пегу од које може да настане заразна кожна болест, нека га доведу свештенику Аарону или једном од његових синова свештеника.</verse>
				<verse number="3">Свештеник ће прегледати промену на кожи, па ако је длака на њој побелела и ако промена изгледа дубља од површине коже, онда је то заразна кожна болест. Када га свештеник прегледа, нека га прогласи нечистим.</verse>
				<verse number="4">Ако је пега на његовој кожи бела, али не изгледа дубља од површине коже и длака на њој није побелела, нека га свештеник држи затвореног седам дана.</verse>
				<verse number="5">Седмога дана свештеник ће га поново прегледати, па ако види да је промена мање упадљива и да се није проширила по кожи, нека га држи затвореног још седам дана.</verse>
				<verse number="6">Седмога дана свештеник ће га поново прегледати, па ако види да је промена мање упадљива и да се није проширила по кожи, нека га прогласи чистим – то је само осип. Нека човек опере одећу и биће чист.</verse>
				<verse number="7">Али, ако се осип прошири по кожи након што се човек показао свештенику да га овај прогласи чистим, нека се поново појави пред свештеником</verse>
				<verse number="8">и свештеник ће га прегледати. Ако се осип проширио по кожи, нека га прогласи нечистим – то је заразна кожна болест.</verse>
				<verse number="9">»Када неко има заразну кожну болест, нека га доведу свештенику</verse>
				<verse number="10">и свештеник ће га прегледати. Ако је на кожи бео оток од кога је длака побелела и ако је у отоку живо месо,</verse>
				<verse number="11">онда је то дубоко укорењена кожна болест и нека га свештеник прогласи нечистим. Не треба да га држи затвореног, јер је очигледно нечист.</verse>
				<verse number="12">Ако болест избије свуда по његовој кожи и, колико свештеник може да види, прекрива сву кожу зараженога од главе до пете,</verse>
				<verse number="13">свештеник ће га прегледати. Ако му је болест прекрила цело тело, нека га прогласи чистим. Пошто му је сва кожа побелела, чист је.</verse>
				<verse number="14">Али чим се на њему појави живо месо, нечист је.</verse>
				<verse number="15">Када свештеник види живо месо, нека човека прогласи нечистим. Живо месо је нечисто, јер указује на заразну кожну болест.</verse>
				<verse number="16">Ако се живо месо промени и побели, нека човек оде свештенику</verse>
				<verse number="17">и свештеник ће га прегледати. Ако су промене на кожи побелеле, нека свештеник зараженога прогласи чистим – он је чист.</verse>
				<verse number="18">»Када неко на кожи има чир и он зацели,</verse>
				<verse number="19">па се на оном месту где је био чир појави бео оток или црвенкастобела пега, нека се тај човек покаже свештенику</verse>
				<verse number="20">и свештеник ће га прегледати. Ако промена на кожи изгледа дубља од површине коже и ако је длака на њој побелела, нека га свештеник прогласи нечистим – то је заразна кожна болест која је избила тамо где је био чир.</verse>
				<verse number="21">Али ако, када га свештеник прегледа, на промени нема беле длаке и није дубља од површине коже и ако је мање упадљива, нека га онда свештеник седам дана држи затвореног.</verse>
				<verse number="22">Ако се шири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим – то је заразно.</verse>
				<verse number="23">Али ако је пега непромењена и не шири се, то је само ожиљак од чира и нека га свештеник прогласи чистим.</verse>
				<verse number="24">»Када неко има опекотину на кожи, па се на живом месу опекотине појави црвенкастобела или бела пега,</verse>
				<verse number="25">свештеник ће га прегледати. Ако је длака на пеги побелела и ако изгледа дубља од површине коже, онда је то заразна кожна болест која је избила у опекотини. Нека га свештеник прогласи нечистим – то је заразна кожна болест.</verse>
				<verse number="26">Али, ако га свештеник прегледа, а на пеги нема беле длаке и није дубља од површине коже и мање је упадљива, нека га свештеник седам дана држи затвореног.</verse>
				<verse number="27">Седмога дана нека га свештеник прегледа, па ако се пега шири по кожи, нека га свештеник прогласи нечистим – то је заразна кожна болест.</verse>
				<verse number="28">Али, ако је пега непромењена и није се проширила по кожи, него је постала мање упадљива, онда је то оток од опекотине. Нека га свештеник прогласи чистим – то је само ожиљак од опекотине.</verse>
				<verse number="29">»Ако човек или жена на глави или на бради има промену на кожи,</verse>
				<verse number="30">свештеник ће прегледати промену. Ако она изгледа дубља од површине коже и длака на њој је жута и танка, нека свештеник зараженога прогласи нечистим – то је шуга, заразна кожна болест главе и браде.</verse>
				<verse number="31">Али ако, када свештеник прегледа ову врсту промене на кожи, она не изгледа дубља од површине коже и на њој нема црне длаке, нека свештеник зараженога држи затвореног седам дана.</verse>
				<verse number="32">Седмога дана нека свештеник прегледа промену, па ако се шуга није проширила и на њој нема жуте длаке и не изгледа дубља од површине коже,</verse>
				<verse number="33">нека се заражени обрије, али нека не обрије оболело место. Свештеник ће га још седам дана држати затвореног,</verse>
				<verse number="34">а седмога дана ће свештеник поново прегледати шугу. Ако се није проширила по кожи и не изгледа дубља од површине коже, нека га свештеник прогласи чистим. Нека опере своју одећу и биће чист.</verse>
				<verse number="35">Али ако се шуга ипак прошири по кожи након што је проглашен чистим,</verse>
				<verse number="36">свештеник ће га поново прегледати. Ако се шуга проширила по кожи, свештеник не треба да тражи жуту длаку – тај је очигледно нечист.</verse>
				<verse number="37">Али ако је, по његовој процени, остала непромењена и ако је на њој израсла црна длака, шуга је излечена. Чист је и нека га свештеник прогласи чистим.</verse>
				<verse number="38">»Када човек или жена има беле пеге по кожи,</verse>
				<verse number="39">свештеник ће их прегледати, па ако су пеге мутнобеле, то је безопасан осип који је избио по кожи – та особа је чиста.</verse>
				<verse number="40">»Када човек изгуби косу, ћелав је али чист.</verse>
				<verse number="41">Ако је изгубио косу спреда, оћелавио је на челу, али је чист.</verse>
				<verse number="42">Али ако на ћелавој глави или челу има црвенкастобелу промену, то је заразна болест која избија на глави или на челу.</verse>
				<verse number="43">Свештеник ће га прегледати, па ако је промена на глави или челу црвенкастобела као код заразне кожне болести,</verse>
				<verse number="44">тај човек је заражен и нечист. Нека га свештеник прогласи нечистим због промене на кожи главе.</verse>
				<verse number="45">»Ко има заразну кожну болест нека носи раздерану одећу, нека рашчупа косу, нека прекрије доњи део лица и нека виче: ‚Нечист! Нечист!‘</verse>
				<verse number="46">Све док буде имао заразу, остаје нечист. Нека живи сам и нека живи ван табора.«</verse>
				<verse number="47">»Ако се на одећи појави буђ – било на вуненој или ланеној одећи,</verse>
				<verse number="48">било на нечем тканом или плетеном од лана или вуне, било на кожи или неком кожном предмету –</verse>
				<verse number="49">па ако то загађење на одећи, кожи, нечем тканом или плетеном или на неком предмету од коже буде зеленкасто или црвенкасто, то се буђ шири и треба да се покаже свештенику.</verse>
				<verse number="50">Свештеник ће прегледати буђ и загађени предмет ће седам дана држати затворен.</verse>
				<verse number="51">Седмога дана ће га поново прегледати, па ако се буђ проширила по одећи, или по нечем тканом или плетеном, или по кожи, за шта год она служила, то је разорна буђ – предмет је нечист.</verse>
				<verse number="52">Нека спали ту одећу, или то што је ткано или плетено од лана или вуне, или кожни предмет који на себи има загађење, јер та буђ је разорна – нека се предмет спали.</verse>
				<verse number="53">»Али ако се, када је свештеник прегледа, буђ није проширила по одећи, или по тканом или плетеном, или по кожном предмету,</verse>
				<verse number="54">нека заповеди да се загађени предмет опере.</verse>
				<verse number="55">Свештеник ће га поново прегледати, па ако буђ није променила изглед и није се проширила, предмет је нечист. Спали га, било да је буђ захватила једну било другу страну.</verse>
				<verse number="56">Али, ако је, кад свештеник прегледа предмет, буђ постала мање упадљива након што је предмет опран, нека откине загађени део одеће, или коже, или тканог или плетеног предмета.</verse>
				<verse number="57">Ако се буђ поново појави на одећи, или на тканом или плетеном предмету, или на предмету од коже, то се буђ шири. Такав предмет нека се спали.</verse>
				<verse number="58">Али одећа, или ткани или плетени предмет, или предмет од коже који је опран и са ког је буђ нестала, нека се поново опере и биће чист.</verse>
				<verse number="59">»То је закон о буђи која је загадила вунену или ланену одећу, нешто ткано или плетено, или неки кожни предмет, да би се они прогласили чистим или нечистим.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Ово је закон за зараженога у време његовог очишћења, када га доведу свештенику:</verse>
				<verse number="3">Свештеник ће изаћи ван табора и прегледати зараженога. Ако је заражени излечен од своје заразне кожне болести,</verse>
				<verse number="4">свештеник ће заповедити да се за његово очишћење донесу две живе чисте птице, кедровина, скерлетно предиво и исоп.</verse>
				<verse number="5">Свештеник ће онда заповедити да се једна птица убије над свежом водом у глиненом суду.</verse>
				<verse number="6">Потом ће узети живу птицу и умочити је, заједно са кедровином, скерлетним предивом и исопом, у крв птице убијене над свежом водом</verse>
				<verse number="7">и седам пута пошкропити онога ко се чисти од заразне кожне болести и прогласити га чистим. Онда ће пустити ону живу птицу на отвореном пољу.</verse>
				<verse number="8">»Онај ко се чисти, нека опере своју одећу, обрије све своје длаке и окупа се у води – тада ће бити чист. После тога сме да уђе у табор, али нека седам дана остане ван свог шатора.</verse>
				<verse number="9">Седмога дана нека обрије све своје длаке – нека обрије главу, браду, обрве и све друге длаке. Нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће чист.</verse>
				<verse number="10">Осмога дана нека донесе два мушка јагњета и једно женско јагње од годину дана, свако без мане, три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву, и лог уља.</verse>
				<verse number="11">Свештеник који га проглашава чистим нека доведе онога ко се чисти и његове жртве пред ГОСПОДА на улаз у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="12">Свештеник ће онда узети једно мушко јагње и принети га као жртву за кривицу заједно са логом уља. Окренуће их овамо-онамо као жртву окретану пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="13">Нека човек закоље јагње на светом месту где се кољу жртве за очишћење и паљенице. Као и жртва за очишћење, тако и жртва за кривицу припада свештенику – она је пресвета.</verse>
				<verse number="14">Свештеник ће узети крви жртве за кривицу и њоме премазати ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге онога ко се чисти.</verse>
				<verse number="15">Потом ће свештеник узети од лога уља, сипати то на свој леви длан,</verse>
				<verse number="16">умочити прст десне руке у уље на свом длану и прстом пошкропити уљем седам пута пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="17">Уљем које му остане на длану свештеник ће премазати ресицу десног уха онога ко се чисти, палац његове десне руке и палац његове десне ноге, поврх крви жртве за кривицу.</verse>
				<verse number="18">Преостало уље са свог длана свештеник ће излити на главу онога ко се чисти. Тако ће за њега извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="19">»Потом ће свештеник принети жртву за очишћење и извршити обред помирења за онога ко се чисти. После тога нека човек закоље жртву паљеницу,</verse>
				<verse number="20">а свештеник ће је принети на жртвенику заједно са житном жртвом. Тако ће за њега извршити обред помирења, и биће чист.</verse>
				<verse number="21">»Али, ако је човек сиромашан и не може толико да набави, нека узме једно мушко јагње као жртву за кривицу, које ће бити окретано овамо-онамо да би се за човека извршио обред помирења, једну десетину ефе белог брашна замешеног с уљем за житну жртву, лог уља</verse>
				<verse number="22">и две грлице или два голупчета – шта већ може да набави – једну птицу за жртву за очишћење, а другу за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="23">Осмога дана нека их за своје очишћење донесе свештенику на улаз у Шатор састанка пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="24">Свештеник ће узети јагње за жртву за кривицу и лог уља и окренути их овамо-онамо као жртву окретану пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="25">Онда нека човек закоље јагње за жртву за кривицу, а свештеник ће узети крви жртве и њоме премазати ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге онога ко се чисти.</verse>
				<verse number="26">Свештеник ће сипати уља на свој леви длан</verse>
				<verse number="27">и прстом десне руке пошкропити уљем са свог длана седам пута пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="28">Уљем са длана премазаће она иста места која је премазао крвљу жртве за кривицу: ресицу десног уха, палац десне руке и палац десне ноге онога ко се чисти.</verse>
				<verse number="29">Преостало уље са длана свештеник ће излити на главу онога ко се чисти. Тако ће за њега извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="30">Потом ће узети грлице или голупчад – шта већ човек може да набави –</verse>
				<verse number="31">и једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу, заједно са житном жртвом. Тако ће свештеник извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ за онога ко се чисти.</verse>
				<verse number="32">»То је закон за онога ко има заразну кожну болест, а не може да набави редовне жртве за своје очишћење.«</verse>
				<verse number="33">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="34">»Када уђете у земљу Ханаан, коју вам дајем у посед, а ја ставим буђ у неку кућу у тој земљи,</verse>
				<verse number="35">нека власник куће дође и каже свештенику: ‚Видео сам у својој кући нешто што личи на буђ.‘</verse>
				<verse number="36">Пре него што свештеник уђе да прегледа буђ, нека заповеди да се кућа испразни, иначе ће све у кући бити проглашено нечистим. После тога нека свештеник уђе да прегледа кућу.</verse>
				<verse number="37">Нека прегледа буђ на зидовима, па ако има зеленкастих или црвенкастих удубљења која изгледају дубља од површине зида,</verse>
				<verse number="38">нека свештеник изађе до улаза у кућу и затвори кућу на седам дана.</verse>
				<verse number="39">Седмога дана нека се свештеник врати и поново прегледа кућу. Ако се буђ проширила по зидовима,</verse>
				<verse number="40">нека заповеди да се загађено камење повади и баци на нечисто место ван града.</verse>
				<verse number="41">Онда нека нареди да се сви унутрашњи зидови остружу, а састругани малтер баци на нечисто место ван града.</verse>
				<verse number="42">Потом нека узму друго камење и ставе га место извађеног и новим малтером омалтеришу кућу.</verse>
				<verse number="43">Ако се буђ поново појави у кући након што је камење повађено и кућа остругана и омалтерисана,</verse>
				<verse number="44">нека свештеник оде да је прегледа. Ако се буђ проширила по кући, то је разарајућа буђ – кућа је нечиста.</verse>
				<verse number="45">Нека се кућа сруши, а њено камење, дрвенарија и малтер однесу на нечисто место ван града.</verse>
				<verse number="46">Ко год уђе у кућу док је затворена, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="47">Ко једе или спава у тој кући, нека опере своју одећу.</verse>
				<verse number="48">Али ако свештеник дође да прегледа кућу, а буђ се није проширила након што је кућа омалтерисана, нека кућу прогласи чистом, јер је буђ нестала.</verse>
				<verse number="49">Да би очистио кућу, нека узме две птице, кедровине, скерлетног предива и исопа.</verse>
				<verse number="50">Једну птицу нека убије над свежом водом у глиненом суду,</verse>
				<verse number="51">а онда нека узме кедровину, исоп, скерлетно предиво и ону живу птицу и умочи их у крв мртве птице и свежу воду и кућу пошкропи седам пута.</verse>
				<verse number="52">Тако ће очистити кућу птичјом крвљу, свежом водом и живом птицом, кедровином, исопом и скерлетним предивом.</verse>
				<verse number="53">Нека потом пусти птицу на отвореном пољу ван града. Тако ће извршити обред помирења за кућу, и она ће бити чиста.</verse>
				<verse number="54">»То је закон за сваку врсту заразне кожне болести, шугу,</verse>
				<verse number="55">буђ на одећи или у кући</verse>
				<verse number="56">и за осип, оток или светлу пегу,</verse>
				<verse number="57">да би се одредило када је нешто чисто или нечисто. То је закон за заразне кожне болести и буђ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Кажите Израелцима: ‚Када мушкарац има излив из тела, нечист је.</verse>
				<verse number="3">Било да то настави да тече из његовог тела, било да га тело задржи, чини га нечистим.</verse>
				<verse number="4">Свака постеља на коју легне мушкарац који има излив биће нечиста и све на шта седне биће нечисто.</verse>
				<verse number="5">Ко год дотакне његову постељу, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="6">Ко седне на нешто на чему је седео мушкарац који има излив, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="7">Ко дотакне мушкарца који има излив, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="8">Ако мушкарац који има излив пљуне некога ко је чист, нека тај опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="9">Биће нечисто и све на чему мушкарац који има излив седи док јаше.</verse>
				<verse number="10">Ко год дотакне било шта од онога што је испод мушкарца који има излив, биће нечист до вечери. Ко подигне такав предмет, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="11">Онај кога неопраних руку дотакне мушкарац који има излив нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="12">Земљани суд који дотакне мушкарац који има излив нека се разбије, а сваки предмет од дрвета нека се испере водом.</verse>
				<verse number="13">»‚Када мушкарцу престане излив, нека одброји седам дана за своје очишћење, опере своју одећу и окупа се у свежој води, и биће чист.</verse>
				<verse number="14">Осмога дана нека узме две грлице или два голупчета, дође пред ГОСПОДА на улаз у Шатор састанка и да их свештенику.</verse>
				<verse number="15">Свештеник ће једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу. Тако ће свештеник за тог мушкарца – због његовог излива – извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="16">»‚Када мушкарац има излив семена, нека цело тело окупа у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="17">Свака одећа или кожа на коју доспе семе нека се опере водом, и биће нечиста до вечери.</verse>
				<verse number="18">Када мушкарац легне са женом и дође до излива семена, нека се обоје окупају у води, и биће нечисти до вечери.‘«</verse>
				<verse number="19">»‚Када жена има свој редован излив крви, нечистоћа њене месечнице трајаће седам дана, а ко год је дотакне биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="20">На шта год легне или седне за време своје месечнице биће нечисто.</verse>
				<verse number="21">Ко дотакне њену постељу, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="22">Ко дотакне нешто на чему је она седела, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="23">Било да дотакне нешто на њеној постељи, било оно на чему је седела, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="24">Ако мушкарац легне с њом и њен месечни излив га дотакне, биће нечист седам дана; свака постеља на коју легне биће нечиста.</verse>
				<verse number="25">»‚Када жена има излив крви више дана, али не у време своје месечнице, или ако јој месечница траје дуже него обично, биће нечиста све време док има излив, исто као за време месечнице.</verse>
				<verse number="26">Свака постеља на коју легне док јој траје излив биће нечиста као што је њена постеља нечиста за време њене месечнице. И на шта год седне биће нечисто као што је нечисто и за време њене месечнице.</verse>
				<verse number="27">Ко год то дотакне биће нечист. Нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="28">»‚Када жени престане излив, нека одброји седам дана, и после тога ће бити чиста.</verse>
				<verse number="29">Осмога дана нека узме две грлице или два голупчета и однесе их свештенику на улаз у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="30">Свештеник ће једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу. Тако ће свештеник за ту жену – због нечистоће њеног излива – извршити обред помирења пред ГОСПОДОМ.‘</verse>
				<verse number="31">»Опомињите Израелце да се држе закона о уклањању нечистоће, да не погину у својој нечистоћи зато што су нечистим учинили моје Боравиште, које је међу њима.</verse>
				<verse number="32">»То је закон за онога ко има излив, то јест за сваког мушкарца кога је излив семена учинио нечистим,</verse>
				<verse number="33">за жену када има месечницу, за мушкарца или жену који имају неуобичајен излив, и за мушкарца који има полни однос са женом када је нечиста.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">ГОСПОД је говорио Мојсију после смрти двојице Ааронових синова, који су погинули када су пред ГОСПОДОМ принели непрописну ватру.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи свом брату Аарону да не улази у Светињу над светињама кад му се прохте. Ако уђе иза завесе, пред Помирилиште – поклопац Ковчега – погинуће, јер се ја показујем у облаку изнад Помирилишта.</verse>
				<verse number="3">»Ево како Аарон треба да улази у Светињу над светињама: Са јунцем за жртву за очишћење и са овном за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="4">Нека обуче свету ланену кошуљу и ланено доње рубље. Нека се опаше ланеном тканицом и нека стави ланени турбан. То је света одећа – зато нека се окупа у води пре него што је обуче.</verse>
				<verse number="5">Нека од израелске заједнице узме два јарца за жртву за очишћење и једног овна за жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="6">»Јунца нека принесе као своју жртву за очишћење, да изврши обред помирења за себе и своје укућане.</verse>
				<verse number="7">Онда нека узме она два јарца и доведе их пред ГОСПОДА на улаз у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="8">Нека онда баци коцке за та два јарца. Тако ће коцком једнога одредити ГОСПОДУ, а другога Азазелу.</verse>
				<verse number="9">Нека Аарон потом доведе јарца одређеног ГОСПОДУ и принесе га као жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="10">А јарца одређеног Азазелу нека живог доведу пред ГОСПОДА да се њиме изврши обред помирења тако што ће бити послат Азазелу у пустињу.</verse>
				<verse number="11">»Нека Аарон доведе јунца за своју жртву за очишћење, да изврши обред помирења за себе и своје укућане, и нека јунца закоље за своју жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="12">Нека узме кадионицу пуну ужареног угљевља са жртвеника пред ГОСПОДОМ и две шаке ситно истуцаног мирисног кâда и то однесе иза завесе.</verse>
				<verse number="13">Кâд нека стави на ватру пред ГОСПОДОМ, да облак од кâда прекрије Помирилиште изнад Сведочанства, да не погине.</verse>
				<verse number="14">Нека узме јунчеве крви и прстом пошкропи источну страну Помирилишта, а онда нека прстом седам пута пошкропи крвљу испред Помирилишта.</verse>
				<verse number="15">»Нека потом закоље јарца за жртву за очишћење за народ, па унесе јарчеву крв иза завесе и с њом учини исто што је учинио с јунчевом крвљу: нека њоме пошкропи Помирилиште и испред Помирилишта.</verse>
				<verse number="16">Тако ће извршити обред помирења за Светињу над светињама због нечистоће Израелаца и њихове побуне – свих њихових греха. Нека исто учини и за Шатор састанка, који је међу њима, усред њихове нечистоће.</verse>
				<verse number="17">Када Аарон уђе да изврши обред помирења у Светињи над светињама, нека нико не буде у Шатору састанка док он не изађе. »Након што изврши обред помирења за себе, своје укућане и целу израелску заједницу,</verse>
				<verse number="18">нека изађе до жртвеника који је пред ГОСПОДОМ и за њега изврши обред помирења. Нека узме јунчеве и јарчеве крви и њоме премаже све рогове жртвеника.</verse>
				<verse number="19">Нека прстом седам пута пошкропи жртвеник крвљу, да би га очистио од нечистоће Израелаца и освештао га.</verse>
				<verse number="20">»Када Аарон заврши обред помирења за Светињу над светињама, Шатор састанка и жртвеник, нека доведе оног живог јарца.</verse>
				<verse number="21">Нека тада положи обе руке на главу живог јарца и призна над њим сву опакост Израелаца и сву њихову побуну – све њихове грехе – и тако их пренесе на главу јарца. Онда нека јарца пошаље у пустињу са човеком одређеним за то.</verse>
				<verse number="22">Тако ће јарац на себи однети све њихове грехе у пуст крај, а онај човек ће га пустити у пустињи.</verse>
				<verse number="23">»Нека затим Аарон уђе у Шатор састанка и свуче ланену одећу коју је обукао пре уласка у Светињу над светињама и нека је тамо остави.</verse>
				<verse number="24">Нека се на светом месту окупа у води, обуче своју одећу, па изађе и принесе жртву паљеницу за себе и жртву паљеницу за народ, да би извршио обред помирења за себе и за народ.</verse>
				<verse number="25">Нека на жртвенику спали и лој жртве за очишћење.</verse>
				<verse number="26">»Човек који пусти јарца Азазелу нека опере своју одећу и окупа се у води. После тога сме да уђе у табор.</verse>
				<verse number="27">Јунац и јарац за жртву за очишћење, чија је крв унета у Светињу над светињама да би се извршило помирење, нека се изнесу ван табора и нека се њихова кожа, месо и нечист спале.</verse>
				<verse number="28">Ко их буде спаљивао, нека потом опере своју одећу и окупа се у води. После тога сме да уђе у табор.</verse>
				<verse number="29">»Ово је трајна уредба за вас: Десетог дана седмог месеца постите и не обављајте никакав посао – ни рођени Израелац ни дошљак који борави међу вама –</verse>
				<verse number="30">јер ће тога дана за вас бити извршен обред помирења, да се очистите. Тада ћете пред ГОСПОДОМ бити чисти од свих греха.</verse>
				<verse number="31">То је велики суботњи одмор, и зато постите. То је трајна уредба.</verse>
				<verse number="32">»Свештеник који је помазан и постављен да наследи свога оца као првосвештеник нека изврши обред помирења. Нека обуче свету ланену одећу</verse>
				<verse number="33">и изврши обред помирења за Светињу над светињама, Шатор састанка и жртвеник, а тако и за свештенике и сав народ у заједници.</verse>
				<verse number="34">»Ово је трајна уредба за вас: нека се обред помирења за све грехе Израелаца врши једном годишње.« И Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Аарону и његовим синовима и свим Израелцима: ‚ГОСПОД је овако заповедио:</verse>
				<verse number="3">Сваки Израелац који закоље вола, јагње или јаре у табору или ван њега</verse>
				<verse number="4">уместо да их доведе на улаз у Шатор састанка да их принесе на жртву ГОСПОДУ испред ГОСПОДЊЕГ Боравишта, крив је за проливање крви. Пролио је крв и нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="5">Ово је зато да би Израелци ГОСПОДУ доводили жртве које сада приносе на отвореном пољу. Нека их доводе свештенику на улаз у Шатор састанка и приносе их ГОСПОДУ као жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="6">Свештеник ће крвљу запљуснути ГОСПОДЊИ жртвеник на улазу у Шатор састанка и спалити лој да буде пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">Нека више не приносе своје клане жртве јарцима демонима, с којима се одају блуду. То је трајна уредба за њих из поколења у поколење.‘</verse>
				<verse number="8">»Кажи им: ‚Сваки Израелац или дошљак који борави међу вама који приноси жртву паљеницу или клану жртву,</verse>
				<verse number="9">а не доведе је на улаз у Шатор састанка да је принесе ГОСПОДУ, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="10">»‚Окренућу се против сваког Израелца или дошљака који борави међу вама који једе било какву крв. Ко буде јео крв, одстранићу га из његовог народа.</verse>
				<verse number="11">Јер, живот живог бића је у крви и ја сам вам је дао да за своје животе вршите обред помирења на жртвенику. Јер, крвљу се врши обред помирења за живот.</verse>
				<verse number="12">Зато кажем Израелцима: Нека ниједан од вас не једе крв и нека ниједан дошљак који борави међу вама не једе крв.</verse>
				<verse number="13">»‚Сваки Израелац или дошљак који борави међу вама који улови животињу или птицу која сме да се једе, нека јој излије крв и покрије је земљом.</verse>
				<verse number="14">Јер, живот сваког живог бића је његова крв. Зато сам рекао Израелцима: »Не једите крв ниједног живог бића, јер је живот сваког живог бића његова крв. Ко је буде јео, нека се одстрани.«</verse>
				<verse number="15">»‚Ко буде јео било шта угинуло или оно што су растргле животиње, био он рођени Израелац или дошљак, нека опере своју одећу и окупа се у води, и биће нечист до вечери. Потом ће бити чист.</verse>
				<verse number="16">Али, ако не опере своју одећу и не окупа се, сносиће последице свога греха.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="3">Не чините оно што се чини у Египту, где сте живели, и не чините оно што се чини у Ханаану, у који вас водим. Не живите по њиховим уредбама.</verse>
				<verse number="4">Извршавајте моје законе и држите се мојих уредби – по њима живите. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="5">Држите се мојих уредби и законâ, јер човек који их извршава у њима ће наћи живот. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">»‚Немој да имаш полне односе са крвним сродником. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»‚Немој да наносиш срамоту своме оцу тако што ћеш имати полне односе са својом мајком. Она ти је мајка – немој да имаш полне односе с њом.</verse>
				<verse number="8">»‚Немој да имаш полне односе са било којом женом свога оца. То би нанело срамоту твом оцу.</verse>
				<verse number="9">»‚Немој да имаш полне односе са својом сестром, било да је она кћи твога оца или кћи твоје мајке, било да је рођена у истом дому или другде.</verse>
				<verse number="10">»‚Немој да имаш полне односе са кћери свога сина или своје кћери. То би ти нанело срамоту.</verse>
				<verse number="11">»‚Немој да имаш полне односе са кћери коју је твоме оцу родила жена твога оца. Она ти је сестра.</verse>
				<verse number="12">»‚Немој да имаш полне односе са сестром свога оца. Она је крвни сродник твога оца.</verse>
				<verse number="13">»‚Немој да имаш полне односе са сестром своје мајке. Јер, она је крвни сродник твоје мајке.</verse>
				<verse number="14">»‚Немој да наносиш срамоту своме стрицу тако што ћеш имати полне односе са његовом женом. Она ти је стрина.</verse>
				<verse number="15">»‚Немој да имаш полне односе са својом снахом. Она је жена твога сина – немој да имаш полне односе с њом.</verse>
				<verse number="16">»‚Немој да имаш полне односе са женом свога брата. То би нанело срамоту твоме брату.</verse>
				<verse number="17">»‚Немој да имаш полне односе и са женом и са њеном кћери. Немој да имаш полне односе са кћери њеног сина ни са кћери њене кћери. Оне су њене крвне сроднице. То је поквареност.</verse>
				<verse number="18">»‚Док ти је жена жива, немој да узимаш за жену сестру своје жене да јој буде супарница и немој да имаш полне односе с њом.</verse>
				<verse number="19">»‚Немој да прилазиш жени да с њом имаш полне односе док је нечиста за време своје месечнице.</verse>
				<verse number="20">»‚Немој да имаш полне односе са женом свога ближњега и тако од ње постанеш нечист.</verse>
				<verse number="21">»‚Немој да даш ниједно своје дете да буде жртвовано Молоху – не скврнави име свога Бога. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="22">»‚Немој да имаш полне односе са мушкарцем као са женом. То је одвратно.</verse>
				<verse number="23">»‚Немој да имаш полне односе са животињом и тако од ње постанеш нечист, а ни жена нека нема полне односе са животињом. То је настраност.</verse>
				<verse number="24">»‚Немојте да постанете нечисти ни на један од ових начина. Јер, на све ове начине постали су нечисти народи које ћу истерати пред вама.</verse>
				<verse number="25">Зато је и земља постала нечиста, па сам је казнио због њеног греха, и она је избљувала своје становнике.</verse>
				<verse number="26">Држите се мојих уредби и законâ. Ни рођени Израелац ни дошљак који борави међу вама нека не чини ниједну од ових гадости.</verse>
				<verse number="27">Јер, све те гадости чинили су људи који су пре вас живели у тој земљи и земља је постала нечиста.</verse>
				<verse number="28">Ако и ви учините земљу нечистом, она ће вас избљувати као што је избљувала народе који су били пре вас.</verse>
				<verse number="29">»‚Ко год учини неку од ових гадости, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="30">Држите се онога што ја тражим. Не извршавајте ниједну од одвратних уредби које су се извршавале пре вас, па нећете постати нечисти од њих. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи целој израелској заједници: ‚Будите свети, јер сам ја, ГОСПОД, ваш Бог, свет.</verse>
				<verse number="3">»‚Нека свако поштује своју мајку и свога оца. Држите моје суботе. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="4">»‚Не окрећите се ништавним идолима и не правите себи ливене богове. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="5">»‚Када ГОСПОДУ приносите жртву за заједништво, приносите је тако да вам буде прихваћена.</verse>
				<verse number="6">Нека се поједе истог дана када је принесете или сутрадан. Све што остане до трећег дана, нека се спали.</verse>
				<verse number="7">Ако се нешто од ње једе трећег дана, нечисто је и неће бити прихваћено.</verse>
				<verse number="8">Ко то буде јео, нека сноси последице свога греха, јер је оскврнавио оно што је ГОСПОДУ свето. Нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="9">»‚Када жањете жито у својој земљи, немој да жањеш до саме ивице свога поља и немој да сакупљаш оно што је од твога жита пало на земљу.</verse>
				<verse number="10">Немој да обиреш свој виноград други пут и немој да сакупљаш грожђе које је попадало. То остави сиромаху и дошљаку. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="11">»‚Не крадите, не лажите и не варајте један другог.</verse>
				<verse number="12">»‚Не заклињите се лажно мојим именом – не скврнави име свога Бога. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»‚Не искоришћавај свога ближњега и не пљачкај га. Не задржавај код себе најамникову плату до јутра.</verse>
				<verse number="14">»‚Не проклињи глувога и не стављај препреку пред слепога да се спотакне. Него, бој се свога Бога. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">»‚Не чини неправду када судиш. Не буди пристрастан према сиромаху и не повлађуј великом. Суди своме ближњему правично.</verse>
				<verse number="16">»‚Не иди унаоколо ширећи клевете међу својим народом. Не угрожавај живот свога ближњега. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="17">»‚Не мрзи свога брата у свом срцу. Прекори свога ближњега, да и сам не згрешиш због њега.</verse>
				<verse number="18">»‚Не свети се и не буди киван на своје сународнике, него воли свога ближњега као самога себе. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="19">»‚Држите се мојих уредби. »‚Не пари различите врсте животиња. Не сеј две врсте семена на својој њиви. Не носи одећу начињену од две врсте тканине.</verse>
				<verse number="20">»‚Ако човек има полне односе са робињом која је обећана другом човеку, а још није ни откупљена ни ослобођена, нека буду кажњени, али не смрћу, јер она није слободна.</verse>
				<verse number="21">Нека за казну човек доведе ГОСПОДУ на улаз у Шатор састанка овна за жртву за кривицу.</verse>
				<verse number="22">Свештеник ће овном жртве за кривицу извршити обред помирења за њега пред ГОСПОДОМ за грех који је починио, и грех ће му бити опроштен.</verse>
				<verse number="23">»‚Када уђете у земљу и засадите било коју воћку, сматрајте њене плодове забрањенима. Три године их сматрајте забрањенима – нека се не једу.</verse>
				<verse number="24">Четврте године ће сви њени плодови бити света жртва на хвалу ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="25">Тек пете године смете да једете њене плодове. Тако ће се њен род увећати. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="26">»‚Не једите месо у коме још има крви. »‚Не бавите се гатањем ни враџбинама.</verse>
				<verse number="27">»‚Не шишајте косу на слепоочницама. Не сеците крајеве браде.</verse>
				<verse number="28">Не правите урезе по телу у знак жалости за покојником и не усецајте знакове по себи. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="29">»‚Не обешчашћуј своју кћер дајући је за блудницу, да се земља не ода блудничењу и не напуни се поквареношћу.</verse>
				<verse number="30">»‚Држите моје суботе и поштујте моје светилиште. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="31">»‚Не обраћајте се духовима покојника и не тражите призиваче духова, јер ћете од њих постати нечисти. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="32">»‚Устај пред седом главом, указуј част старцу и бој се свога Бога. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="33">»‚Када дошљак борави код вас у вашој земљи, не угњетавајте га.</verse>
				<verse number="34">Нека вам дошљак који борави код вас буде као да је рођени Израелац. Воли га као самога себе. Јер, и ви сте били дошљаци у Египту. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="35">»‚Не чините неправду када судите у вези са мерама за дужину, тежину и запремину.</verse>
				<verse number="36">Нека вам буду тачне ваге, тегови и мере. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта.</verse>
				<verse number="37">»‚Држите се свих мојих уредби и свих мојих закона и извршавајте их. Ја сам ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Ко год од Израелаца или дошљака који бораве у Израелу дâ неко од своје деце Молоху, нека се погуби. Народ земље нека га каменује.</verse>
				<verse number="3">Ја ћу се окренути против тога човека и одстранити га из његовог народа зато што је дао своје дете Молоху и тако учинио моје светилиште нечистим и оскврнавио моје свето име.</verse>
				<verse number="4">Ако народ земље зажмури пред тим да је тај човек дао своје дете Молоху и не погуби га,</verse>
				<verse number="5">сâм ја ћу се окренути против тога човека и његовог братства и одстранити из народа и њега и све који за њим крену да се одају блуду с Молохом.</verse>
				<verse number="6">»‚Окренућу се против свакога ко се буде обраћао духовима покојника и призивачима духова и одавао се блуду с њима, и одстранићу га из његовог народа.</verse>
				<verse number="7">»‚Освештајте се и будите свети, јер сам ја ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="8">Држите се мојих уредби и извршавајте их. Ја сам ГОСПОД, који вас чини светима.</verse>
				<verse number="9">»‚Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби. Проклео је свога оца или мајку и заслужио је смрт.</verse>
				<verse number="10">»‚Ако човек почини прељубу са туђом женом – са женом свога ближњега – нека се и прељубник и прељубница погубе.</verse>
				<verse number="11">»‚Човек који има полне односе са женом свога оца, наноси срамоту своме оцу. Нека се и човек и жена погубе – заслужили су смрт.</verse>
				<verse number="12">»‚Ако човек има полне односе са својом снахом, нека се обоје погубе. Починили су настраност и заслужују смрт.</verse>
				<verse number="13">»‚Ако мушкарац има полне односе с мушкарцем као са женом, обојица су починили гадост. Нека се погубе – заслужили су смрт.</verse>
				<verse number="14">»‚Ако се човек ожени и женом и њеном мајком, то је поквареност. Нека се и он и оне спале, да међу вама не буде покварености.</verse>
				<verse number="15">»‚Ако човек има полне односе са животињом, нека се погуби. И животињу убијте.</verse>
				<verse number="16">»‚Ако жена има полне односе са животињом, убијте и жену и животињу. Нека се погубе – заслужили су смрт.</verse>
				<verse number="17">»‚Ако се човек ожени својом сестром, кћери свога оца или кћери своје мајке, па имају полне односе, то је срамота. Нека се јавно одстране из свога народа. Имао је полне односе са својом сестром и нека сноси последице свога греха.</verse>
				<verse number="18">»‚Ако човек има полне односе са женом за време њене месечнице, нека се обоје одстране из свога народа јер су имали полни однос у крви.</verse>
				<verse number="19">»‚Немој да имаш полне односе са сестром своје мајке ни са сестром свога оца, јер би тако нанео срамоту свом крвном сроднику. Обоје бисте сносили последице свога греха.</verse>
				<verse number="20">»‚Ако човек има полне односе са својом стрином, наноси срамоту своме стрицу. Обоје ће сносити последице свога греха. Умреће без деце.</verse>
				<verse number="21">»‚Ако се човек ожени женом свога брата, то је нечисто. Нанео је срамоту своме брату. Тај човек и жена неће имати деце.</verse>
				<verse number="22">»‚Држите се свих мојих уредби и законâ и извршавајте их, да вас не избљује земља у коју вас водим да у њој живите.</verse>
				<verse number="23">Немојте да живите по уредбама народâ које ћу истерати пред вама. Гнушам их се зато што су све то чинили.</verse>
				<verse number="24">Рекао сам вам: »Запосешћете њихову земљу – вама ћу је дати у наследство – земљу којом тече мед и млеко.« Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је одвојио од других народа.</verse>
				<verse number="25">Стога правите разлику између чистих и нечистих животиња и између чистих и нечистих птица. Немојте да се каљате ни животињом, ни птицом, ни било чиме што се креће по тлу – ничим што сам одвојио да за вас буде нечисто.</verse>
				<verse number="26">Будите мој свети народ, јер сам ја, ГОСПОД, свет. Ја сам вас одвојио од других народа да будете моји.</verse>
				<verse number="27">»‚Човек или жена међу вама који питају духове покојника или су призивачи духова нека се погубе. Нека их каменују – заслужили су смрт.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи свештеницима, Аароновим синовима: ‚Нека свештеник не постаје нечист због покојника из свога народа,</verse>
				<verse number="2">осим због својих најближих сродника: своје мајке, оца, кћери, брата</verse>
				<verse number="3">и неудате сестре која је од њега зависила јер није имала мужа – због ње сме да постане нечист.</verse>
				<verse number="4">Нека не постаје нечист због своје родбине са женине стране и тако се укаља.</verse>
				<verse number="5">»‚Нека свештеници не брију главу, нека не одсецају крајеве браде и нека не праве урезе по телу.</verse>
				<verse number="6">»‚Нека буду свети своме Богу и нека не скврнаве име свога Бога. Зато што приносе жртве ГОСПОДУ спаљене ватром, храну свога Бога, нека буду свети.</verse>
				<verse number="7">»‚Нека се не жене блудницом, ни обешчашћеном женом, ни распуштеницом. Јер, свештеник је свет своме Богу.‘</verse>
				<verse number="8">»Свештеника сматрај светим, јер он приноси храну твога Бога. Сматрај га светим, јер сам ја, ГОСПОД, свет и чиним вас светима.</verse>
				<verse number="9">»‚Ако се свештеникова кћи обешчасти блудничењем, обешчастила је свога оца – нека се спали.‘«</verse>
				<verse number="10">»‚Првосвештеник, на чију главу је изливено уље помазања и који је освештан да носи свештеничку одећу, нека не иде рашчупане косе и нека не раздире своју одећу.</verse>
				<verse number="11">Нека не прилази мртвацу и нека не постаје нечист чак ни због свога оца или мајке.</verse>
				<verse number="12">Нека не одлази из светилишта свога Бога и не скврнави га, јер је освештан уљем помазања свога Бога. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»‚Нека се ожени девицом.</verse>
				<verse number="14">Нека се не жени ни удовицом, ни распуштеницом, ни обешчашћеном женом, него само девицом из свога народа.</verse>
				<verse number="15">Нека не обешчашћује своје потомке међу својим народом. Јер ја, ГОСПОД, чиним га светим.‘«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="17">»Кажи Аарону: ‚Из поколења у поколење нека ниједан од твојих потомака са телесним недостатком не прилази жртвенику да приноси храну свога Бога.</verse>
				<verse number="18">Нека не прилази жртвенику ниједан човек са телесним недостатком: ни слеп, ни хром, ни унакажен, ни изобличен,</verse>
				<verse number="19">ни коме је обогаљена нога или рука,</verse>
				<verse number="20">ни грбав, ни кржљавог раста, ни замућеног ока, ни ко има гнојне или цуреће ране, ни ушкопљен.</verse>
				<verse number="21">Нека ниједан потомак свештеника Аарона са телесним недостатком не прилази жртвенику да приноси жртве ГОСПОДУ спаљене ватром. Пошто има телесни недостатак, нека не прилази жртвенику да приноси храну свога Бога.</verse>
				<verse number="22">Сме да једе храну свога Бога, и пресвету и свету,</verse>
				<verse number="23">али због свог телесног недостатка нека не долази до завесе и не примиче се жртвенику, да не оскврнави моје свете предмете. Јер ја, ГОСПОД, чиним их светима.‘«</verse>
				<verse number="24">И Мојсије то рече Аарону и његовим синовима и свим Израелцима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Аарону и његовим синовима да се с поштовањем односе према светим жртвама које Израелци одвајају за мене, да не оскврнаве моје свето име. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">»Кажи им: ‚Из поколења у поколење, ако неки од ваших потомака буде нечист, а ипак приђе светим жртвама које Израелци одвајају за ГОСПОДА, нека се одстрани од мене. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">»‚Ако би неки Ааронов потомак имао заразну кожну болест или излив из тела, нека не једе свете жртве све док се не очисти. А биће нечист и ако дотакне нешто што је леш учинио нечистим; или мушкарца који има излив семена;</verse>
				<verse number="5">или ако дотакне неко створење које гмиже; или човека нечистог од било које врсте нечистоће.</verse>
				<verse number="6">Ако дотакне било шта од овога, биће нечист до вечери и не сме да једе свете жртве док се не окупа у води.</verse>
				<verse number="7">Када сунце зађе, биће чист, и тада може да једе свете жртве, јер су оне његова храна.</verse>
				<verse number="8">Нека не једе ништа угинуло ни оно што су растргле животиње. Од тога би постао нечист. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Нека се свештеници држе онога што тражим, да не навуку на себе грех, па погину зато што су се према томе односили с презиром.</verse>
				<verse number="10">»‚Нико осим свештеникове породице не сме да једе свете жртве, па тако ни свештеников гост ни најамник.</verse>
				<verse number="11">Али роб кога је свештеник купио новцем и роб који је рођен у његовој кући смеју да једу његову храну.</verse>
				<verse number="12">Ако се свештеникова кћи уда за некога ко није свештеник, не сме да једе ниједан од светих дарова.</verse>
				<verse number="13">Али, ако свештеникова кћи постане удовица или се разведе док још нема деце, па се врати да живи у очевој кући као у својој младости, онда сме да једе очеву храну. Нико осим свештеникове породице не сме да је једе.</verse>
				<verse number="14">»‚Ако би неко грешком јео свету жртву, нека је надокнади свештенику и дода још петину њене вредности.</verse>
				<verse number="15">Нека свештеници не скврнаве свете жртве које Израелци приносе ГОСПОДУ</verse>
				<verse number="16">допуштајући Израелцима да једу свете жртве и тако навлачећи на њих кривицу која изискује накнаду. Ја сам ГОСПОД, који их чини светима.‘«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="18">»Кажи Аарону и његовим синовима и свим Израелцима: ‚Ако неко од Израелаца или дошљак у Израелу доведе животињу као дар – као жртву заветну или као жртву драговољну – да се принесе ГОСПОДУ као жртва паљеница,</verse>
				<verse number="19">нека доведе мужјака без мане од говедâ, оваца или коза да би дар био прихваћен.</verse>
				<verse number="20">Немојте да приносите животињу с маном, јер вам неће бити прихваћена.</verse>
				<verse number="21">Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво од крупне или ситне стоке да би извршио посебан завет или као жртву драговољну, нека животиња буде беспрекорна да би била прихваћена – нека буде без мане.</verse>
				<verse number="22">Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу која је слепа или хрома или повређена, или има брадавице или гнојне или цуреће ране. Ниједну такву животињу не стављајте на жртвеник као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром.</verse>
				<verse number="23">Изобличеног или закржљалог вола или овцу можеш да принесеш као жртву драговољну, али ти неће бити прихваћени као жртва заветна.</verse>
				<verse number="24">Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу чије су мошнице нагњечене, згњечене, откинуте или одсечене. Немојте то да чините животињама у својој земљи</verse>
				<verse number="25">нити такве животиње примајте од странца да их приносите као храну свога Бога. Неће вам бити прихваћене, јер су изобличене и имају мане.‘«</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="27">»Када теле, јагње или јаре дођу на свет, нека седам дана остану уз своју мајку. Од осмога дана надаље биће прихватљиви за жртву ГОСПОДУ спаљену ватром.</verse>
				<verse number="28">Не кољите краву или овцу истог дана када и њихово младунче.</verse>
				<verse number="29">»Када ГОСПОДУ приносите жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде прихваћена.</verse>
				<verse number="30">Нека се поједе истог дана – ништа од ње не остављајте до јутра. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="31">»Држите се мојих заповести и извршавајте их. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="32">Не скврнавите моје свето име. Показаћу своју светост међу Израелцима. Ја сам ГОСПОД, који вас чини светима,</verse>
				<verse number="33">који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Ја сам ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚ГОСПОДЊЕ празнике прогласите светим саборима. Ово су празници које сам одредио:‘«</verse>
				<verse number="3">»‚Шест дана нека се обавља посао, али седмога дана је суботњи одмор, дан светог сабора. Тада никакав посао не обављајте. Где год живели, то је ГОСПОДЊА субота.</verse>
				<verse number="4">»‚Ово су празници које је ГОСПОД одредио, свети сабори које ћете прогласити у време одређено за њих:‘«</verse>
				<verse number="5">»‚Четрнаестог дана првог месеца у сутон почиње ГОСПОДЊА Пасха.</verse>
				<verse number="6">Петнаестог дана истог месеца почиње Празник бесквасног хлеба – седам дана једите бесквасни хлеб.</verse>
				<verse number="7">Првога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="8">Седам дана приносите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. Седмога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.‘«</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="10">»Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју ћу вам дати и када будете жели жетву, донесите свештенику сноп од првог жита које пожањете.</verse>
				<verse number="11">Нека свештеник окрене сноп овамо-онамо пред ГОСПОДОМ, да би вам био прихваћен. Нека га окрене сутрадан после суботе.</verse>
				<verse number="12">Онога дана када будете окретали сноп, принесите јагње од годину дана и без мане као жртву паљеницу ГОСПОДУ,</verse>
				<verse number="13">заједно са њеном житном жртвом од две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем – жртву ГОСПОДУ спаљену ватром, пријатан мирис – и са њеном жртвом леваницом од четврт хина вина.</verse>
				<verse number="14">Не једите ни хлеб, ни пржено зрневље, ни младе класове до онога дана када будете принели ову жртву своме Богу. Ово је трајна уредба за сва ваша поколења, где год живели.‘«</verse>
				<verse number="15">»‚Од дана после суботе – дана када сте донели сноп за жртву окретану – одбројте седам пуних седмица.</verse>
				<verse number="16">Одбројте педесет дана, до дана после седме суботе, па принесите ГОСПОДУ жртву од новог жита.</verse>
				<verse number="17">Где год живели, донесите одатле две векне хлеба умешеног од две десетине ефе белог брашна испеченог с квасцем као жртву окретану ГОСПОДУ од првина.</verse>
				<verse number="18">Са овим хлебом доведите седморо мушке јагњади од годину дана и без мане, једног јунца и два овна. Они ће бити жртва паљеница ГОСПОДУ заједно са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама – жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="19">Потом принесите једног јарца као жртву за очишћење и два јагњета од годину дана као жртву за заједништво.</verse>
				<verse number="20">Нека свештеник окрене ова два јагњета овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану заједно са хлебом од првина. Они су света жртва ГОСПОДУ и припадају свештенику.</verse>
				<verse number="21">Истог тог дана прогласите свети сабор и никакав посао не обављајте. Ово је трајна уредба из поколења у поколење, где год живели.</verse>
				<verse number="22">»‚Када жањете жито у својој земљи, немојте да жањете до саме ивице свога поља и немојте да сакупљате оно што је од вашег жита пало на земљу. То оставите сиромаху и дошљаку. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="24">»Кажи Израелцима: ‚Први дан седмог месеца нека вам буде дан потпуног одмора, свети сабор обележен трубљењем труба.</verse>
				<verse number="25">Никакав посао не обављајте, него принесите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром.‘«</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="27">»Десетога дана седмог месеца је Дан помирења. Одржите свети сабор, постите и принесите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром.</verse>
				<verse number="28">Тога дана не обављајте никакав посао, јер је то Дан помирења, када се за вас врши обред помирења пред ГОСПОДОМ, вашим Богом.</verse>
				<verse number="29">Ко тога дана не буде постио, нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="30">Ко тога дана буде обављао било какав посао, ја ћу га уклонити из његовог народа.</verse>
				<verse number="31">Не обављајте никакав посао. Ово је трајна уредба из поколења у поколење, где год живели.</verse>
				<verse number="32">То је суботњи одмор за вас. Постите. Славите суботу од вечери деветога дана тог месеца, па до следеће вечери.«</verse>
				<verse number="33">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="34">»Кажи Израелцима: ‚Петнаестог дана седмог месеца почиње ГОСПОДЊИ Празник сеница и траје седам дана.</verse>
				<verse number="35">Првога дана је свети сабор – никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="36">Седам дана приносите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром, а осмога дана одржите свети сабор и принесите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. То је свечани скуп – никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="37">»‚То су празници које је ГОСПОД одредио, које треба да прогласите за свете саборе за приношење жртава ГОСПОДУ спаљених ватром, паљеницâ и житних жртава, кланих жртава и леваницâ, сваке у одређени дан.</verse>
				<verse number="38">Ови празници су поврх ГОСПОДЊИХ субота и ове жртве су поврх ваших дарова, жртава заветних и жртава драговољних које дајете ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="39">»‚Дакле, почев од петнаестог дана седмог месеца, након што сакупите род земље, седам дана славите ГОСПОДЊУ светковину. Први и осми дан су дани потпуног одмора.</verse>
				<verse number="40">Првога дана узмите најбоље плодове воћака, палмове гране и гране лиснатог дрвећа и поточне врбе и седам дана се радујте пред ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="41">Славите ову ГОСПОДЊУ светковину седам дана сваке године. Ово је трајна уредба из поколења у поколење. Славите је у седмом месецу.</verse>
				<verse number="42">Нека сви рођени Израелци седам дана живе у сеницама,</verse>
				<verse number="43">да би и ваша будућа поколења знала да сам учинио да Израелци живе у сеницама када сам их извео из Египта. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
				<verse number="44">И Мојсије објави Израелцима празнике које је ГОСПОД одредио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Заповеди Израелцима да ти за осветљење доносе чистог уља од изгњечених маслина, да би светиљке могле да горе без престанка.</verse>
				<verse number="3">У Шатору састанка, испред завесе која заклања Сведочанство, нека Аарон ставља светиљке да горе пред ГОСПОДОМ од вечери до јутра. Ово је трајна уредба из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="4">Нека ставља светиљке на чист свећњак, да горе пред ГОСПОДОМ без престанка.«</verse>
				<verse number="5">»Узми белог брашна и испеци дванаест погача, од којих је свака умешена од две десетине ефе брашна.</verse>
				<verse number="6">Поређај их у два реда – по шест у сваком реду – на чистом столу пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="7">Дуж сваког реда стави чистог тамјана. Он ће бити знамен-жртва за хлеб, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="8">Нека се овај хлеб ставља пред ГОСПОДА редовно, сваке суботе, као спомен вечног савеза за Израелце.</verse>
				<verse number="9">Он припада Аарону и његовим синовима. Нека га једу на светом месту, јер је он Аарону најсветији део од његовог редовног дела од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром.«</verse>
				<verse number="10">Син једне Израелке и Египћанина изађе међу Израелце, и у табору изби свађа између њега и једног Израелца.</verse>
				<verse number="11">Израелкин син увреди Божије име и опсова га, па га доведоше Мојсију. Мајка му се звала Шеломит кћи Дибрија из Дановог племена.</verse>
				<verse number="12">Ставише га под стражу док им се не објави ГОСПОДЊУ одлука.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="14">»Изведи псовача ван табора. Сви који су га чули нека му положе руке на главу, а онда нека га цела заједница каменује.</verse>
				<verse number="15">Кажи Израелцима: ‚Ко опсује свога Бога, сносиће последице свога греха.</verse>
				<verse number="16">Ко увреди ГОСПОДЊЕ име, нека се погуби – нека га цела заједница каменује. Био он дошљак или рођени Израелац, када увреди Божије име, нека се погуби.</verse>
				<verse number="17">»‚Ко убије човека, нека се погуби.</verse>
				<verse number="18">»‚Ко убије животињу, нека је надокнади – живот за живот.</verse>
				<verse number="19">»‚Ко повреди свога ближњега, нека се њему учини оно што је он учинио:</verse>
				<verse number="20">прелом за прелом, око за око, зуб за зуб. Како је он повредио другога, тако нека и он буде повређен.</verse>
				<verse number="21">»‚Ко убије животињу, нека је надокнади, али ко убије човека, нека се погуби.</verse>
				<verse number="22">»‚Нека исти закон важи и за дошљака и за рођеног Израелца, јер ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
				<verse number="23">Мојсије то рече Израелцима, и они изведоше псовача ван табора, па га каменоваше. Тако Израелци учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију на Синајској гори:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју ћу вам дати, нека и сама земља слави ГОСПОДЊУ суботу.</verse>
				<verse number="3">Шест година засејавај своју њиву и шест година обрезуј своје винограде и убири њихов род.</verse>
				<verse number="4">Али седме године нека буде потпун одмор за земљу – ГОСПОДЊА субота. Не засејавај своју њиву и не обрезуј свој виноград.</verse>
				<verse number="5">Не жањи оно што само од себе никне и не бери грожђе са необрезане лозе. Нека то буде година потпуног одмора за земљу.</verse>
				<verse number="6">А оно што само роди за време суботње године, нека буде храна свима – теби, твом слузи и слушкињи, твом најамнику, насељенику који борави код тебе,</verse>
				<verse number="7">твојој стоци и дивљим животињама у твојој земљи. Све што земља сама роди, то нека се једе.‘«</verse>
				<verse number="8">»‚Одброј седам суботњих година – седам пута седам година – да укупно буде четрдесет девет година.</verse>
				<verse number="9">Десетог дана седмог месеца, на Дан помирења, нека се огласи овнујски рог широм ваше земље.</verse>
				<verse number="10">Освештајте педесету годину и широм земље прогласите слободу свим њеним становницима. То ће вам бити година јубилеја. Нека се сваки од вас врати на своје имање и у своје братство.</verse>
				<verse number="11">Та педесета година нека вам буде година јубилеја. Не сејте, не жањите оно што само од себе роди и не берите грожђе са необрезане лозе,</verse>
				<verse number="12">јер то је година јубилеја и нека вам буде света. Са њиве једите само оно што она сама од себе роди.</verse>
				<verse number="13">»‚У овој години јубилеја нека се сваки од вас врати на своје имање.</verse>
				<verse number="14">»‚Ако нешто продајеш своме сународнику или купујеш од њега, не варајте један другога.</verse>
				<verse number="15">Ако купујеш земљу од свога сународника, купуј према броју година од године јубилеја, а он нека ти продаје према броју година преосталих за убирање летине.</verse>
				<verse number="16">Када је много година, повећај цену, а када их је мало, снизи цену, јер ти он, у ствари, продаје број летина.</verse>
				<verse number="17">Не варајте један другога, него се бојте свога Бога. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
				<verse number="18">»‚Извршавајте моје уредбе и држите се мојих закона. Извршавајте их, па ћете спокојно живети у земљи.</verse>
				<verse number="19">Тада ће вам земља давати своје плодове, и ви ћете јести до миле воље и спокојно живети у њој.</verse>
				<verse number="20">Можда ћете питати: »Шта ћемо јести седме године ако не будемо ни сејали ни убирали нашу летину?«</verse>
				<verse number="21">Шесте године ћу вам послати такав благослов да ће земља донети род довољан за три године.</verse>
				<verse number="22">Када осме године будете сејали, јешћете стару летину. Јешћете је чак и до убирања летине девете године.‘«</verse>
				<verse number="23">»‚Нека се земља не продаје трајно, јер земља је моја, а ви сте само дошљаци и насељеници код мене.</verse>
				<verse number="24">У целој земљи коју ћете поседовати омогућите откуп земље.</verse>
				<verse number="25">Ако твој сународник осиромаши, па прода свој део имања, нека дође његов најближи сродник и откупи оно што је његов рођак продао.</verse>
				<verse number="26">Ако човек нема никога да место њега откупи имање, а њему добро крене и заради довољно да га сам откупи,</verse>
				<verse number="27">нека преброји године које су протекле од продаје. Нека купцу исплати разлику за преостало време и врати се на своје имање.</verse>
				<verse number="28">Али, ако не заради довољно да га откупи, тада ће оно што је продао остати у рукама купца до године јубилеја. У години јубилеја продато ће бити враћено, па првобитни власник може да се врати на своје имање.</verse>
				<verse number="29">»‚Ако неко прода кућу у којој живи у граду опасаном зидинама, задржава право откупа пуну годину дана од продаје. Само током тог времена може да је откупи.</verse>
				<verse number="30">Ако кућа у граду опасаном зидинама не буде откупљена до истека пуне године, трајно ће припасти купцу и његовим потомцима – не мора да буде враћена у години јубилеја.</verse>
				<verse number="31">Али куће по насељима која нису опасана зидинама нека се рачунају као њиве. Оне могу да се откупе и морају да се врате у години јубилеја.</verse>
				<verse number="32">»‚Што се тиче левитских градова, Левити имају трајно право да откупљују своје куће у градовима које поседују.</verse>
				<verse number="33">Имање Левитâ – кућа продата у било ком граду који је власништво Левитâ – може се откупити и нека буде враћено у години јубилеја, јер су куће у левитским градовима њихово власништво међу Израелцима.</verse>
				<verse number="34">Али пашњаци који припадају левитским градовима нека се не продају, јер су њихово трајно власништво.‘«</verse>
				<verse number="35">»‚Ако твој сународник осиромаши, па не може да се издржава, помози му. Нека живи код тебе као дошљак или насељеник.</verse>
				<verse number="36">Од њега не узимај камату и не зарађуј на њему, него се бој свога Бога, да твој сународник може и даље да живи код тебе.</verse>
				<verse number="37">Не позајмљуј му новац уз камату и немој да му продајеш храну ради зараде.</verse>
				<verse number="38">Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта да вам дâ земљу Ханаан и да вам буде Бог.‘«</verse>
				<verse number="39">»‚Ако твој сународник осиромаши, па ти се прода, не терај га да ради као роб.</verse>
				<verse number="40">Нека код тебе буде као најамник или насељеник и ради за тебе до године јубилеја.</verse>
				<verse number="41">Тада ослободи њега и његову децу, да се врати у своје братство и на своју очевину.</verse>
				<verse number="42">Израелци су моје слуге које сам извео из Египта – нека се не продају као робови.</verse>
				<verse number="43">С Израелцем не поступај окрутно. Бој се свога Бога.</verse>
				<verse number="44">»‚Нека твоји робови и робиње буду из околних народа – њих можеш да купујеш као робове.</verse>
				<verse number="45">Можете да купујете и насељенике који бораве међу вама и припаднике њихових братстава који су рођени у вашој земљи, и они ће бити ваше власништво.</verse>
				<verse number="46">Њих можете да оставите у наследство својим потомцима довека. С њима можете да поступате као са робовима, али са својим сународницима Израелцима не поступајте окрутно.</verse>
				<verse number="47">»‚Ако се обогати дошљак или насељеник који је међу вама, а твој сународник осиромаши, па се прода том дошљаку који се населио међу вама или припаднику његовог братства,</verse>
				<verse number="48">задржава право да буде откупљен након што се продао. Може да га откупи један од његове браће,</verse>
				<verse number="49">или стриц, или стричев син, или неки други сродник из његовог братства. Или, ако му добро крене, може и сам да се откупи.</verse>
				<verse number="50">Нека он и његов купац узму у обзир време од године када се продао до године јубилеја. Цена његове слободе нека буде заснована на плати коју добија најамник за тај број година.</verse>
				<verse number="51">Ако је остало још много година, нека за свој откуп плати већи део цене која је за њега плаћена.</verse>
				<verse number="52">Ако је до године јубилеја остало још мало година, нека то узме у обзир и у складу с тим плати за свој откуп.</verse>
				<verse number="53">Нека се с њим поступа као са најамником, који се изнајмљује од године до године, а ти се постарај да странац, његов власник, с њим не поступа окрутно.</verse>
				<verse number="54">Ако не буде откупљен ни на један од ових начина, нека он и његова деца буду ослобођени у години јубилеја.</verse>
				<verse number="55">Јер, Израелци су моје слуге које сам извео из Египта. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">»‚Не правите себи ништавне идоле и не подижите себи ни резбарен лик ни свети стуб. Не постављајте у својој земљи камен с резбареним сликама да бисте му се клањали. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="2">»‚Држите моје суботе и поштујте моје светилиште. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">»‚Ако будете живели по мојим уредбама и држали се мојих заповести и извршавали их,</verse>
				<verse number="4">слаћу вам кишу у право време и земља ће вам давати свој род, а дрвеће у пољу своје плодове.</verse>
				<verse number="5">Вршидба ће вам трајати до бербе грожђа, а берба грожђа до сетве. Јешћете хлеба до миле воље и живети спокојно у својој земљи.</verse>
				<verse number="6">»‚Дароваћу мир земљи, па ћете легати на починак не страхујући ни од кога. Уклонићу крволочне звери из ваше земље и чувати вам земљу од непријатељевог мача.</verse>
				<verse number="7">Гонићете своје непријатеље и они ће пред вама падати од мача.</verse>
				<verse number="8">Вас пет гониће њих стотину и вас стотину гониће њих десет хиљада и они ће пред вама падати од мача.</verse>
				<verse number="9">Окренућу се к вама и учинити вас плоднима и многобројнима, и држаћу се свога савеза с вама.</verse>
				<verse number="10">Још ћете јести стару летину када будете морали да је избаците да направите места за нову.</verse>
				<verse number="11">Ставићу своје Боравиште међу вас и нећу вас презрети.</verse>
				<verse number="12">Живећу међу вама и бићу ваш Бог, а ви ћете бити мој народ.</verse>
				<verse number="13">Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта, да више не будете робови Египћана. Поломио сам шипке вашег јарма и учинио да ходате усправно.‘«</verse>
				<verse number="14">»‚Али, ако ми се не будете покоравали и не будете извршавали све ове заповести,</verse>
				<verse number="15">ако одбаците моје уредбе и презрете моје законе, ако не будете извршавали све моје заповести и тако погазите мој Савез,</verse>
				<verse number="16">ево шта ћу учинити с вама: послаћу на вас ужас, сушицу и грозницу које ће вам уништити очињи вид и исцедити живот. Узалуд ћете сејати семе, јер ће вам ваши непријатељи појести род.</verse>
				<verse number="17">Окренућу се против вас, и ваши непријатељи ће вас поразити. Над вама ће владати они који вас мрзе. Бежаћете и кад вас нико не буде гонио.</verse>
				<verse number="18">»‚Ако и после свега тога не будете хтели да ми се покоравате, седмоструко ћу вас казнити за ваше грехе.</verse>
				<verse number="19">Сломићу вашу дрску гордост. Учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља под вама као бронза.</verse>
				<verse number="20">Улудо ћете трошити снагу, јер вам земља неће давати род ни дрвеће земље своје плодове.</verse>
				<verse number="21">»‚Ако ми се будете супротстављали и одбијали да ми се покорите, седмоструко ћу вам увећати муке због ваших греха.</verse>
				<verse number="22">Послаћу на вас звери које ће вам отимати децу и затирати стоку, а вас учинити тако малобројнима да ће вам путеви опустети.</verse>
				<verse number="23">»‚Ако се упркос свему не поправите, него ми се и даље будете супротстављали,</verse>
				<verse number="24">сâм ја ћу се супротставити вама и седмоструко вас ударити муком због ваших греха.</verse>
				<verse number="25">Довешћу на вас непријатеља који ће се мачем осветити за кршење Савеза. Када се окупите у својим градовима, послаћу међу вас помор и предати вас у руке непријатељу.</verse>
				<verse number="26">А када вам прекинем и снабдевање хлебом, за десет жена биће довољна једна пећ да вам испеку хлеб. Даваће вам га на меру, и ви ћете јести али се нећете најести.</verse>
				<verse number="27">»‚Ако ми се ни упркос овоме не покорите, него ми се и даље будете супротстављали,</verse>
				<verse number="28">онда ћу се сâм ја у гневу супротставити вама и седмоструко вас казнити за ваше грехе.</verse>
				<verse number="29">Јешћете своје синове и кћери.</verse>
				<verse number="30">Разорићу ваше узвишице и исећи ваше кадионе жртвенике. Ваше ћу лешине наслагати на лешине ваших идола и презрети вас.</verse>
				<verse number="31">Градове ћу вам претворити у рушевине и опустошити ваша светилишта. Неће ми више бити мили пријатни мириси ваших жртва.</verse>
				<verse number="32">Тако ћу опустошити земљу да ће се запрепастити ваши непријатељи када се у њој настане.</verse>
				<verse number="33">Расејаћу вас по народима. Исукаћу свој мач и гонити вас. Земља ће вам опустети, а ваши градови лежати у рушевинама.</verse>
				<verse number="34">Тада ће се земља науживати својих суботњих година све док буде лежала пуста, а ви будете у земљи својих непријатеља. Тада ће се земља одморити и науживати се својих суботњих година.</verse>
				<verse number="35">Све док буде лежала пуста, имаће одмор који није имала свих суботњих година док сте у њој живели.</verse>
				<verse number="36">А оне од вас који преостану учинићу толико страшљивима у земљама њихових непријатеља да ће их и шушањ листа нагонити у бег. Бежаће као да беже од мача и падаће иако их нико не гони.</verse>
				<verse number="37">Спотицаће се један о другога као да беже од мача иако их нико не гони. Нећете моћи да се супротставите непријатељима.</verse>
				<verse number="38">Изгинућете међу народима и прождреће вас земља ваших непријатеља.</verse>
				<verse number="39">А они од вас који преостану ископнеће у земљама својих непријатеља због свога греха и због греха својих праотаца.</verse>
				<verse number="40">»‚Али, ако буду хтели да признају свој грех и грех својих праотаца – то да су ме издали и супротстављали ми се,</verse>
				<verse number="41">због чега сам се и ја супротставио њима и послао их у земљу њихових непријатеља – тада, када се њихово окорело срце понизи и када плате за свој грех,</verse>
				<verse number="42">сетићу се свога савеза с Јаковом и свога савеза с Исааком и свога савеза с Авраамом и сетићу се земље.</verse>
				<verse number="43">Јер, земља коју су оставили науживаће се својих суботњих година док буде лежала пуста, без њих. Они ће платити за свој грех јер су одбацили моје законе и презрели моје уредбе.</verse>
				<verse number="44">Али ни када буду у земљи својих непријатеља, нећу их одбацити ни презрети толико да их докраја затрем и да раскинем свој савез с њима. Јер, ја сам ГОСПОД, њихов Бог.</verse>
				<verse number="45">Ради њих ћу се сетити свога савеза с њиховим праоцима, које сам наочиглед народима извео из Египта да будем њихов Бог. Ја сам ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="46">То су уредбе, закони и прописи које је на Синајској гори ГОСПОД преко Мојсија ставио између себе и Израелаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност,</verse>
				<verse number="3">одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела сребра, према тежини светилишног шекела,</verse>
				<verse number="4">а вредност жене тридесет шекела.</verse>
				<verse number="5">Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела за мушко, а десет шекела за женско.</verse>
				<verse number="6">Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела сребра за мушко, а три шекела за женско.</verse>
				<verse number="7">Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела за мушкарца, а десет шекела за жену.</verse>
				<verse number="8">Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати.</verse>
				<verse number="9">»‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света.</verse>
				<verse number="10">Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете.</verse>
				<verse number="11">Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника,</verse>
				<verse number="12">а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде.</verse>
				<verse number="13">Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину.</verse>
				<verse number="14">»‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане.</verse>
				<verse number="15">Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова.</verse>
				<verse number="16">»‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер семена јечма.</verse>
				<verse number="17">Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност.</verse>
				<verse number="18">Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена.</verse>
				<verse number="19">Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова.</verse>
				<verse number="20">Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи.</verse>
				<verse number="21">Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво.</verse>
				<verse number="22">Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине,</verse>
				<verse number="23">нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="24">У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље.</verse>
				<verse number="25">Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера.</verse>
				<verse number="26">»‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада.</verse>
				<verse number="27">Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности.</verse>
				<verse number="28">»‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето.</verse>
				<verse number="29">Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби.</verse>
				<verse number="30">»‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето.</verse>
				<verse number="31">Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину.</verse>
				<verse number="32">Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="33">Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘«</verse>
				<verse number="34">То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="4">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Првог дана другог месеца друге године по изласку Израелаца из Египта, ГОСПОД рече Мојсију у Шатору састанка у Синајској пустињи:</verse>
				<verse number="2">»Извршите попис целе израелске заједнице по братствима и породицама, уписујући сваког мушкарца поименце.</verse>
				<verse number="3">Ти и Аарон пребројте све мушкарце у Израелу по њиховим четама, од двадесет година и старије, који су способни да служе војску.</verse>
				<verse number="4">Нека вам помаже по један човек из сваког племена који је уједно и глава породице.</verse>
				<verse number="5">»Ово су имена људи који ће вам помагати: Из Рувима: Елицур син Шедеуров.</verse>
				<verse number="6">Из Симеона: Шелумиел син Цуришадајев.</verse>
				<verse number="7">Из Јуде: Наасон син Аминадавов.</verse>
				<verse number="8">Из Исахара: Натанаил син Цуаров.</verse>
				<verse number="9">Из Завулона: Елиав син Хелонов.</verse>
				<verse number="10">Од Јосифових синова: из Ефрема: Елишама син Амихудов; из Манасије: Гамалиил син Педахцуров.</verse>
				<verse number="11">Из Венијамина: Авидан син Гидонијев.</verse>
				<verse number="12">Из Дана: Ахиезер син Амишадајев.</verse>
				<verse number="13">Из Асира: Пагиел син Охранов.</verse>
				<verse number="14">Из Гада: Елјасаф син Деуелов.</verse>
				<verse number="15">Из Нефталима: Ахира син Енанов.«</verse>
				<verse number="16">То су били људи изабрани из заједнице, поглавари својих праотачких племена, главе Израелових братстава.</verse>
				<verse number="17">Мојсије и Аарон узеше ове људе који су поименце одређени,</verse>
				<verse number="18">па првог дана другог месеца сазваше сву заједницу. Људи су наводили своје порекло по братствима и породицама и поименце су пописани мушкарци од двадесет година и старији.</verse>
				<verse number="19">Као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, тако их је он пребројао у Синајској пустињи:</verse>
				<verse number="20">Од потомака Рувима, Израеловог прворођеног сина, пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="21">Број пописаних из Рувимовог племена износио је 46.500.</verse>
				<verse number="22">Од Симеонових потомака пребројани су и пописани поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="23">Број пописаних из Симеоновог племена износио је 59.300.</verse>
				<verse number="24">Од Гадових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="25">Број пописаних из Гадовог племена износио је 45.650.</verse>
				<verse number="26">Од Јудиних потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="27">Број пописаних из Јудиног племена износио је 74.600.</verse>
				<verse number="28">Од Исахарових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="29">Број пописаних из Исахаровог племена износио је 54.400.</verse>
				<verse number="30">Од Завулонових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="31">Број пописаних из Завулоновог племена износио је 57.400.</verse>
				<verse number="32">Од Јосифових синова: Од Ефремових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="33">Број пописаних из Ефремовог племена износио је 40.500.</verse>
				<verse number="34">Од Манасијиних потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="35">Број пописаних из Манасијиног племена износио је 32.200.</verse>
				<verse number="36">Од Венијаминових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="37">Број пописаних из Венијаминовог племена износио је 35.400.</verse>
				<verse number="38">Од Данових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="39">Број пописаних из Дановог племена износио је 62.700.</verse>
				<verse number="40">Од Асирових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="41">Број пописаних из Асировог племена износио је 41.500.</verse>
				<verse number="42">Од Нефталимових потомака пописани су поименце, према родословима својих братстава и породица, сви мушкарци од двадесет година и старији способни да служе војску.</verse>
				<verse number="43">Број пописаних из Нефталимовог племена износио је 53.400.</verse>
				<verse number="44">То су мушкарци које су пребројали Мојсије и Аарон и дванаест израелских поглавара. Сваки од њих представљао је своју породицу.</verse>
				<verse number="45">Пребројани су по својим породицама сви Израелци од двадесет година и старији способни да служе у Израеловој војсци.</verse>
				<verse number="46">Укупан број пописаних износио је 603.550.</verse>
				<verse number="47">Али породице Левијевог племена нису пребројане са осталима</verse>
				<verse number="48">јер је ГОСПОД рекао Мојсију:</verse>
				<verse number="49">»Немој да пребројаваш Левијево племе нити да га пописујеш са осталим Израелцима.</verse>
				<verse number="50">Него, Левите одреди да воде бригу о Боравишту сведочанства – о свој његовој опреми и свему другом што му припада. Нека носе Боравиште и сву његову опрему. Нека се старају о њему и нека се око њега утаборују.</verse>
				<verse number="51">Кад год се Боравиште премешта, нека га Левити раставе, и кад год се Боравиште подиже, нека га Левити подижу. Приближи ли му се било ко други, нека се погуби.</verse>
				<verse number="52">Нека Израелци дижу шаторе по четама, сваки у свом табору, под својом заставом,</verse>
				<verse number="53">а Левити нека дижу своје шаторе око Боравишта сведочанства, да се Божији гнев не обори на израелску заједницу. Нека Левити обављају дужности везане за Боравиште сведочанства.«</verse>
				<verse number="54">И Израелци учинише све као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Нека се Израелци утаборе око Шатора састанка, али подаље од њега, сваки под својом заставом са ознакама своје породице.</verse>
				<verse number="3">»На истоку нека се, под својом заставом, утаборе чете Јудиног табора. Поглавар Јудиног народа је Наасон син Аминадавов.</verse>
				<verse number="4">Његова војска броји 74.600 људи.</verse>
				<verse number="5">»До њих нека се утабори Исахарово племе. Поглавар Исахаровог народа је Натанаил син Цуаров.</verse>
				<verse number="6">Његова војска броји 54.400 људи.</verse>
				<verse number="7">»Затим Завулоново племе. Поглавар Завулоновог народа је Елиав син Хелонов.</verse>
				<verse number="8">Његова војска броји 57.400 људи.</verse>
				<verse number="9">»Укупан број људи додељених Јудином табору, према њиховим четама, износи 186.400. Они крећу први.</verse>
				<verse number="10">»Нека на југу, под својом заставом, буду чете Рувимовог табора. Поглавар Рувимовог народа је Елицур син Шедеуров.</verse>
				<verse number="11">Његова војска броји 46.500 људи.</verse>
				<verse number="12">»До њих нека се утабори Симеоново племе. Поглавар Симеоновог народа је Шелумиел син Цуришадајев.</verse>
				<verse number="13">Његова војска броји 59.300 људи.</verse>
				<verse number="14">»Затим Гадово племе. Поглавар Гадовог народа је Елјасаф син Деуелов.</verse>
				<verse number="15">Његова војска броји 45.650 људи.</verse>
				<verse number="16">»Укупан број људи додељених Рувимовом табору, према њиховим четама, износи 151.450. Они крећу други.</verse>
				<verse number="17">»Нека затим креће Шатор састанка и табор Левитâ, између других табора. Нека крећу истим редоследом којим се и утаборују, свако са свог места и под својом заставом.«</verse>
				<verse number="18">»Нека на западу, под својом заставом, буду чете Ефремовог табора. Поглавар Ефремовог народа је Елишама син Амихудов.</verse>
				<verse number="19">Његова војска броји 40.500 људи.</verse>
				<verse number="20">»До њих нека буде Манасијино племе. Поглавар Манасијиног народа је Гамалиил син Педахцуров.</verse>
				<verse number="21">Његова војска броји 32.200 људи.</verse>
				<verse number="22">»Затим Венијаминово племе. Поглавар Венијаминовог народа је Авидан син Гидонијев.</verse>
				<verse number="23">Његова војска броји 35.400 људи.</verse>
				<verse number="24">»Укупан број људи додељених Ефремовом табору, према њиховим четама, износи 108.100. Они крећу трећи.</verse>
				<verse number="25">»Нека на северу, под својом заставом, буду чете Дановог табора. Поглавар Дановог народа је Ахиезер син Амишадајев.</verse>
				<verse number="26">Његова војска броји 62.700 људи.</verse>
				<verse number="27">»До њих нека се утабори Асирово племе. Поглавар Асировог народа је Пагиел син Охранов.</verse>
				<verse number="28">Његова војска броји 41.500 људи.</verse>
				<verse number="29">»Затим Нефталимово племе. Поглавар Нефталимовог народа је Ахира син Енанов.</verse>
				<verse number="30">Његова војска броји 53.400 људи.</verse>
				<verse number="31">»Укупан број људи додељених Дановом табору, према њиховим четама, износи 157.600. Они крећу последњи, под својим заставама.«</verse>
				<verse number="32">То су Израелци, пребројани по својим породицама. Број свих у таборима, по њиховим четама, износи 603.550.</verse>
				<verse number="33">Али Левити нису пребројани са осталим Израелцима, као што је ГОСПОД и заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="34">Тако су Израелци урадили све што је ГОСПОД заповедио Мојсију. Тако су се утаборивали под својим заставама и тако су кретали на пут, свако са својим братством и породицом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ово је повест о Аароновој и Мојсијевој породици у време када је ГОСПОД говорио Мојсију на Синајској гори.</verse>
				<verse number="2">Имена Ааронових синова била су: прворођени Надав, затим Авиху, Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="3">То су била имена Ааронових синова, помазаних свештеника, који су били постављени да служе као свештеници.</verse>
				<verse number="4">Али Надав и Авиху погинули су пред ГОСПОДОМ када су у Синајској пустињи пред њим принели непрописну ватру. Пошто они нису имали синова, само су Елеазар и Итамар служили као свештеници за живота свога оца Аарона.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="6">»Окупи Левијево племе, па их додели свештенику Аарону да му помажу.</verse>
				<verse number="7">Нека раде код Шатора састанка за њега и целу заједницу обављајући послове везане за Боравиште.</verse>
				<verse number="8">Нека воде бригу о свој опреми Шатора састанка и нека раде за Израелце обављајући послове везане за Боравиште.</verse>
				<verse number="9">Дај Левите Аарону и његовим синовима – само они од Израелаца треба да му буду предати.</verse>
				<verse number="10">Аарона и његове синове одреди да служе као свештеници. Приближи ли се светилишту било ко други, нека се погуби.«</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД још рече Мојсију:</verse>
				<verse number="12">»Узео сам Левите између Израелаца место првог мушког потомка сваке Израелке. Левити су моји,</verse>
				<verse number="13">јер су сви првенци моји. Када сам побио све првенце у Египту, одвојио сам за себе све првенце у Израелу, био то човек или животиња. Они су моји. Ја сам ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД рече Мојсију у Синајској пустињи:</verse>
				<verse number="15">»Преброј Левите по њиховим породицама и братствима. Преброј свако мушко од једног месеца и старије.«</verse>
				<verse number="16">И Мојсије их преброја као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="17">Ово су била имена Левијевих синова: Гершон, Кехат и Мерари.</verse>
				<verse number="18">Ово су имена братстава Гершоноваца: Ливни и Шими.</verse>
				<verse number="19">Братства Кехатоваца: Амрам, Јицхар, Хеврон и Узиел.</verse>
				<verse number="20">Братства Мераријеваца: Махли и Муши. То су братства Левитâ по њиховим породицама.</verse>
				<verse number="21">Гершону су припадала братства Ливнијеваца и Шимијеваца – то су била братства Гершоноваца.</verse>
				<verse number="22">Број свих пребројаних мушких од једног месеца и старијих износио је 7.500.</verse>
				<verse number="23">Братства Гершоноваца таборовала су на западу, иза Боравишта.</verse>
				<verse number="24">Поглавар породица Гершоноваца био је Елјасаф син Лаелов.</verse>
				<verse number="25">Код Шатора састанка Гершоновци су обављали дужности везане за Боравиште, шатор и његов прекривач, завесу на улазу у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="26">дворишне завесе, завесу на улазу у двориште око Боравишта и жртвеника, и конопце и све што је везано за њихову употребу.</verse>
				<verse number="27">Кехату су припадала братства Амрамоваца, Јицхароваца, Хевроноваца и Узиеловаца – то су била братства Кехатоваца.</verse>
				<verse number="28">Број свих мушких од једног месеца и старијих износио је 8.600. Кехатовци су обављали дужности везане за светилиште.</verse>
				<verse number="29">Братства Кехатоваца таборовала су с јужне стране Боравишта.</verse>
				<verse number="30">Поглавар породица из братстава Кехатоваца био је Елицафан син Узиелов.</verse>
				<verse number="31">Они су обављали дужности везане за Ковчег, сто, свећњак, жртвенике, предмете који су се користили при вршењу свештеничке службе, завесу и све што је везано за њихову употребу.</verse>
				<verse number="32">Врховни поглавар Левитâ био је Елеазар, син свештеника Аарона. Он је био одређен да надгледа оне који су обављали дужности везане за светилиште.</verse>
				<verse number="33">Мерарију су припадала братства Махлијеваца и Мушијеваца – то су била братства Мераријеваца.</verse>
				<verse number="34">Број свих пребројаних мушких од једног месеца и старијих износио је 6.200.</verse>
				<verse number="35">Поглавар породица из братстава Мераријеваца био је Цуриел син Авихајилов. Они су таборовали на северној страни Боравишта.</verse>
				<verse number="36">Мераријевци су одређени да обављају дужности везане за диреке Боравишта, његове пречаге, стубове, постоља, сву његову опрему и све што је везано за њихову употребу,</verse>
				<verse number="37">као и за стубове у дворишту око Боравишта, постоља стубова, кочиће и конопце.</verse>
				<verse number="38">Мојсије и Аарон и његови синови таборовали су источно од Боравишта, испред Шатора састанка. Они су у име Израелаца обављали дужности везане за светилиште. Ако би се било ко други приближио светилишту, био би погубљен.</verse>
				<verse number="39">Укупан број Левитâ – свих мушких од месец дана и старијих – по њиховим братствима, које су Мојсије и Аарон пребројали по ГОСПОДЊОЈ заповести, износио је 22.000.</verse>
				<verse number="40">ГОСПОД рече Мојсију: »Преброј свако израелско прворођено мушко од месец дана и старије и упиши га поименце.</verse>
				<verse number="41">Узми Левите за мене место свих израелских првенаца и стоку Левитâ место свих првина израелске стоке. Ја сам ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="42">И Мојсије преброја све израелске првенце, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="43">Укупан број прворођених мушких од месец дана и старијих уписаних поименце износио је 22.273.</verse>
				<verse number="44">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="45">»Узми Левите место свих израелских првенаца и стоку Левитâ место њихове стоке. Левити су моји. Ја сам ГОСПОД.</verse>
				<verse number="46">А да би откупио она 273 првенца у Израелу колико их има више од Левитâ,</verse>
				<verse number="47">прикупи пет шекела по глави, према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера.</verse>
				<verse number="48">Тај новац дај Аарону и његовим синовима као откупнину за оне који прелазе број Левитâ.«</verse>
				<verse number="49">И Мојсије прикупи новац за откупнину од оних који су прелазили број првенаца које су откупили Левити.</verse>
				<verse number="50">Од израелских првенаца прикупио је 1.365 шекела сребра, према тежини светилишног шекела.</verse>
				<verse number="51">Мојсије даде новац за откупнину Аарону и његовим синовима, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Извршите попис левитског рода Кехатоваца по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="3">Пребројте све мушкарце између тридесет и педесет година старости који могу да обављају посао у Шатору састанка.</verse>
				<verse number="4">»А ово је посао који Кехатовци обављају у Шатору састанка: старање о најсветијим предметима.</verse>
				<verse number="5">Када се табор премешта, нека Аарон и његови синови уђу и скину заштитну завесу и нека њоме прекрију Ковчег сведочанства.</verse>
				<verse number="6">Нека то потом прекрију кожама морских крава, преко тога разастру тканину чисте плаве боје и наместе мотке за ношење.</verse>
				<verse number="7">»Нека преко стола Присуства разастру плаву тканину и на њега ставе тањире, посудице, пехаре и врчеве за жртве леванице. Хлеб, који је непрекидно на њему, нека на њему и остане.</verse>
				<verse number="8">Преко тога нека разастру скерлетну тканину, све прекрију кожама морских крава и наместе мотке за ношење стола.</verse>
				<verse number="9">»Нека узму плаву тканину и њоме покрију свећњак и његове светиљке, маказе за фитиљ и чанчиће и све његове врчеве за уље којим се опслужује.</verse>
				<verse number="10">Потом нека умотају свећњак и сав његов прибор у прекривач од кожа морских крава и положе га на носила.</verse>
				<verse number="11">»Нека преко златног жртвеника разастру плаву тканину, па га прекрију кожама морских крава и наместе његове мотке за ношење.</verse>
				<verse number="12">»Нека узму све предмете који се користе при вршењу свештеничке службе у светилишту, умотају их у плаву тканину, па прекрију кожама морских крава и положе на носила.</verse>
				<verse number="13">»Нека из бронзаног жртвеника уклоне пепео и преко жртвеника разастру љубичасту тканину.</verse>
				<verse number="14">Потом нека на њега положе сав прибор који се користи за вршење свештеничке службе код жртвеника, укључујући жеравнике, виљушке за месо, лопатице и чиније. Нека преко њега разастру прекривач од кожа морских крава и наместе његове мотке за ношење.</verse>
				<verse number="15">»Када је табор спреман за покрет, нека Аарон и његови синови заврше с покривањем свих делова светилишта и свих његових светих предмета. Тек тада нека дођу Кехатовци да то понесу. Тако неће погинути дотичући свете предмете Шатора састанка. То су предмети Шатора састанка које Кехатовци треба да носе.</verse>
				<verse number="16">»Нека Елеазар, син свештеника Аарона, води бригу о уљу за осветљење, мирисном кâду, редовним житним жртвама и уљу за помазање. Нека води бригу о целом Боравишту и о свему што је у њему, укључујући свету опрему и предмете.«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="18">»Пазите да племенска братства Кехатоваца не буду истребљена међу Левитима.</verse>
				<verse number="19">Ово учините за њих, да остану у животу, а не да погину када се приближе најсветијим предметима: нека Аарон и његови синови уђу у светилиште и нека сваком човеку одреде шта да ради и шта да носи.</verse>
				<verse number="20">Кехатовци нека ни на трен не улазе да погледају свете предмете, да не погину.«</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="22">»Изврши и попис Гершоноваца по њиховим породицама и братствима.</verse>
				<verse number="23">Преброј све мушкарце између тридесет и педесет година старости који могу да обављају посао код Шатора састанка.</verse>
				<verse number="24">»А ово је посао који обављају братства Гершоноваца и терет који носе:</verse>
				<verse number="25">Нека носе завесе Боравишта, Шатор састанка, његов прекривач и горњи прекривач од кожа морских крава, завесе са улаза у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="26">завесе дворишта око Боравишта и жртвеника, завесу са улаза у двориште, конопце и сву опрему везану за њихову употребу. Нека Гершоновци са овим предметима ураде све што треба да се уради.</verse>
				<verse number="27">Сав њихов посао, било ношење или обављање другог посла, нека се обавља по налогу Аарона и његових синова. Одредите им све што им је дужност да носе.</verse>
				<verse number="28">То је посао који обављају братства Гершоноваца код Шатора састанка. Нека своје дужности обављају под руководством Итамара, сина свештеника Аарона.«</verse>
				<verse number="29">»Преброј Мераријевце по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="30">Преброј све мушкарце између тридесет и педесет година старости који могу да обављају посао везан за Шатор састанка.</verse>
				<verse number="31">»Ово је њихова дужност док обављају посао код Шатора састанка: да носе диреке Боравишта, његове пречаге, стубове и постоља,</verse>
				<verse number="32">као и стубове дворишта око њега са њиховим постољима, шаторске кочиће, конопце, сву њихову опрему и све што је везано за њихову употребу. Сваком човеку тачно именуј шта треба да носи.</verse>
				<verse number="33">То је посао који обављају братства Мераријеваца док раде код Шатора састанка под руководством Итамара, сина свештеника Аарона.«</verse>
				<verse number="34">Мојсије, Аарон и поглавари заједнице пребројаше Кехатовце по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="35">Свих мушкараца између тридесет и педесет година старости који су могли да обављају посао у Шатору састанка,</verse>
				<verse number="36">пребројаних по братствима, било је 2.750.</verse>
				<verse number="37">Толико је укупно било свих оних из братстава Кехатоваца који су служили у Шатору састанка. Мојсије и Аарон су их пребројали по заповести коју је ГОСПОД дао преко Мојсија.</verse>
				<verse number="38">Пребројани су и Гершоновци по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="39">Свих мушкараца између тридесет и педесет година старости који су могли да обављају посао код Шатора састанка,</verse>
				<verse number="40">пребројаних по њиховим братствима и породицама, било је 2.630.</verse>
				<verse number="41">Толико је укупно било свих оних из братстава Гершоноваца који су служили код Шатора састанка. Мојсије и Аарон су их пребројали по ГОСПОДЊОЈ заповести.</verse>
				<verse number="42">Пребројани су и Мераријевци по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="43">Свих мушкараца између тридесет и педесет година старости који су могли да обављају посао код Шатора састанка,</verse>
				<verse number="44">пребројаних по њиховим братствима, било је 3.200.</verse>
				<verse number="45">Толико је укупно било оних из братстава Мераријеваца. Мојсије и Аарон су их пребројали по заповести коју је ГОСПОД дао преко Мојсија.</verse>
				<verse number="46">Тако су Мојсије, Аарон и поглавари Израела пребројали све Левите по њиховим братствима и породицама.</verse>
				<verse number="47">Укупан број свих мушкараца између тридесет и педесет година старости који су могли да обављају посао опслуживања и преношења Шатора састанка</verse>
				<verse number="48">износио је 8.580.</verse>
				<verse number="49">На заповест коју је ГОСПОД дао преко Мојсија, свакоме је одређен посао и речено шта да носи. Тако су пребројани, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Заповеди Израелцима да шаљу ван табора свакога ко пати од неке заразне кожне болести, или има било какав излив, или је нечист због додира с лешом.</verse>
				<verse number="3">Шаљите и мушко и женско. Шаљите их ван табора, да не укаљају свој табор, где ја боравим међу њима.«</verse>
				<verse number="4">И Израелци учинише баш као што је ГОСПОД наложио Мојсију: слали су такве ван табора.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="6">»Кажи Израелцима: ‚Када неко, човек или жена, на било који начин оштети другога и тако изневери ГОСПОДА, крив је</verse>
				<verse number="7">и нека призна грех који је учинио. Нека у потпуности надокнади штету, на то дода једну петину вредности и све дâ ономе кога је оштетио.</verse>
				<verse number="8">»‚Ако оштећени нема блиског сродника коме би се могла уручити накнада за штету, накнада припада ГОСПОДУ и предаје се свештенику заједно са овном којим ће се за кривца извршити обред помирења.</verse>
				<verse number="9">Сви свети прилози које Израелци доносе свештенику, припадају свештенику.</verse>
				<verse number="10">Сваком човеку припадају његови свети дарови, али оно што дâ свештенику, припада свештенику.‘«</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="12">»Кажи Израелцима: ‚Ако нечија жена застрани и буде му неверна</verse>
				<verse number="13">тако што спава с другим и то остане сакривено од њеног мужа и њена нечистота се не открије пошто нема сведока против ње и није ухваћена на делу</verse>
				<verse number="14">и љубомора обузме њеног мужа и он посумња у своју жену, а она јесте нечиста, или га обузме љубомора и он посумња у њу иако није нечиста,</verse>
				<verse number="15">нека је доведе свештенику. Нека за њу донесе и дар од једне десетине ефе јечменог брашна. Нека га не полива уљем нити на њега ставља тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, жртва подсетница којом се подсећа на кривицу.</verse>
				<verse number="16">»‚Нека свештеник поведе жену и постави је пред ГОСПОДА,</verse>
				<verse number="17">а затим у једну глинену посуду захвати свете воде и у њу сипа прашине са пода Боравишта.</verse>
				<verse number="18">Када свештеник постави жену пред ГОСПОДА, нека јој расплете косу и у руке јој стави жртву подсетницу – житну жртву за љубомору – а сам нека држи у руци горку воду која доноси проклетство.</verse>
				<verse number="19">»‚Нека тада свештеник закуне жену и каже јој: »Ако ниједан други човек није спавао с тобом и ако ниси застранила и постала нечиста док си била удата за свога мужа, нека ти не науди ова горка вода која доноси проклетство.</verse>
				<verse number="20">Али, ако си застранила док си била удата за свога мужа и постала нечиста тако што си спавала с другим човеком осим свога мужа« –</verse>
				<verse number="21">нека овде свештеник закуне жену проклетством – »нека ГОСПОД учини да те твој народ прокуне и оцрни када ГОСПОД учини да ти се осуши материца и надме трбух.</verse>
				<verse number="22">Нека ова вода која доноси проклетство уђе у твоје тело и нека ти се од ње надме трбух и осуши материца.« А жена нека каже: »Амин. Амин.«</verse>
				<verse number="23">»‚Нека свештеник напише ова проклетства на свитку и спере их у горку воду.</verse>
				<verse number="24">Онда нека дâ жени да попије горку воду која доноси проклетство, и вода ће ући у њу и изазвати тешке болове.</verse>
				<verse number="25">Нека свештеник узме из њених руку житну жртву за љубомору, окрене је овамо-онамо пред ГОСПОДОМ и однесе на жртвеник.</verse>
				<verse number="26">Потом нека од житне жртве заграби пуну шаку као знамен-жртву и то спали на жртвенику. Након тога нека дâ жени да попије воду.</verse>
				<verse number="27">Ако је жена постала нечиста и била неверна своме мужу, када попије воду која доноси проклетство, ова ће, ушавши у њу, изазвати тешке болове. Трбух ће јој се надути и материца осушити, и биће проклета међу својим народом.</verse>
				<verse number="28">Али, ако жена није постала нечиста, него је чиста, биће ослобођена кривице и моћи ће да има деце.‘</verse>
				<verse number="29">»То је, дакле, закон о љубомори када жена застрани и постане нечиста док је удата за свога мужа,</verse>
				<verse number="30">или када мужа обузме љубомора зато што посумња у своју жену. Нека је свештеник постави пред ГОСПОДА и нека на њу у целости примени овај закон.</verse>
				<verse number="31">Муж неће бити крив за грех, али жена ће сносити последице свога греха.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Ако неко, човек или жена, учини посебан завет – завет одвојености за ГОСПОДА као назиреј –</verse>
				<verse number="3">нека се уздржава од вина и другог опојног пића и нека не пије сирће ни од вина ни од другог опојног пића. Нека не пије сок од грожђа и не једе ни свеже ни суво грожђе.</verse>
				<verse number="4">Док је назиреј, нека не једе ништа од винове лозе, чак ни семенку или љуску грожђа.</verse>
				<verse number="5">»‚За све време свога завета одвојености, нека се не брије и не шиша. Нека буде свет док не прође време његове одвојености за ГОСПОДА и нека пусти да му коса на глави слободно расте.</verse>
				<verse number="6">За све време своје одвојености за ГОСПОДА, нека не прилази мртвацу.</verse>
				<verse number="7">Ако му умре отац, или мајка, или брат, или сестра, нека због њих не постаје нечист, јер му је на глави знак одвојености за ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="8">Све време своје одвојености свет је ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="9">»‚Ако крај њега неко изненада умре, и он тако учини нечистом косу, знак своје одвојености, нека обрије главу на дан свог очишћења, то јест седмога дана.</verse>
				<verse number="10">Осмога дана нека свештенику на улаз у Шатор састанка донесе две грлице или два голупчета.</verse>
				<verse number="11">Свештеник ће једну птицу принети као жртву за очишћење, а другу као жртву паљеницу, да би за њега извршио обред помирења, јер је згрешио тако што је био крај мртваца. Истог дана нека освешта своју главу.</verse>
				<verse number="12">Нека се поново одвоји за ГОСПОДА на исто време одвојености и нека, као жртву за кривицу, донесе мушко јагње од годину дана. Претходно време му се не рачуна, јер је постао нечист за време своје одвојености.</verse>
				<verse number="13">»‚Ово је закон за назиреја када се заврши време његове одвојености: Нека га доведу на улаз у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="14">а он нека донесе ГОСПОДУ свој дар – мушко јагње од годину дана и без мане за жртву паљеницу, женско јагње од годину дана и без мане за жртву за очишћење, овна без мане за жртву за заједништво,</verse>
				<verse number="15">као и њихове житне жртве и жртве леванице и корпу бесквасног хлеба: погаче од белог брашна замешене с уљем и лепиње премазане уљем.</verse>
				<verse number="16">Свештеник ће то донети пред ГОСПОДА и принети жртву за очишћење и жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="17">Принеће корпу с бесквасним хлебом и жртвовати ГОСПОДУ овна као жртву за заједништво, заједно с њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="18">Потом нека назиреј на улазу у Шатор састанка обрије косу с главе – знак своје одвојености – па узме увојке и стави их на ватру која гори испод жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="19">Након што назиреј обрије косу с главе – знак своје одвојености – свештеник ће му ставити у руке кувану овнујску плећку и по једну бесквасну погачу и лепињу из корпе.</verse>
				<verse number="20">Свештеник ће то окренути овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану – то је свето и припада свештенику као и груди које су окретане и бут који је дарован. После тога назиреј може да пије вино.</verse>
				<verse number="21">»‚То је закон о назиреју који заветује ГОСПОДУ дар за своју одвојеност, поврх онога што би још могао да донесе. Нека изврши завет који је дао, као што налаже закон о назиреју.‘«</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="23">»Кажи Аарону и његовим синовима: ‚Овако благосиљајте Израелце. Кажите им:</verse>
				<verse number="24">»‚»Нека те ГОСПОД благослови и чува.</verse>
				<verse number="25">Нека те ГОСПОД својим лицем обасја и милостив ти буде.</verse>
				<verse number="26">Нека ГОСПОД окрене своје лице к теби и дâ ти мир.«‘</verse>
				<verse number="27">Тако ће стављати моје име на Израелце, и ја ћу их благосиљати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Када је Мојсије завршио с подизањем Боравишта, помаза и освешта и њега и његову опрему и помаза и освешта жртвеник и сав његов прибор.</verse>
				<verse number="2">Тада поглавари Израела, главе породица, то јест они племенски поглавари који су надгледали пребројавање, донеше дарове.</verse>
				<verse number="3">Дотераше као дар пред ГОСПОДА шест покривених кола и дванаест волова – по кола од двојице и по вола од сваког од њих – и доведоше их пред Боравиште.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="5">»Прими то од њих, да може да се користи за послове код Шатора састанка. Дај то Левитима према потребама посла сваког од њих.«</verse>
				<verse number="6">Тако Мојсије узе кола и волове и даде их Левитима.</verse>
				<verse number="7">Гершоновцима даде двоја кола и четири вола, према потребама њиховог посла,</verse>
				<verse number="8">а Мераријевцима четвора кола и осам волова, према потребама њиховог посла. И једнима и другима руководио је Итамар, син свештеника Аарона.</verse>
				<verse number="9">Али Кехатовцима не даде ништа од тога, јер је њихов посао био да свете предмете носе на раменима.</verse>
				<verse number="10">Када је жртвеник помазан, поглавари донеше дарове за његово освештање и ставише их пред жртвеник,</verse>
				<verse number="11">јер је ГОСПОД рекао Мојсију: »Нека сваког дана по један поглавар донесе свој дар за освештање жртвеника.«</verse>
				<verse number="12">Првог дана је свој дар донео Наасон син Аминадавов из Јудиног племена.</verse>
				<verse number="13">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="14">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="15">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="16">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="17">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Наасона сина Аминадавовог.</verse>
				<verse number="18">Другог дана је свој дар донео Натанаил син Цуаров, поглавар Исахара.</verse>
				<verse number="19">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="20">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="21">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="22">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="23">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Натанаила сина Цуаровог.</verse>
				<verse number="24">Трећег дана је свој дар донео Елиав син Хелонов, поглавар Завулоновог народа.</verse>
				<verse number="25">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="26">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="27">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="28">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="29">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Елиава сина Хелоновог.</verse>
				<verse number="30">Четвртог дана је свој дар донео Елицур син Шедеуров, поглавар Рувимовог народа.</verse>
				<verse number="31">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="32">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="33">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="34">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="35">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Елицура сина Шедеуровог.</verse>
				<verse number="36">Петог дана је свој дар донео Шелумиел син Цуришадајев, поглавар Симеоновог народа.</verse>
				<verse number="37">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="38">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="39">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="40">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="41">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Шелумиела сина Цуришадајевог.</verse>
				<verse number="42">Шестог дана је свој дар донео Елјасаф син Деуелов, поглавар Гадовог народа.</verse>
				<verse number="43">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="44">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="45">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="46">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="47">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Елјасафа сина Деуеловог.</verse>
				<verse number="48">Седмог дана је свој дар донео Елишама син Амихудов, поглавар Ефремовог народа.</verse>
				<verse number="49">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="50">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="51">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="52">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="53">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Елишаме сина Амихудовог.</verse>
				<verse number="54">Осмог дана је свој дар донео Гамалиил син Педахцуров, поглавар Манасијиног народа.</verse>
				<verse number="55">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="56">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="57">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="58">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="59">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Гамалиила сина Педахцуровог.</verse>
				<verse number="60">Деветог дана је свој дар донео Авидан син Гидонијев, поглавар Венијаминовог народа.</verse>
				<verse number="61">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="62">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="63">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="64">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="65">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Авидана сина Гидонијевог.</verse>
				<verse number="66">Десетог дана је свој дар донео Ахиезер син Амишадајев, поглавар Дановог народа.</verse>
				<verse number="67">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="68">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="69">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="70">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="71">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Ахиезера сина Амишадајевог.</verse>
				<verse number="72">Једанаестог дана је свој дар донео Пагиел син Охранов, поглавар Асировог народа.</verse>
				<verse number="73">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="74">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="75">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="76">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="77">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Пагиела сина Охрановог.</verse>
				<verse number="78">Дванаестог дана је свој дар донео Ахира син Енанов, поглавар Нефталимовог народа.</verse>
				<verse number="79">Његов дар је био: један сребрни тањир тежак сто тридесет шекела и једна сребрна чинија од седамдесет шекела, према тежини светилишног шекела, обоје пуно белог брашна замешеног с уљем, за житну жртву;</verse>
				<verse number="80">једна златна посудица од десет шекела, пуна кâда;</verse>
				<verse number="81">један јунац, један ован и једно мушко јагње од годину дана, за жртву паљеницу;</verse>
				<verse number="82">један јарац за жртву за очишћење;</verse>
				<verse number="83">и два вола, пет овнова, пет јараца и петоро мушке јагњади од годину дана, за жртву за заједништво. То је био дар Ахире сина Енановог.</verse>
				<verse number="84">То су били дарови израелских поглавара за освештање жртвеника када је помазан: дванаест сребрних тањира, дванаест сребрних чинија и дванаест златних посудица.</verse>
				<verse number="85">Сваки сребрни тањир био је тежак сто тридесет шекела, а свака чинија седамдесет шекела. Укупна тежина сребрних посуда износила је две хиљаде четири стотине шекела, према тежини светилишног шекела.</verse>
				<verse number="86">Свака од дванаест златних посудица пуних кâда била је тешка десет шекела, према тежини светилишног шекела. Укупна тежина златних посудица износила је сто двадесет шекела.</verse>
				<verse number="87">Свих животиња за жртве паљенице било је: дванаест јунаца, дванаест овнова и дванаесторо мушке јагњади од годину дана, са њиховим житним жртвама. Дванаест јараца било је за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="88">Свих животиња за жртву за заједништво било је: двадесет четири вола, шездесет овнова, шездесет јараца и шездесеторо мушке јагњади од годину дана. То су били дарови за освештање жртвеника након што је помазан.</verse>
				<verse number="89">Када је Мојсије улазио у Шатор састанка да разговара са ГОСПОДОМ, чуо је како му глас говори између два херувима изнад Помирилишта – поклопца Ковчега сведочанства – и разговарао је с њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Аарону: ‚Када будеш намештао седам светиљки, нека бацају светлост испред свећњака.‘«</verse>
				<verse number="3">И Аарон тако учини: намести светиљке на предњу страну свећњака, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="4">А свећњак је био направљен овако: сав је, од подножја до латица, био од кованог злата, направљен тачно према узору који је ГОСПОД показао Мојсију.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="6">»Узми Левите између осталих Израелаца и очисти их.</verse>
				<verse number="7">А да би их очистио, уради овако: пошкропи их водом очишћења, а они нека онда обрију цело тело и оперу своју одећу. Тако ће се очистити.</verse>
				<verse number="8">Нека потом узму једног јунца са његовом житном жртвом од белог брашна замешеног с уљем, а ти узми другог јунца за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="9">Доведи Левите пред Шатор састанка и окупи сву израелску заједницу.</verse>
				<verse number="10">Ти доведи Левите пред ГОСПОДА, а Израелци нека положе руке на њих.</verse>
				<verse number="11">Нека затим Аарон окрене Левите овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану од Израелаца, па ће бити спремни за служење ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="12">»Пошто Левити положе руке на главе јунаца, принеси ГОСПОДУ једног јунца као жртву за очишћење, а другог као жртву паљеницу, да извршиш обред помирења за Левите.</verse>
				<verse number="13">Нека Левити стану пред Аарона и његове синове, а ти их окрени овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану.</verse>
				<verse number="14">Тако ћеш Левите одвојити од осталих Израелаца, и Левити ће бити моји.</verse>
				<verse number="15">Након што очистиш Левите и окренеш их овамо-онамо као жртву окретану, нека дођу да обављају послове везане за Шатор састанка.</verse>
				<verse number="16">Само они од Израелаца треба да буду предати мени. Узео сам их да буду моји место првенаца, место првог мушког потомка сваке Израелке.</verse>
				<verse number="17">Свако прворођено мушко у Израелу, био то човек или животиња, моје је. Када сам побио све првенце у Египту, њих сам одвојио за себе,</verse>
				<verse number="18">а Левите сам узео место свих прворођених синова у Израелу.</verse>
				<verse number="19">Њих сам, од свих Израелаца, дао као дар Аарону и његовим синовима, да место других Израелаца обављају послове везане за Шатор састанка и да за њих извршавају обред помирења како никаква пошаст не би погодила Израелце када се приближе светилишту.«</verse>
				<verse number="20">Мојсије, Аарон и цела израелска заједница урадише с Левитима баш као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="21">Левити се очистише и опраше своју одећу, а онда их Аарон окрену овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану и изврши за њих обред помирења, да их очисти.</verse>
				<verse number="22">Након тога Левити дођоше да обављају своје послове код Шатора састанка под надзором Аарона и његових синова. Урадише, дакле, с Левитима баш као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="24">»И ово се односи на Левите: Нека само мушкарци од двадесет пет година и старији обављају послове везане за Шатор састанка,</verse>
				<verse number="25">а када напуне педесет година, нека иступе из службе и нека више не раде.</verse>
				<verse number="26">Могу да помажу својој сабраћи у обављању дужности код Шатора састанка, али сами нека не обављају послове. Тако ћеш, дакле, Левитима одредити њихове дужности.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Првог месеца друге године пошто су изашли из Египта, ГОСПОД рече Мојсију у Синајској пустињи:</verse>
				<verse number="2">»Нека Израелци славе Пасху у време одређено за њу.</verse>
				<verse number="3">Славите је у време одређено за њу, у сутон четрнаестог дана овог месеца, према свим уредбама и законима за њу.«</verse>
				<verse number="4">Тада Мојсије рече Израелцима да прославе Пасху,</verse>
				<verse number="5">и они је прославише у Синајској пустињи у сутон четрнаестог дана првог месеца. Израелци урадише све као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="6">Али неки од њих нису могли да славе Пасху тог дана јер су били нечисти због додира с мртвацем. Стога они тог истог дана дођоше Мојсију и Аарону,</verse>
				<verse number="7">па рекоше Мојсију: »Постали смо нечисти због додира с мртвацем, али зашто да нам буде ускраћено право да са осталим Израелцима принесемо жртву ГОСПОДУ у за то одређено време?«</verse>
				<verse number="8">Мојсије им рече: »Сачекајте док не сазнам шта ГОСПОД заповеда за вас.«</verse>
				<verse number="9">Тада ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="10">»Кажи Израелцима: ‚Када неки од вас или од ваших потомака буде нечист због додира с мртвацем, или буде на путу, ипак може да слави ГОСПОДЊУ Пасху.</verse>
				<verse number="11">Нека је слави у сутон четрнаестог дана другог месеца. Нека једе пасхалну животињу са бесквасним хлебом и горким биљем.</verse>
				<verse number="12">Ништа од ње нека не оставља до јутра и нека јој не ломи ниједну кост. Када буде славио Пасху, нека се држи свих уредби за њу.</verse>
				<verse number="13">Ко је чист, а није на путу, па не прослави Пасху, тај нека се одстрани из свога народа, јер није принео ГОСПОДУ жртву у за то одређено време. Нека сноси последице свога греха.</verse>
				<verse number="14">»‚Ако дошљак који борави међу вама жели да слави ГОСПОДЊУ Пасху, нека то чини према уредбама и законима за њу. Нека иста уредба важи и за дошљака и за рођеног Израелца.‘«</verse>
				<verse number="15">Онога дана када је Боравиште – Шатор сведочанства – подигнуто, прекрио га је облак. Од вечери до јутра облак над Боравиштем изгледао је као огањ.</verse>
				<verse number="16">Тако је било стално: преко дана га је прекривао облак, који је ноћу изгледао као огањ.</verse>
				<verse number="17">Кад год се облак подизао са Шатора, Израелци су кретали на пут. Где год се облак спуштао, ту су Израелци дизали табор.</verse>
				<verse number="18">На ГОСПОДЊУ заповест су Израелци кретали на пут и на његову заповест су дизали табор. Докле год је облак стајао над Боравиштем, они су остајали у табору.</verse>
				<verse number="19">Када је облак дуго остајао над Боравиштем, Израелци су се држали онога што је ГОСПОД тражио и нису кретали на пут.</verse>
				<verse number="20">Понекад је облак био над Боравиштем само неколико дана. На ГОСПОДЊУ заповест су дизали табор и на његову заповест кретали на пут.</verse>
				<verse number="21">Понекад је облак стајао само од вечери до јутра, а када би се ујутро подигао, кретали су на пут. Ако је облак стајао један дан и ноћ, па се подигао, кретали су на пут.</verse>
				<verse number="22">Било да је облак стајао над Боравиштем два дана или месец дана или годину дана, Израелци су остајали утаборени и нису кретали на пут. Али, чим би се подигао, кретали су на пут.</verse>
				<verse number="23">На ГОСПОДЊУ заповест дизали су табор и на ГОСПОДЊУ заповест кретали су на пут. Држали су се онога што је ГОСПОД тражио, у складу са заповешћу коју је дао преко Мојсија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Направи две трубе од кованог сребра. Оне ће ти служити за сазивање заједнице и за кретање табора на пут.</verse>
				<verse number="3">Када обе затрубе, нека се цела заједница окупи пред тобом на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="4">Ако затруби само једна, нека се пред тобом окупе само поглавари, главе Израелових братстава.</verse>
				<verse number="5">Када се зачује завијајуће трубљење, нека на пут крену табори на истоку.</verse>
				<verse number="6">Када се други пут зачује завијајуће трубљење, нека крену табори на југу. Завијајуће трубљење биће знак за покрет.</verse>
				<verse number="7">Да окупите заједницу, дуните у трубе, али без завијања.</verse>
				<verse number="8">Нека у трубе дувају свештеници, Ааронови синови. То је трајна уредба за вас из поколења у поколење.</verse>
				<verse number="9">»Када у својој земљи будете полазили у бој против душманина који вас угњетава, дуните у трубе завијајући. Тада ће вас се сетити ГОСПОД, ваш Бог, и бићете спасени од својих непријатеља.</verse>
				<verse number="10">Тако и у време радости – празникâ који су вам одређени и светковинâ младог месеца – затрубите над својим жртвама паљеницама и жртвама за заједништво, и оне ће бити спомен на вас пред Богом. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.«</verse>
				<verse number="11">Двадесетог дана другог месеца друге године, облак се подиже са Боравишта сведочанства.</verse>
				<verse number="12">Тада Израелци кренуше из Синајске пустиње, па су путовали од места до места све док се облак није зауставио у пустињи Паран.</verse>
				<verse number="13">Тако су први пут кренули на заповест коју је ГОСПОД дао преко Мојсија.</verse>
				<verse number="14">Прве су, под својом заставом, кренуле Јудине чете. Њиховом војском заповедао је Наасон син Аминадавов.</verse>
				<verse number="15">Натанаил син Цуаров заповедао је војском Исахаровог племена,</verse>
				<verse number="16">а Елиав син Хелонов војском Завулоновог племена.</verse>
				<verse number="17">Потом је растављено Боравиште, па су кренули и Гершоновци и Мераријевци, који су га носили.</verse>
				<verse number="18">Потом су, под својом заставом, кренуле чете Рувимовог табора. Њиховом војском заповедао је Елицур син Шедеуров.</verse>
				<verse number="19">Шелумиел син Цуришадајев заповедао је војском Симеоновог племена,</verse>
				<verse number="20">а Елјасаф син Деуелов војском Гадовог племена.</verse>
				<verse number="21">Тек тада су кренули Кехатовци, носећи свете предмете, како би Боравиште могло да буде подигнуто пре њиховог доласка.</verse>
				<verse number="22">Потом су, под својом заставом, кренуле чете Ефремовог табора. Њиховом војском заповедао је Елишама син Амихудов.</verse>
				<verse number="23">Гамалиил син Педахцуров заповедао је војском Манасијиног племена,</verse>
				<verse number="24">а Авидан син Гидонијев војском Венијаминовог племена.</verse>
				<verse number="25">На крају су, под својом заставом, кренуле чете Дановог табора, као заштитница свим јединицама. Њиховом војском заповедао је Ахиезер син Амишадајев.</verse>
				<verse number="26">Пагиел син Охранов заповедао је војском Асировог племена,</verse>
				<verse number="27">а Ахира син Енанов војском Нефталимовог племена.</verse>
				<verse number="28">То је био редослед кретања израелских чета када су Израелци кретали на пут.</verse>
				<verse number="29">Мојсије рече Ховаву, сину свога таста Реуела Мидјанца: »Полазимо на место за које нам је ГОСПОД рекао: ‚Даћу вам га.‘ Пођи с нама, а ми ћемо бити добри према теби, јер је ГОСПОД Израелу обећао добро.«</verse>
				<verse number="30">»Нећу с вама«, одговори овај, »него ћу се вратити у своју земљу, својој родбини.«</verse>
				<verse number="31">Али Мојсије рече: »Молим те, не одлази од нас. Ти знаш где је у пустињи добро да се утаборимо, па можеш да нам будеш водич.</verse>
				<verse number="32">Ако пођеш с нама, делићемо с тобом све оно добро што нам ГОСПОД даје.«</verse>
				<verse number="33">Тако су кренули са ГОСПОДЊЕ горе и путовали три дана. Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је та три дана ишао пред њима да им нађе место за одмор.</verse>
				<verse number="34">Преко дана је ГОСПОДЊИ облак био над њима када су из табора кретали на пут.</verse>
				<verse number="35">Кад год је Ковчег полазио, Мојсије је говорио: »Устани, ГОСПОДЕ! Нека се распрше твоји непријатељи. Нека се пред тобом разбеже они што те мрзе.«</verse>
				<verse number="36">А када се Ковчег заустављао, говорио је: »Врати се, ГОСПОДЕ, безбројним хиљадама Израеловим.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора.</verse>
				<verse number="2">Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси.</verse>
				<verse number="3">То место прозваше Тавера, јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима.</verse>
				<verse number="4">Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса!</verse>
				<verse number="5">Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука.</verse>
				<verse number="6">А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«</verse>
				<verse number="7">Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу.</verse>
				<verse number="8">Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем.</verse>
				<verse number="9">Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.</verse>
				<verse number="10">Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.</verse>
				<verse number="11">»Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа?</verse>
				<verse number="12">Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима?</verse>
				<verse number="13">Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘</verse>
				<verse number="14">Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је.</verse>
				<verse number="15">Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо,</verse>
				<verse number="17">а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш.</verse>
				<verse number="18">Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести.</verse>
				<verse number="19">И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана,</verse>
				<verse number="20">него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«</verse>
				<verse number="21">Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘</verse>
				<verse number="22">Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?«</verse>
				<verse number="23">»Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.«</verse>
				<verse number="24">Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора,</verse>
				<verse number="25">а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили.</verse>
				<verse number="26">А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.</verse>
				<verse number="27">Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«</verse>
				<verse number="28">На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«</verse>
				<verse number="29">Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«</verse>
				<verse number="30">Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.</verse>
				<verse number="31">Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта изнад земље, а дан хода унаоколо.</verse>
				<verse number="32">Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера. Потом их разастреше свуда око табора.</verse>
				<verse number="33">Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу.</verse>
				<verse number="34">Стога је то место прозвано Киврот Хатаава, јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.</verse>
				<verse number="35">Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Мирјам и Аарон почеше да говоре против Мојсија због његове жене Кушанке, јер се био оженио Кушанком.</verse>
				<verse number="2">»Зар је ГОСПОД говорио само преко Мојсија?« питали су. »Зар није говорио и преко нас?« И ГОСПОД то чу.</verse>
				<verse number="3">А Мојсије је био веома понизан човек, понизнији од било кога на земљи.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД одмах рече Мојсију, Аарону и Мирјам: »Све троје изађите до Шатора састанка.« И њих троје изађоше,</verse>
				<verse number="5">а ГОСПОД сиђе у стубу облака, стаде на улаз у Шатор и позва Аарона и Мирјам. Када су обоје пришли,</verse>
				<verse number="6">он рече: »Слушајте шта ћу вам рећи: »Када је међу вама пророк ГОСПОДЊИ, ја му се у виђењима откривам, у сновима му говорим.</verse>
				<verse number="7">Али није тако с мојим слугом Мојсијем – он је веран у свој мојој кући.</verse>
				<verse number="8">Ја с њим разговарам лицем у лице, отворено, а не у загонеткама. Он обличје ГОСПОДЊЕ гледа. Како вас онда није било страх да против мога слуге Мојсија говорите?«</verse>
				<verse number="9">И ГОСПОД се разгневи на њих и оде.</verse>
				<verse number="10">Када се облак удаљио од Шатора, а оно – Мирјам огубавела, побелела као снег! Аарон се окрену према њој и виде да има губу,</verse>
				<verse number="11">па рече Мојсију: »Молим те, господару, не узми нам за зло грех који смо починили у својој лудости.</verse>
				<verse number="12">Немој да она буде као мртворођенче којем је месо полуизједено када излази из мајчине утробе.«</verse>
				<verse number="13">Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Боже, молим те, излечи је!«</verse>
				<verse number="14">А ГОСПОД одговори Мојсију: »Да јој је отац пљунуо у лице, зар њена срамота не би трајала седам дана? Држи је ван табора седам дана, а после тога може да се доведе назад.«</verse>
				<verse number="15">Тако су Мирјам седам дана држали ван табора, а народ није кретао на пут док је нису довели назад.</verse>
				<verse number="16">После тога народ оде из Хацерота и утабори се у пустињи Паран.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Пошаљи људе да извиде земљу Ханаан, коју дајем Израелцима. Из сваког праотачког племена пошаљи једног од његових поглавара.«</verse>
				<verse number="3">И Мојсије их, на ГОСПОДЊУ заповест, посла из пустиње Паран. Сви они били су вође Израелаца,</verse>
				<verse number="4">а ово су њихова имена: Из Рувимовог племена: Шамуа син Закуров.</verse>
				<verse number="5">Из Симеоновог племена: Шафат син Хоријев.</verse>
				<verse number="6">Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.</verse>
				<verse number="7">Из Исахаровог племена: Јигал син Јосифов.</verse>
				<verse number="8">Из Ефремовог племена: Хошеа син Навин.</verse>
				<verse number="9">Из Венијаминовог племена: Палти син Рафуов.</verse>
				<verse number="10">Из Завулоновог племена: Гадиел син Содијев.</verse>
				<verse number="11">Из Јосифовог, то јест Манасијиног племена: Гади син Сусијев.</verse>
				<verse number="12">Из Дановог племена: Амиел син Гемалијев.</verse>
				<verse number="13">Из Асировог племена: Сетур син Михаилов.</verse>
				<verse number="14">Из Нефталимовог племена: Нахби син Вофсијев.</verse>
				<verse number="15">Из Гадовог племена: Геуел син Махијев.</verse>
				<verse number="16">То су била имена људи које је Мојсије послао да извиде земљу. А Хошеи сину Навину Мојсије даде име Исус.</verse>
				<verse number="17">Када их је Мојсије послао да извиде земљу Ханаан, рече им: »Идите горе кроз Негев, па даље у Горје.</verse>
				<verse number="18">Видите каква је земља и да ли су људи који у њој живе снажни или слаби, малобројни или многобројни.</verse>
				<verse number="19">Каква је земља у којој живе: добра или рђава? У каквим градовима живе: без бедемâ или утврђеним?</verse>
				<verse number="20">Какво је тле: плодно или мршаво? Има ли на њему дрвећа или нема? И учините све да донесете плодова те земље.« А било је време првог зрелог грожђа.</verse>
				<verse number="21">Тако они одоше горе и извидеше земљу од пустиње Цин све до Рехова према Лево-Хамату.</verse>
				<verse number="22">Одоше горе кроз Негев и стигоше до Хеврона, где су живели Анакови потомци Ахиман, Шешај и Талмај. Хеврон је подигнут седам година пре Цоана у Египту.</verse>
				<verse number="23">Када су дошли у кланац Ешкол, одрезаше лозу на којој је био један једини грозд, па га двојица од њих понеше између себе, на мотки, а понеше и нарова и смокава.</verse>
				<verse number="24">Тај кланац је прозван Ешкол управо због грозда који су Израелци тамо одрезали.</verse>
				<verse number="25">После четрдесет дана, вратише се из извиђања земље.</verse>
				<verse number="26">Дођоше Мојсију и Аарону и целој израелској заједници у Кадешу, у пустињи Паран, па њима и целој заједници поднеше извештај и показаше плодове земље.</verse>
				<verse number="27">Овако су известили Мојсија: »Били смо у земљи у коју си нас послао, и њоме заиста тече мед и млеко. Ево њених плодова.</verse>
				<verse number="28">Али народ који тамо живи јак је, а градови су утврђени и веома велики. Чак смо тамо видели и Анакове потомке.</verse>
				<verse number="29">Амалечани живе у Негеву, Хетити, Јевусејци и Аморејци у Горју, а Ханаанци уз море и дуж реке Јордан.«</verse>
				<verse number="30">Тада Калев утиша народ око Мојсија и рече: »Треба сместа да идемо горе и запоседнемо земљу, јер ми то можемо.«</verse>
				<verse number="31">Али људи који су ишли с њим рекоше: »Не можемо да нападнемо онај народ, јер су јачи од нас.«</verse>
				<verse number="32">Они проширише међу Израелцима рђав глас о земљи коју су извиђали, говорећи: »Земља коју смо извиђали прождире своје становнике. Сви људи које смо тамо видели крупног су стаса.</verse>
				<verse number="33">Видели смо тамо и Нефилиме, Анакове потомке потекле од Нефилима. Сами себи смо изгледали као скакавци, а тако смо изгледали и њима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Те ноћи је сав народ из заједнице кукао и плакао из свега гласа.</verse>
				<verse number="2">Сви Израелци су гунђали против Мојсија и Аарона и цела заједница им рече: »Камо среће да смо помрли у Египту! Или да смо бар помрли у овој пустињи!</verse>
				<verse number="3">Зашто нас ГОСПОД води у ту земљу, да погинемо од мача, а наше жене и нејач да постану плен? Зар нам не би било боље да се вратимо у Египат?«</verse>
				<verse number="4">А један другом су говорили: »Изаберимо вођу и вратимо се у Египат.«</verse>
				<verse number="5">Тада Мојсије и Аарон падоше ничице пред целом израелском заједницом која се тамо окупила,</verse>
				<verse number="6">а Исус Навин и Калев син Јефунеов, који су били међу онима који су извиђали земљу, раздреше своју одећу,</verse>
				<verse number="7">па рекоше целој израелској заједници: »Земља кроз коју смо прошли и извиђали је изузетно је добра.</verse>
				<verse number="8">Ако ГОСПОД буде задовољан нама, увешће нас у ту земљу – земљу којом тече мед и млеко – и даће нам је.</verse>
				<verse number="9">Само немојте да се буните против ГОСПОДА и не бојте се народа те земље, јер ће они за нас бити лак залогај. Они су без заштите, а с нама је ГОСПОД. Не бојте их се.«</verse>
				<verse number="10">Када је цела заједница почела да говори да их треба каменовати, свим Израелцима се код Шатора састанка показа Слава ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ће ме овај народ презирати? Докле ће одбијати да ми верују, упркос свим знамењима која сам учинио међу њима?</verse>
				<verse number="12">Ударићу их помором и истребити, а од тебе ћу учинити народ већи и јачи од њих.«</verse>
				<verse number="13">Тада Мојсије рече ГОСПОДУ: »Али, чуће за то Египћани, између којих си својом силом извео овај народ,</verse>
				<verse number="14">и рећи ће то становницима ове земље, који су већ чули да си ти, ГОСПОД, са овим народом и да му се ти, ГОСПОДЕ, показујеш лицем у лице, да твој облак стоји над њим и да пред њим идеш у стубу од облака дању и у стубу од огња ноћу.</verse>
				<verse number="15">Ако погубиш овај народ сав одједном, народи који буду чули то о теби, рећи ће:</verse>
				<verse number="16">‚ГОСПОД није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је побио у пустињи.‘</verse>
				<verse number="17">Нека се зато сада покаже сила мога Господа, као што си објавио кад си рекао:</verse>
				<verse number="18">‚ГОСПОД је спор да се разгневи, препун је љубави и опрашта грех и преступ, али кривца не оставља некажњеног, него децу до трећег и четвртог колена кажњава за грехе отаца.‘</verse>
				<verse number="19">У својој великој љубави опрости грех овог народа као што си им праштао од Египта до сада.«</verse>
				<verse number="20">»Опростио сам им, као што си тражио«, одговори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»Али, тако ми живота и Славе ГОСПОДЊЕ, која испуњава сву земљу,</verse>
				<verse number="22">ниједан од људи који су видели моју Славу и знамења која сам учинио у Египту и у пустињи, а били ми непокорни и десет пута ме искушавали,</verse>
				<verse number="23">ниједан од њих неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим праоцима. Неће је видети ниједан од оних који ме презиру.</verse>
				<verse number="24">Али, пошто је у мом слузи Калеву другачији дух и пошто из свега срца иде за мном, довешћу га у земљу у коју је ишао, и његови потомци ће је наследити.</verse>
				<verse number="25">»Пошто Амалечани и Ханаанци живе у долинама, сутра се окрените и идите у пустињу путем према Црвеном мору.«</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="27">»Докле ће ова зла заједница да гунђа против мене? Чуо сам притужбе ових гунђала Израелаца.</verse>
				<verse number="28">Зато им реци: ‚Тако ми живота, говори ГОСПОД, урадићу с вама баш оно што сте на моје уши говорили:</verse>
				<verse number="29">по овој пустињи ће попадати ваша мртва тела – мртва тела свих вас од двадесет година и старијих који сте пребројани за време пописа и који сте гунђали против мене.</verse>
				<verse number="30">Ниједан од вас неће ући у земљу за коју сам се заклео да ћете се у њој настанити, осим Калева сина Јефунеовог и Исуса Навина.</verse>
				<verse number="31">Што се тиче ваше деце, за коју сте рекли да ће постати плен, њих ћу увести у земљу коју сте ви одбацили, да у њој уживају.</verse>
				<verse number="32">А што се тиче вас, ваше лешине ће попадати по пустињи.</verse>
				<verse number="33">Ваша деца ће четрдесет година бити пастири у пустињи и испаштати због ваше невере, док лешина и последњег од вас не падне у пустињи.</verse>
				<verse number="34">Четрдесет година – једну годину за сваки од четрдесет дана колико сте извиђали земљу – испаштаћете за своје грехе и знаћете како је то кад сам ја против вас.‘</verse>
				<verse number="35">»Ја, ГОСПОД, рекох и сигурно ћу то учинити целој овој злој заједници, која се удружила против мене. Скончаће у овој пустињи. Овде ће помрети.«</verse>
				<verse number="36">Људи које је Мојсије био послао да извиде земљу, који су се из ње вратили и, ширећи рђав глас о њој, навели целу заједницу да гунђа против њега,</verse>
				<verse number="37">погинуше од помора пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="38">Од оних који су ишли да извиде земљу само Исус Навин и Калев син Јефунеов остадоше живи.</verse>
				<verse number="39">Када је Мојсије ово пренео свим Израелцима, они се силно ражалостише.</verse>
				<verse number="40">Рано ујутро наредног дана кренуше према врху оног горског краја. »Згрешили смо«, рекоше. »Сада идемо горе до места које нам је ГОСПОД обећао.«</verse>
				<verse number="41">Мојсије рече: »Зашто кршите ГОСПОДЊУ заповест? Од овога неће бити ништа.</verse>
				<verse number="42">Не идите горе, јер ГОСПОД није с вама, и ваши непријатељи ће вас поразити.</verse>
				<verse number="43">Јер, тамо су Амалечани и Ханаанци, а пошто сте се окренули од ГОСПОДА, он неће бити с вама, па ћете изгинути од мача.«</verse>
				<verse number="44">Али они у својој охолости ипак одоше према врху оног горског краја иако ни Мојсије ни Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза нису кренули из табора.</verse>
				<verse number="45">Тада одозго дођоше Амалечани и Ханаанци који су живели у горском крају и ударише на њих, па су их тукли све до Хорме.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју вам дајем да се у њој настаните</verse>
				<verse number="3">и када ГОСПОДУ будете приносили жртве спаљене ватром, од крупне или од ситне стоке, да направите пријатан мирис ГОСПОДУ – било жртве паљенице или клане жртве, жртве заветне или жртве драговољне или жртве за време светковина –</verse>
				<verse number="4">нека онај ко приноси жртву принесе ГОСПОДУ и житну жртву од једне десетине ефе белог брашна замешеног са четврт хина уља.</verse>
				<verse number="5">»‚За свако јагње за жртву паљеницу или клану жртву припреми четврт хина вина као жртву леваницу.</verse>
				<verse number="6">»‚За овна припреми житну жртву од две десетине ефе белог брашна замешеног са трећином хина уља</verse>
				<verse number="7">и трећину хина вина као жртву леваницу. Принеси то као пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="8">»‚Када ГОСПОДУ приносиш јунца као жртву паљеницу или клану жртву, жртву заветну или жртву за заједништво,</verse>
				<verse number="9">донеси с јунцем житну жртву од три десетине ефе белог брашна замешеног са пола хина уља.</verse>
				<verse number="10">Донеси и пола хина вина као жртву леваницу. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="11">»‚Нека се на овај начин приноси сваки јунац или ован, свако јагње или јаре.</verse>
				<verse number="12">Колико год животиња да приносиш, за сваку уради тако.</verse>
				<verse number="13">»‚Нека то на овај начин ради сваки рођени Израелац када приноси жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="14">Из поколења у поколење, када год дошљак који борави међу вама, било привремено или стално, приноси жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, нека то чини исто као и ви.</verse>
				<verse number="15">Нека у заједници важи иста уредба за вас и за дошљака који борави међу вама. То је трајна уредба из поколења у поколење. Нека пред ГОСПОДОМ дошљак буде равноправан с вама:</verse>
				<verse number="16">нека исти пропис и закон важе и за вас и за дошљака који борави међу вама.‘«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="18">»Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу у коју вас водим</verse>
				<verse number="19">и када будете јели хлеб те земље, принесите један део као прилог ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="20">Принесите погачу од првине свог млевеног жита као прилог са гумна.</verse>
				<verse number="21">Из поколења у поколење дајте овај прилог ГОСПОДУ од првине свог млевеног жита.‘«</verse>
				<verse number="22">»‚Ако ненамерно пропустите да извршите било коју од ових заповести које је ГОСПОД дао Мојсију –</verse>
				<verse number="23">све што вам је ГОСПОД заповедио преко Мојсија, од дана када је дао заповести и даље из поколења у поколење –</verse>
				<verse number="24">ако је то учињено непажњом заједнице, онда нека цела заједница принесе једног јунца као жртву паљеницу, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ, заједно са њеном житном жртвом и жртвом леваницом, као што је прописано, и једног јарца за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="25">Нека свештеник изврши обред помирења за целу израелску заједницу, и биће им опроштено, јер није било намерно и јер су за свој прекршај ГОСПОДУ принели жртву спаљену ватром и жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="26">Биће опроштено целој израелској заједници и дошљацима који бораве међу њима, јер је цео народ имао удела у ненамерном прекршају.</verse>
				<verse number="27">»‚Ако ненамерно згреши појединац, нека донесе женско јаре од годину дана за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="28">Нека свештеник изврши обред помирења пред ГОСПОДОМ за онога ко је ненамерно згрешио, па када се за њега изврши обред помирења, биће му опроштено.</verse>
				<verse number="29">Исти закон важи за свакога ко ненамерно згреши, био он рођени Израелац или дошљак који борави међу њима.</verse>
				<verse number="30">»‚Али, ко згреши пркосно, био он рођени Израелац или дошљак, тај хули на ГОСПОДА. Нека се одстрани из свога народа.</verse>
				<verse number="31">Зато што је презрео реч ГОСПОДЊУ и прекршио његову заповест, нека се свакако одстрани – његов грех остаје на њему.‘«</verse>
				<verse number="32">Док су Израелци били у пустињи, нађоше једнога како скупља дрва у суботу.</verse>
				<verse number="33">Они који су га нашли док је скупљао дрва, доведоше га Мојсију и Аарону и целој заједници,</verse>
				<verse number="34">а они га ставише под стражу, јер није било јасно шта с њим треба учинити.</verse>
				<verse number="35">Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Тај човек мора да се погуби. Нека га цела заједница каменује ван табора.«</verse>
				<verse number="36">И сва заједница га изведе ван табора, па га каменоваше до смрти, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="37">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="38">»Кажи Израелцима: ‚Из поколења у поколење правите ресе на скутовима своје одеће, а на свакој реси нека буде плава нит.</verse>
				<verse number="39">Имаћете ове ресе да вас поглед на њих подсећа на све ГОСПОДЊЕ заповести – да их извршавате, а не да се поводите за својим срцем и очима, који вас воде у неверу.</verse>
				<verse number="40">Тада ћете се сећати да извршавате све моје заповести и бићете свети своме Богу.</verse>
				<verse number="41">Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Кореј син Јицхаров, потомак Левијевог сина Кехата, узе Рувимовце Датана и Авирама, синове Елиавове, и Она сина Пелетовог,</verse>
				<verse number="2">па се дигоше против Мојсија. С њима је било две стотине педесет Израелаца, поглавара заједнице изабраних на скупштини, људи на гласу.</verse>
				<verse number="3">Они се сви окупише против Мојсија и Аарона и рекоше им: »Превршили сте меру! Цела заједница је света, па тако и сваки њен припадник, и ГОСПОД је међу њима. Зашто се, онда, ви стављате изнад ГОСПОДЊЕ заједнице?«</verse>
				<verse number="4">Када је Мојсије то чуо, паде ничице.</verse>
				<verse number="5">Онда рече Кореју и свим његовим присталицама: »ГОСПОД ће ујутро показати ко је његов и ко је свет, и пустиће га да му приђе. Кога изабере, тога ће пустити да му приђе.</verse>
				<verse number="6">А ти, Кореје, и све твоје присталице треба да урадите ово: Узмите кадионице,</verse>
				<verse number="7">па сутра у њих пред ГОСПОДОМ ставите ватре и кâда. Кога ГОСПОД изабере, биће свет. Ви Левити превршили сте меру!«</verse>
				<verse number="8">Мојсије још рече Кореју: »Слушајте, Левити!</verse>
				<verse number="9">Зар вам је мало то што вас је Бог Израелов издвојио из израелске заједнице и приближио себи да обављате послове везане за ГОСПОДЊЕ боравиште и да стојите пред заједницом и служите јој?</verse>
				<verse number="10">Приближио је себи и тебе и сву твоју сабраћу Левите. Зар хоћете и свештенички положај?</verse>
				<verse number="11">Против ГОСПОДА сте се ти и све твоје присталице удружили! Јер, ко је Аарон да против њега гунђате?«</verse>
				<verse number="12">Потом Мојсије посла по Датана и Авирама, синове Елиавове, али они рекоше: »Нећемо да дођемо!</verse>
				<verse number="13">Зар ти је мало што си нас одвео из земље којом тече мед и млеко да нас побијеш у пустињи, него још хоћеш и да владаш над нама?</verse>
				<verse number="14">А ниси нас увео у земљу којом тече мед и млеко нити си нам дао поља и винограде у наследство. Зар хоћеш да ископаш очи овим људима? Нећемо да дођемо!«</verse>
				<verse number="15">На то се Мојсије силно разгневи, па рече ГОСПОДУ: »Немој да прихватиш њихов дар. Ни магаре нисам од њих узео нити сам иједноме од њих учинио зло.«</verse>
				<verse number="16">А Кореју рече: »Ти и све твоје присталице да се сутра појавите пред ГОСПОДОМ – ти и они и Аарон.</verse>
				<verse number="17">Нека сваки човек узме своју кадионицу, стави у њу кâда – укупно две стотине педесет кадионица – и донесе је пред ГОСПОДА. А и ти и Аарон донесите сваки своју кадионицу.«</verse>
				<verse number="18">И сваки човек узе своју кадионицу, стави у њу ватре и кâда, па са Мојсијем и Аароном стаде на улаз у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="19">Када је Кореј окупио све своје присталице – оне који су се противили Мојсију и Аарону – на улазу у Шатор састанка, Слава ГОСПОДЊА се показа целој заједници.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="21">»Одвојте се од ове заједнице, да их одмах затрем.«</verse>
				<verse number="22">А они падоше ничице и рекоше: »О Боже, Боже духова свега људског рода, зар ћеш бити гневан на целу заједницу када само један човек згреши?«</verse>
				<verse number="23">Тада ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="24">»Кажи заједници: ‚Одмакните се од шаторâ који припадају Кореју, Датану и Авираму.‘«</verse>
				<verse number="25">Мојсије устаде и оде Датану и Авираму, а за њим старешине Израела.</verse>
				<verse number="26">Он рече заједници: »Склоните се од шаторâ ових опаких људи! Ништа њихово не дирајте, иначе ћете бити збрисани због свих њихових греха.«</verse>
				<verse number="27">И они се одмакоше од шаторâ који су припадали Кореју, Датану и Авираму. А Датан и Авирам су били изашли, па су, сваки са својом женом, децом и нејачи, стајали на улазу у своје шаторе.</verse>
				<verse number="28">Тада Мојсије рече: »По овоме ћете знати да ме је ГОСПОД послао да све ово чиним и да то није од моје воље:</verse>
				<verse number="29">Ако ови људи умру као што умиру сви људи и ако им се догоди само оно што се догађа свим људима, онда ме ГОСПОД није послао.</verse>
				<verse number="30">Али, ако ГОСПОД учини да се догоди нешто сасвим ново, и земља се отвори и прогута их заједно са свиме што је њихово, па живи сиђу у Шеол, онда ћете знати да су ови људи презрели ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="31">И чим је све ово изговорио, тле под Датаном и Авирамом се расцепи.</verse>
				<verse number="32">Земља се отвори и прогута их, заједно с њиховим укућанима, а тако и све Корејеве присталице и њихову имовину.</verse>
				<verse number="33">Живи сиђоше у Шеол, са свиме што су поседовали. Земља се склопи над њима и они нестадоше из заједнице.</verse>
				<verse number="34">На њихов врисак, сви Израелци око њих разбежаше се, вичући: »И нас ће земља прогутати!«</verse>
				<verse number="35">Тада од ГОСПОДА сукну огањ и прогута оних две стотине педесет људи који су приносили кâд.</verse>
				<verse number="36">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="37">»Реци Елеазару, сину свештеника Аарона, да покупи кадионице са згаришта, а угљевље да разбаца подаље, јер су кадионице свете –</verse>
				<verse number="38">донете су пред ГОСПОДА и постале су свете. Кадионице оних који су згрешили и платили животом прекуј у плочице којима ће се обложити жртвеник. Нека оне буду знак опомене Израелцима.«</verse>
				<verse number="39">И свештеник Елеазар покупи бронзане кадионице које су донели они које је спалио огањ, па их прековаше у плочице за облагање жртвеника,</verse>
				<verse number="40">као што му је ГОСПОД наложио преко Мојсија, да подсећају Израелце да нико ко није Ааронов потомак не прилази да пали кâд пред ГОСПОДОМ, иначе ће постати као Кореј и његове присталице.</verse>
				<verse number="41">Сутрадан је цела израелска заједница гунђала против Мојсија и Аарона говорећи: »Убили сте ГОСПОДЊЕ људе.«</verse>
				<verse number="42">Али, када су се окупили да се супротставе Мојсију и Аарону и окренули се према Шатору састанка, а оно – прекрио га облак и показала се Слава ГОСПОДЊА!</verse>
				<verse number="43">Мојсије и Аарон дођоше пред Шатор састанка,</verse>
				<verse number="44">а ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="45">»Одмакните се од ове заједнице, да их одмах затрем.« На то они падоше ничице.</verse>
				<verse number="46">Мојсије рече Аарону: »Узми своју кадионицу и у њу стави ватре са жртвеника, а преко ње кâда, па пожури до заједнице и изврши обред помирења за њу, јер гнев је изашао од ГОСПОДА – почео је помор!«</verse>
				<verse number="47">Аарон узе оно што му је Мојсије рекао и утрча усред заједнице. Помор је већ био почео међу народом. Аарон принесе кâд и изврши обред помирења за њих.</verse>
				<verse number="48">Он стаде између живих и мртвих, и помор престаде.</verse>
				<verse number="49">Четрнаест хиљада седам стотина људи погину у помору, поврх оних који су погинули због Кореја.</verse>
				<verse number="50">Потом се Аарон врати Мојсију на улаз у Шатор састанка пошто је помор престао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Говори Израелцима и узми од њих дванаест штапова, по један од поглавара сваког праотачког племена, па име сваког од њих напиши на његовом штапу.</verse>
				<verse number="3">На Левијевом штапу напиши Аароново име, јер треба да буде по један штап за главу сваког праотачког племена.</verse>
				<verse number="4">Онда стави штапове у Шатор састанка испред Сведочанства, тамо где се састајем с тобом.</verse>
				<verse number="5">Штап оног човека кога будем изабрао проклијаће, па ћу тако ућуткати ово непрестано гунђање Израелаца против вас.«</verse>
				<verse number="6">И Мојсије је говорио Израелцима, па му њихови поглавари дадоше дванаест штапова, по један за поглавара сваког свог праотачког племена, а међу њима је био и Ааронов штап.</verse>
				<verse number="7">Мојсије онда стави штапове пред ГОСПОДА у Шатору сведочанства.</verse>
				<verse number="8">Када је сутрадан Мојсије ушао у Шатор сведочанства, а оно – Ааронов штап, који је представљао Левијево племе, не само да је проклијао него је и пропупео, процветао и родио зреле бадеме!</verse>
				<verse number="9">Тада Мојсије пред све Израелце изнесе све штапове који су били пред ГОСПОДОМ, а они их разгледаше, па свако узе свој.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече Мојсију: »Врати Ааронов штап пред Сведочанство, да се чува као знак опомене бунтовницима. Тако ћеш стати на крај њиховом гунђању против мене, па неће изгинути.«</verse>
				<verse number="11">И Мојсије учини баш као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="12">А Израелци рекоше Мојсију: »Изгинућемо! Пропадосмо! Сви пропадосмо!</verse>
				<verse number="13">Ко се само примакне ГОСПОДЊЕМ боравишту, погинуће. Зар ћемо сви изгинути?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Аарону: »Ти, твоји синови и твоја породица сносићете последице огрешења о светилиште, а ти и твоји синови сносићете последице свога огрешења о свештеничку службу.</verse>
				<verse number="2">Доведи своју сабраћу Левите из свог праотачког племена, да ти се придруже и да ти помажу када ти и твоји синови вршите службу испред Шатора сведочанства.</verse>
				<verse number="3">Нека раде за тебе и нека обављају све дужности везане за Шатор. Али нека не прилазе опреми светилишта ни жртвенику, иначе ће погинути и они и ви.</verse>
				<verse number="4">Нека ти се, дакле, придруже и нека обављају дужности везане за Шатор састанка – све послове везане за Шатор – и нека вам се нико други не приближава.</verse>
				<verse number="5">Обављајте дужности везане за светилиште и жртвеник, да се гнев не би опет обрушио на Израелце.</verse>
				<verse number="6">Сâм ја изабрао сам вашу сабраћу Левите између свих Израелаца. Они су вам дати као дар од ГОСПОДА, да обављају послове везане за Шатор састанка.</verse>
				<verse number="7">Али све што се тиче жртвеника и онога што је иза завесе, само ти и твоји синови смете да служите као свештеници. Дајем вам свештеничку службу на дар. Приближи ли се ко други светилишту, нека се погуби.«</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД рече Аарону: »Одређујем те да водиш бригу о прилозима које ми доносе. Све свете дарове које Израелци дају мени, ја дајем теби и твојим синовима као ваше редовно следовање и део.</verse>
				<verse number="9">Теби припада део од најсветијих жртава који се не спаљује. Од свих дарова које ми доносе као најсветије жртве – било од житне жртве, или жртве за очишћење, или жртве за кривицу – тај део припада теби и твојим синовима.</verse>
				<verse number="10">Једи га као највећу светињу. Свако мушко може да га једе. Нека ти буде свет.</verse>
				<verse number="11">»А и ово је твоје: све што се одваја на страну од дарова свих жртава окретаних које приносе Израелци. То дајем теби и твојим синовима и кћерима као ваш редован део. Ко год је од твојих укућана чист, може то да једе.</verse>
				<verse number="12">»Дајем ти све најбоље уље и све најбоље младо вино и жито које дају ГОСПОДУ као првине своје жетве.</verse>
				<verse number="13">Теби припадају сви први плодови земље које доносе ГОСПОДУ. Ко год је од твојих укућана чист, може да их једе.</verse>
				<verse number="14">»Све што се у Израелу неповратно предаје ГОСПОДУ, твоје је.</verse>
				<verse number="15">Твој је првенац сваке утробе, био то човек или животиња, који се приноси ГОСПОДУ. Али сваког прворођеног сина откупи и сваког прворођеног мужјака нечисте животиње откупи.</verse>
				<verse number="16">Када буду месец дана стари, откупи их по откупној цени од пет шекела сребра према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера.</verse>
				<verse number="17">»Али првенца краве, овце и козе не откупљуј – они су свети. Њиховом крвљу запљусни жртвеник и њихов лој спали као жртву спаљену ватром да буде пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="18">Њихово месо припада теби, као што ти припадају и груди жртве окретане и десни бут.</verse>
				<verse number="19">Све што се од светих прилога које Израелци доносе ГОСПОДУ одваја на страну, дајем теби и твојим синовима и кћерима као ваш редован део. То је трајан и нераскидив савез пред ГОСПОДОМ за тебе и твоје потомство.«</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД рече Аарону: »Ти нећеш имати наследство у њиховој земљи, нити ћеш имати део међу њима. Ја сам твој део и твоје наследство међу Израелцима.</verse>
				<verse number="21">»За послове које Левити обављају – послове везане за Шатор састанка – дајем им у наследство сваки десетак у Израелу.</verse>
				<verse number="22">Нека се од сада Израелци не приближавају Шатору састанка, иначе ће навући грех на себе и погинути.</verse>
				<verse number="23">Нека само Левити обављају послове везане за Шатор састанка и сносе последице огрешења о њега. То је трајна уредба из поколења у поколење: Левити неће имати наследство међу Израелцима,</verse>
				<verse number="24">него им у наследство дајем десетак који Израелци доносе као прилог ГОСПОДУ. Зато сам за њих рекао: ‚Неће имати наследство међу Израелцима.‘«</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="26">»Кажи Левитима: ‚Када од Израелаца примите десетак који вам дајем у наследство, десетак тог десетка дајте као прилог ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="27">Ваш прилог ће вам се рачунати као жито са гумна или сок грожђа из муљаче.</verse>
				<verse number="28">Тако ћете и ви давати прилог ГОСПОДУ, и то од свих десетака које будете примали од Израелаца. А тај прилог ГОСПОДУ даваћете свештенику Аарону.</verse>
				<verse number="29">Од свих дарова које добијете, одвојте оно најбоље као свети прилог ГОСПОДУ.‘</verse>
				<verse number="30">»Кажи Левитима: ‚Када прилажете најбољи део, рачунаће вам се као да је са гумна или из муљаче.</verse>
				<verse number="31">Ви и ваши укућани можете на сваком месту да једете оно што вам преостане, јер то вам је плата за послове код Шатора састанка.</verse>
				<verse number="32">Пошто сте принели најбољи део, нећете на себе навући грех. Не оскврњујте свете дарове Израелаца, да не погинете.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="2">»Ово је одредба закона коју је ГОСПОД заповедио: Реците Израелцима да вам доведу риђу јуницу, здраву и без мане и која још није била под јармом.</verse>
				<verse number="3">Дајте је свештенику Елеазару, па нека је изведу ван табора и закољу пред њим.</verse>
				<verse number="4">Нека он онда узме на прст мало њене крви и нека седам пута њоме пошкропи према прочељу Шатора састанка.</verse>
				<verse number="5">Нека њему наочиглед јуницу спале – њену кожу, месо, крв и нечист.</verse>
				<verse number="6">Нека свештеник узме кедровине, исопа и скерлетне вуне и баци их на запаљену јуницу.</verse>
				<verse number="7">После тога нека опере своју одећу и окупа се у води. Тада може да уђе у табор, али ће бити нечист до вечери.</verse>
				<verse number="8">Нека и онај који спаљује јуницу опере своју одећу и окупа се у води, па ће и он бити нечист до вечери.</verse>
				<verse number="9">А један чист човек нека скупи јуничин пепео и одложи га на чисто место ван табора. Израелска заједница нека пепео чува за воду очишћења. Јуница је жртва за очишћење.</verse>
				<verse number="10">Нека и онај који је скупио јуничин пепео опере своју одећу, па ће и он бити нечист до вечери. То је трајна уредба за Израелце и за дошљаке који бораве међу њима.</verse>
				<verse number="11">»Ко дотакне нечији леш, биће нечист седам дана.</verse>
				<verse number="12">Нека се трећег и седмог дана опере водом очишћења, и биће чист. Али, ако се не опере трећег и седмог дана, неће бити чист.</verse>
				<verse number="13">Ко дотакне нечији леш, а не опере се, чини нечистим ГОСПОДЊЕ боравиште. Нека се одстрани из Израела. Пошто није запљуснут водом очишћења, нечист је – његова нечистоћа остаје на њему.</verse>
				<verse number="14">»Ово је закон који важи када неко умре у шатору: Ко год уђе у шатор и ко год је у њему, биће нечист седам дана.</verse>
				<verse number="15">Нечиста ће бити и свака отворена посуда, која нема поклопца на себи.</verse>
				<verse number="16">»Ко год на отвореном дотакне леш некога ко је убијен мачем, или умрлога природном смрћу, или људску кост, или гроб, биће нечист седам дана.</verse>
				<verse number="17">»Да очистите нечистога, ставите пепела јунице која је спаљена као жртва за очишћење у једну посуду и прелијте га свежом водом.</verse>
				<verse number="18">Нека један чист човек узме исопа, умочи га у ту воду и пошкропи шатор и сав намештај и људе који су били у њему. Нека пошкропи и свакога ко је дотакао људску кост, или гроб, или убијенога, или умрлога природном смрћу.</verse>
				<verse number="19">Нека чисти човек пошкропи нечистога трећег и седмог дана, и седмог дана ће га очистити. Онај који се чисти нека опере своју одећу и окупа се у води, и увече ће бити чист.</verse>
				<verse number="20">Али, ако се онај ко је нечист не очисти, нека се одстрани из заједнице, јер је ГОСПОДЊЕ светилиште учинио нечистим. Није запљуснут водом очишћења, и нечист је.</verse>
				<verse number="21">То је трајна уредба за њих. Нека своју одећу опере и онај који шкропи водом очишћења. Ко год дотакне воду очишћења, биће нечист до вечери.</verse>
				<verse number="22">Све што нечисти дотакне, постаје нечисто, и ко год то дотакне, постаје нечист до вечери.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">У првом месецу цела израелска заједница стиже у пустињу Цин, па су боравили у Кадешу. Тамо умре Мирјам и они је сахранише.</verse>
				<verse number="2">А за заједницу није било воде, па се окупише против Мојсија и Аарона.</verse>
				<verse number="3">Препирали су се с Мојсијем и говорили: »Камо среће да смо погинули кад су и наша браћа погинула пред ГОСПОДОМ!</verse>
				<verse number="4">Зашто сте ГОСПОДЊУ заједницу довели у ову пустињу, да и ми и наша стока помремо овде?</verse>
				<verse number="5">Зашто сте нас извели из Египта и довели нас на ово ужасно место, где не може да се сеје, а нема ни смокава, ни винове лозе, ни нарова? А нема ни воде за пиће!«</verse>
				<verse number="6">Тада Мојсије и Аарон одоше од заједнице на улаз у Шатор састанка и падоше ничице, и Слава ГОСПОДЊА им се показа.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="8">»Узми штап, па ти и твој брат Аарон окупите заједницу. Онда наочиглед њима говорите оној стени, и она ће излити своју воду. Извешћеш из стене воду за заједницу, да се они и њихова стока напоје.«</verse>
				<verse number="9">И Мојсије узе штап испред ГОСПОДА, као што му је ГОСПОД заповедио,</verse>
				<verse number="10">па он и Аарон окупише заједницу испред стене. »Слушајте, бунтовници«, рече им Мојсије. »Зар треба из ове стене да вам изведемо воду?«</verse>
				<verse number="11">Онда Мојсије диже руку и два пута удари стену штапом. Силна вода покуља, па се и заједница и њена стока напојише.</verse>
				<verse number="12">Али ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Пошто ми нисте веровали толико да ме пред Израелцима покажете као светог, нећете увести ову заједницу у земљу коју јој дајем.«</verse>
				<verse number="13">Ово је било код водâ Мериве, где су се Израелци препирали са ГОСПОДОМ, а он им показао да је свет.</verse>
				<verse number="14">Из Кадеша Мојсије посла цару Едома гласнике с поруком: »Овако каже твој брат Израел: ‚Ти знаш за све недаће које су нас снашле.</verse>
				<verse number="15">Наши праоци су отишли доле у Египат, па смо тамо живели много година. Египћани су рђаво поступали с нама и нашим праоцима,</verse>
				<verse number="16">али када смо завапили ГОСПОДУ, он нас је чуо, па је послао анђела и извео нас из Египта. »‚Сада смо овде у Кадешу, граду на рубу твога подручја.</verse>
				<verse number="17">Молим те, пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо ићи преко њива и виноградâ, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом и нећемо скретати ни десно ни лево док не прођемо кроз твоје подручје.‘«</verse>
				<verse number="18">Али Едомци одговорише: »Не пролазите овуда, иначе ћемо изаћи на вас с мачем.«</verse>
				<verse number="19">»Ићи ћемо друмом«, рекоше Израелци, »па ако ми или наша стока будемо пили вашу воду, платићемо је. Само да прођемо пешице, ништа друго.«</verse>
				<verse number="20">Али Едомци одговорише: »Не пролазите!« И изађоше да их нападну са великом и јаком војском.</verse>
				<verse number="21">Тако им Едомци не дадоше да прођу кроз њихово подручје, па Израелци окренуше другим путем.</verse>
				<verse number="22">Цела израелска заједница крену из Кадеша и дође до горе Хор.</verse>
				<verse number="23">Код горе Хор, близу границе Едома, ГОСПОД рече Мојсију и Аарону:</verse>
				<verse number="24">»Аарон ће умрети и неће ући у земљу коју дајем Израелцима зато што сте се код водâ Мериве обојица побунили против моје заповести.</verse>
				<verse number="25">Узми Аарона и његовог сина Елеазара и одведи их на гору Хор.</verse>
				<verse number="26">Свуци свештеничку одећу с Аарона и у њу обуци његовог сина Елеазара, јер ће Аарон тамо умрети.«</verse>
				<verse number="27">И Мојсије учини као што је ГОСПОД заповедио. Попеше се на гору Хор наочиглед целој заједници,</verse>
				<verse number="28">па Мојсије свуче свештеничку одећу с Аарона и у њу обуче његовог сина Елеазара. Потом Аарон умре тамо, на врху горе. Када су Мојсије и Елеазар сишли са горе</verse>
				<verse number="29">и цела заједница сазнала да је Аарон умро, сав израелски народ га је оплакивао тридесет дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Када је цар Арада, Ханаанац који је живео у Негеву, чуо да Израел долази путем који води у Атарим, нападе Израелце и неколико њих зароби.</verse>
				<verse number="2">Тада се Израелци овако заветоваше ГОСПОДУ: »Ако нам овај народ предаш у руке, потпуно ћемо уништити његове градове.«</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД услиши Израелце и предаде им Ханаанце. Израелци потпуно уништише њих и њихове градове. Тако том месту дадоше име Хорма.</verse>
				<verse number="4">Да би заобишли Едом, Израелци од горе Хор кренуше путем који води ка Црвеном мору. Али народ путем постаде нестрпљив,</verse>
				<verse number="5">па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«</verse>
				<verse number="6">Тада ГОСПОД посла змије отровнице међу њих. Уједале су народ, па многи Израелци умреше.</verse>
				<verse number="7">Народ дође Мојсију и рече: »Згрешили смо кад смо говорили против ГОСПОДА и против тебе. Помоли се ГОСПОДУ, да уклони змије од нас.« Мојсије се помоли за народ,</verse>
				<verse number="8">а ГОСПОД му рече: »Направи змију отровницу и стави је на мотку. Кога год уједе змија, а он погледа у змију на мотки, остаће жив.«</verse>
				<verse number="9">Тако Мојсије направи бронзану змију и стави је на мотку. Кога год би после тога ујела змија, погледао би у ону бронзану и остао жив.</verse>
				<verse number="10">Израелци кренуше даље и утаборише се у Овоту.</verse>
				<verse number="11">Потом одоше из Овота и утаборише се у Ије-Авариму, у пустињи која лежи источно од Моава.</verse>
				<verse number="12">Оданде кренуше даље и утаборише се у долини Зеред.</verse>
				<verse number="13">Потом кренуше даље и утаборише се дуж кланца Арнона, у пустињи која лежи и на аморејском подручју. Арнон је граница Моава према Аморејцима.</verse>
				<verse number="14">Зато се у Књизи ратова ГОСПОДЊИХ каже: »Вахев у Суфи и клисуре, Арнон</verse>
				<verse number="15">и падине клисура које се спуштају до места Ара и леже дуж границе Моава.«</verse>
				<verse number="16">Оданде продужише ка Бееру, бунару код кога је ГОСПОД рекао Мојсију: »Окупи народ да им дам воде.«</verse>
				<verse number="17">Тада Израел запева ову песму: »Набујај, бунару! Певајте о њему,</verse>
				<verse number="18">о бунару који су ископали кнежеви, поглавари народа издубили жезлима, својим палицама.« Потом из пустиње одоше у Матану,</verse>
				<verse number="19">из Матане у Нахалиел, из Нахалиела у Бамот,</verse>
				<verse number="20">из Бамота у долину у Моаву где се врх Пизге надвија над пустолином.</verse>
				<verse number="21">Израел посла гласнике Сихону, цару Аморејаца, с поруком:</verse>
				<verse number="22">»Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати у њиве или винограде, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом док не прођемо кроз твоје подручје.«</verse>
				<verse number="23">Али Сихон не хтеде да пусти Израелце да прођу кроз његово подручје, него окупи сву своју војску и изађе у пустињу против њих. Када је стигао до Јахаца, нападе Израелце.</verse>
				<verse number="24">Израелци га победише мачем и запосеше његову земљу од кланца Арнона до потока Јабока, али само до Амонаца, јер је овима граница била утврђена.</verse>
				<verse number="25">Израелци заузеше све градове Аморејаца, укључујући Хешбон и сва насеља око њега, и настанише се у њима.</verse>
				<verse number="26">Хешбон је био престоница Сихона, цара Аморејаца, који је напао ранијег цара Моава и заузео сву његову земљу све до Арнона.</verse>
				<verse number="27">Зато песници кажу: »Дођите у Хешбон, нека се изгради, нека се обнови Сихонов град.</verse>
				<verse number="28">Из Хешбона изађе огањ, пламен из Сихоновог града, прогута Ар Моавски, господаре Арнонових узвишица.</verse>
				<verse number="29">Тешко теби, Моаве! Пропао си, народе Кемошев! Предао си своје синове као бегунце, а своје кћери као заточенице Сихону, цару Аморејаца.</verse>
				<verse number="30">Али ми их оборисмо. Хешбон пропаде све до Дивона. Разорисмо све до Нофаха, који се пружа до Медве.«</verse>
				<verse number="31">Тако су се Израелци настанили у земљи Аморејаца.</verse>
				<verse number="32">Након што је Мојсије послао људе да извиде Јаазер, Израелци заузеше насеља око њега и истераше Аморејце који су тамо били.</verse>
				<verse number="33">Онда се окренуше и пођоше горе путем према Башану, а Ог, цар Башана, и сва његова војска изађоше да их нападну код Едреја.</verse>
				<verse number="34">ГОСПОД рече Мојсију: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«</verse>
				<verse number="35">И они га поразише, заједно с његовим синовима и свом његовом војском, не оставивши ниједног преживелог, па запосеше његову земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Потом Израелци кренуше даље и утаборише се на Моавским пољанама, источно од реке Јордан, преко пута Јерихона.</verse>
				<verse number="2">Валак син Ципоров видео је све што је Израел учинио с Аморејцима.</verse>
				<verse number="3">Моавци се силно препадоше од толиког народа и обузе их ужас због Израелаца.</verse>
				<verse number="4">Моавци рекоше мидјанским старешинама: »Ова руља ће слистити све око нас као што во слисти траву на пољу.« Стога Валак син Ципоров, који је у то време био цар Моава,</verse>
				<verse number="5">одлучи да пошаље гласнике да позову Валаама сина Веоровог, који је био у Петору, на реци Еуфрат, у свом завичају, с поруком: »Неки народ изашао је из Египта. Раширио се по свој земљи и настанио се крај мене.</verse>
				<verse number="6">Јачи је од мене, па зато дођи и баци клетву на тај народ. Можда ћу тада моћи да га надјачам и истерам из земље. Јер, знам да је благословен онај кога ти благословиш и проклет онај кога ти прокунеш.«</verse>
				<verse number="7">Тако моавске и мидјанске старешине одоше, носећи са собом плату за гатање. Када су дошли Валааму, пренеше му Валакову поруку,</verse>
				<verse number="8">а он им рече: »Преноћите овде, а ја ћу вас известити о ономе што ми ГОСПОД буде рекао.« Тако моавски кнежеви остадоше код њега.</verse>
				<verse number="9">Бог дође Валааму и упита: »Ко су ови људи код тебе?«</verse>
				<verse number="10">А Валаам рече Богу: »Валак син Ципоров, цар Моава, послао ми је ову поруку:</verse>
				<verse number="11">‚Неки народ изашао је из Египта и прекрио сву земљу. Дођи и за мене баци клетву на њега. Тада ћу можда моћи да га нападнем и отерам.‘«</verse>
				<verse number="12">Али Бог рече Валааму: »Не иди с њима. Не бацај клетву на тај народ, јер је благословен.«</verse>
				<verse number="13">Када је Валаам ујутро устао, рече Валаковим кнежевима: »Вратите се у своју земљу, јер је ГОСПОД одбио да ме пусти с вама.«</verse>
				<verse number="14">Моавски кнежеви се спремише и вратише Валаку, па му рекоше: »Валаам је одбио да дође с нама.«</verse>
				<verse number="15">Тада Валак посла друге кнежеве, бројније и угледније од првих.</verse>
				<verse number="16">Они дођоше Валааму и рекоше: »Овако каже Валак син Ципоров: ‚Нека те ништа не спречи да дођеш к мени,</verse>
				<verse number="17">јер ћу те богато наградити и учинити све што кажеш. Дођи и за мене баци клетву на овај народ.‘«</verse>
				<verse number="18">Али Валаам им одговори: »Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих могао да учиним ништа, ни велико ни мало, да прекршим заповест ГОСПОДА, мога Бога.</verse>
				<verse number="19">Него, и ви преноћите овде, а ја ћу сазнати шта ће ми још ГОСПОД рећи.«</verse>
				<verse number="20">Те ноћи Бог дође Валааму и рече му: »Ако су ови људи дошли да те позову, спреми се и иди с њима, али ради само оно што ти ја кажем.«</verse>
				<verse number="21">Када је Валаам ујутро устао, оседла своју магарицу и пође с моавским кнежевима.</verse>
				<verse number="22">Али Бог се разгневи што је пошао, па анђео ГОСПОДЊИ стаде на пут да га спречи. Валаам је јахао на својој магарици, а с њим су била двојица његових слугу.</verse>
				<verse number="23">Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји на путу са исуканим мачем у руци, па скрену с пута у поље, а Валаам поче да је удара не би ли је вратио на пут.</verse>
				<verse number="24">Тада анђео ГОСПОДЊИ стаде на уску стазу између виноградâ, где је са обе стране био зид.</verse>
				<verse number="25">Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ, па се приљуби уза зид, пригњечивши Валааму ногу, и он је опет изудара.</verse>
				<verse number="26">Анђео ГОСПОДЊИ пође напред и стаде на једно уско место где није било простора да се скрене ни десно ни лево.</verse>
				<verse number="27">Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ, па леже под Валаамом, а он се разгневи и опет је изудара штапом.</verse>
				<verse number="28">Тада ГОСПОД учини да магарица проговори, и она рече Валааму: »Шта сам ти учинила да си ме три пута изударао?«</verse>
				<verse number="29">»Направила си будалу од мене!« одврати Валаам магарици. »Да ми је у руци мач, сад бих те убио!«</verse>
				<verse number="30">Магарица рече Валааму: »Зар ја нисам твоја магарица, на којој увек јашеш? Јесам ли ти икад овако урадила?« А он рече: »Ниси.«</verse>
				<verse number="31">Тада ГОСПОД отвори Валааму очи, и он виде анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји на путу са исуканим мачем, па се ничице поклони.</verse>
				<verse number="32">»Зашто си три пута изударао своју магарицу?« упита га анђео ГОСПОДЊИ. »Дошао сам овамо да те спречим, јер твој пут води у пропаст.</verse>
				<verse number="33">Магарица ме је видела и склањала се преда мном сва три пута. Да се није склањала, сигурно бих те већ досад убио, али њу бих поштедео.«</verse>
				<verse number="34">»Згрешио сам«, рече Валаам анђелу ГОСПОДЊЕМ. »Нисам знао да ти стојиш на путу да ме спречиш. Ако си незадовољан, вратићу се.«</verse>
				<verse number="35">Анђео ГОСПОДЊИ рече Валааму: »Иди с овим људима, али говори само оно што ти ја кажем.« И Валаам оде с Валаковим кнежевима.</verse>
				<verse number="36">Када је Валак чуо да Валаам долази, изађе му у сусрет код Ир-Моава, на подручју кланца Арнона, на самој граници.</verse>
				<verse number="37">Валак рече Валааму: »Зашто ниси дошао к мени кад сам први пут послао по тебе и позвао те? Зар нисам у стању да те наградим?«</verse>
				<verse number="38">»Ево, сад сам дошао к теби«, одврати Валаам. »Али зар могу да говорим било шта? Говорићу само оно што ми Бог каже.«</verse>
				<verse number="39">Онда Валаам оде с Валаком у Кирјат Хуцот.</verse>
				<verse number="40">Валак принесе на жртву крупне и ситне стоке, па од тога даде Валааму и кнежевима који су били с њим.</verse>
				<verse number="41">Сутрадан ујутро Валак поведе Валаама на Бамот Ваал, одакле је могао да види део израелског народа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Валаам рече Валаку: »Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.«</verse>
				<verse number="2">Валак учини као што је Валаам рекао, па њих двојица принеше по јунца и овна на сваком жртвенику.</verse>
				<verse number="3">Тада Валаам рече Валаку: »Остани овде поред своје жртве паљенице, а ја одох. Можда ће ГОСПОД доћи да се састане са мном. Шта год ми буде открио, рећи ћу ти.« И оде на једну голу узвисину.</verse>
				<verse number="4">Бог се састаде с њим, а Валаам рече: »Припремио сам седам жртвеника и на сваком сам принео по јунца и овна.«</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД рече Валааму шта да каже и посла га назад к Валаку да му пренесе поруку.</verse>
				<verse number="6">Валаам се врати Валаку и нађе га како са свим моавским кнежевима стоји поред своје жртве паљенице.</verse>
				<verse number="7">Тада Валаам изрече своје пророштво: »Из Арама ме довео Валак, цар Моава, са планина источних. ‚Дођи и прокуни за мене Јакова; дођи, покуди Израела.‘</verse>
				<verse number="8">Како да прокунем кога Бог није проклео? Како да покудим кога ГОСПОД није покудио?</verse>
				<verse number="9">Са врхова стена га видим, са брда га осматрам. Видим народ који живи одвојен и себе међу обичне народе не убраја.</verse>
				<verse number="10">Ко да преброји прах Јаковљев или изброји четвртину Израелову? Дај ми да умрем смрћу честитог човека, нека ми крај буде попут његовог.«</verse>
				<verse number="11">»Шта ми уради?« рече Валак Валааму. »Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а оно – ти их благослови!«</verse>
				<verse number="12">А он одговори: »Зар не треба да пазим да говорим само оно што ми ГОСПОД каже да говорим?«</verse>
				<verse number="13">Тада му Валак рече: »Хајде са мном на једно друго место одакле их можеш видети. Нећеш их видети све, него само део. Оданде их прокуни за мене.«</verse>
				<verse number="14">И одведе га на поље Цофим на врху Пизге, где подиже седам жртвеника и принесе по јунца и овна на сваком.</verse>
				<verse number="15">Валаам рече Валаку: »Остани овде поред своје жртве паљенице док се ја тамо преко не састанем с Богом.«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД се састаде с Валаамом и рече му шта да каже, па га посла назад к Валаку да му пренесе поруку.</verse>
				<verse number="17">Валаам се врати к Валаку и нађе га како са моавским кнежевима стоји поред своје жртве паљенице. »Шта је ГОСПОД рекао?« упита га Валак.</verse>
				<verse number="18">Тада Валаам изговори своје пророштво: »Устани, Валаче, и слушај! Чуј ме, сине Ципоров!</verse>
				<verse number="19">Бог није човек, да би слагао, ни смртник, да би се предомислио. Зар он каже па не учини? Зар обећа па не испуни?</verse>
				<verse number="20">Добих заповест да благословим. Он благослови – то променити не могу.</verse>
				<verse number="21">Несрећа се у Јакову не види, невоља се у Израелу не назире. С њим је ГОСПОД, Бог његов, клицањем проглашен за Цара у њему.</verse>
				<verse number="22">Бог га је извео из Египта, снагу дивљег бивола има.</verse>
				<verse number="23">Нема гатања против Јакова, нема враџбине против Израела. Сада ће се за Јакова и Израела рећи: ‚Види шта је Бог учинио!‘</verse>
				<verse number="24">Народ устаје као лавица и попут лава се диже; неће лећи док плен не прождре и крв закланих не попије.«</verse>
				<verse number="25">Тада Валак рече Валааму: »Нити их проклињи нити их благосиљај!«</verse>
				<verse number="26">А Валаам одговори: »Зар ти нисам рекао да треба да радим шта год ми ГОСПОД каже?«</verse>
				<verse number="27">На то Валак рече Валааму: »Хајде да те одведем на једно друго место. Можда ће Богу бити право да их оданде прокунеш за мене.«</verse>
				<verse number="28">И одведе га на врх Пеора, који се надвија над пустолином.</verse>
				<verse number="29">Валаам рече: »Подигни ми овде седам жртвеника и припреми ми седам јунаца и седам овнова.«</verse>
				<verse number="30">Валак учини као што је Валаам рекао и принесе по јунца и овна на сваком жртвенику.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Када је Валаам видео да је ГОСПОДУ по вољи да благослови Израел, не оде да тражи знамења као у другим приликама, него се лицем окрену према пустињи.</verse>
				<verse number="2">Када је видео Израел утаборен по племенима, Божији Дух сиђе на њега</verse>
				<verse number="3">и он изрече своје пророштво: »Пророштво Валаама сина Веоровог, пророштво онога чије око види јасно,</verse>
				<verse number="4">пророштво онога који Божије речи чује, који виђење од Свесилнога има, који ничице пада, а очи му се отварају:</verse>
				<verse number="5">Како су ти лепи шатори, Јакове, твоја боравишта, Израеле!</verse>
				<verse number="6">Као палмови насади се шире, као вртови крај реке, као алоји које је ГОСПОД посадио, као кедрови крај водâ.</verse>
				<verse number="7">Вода ће му тећи из ведара и семе му имати воде у изобиљу. Цар ће му бити већи од Агага и његово царство узвишено.</verse>
				<verse number="8">Бог га је извео из Египта, снагу дивљег бивола има. Народе душманске прождире, кости им дроби и својим стрелама их пробада.</verse>
				<verse number="9">Као лав се згурио и легао, као лавица – ко сме да га раздражи? Благословен био ко те благосиља и проклет био ко те проклиње!«</verse>
				<verse number="10">Тада се Валак разгневи на Валаама, па пљесну рукама и рече му: »Позвао сам те да прокунеш моје непријатеље, а оно – ти их три пута благослови!</verse>
				<verse number="11">Сместа се носи кући! Рекао сам ти да ћу те богато наградити, али ГОСПОД ти не даде да будеш награђен.«</verse>
				<verse number="12">Валаам одговори Валаку: »Зар нисам рекао гласницима које си ми послао:</verse>
				<verse number="13">‚Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих од своје воље могао да учиним ништа, ни добро ни зло, да прекршим ГОСПОДЊУ заповест. Морам да кажем само оно што ГОСПОД каже.‘?</verse>
				<verse number="14">Сада се враћам своме народу, али хајде да те упозорим на то шта ће овај народ да учини с твојим народом у данима који долазе.«</verse>
				<verse number="15">Онда изрече своје пророштво: »Пророштво Валаама сина Веоровог, пророштво онога чије око види јасно,</verse>
				<verse number="16">пророштво онога који Божије речи чује, који има знање од Свевишњега, који виђење од Свесилнога има, који ничице пада, а очи му се отварају:</verse>
				<verse number="17">Видим га, али не сада; гледам га, али издалека. Из Јакова ће изаћи звезда, из Израела ће се дићи жезло. Моаву ће смрскати главе, темена свим Шетовим синовима.</verse>
				<verse number="18">Едом ће бити освојен, Сеир ће освојити непријатељи, а Израел ће постати силан.</verse>
				<verse number="19">Из Јакова ће изаћи владар и уништити преживеле из Ира.«</verse>
				<verse number="20">Онда Валаам виде Амалека и изрече своје пророштво: »Амалек је био први међу народима, али пропаст ће му бити крај.«</verse>
				<verse number="21">Онда виде Кенејце и изрече своје пророштво: »Боравиште ти трајно, гнездо ти свијено на литици.</verse>
				<verse number="22">Али изгореће, Каине, када те Ашур засужњи.«</verse>
				<verse number="23">Онда изрече и ово пророштво: »Авај, ко ће да преживи када Бог то учини?</verse>
				<verse number="24">Лађе ће доћи с обала Китима и потлачити Ашура, потлачити Евера. Али и њих ће стићи пропаст.«</verse>
				<verse number="25">Потом Валаам устаде и врати се кући, а Валак оде својим путем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Док је Израел боравио у Шитиму, мушкарци почеше да се одају блуду с Моавкама.</verse>
				<verse number="2">Оне су их позивале на приношење жртава њиховим боговима, па је народ јео месо жртава и клањао се њиховим боговима.</verse>
				<verse number="3">Тако се Израел приклонио Ваалу Пеорском. ГОСПОД се разгневи на Израел,</verse>
				<verse number="4">па рече Мојсију: »Похватај све вође овог народа и усред бела дана их погуби пред ГОСПОДОМ, да се љути гнев ГОСПОДЊИ одврати од Израела.«</verse>
				<verse number="5">Тада Мојсије рече Израеловим судијама: »Нека сваки од вас побије оне своје људе који су се приклонили Ваалу Пеорском.«</verse>
				<verse number="6">А један Израелац доведе својој сабраћи Мидјанку наочиглед Мојсију и целој израелској заједници док су плакали на улазу у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="7">Када је то видео Пинхас син Елеазаров, унук свештеника Аарона, напусти скуп, узе у руку копље</verse>
				<verse number="8">и пође за оним Израелцем у шатор, па протера копље кроз обоје: кроз Израелца у женино тело. Тада престаде помор међу Израелцима.</verse>
				<verse number="9">А оних који су страдали у помору било је двадесет четири хиљаде.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="11">»Пинхас син Елеазаров, унук свештеника Аарона, одвратио је моју јарост од Израелаца. Јер, он је међу Израелцима показао ревност за мене, па их нисам затро у својој ревности.</verse>
				<verse number="12">Зато му кажи да с њим склапам савез мира.</verse>
				<verse number="13">Биће то за њега и његове потомке савез трајне свештеничке службе, јер је био ревностан за свога Бога и извршио обред помирења за Израелце.«</verse>
				<verse number="14">Израелац који је убијен са Мидјанком звао се Зимри син Салуа, поглавара једне породице Симеоноваца,</verse>
				<verse number="15">а убијена Мидјанка звала се Козби кћи Цура, главе породице из једног мидјанског племена.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="17">»Поступај с Мидјанцима као са душманима и убијај их,</verse>
				<verse number="18">јер су и они с вама поступили као са душманима када су вас преварили у случају Пеора и њихове сестре Козби, кћери једног мидјанског поглавара, која је убијена када је због Пеора настао помор.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">После помора, ГОСПОД рече Мојсију и Елеазару, сину свештеника Аарона:</verse>
				<verse number="2">»Извршите попис целе израелске заједнице по породицама – свих оних од двадесет година и старијих који су способни да служе у Израеловој војсци.«</verse>
				<verse number="3">Тада на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона, Мојсије и свештеник Елеазар рекоше народу:</verse>
				<verse number="4">»Извршите попис мушкараца од двадесет година и старијих, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.« Ово су Израелци који су изашли из Египта:</verse>
				<verse number="5">Потомци Рувима, Израеловог прворођеног сина: Од Ханоха: братство Ханоховаца. Од Палуа: братство Палуоваца.</verse>
				<verse number="6">Од Есрома: братство Есромоваца. Од Кармија: братство Кармијеваца.</verse>
				<verse number="7">То су била Рувимова братства. Пребројаних је било 43.730.</verse>
				<verse number="8">Палуов син био је Елиав,</verse>
				<verse number="9">а Елиавови синови Немуел, Датан и Авирам. Ови исти Датан и Авирам, људи изабрани од заједнице, побунили су се против Мојсија и Аарона и били међу Корејевим присталицама када су се ови побунили против ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="10">Земља се отворила и прогутала их заједно с Корејем. Они и њихове присталице погинули су када је огањ прогутао две стотине педест људи. Тако су они постали знак опомене.</verse>
				<verse number="11">Али Корејева лоза није изумрла.</verse>
				<verse number="12">Симеонови потомци по њиховим братствима: Од Немуела: братство Немуеловаца. Од Јамина: братство Јаминоваца. Од Јахина: братство Јахиноваца.</verse>
				<verse number="13">Од Заре: братство Зароваца. Од Саула: братство Сауловаца.</verse>
				<verse number="14">То су била Симеонова братства, а имала су 22.200 људи.</verse>
				<verse number="15">Гадови потомци по њиховим братствима: Од Цефона: братство Цефоноваца. Од Хагија: братство Хагијеваца. Од Шунија: братство Шунијеваца.</verse>
				<verse number="16">Од Ознија: братство Ознијеваца. Од Ерија: братство Еријеваца.</verse>
				<verse number="17">Од Арода: братство Ародоваца. Од Арелија: братство Арелијеваца.</verse>
				<verse number="18">То су била Гадова братства. Пребројаних је било 40.500.</verse>
				<verse number="19">Јудини синови били су Ер и Онан, али су умрли још у Ханаану.</verse>
				<verse number="20">Остали Јудини потомци по њиховим братствима: Од Сале: братство Саловаца. Од Фареса: братство Фаресоваца. Од Заре: братство Зароваца.</verse>
				<verse number="21">Фаресови потомци: Од Есрома: братство Есромоваца. Од Хамула: братство Хамуловаца.</verse>
				<verse number="22">То су била Јудина братства. Пребројаних је било 76.500.</verse>
				<verse number="23">Исахарови потомци по њиховим братствима: Од Толе: братство Толоваца. Од Пуе: братство Пуоваца.</verse>
				<verse number="24">Од Јашува: братство Јашувоваца. Од Шимрона: братство Шимроноваца.</verse>
				<verse number="25">То су била Исахарова братства. Пребројаних је било 64.300.</verse>
				<verse number="26">Завулонови потомци по њиховим братствима: Од Середа: братство Середоваца. Од Елона: братство Елоноваца. Од Јахлеела: братство Јахлееловаца.</verse>
				<verse number="27">То су била Завулонова братства. Пребројаних је било 60.500.</verse>
				<verse number="28">Јосифови потомци по њиховим братствима: Манасија и Ефрем.</verse>
				<verse number="29">Манасијини потомци: Од Махира: братство Махироваца. Махир је био Гиладов отац. Од Гилада: братство Гиладоваца.</verse>
				<verse number="30">Ово су били Гиладови потомци: Од Ијезера: братство Ијезероваца. Од Хелека: братство Хелековаца.</verse>
				<verse number="31">Од Асриела: братство Асриеловаца. Од Сихема: братство Сихемоваца.</verse>
				<verse number="32">Од Шемиде: братство Шемидоваца. Од Хефера: братство Хефероваца.</verse>
				<verse number="33">Целофхад син Хеферов није имао синова, него само кћери, које су се звале Махла, Ноа, Хогла, Милка и Тирца.</verse>
				<verse number="34">То су била Манасијина братства. Пребројаних је било 52.700.</verse>
				<verse number="35">Ово су били Ефремови потомци по њиховим братствима: Од Шутелаха: братство Шутелаховаца. Од Бехера: братство Бехероваца. Од Тахана: братство Тахановаца.</verse>
				<verse number="36">Ово су били Шутелахови потомци: Од Ерана: братство Ерановаца.</verse>
				<verse number="37">То су била Ефремова братства. Пребројаних је било 32.500. То су били Јосифови потомци по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="38">Венијаминови потомци по њиховим братствима: Од Беле: братство Беловаца. Од Ашбела: братство Ашбеловаца. Од Ахирама: братство Ахирамоваца.</verse>
				<verse number="39">Од Шуфама: братство Шуфамоваца. Од Хуфама: братство Хуфамоваца.</verse>
				<verse number="40">Белини потомци: Ард и Неман. Од Арда: братство Ардоваца. Од Немана: братство Немановаца.</verse>
				<verse number="41">То су била Венијаминова братства. Пребројаних је било 45.600.</verse>
				<verse number="42">Данови потомци по њиховим братствима: Од Шухама: братство Шухамоваца. То су била Данова братства</verse>
				<verse number="43">и сва су била братства Шухамоваца. Пребројаних је било 64.400.</verse>
				<verse number="44">Асирови потомци по њиховим братствима: Од Јимне: братство Јимноваца. Од Јишвија: братство Јишвијеваца. Од Берије: братство Беријеваца.</verse>
				<verse number="45">Од Беријиних потомака: Од Хевера: братство Хевероваца. Од Малкиела: братство Малкиеловаца.</verse>
				<verse number="46">Асир је имао и кћер која се звала Серах.</verse>
				<verse number="47">То су била Асирова братства. Пребројаних је било 53.400.</verse>
				<verse number="48">Нефталимови потомци по њиховим братствима: Од Јахцеела: братство Јахцееловаца. Од Гунија: братство Гунијеваца.</verse>
				<verse number="49">Од Јецера: братство Јецероваца. Од Шилема: братство Шилемоваца.</verse>
				<verse number="50">То су била Нефталимова братства. Пребројаних је било 45.400.</verse>
				<verse number="51">Укупан број Израелаца који су пописани био је 601.730.</verse>
				<verse number="52">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="53">»Нека им се земља додели у наследство према броју имена.</verse>
				<verse number="54">Онима којих је више, дај веће наследство, а онима којих је мање, дај мање наследство. Нека свако племе добије своје наследство према броју пописаних.</verse>
				<verse number="55">Нека се земља раздели коцком и нека добију своје наследство према имену свог праотачког племена.</verse>
				<verse number="56">Било да је племе многобројно или малобројно, нека му се наследство додели коцком.«</verse>
				<verse number="57">Ово су Левити који су пребројани по њиховим братствима: Од Гершона: братство Гершоноваца. Од Кехата: братство Кехатоваца. Од Мерарија: братство Мераријеваца.</verse>
				<verse number="58">И ово су била братства Левитâ: братство Ливнијеваца, братство Хевроноваца, братство Махлијеваца, братство Мушијеваца, братство Корејеваца. Кехат је био Амрамов предак.</verse>
				<verse number="59">Амрамова жена звала се Јохевед. Она је била Левијев потомак, рођена Левитима у Египту. Јохевед је Амраму родила Аарона, Мојсија и њихову сестру Мирјам.</verse>
				<verse number="60">Аарону су се родили Надав и Авиху, Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="61">Али Надав и Авиху су погинули када су пред ГОСПОДОМ принели непрописну ватру.</verse>
				<verse number="62">Пребројаних мушких Левита од месец дана и старијих било је 23.000. Они нису пребројавани са осталим Израелцима, јер нису добили наследство међу њима.</verse>
				<verse number="63">То су они које су пребројали Мојсије и свештеник Елеазар када су пребројавали Израелце на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.</verse>
				<verse number="64">Ниједан од њих није био међу онима које су пребројали Мојсије и свештеник Аарон када су пребројавали Израелце у Синајској пустињи.</verse>
				<verse number="65">Јер, ГОСПОД је рекао тим Израелцима да ће сигурно помрети у пустињи, и није остао ниједан од њих осим Калева сина Јефунеовог и Исуса Навина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Махла, Ноа, Хогла, Милка и Тирца биле су кћери Целофхада из Манасијиног братства. Целофхад је био син Хефера сина Гилада сина Махира сина Манасије сина Јосифовог. Оне дођоше</verse>
				<verse number="2">на улаз у Шатор састанка и стадоше пред Мојсија, свештеника Елеазара, поглаваре и целу заједницу и рекоше:</verse>
				<verse number="3">»Наш отац је умро у пустињи, али није био међу Корејевим присталицама, које су се удружиле против ГОСПОДА, него је умро због свога греха, а није имао синова.</verse>
				<verse number="4">Зашто да име нашег оца нестане из његовог братства зато што није имао сина? Дајте нам посед међу рођацима нашег оца.«</verse>
				<verse number="5">Тада Мојсије изнесе њихов случај пред ГОСПОДА,</verse>
				<verse number="6">а ГОСПОД му рече:</verse>
				<verse number="7">»Целофхадове кћери су у праву. Свакако им дај посед у наследство међу рођацима њиховог оца. На њих пренеси наследство њиховог оца.</verse>
				<verse number="8">»Кажи Израелцима: ‚Ако човек умре, а нема сина, његово наследство пренесите на његову кћер.</verse>
				<verse number="9">Ако нема кћери, дајте његово наследство његовој браћи.</verse>
				<verse number="10">Ако нема браће, дајте његово наследство браћи његовог оца.</verse>
				<verse number="11">Ако његов отац није имао браће, дајте његово наследство његовом најближем сроднику у братству – нека га тај добије у посед. Ово нека буде одредба закона за Израелце, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију‘.«</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се на ову планину у горју Аварим и разгледај земљу коју сам дао Израелцима.</verse>
				<verse number="13">Пошто је разгледаш, и ти ћеш умрети, као што је умро и твој брат Аарон.</verse>
				<verse number="14">Јер, када се заједница побунила код водâ у пустињи Цин, обојица сте се оглушили о моју заповест да ме пред њима покажете као светог.« То је било код водâ Мерива-Кадеша, у пустињи Цин.</verse>
				<verse number="15">Мојсије рече ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="16">»Нека ГОСПОД, Бог духова свега људског рода, постави над овом заједницом човека</verse>
				<verse number="17">који ће њоме управљати и предводити је, да ГОСПОДЊА заједница не буде као овце без пастира.«</verse>
				<verse number="18">На то ГОСПОД рече Мојсију: »Узми Исуса Навина, човека у коме је Дух, и положи на њега руку.</verse>
				<verse number="19">Постави га пред свештеника Елеазара и целу заједницу, па му њима наочиглед издај заповести.</verse>
				<verse number="20">Пренеси на њега део своје власти, да би му се покоравала цела израелска заједница.</verse>
				<verse number="21">Нека стаје пред свештеника Елеазара, који ће за њега пред ГОСПОДОМ преко Урима тражити одлуке. Тако ће се према ГОСПОДЊИМ заповестима равнати и он и цела израелска заједница.«</verse>
				<verse number="22">И Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио. Узе Исуса Навина и постави га пред свештеника Елеазара и целу заједницу.</verse>
				<verse number="23">Мојсије положи на њега руке и издаде му заповести као што му је ГОСПОД рекао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Заповеди Израелцима: ‚Пазите да у одређено време доносите моју храну за моје жртве спаљене ватром, пријатан мирис мени.‘</verse>
				<verse number="3">»Кажи им: ‚Ово је жртва спаљена ватром коју треба да приносите ГОСПОДУ: два јагњета од годину дана и без мане, као редовну жртву паљеницу сваког дана.</verse>
				<verse number="4">Принесите једно јагње ујутро, а друго у сутон,</verse>
				<verse number="5">са житном жртвом од једне десетине ефе белог брашна замешеног са четврт хина уља од изгњечених маслина.</verse>
				<verse number="6">То је редовна жртва паљеница која је установљена на Синајској гори да буде пријатан мирис, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром.</verse>
				<verse number="7">Жртва леваница која иде уз то нека буде од четврт хина опојног пића за свако јагње. Леваницу излијте ГОСПОДУ у светилишту.</verse>
				<verse number="8">Друго јагње принесите у сутон заједно са житном жртвом и жртвом леваницом, исто као ујутро. То је жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ.‘«</verse>
				<verse number="9">»‚У суботу принесите два јагњета од годину дана и без мане, са жртвом леваницом и житном жртвом од две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем.</verse>
				<verse number="10">То је жртва паљеница која се приноси сваке суботе поред редовне жртве паљенице и њене леванице.‘«</verse>
				<verse number="11">»‚Првог дана сваког месеца принесите ГОСПОДУ жртву паљеницу од два јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="12">Нека уз сваког јунца буде житна жртва од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз овна житна жртва од две десетине ефе белог брашна замешеног с уљем,</verse>
				<verse number="13">а уз свако јагње житна жртва од једне десетине ефе белог брашна замешеног с уљем. То је за жртву паљеницу, пријатан мирис, жртву ГОСПОДУ спаљену ватром.</verse>
				<verse number="14">Уз сваког јунца нека буде жртва леваница од пола хина вина, уз овна од трећине хина и уз свако јагње од четврт хина. То је месечна жртва паљеница коју треба приносити за време сваког младог месеца у години.</verse>
				<verse number="15">Осим редовне жртве паљенице са њеном леваницом, нека се ГОСПОДУ приноси и један јарац као жртва за очишћење.‘«</verse>
				<verse number="16">»‚Четрнаестог дана првог месеца је ГОСПОДЊА Пасха.</verse>
				<verse number="17">Петнаестог дана тог месеца нека буде светковина. Седам дана једите хлеб замешен без квасца.</verse>
				<verse number="18">Првога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="19">Принесите ГОСПОДУ жртву спаљену ватром, жртву паљеницу од два јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="20">Уз сваког јунца спремите житну жртву од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе,</verse>
				<verse number="21">а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе.</verse>
				<verse number="22">Уз то нека буде и један јарац као жртва за очишћење, да се за вас изврши обред помирења.</verse>
				<verse number="23">Ово принесите поред редовне јутарње жртве паљенице.</verse>
				<verse number="24">Тако сваког од седам дана приносите храну за жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ. Нека се приноси поред редовне жртве паљенице и њене леванице.</verse>
				<verse number="25">Седмога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.‘«</verse>
				<verse number="26">»‚На Дан првина, када ГОСПОДУ приносите жртву од новог жита током Празника седмица, одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="27">Принесите жртву паљеницу од два јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="28">Нека уз сваког јунца буде житна жртва од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе,</verse>
				<verse number="29">а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе.</verse>
				<verse number="30">Уз то нека буде и један јарац, да се за вас изврши обред помирења.</verse>
				<verse number="31">Ове жртве принесите са њиховим жртвама леваницама поред редовне жртве паљенице и њене житне жртве. Пазите да животиње буду без мане.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">»‚Првог дана седмог месеца одржите свети сабор и никакав посао не обављајте. То је за вас дан када ћете дунути у трубе.</verse>
				<verse number="2">Принесите жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="3">Уз јунца спремите житну жртву од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе,</verse>
				<verse number="4">а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе.</verse>
				<verse number="5">Уз то нека буде и један јарац као жртва за очишћење, да се за вас изврши обред помирења.</verse>
				<verse number="6">Ово нека буде поред жртава паљеница које се приносе за време младог месеца и свакодневних жртава паљеница са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама као што је прописано, да буду пријатан мирис, жртве ГОСПОДУ спаљене ватром.‘«</verse>
				<verse number="7">»‚Десетог дана овог седмог месеца одржите свети сабор. Постите и никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="8">Принесите жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади од годину дана, све без мане, да буде пријатан мирис ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="9">Уз јунца спремите житну жртву од три десетине ефе брашна замешеног с уљем, уз овна од две десетине ефе,</verse>
				<verse number="10">а уз свако од седморо јагњади од једне десетине ефе.</verse>
				<verse number="11">Уз то нека буде један јарац као жртва за очишћење, поред жртве за очишћење ради помирења и редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и њиховим жртвама леваницама.‘«</verse>
				<verse number="12">»‚Петнаестог дана седмог месеца одржите свети сабор и никакав посао не обављајте. Седам дана славите ГОСПОДЊУ светковину.</verse>
				<verse number="13">Принесите жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, жртву паљеницу од тринаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="14">Уз сваког од тринаест јунаца спремите житну жртву од три десетине ефе белог брашна замешеног с уљем, уз сваког од два овна од две десетине ефе,</verse>
				<verse number="15">а уз свако од четрнаесторо јагњади од једне десетине ефе.</verse>
				<verse number="16">Уз то нека буде један јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="17">»‚Другог дана принесите дванаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="18">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="19">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и њихових жртава леваница.</verse>
				<verse number="20">»‚Трећег дана принесите једанаест јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="21">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="22">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="23">»‚Четвртог дана принесите десет јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="24">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="25">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="26">»‚Петог дана принесите девет јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="27">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="28">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="29">»‚Шестог дана принесите осам јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="30">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="31">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="32">»‚Седмог дана принесите седам јунаца, два овна и четрнаесторо мушке јагњади од годину дана, све без мане.</verse>
				<verse number="33">Уз јунце, овнове и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="34">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="35">»‚Осмог дана одржите свечани скуп и никакав посао не обављајте.</verse>
				<verse number="36">Принесите жртву спаљену ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ, жртву паљеницу од једног јунца, једног овна и седморо мушке јагњади, све без мане.</verse>
				<verse number="37">Уз јунца, овна и јагњад принесите њихове житне жртве и жртве леванице према прописаном броју.</verse>
				<verse number="38">Уз то нека буде и јарац као жртва за очишћење, поред редовне жртве паљенице са њеном житном жртвом и жртвом леваницом.</verse>
				<verse number="39">»‚Поред својих жртава заветних и својих жртава драговољних, ово приносите ГОСПОДУ на празнике који су вам одређени: своје жртве паљенице, житне жртве, жртве леванице и жртве за заједништво.‘«</verse>
				<verse number="40">И Мојсије пренесе Израелцима све што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Мојсије рече главама Израелових племена: »Овако заповеда ГОСПОД:</verse>
				<verse number="2">Када се човек заветује ГОСПОДУ или се уз заклетву обавеже неким обећањем, нека не прекрши реч, него нека изврши све што је рекао.</verse>
				<verse number="3">»Када се млада жена која још живи у очевој кући заветује ГОСПОДУ или се обавеже обећањем,</verse>
				<verse number="4">а њен отац чује за њен завет или обећање, али јој ништа не каже, тада важе сви њени завети и свако обећање којим се обавезала.</verse>
				<verse number="5">Али, ако јој отац то забрани када за то чује, онда не важи ниједан њен завет ни обећање којим се обавезала. ГОСПОД ће јој опростити пошто јој је отац забранио.</verse>
				<verse number="6">»Ако се уда након што се заветовала или након што је изустила неко непромишљено обећање којим се обавезала,</verse>
				<verse number="7">а њен муж чује за то, али јој ништа не каже, тада важе њени завети и обећања којима се обавезала.</verse>
				<verse number="8">Али, ако јој муж то забрани када за то чује, онда он поништава завет који је обавезује или непромишљено обећање којим се обавезала, и ГОСПОД ће јој опростити.</verse>
				<verse number="9">»Завет или обавеза коју је на себе преузела удовица или распуштеница, обавезује је.</verse>
				<verse number="10">»Ако се заветује жена која живи са својим мужем или се уз заклетву обавеже обећањем,</verse>
				<verse number="11">а њен муж чује за то, али не каже ништа и не забрани јој, тада важе сви њени завети или обећања којима се обавезала.</verse>
				<verse number="12">Али, ако их њен муж поништи када чује за њих, онда више не важи ниједан завет ни обећање које је дала. Њен муж их је поништио и ГОСПОД ће јој опростити.</verse>
				<verse number="13">Њен муж може да потврди или да поништи сваки њен завет или уз заклетву дато обећање о одрицању.</verse>
				<verse number="14">Али, ако јој муж о томе из дана у дан ништа не говори, тада он потврђује све њене завете или обећања која је обавезују. Потврђује их тиме што о њима ништа не каже када за њих чује.</verse>
				<verse number="15">Ако их, пак, поништи након неког времена пошто је за њих чуо, онда ће он сносити последице њеног греха.«</verse>
				<verse number="16">То су прописи које је ГОСПОД дао Мојсију у вези са односима између човека и његове жене, и између оца и његове младе кћери која још живи у његовој кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Освети се Мидјанцима за Израелце. После тога ћеш умрети.«</verse>
				<verse number="3">Тада Мојсије рече народу: »Наоружајте људе за рат, па нека нападну Мидјанце и изврше ГОСПОДЊУ освету на њима.</verse>
				<verse number="4">Пошаљите у рат по хиљаду људи из сваког Израеловог племена.«</verse>
				<verse number="5">Тако је из Израелових братстава окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена.</verse>
				<verse number="6">Тада их Мојсије посла у рат, по хиљаду из сваког племена, са Пинхасом, сином свештеника Елеазара, који са собом понесе свете предмете и трубе за давање знакова.</verse>
				<verse number="7">Они поведоше рат против Мидјана, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, и побише све мушкарце.</verse>
				<verse number="8">Међу онима које су побили било је и пет мидјанских царева: Еви, Рекем, Цур, Хур и Рева. А погубише мачем и Валаама сина Веоровог.</verse>
				<verse number="9">Израелци заробише мидјанске жене и нејач и као плен узеше сву мидјанску крупну и ситну стоку и добра.</verse>
				<verse number="10">Спалише све градове у којима су Мидјанци живели и сва њихова насеља.</verse>
				<verse number="11">Узеше сав плен и све што су опљачкали, укључујући и људе и животиње,</verse>
				<verse number="12">па заробљенике, плен и опљачкано дотераше Мојсију и свештенику Елеазару и израелској заједници у свој табор на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.</verse>
				<verse number="13">Мојсије, свештеник Елеазар и сви поглавари заједнице изађоше им у сусрет ван табора.</verse>
				<verse number="14">Али Мојсије се разгневи на заповеднике војске – заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама – који су се вратили из боја.</verse>
				<verse number="15">»Зар сте све жене оставили у животу?« рече им.</verse>
				<verse number="16">»А баш су оне по Валаамовом наговору навеле Израелце да буду неверни ГОСПОДУ у догађајима код Пеора, па је помор дошао на ГОСПОДЊУ заједницу.</verse>
				<verse number="17">Зато сада побијте све дечаке и убијте сваку жену која није девица,</verse>
				<verse number="18">а сваку девојку која је девица оставите за себе.</verse>
				<verse number="19">Нека сваки од вас који је неког убио или је дотакао убијеног остане седам дана ван табора. Трећег и седмог дана очистите и себе и своје заробљенике.</verse>
				<verse number="20">Очистите сву одећу и све што је начињено од коже, кострети или дрвета.«</verse>
				<verse number="21">Тада свештеник Елеазар рече војницима који су били у боју: »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД дао Мојсију:</verse>
				<verse number="22">Злато, сребро, бронза, гвожђе, калај, олово,</verse>
				<verse number="23">и све друго што може да издржи ватру, нека се провуче кроз ватру, и биће чисто. Али нека се очисти и водом очишћења. И све што не може да издржи ватру, нека се провуче кроз ту воду.</verse>
				<verse number="24">Седмог дана оперите своју одећу, и бићете чисти. Тада можете да уђете у табор.«</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="26">»Ти и свештеник Елеазар и главе породица заједнице пребројте сав плен, укључујући људе и животиње.</verse>
				<verse number="27">Поделите плен између војника који су ишли у бој – који су се борили у рату – и остатка заједнице.</verse>
				<verse number="28">Од онога што припадне војницима који су се борили у рату, одвој као данак ГОСПОДУ једно од сваких пет стотина, било људи, било говеда, магараца и ситне стоке.</verse>
				<verse number="29">Овај данак узми од њихове половине и дај га свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="30">Од половине која припадне Израелцима узми једно од сваких педесет, било људи, било говеда, магараца, ситне стоке и других животиња, па дај Левитима, који обављају дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.«</verse>
				<verse number="31">И Мојсије и свештеник Елеазар учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="32">Ово је плен који је преостао од свега што су војници опљачкали: 675.000 грла ситне стоке,</verse>
				<verse number="33">72.000 говеда,</verse>
				<verse number="34">61.000 магараца</verse>
				<verse number="35">и 32.000 девица.</verse>
				<verse number="36">Половина која је припала онима који су се борили у рату износила је: 337.500 грла ситне стоке,</verse>
				<verse number="37">од којих је данак ГОСПОДУ био 675;</verse>
				<verse number="38">36.000 говеда, од којих је данак ГОСПОДУ био 72;</verse>
				<verse number="39">30.500 магараца, од којих је данак ГОСПОДУ био 61;</verse>
				<verse number="40">и 16.000 људи, од којих је данак ГОСПОДУ био 32.</verse>
				<verse number="41">Мојсије даде данак свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ, као што му је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="42">Половина која је припала Израелцима, а коју је Мојсије одвојио од оне која је припала ратницима,</verse>
				<verse number="43">дакле половина која је припала заједници, износила је 337.500 грла ситне стоке,</verse>
				<verse number="44">36.000 говеда,</verse>
				<verse number="45">30.500 магараца</verse>
				<verse number="46">и 16.000 људи.</verse>
				<verse number="47">Од половине која је припала Израелцима Мојсије узе једнога од сваких педесет људи и животиња, као што му је ГОСПОД заповедио, и даде Левитима, који су обављали дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.</verse>
				<verse number="48">Тада војсковође – заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама – дођоше Мојсију</verse>
				<verse number="49">и рекоше му: »Ми, твоје слуге, извршили смо попис бораца под нашим заповедништвом, и ни један једини не недостаје.</verse>
				<verse number="50">Стога смо донели на дар ГОСПОДУ златне предмете до којих је сваки од нас дошао – гривне, наруквице, печатно прстење, минђуше и огрлице – да за себе извршимо обред помирења пред ГОСПОДОМ.«</verse>
				<verse number="51">Мојсије и свештеник Елеазар примише од њих све предмете израђене од злата.</verse>
				<verse number="52">Све злато које су заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама донели као прилог ГОСПОДУ било је тешко 16.750 шекела.</verse>
				<verse number="53">А сваки војник је свој плен задржао за себе.</verse>
				<verse number="54">Мојсије и свештеник Елеазар примише злато од заповедникâ над хиљадама и заповедникâ над стотинама и унеше га у Шатор састанка као спомен на Израелце пред ГОСПОДОМ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку,</verse>
				<verse number="2">па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше:</verse>
				<verse number="3">»Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон –</verse>
				<verse number="4">ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке.</verse>
				<verse number="5">Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.«</verse>
				<verse number="6">»Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце.</verse>
				<verse number="7">»Зашто одвраћате Израелце да пређу у земљу коју им је ГОСПОД дао?</verse>
				<verse number="8">Тако су урадили и ваши очеви кад сам их из Кадеш-Барнее послао да разгледају земљу.</verse>
				<verse number="9">Након што су отишли горе до кланца Ешкола и видели земљу, одвратили су Израелце од уласка у земљу коју им је ГОСПОД дао.</verse>
				<verse number="10">Тог дана се ГОСПОД разгневио, па се овако заклео:</verse>
				<verse number="11">‚Зато што нису из свега срца ишли за мном, ниједан од људи од двадесет година и старијих који су изашли из Египта неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао Аврааму, Исааку и Јакову</verse>
				<verse number="12">– ниједан осим Калева сина Јефунеа Кеназовца и Исуса Навина, који су из свега срца ишли за ГОСПОДОМ.‘</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД се разгневио на Израелце, па је учинио да четрдесет година лутају пустињом док није нестао цео нараштај оних који су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="14">А сада ви, пород грешника, стојите место својих очева и терате ГОСПОДА да се још више разгневи на Израел.</verse>
				<verse number="15">Јер, ако одбијете да идете за њим, он ће народ опет оставити у пустињи, а ви ћете бити криви што је сав овај народ затрт.«</verse>
				<verse number="16">Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач.</verse>
				<verse number="17">Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље.</verse>
				<verse number="18">И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство.</verse>
				<verse number="19">И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.«</verse>
				<verse number="20">На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој,</verse>
				<verse number="21">пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље.</verse>
				<verse number="22">Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="23">Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи.</verse>
				<verse number="24">Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.«</verse>
				<verse number="25">Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш.</verse>
				<verse number="26">Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада,</verse>
				<verse number="27">а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.«</verse>
				<verse number="28">Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена:</verse>
				<verse number="29">»Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад.</verse>
				<verse number="30">Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.«</verse>
				<verse number="31">»Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци.</verse>
				<verse number="32">»Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.«</verse>
				<verse number="33">Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.</verse>
				<verse number="34">Гадовци обновише Дивон, Атарот, Ароер,</verse>
				<verse number="35">Атрот Шофан, Јаазер, Јогбеху,</verse>
				<verse number="36">Бет-Нимру и Бет Харан као утврђене градове и саградише торове за своја стада.</verse>
				<verse number="37">Рувимовци обновише Хешбон, Елале и Кирјатајим,</verse>
				<verse number="38">као и Нево и Ваал-Меон, чији називи су промењени, и Сивму, и дадоше имена градовима које су саградили.</verse>
				<verse number="39">Потомци Махира сина Манасијиног одоше у Гилад, заузеше га и истераше Аморејце који су тамо били.</verse>
				<verse number="40">Стога Мојсије даде Гилад Махировцима, Манасијиним потомцима, и они се тамо настанише.</verse>
				<verse number="41">Јаир, Манасијин потомак, заузе њихова насеља и назва их Хавот Јаир.</verse>
				<verse number="42">А Новах заузе Кенат и околна насеља и по себи га назва Новах.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Ово су таборишта Израелаца након што су, по својим четама, изашли из Египта под руководством Мојсија и Аарона.</verse>
				<verse number="2">На ГОСПОДЊУ заповест, Мојсије је записао таборишта на њиховом путовању. Ово је њихово путовање по табориштима:</verse>
				<verse number="3">Израелци су кренули из Рамзеса петнаестог дана првог месеца, дан после Пасхе. Кренули су смело наочиглед свим Египћанима,</verse>
				<verse number="4">док су ови сахрањивали све своје првенце, које је ГОСПОД побио међу њима – јер, ГОСПОД је казнио њихове богове.</verse>
				<verse number="5">Израелци су отишли из Рамзеса и утаборили се у Сукоту.</verse>
				<verse number="6">Отишли су из Сукота и утаборили се у Етаму, на рубу пустиње.</verse>
				<verse number="7">Отишли су из Етама, скренули назад ка Пи-Хахироту, источно од Ваал-Цефона, и утаборили се близу Мигдола.</verse>
				<verse number="8">Отишли су из Пи-Хахирота и кроз море прешли у пустињу. Пошто су три дана путовали пустињом Етам, утаборили су се у Мари.</verse>
				<verse number="9">Отишли су из Маре и дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми, и тамо се утаборили.</verse>
				<verse number="10">Отишли су из Елима и утаборили се поред Црвеног мора.</verse>
				<verse number="11">Отишли су са Црвеног мора и утаборили се у пустињи Син.</verse>
				<verse number="12">Отишли су из пустиње Син и утаборили се у Дофки.</verse>
				<verse number="13">Отишли су из Дофке и утаборили се у Алушу.</verse>
				<verse number="14">Отишли су из Алуша и утаборили се у Рефидиму, где за народ није било воде за пиће.</verse>
				<verse number="15">Отишли су из Рефидима и утаборили се у Синајској пустињи.</verse>
				<verse number="16">Отишли су из Синајске пустиње и утаборили се у Киврот-Хатаави.</verse>
				<verse number="17">Отишли су из Киврот-Хатааве и утаборили се у Хацероту.</verse>
				<verse number="18">Отишли су из Хацерота и утаборили се у Ритми.</verse>
				<verse number="19">Отишли су из Ритме и утаборили се у Римон-Фаресу.</verse>
				<verse number="20">Отишли су из Римон-Фареса и утаборили се у Ливни.</verse>
				<verse number="21">Отишли су из Ливне и утаборили се у Риси.</verse>
				<verse number="22">Отишли су из Рисе и утаборили се у Кехелати.</verse>
				<verse number="23">Отишли су из Кехелате и утаборили се на гори Шефер.</verse>
				<verse number="24">Отишли су са горе Шефер и утаборили се у Харади.</verse>
				<verse number="25">Отишли су из Хараде и утаборили се у Макхелоту.</verse>
				<verse number="26">Отишли су из Макхелота и утаборили се у Тахату.</verse>
				<verse number="27">Отишли су из Тахата и утаборили се у Тари.</verse>
				<verse number="28">Отишли су из Таре и утаборили се у Митки.</verse>
				<verse number="29">Отишли су из Митке и утаборили се у Хашмони.</verse>
				<verse number="30">Отишли су из Хашмоне и утаборили се у Мосероту.</verse>
				<verse number="31">Отишли су из Мосерота и утаборили се у Бене-Јаакану.</verse>
				<verse number="32">Отишли су из Бене-Јаакана и утаборили се у Хор-Хагидгаду.</verse>
				<verse number="33">Отишли су из Хор-Хагидгада и утаборили се у Јотвати.</verse>
				<verse number="34">Отишли су из Јотвате и утаборили се у Аврони.</verse>
				<verse number="35">Отишли су из Авроне и утаборили се у Ецјон-Геверу.</verse>
				<verse number="36">Отишли су из Ецјон-Гевера и утаборили се у Кадешу, у пустињи Цин.</verse>
				<verse number="37">Отишли су из Кадеша и утаборили се на гори Хор, на граници Едома.</verse>
				<verse number="38">На ГОСПОДЊУ заповест, свештеник Аарон попео се на гору Хор, где је умро првог дана петог месеца четрдесете године по изласку Израелаца из Египта.</verse>
				<verse number="39">Аарон је имао сто двадесет три године када је умро на гори Хор.</verse>
				<verse number="40">А цар Арада, Ханаанац, који је живео у ханаанском крају Негеву, чуо је да Израелци долазе.</verse>
				<verse number="41">Отишли су са горе Хор и утаборили се у Цалмони.</verse>
				<verse number="42">Отишли су из Цалмоне и утаборили се у Пунону.</verse>
				<verse number="43">Отишли су из Пунона и утаборили се у Овоту.</verse>
				<verse number="44">Отишли су из Овота и утаборили се у Ије-Авариму, на граници Моава.</verse>
				<verse number="45">Отишли су из Ијима и утаборили се у Дивон-Гаду.</verse>
				<verse number="46">Отишли су из Дивон-Гада и утаборили се у Алмон-Дивлатајми.</verse>
				<verse number="47">Отишли су из Алмон-Дивлатајме и утаборили се у горју Аварим, близу Нева.</verse>
				<verse number="48">Отишли су из горја Аварим и утаборили се на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона,</verse>
				<verse number="49">и то од Бет-Јешимота до Авел-Шитима.</verse>
				<verse number="50">ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона:</verse>
				<verse number="51">»Кажи Израелцима: ‚Када преко Јордана пређете у Ханаан,</verse>
				<verse number="52">истерајте све становнике те земље испред себе. Уништите све њихове резбарене слике и ливене идоле, и разорите све њихове узвишице.</verse>
				<verse number="53">Запоседните земљу и настаните се у њој, јер сам вам је дао да буде ваша.</verse>
				<verse number="54">Поделите земљу коцком, према својим братствима. Онима којих је више, дајте веће наследство, а онима којих је мање, дајте мање наследство. Оно што им коцком падне у део, биће њихово. Поделите земљу према својим праотачким племенима.</verse>
				<verse number="55">Али, ако не истерате становнике те земље испред себе, онда ће вам они које сте пустили да остану постати трн у оку и бодља у слабинама и задаваће вам невоље у земљи у којој ћете живети.</verse>
				<verse number="56">А тада ћу ја учинити с вама оно што сам намеравао да учиним с њима.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="2">»Заповеди Израелцима и реци им: ‚Када уђете у Ханаан, земља која ће вам бити додељена у наследство има ове границе:</verse>
				<verse number="3">»‚Ваша јужна страна укључује део пустиње Цин дуж границе Едома. На истоку ваша јужна граница почиње с краја Сланог мора,</verse>
				<verse number="4">па скреће јужно од превоја Акрабима, продужава до Цина и иде јужно од Кадеш-Барнее. Одатле иде до Хацар-Адара и продужава до Ацмона,</verse>
				<verse number="5">где скреће и, идући дуж Египатског потока, избија на море.</verse>
				<verse number="6">»‚Ваша западна граница је обала Великог мора. То вам је граница на западу.</verse>
				<verse number="7">»‚Ваша северна граница иде од Великог мора право до горе Хор</verse>
				<verse number="8">и од горе Хор право до Лево-Хамата. Одатле граница иде до Цедада,</verse>
				<verse number="9">продужава до Зифрона и завршава се у Хацар-Енану. То вам је граница на северу.</verse>
				<verse number="10">»‚Ваша источна граница иде од Хацар-Енана право до Шефама,</verse>
				<verse number="11">одакле се спушта до Ривле на источној страни Ајина и иде даље гребеном источно од Кинеретског мора.</verse>
				<verse number="12">Потом се граница спушта дуж реке Јордан и завршава на Сланом мору. »‚То ће бити ваша земља са границама свуда унаоколо.‘«</verse>
				<verse number="13">Мојсије заповеди Израелцима: »Ово је земља коју ћете коцком поделити као наследство. ГОСПОД је заповедио да је добије девет племена и једна половина племена,</verse>
				<verse number="14">пошто су породице Рувимовог племена, породице Гадовог племена и половина Манасијиног племена добили своје наследство.</verse>
				<verse number="15">Ова два и по племена већ су добила своје наследство на овој страни реке Јордан источно од Јерихона.«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="17">»Ово су имена људи који ће вам поделити земљу: свештеник Елеазар и Исус Навин.</verse>
				<verse number="18">»А за поделу земље одреди и по једног поглавара из сваког племена.</verse>
				<verse number="19">Ово су њихова имена: Из Јудиног племена: Калев син Јефунеов.</verse>
				<verse number="20">Из Симеоновог племена: Шемуел син Амихудов.</verse>
				<verse number="21">Из Венијаминовог племена: Елидад син Кислонов.</verse>
				<verse number="22">Поглавар Дановог племена: Буки син Јоглијев.</verse>
				<verse number="23">Поглавар племена Манасије сина Јосифовог: Ханиел син Ефодов.</verse>
				<verse number="24">Поглавар племена Ефрема сина Јосифовог: Кемуел син Шифтанов.</verse>
				<verse number="25">Поглавар Завулоновог племена: Елицафан син Парнахов.</verse>
				<verse number="26">Поглавар Исахаровог племена: Палтиел син Азанов.</verse>
				<verse number="27">Поглавар Асировог племена: Ахихуд син Шеломијев.</verse>
				<verse number="28">Поглавар Нефталимовог племена: Педахел син Амихудов.«</verse>
				<verse number="29">То су они којима је ГОСПОД заповедио да Израелцима поделе земљу у Ханаану.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Мојсију на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона:</verse>
				<verse number="2">»Заповеди Израелцима да од наследства које ће поседовати дају Левитима градове да у њима живе. А дајте им и пашњаке око тих градова.</verse>
				<verse number="3">Тада ће они имати градове у којима ће живети и пашњаке за своја говеда, ситну стоку и све своје друге животиње.</verse>
				<verse number="4">»Нека се пашњаци око градова које ћете дати Левитима протежу хиљаду лаката од градских зидина.</verse>
				<verse number="5">Ван града измерите две хиљаде лаката на источној страни, две хиљаде лаката на јужној, две хиљаде лаката на западној и две хиљаде лаката на северној страни, тако да град буде у средини. То ће им бити пашњаци за градове.</verse>
				<verse number="6">»Нека шест градова од градова које ћете дати Левитима буду градови уточишта, у које може да побегне убица. Осим ових, дајте им још четрдесет два града.</verse>
				<verse number="7">Дајте Левитима укупно четрдесет осам градова са њиховим пашњацима.</verse>
				<verse number="8">Градове које ћете дати Левитима од поседа Израелаца дајте сразмерно величини наследства сваког племена: много градова узмите од племенâ која их имају много, а мало градова од оних која их имају мало.«</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="10">»Кажи Израелцима: ‚Када преко реке Јордан уђете у Ханаан,</verse>
				<verse number="11">изаберите неколико градова да вам буду градови уточишта, у која може да побегне човек који је неког убио случајно.</verse>
				<verse number="12">Нека вам ти градови буду уточишта од крвног осветника, тако да човек који је оптужен за убиство не погине пре него што дође на суд пред заједницом.</verse>
				<verse number="13">Нека вам шест градова буду градови уточишта:</verse>
				<verse number="14">три града са ове, источне стране реке Јордан и три у Ханаану.</verse>
				<verse number="15">Нека тих шест градова за Израелце и дошљаке и насељенике међу њима буду уточишта у која ће моћи да побегне онај ко је неког убио случајно.</verse>
				<verse number="16">»‚Ако неко неког удари гвозденим предметом, и овај умре, убица је – нека се убица погуби.</verse>
				<verse number="17">Ако неко у руци има камен којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби.</verse>
				<verse number="18">Ако неко у руци има дрвени предмет којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби.</verse>
				<verse number="19">Нека убицу погуби крвни осветник – када га сретне, нека га погуби.</verse>
				<verse number="20">Ако неко неког гурне из злобе или намерно баци нешто на њега, и овај умре,</verse>
				<verse number="21">или ако га из мржње удари песницом, и овај умре, нека се нападач погуби, убица је – нека га крвни осветник погуби када га сретне.</verse>
				<verse number="22">»‚Ако неко неког изненада гурне, али не из непријатељства, или ако ненамерно нешто баци на њега,</verse>
				<verse number="23">или, не видећи га, спусти на њега камен који би га могао убити, и овај умре, тада, пошто му није био непријатељ и није намеравао да му учини зло,</verse>
				<verse number="24">нека заједница пресуди између нападача и крвног осветника према овим законима.</verse>
				<verse number="25">Нека заједница заштити оптуженога за убиство од крвног осветника и нека га врати у град уточишта у који је побегао. Овај нека остане тамо до смрти првосвештеника, који је помазан светим уљем.</verse>
				<verse number="26">Али, ако оптужени за убиство било када изађе ван граница града уточишта у који је побегао</verse>
				<verse number="27">и тамо га затекне крвни осветник, овај може да га убије и да не буде крив за убиство.</verse>
				<verse number="28">Нека оптужени остане у свом граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек после првосвештеникове смрти може да се врати на своје имање.</verse>
				<verse number="29">»‚Нека вам ово буде одредба закона из поколења у поколење, где год живели.</verse>
				<verse number="30">»‚Ко год неког убије, нека се погуби као убица само на основу сведочења сведокâ, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.</verse>
				<verse number="31">»‚Не примајте откупнину за живот убице, који заслужује да умре. Нека се свакако погуби.</verse>
				<verse number="32">»‚Не примајте откупнину за неког ко је побегао у град уточишта, да га тако пустите да се врати и живи на својој земљи пре смрти првосвештеника.</verse>
				<verse number="33">»‚Не скврнавите земљу у којој сте. Крвопролиће скврнави земљу. Обред помирења се не може извршити за земљу на коју је проливена крв, осим крвљу онога ко ју је пролио.</verse>
				<verse number="34">Не чините нечистом земљу у којој живите и у којој ја боравим, јер ја, ГОСПОД, боравим међу Израелцима.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Главе породица из братства Гилада сина Махира сина Манасијиног, које су биле из братстава Јосифових потомака, дођоше Мојсију и поглаварима, главама израелских породица,</verse>
				<verse number="2">и рекоше: »Господару, када ти је ГОСПОД заповедио да Израелцима коцком даш земљу у наследство, заповедио ти је да наследство нашег сабрата Целофхада даш његовим кћерима.</verse>
				<verse number="3">Али, ако се оне удају за људе из других израелских племена, онда ће њихово наследство бити узето од нашег праотачког наследства и бити придодато наследству племена у које се удају. Тако ће нам бити одузет део наследства које нам је додељено.</verse>
				<verse number="4">Када Израелцима буде година јубилеја, њихово наследство биће придодато наследству племена у које су се удале, а одузето од племенског наследства наших праотаца.«</verse>
				<verse number="5">Тада, по ГОСПОДЊЕМ налогу, Мојсије ово заповеди Израелцима: »Тачно је то што говори племе Јосифових потомака.</verse>
				<verse number="6">Ево шта ГОСПОД заповеда за Целофхадове кћери: ‚Могу да се удају за кога хоће само ако се удају у племенско братство свога оца.</verse>
				<verse number="7">Нека ниједно наследство у Израелу не прелази од племена племену. Сваки Израелац треба да сачува земљу племена коју је наследио од својих праотаца.</verse>
				<verse number="8">Нека се свака кћи која наследи земљу у неком израелском племену уда за неког из племенског братства свога оца. Тако ће сваки Израелац сачувати у свом поседу наследство својих праотаца.</verse>
				<verse number="9">Нека ниједно наследство не прелази од племена племену. Свако израелско племе треба да сачува земљу коју наследи.‘«</verse>
				<verse number="10">И Целофхадове кћери урадише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију:</verse>
				<verse number="11">Махла, Тирца, Хогла, Милка и Ноа удаше се за своју браћу од стрица.</verse>
				<verse number="12">Пошто су се удале у братство потомака Манасије сина Јосифовог, њихово наследство остаде у братству и племену њиховог оца.</verse>
				<verse number="13">То су заповести и закони које је ГОСПОД преко Мојсија дао Израелцима на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="5">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава.</verse>
				<verse number="2">Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.</verse>
				<verse number="3">Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио.</verse>
				<verse number="4">Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.</verse>
				<verse number="5">На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон. Он рече:</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори.</verse>
				<verse number="7">Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат.</verse>
				<verse number="8">Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«</verse>
				<verse number="9">У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу.</verse>
				<verse number="11">Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао.</verse>
				<verse number="12">Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове?</verse>
				<verse number="13">Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«</verse>
				<verse number="14">Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«</verse>
				<verse number="15">Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике.</verse>
				<verse number="16">Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака.</verse>
				<verse number="17">Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«</verse>
				<verse number="18">Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.</verse>
				<verse number="19">Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.</verse>
				<verse number="20">Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје.</verse>
				<verse number="21">Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«</verse>
				<verse number="22">Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«</verse>
				<verse number="23">Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена.</verse>
				<verse number="24">Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га.</verse>
				<verse number="25">Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«</verse>
				<verse number="26">Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="27">Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру.</verse>
				<verse number="28">Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«</verse>
				<verse number="29">А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се.</verse>
				<verse number="30">ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту</verse>
				<verse number="31">и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«</verse>
				<verse number="32">Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу,</verse>
				<verse number="33">Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.</verse>
				<verse number="34">Када је ГОСПОД чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео:</verse>
				<verse number="35">»Ни један једини човек из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима</verse>
				<verse number="36">осим Калева сина Јефунеовог – он ће је видети. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је газио, јер је свим срцем ишао за ГОСПОДОМ.«</verse>
				<verse number="37">Због вас се ГОСПОД разгневио и на мене, па ми је рекао: »Ни ти нећеш ући у њу.</verse>
				<verse number="38">Али ући ће твој помоћник Исус Навин. Бодри га, јер ће он повести Израел да запоседне земљу.</verse>
				<verse number="39">И ваша нејач, за коју рекосте да ће постати плен – ваша деца која још не разликују добро и зло – и они ће ући у ову земљу. Њима ћу је дати и они ће је запосести.</verse>
				<verse number="40">А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.«</verse>
				<verse number="41">Тада сте ви одвратили: »Згрешили смо против ГОСПОДА. Ићи ћемо горе и борићемо се као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио.« И сваки од вас је припасао оружје, мислећи да је лако отићи у онај горски крај.</verse>
				<verse number="42">Тада ми је ГОСПОД рекао: »Кажи им: ‚Не идите горе да се борите, јер ја нећу бити с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.‘«</verse>
				<verse number="43">Ја сам вам то и рекао, али нисте послушали. Побунили сте се против ГОСПОДЊЕ заповести и у својој бахатости отишли према горском крају.</verse>
				<verse number="44">Аморејци који су живели у горском крају изашли су на вас, па су вас гонили као рој пчела и тукли вас од Сеира све до Хорме.</verse>
				<verse number="45">Када сте се вратили, плакали сте пред ГОСПОДОМ, али ГОСПОД се није обазирао на вашу кукњаву и није хтео да вас слуша.</verse>
				<verse number="46">Тако сте дуго остали у Кадешу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.</verse>
				<verse number="2">Тада ми је ГОСПОД рекао:</verse>
				<verse number="3">»Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север.</verse>
				<verse number="4">Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви.</verse>
				<verse number="5">Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву.</verse>
				<verse number="6">Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.</verse>
				<verse number="8">Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.</verse>
				<verse number="9">Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«</verse>
				<verse number="10">(У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци.</verse>
				<verse number="11">И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима.</verse>
				<verse number="12">У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.« И ми смо прешли преко потока Зереда.</verse>
				<verse number="14">Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.</verse>
				<verse number="16">А када је умро и последњи од тих ратника,</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД ми је рекао:</verse>
				<verse number="18">»Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја.</verse>
				<verse number="19">Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«</verse>
				<verse number="20">(И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима.</verse>
				<verse number="21">Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом,</verse>
				<verse number="22">баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом.</verse>
				<verse number="23">Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)</verse>
				<verse number="24">»Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој.</verse>
				<verse number="25">Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«</verse>
				<verse number="26">Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши:</verse>
				<verse number="27">»Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево.</verse>
				<verse number="28">Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице,</verse>
				<verse number="29">као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«</verse>
				<verse number="30">Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.</verse>
				<verse number="31">ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«</verse>
				<verse number="32">Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца,</verse>
				<verse number="33">ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском.</verse>
				<verse number="34">Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу.</verse>
				<verse number="35">А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе.</verse>
				<verse number="36">Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све.</verse>
				<verse number="37">Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Онда смо скренули и пошли путем према Башану, а Ог, цар Башана, изашао је са свом својом војском да с нама заподене бој код Едреја.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ми је рекао: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«</verse>
				<verse number="3">Тако нам је ГОСПОД, наш Бог, у руке предао и башанског цара Ога и сву његову војску. Поразили смо га, не оставивши никога у животу.</verse>
				<verse number="4">Заузели смо све његове градове. Није било града, од њих шездесет, а да им га нисмо отели – целу покрајину Аргов, Огово царство у Башану.</verse>
				<verse number="5">Сви ти градови били су утврђени високим зидинама и капијама са преворницама, а било је тамо и много неутврђених села.</verse>
				<verse number="6">Потпуно смо их уништили, као што смо учинили и са хешбонским царем Сихоном. Уништили смо сваки град – и мушкарце и жене и нејач –</verse>
				<verse number="7">а сву стоку и плен из њихових градова узели смо за себе.</verse>
				<verse number="8">Тако смо у то време од ова два аморејска цара отели земљу источно од реке Јордан, од кланца Арнона све до горе Хермон.</verse>
				<verse number="9">(Сидонци Хермон зову Сирјон, а Аморејци га зову Сенир.)</verse>
				<verse number="10">Заузели смо све градове на висоравни, цео Гилад и цео Башан све до Салхе и Едреја, градова Оговог царства у Башану.</verse>
				<verse number="11">(Од Рефајаца је био преостао само башански цар Ог. Постеља му је била од гвожђа, девет лаката дуга и четири лакта широка. Она се још налази у Раби Амонској.)</verse>
				<verse number="12">Од земље коју смо запосели у то време, Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје северно од Ароера код кланца Арнона, укључујући пола горског краја Гилада са његовим градовима.</verse>
				<verse number="13">Остатак Гилада, као и цео Башан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. (Цела покрајина Аргов у Башану била је позната као земља Рефајаца.</verse>
				<verse number="14">Јаир, један од Манасијиних потомака, заузео је сву покрајину Аргов све до границе Гешураца и Маахатејаца. Назвао ју је по себи, па се Башан још и данас зове Хавот Јаир.)</verse>
				<verse number="15">Гилад сам дао Махиру,</verse>
				<verse number="16">а Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје од Гилада доле до кланца Арнона – граница је ишла средином кланца – и горе до потока Јабока, границе Амона.</verse>
				<verse number="17">На западу је граница ишла реком Јордан у Арави, од Кинерета до мора Араве, Сланог мора, испод обронака горе Пизге на истоку.</verse>
				<verse number="18">У то време сам вам заповедио: »ГОСПОД, ваш Бог, дао вам је у посед ову земљу. Сви ваши ратници, наоружани за борбу, нека пређу преко реке Јордан испред своје сабраће Израелаца.</verse>
				<verse number="19">Али ваше жене, нејач и стока – знам да имате много стоке – нека остану у градовима које сам вам дао</verse>
				<verse number="20">док ГОСПОД и вашој сабраћи не дâ починак као и вама, док и они не запоседну земљу коју им ГОСПОД, ваш Бог, даје с оне стране реке Јордан. После тога сваки од вас може да се врати на посед који сам вам дао.«</verse>
				<verse number="21">У то време сам заповедио Исусу Навину: »Својим очима си видео шта је ГОСПОД, ваш Бог, урадио са ова два цара. ГОСПОД ће исто урадити и са свим царствима преко реке Јордан, тамо куда идеш.</verse>
				<verse number="22">Не плаши их се, јер ће се сâм ГОСПОД, ваш Бог, борити за вас.«</verse>
				<verse number="23">У то време сам молио ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="24">»Господе ГОСПОДЕ, почео си мени, свом слузи, да показујеш своју величину и силу. Јер, постоји ли бог на небу или на земљи који би могао да изведе таква дела и подвиге као ти?</verse>
				<verse number="25">Пусти ме да одем преко и видим ону добру земљу с оне стране реке Јордан – онај прелепи горски крај и Либан.«</verse>
				<verse number="26">Али ГОСПОД је због вас био љут на мене и није хтео да ме услиши. »Доста!« рекао је. »Не говори ми више о томе.</verse>
				<verse number="27">Иди на врх горе Пизге, па погледај на запад и на север, на југ и на исток. Добро погледај ону земљу, пошто нећеш прећи преко реке Јордан.</verse>
				<verse number="28">Али издај заповести Исусу Навину, ободри га и оснажи, јер ће он повести овај народ преко реке Јордан и увести га у посед земље коју ћеш видети.«</verse>
				<verse number="29">Тако смо остали у долини близу Бет-Пеора.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А сада, Израеле, чуј уредбе и законе којима вас учим. Извршавајте их да бисте живели и ушли у земљу коју вам даје ГОСПОД, Бог ваших праотаца, и запосели је.</verse>
				<verse number="2">Немојте ништа да додајете оном што вам заповедам нити од тога да одузимате, него се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, које вам дајем.</verse>
				<verse number="3">Својим очима сте видели шта је ГОСПОД учинио у Ваал-Пеору. ГОСПОД, ваш Бог, затро је између вас све оне који су пошли за Ваалом Пеорским,</verse>
				<verse number="4">а сви ви који сте се чврсто држали ГОСПОДА, свога Бога, и данас сте живи.</verse>
				<verse number="5">Ето, научио сам вас уредбама и законима као што ми је заповедио ГОСПОД, мој Бог, да бисте их извршавали у земљи у коју улазите да је запоседнете.</verse>
				<verse number="6">Држите их се и извршавајте их, јер ће то показати вашу мудрост и разборитост народима, који ће чути за све ове уредбе и рећи: »Заиста је овај велики народ мудар и разборит народ.«</verse>
				<verse number="7">Који други народ је тако велик да му његови богови буду тако близу као што је нама ГОСПОД, наш Бог, кад год му завапимо?</verse>
				<verse number="8">И који други народ је тако велик да има тако праведне уредбе и законе као сав овај Закон који вам данас излажем?</verse>
				<verse number="9">Само, пази и добро се чувај да не заборавиш оно што си својим очима видео. Нека ти то не ишчезне из срца док си жив. Учи о томе своју децу и децу своје деце.</verse>
				<verse number="10">Не заборави онај дан када си стајао пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на гори Хорев, а он ми рекао: »Окупи народ преда мном, да чује моје речи како би научио да ме се боји све док живи на земљи и да томе учи своју децу.«</verse>
				<verse number="11">Пришли сте и стали у подножју горе, а гора је пламтела огњем, до неба обавијена густим облаком и тмином.</verse>
				<verse number="12">Тада вам је ГОСПОД говорио из огња. Чули сте звук речи, али никакво обличје нисте видели – само сте чули глас.</verse>
				<verse number="13">Он вам је објавио свој Савез, десет заповести, за које вам је заповедио да их извршавате и које је написао на две камене плоче.</verse>
				<verse number="14">У то време ми је ГОСПОД заповедио да вас учим уредбама и законима које треба да извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.</verse>
				<verse number="15">Никакво обличје нисте видели онога дана када вам је ГОСПОД говорио из огња на гори Хорев. Зато добро пазите</verse>
				<verse number="16">да се не искварите и себи не направите неког идола, неки лик у било ком обличју, било у обличју жене или мушкарца,</verse>
				<verse number="17">било неке животиње на земљи, било птице која лети ваздухом,</verse>
				<verse number="18">било створења које гмиже по тлу, било неке рибе која је доле у води.</verse>
				<verse number="19">И када погледаш у небо и видиш сунце, месец и звезде – све мноштво на небу – нека те не наведу да им се клањаш и да им служиш. Њих је Бог дао свим народима под небом.</verse>
				<verse number="20">А вас је ГОСПОД узео и извео вас из ужарене пећи, из Египта, да будете његов народ, то што сте данас.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко реке Јордан и ући у добру земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство.</verse>
				<verse number="22">Ја ћу умрети у овој земљи – нећу прећи преко реке Јордан. Али ви ћете прећи и запосести ону добру земљу.</verse>
				<verse number="23">Пазите да не заборавите Савез ГОСПОДА, вашега Бога, који је склопио с вама. Не правите себи идола у обличју било чега што вам је ГОСПОД, ваш Бог, забранио.</verse>
				<verse number="24">Јер, ГОСПОД, твој Бог, огањ је који прождире, Бог љубоморан.</verse>
				<verse number="25">Када вам се роде деца и унуци и када већ дуго будете живели у оној земљи, ако се тада искварите и направите било каквог идола, тако чинећи оно што је зло у очима ГОСПОДА, вашег Бога, и изазивајући га на гнев</verse>
				<verse number="26">– земља и небо су ми данас сведоци против вас – брзо ћете нестати из земље у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. Нећете дуго у њој живети, него ћете бити потпуно затрти.</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД ће вас распршити по народима и само мали број вас ће преживети међу народима међу које ће вас ГОСПОД отерати.</verse>
				<verse number="28">Тамо ћете служити боговима који су дело људских руку од дрвета и камена, који не виде, не чују, не једу и немају чуло мириса.</verse>
				<verse number="29">Али, ако тамо будеш тражио ГОСПОДА, свога Бога – наћи ћеш га ако га будеш тражио свим својим срцем и свом својом душом.</verse>
				<verse number="30">Када будеш у невољи и све ово те снађе, после тога ћеш се вратити ГОСПОДУ, своме Богу, и покорити му се.</verse>
				<verse number="31">Јер, ГОСПОД, твој Бог, милостив је Бог. Неће те оставити ни уништити, нити ће заборавити Савез с твојим праоцима, који им је потврдио заклетвом.</verse>
				<verse number="32">Распитај се о ранијим временима, која су била давно пре тебе, од дана када је Бог створио човека на земљи. Распитај се од једног краја неба до другог: Да ли се икад догодило нешто овако велико? Да ли се икад нешто слично чуло?</verse>
				<verse number="33">Да ли је икад неки други народ чуо глас Бога како му говори из огња, као што си га ти чуо и остао жив?</verse>
				<verse number="34">Да ли је икад неки бог покушао да за себе узме један народ из другог народа искушењима, знамењима и чудима, ратом, моћном руком и испруженом десницом, или великим и застрашујућим делима каква су сва она која је ГОСПОД, ваш Бог, вама наочиглед учинио за вас у Египту?</verse>
				<verse number="35">А теби је то показано да знаш да је ГОСПОД Бог. Нема другога осим њега.</verse>
				<verse number="36">Он ти се огласио с неба да те поучи. На земљи ти је показао свој силни огањ, и ти си из огња чуо његове речи.</verse>
				<verse number="37">Зато што је волео твоје праоце, изабрао је њихове потомке и извео те из Египта својом великом снагом,</verse>
				<verse number="38">да пред тобом истера народе веће и јаче од тебе и да те уведе у њихову земљу и преда ти је у наследство, као што је то данас.</verse>
				<verse number="39">Данас, дакле, признај и усади у своје срце да је ГОСПОД Бог горе на небу и доле на земљи – нема другога.</verse>
				<verse number="40">Држи се његових уредби и заповести, које ти данас дајем, да буде добро и теби и твојим потомцима и да дуго живиш у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје за сва времена.</verse>
				<verse number="41">Мојсије изабра три града источно од реке Јордан</verse>
				<verse number="42">у која ће човек моћи да побегне ако ненамерно убије свога ближњег кога пре тога није мрзео. Моћи ће, дакле, бежећи у један од ових градова, да спасе живот.</verse>
				<verse number="43">А ово су ти градови: Бецер на пустињској висоравни за Рувимовце, Рамот у Гиладу за Гадовце и Голан у Башану за Манасијевце.</verse>
				<verse number="44">Ово је Закон који је Мојсије изложио Израелцима.</verse>
				<verse number="45">Ово су прописи, уредбе и закони које им је Мојсије дао када су изашли из Египта</verse>
				<verse number="46">и били у долини близу Бет-Пеора, на источној страни реке Јордан, у земљи Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Њега су Мојсије и Израелци поразили када су изашли из Египта.</verse>
				<verse number="47">Запосели су његову земљу и земљу Ога, цара Башана, двојице аморејских царева који су владали источно од реке Јордан,</verse>
				<verse number="48">земљу која се простире од Ароера на рубу кланца Арнона до горе Сион, то јест Хермона,</verse>
				<verse number="49">а обухвата целу Араву источно од реке Јордан све до мора Араве испод обронака горе Пизге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Мојсије сазва цео Израел и рече: Слушај, Израеле, уредбе и законе које вам данас објављујем. Научите их, држите их се и извршавајте их.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД, наш Бог, склопио је с нама савез на гори Хорев.</verse>
				<verse number="3">Он тај савез није склопио с нашим праоцима, него с нама, са свима нама који смо данас овде живи.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД је говорио с вама лицем у лице из огња на гори.</verse>
				<verse number="5">У то време сам ја стајао између ГОСПОДА и вас и објављивао вам реч ГОСПОДЊУ, јер сте се плашили огња и нисте се попели на гору. А он је рекао:</verse>
				<verse number="6">»Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.</verse>
				<verse number="7">»Немој да имаш других богова осим мене.</verse>
				<verse number="8">Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води.</verse>
				<verse number="9">Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе,</verse>
				<verse number="10">а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.</verse>
				<verse number="11">»Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.</verse>
				<verse number="12">»Поштуј суботу држећи је светом, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио.</verse>
				<verse number="13">Шест дана ради и обављај све своје послове,</verse>
				<verse number="14">али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твој во, ни твоје магаре, ни сва твоја стока, ни дошљак у твом граду, да и твој роб и робиња могу да се одморе као и ти.</verse>
				<verse number="15">Сети се да си и ти био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде извео моћном руком и испруженом десницом. Зато ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да славиш суботу.</verse>
				<verse number="16">»Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио ГОСПОД, твој Бог, да поживиш дуго и да ти буде добро у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="17">»Не убиј.</verse>
				<verse number="18">»Не учини прељубу.</verse>
				<verse number="19">»Не укради.</verse>
				<verse number="20">»Не сведочи лажно против свога ближњега.</verse>
				<verse number="21">»Не пожели жену свога ближњега. Не жуди за кућом свога ближњега, ни за његовом њивом, ни за његовим робом или робињом, ни за његовим волом или магарцем, ни за било чим другим што припада твоме ближњему.«</verse>
				<verse number="22">То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.</verse>
				<verse number="23">Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.</verse>
				<verse number="24">Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим.</verse>
				<verse number="25">Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога.</verse>
				<verse number="26">Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив?</verse>
				<verse number="27">Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«</verse>
				<verse number="28">ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли.</verse>
				<verse number="29">Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека.</verse>
				<verse number="30">Иди и кажи им да се врате у своје шаторе,</verse>
				<verse number="31">а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«</verse>
				<verse number="32">Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево.</verse>
				<verse number="33">Чините све онако како вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.</verse>
				<verse number="2">Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети.</verse>
				<verse number="3">Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.</verse>
				<verse number="4">Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један!</verse>
				<verse number="5">Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом.</verse>
				<verse number="6">Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем.</verse>
				<verse number="7">Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш.</verse>
				<verse number="8">Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак.</verse>
				<verse number="9">Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.</verse>
				<verse number="10">Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову, да ће ти је дати – земљу великих, лепих градова које ниси ти подигао,</verse>
				<verse number="11">кућа препуних сваковрсних добара којима их ниси ти напунио, бунарâ које ниси ти ископао, виноградâ и маслињакâ које ниси ти посадио – тада, када будеш јео и био сит,</verse>
				<verse number="12">пази да не заборавиш ГОСПОДА, који те је извео из Египта, куће ропства.</verse>
				<verse number="13">Бој се ГОСПОДА, свога Бога, само њему служи и само се његовим именом заклињи.</verse>
				<verse number="14">Не идите за другим боговима, боговима народâ око вас.</verse>
				<verse number="15">Јер, ГОСПОД, твој Бог, који је усред тебе, љубоморан је Бог и разгневиће се на тебе, па ће те истребити са лица земље.</verse>
				<verse number="16">Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе.</verse>
				<verse number="17">Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.</verse>
				<verse number="18">Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.</verse>
				<verse number="20">Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?«</verse>
				<verse number="21">кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане.</verse>
				<verse number="23">А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас.</verse>
				<verse number="25">Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">ГОСПОД, твој Бог, увешће те у земљу у коју улазиш да је запоседнеш и пред тобом истерати многе народе – Хетите, Гиргашане, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце – седам народа већих и јачих од тебе.</verse>
				<verse number="2">Када ти их ГОСПОД, твој Бог, преда и када их поразиш, потпуно их уништи. Не склапај савез с њима и немај према њима милости.</verse>
				<verse number="3">Не склапај с њима бракове. Немој да удаш своју кћер за њиховог сина и немој да ожениш свога сина њиховом кћери.</verse>
				<verse number="4">Јер, они би одвратили твоју децу од мене, па би служила другим боговима. Тада би се ГОСПОД разгневио на вас и брзо би вас затро.</verse>
				<verse number="5">Него, овако им урадите: порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове, посеците њихове Ашерине мотке и спалите њихове идоле.</verse>
				<verse number="6">Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу. ГОСПОД, твој Бог, изабрао те је између свих народа на лицу земље да будеш његов народ, његов драгоцени посед.</verse>
				<verse number="7">Нисте ГОСПОДУ прирасли срцу и није вас изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, били сте најмањи од свих народа.</verse>
				<verse number="8">Него, зато што вас је волео и што је одржао заклетву којом се заклео вашим праоцима, ГОСПОД вас је моћном руком извео и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, египатског цара.</verse>
				<verse number="9">Стога знај да је ГОСПОД, твој Бог, прави Бог. Он је веран Бог, који се држи свог Савеза љубави са хиљадама поколења оних који га воле и држе се његових заповести.</verse>
				<verse number="10">А онима који га мрзе, њима ће сваком понаособ узвратити уништењем – неће оклевати да узврати онима који га мрзе, сваком понаособ.</verse>
				<verse number="11">Зато се држи заповести, уредби и законâ које ти данас дајем да их извршаваш.</verse>
				<verse number="12">Ако се будеш покоравао свим овим законима и држао их се и извршавао их, онда ће се ГОСПОД, твој Бог, држати свог Савеза љубави с тобом, као што се заклео твојим праоцима.</verse>
				<verse number="13">Волеће те и благословиће те и умножиће те. Благословиће твој пород и твоје усеве – твоје жито, младо вино и уље – твоју телад и твоју јагњад у земљи за коју се заклео твојим праоцима да ће ти је дати.</verse>
				<verse number="14">Бићеш благословен више од било ког другог народа. Неће код тебе бити ни неплодног ни неплодне, ни међу људима ни међу стоком.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД ће од тебе уклонити сваку болест и неће те ударити ужасним болестима које си упознао у Египту, него ће њима ударити све који те мрзе.</verse>
				<verse number="16">Затри све народе које ти ГОСПОД, твој Бог, преда. Немој да имаш сажаљења према њима и не служи њиховим боговима, јер они ће ти бити замка.</verse>
				<verse number="17">Можда ћеш помислити: »Ови народи су бројнији од мене. Како, онда, да их истерам?«</verse>
				<verse number="18">Не плаши их се. Само се сети шта је ГОСПОД, твој Бог, урадио са фараоном и са целим Египтом.</verse>
				<verse number="19">Својим очима си видео велика искушења, знамења и чуда, моћну руку и испружену десницу којима те је ГОСПОД, твој Бог, извео. ГОСПОД, твој Бог, урадиће исто и свим народима којих се сада плашиш.</verse>
				<verse number="20">И више од тога: ГОСПОД, твој Бог, послаће стршљена међу њих док не буду уништени и они преостали који се сакрију од тебе.</verse>
				<verse number="21">Не стрепи од њих. Јер, усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, Бог велики и страшни.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД, твој Бог, истераће те народе пред тобом мало-помало. Нећеш моћи све одједном да их истребиш, јер би се тада око тебе намножиле дивље животиње.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД, твој Бог, предаће их у твоје руке и бацити их у велику пометњу док не буду затрти.</verse>
				<verse number="24">Предаће ти у руке и њихове цареве, и ти ћеш им затрти име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави – све ћеш их затрти.</verse>
				<verse number="25">Спали ликове њихових богова. Не жуди за сребром и златом које је на њима. Не узимај га за себе, да те не увуче у замку. Јер, идол је огаван ГОСПОДУ, твоме Богу.</verse>
				<verse number="26">Не уноси огавног идола у своју кућу, да не будеш, као и он, одвојен за уништење. Гнушај га се и нека ти је одвратан, јер је одвојен за потпуно уништење.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Помно извршавајте сваку заповест коју вам данас дајем, да бисте живели и намножили се и да бисте ушли у земљу за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима и запосели је.</verse>
				<verse number="2">Сети се како те је ГОСПОД, твој Бог, водио целим путем кроз пустињу ових четрдесет година, да те понизи и провери да би сазнао шта ти је у срцу: да ли ћеш се држати његових заповести или нећеш.</verse>
				<verse number="3">Понизио те морећи те глађу, а онда те нахранио маном, за коју ни ти ни твоји праоци нисте знали, да те научи да човек не живи само од хлеба него и од сваке речи која излази из ГОСПОДЊИХ уста.</verse>
				<verse number="4">Одећа ти се није отрцала нити су ти ноге натекле у ових четрдесет година.</verse>
				<verse number="5">Дакле, ово знај: као што отац стегом одгаја свога сина, тако и ГОСПОД, твој Бог, стегом одгаја тебе.</verse>
				<verse number="6">Држи се заповести ГОСПОДА, свога Бога, чини оно што он тражи и бој га се.</verse>
				<verse number="7">Јер, ГОСПОД, твој Бог, уводи те у добру земљу – земљу потокâ који не пресушују, изворâ и подземних вода које избијају по долинама и горама,</verse>
				<verse number="8">земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслиновог уља и меда,</verse>
				<verse number="9">земљу где нећеш јести хлеб као сиротиња и у којој ни у чему нећеш оскудевати, земљу у којој су стене од гвожђа и из чијих ћеш планина вадити бакар.</verse>
				<verse number="10">Када будеш јео и наситио се, благослови ГОСПОДА, свога Бога, због добре земље коју ти је дао.</verse>
				<verse number="11">Пази да не заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, занемарујући његове заповести, законе и уредбе које ти данас дајем.</verse>
				<verse number="12">Зато, када будеш јео и наситио се, када изградиш лепе куће и у њима се настаниш,</verse>
				<verse number="13">када ти се крупна и ситна стока намножи, твоје сребро и злато се нагомила и умножи се све што имаш,</verse>
				<verse number="14">немој да се узохолиш и заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, који те је извео из Египта, куће ропства.</verse>
				<verse number="15">Он те је провео кроз ону велику и страшну пустињу, ону жедну и безводну земљу љутих змија и шкорпиона. Он ти је извео воду из тврде стене.</verse>
				<verse number="16">Он те је у пустињи хранио маном, за коју твоји праоци нису знали, да те понизи и провери, да би ти на крају било добро.</verse>
				<verse number="17">Можда ћеш помислити: »Својом моћи и снагом својих руку стекао сам ово богатство.«</verse>
				<verse number="18">Сети се ГОСПОДА, свога Бога, јер он је тај који ти даје моћ да стичеш богатство и тако потврђује свој Савез, за који се заклео твојим праоцима, као што чини и данас.</verse>
				<verse number="19">Ако икад заборавите ГОСПОДА, свога Бога, и пођете за другим боговима, па им служите и клањате им се, упозоравам вас данас да ћете сигурно бити уништени.</verse>
				<verse number="20">Као народи које ГОСПОД уништава пред вама, тако ћете и ви бити уништени што нисте послушали ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Чуј, Израеле! Данас ћеш прећи преко реке Јордан да одузмеш посед народима већим и јачим од тебе, чији су градови велики и са зидинама до неба.</verse>
				<verse number="2">То су снажни и високи људи, Анакови потомци. Знаш за њих и чуо си да се каже: »Ко може да се супротстави Анаковцима?«</verse>
				<verse number="3">Али знај данас да ГОСПОД, твој Бог, иде преко пред тобом као огањ који прождире. Он ће их затрти и потући пред тобом. Ти ћеш им одузети посед и брзо их уништити, као што ти је ГОСПОД обећао.</verse>
				<verse number="4">Након што их ГОСПОД, твој Бог, истера пред тобом, немој да помислиш: »Због моје праведности ГОСПОД ме је довео овамо да запоседнем ову земљу.« Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом.</verse>
				<verse number="5">Нећеш ти ући у њихову земљу да је запоседнеш због своје праведности или честитости. Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом да изврши оно за шта се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову.</verse>
				<verse number="6">Знај, дакле, да ти ГОСПОД, твој Бог, не даје ову добру земљу у посед због твоје праведности, јер ти си народ тврдоглав.</verse>
				<verse number="7">Сећај се и не заборављај како си у пустињи гневио ГОСПОДА, свога Бога. Од дана када сте отишли из Египта, па све док нисте стигли овамо, стално сте се бунили против ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="8">Толико сте разгневили ГОСПОДА на Хореву да је хтео да вас затре.</verse>
				<verse number="9">Када сам се попео на гору да примим камене плоче, плоче Савеза који је ГОСПОД склопио с вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи а да нисам јео ни пио.</verse>
				<verse number="10">Тада ми је ГОСПОД дао две камене плоче исписане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је ГОСПОД рекао из огња на гори онога дана када сте се тамо окупили.</verse>
				<verse number="11">Када је прошло четрдесет дана и четрдесет ноћи, ГОСПОД ми је дао оне две камене плоче, плоче Савеза,</verse>
				<verse number="12">и рекао ми: »Одмах сиђи одавде, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. Брзо су скренули са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливеног идола.«</verse>
				<verse number="13">И још ми је ГОСПОД рекао: »Видео сам тај народ – заиста су тврдоглави!</verse>
				<verse number="14">Дај да их затрем и да им избришем име под небом. А од тебе ћу начинити народ јачи и бројнији од њих.«</verse>
				<verse number="15">Тако сам се окренуо и сишао са горе, која је још пламтела огњем, а у рукама су ми биле оне две плоче Савеза.</verse>
				<verse number="16">Онда сам видео да сте згрешили против ГОСПОДА, свога Бога: излили сте себи идола у облику телета. Брзо сте скренули са пута којим вам је ГОСПОД заповедио да идете.</verse>
				<verse number="17">Узео сам оне две плоче и бацио их из руку, разбивши их вама наочиглед.</verse>
				<verse number="18">Онда сам се ничице бацио пред ГОСПОДА. И опет четрдесет дана и четрдесет ноћи нисам јео ни пио због свих греха које сте починили чинећи зло пред ГОСПОДОМ и изазивајући га на гнев.</verse>
				<verse number="19">Било ме је страх ГОСПОДЊЕГ гнева и јарости, јер је био толико гневан на вас да је хтео да вас затре. Али ГОСПОД ме је опет услишио.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД је и на Аарона био силно гневан и хтео да га затре, али сам се ја тада молио и за Аарона.</verse>
				<verse number="21">Узео сам ваше грешно дело – теле које сте направили – и спалио га. Онда сам га смрвио и самлео у прах, па сам његов прах бацио у поток који тече са горе.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОДА сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Хатаави.</verse>
				<verse number="23">А када вас је ГОСПОД слао из Кадеш-Барнее, рекавши: »Идите и запоседните земљу коју вам дајем«, побунили сте се против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Нисте му веровали ни покоравали му се.</verse>
				<verse number="24">Буните се против ГОСПОДА откад вас знам.</verse>
				<verse number="25">Лежао сам ничице пред ГОСПОДОМ четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је ГОСПОД рекао да ће вас затрти.</verse>
				<verse number="26">Молио сам се ГОСПОДУ и рекао: »Господе ГОСПОДЕ, немој да истребиш свој народ, свој посед који си избавио својом великом силом и моћном руком га извео из Египта.</verse>
				<verse number="27">Сети се својих слугу, Авраама, Исаака и Јакова. Не обазири се на тврдоглавост овога народа, на његову опакост и на његов грех,</verse>
				<verse number="28">да не кажу у земљи из које си нас извео: ‚ГОСПОД није могао да их уведе у земљу коју им је обећао, па их је, зато што их мрзи, извео да их помори у пустињи.‘</verse>
				<verse number="29">А они су твој народ, твој посед који си извео својом силном снагом и испруженом руком.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">У то време ми је ГОСПОД рекао: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору. А направи и дрвени ковчег.</verse>
				<verse number="2">На плоче ћу написати речи које су биле на оним првим плочама, које си разбио, а ти их онда стави у ковчег.«</verse>
				<verse number="3">И ја сам направио ковчег од багремовог дрвета и исклесао две камене плоче као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са те две плоче у рукама.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД је написао на ове плоче исто што и пре: десет заповести које вам је објавио на гори, из огња, онога дана када сте се тамо окупили. Онда је ГОСПОД дао плоче мени,</verse>
				<verse number="5">а ја сам сишао са горе и ставио их у ковчег који сам био направио. Оне су још тамо, као што ми је ГОСПОД и заповедио.</verse>
				<verse number="6">(Израелци су од извора Јаакановаца отишли у Мосеру. Тамо је умро Аарон и био сахрањен, а на месту свештеника наследио га је његов син Елеазар.</verse>
				<verse number="7">Оданде су отишли у Гудгоду, а из Гудгоде у Јотвату, земљу потокâ који не пресушују.</verse>
				<verse number="8">У то време је ГОСПОД одвојио Левијево племе да носи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, да стоји пред ГОСПОДОМ вршећи службу и да благосиља у његово име, као што то чини и данас.</verse>
				<verse number="9">Због тога Левијево племе нема наследног дела земље као друга племена. ГОСПОД је његово наследство, као што му је ГОСПОД, твој Бог, и рекао.)</verse>
				<verse number="10">На гори сам, као и први пут, остао четрдесет дана и четрдесет ноћи, и ГОСПОД ме је и овај пут услишио – није вас истребио.</verse>
				<verse number="11">»Спреми се«, рекао ми је ГОСПОД, »и поведи овај народ на пут, у земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима да ћу им је дати, да уђу у њу и запоседну је.«</verse>
				<verse number="12">Дакле, Израеле, шта то ГОСПОД, твој Бог, тражи од тебе? Само да се бојиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш све што он тражи и да га волиш, да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом,</verse>
				<verse number="13">и да се држиш ГОСПОДЊИХ заповести и уредби које ти данас дајем за твоје добро.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОДУ, твом Богу, припада небо и небеса над небесима, земља и све што је на њој.</verse>
				<verse number="15">Али ГОСПОДУ омилише твоји праоци и он их заволе, па је између свих народа изабрао вас, њихове потомке, као што је очигледно данас.</verse>
				<verse number="16">Зато обрежите своје необрезано срце и немојте више да будете тврдоглави.</verse>
				<verse number="17">Јер, ГОСПОД, ваш Бог, јесте Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велик, силан и страшан, који није пристрастан и не прима мито.</verse>
				<verse number="18">Он стаје у одбрану сирочета и удовице, воли дошљака и даје му храну и одећу.</verse>
				<verse number="19">Волите дошљаке, јер сте и сами били дошљаци у Египту.</verse>
				<verse number="20">Бој се ГОСПОДА, свога Бога, и служи му. Држи га се чврсто и у његово име се заклињи.</verse>
				<verse number="21">Он је твоја хвала. Он је твој Бог, који је за тебе учинио она велика и страхотна дела која си својим очима видео.</verse>
				<verse number="22">Када су твоји праоци отишли у Египат, било их је само седамдесет, а сада је ГОСПОД, твој Бог, учинио да те има као звезда на небу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Воли ГОСПОДА, свога Бога, и увек се држи онога што тражи, његових уредби, његових закона и његових заповести.</verse>
				<verse number="2">Запамтите данас да сте ви, а не ваша деца, видели и искусили стегу ГОСПОДА, свога Бога, његово величанство, његову моћну руку, његову испружену десницу,</verse>
				<verse number="3">знамења и дела која је учинио усред Египта, на фараону, цару Египта, и по свој његовој земљи.</verse>
				<verse number="4">Видели сте шта је учинио са египатском војском, њеним коњима и борним колима – како их је поклопио водама Црвеног мора док су вас гонили и како их је заувек уништио.</verse>
				<verse number="5">Видели сте шта је чинио за вас у пустињи док нисте стигли на ово место.</verse>
				<verse number="6">Видели сте шта је учинио са Датаном и Авирамом, синовима Елиава Рувимовца, када је земља отворила своја уста усред целог Израела и прогутала њих, њихове укућане, њихове шаторе и све живо што су имали.</verse>
				<verse number="7">Својим очима сте видели сва та велика дела која је ГОСПОД учинио.</verse>
				<verse number="8">Држите се свих заповести које вам данас дајем, да бисте имали снаге да уђете и запоседнете земљу у коју преко реке Јордан идете да је запоседнете</verse>
				<verse number="9">и да бисте дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима да ће је дати њима и њиховим потомцима, земљу којом тече мед и млеко.</verse>
				<verse number="10">Земља у коју улазиш да је запоседнеш није као Египат, одакле сте дошли, где си сејао семе и мукотрпно га заливао као што се залива врт с поврћем.</verse>
				<verse number="11">Него, земља у коју преко Јордана идете да је запоседнете, земља је планина и долина која се натапа кишом са неба.</verse>
				<verse number="12">О тој земљи стара се ГОСПОД, твој Бог. Поглед му је непрестано на њој, од почетка до краја године.</verse>
				<verse number="13">Ако се, дакле, потпуно покорите заповестима које вам данас дајем – да волите ГОСПОДА, свога Бога, и да му служите свим својим срцем и свом својом душом –</verse>
				<verse number="14">»слаћу на вашу земљу кишу у право време, и у јесен и у пролеће, па ћеш моћи да сакупљаш своје жито, младо вино и уље,</verse>
				<verse number="15">и даваћу да на твојим пољима расте трава за твоја говеда. Тако ћеш јести и бити сит.«</verse>
				<verse number="16">Пазите да не будете заведени, па се окренете и служите другим боговима и клањате им се.</verse>
				<verse number="17">Тада би ГОСПОД плануо гневом на вас. Затворио би небо да не пада киша, земља не би давала свој род и брзо бисте нестали са добре земље коју вам ГОСПОД даје.</verse>
				<verse number="18">Утисните ове моје речи у своје срце и своју душу. Привежите их себи на руку и носите их на челу као знак.</verse>
				<verse number="19">Учите о њима своју децу. Говорите о њима када седите у кући и када идете путем, када лежете и када устајете.</verse>
				<verse number="20">Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији,</verse>
				<verse number="21">да бисте ви и ваша деца дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима – све док траје небо над земљом.</verse>
				<verse number="22">Ако се будете чврсто држали свих ових заповести које вам дајем да их извршавате – да волите ГОСПОДА, свога Бога, да чините све што он тражи и да га се чврсто држите –</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД ће све ове народе истерати пред вама и ви ћете одузети посед народима већим и јачим од себе.</verse>
				<verse number="24">Свако место на које ступите ногом биће ваше. Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана, и од реке Еуфрат до Западног мора.</verse>
				<verse number="25">Нико неће моћи да вам се одупре. ГОСПОД, ваш Бог, рашириће ужас и страх од вас по целој земљи, куд год будете ишли, као што вам је обећао.</verse>
				<verse number="26">Ево, стављам пред вас данас благослов и проклетство.</verse>
				<verse number="27">Благослов – ако се будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, које вам данас дајем.</verse>
				<verse number="28">Проклетство – ако се не будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, и окренете се од пута којим вам данас заповедам да идете, па пођете за другим боговима, које нисте познавали.</verse>
				<verse number="29">Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу у коју улазиш да је запоседнеш, на гори Геризим изреци благослов, а на гори Евал проклетство.</verse>
				<verse number="30">Оне се налазе с оне, западне стране реке Јордан, близу великог дрвета Море, на подручју Ханаанаца који живе у Арави у околини Гилгала.</verse>
				<verse number="31">Прећи ћете преко реке Јордан да уђете у земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје, и да је запоседнете. А када је запоседнете и када будете у њој живели,</verse>
				<verse number="32">помно извршавајте све уредбе и законе које вам данас дајем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ово су уредбе и закони које треба помно да извршавате у земљи коју вам ГОСПОД, Бог ваших праотаца, даје у посед, све док будете живели у тој земљи.</verse>
				<verse number="2">Потпуно уништите сва места на високим горама, на брдима и под сваким крошњатим дрветом где народи којима ћете одузети посед служе својим боговима.</verse>
				<verse number="3">Порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и спалите њихове Ашерине мотке. Посеците ликове њихових богова и затрите њихова имена на тим местима.</verse>
				<verse number="4">Немојте ГОСПОДУ, своме Богу, да служите на њихов начин.</verse>
				<verse number="5">Него, тражите место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати међу свим вашим племенима за своје боравиште, да би тамо ставио своје Име, и тамо идите.</verse>
				<verse number="6">Тамо доносите своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, своје жртве заветне и жртве драговољне, и првине своје крупне и ситне стоке.</verse>
				<verse number="7">Тамо, пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви и ваши укућани једите и радујте се због свега што сте постигли, чиме вас је ГОСПОД, ваш Бог, благословио.</verse>
				<verse number="8">Немојте тада да чините овако како то чинимо сада – свако по свом нахођењу.</verse>
				<verse number="9">Јер, још нисте стигли у Почивалиште, у наследство које вам ГОСПОД, ваш Бог, даје.</verse>
				<verse number="10">Али, када пређете преко реке Јордан и настаните се у земљи коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство, и када вам дâ починак од свих непријатеља око вас да бисте живели спокојно,</verse>
				<verse number="11">тада на место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати за боравиште свога Имена доносите све што вам заповедам: своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, и све оно најбоље што сте заветовали ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="12">И радујте се тамо пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви, ваши синови и кћери, ваше слуге и слушкиње, и Левити из ваших градова, који немају наследног дела земље као ви.</verse>
				<verse number="13">Пази да своје жртве паљенице не приносиш где год ти се свиди,</verse>
				<verse number="14">него само на месту које ГОСПОД изабере у једном од твојих племена. Тамо извршавај све што ти заповедам.</verse>
				<verse number="15">Али своје животиње можеш да кољеш кад год пожелиш у било ком од својих градова и да једеш меса колико ти душа жели према благослову који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао. Могу да га једу и нечисти и чисти као да је од газеле или јелена.</verse>
				<verse number="16">Али крв немојте да једете. Излијте је на земљу као воду.</verse>
				<verse number="17">Десетак од свога жита, младог вина и уља, ни првине своје крупне и ситне стоке, ни било шта од својих жртава заветних, ни од својих жртава драговољних, ни од својих прилога немој да једеш у свом граду.</verse>
				<verse number="18">Него, то једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће ГОСПОД изабрати – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, и Левит из твога града – и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, због свега што си постигао.</verse>
				<verse number="19">Пази да не занемариш Левита све док живиш у својој земљи.</verse>
				<verse number="20">Када ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје као што ти је обећао, а ти пожелиш меса и кажеш: »Једе ми се меса«, можеш да га једеш колико ти душа жели.</verse>
				<verse number="21">Ако место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати за своје Име буде сувише далеко од тебе, можеш да кољеш животиње од своје крупне или ситне стоке коју ти је ГОСПОД дао, као што сам ти заповедио, и можеш у свом граду да једеш колико ти душа жели.</verse>
				<verse number="22">Једи их као што би јео газелу или јелена, а могу да их једу и нечисти и чисти.</verse>
				<verse number="23">Али пази да не једеш крв, јер крв је живот – не једи живот заједно с месом.</verse>
				<verse number="24">Немој да једеш крв. Излиј је на земљу као воду.</verse>
				<verse number="25">Не једи је, да би било добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш тако чинити оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="26">Али своје свете дарове и жртве заветне узми, па иди на место које ће ГОСПОД изабрати.</verse>
				<verse number="27">Своје жртве паљенице, и њихово месо и крв, принеси на жртвенику ГОСПОДА, свога Бога. Крв својих кланих жртава излиј на жртвеник ГОСПОДА, свога Бога, а месо можеш да једеш.</verse>
				<verse number="28">Држи се свих ових прописа које ти дајем и покоравај им се, да увек буде добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш чинити оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.</verse>
				<verse number="29">ГОСПОД, твој Бог, пред тобом ће поразити народе на које идеш да им одузмеш посед, и ти ћеш их истерати и настанити се у њиховој земљи.</verse>
				<verse number="30">Али, када буду затрти пред тобом, пази да не паднеш у замку, па почнеш да се распитујеш о њиховим боговима, говорећи: »Како су ови народи служили својим боговима? Тако ћу и ја.«</verse>
				<verse number="31">Немој да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, на њихов начин. Јер, они, када служе својим боговима, чине сваковрсне гадости, које ГОСПОД мрзи. Чак и своје синове и кћери спаљују на жртву својим боговима.</verse>
				<verse number="32">Помно извршавајте све што вам заповедам. Немој томе ништа да додајеш ни од тога да одузимаш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ако се међу вама појави неки пророк, или неко ко прориче помоћу снова, и најави ти неко знамење или чудо,</verse>
				<verse number="2">и то се знамење или чудо о ком ти је говорио догоди, па ти он каже: »Хајде да идемо за другим боговима« – које досад ниси познавао – »и да им служимо«,</verse>
				<verse number="3">не слушај речи тог пророка или сањаоца. Јер, то вас ГОСПОД, ваш Бог, искушава да сазна да ли ГОСПОДА, свога Бога, волите свим својим срцем и свом својом душом.</verse>
				<verse number="4">Идите за ГОСПОДОМ, својим Богом, и њега се бојте. Његових заповести се држите и покоравајте му се. Њему служите и чврсто га се држите.</verse>
				<verse number="5">Тај пророк или сањалац нека се погуби, јер је проповедао отпадништво од ГОСПОДА, вашега Бога, који вас је извео из Египта и откупио вас из куће ропства. Тај је хтео да те одврати од пута којим ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да идеш. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="6">Када би те и твој рођени брат, или твој син или кћи, или жена коју волиш, или твој најбољи пријатељ, потајно наговарао, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које ни ти ни твоји праоци нисте познавали,</verse>
				<verse number="7">боговима народâ око вас, који живе близу или далеко, од једног краја земље до другог –</verse>
				<verse number="8">немој да пристанеш и не слушај га! Не сажаљевај га! Не штеди га и не штити,</verse>
				<verse number="9">него га убиј! Ти први дигни руку на њега да га погубиш, а онда сав остали народ.</verse>
				<verse number="10">Каменуј га до смрти, јер је покушао да те одврати од ГОСПОДА, твога Бога, који те је извео из Египта, из куће ропства.</verse>
				<verse number="11">Тада ће сав Израел то чути и уплашити се, и више нико неће учинити такво зло међу вама.</verse>
				<verse number="12">Ако чујеш да се за неки град који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао да у њему живиш говори</verse>
				<verse number="13">да су се у њему појавили погани људи и да су његове житеље одвратили од ГОСПОДА, твога Бога, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које нисте познавали –</verse>
				<verse number="14">тада се о томе помно распитај и то брижљиво истражи и испитај. Ако се покаже да је то истина и утврди се да је таква гадост почињена међу вама,</verse>
				<verse number="15">погуби мачем житеље тога града. Потпуно уништи тај град и све људе у њему и њихову стоку.</verse>
				<verse number="16">Сва добра из града сакупи насред трга, па спали цео град са свим његовим добрима као жртву паљеницу ГОСПОДУ, своме Богу. Нека остане у рушевинама довека. Нека се више никад не сазида.</verse>
				<verse number="17">Не узимај себи ништа од онога што је одређено за потпуно уништење, па ће ГОСПОД одустати од свога љутог гнева и смиловати ти се. У својој ће те самилости умножити као што се заклео твојим праоцима</verse>
				<verse number="18">зато што се покораваш ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се свих његових заповести које ти данас дајем и чинећи оно што је исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Ви сте деца ГОСПОДА, свога Бога. Не сеците се и не бријте чело од жалости за покојником.</verse>
				<verse number="2">Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу. Од свих народа на лицу земље ГОСПОД је тебе изабрао да будеш његов драгоцени посед.</verse>
				<verse number="3">Немој да једеш ништа одвратно.</verse>
				<verse number="4">Ово су животиње које смете да једете: во, овца, коза,</verse>
				<verse number="5">јелен, газела, срндаћ, дивокоза, козорог, антилопа и муфлон.</verse>
				<verse number="6">Смете да једете сваку животињу која има потпуно раздвојене папке и прежива.</verse>
				<verse number="7">Али немојте да једете оне које само преживају или само имају раздвојене папке. Камила, зец и даман за вас су нечисти – иако преживају, немају раздвојене папке.</verse>
				<verse number="8">И свиња је нечиста – иако има раздвојене папке, не прежива. Не једите њихово месо и не дотичите њихове цркотине.</verse>
				<verse number="9">Од свих створења која живе у води смете да једете свако које има пераја и крљушти.</verse>
				<verse number="10">Али, које год нема пераја и крљушти, њега немојте да једете – за вас је нечисто.</verse>
				<verse number="11">Можете да једете сваку чисту птицу.</verse>
				<verse number="12">Али ове немојте да једете: орла, орлушину, црног стрвинара,</verse>
				<verse number="13">црвенкасту луњу, црну луњу, све врсте сокола,</verse>
				<verse number="14">све врсте гаврана,</verse>
				<verse number="15">ноја, буљину, галеба, све врсте копца,</verse>
				<verse number="16">ћука, ушару, кукувију,</verse>
				<verse number="17">пустињску сову, орла рибара, гњурца,</verse>
				<verse number="18">роду, све врсте чапље, пупавца и слепог миша.</verse>
				<verse number="19">Сви крилати инсекти за вас су нечисти – немојте да их једете.</verse>
				<verse number="20">Али смете да једете свако крилато створење које је чисто.</verse>
				<verse number="21">Немојте да једете ништа цркнуто. То можеш да даш дошљаку који је у твом граду – он то сме да једе. Или, можеш то да продаш странцу. Али ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу. Не кувај јаре у млеку његове мајке.</verse>
				<verse number="22">Старај се да сваке године одвојиш десетак од рода својих поља.</verse>
				<verse number="23">Десетак од свога жита, младог вина и уља и првине своје крупне и ситне стоке једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име, да научиш да се увек бојиш ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="24">Али, ако ти пут буде сувише дуг, јер је место које је ГОСПОД изабрао за своје Име сувише далеко, па не можеш онамо да однесеш свој десетак када те ГОСПОД, твој Бог, благослови,</verse>
				<verse number="25">продај свој десетак за новац, па узми новац и иди на место које је ГОСПОД, твој Бог, изабрао.</verse>
				<verse number="26">Тим новцем купи што год ти душа жели – говеда, овце, вино или неко друго опојно пиће, или било шта друго што ти душа пожели – па ти и твоји укућани једите тамо пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, и радујте се.</verse>
				<verse number="27">Немој да занемариш Левита који живи у твом граду, јер он нема наследног дела земље као ти.</verse>
				<verse number="28">На крају сваке треће године, донеси све десетке од рода те године и спреми их у свом граду,</verse>
				<verse number="29">да би Левит – који нема наследног дела земље као ти – дошљак, сироче и удовица, који живе у твом граду, могли да дођу и једу и насите се, и да те ГОСПОД, твој Бог, благослови у свему што чиниш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">На крају сваке седме године, отпиши дугове.</verse>
				<verse number="2">А то ће се чинити овако: Нека свако ко је позајмио новац своме ближњему отпише дуг. Нека не тражи исплату од свога ближњега или свога сународника, јер је проглашено ГОСПОДЊЕ време отписивања дугова.</verse>
				<verse number="3">Од туђинца можеш да тражиш исплату, али свом сународнику отпиши све што ти дугује.</verse>
				<verse number="4">Нека међу вама не буде сиромаха, јер ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у земљи коју ти даје у посед као наследство,</verse>
				<verse number="5">ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и помно извршавао све ове заповести које ти данас дајем.</verse>
				<verse number="6">Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те као што је обећао, па ћеш позајмљивати многим народима, а ни од кога нећеш узајмљивати. Владаћеш над многим народима, а ниједан неће владати над тобом.</verse>
				<verse number="7">Ако буде који сиромах међу твојим сународницима, у било ком граду у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, не буди неосетљив ни шкрт према њему.</verse>
				<verse number="8">Него, буди широке руке и спремно му позајми што год му треба.</verse>
				<verse number="9">Пази да ти се у срце не усади ова зла мисао: »Близу је седма година, година отписивања дугова«, па покажеш злу вољу према свом сународнику у нужди и не даш му ништа. Он ће се потужити ГОСПОДУ на тебе, и ти ћеш бити крив за грех.</verse>
				<verse number="10">Дај му радо, не жалећи, јер ће те због тога ГОСПОД, твој Бог, благословити у сваком твом послу и у свему што предузмеш.</verse>
				<verse number="11">У земљи ће увек бити сиромаха. Зато ти заповедам да будеш широке руке према свом сународнику, према сиромаху и убогоме у твојој земљи.</verse>
				<verse number="12">Ако ти се прода твој сународник – Јеврејин или Јеврејка – нека ти служи шест година, а седме године га пусти на слободу.</verse>
				<verse number="13">А када га пустиш, не шаљи га од себе празних руку.</verse>
				<verse number="14">Даруј га обилато од своје ситне стоке, са свога гумна и из своје муљаче. Дај му онако како је тебе благословио ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="15">Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, ослободио. Зато ти ово данас заповедам.</verse>
				<verse number="16">Али, ако ти твој роб каже: »Не желим да одем од тебе«, зато што воли тебе и твоје укућане и зато што му је код тебе добро,</verse>
				<verse number="17">тада му прислони ухо уз врата и шилом му пробуши ресицу, а он нека ти буде роб до краја живота. Исто учини и са својом робињом.</verse>
				<verse number="18">Нека ти не буде тешко да пустиш свога роба на слободу, јер ти је његово служење тих шест година вредело двоструко више него служење најамника. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свему што будеш чинио.</verse>
				<verse number="19">Одвој за ГОСПОДА, свога Бога, сваког мушког првенца своје крупне и ситне стоке. Вола првенца не користи за рад и првенца од ситне стоке не стрижи.</verse>
				<verse number="20">Сваке године их ти и твоји укућани једите пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати.</verse>
				<verse number="21">Ако животиња има неку ману, ако је хрома или слепа или има неки озбиљан недостатак, немој да је жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="22">Једи је у свом граду. Нека је једу и нечисти и чисти као да је газела или јелен.</verse>
				<verse number="23">Али крв немој да једеш. Излиј је на земљу као воду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Поштуј месец авив и слави Пасху ГОСПОДА, твога Бога, јер те је у месецу авиву ГОСПОД, твој Бог, ноћу извео из Египта.</verse>
				<verse number="2">Као пасхалну жртву ГОСПОДУ, своме Богу, принеси животињу од своје ситне или крупне стоке на месту које ће ГОСПОД изабрати да тамо настани своје Име.</verse>
				<verse number="3">Немој да је једеш с хлебом умешеним с квасцем, него седам дана једи бесквасни хлеб, хлеб јада, јер си из Египта отишао у журби – да би целог свог живота памтио дан када си отишао из Египта.</verse>
				<verse number="4">Нека се седам дана квасац не нађе код тебе на целом твом подручју. И нека ништа од меса жртве коју принесеш увече првога дана не остане до јутра.</verse>
				<verse number="5">Немој да приносиш пасхалну жртву ни у једном граду који ти ГОСПОД, твој Бог, даје,</verse>
				<verse number="6">него само на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име. Тамо принеси пасхалну жртву, увече, када сунце зађе, у доба дана када си изашао из Египта.</verse>
				<verse number="7">Испеци је и поједи на месту које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати, а ујутро се врати у свој шатор.</verse>
				<verse number="8">Шест дана једи бесквасни хлеб, а седмога дана одржи свечани скуп у част ГОСПОДА, свога Бога, и никакав посао не обављај.</verse>
				<verse number="9">Одброј седам седмица од дана када српом почнеш да жањеш класје,</verse>
				<verse number="10">а онда прослави Празник седмица ГОСПОДА, твога Бога, приневши жртву драговољну у складу с благословом који ти је дао ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="11">И радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, Левит из твога града, дошљак, сироче и удовица који живе међу вама.</verse>
				<verse number="12">Сети се да си био роб у Египту и држи се ове уредбе и извршавај је.</verse>
				<verse number="13">Након што сакупиш плодове са свога гумна и из своје муљаче, седам дана слави Празник сеница.</verse>
				<verse number="14">Радуј се на свој празник – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, Левит и дошљак, сироче и удовица који живе у твом граду.</verse>
				<verse number="15">Седам дана слави овај празник ГОСПОДА, твога Бога, на месту које ће он изабрати. Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свим твојим жетвама и у свему што чиниш, и твоја радост биће потпуна.</verse>
				<verse number="16">Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, на месту које ће он изабрати: на Празник бесквасног хлеба, на Празник седмица и на Празник сеница. Нека нико пред ГОСПОДА не излази празних руку,</verse>
				<verse number="17">него нека сваки од вас донесе дар у складу с благословом који му је дао ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="18">У сваком граду који ти даје ГОСПОД, твој Бог, постави судије и надгледнике над сваким од својих племена, а они нека народу суде праведно.</verse>
				<verse number="19">Не искривљуј правду и не буди пристрастан. Не узимај мито, јер мито заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима.</verse>
				<verse number="20">Тежи за правдом и ни за чим другим, да живиш и запоседнеш земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="21">Не постављај дрвене Ашерине мотке поред жртвеника који подигнеш ГОСПОДУ, своме Богу,</verse>
				<verse number="22">и не подижи свете стубове, јер их ГОСПОД, твој Бог, мрзи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Немој да жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу, ни вола ни овцу са неком маном или озбиљним недостатком, јер би то било одвратно ГОСПОДУ, твоме Богу.</verse>
				<verse number="2">Ако се међу вама, у неком од градова које ти даје ГОСПОД, твој Бог, нађу мушкарац или жена који чине оно што је зло у очима ГОСПОДА, твога Бога, кршећи његов Савез</verse>
				<verse number="3">и, противно мојој заповести, служећи другим боговима и клањајући се њима или сунцу, или месецу, или звездама на небу,</verse>
				<verse number="4">а ти то дознаш, онда то помно истражи. Ако то буде истина и докаже се да је та гадост учињена у Израелу,</verse>
				<verse number="5">тог мушкарца или жену који су починили то злодело одведи на градску капију и каменуј до смрти.</verse>
				<verse number="6">Нека се човек погуби на основу сведочења два или три сведока, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.</verse>
				<verse number="7">Нека сведоци први дигну руку да га погубе, а потом сав остали народ. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="8">Ако пред суд у твом граду дође случај који је сувише тежак за пресуђивање – проливање крви, размирица или тешка телесна повреда – изнеси га на месту које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати.</verse>
				<verse number="9">Иди свештеницима, који су Левити, и судији који буде у то време, па њих питај, и они ће донети пресуду.</verse>
				<verse number="10">Поступи по одлуци коју ти они буду дали на месту које ће ГОСПОД изабрати. Помно учини све онако како те они упуте –</verse>
				<verse number="11">поступи по закону у који ће те упутити и по пресуди коју ће ти дати. Не скрећи ни десно ни лево од онога што ти они кажу.</verse>
				<verse number="12">Ко се дрзне да не послуша свештеника који тамо обавља службу пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, или судију, нека се погуби. Искорени зло из Израела.</verse>
				<verse number="13">Када сав народ чује за то, уплашиће се, па се више неће дрзнути да не послуша.</verse>
				<verse number="14">Када уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, и када је запоседнеш и настаниш се у њој, па кажеш: »Хајде да над собом поставим цара као што су учинили сви народи око мене«,</verse>
				<verse number="15">пази да за цара над собом поставиш онога кога изабере ГОСПОД, твој Бог. Нека то буде један од твојих сународника. Не постављај над себе странца, некога ко није твој сународник.</verse>
				<verse number="16">Нека цар не узима за себе много коња и нека не тера народ назад у Египат да би себи нагомилао још коња. Јер, ГОСПОД вам је рекао: »Овим путем се више не враћајте!«</verse>
				<verse number="17">Нека себи не узима много жена, да се не окрене од ГОСПОДА, и нека за себе не нагомилава сребра и злата.</verse>
				<verse number="18">Када дође на царски престо, нека од свештеникâ, који су Левити, себи на свитак препише овај закон.</verse>
				<verse number="19">Нека га држи код себе и нека га чита целог свог живота, да би научио да се боји ГОСПОДА, свога Бога, и држао се свих речи овог закона и ових уредби и извршавао их,</verse>
				<verse number="20">а не да себе сматра бољим од својих сународника, па скрене од ове заповести десно или лево. Тако ће он и његови потомци дуго владати над својим царством у Израелу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Нека свештеници, који су Левити – у ствари, цело Левијево племе – немају наследног дела земље као остали Израелци. Нека живе од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром, јер то је њихово наследство.</verse>
				<verse number="2">Нека немају никаквог наследног дела земље међу својим сународницима. ГОСПОД је њихово наследство, као што им је обећао.</verse>
				<verse number="3">Ово је свештенички део од народа, од оних који жртвују вола или овцу: плећка, чељусти и изнутрице.</verse>
				<verse number="4">Дај им и првине свога жита, младог вина и уља и прву вуну својих оваца.</verse>
				<verse number="5">Јер, ГОСПОД, твој Бог, изабрао је њих и њихове потомке између свих племена да довека обављају службу у ГОСПОДЊЕ име.</verse>
				<verse number="6">Кад год пожели, Левит може да дође из било ког твог града у целом Израелу у ком живи на место које ће ГОСПОД изабрати</verse>
				<verse number="7">да обавља службу у име ГОСПОДА, свога Бога, као и сва његова сабраћа Левити који тамо служе пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="8">Нека добија исту количину хране као и они, иако је добио новац од продаје своје очевине.</verse>
				<verse number="9">Када уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, немој да се учиш да чиниш гнусна дела тамошњих народа.</verse>
				<verse number="10">Нека се међу вама не нађе нико ко би жртвовао свога сина или кћер у огњу, бавио се погађањем будућности, враџбинама, гатањем и врачањем,</verse>
				<verse number="11">или бацао чини, или био медијум, или призивао духове, или тражио савет од мртвих.</verse>
				<verse number="12">Ко год чини тако нешто, одвратан је ГОСПОДУ. Због таквих гадости ГОСПОД, ваш Бог, истераће те народе пред тобом.</verse>
				<verse number="13">Буди беспрекоран пред ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="14">Народи којима ћеш одузети посед слушају оне који се баве враџбинама и гатањем, али теби ГОСПОД, твој Бог, не допушта да то чиниш.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД, твој Бог, подићи ће ти између твојих сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте.</verse>
				<verse number="16">Јер, ево шта си тражио од ГОСПОДА, свога Бога, на гори Хорев онога дана када си се тамо окупио, када си рекао: »Немој више да слушам глас ГОСПОДА, свога Бога, ни да гледам овај силни огањ, да не погинем.«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД ми је рекао: »Добро кажу.</verse>
				<verse number="18">Подићи ћу им између њихових сународника пророка као што си ти. Рећи ћу му шта да говори, и он ће им говорити све што му заповедим.</verse>
				<verse number="19">Ако неко не послуша моје речи које ће пророк говорити у моје име, сâм ја ћу га позвати на одговорност.</verse>
				<verse number="20">Али пророк који се дрзне да у моје име говори оно што му ја нисам заповедио да говори или пророк који буде говорио у име других богова, нека се погуби.«</verse>
				<verse number="21">Можда ћеш помислити: »Како ћемо знати коју поруку није изговорио ГОСПОД?«</verse>
				<verse number="22">Ако се оно што пророк објави у ГОСПОДЊЕ име не догоди или не обистини, ту поруку није изговорио ГОСПОД. Тај пророк се дрзнуо да говори сам од себе. Не плаши га се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Када ГОСПОД, твој Бог, порази народе чију земљу ти даје и ти их истераш и настаниш се у њиховим градовима и кућама,</verse>
				<verse number="2">тада за себе одвој три града која леже усред земље коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје да је запоседнеш.</verse>
				<verse number="3">До њих изгради путеве и на три дела подели подручје које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, да ко год неког убије, може да побегне у један од тих градова.</verse>
				<verse number="4">Ово је пропис за онога ко убије другога и побегне у један од ових градова да спасе свој живот, то јест за онога ко ненамерно убије свога ближњега, кога није раније мрзео.</verse>
				<verse number="5">На пример, човек може са својим ближњим да оде у шуму да сече дрва. Када замахне секиром да обори дрво, сечиво може да излети са дршке и да погоди и убије оног другог. Убица може да побегне у један од ових градова и спасе свој живот.</verse>
				<verse number="6">Када би пут до града био сувише дуг, крвни осветник би, гонећи га у свом бесу, могао да га стигне и да га убије, иако овај није заслужио смрт, јер убијенога није раније мрзео.</verse>
				<verse number="7">Зато ти заповедам да за себе одвојиш три града.</verse>
				<verse number="8">Ако ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје, као што се заклео твојим праоцима, па ти дâ сву ону земљу коју им је обећао,</verse>
				<verse number="9">зато што помно извршаваш све ове законе које ти данас дајем – да волиш ГОСПОДА, свога Бога, и увек чиниш оно што он тражи – онда одвој још три града.</verse>
				<verse number="10">Учини то да се недужна крв не би проливала у твојој земљи, коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, и да не будеш крив за проливање крви.</verse>
				<verse number="11">Али, ако неко мрзи свога ближњега, па вреба на њега, нападне га и убије, а онда побегне у један од ова три града,</verse>
				<verse number="12">старешине његовог града треба да пошаљу по њега, врате га из оног града и предају крвном осветнику да га погуби.</verse>
				<verse number="13">Не сажаљевај га. Искорени кривицу због проливања недужне крви из Израела, да би ти било добро.</verse>
				<verse number="14">Не померај суседов камен-међаш. Њега су поставили твоји претходници да означе твоје наследство у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у посед.</verse>
				<verse number="15">Један сведок није довољан да се осуди човек који је оптужен за злодело или прекршај. Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.</verse>
				<verse number="16">Ако злонамеран сведок покуша да науди некоме оптуживши га за злочин,</verse>
				<verse number="17">онда нека оба учесника у спору стану пред ГОСПОДОМ пред свештенике и судије који буду у то време.</verse>
				<verse number="18">Нека судије изврше темељну истрагу, па ако се покаже да је сведок лажов, да је лажно сведочио против другога,</verse>
				<verse number="19">онда њему учините оно што је он хтео да учини другоме. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="20">Када остали чују за то, уплашиће се и такво зло се више неће чинити међу вама.</verse>
				<verse number="21">Немај сажаљења: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Када пођеш у рат против својих непријатеља, па видиш коње и борна кола и војску већу од своје, не плаши их се, јер ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, биће с тобом.</verse>
				<verse number="2">Пре боја, нека дође свештеник и обрати се војсци.</verse>
				<verse number="3">Нека каже: »Чуј, Израеле! Данас идете у бој против својих непријатеља. Не будите малодушни и не плашите се. Не страхујте и не дрхтите пред њима.</verse>
				<verse number="4">Јер, ГОСПОД, ваш Бог, иде с вама да се за вас бори против ваших непријатеља и донесе вам победу.«</verse>
				<verse number="5">А надгледници нека кажу војсци: »Да ли је неко сазидао нову кућу, а још је није посветио? Нека иде кући, да не погине у боју, па му кућу посвети други.</verse>
				<verse number="6">Да ли је неко засадио виноград, а још га није брао? Нека иде кући, да не погине у боју, па му га други бере.</verse>
				<verse number="7">Да ли се неко верио, а још се није оженио? Нека иде кући, да не погине у боју, па се други ожени његовом вереницом.«</verse>
				<verse number="8">Онда нека надгледници још кажу војсци: »Да ли се неко плаши или је малодушан? Нека иде кући, да се и други не обесхрабре.«</verse>
				<verse number="9">Када надгледници заврше свој говор војсци, нека над њом поставе заповеднике да је предводе.</verse>
				<verse number="10">Када се примакнеш неком граду да га нападнеш, најпре његовим житељима понуди да се мирно предају.</verse>
				<verse number="11">Ако прихвате и отворе ти капије, сав народ у њему нека буде подвргнут кулуку – нека раде за тебе.</verse>
				<verse number="12">Али, ако одбију да се мирно предају, па се упусте у борбу с тобом, опседни тај град.</verse>
				<verse number="13">Када ти га ГОСПОД, твој Бог, преда у руке, све мушкарце у њему побиј мачем,</verse>
				<verse number="14">а жене, нејач, стоку и све друго у граду узми као плен за себе. Искористи плен који ти ГОСПОД, твој Бог, даје од твојих непријатеља.</verse>
				<verse number="15">Тако поступи са свим градовима који су далеко од тебе, који не припадају оближњим народима.</verse>
				<verse number="16">Али у градовима оних народа које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, не остављај у животу ништа што дише.</verse>
				<verse number="17">Потпуно уништи Хетите, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио,</verse>
				<verse number="18">да вас не науче да чините све оне гадости које они чине за своје богове, па згрешите против ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="19">Када нападнеш неки град и дуго га опседаш да би га освојио, не уништавај његова стабла секући их секиром, јер можеш да једеш њихове плодове. Не сеци их, јер стабла у пољу нису људи које си дошао да опседнеш.</verse>
				<verse number="20">Али можеш да уништиш и посечеш она стабла за која знаш да нису воћке и да од њих градиш опсадне справе док не падне град који је с тобом у рату.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Ако се у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у посед, нађе убијен човек где лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,</verse>
				<verse number="2">нека твоје старешине и судије оду и измере удаљеност од леша убијенога до околних градова.</verse>
				<verse number="3">Нека тада старешине града који је најближи лешу убијенога узму јуницу која још није радила и још није носила јарам,</verse>
				<verse number="4">одведу је у долину која није узорана и засејана и којом тече поток, и нека јој тамо, у долини, сломе шију.</verse>
				<verse number="5">Тада нека дођу свештеници, Левијеви потомци, јер је њих ГОСПОД, твој Бог, изабрао да му служе и да у ГОСПОДЊЕ име благосиљају и да пресуђују у свим споровима и у сваком случају насиља.</verse>
				<verse number="6">Нека старешине града који је најближи лешу убијенога оперу руке над јуницом којој је сломљена шија у долини</verse>
				<verse number="7">и нека изјаве: »Ми нисмо пролили ову крв, нити смо видели како се то десило.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОДЕ, опрости свом народу Израелу, који си ослободио, и не сматрај свој народ кривим за проливање недужне крви.« Тако ћете добити опроштење за проливену крв</verse>
				<verse number="9">и од себе отклонити кривицу за проливање недужне крви, пошто сте учинили оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="10">Када пођеш у рат против својих непријатеља и ГОСПОД, твој Бог, преда их у твоје руке, па их заробиш,</verse>
				<verse number="11">ако међу заробљенима опазиш лепу жену и она ти се допадне, можеш да се ожениш њоме.</verse>
				<verse number="12">Одведи је својој кући, па нека обрије главу, одсече нокте</verse>
				<verse number="13">и одбаци одећу коју је имала на себи када је заробљена. Тек пошто у твојој кући проведе месец дана оплакујући свога оца и мајку, можеш да спаваш с њом. Тада ћете постати муж и жена.</verse>
				<verse number="14">Ако не будеш задовољан њоме, пусти је нека иде куд год јој драго. Немој да је продаш ни да с њом поступаш као са робињом, јер с њом си имао полне односе.</verse>
				<verse number="15">Ако човек има две жене, па једну воли, а другу не, и обе му роде синове, али прворођени син буде од оне жене коју не воли,</verse>
				<verse number="16">када буде остављао своју имовину синовима, нека право првородства не даје сину жене коју воли место свом правом првенцу, сину жене коју не воли.</verse>
				<verse number="17">Него, нека за првенца призна сина жене коју не воли тако што ће му дати двоструки део од свега што има. Тај син је његов први син и њему припада право првородства.</verse>
				<verse number="18">Ако човек има тврдоглавог и бунтовног сина, који не слуша свога оца и мајку и не покорава им се иако га одгајају стегом,</verse>
				<verse number="19">нека га његов отац и мајка одведу старешинама на капији свога града.</verse>
				<verse number="20">Нека кажу старешинама града: »Овај наш син је тврдоглав и бунтован. Не слуша нас, распикућа је и пијаница.«</verse>
				<verse number="21">Нека га онда сви људи из његовог града каменују до смрти. Искорени зло из своје средине. Када сав Израел чује за то, уплашиће се.</verse>
				<verse number="22">Ако се погуби неко чији прекршај заслужује смрт и буде обешен о дрво,</verse>
				<verse number="23">нека његов леш не остане на дрвету преко ноћи. Сахрани га истог дана, јер је онај ко је обешен под Божијим проклетством. Не чини нечистом земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Ако видиш вола или овцу свога сународника како лутају, не претварај се да их не видиш, него му их врати.</verse>
				<verse number="2">Ако он не живи близу тебе, или ако га не познајеш, поведи их својој кући, па их задржи код себе док он не дође да их потражи. Тада му их врати.</verse>
				<verse number="3">Исто учини ако нађеш магарца свога сународника, или његов огртач, или било шта што је изгубио. Не претварај се да их не видиш.</verse>
				<verse number="4">Ако видиш да је магарац или во твога сународника пао на путу, не претварај се да то не видиш, него му помози да их подигне.</verse>
				<verse number="5">Нека жена не облачи мушку одећу, а мушкарац нека не облачи женску, јер је ГОСПОДУ, твоме Богу, одвратан свако ко то чини.</verse>
				<verse number="6">Ако наиђеш на птичје гнездо поред пута, било на дрвету или на земљи, а мајка лежи на птићима или на јајима, не узимај мајку с птићима.</verse>
				<verse number="7">Птиће узми, али мајку пусти, да ти буде добро и да дуго поживиш.</verse>
				<verse number="8">Када зидаш нову кућу, подигни ограду дуж ивица крова, да не будеш крив за проливену крв ако неко падне с крова твоје куће.</verse>
				<verse number="9">Немој у свом винограду да сејеш друге усеве осим лозе. Ако то учиниш, неће само усеви које сејеш бити укаљани, него и род винограда.</verse>
				<verse number="10">Немој да ореш са волом и магарцем упрегнутнима заједно.</verse>
				<verse number="11">Немој да носиш одећу исткану и од вуне и од лана.</verse>
				<verse number="12">На четири угла огртача који носиш направи ресе.</verse>
				<verse number="13">Ако се човек ожени, па спава са женом, а она му се после не допадне</verse>
				<verse number="14">и он је оклевета и изнесе на рђав глас говорећи: »Оженио сам се овом женом, али кад сам спавао с њом, нисам нашао доказ њеног девичанства«,</verse>
				<verse number="15">нека тада девојчин отац и мајка градским старешинама на капији однесу доказ да је била девица.</verse>
				<verse number="16">Нека девојчин отац каже: »Удао сам своју кћер за овог човека, али она му се не допада,</verse>
				<verse number="17">па је клевеће говорећи: ‚Нисам нашао доказ девичанства твоје кћери.‘ Али ево доказа девичанства моје кћери.« Нека тада родитељи рашире чаршав пред градским старешинама.</verse>
				<verse number="18">Старешине нека узму оног човека и нека га казне.</verse>
				<verse number="19">Нека му наплате казну од сто шекела сребра зато што је на рђав глас изнео једну израелску девицу и нека их дају девојчином оцу. Она нека и даље буде његова жена, а он нека се од ње не разводи док је жив.</verse>
				<verse number="20">Али, ако је оптужба истинита и доказ њеног девичанства не може да се нађе,</verse>
				<verse number="21">нека је доведу на врата куће њеног оца и нека је људи из њеног града каменују до смрти. Починила је дело бестидности у Израелу јер се одавала блуду док је била у очевом дому. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="22">Ако се човек затекне у полном односу са туђом женом, нека се погубе и човек и жена с којом је имао полни однос. Искорени зло из Израела.</verse>
				<verse number="23">Ако човек у неком граду сретне девицу која је верена за другога и спава с њом,</verse>
				<verse number="24">доведите обоје на градску капију и каменујте их до смрти – девојку зато што је била у граду, а није звала у помоћ, а мушкарца зато што је имао полне односе с туђом женом. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="25">Али, ако човек у пољу сретне девојку која је верена за другога и силује је, нека се погуби само он.</verse>
				<verse number="26">Девојци немојте да учините ништа. Она није починила грех који заслужује смрт. Ово је као када неко нападне и убије свога ближњега:</verse>
				<verse number="27">човек је девојку затекао у пољу и, иако је верена девојка викала, није било никога да јој прискочи у помоћ.</verse>
				<verse number="28">Ако човек сретне девицу која није верена за другога и силује је, па буду откривени,</verse>
				<verse number="29">нека девојчином оцу плати педесет шекела сребра и нека се девојком ожени. Зато што је с њом имао полне односе не може од ње да се разведе док је жив.</verse>
				<verse number="30">Нека човек не наноси срамоту своме оцу тако што ће се оженити његовом женом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Нека у ГОСПОДЊУ заједницу не улази нико коме су мошнице згњечене или му је полни уд одсечен.</verse>
				<verse number="2">Нека у ГОСПОДЊУ заједницу не улази нико ко је рођен у незаконитом браку, а ни његови потомци све до десетог колена.</verse>
				<verse number="3">Нека у ГОСПОДЊУ заједницу не улази ниједан Амонац ни Моавац, ни било који њихов потомак све до десетог колена</verse>
				<verse number="4">зато што нису изашли пред вас са хлебом и водом на вашем путу када сте изашли из Египта и зато што су унајмили Валаама сина Веоровог из Петора у Арам-Нахарајиму да вас прокуне.</verse>
				<verse number="5">Али ГОСПОД, ваш Бог, није хтео да услиши Валаама, него је проклетство претворио у благослов за вас, јер вас ГОСПОД, ваш Бог, воли.</verse>
				<verse number="6">Не залажи се за њихово благостање или добробит док си жив.</verse>
				<verse number="7">Не презири Едомца, јер он ти је сродник. Не презири Египћанина, јер си као дошљак живео у његовој земљи.</verse>
				<verse number="8">Почев од трећег колена, њихови потомци могу да уђу у ГОСПОДЊУ заједницу.</verse>
				<verse number="9">Када се утабориш након што си кренуо на своје непријатеље, чувај се свега што је нечисто.</verse>
				<verse number="10">Ако је неки од ваших мушкараца нечист због ноћног излива, нека изађе ван табора и нека тамо остане.</verse>
				<verse number="11">Предвече нека се опере, па по заласку сунца може да се врати у табор.</verse>
				<verse number="12">Одреди место ван табора где ћете вршити нужду.</verse>
				<verse number="13">Са својом опремом носи и нешто за копање, па када обавиш нужду, ископај рупу и затрпај свој измет.</verse>
				<verse number="14">Јер, ГОСПОД, твој Бог, иде по твом табору да би те заштитио и да би ти изручио твоје непријатеље. Зато нека твој табор буде свет, да он код тебе не примети ништа недолично, па се окрене од тебе.</verse>
				<verse number="15">Ако је роб побегао и потражио уточиште код тебе, немој да га изручиш његовом господару.</verse>
				<verse number="16">Нека живи код тебе, међу твојим народом, где год му драго и у било ком твом граду који изабере. Не тлачи га.</verse>
				<verse number="17">Нека ниједна Израелка ни Израелац не буду храмски блудници.</verse>
				<verse number="18">Не уноси у Дом ГОСПОДА, свога Бога, зараду блуднице или плату блудника да би испунио завет, јер је и једно и друго одвратно ГОСПОДУ, твоме Богу.</verse>
				<verse number="19">Не наплаћуј камату свом сународнику, ни на новац, ни на храну, ни на било шта друго што доноси камату.</verse>
				<verse number="20">Странцу можеш да наплатиш камату, али не и свом сународнику, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што будеш чинио у земљи у коју улазиш да је запоседнеш.</verse>
				<verse number="21">Ако се заветујеш ГОСПОДУ, своме Богу, не оклевај да испуниш завет, јер ће га ГОСПОД, твој Бог, сигурно тражити од тебе и бићеш крив за грех.</verse>
				<verse number="22">Али, ако се не заветујеш, нећеш бити крив.</verse>
				<verse number="23">Држи се свега што обећаш и то изврши, јер си се својим устима драговољно заветовао ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="24">Ако уђеш у туђи виноград, можеш да једеш грожђа колико ти драго док се не наситиш, али немој да га стављаш у своју корпу.</verse>
				<verse number="25">Ако уђеш у жито свога ближњега, можеш да кидаш класове руком, али немој српом да сечеш његово жито.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Ако се човек ожени женом која му после не буде по вољи зато што код ње открије нешто недолично, па јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће,</verse>
				<verse number="2">и ако се она, када оде из његове куће, уда за другог човека,</verse>
				<verse number="3">па ни свом другом мужу не буде по вољи и он јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, или ако он умре,</verse>
				<verse number="4">њен први муж, који се од ње развео, не може опет да је узме за жену након што је постала нечиста, јер то би било гнусно пред ГОСПОДОМ. Не навлачи грех на земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.</verse>
				<verse number="5">Ако се човек тек оженио, нека се не шаље у рат и нека му се не намеће било која друга обавеза. Нека буде слободан да код куће проведе годину дана и чини срећном жену којом се оженио.</verse>
				<verse number="6">Не узимај млински камен – ни горњи ни доњи – као залог за дуг, јер би тиме као залог узео оно од чега човек живи.</verse>
				<verse number="7">Ако неко отме свог сународника Израелца, па с њим поступи као да је овај роб или га прода, нека се отмичар погуби. Искорени зло из своје средине.</verse>
				<verse number="8">Ако се појави нека заразна кожна болест, добро пази да урадиш све онако како вас упуте свештеници, који су Левити. Помно извршите све што сам им заповедио.</verse>
				<verse number="9">Сети се шта је ГОСПОД, твој Бог, учинио Мирјам на путу када сте изашли из Египта.</verse>
				<verse number="10">Када своме ближњему даш нешто на зајам, немој да улазиш у његову кућу да узмеш оно што ти нуди као залог.</verse>
				<verse number="11">Остани напољу, а човек коме позајмљујеш нека ти изнесе залог.</verse>
				<verse number="12">Ако је сиромашан, немој да задржиш његов залог преко ноћи.</verse>
				<verse number="13">Врати му огртач до заласка сунца, да би могао у њему да спава, па ће те он благосиљати. Тако ћеш учинити праведно дело пред ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="14">Не искоришћавај сиромашног и убогог најамника био он Израелац или дошљак у једном од твојих градова.</verse>
				<verse number="15">Исплати му надницу сваког дана пре заласка сунца, јер је сиромашан и рачуна на њу. Иначе ће завапити ГОСПОДУ против тебе, па ћеш бити крив за грех.</verse>
				<verse number="16">Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.</verse>
				<verse number="17">Не ускраћуј правду дошљаку или сирочету. Од удовице не узимај одећу као залог.</verse>
				<verse number="18">Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде ослободио. Зато ти заповедам да тако чиниш.</verse>
				<verse number="19">Када пожањеш жито на својој њиви, па заборавиш неки сноп на њој, не враћај се да га узмеш. Остави га дошљаку, сирочету и удовици, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што чиниш.</verse>
				<verse number="20">Када омлатиш своју маслину, не треси гране по други пут. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици.</verse>
				<verse number="21">Када обереш грожђе у свом винограду, не пабирчи за собом. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици.</verse>
				<verse number="22">Сети се да си био роб у Египту – зато ти заповедам да тако чиниш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Када међу двојицом настане спор, нека га изнесу пред суд, а судије ће донети пресуду: недужнога ће ослободити, а кривца осудити.</verse>
				<verse number="2">Ако кривац заслужује да буде ишибан, нека му судија нареди да легне. Нека му тамо, пред судијом, одброје онолико удараца колико његов прекршај заслужује,</verse>
				<verse number="3">али не више од четрдесет. Јер, ако би добио више удараца, твој сународник би био понижен пред тобом.</verse>
				<verse number="4">Не завезуј уста волу који врше.</verse>
				<verse number="5">Ако браћа живе заједно, па један од њих умре а да није имао сина, нека се његова удовица не преудаје ван породице. Нека се њен девер ожени њоме и с њом спава, и тако изврши деверску дужност према њој.</verse>
				<verse number="6">Први син кога роди нека се води на име покојног брата, да се овоме име не избрише из Израела.</verse>
				<verse number="7">Али, ако човек не жели да се ожени женом свога брата, нека она оде старешинама на градској капији и каже: »Мој девер одбија да сачува име свога брата у Израелу. Неће да изврши деверску дужност према мени.«</verse>
				<verse number="8">Нека га тада старешине његовог града позову и поразговарају с њим. Ако он буде упорно говорио: »Не желим да се оженим њоме«,</verse>
				<verse number="9">нека му удовица његовог брата приђе у присуству старешина, изује му сандалу с једне ноге, пљуне му у лице и каже: »Овако се ради човеку који неће да подигне потомство своме брату.«</verse>
				<verse number="10">А породица тога човека нека буде позната у Израелу као »Породица онога коме су изули сандалу«.</verse>
				<verse number="11">Ако се двојица потуку, па жена једнога од њих крене да избави свога мужа и ухвати његовог нападача за полни уд,</verse>
				<verse number="12">одсеци јој руку. Немој да имаш сажаљења према њој.</verse>
				<verse number="13">Немој у својој торби да носиш два тега – тежи и лакши.</verse>
				<verse number="14">Немој у својој кући да имаш две различите мере – већу и мању.</verse>
				<verse number="15">Нека твоји тегови и мере буду тачни и поштени, да би дуго живео у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје.</verse>
				<verse number="16">Јер, ГОСПОДУ, твоме Богу, одвратан је свако ко поступа непоштено.</verse>
				<verse number="17">Сети се шта су ти Амалечани учинили на путу када сте изашли из Египта.</verse>
				<verse number="18">Нису се бојали Бога, па када си био уморан и изнурен, пресрели су те на путу и побили све који су били заостали.</verse>
				<verse number="19">Када ти ГОСПОД, твој Бог, дâ починак од свих твојих непријатеља око тебе у земљи коју ти даје у наследство, не заборави да избришеш спомен на Амалечане под небом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Када уђеш у земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, када је запоседнеш и настаниш се у њој,</verse>
				<verse number="2">узми нешто првина од свега што будеш узгајио у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје и стави их у корпу. Онда отиди на место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати да буде боравиште за његово Име,</verse>
				<verse number="3">па кажи свештенику који буде у то време: »Данас изјављујем ГОСПОДУ, твоме Богу, да сам дошао у земљу за коју се ГОСПОД заклео нашим праоцима да ће нам је дати.«</verse>
				<verse number="4">Свештеник ће узети корпу од тебе и ставити је испред жртвеника ГОСПОДА, твога Бога.</verse>
				<verse number="5">Ти тада изјави пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Праотац ми је био луталица Арамејац и отишао је у Египат са свега неколико људи. Боравио је тамо и постао народ велик, моћан и бројан.</verse>
				<verse number="6">Али Египћани су рђаво поступали с нама, тлачили нас и терали да обављамо тешке послове.</verse>
				<verse number="7">Зато смо завапили ГОСПОДУ, Богу наших праотаца, и ГОСПОД је чуо наш глас и видео наш јад, муку и потлаченост.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД нас је извео из Египта моћном руком и испруженом десницом, великим застрашујућим делима, знамењима и чудима.</verse>
				<verse number="9">Довео нас је на ово место и дао нам ову земљу, земљу којом тече мед и млеко.</verse>
				<verse number="10">Зато сам сада донео првине плодова тла које си ми ти дао, ГОСПОДЕ.« Стави корпу пред ГОСПОДА, свога Бога, и поклони му се.</verse>
				<verse number="11">Потом ти, Левит и дошљак међу вама уживајте у свему добром што је ГОСПОД, твој Бог, дао теби и твојим укућанима.</verse>
				<verse number="12">Када треће године, године десетка, завршиш одвајање десетка свих својих усева, дај га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици у твом граду, да једу и да се насите.</verse>
				<verse number="13">Онда кажи пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Изнео сам из куће свети прилог и дао га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици, као што си заповедио. Нисам занемарио ни заборавио ниједну од твојих заповести.</verse>
				<verse number="14">Нисам јео од светог прилога док сам био у жалости, нити сам било шта од њега износио док сам био нечист, нити сам било шта од њега приносио мртвацу. Покоравао сам се ГОСПОДУ, своме Богу. Учинио сам све што си ми заповедио.</verse>
				<verse number="15">Погледај са неба, из свога светог пребивалишта, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао као што си се заклео нашим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД, твој Бог, заповеда ти данас да извршаваш ове уредбе и законе. Држи их се и извршавај их свим својим срцем и свом својом душом.</verse>
				<verse number="17">Данас си изјавио да је ГОСПОД твој Бог и да ћеш чинити оно што он тражи, држати се његових уредби, заповести и законâ и покоравати му се.</verse>
				<verse number="18">А ГОСПОД је данас изјавио да си ти његов народ, његов драгоцени посед, као што ти је и обећао, и да треба да се држиш свих његових заповести.</verse>
				<verse number="19">Тада ће те хвалом, славом и чашћу издићи изнад свих народа које је створио и бићеш народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу, као што је обећао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Мојсије и израелске старешине заповедише народу: »Држите се свих ових заповести које вам данас дајем.</verse>
				<verse number="2">Када пређете преко реке Јордан у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, усправи велико камење и облепи га малтером.</verse>
				<verse number="3">Напиши на њему све речи овог Закона када пређеш преко и уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, земљу којом тече мед и млеко, као што ти је ГОСПОД, Бог твојих праотаца, обећао.</verse>
				<verse number="4">Када пређете преко реке Јордан, поставите то камење на гори Евал, као што вам данас заповедам, и облепите га малтером.</verse>
				<verse number="5">Тамо подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, жртвеник од камења које нећеш обрадити гвозденом алатком.</verse>
				<verse number="6">Подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, од неклесаног камења и на њему принеси жртве паљенице ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="7">Принеси тамо и жртве за заједништво и једи их и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="8">А на оном камењу читко напиши све речи овог Закона.«</verse>
				<verse number="9">Тада Мојсије и свештеници, који су Левити, рекоше целом Израелу: »Стишај се и слушај, Израеле! Данас си постао народ ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="10">Покоравај се ГОСПОДУ, своме Богу, и извршавај његове заповести и уредбе које ти данас дајем.«</verse>
				<verse number="11">Тог истог дана, Мојсије заповеди народу:</verse>
				<verse number="12">Када пређете преко реке Јордан, ова племена нека стану на гору Геризим и нека благослове народ: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин.</verse>
				<verse number="13">А ова племена нека стану на гору Евал и изрекну проклетства: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим.</verse>
				<verse number="14">Нека Левити јаким гласом кажу целом израелском народу:</verse>
				<verse number="15">»Проклет био ко изрезбари лик или излије идола – нешто одвратно ГОСПОДУ, дело занатлије – и тајно га постави.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="16">»Проклет био ко нанесе срамоту своме оцу или мајци.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="17">»Проклет био ко помери туђи камен-међаш.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="18">»Проклет био ко слепога заведе на странпутицу.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="19">»Проклет био ко ускрати правду дошљаку, сирочету или удовици.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="20">»Проклет био ко има полне односе са женом свога оца, јер наноси срамоту своме оцу.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="21">»Проклет био ко има полне односе са било којом животињом.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="22">»Проклет био ко има полне односе са својом сестром, кћери свога оца или кћери своје мајке.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="23">»Проклет био ко има полне односе са својом таштом.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="24">»Проклет био ко из потаје убије свога ближњег.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="25">»Проклет био ко прими мито да убије недужнога.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
				<verse number="26">»Проклет био ко не подржава речи овог Закона извршавајући их.« Нека тада сав народ каже: »Амин!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се свих његових заповести које ти данас дајем и извршавајући их, ГОСПОД, твој Бог, узвисиће те изнад свих народа на земљи.</verse>
				<verse number="2">Ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, на тебе ће сићи и пратити те сви ови благослови:</verse>
				<verse number="3">Бићеш благословен у граду и благословен на пољу.</verse>
				<verse number="4">Биће благословен твој пород, и твоји усеви, и младунчад твоје стоке – и телад и јагњад.</verse>
				<verse number="5">Биће благословена твоја корпа и твоје наћве.</verse>
				<verse number="6">Бићеш благословен у свему што предузмеш.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД ће дати да пред тобом буду поражени непријатељи који устану против тебе. Напашће те с једне стране, а разбежати се пред тобом на седам.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД ће послати благослов на твоје амбаре и на све што будеш чинио. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у земљи коју ти даје.</verse>
				<verse number="9">Ако се будеш држао заповести ГОСПОДА, свога Бога, и чинио оно што он тражи, ГОСПОД ће те учврстити као свој свети народ, као што ти се заклео.</verse>
				<verse number="10">Тада ће сви народи на земљи видети да се зовеш ГОСПОДЊИМ именом и бојати те се.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ће те обасути обилним добрима – породом, младунчади стоке и усевима – у земљи за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД ће ти отворити небо, своје богато спремиште, да дâ кишу твојој земљи у право време и да благослови све што чиниш. Многим народима ћеш давати у зајам, али ни од једнога нећеш узајмљивати.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД ће те учинити главом, а не репом. Ако будеш слушао заповести ГОСПОДА, свога Бога, које ти данас дајем, држао их се и извршавао их, увек ћеш бити на врху, никад на дну.</verse>
				<verse number="14">Не одступај ни од једне заповести коју ти данас дајем, идући за другим боговима и служећи им.</verse>
				<verse number="15">Али, ако се не будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и не будеш помно извршавао све његове заповести и уредбе које ти данас дајем, снаћи ће те и стићи сва ова проклетства:</verse>
				<verse number="16">Бићеш проклет у граду и проклет на пољу.</verse>
				<verse number="17">Биће проклета твоја корпа и твоје наћве.</verse>
				<verse number="18">Биће проклет твој пород, и твоји усеви, и твоја телад, и твоја јагњад.</verse>
				<verse number="19">Бићеш проклет у свему што предузмеш.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД ће на тебе слати проклетства, пометњу и невољу у свему што будеш чинио све док не будеш затрт и брзо не пропаднеш због зла које си учинио оставивши га.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД ће на тебе слати помор за помором док те не нестане из земље у коју улазиш да је запоседнеш.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД ће те ударати сушицом, грозницом и упалом, жегом и сушом, медљиком и буђи, које ће те прогонити све док те не нестане.</verse>
				<verse number="23">Небо ће ти над главом бити бронза, а земља испод тебе гвожђе.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД ће кишу твоје земље претварати у прах и прашину – падаће с неба све док не будеш затрт.</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД ће учинити да те твоји непријатељи поразе. Напашћеш их с једне стране, а побећи пред њима на седам. Сва царства на земљи згражаваће се над тобом.</verse>
				<verse number="26">Твоја лешина биће храна свим птицама и зверима, а никога неће бити да их поплаши.</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД ће те ударати чиревима какве су имали Египћани, туморима, гнојним ранама и сврабом, од којих нећеш моћи да се излечиш.</verse>
				<verse number="28">ГОСПОД ће те ударати лудилом, слепилом и сметеношћу ума.</verse>
				<verse number="29">У пô бела дана ћеш пипати као што слепац пипа у мраку. Нећеш имати успеха ни у чему што будеш чинио. Из дана у дан бићеш тлачен и пљачкан, а никога неће бити да те избави.</verse>
				<verse number="30">Верићеш се са женом, али други ће с њом спавати. Сазидаћеш кућу, али нећеш у њој становати. Посадићеш виноград, али нећеш јести од његовог рода.</verse>
				<verse number="31">Твога вола ће теби наочиглед заклати, али ти нећеш јести меса од њега. Магарца ће ти отети и неће ти га вратити. Твоје овце ће предавати твојим непријатељима, а никога неће бити да их избави.</verse>
				<verse number="32">Твоје синове и кћери предаваће другом народу, а теби ће очи ишчилети поваздан их чекајући, немоћан да ишта учиниш.</verse>
				<verse number="33">Народ који не познајеш појешће ти усеве и све око чега си се мучио, а ти ћеш из дана у дан бити тлачен и злостављан.</verse>
				<verse number="34">Излудећеш од призорâ које будеш гледао.</verse>
				<verse number="35">ГОСПОД ће ти колена и ноге ударати болним чиревима који се не могу излечити, а шириће се по теби од призорâ до темена.</verse>
				<verse number="36">ГОСПОД ће тебе и цара кога будеш поставио над собом отерати међу народ који ни ти ни твоји праоци нисте познавали. Тамо ћеш служити другим боговима, боговима од дрвета и камена.</verse>
				<verse number="37">Згражаваће се над тобом, презирати те и ругати ти се сви народи међу које те ГОСПОД буде отерао.</verse>
				<verse number="38">Много ћеш семена сејати на пољу, али ћеш мало жњети, јер ће ти скакавци прождирати усеве.</verse>
				<verse number="39">Садићеш винограде и обрађивати их, али нећеш пити вина ни брати грожђа, јер ће га црви изједати.</verse>
				<verse number="40">Имаћеш стабла маслина широм своје земље, али се уљем нећеш мазати, јер ће ти маслине поотпадати.</verse>
				<verse number="41">Рађаће ти се синови и кћери, али их нећеш имати за себе, јер ће одлазити у сужањство.</verse>
				<verse number="42">Ројеви скакаваца преплавиће сва твоја стабла и усеве у твојој земљи.</verse>
				<verse number="43">Дошљак у твојој средини све више ће се уздизати изнад тебе, а ти ћеш падати све ниже и ниже.</verse>
				<verse number="44">Он ће теби давати у зајам, а не ти њему. Он ће бити глава, а ти ћеш бити реп.</verse>
				<verse number="45">Сналазиће те сва ова проклетства. Гониће те и стизати те док не будеш затрт, јер се ниси покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се заповести и уредби које ти је дао.</verse>
				<verse number="46">Ова проклетства биће знамење и чудо на теби и на твојим потомцима довека.</verse>
				<verse number="47">Пошто ниси ГОСПОДУ, своме Богу, служио веселог и радосног срца због изобиља свега,</verse>
				<verse number="48">служићеш својим непријатељима, које ће ГОСПОД послати на тебе, у глади и жеђи, у голотињи и у свему оскудевајући. Он ће ти на врат навалити гвоздени јарам док те не затре.</verse>
				<verse number="49">ГОСПОД ће издалека, са крајева земље, на тебе довести народ који се обрушава као орао, народ чији језик нећеш разумети,</verse>
				<verse number="50">народ свирепа изгледа, који не поштује старца и нема милости према младићу.</verse>
				<verse number="51">Прождираће младунчад твоје стоке и усеве твоје земље док не будеш затрт. Неће ти оставити ни жита, ни младог вина, ни уља, ни телади, ни јагњади док те не уништи.</verse>
				<verse number="52">Опседаће те у свим градовима широм твоје земље док не попадају високи, утврђени бедеми у које се уздаш. Опседаће те у свим градовима широм земље коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје.</verse>
				<verse number="53">Због мука којима ће те твој непријатељ притиснути током опсаде, јешћеш свој пород – месо синова и кћери које ти ГОСПОД, твој Бог, буде дао.</verse>
				<verse number="54">Ни најнежнији и најосетљивији човек у твојој средини неће имати самилости према рођеном брату, ни према жени коју воли, ни према деци која му преостану.</verse>
				<verse number="55">Ниједном од њих неће дати меса своје деце које буде јео, јер ће му једино то преостати због опсаде и мука којима ће те твој непријатељ притиснути у свим твојим градовима.</verse>
				<verse number="56">Ни најнежнија и најосетљивија жена у твојој средини – толико осетљива и нежна да се не усуђује да табанима дотакне земљу – неће имати самилости према мужу кога воли ни према свом сину или кћери.</verse>
				<verse number="57">Неће им дати постељицу која јој изађе по порођају ни меса деце коју роди, јер ће их, због оскудице свега, јести у потаји за време опсаде и мука којима ће те твој непријатељ притиснути у твојим градовима.</verse>
				<verse number="58">Ако не будеш помно извршавао све речи овог Закона, које су записане у овој књизи, и не будеш се бојао овог славног и страшног Имена – ГОСПОДА, свога Бога –</verse>
				<verse number="59">ГОСПОД ће на тебе и твоје потомке слати страшне поморе, поморе велике и дуготрајне, и тешке и дуготрајне болести.</verse>
				<verse number="60">Пуштаће на тебе све египатске болештине којих си се плашио, и оне ће се лепити за тебе.</verse>
				<verse number="61">ГОСПОД ће на тебе пуштати и све друге болести и поморе који нису записани у овој Књизи закона док не будеш затрт.</verse>
				<verse number="62">Вас, којих је било колико и звезда на небу, остаће свега неколико, јер се нисте покоравали ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="63">Као што је ГОСПОДУ било мило да вам дâ благостање и да вас умножи, тако ће му бити мило да вас уништи и затре. Бићете ишчупани из земље у коју улазите да је запоседнете.</verse>
				<verse number="64">Тада ће те ГОСПОД распршити по свим народима, с краја на крај земље. Тамо ћеш служити другим боговима – боговима од дрвета и камена, које ни ти ни твоји праоци нисте познавали.</verse>
				<verse number="65">Међу тим народима нећеш наћи мира ни одморишта за себе, него ће ти ГОСПОД тамо дати унезверено срце, ископнеле очи и тескобну душу.</verse>
				<verse number="66">Живећеш у сталној неизвесности. Плашићеш се и дању и ноћу и никад нећеш бити сигуран за свој живот.</verse>
				<verse number="67">Ујутро ћеш говорити: »О, да је бар већ вече!« а увече: »О, да је бар већ јутро!« због ужаса који ће те спопадати и због призорâ које ћеш гледати.</verse>
				<verse number="68">ГОСПОД ће те у жалости послати назад у Египат, на путовање за које сам ти рекао да га више никада не предузмеш. Тамо ћете се сами нудити на продају својим непријатељима за робове и робиње, али вас нико неће куповати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Ово су речи Савеза који је ГОСПОД заповедио Мојсију да склопи с Израелцима у Моаву, поврх Савеза који је с њима склопио на Хореву.</verse>
				<verse number="2">Мојсије сазва све Израелце, па им рече: Својим очима сте видели све што је ГОСПОД у Египту учинио са фараоном, свим његовим службеницима и целом његовом земљом.</verse>
				<verse number="3">Својим очима сте видели она велика искушења, она знамења и велика чуда.</verse>
				<verse number="4">Али ГОСПОД вам ни до дана данашњег није дао памет да схватите, очи да видите ни уши да чујете.</verse>
				<verse number="5">У четрдесет година колико сам вас водио кроз пустињу, није се отрцала ни одећа на вама ни сандале на вашим ногама.</verse>
				<verse number="6">Нисте јели хлеб ни пили вино ни друга опојна пића, да бисте спознали да је ГОСПОД ваш Бог.</verse>
				<verse number="7">Када сте стигли на ово место, Сихон, цар Хешбона, и Ог, цар Башана, изашли су да с нама заподену бој, али ми смо их поразили.</verse>
				<verse number="8">Заузели смо њихову земљу и дали је у наследство Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена.</verse>
				<verse number="9">Држите се речи овог Савеза и извршавајте их, да бисте имали успеха у свему што чините.</verse>
				<verse number="10">Сви ви данас стојите пред ГОСПОДОМ, својим Богом – ваши племенски поглавари, ваше старешине и ваши надгледници, и сви други мушкарци у Израелу,</verse>
				<verse number="11">ваша нејач и ваше жене, и дошљаци у вашем табору, који вам секу дрва и доносе воду.</verse>
				<verse number="12">Стојите овде да бисте ступили у савез са ГОСПОДОМ, својим Богом, савез потврђен заклетвом, савез који ГОСПОД, ваш Бог, склапа с вама данас,</verse>
				<verse number="13">да би данас потврдио да сте његов народ и да је он ваш Бог, као што вам је обећао и као што се заклео вашим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову.</verse>
				<verse number="14">Али он не склапа овај савез уз заклетву само с вама</verse>
				<verse number="15">који данас стојите с нама овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, него и са онима који нису данас овде.</verse>
				<verse number="16">И сами знате како смо живели у Египту и како смо прошли кроз народе на путу овамо.</verse>
				<verse number="17">Видели сте код њих њихове огавне ликове и идоле од дрвета и камена, сребра и злата.</verse>
				<verse number="18">Нека данас међу вама не буде ни мушкарца, ни жене, ни братства, ни племена чије ће се срце окренути од ГОСПОДА, нашега Бога, па да иде да служи боговима тих народа. Нека међу вама не буде корена из кога би никла таква горка и отровна биљка.</verse>
				<verse number="19">Нека се нико, када чује речи ове заклетве, не нада благослову ако помисли: »Биће ми добро иако идем за својим тврдокорним срцем.« То би водило у потпуну пропаст!</verse>
				<verse number="20">Таквоме ГОСПОД неће опростити – његов гнев и љубомора распалиће се против тог човека. Сва проклетства записана у овој књизи пашће на њега и ГОСПОД ће избрисати његово име под небом.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД ће га од свих Израелових племена одвојити за пропаст, у складу са свим проклетствима Савеза која су записана у овој Књизи закона.</verse>
				<verse number="22">Наредно поколење ваше деце и странци који дођу из далеких земаља видеће поморе који су снашли земљу и болештине којима ју је ГОСПОД ударио.</verse>
				<verse number="23">Цела земља биће горућа пустара сумпора и соли – ништа неће бити засејано, ништа неће ницати, ни травка неће расти. Биће као кад су уништени Содома и Гомора, Адма и Цевоим, које је ГОСПОД уништио у свом љутом гневу.</verse>
				<verse number="24">Сви народи ће питати: »Зашто је то ГОСПОД учинио овој земљи? Због чега тај велики, пламтећи гнев?«</verse>
				<verse number="25">А одговор ће бити: »Зато што је овај народ оставио Савез ГОСПОДА, Бога својих праотаца, Савез који је с њима склопио када их је извео из Египта.</verse>
				<verse number="26">Отишли су и служили другим боговима и клањали им се, боговима које нису познавали, боговима које им он није дао.</verse>
				<verse number="27">Зато се ГОСПОД разгневио на ову земљу и на њу довео сва проклетства записана у овој књизи.</verse>
				<verse number="28">У љутом гневу и великој срџби, ГОСПОД их је ишчупао из њихове земље и бацио у другу земљу, где су и данас.«</verse>
				<verse number="29">Има тајни које припадају ГОСПОДУ, нашем Богу, али оно што је откривено припада нама и нашој деци довека, да бисмо извршавали све речи овог Закона.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Када ти се догоде сви ови благослови и проклетства која сам ставио пред тебе, и ти их примиш к срцу где год да те ГОСПОД, твој Бог, отера међу народе,</verse>
				<verse number="2">и ти и твоја деца се вратите ГОСПОДУ, своме Богу, и покорите му се свим својим срцем и свом својом душом у складу са свим овим што ти данас заповедам,</verse>
				<verse number="3">тада ће те ГОСПОД, твој Бог, вратити из изгнанства, смиловати ти се и поново те сабрати из свих народа међу које те је распршио.</verse>
				<verse number="4">Ако будеш отеран и на крај света, и оданде ће те ГОСПОД, твој Бог, сабрати и довести те назад.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД, твој Бог, довешће те у земљу која је припадала твојим праоцима, и ти ћеш је запосести, а он ће ти дати да живиш у већем благостању и учинити те бројнијим од твојих праотаца.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД, твој Бог, обрезаће твоје срце и срце твојих потомака да би волео ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем и свом својом душом, и живео.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД, твој Бог, ставиће сва ова проклетства на твоје непријатеље, на оне који те мрзе и прогоне.</verse>
				<verse number="8">Опет ћеш се покоравати ГОСПОДУ и извршавати све његове заповести које ти данас дајем.</verse>
				<verse number="9">Тада ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у свему што будеш чинио, твојим породом, младунчади твоје стоке и твојим усевима. ГОСПОД ће се опет радовати због тебе и обасути те добрима, баш као што се радовао због твојих праотаца,</verse>
				<verse number="10">ако се будеш покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се његових заповести и уредби записаних у овој Књизи закона, и окренуо се ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом.</verse>
				<verse number="11">Ова заповест коју ти данас дајем није за тебе сувише тешка, нити је ван твог домашаја.</verse>
				<verse number="12">Није на небу, па да кажеш: »Ко ће се попети на небо да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?«</verse>
				<verse number="13">Није ни преко мора, па да кажеш: »Ко ће прећи море да је узме за нас, па да је чујемо и извршавамо?«</verse>
				<verse number="14">Не, Реч ти је сасвим близу, у твојим устима и у твом срцу, па можеш да је извршаваш.</verse>
				<verse number="15">Ево стављам пред тебе избор: живот и благостање или смрт и уништење.</verse>
				<verse number="16">Заповедам ти данас да волиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш оно што он тражи и да се држиш његових заповести, уредби и законâ. Тада ћеш живети и множити се и ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у земљи у коју улазиш да је запоседнеш.</verse>
				<verse number="17">Али, ако се твоје срце окрене и одбијеш да слушаш, па застраниш и почнеш да се клањаш другим боговима и да им служиш,</verse>
				<verse number="18">објављујем ти данас да ћеш сигурно бити уништен. Нећеш дуго живети у земљи у коју преко реке Јордан улазиш да је запоседнеш.</verse>
				<verse number="19">Данас позивам небо и земљу да буду сведоци против вас да сам пред вас ставио избор између живота и смрти, благослова и проклетства. Изабери живот, да бисте ти и твоји потомци живели.</verse>
				<verse number="20">Воли ГОСПОДА, свога Бога, покоравај му се и чврсто га се држи. Јер, он је твој живот и он ће ти дати много година у земљи за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исаку и Јакову, да ће им је дати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Мојсије настави да говори целом Израелу:</verse>
				<verse number="2">»Сада имам сто двадесет година и више нисам у стању да вас водим. А и ГОСПОД ми је рекао: ‚Ти нећеш прећи преко реке Јордан.‘</verse>
				<verse number="3">Сâм ГОСПОД, твој Бог, прећи ће преко пред тобом. Он ће пред тобом затрти оне народе, а ти ћеш запосести њихову земљу. Исус Навин ће те повести преко као што је ГОСПОД рекао.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД ће с њима учинити исто што је учинио са Сихоном и Огом, аморејским царевима, и њиховом земљом, које је затро.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД ће вам их изручити, а ви учините с њима све што сам вам заповедио.</verse>
				<verse number="6">Будите јаки и храбри. Не бојте се и не стрепите од њих. Сâм ГОСПОД, твој Бог, иде с тобом. Он те неће напустити ни оставити.«</verse>
				<verse number="7">Онда Мојсије позва Исуса Навина, па му рече пред целим Израелом: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш ићи са овим народом у земљу за коју се ГОСПОД заклео његовим праоцима да ће им је дати, а ти учини све да је он запоседне.</verse>
				<verse number="8">Сâм ГОСПОД иде пред тобом и биће с тобом. Он те неће напустити ни оставити. Не бој се и не обесхрабруј се.«</verse>
				<verse number="9">Мојсије написа овај Закон и предаде га свештеницима, Левијевим потомцима, који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, и свим израелским старешинама.</verse>
				<verse number="10">Онда им Мојсије заповеди: »На крају сваке седме године, у години отписивања дугова, за време Празника сеница,</verse>
				<verse number="11">када сав Израел дође да се покаже пред ГОСПОДОМ, вашим Богом, на месту које ће он изабрати, читајте овај Закон пред свим Израелом, да га чује.</verse>
				<verse number="12">Окупите народ – мушкарце, жене и нејач, и дошљаке који су у вашим градовима – да чују и да науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, и да помно извршавају све речи овог Закона.</verse>
				<verse number="13">Нека га чују њихова деца, која га још не знају, и нека науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, све док будете живели у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, примиче се дан твоје смрти. Позови Исуса Навина, па се покажите у Шатору састанка, да му издам заповести.« И Мојсије и Исус Навин дођоше у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="15">а ГОСПОД се показа у Шатору у стубу од облака, и облак стаде изнад улаза у Шатор.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД рече Мојсију: »Ти ћеш умрети, а овај народ ће ускоро да се ода блуду са туђим боговима земље у коју ће ући. Оставиће ме и прекршити Савез који сам с њима склопио.</verse>
				<verse number="17">Тога дана ћу се разгневити на њих и оставити их. Сакрићу своје лице од њих, и биће уништени. Снаћи ће их многе несреће и невоље, па ће тога дана питати: ‚Зар нас нису ове несреће снашле зато што наш Бог није с нама?‘</verse>
				<verse number="18">А ја ћу тога дана заиста сакрити своје лице од њих због свега зла које су учинили окренувши се другим боговима.</verse>
				<verse number="19">»Сада запишите себи ову песму и научите Израелце да је певају. Нека је певају, да ми она буде сведок против њих.</verse>
				<verse number="20">Када их уведем у земљу којом тече мед и млеко, земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима, и када буду јели, наситили се и угојили, окренуће се другим боговима и служити им, а мене ће презрети и прекршити мој Савез.</verse>
				<verse number="21">Тада, када их снађу многе несреће и невоље, ова песма ће сведочити против њих, јер је њихови потомци неће заборавити. Знам ја шта су све спремни да учине, чак и пре него што их уведем у земљу за коју сам им се заклео.«</verse>
				<verse number="22">Тога дана Мојсије записа ту песму и научи Израелце да је певају.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД издаде ову заповест Исусу Навину: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш увести Израелце у земљу за коју сам им се заклео, а ја ћу бити с тобом.«</verse>
				<verse number="24">Када је Мојсије од почетка до краја написао речи овог Закона у књигу,</verse>
				<verse number="25">издаде ову заповест Левитима који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза:</verse>
				<verse number="26">»Узмите ову Књигу закона и ставите је поред Ковчега савеза ГОСПОДА, вашега Бога. Нека стоји тамо као сведок против вас.</verse>
				<verse number="27">Јер, знам колико сте бунтовни и тврдоглави. Ако се буните против ГОСПОДА док сам ја још жив и с вама, колико ћете се тек бунити после моје смрти?</verse>
				<verse number="28">Окупите преда мном све старешине својих племена и све своје надгледнике, да им све ово кажем и да позовем небо и земљу да сведоче против њих.</verse>
				<verse number="29">Јер, знам да ћете се после моје смрти сасвим искварити и да ћете скренути с пута којим сам вам заповедио да идете. У будућности ће вас сналазити несрећа јер ћете чинити оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и изазивати га на гнев оним што чините.«</verse>
				<verse number="30">Потом Мојсије од почетка до краја изговори речи ове песме целој израелској заједници:</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Слушајте, небеса, а ја ћу говорити, чуј, земљо, речи мојих уста.</verse>
				<verse number="2">Нека моје учење капље као киша, нека моје речи падају као роса, као кишица на нежно биље, као пљусак на младу траву.</verse>
				<verse number="3">Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ, а ви величајте Бога нашега.</verse>
				<verse number="4">Он је Стена, дела су му савршена, праведни су сви његови путеви. Он је Бог веран и неправду не чини. Он је праведан и правичан.</verse>
				<verse number="5">Али они су се искварили; на своју срамоту нису му више деца, нараштај изопачени и препредени.</verse>
				<verse number="6">Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ, народе неразумни и немудри? Зар он није твој Отац, твој Створитељ, који те начинио и саздао?</verse>
				<verse number="7">Сети се прадавних дана, погледај давнашња поколења. Упитај свога оца, и он ће ти испричати, своје старешине, и они ће ти одговорити.</verse>
				<verse number="8">Када је Свевишњи народима делио њихово наследство, када је размештао потомке Адамове, одредио је народима међе у складу са бројем синова Божијих.</verse>
				<verse number="9">А ГОСПОДЊИ је део његов народ, Јаков је његов посед.</verse>
				<verse number="10">Нашао га је у земљи пустињској, у пустари голој, где звери завијају. Обгрлио га је и гајио, чувао га као зеницу свога ока</verse>
				<verse number="11">као орао што бди над својим гнездом, над орлићима својим лебди, крила шири да их ухвати и однесе на својим перима.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД га је сам водио – туђег бога није било с њим.</verse>
				<verse number="13">Учинио је да по висовима земље јаше и хранио га пољским плодовима, меда му давао из стене и уља из кремене литице,</verse>
				<verse number="14">кравље урде и млека овчијег и козјег, лоја јагњећег и јарећег, најбоље овнове башанске, јарце и најсочнија зрна пшенице. Пенушаву крв грожђа си пио.</verse>
				<verse number="15">Јешурун се угојио, па се узритао; угојио се, утовио се и усалио. Оставио је Бога, који га је начинио, и одбацио Стену, свога Спаситеља.</verse>
				<verse number="16">Чинили су га љубоморним туђим боговима, гневили га гнусним идолима.</verse>
				<verse number="17">Демонима су приносили жртве, а не Богу, боговима које нису познавали, боговима који се недавно појавише, боговима којих се ваши праоци нису бојали.</verse>
				<verse number="18">Занемарио си Стену која те донела на свет, заборавио Бога који те родио.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД то виде и одбаци их, јер су га његови синови и кћери разгневили.</verse>
				<verse number="20">»Сакрићу своје лице од њих«, рече, »и видећу шта ће од њих настати. Јер, они су нараштај изопачен, деца која немају верности.</verse>
				<verse number="21">Учинише ме љубоморним оним што није бог, разгневише ме својим ништавним идолима. Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није, разгневити их народом неразумним.</verse>
				<verse number="22">Јер, од мога гнева огањ се запалио који гори до дубина Шеола; прождреће земљу и њене усеве и запалити темеље планина.</verse>
				<verse number="23">»Несрећу за несрећом слаћу на њих; своје стреле на њих ћу потрошити.</verse>
				<verse number="24">Од глади ће умирати; изједаће их огњица и смртоносна пошаст. Послаћу на њих очњаке звери, отров гуја које по прашини гмижу.</verse>
				<verse number="25">Напољу ће им мач затирати децу, а унутра ће владати ужас. Гинуће момци и девојке, одојчад и старци седокоси.</verse>
				<verse number="26">Рекох да ћу их расејати и избрисати спомен на њих међу људима.</verse>
				<verse number="27">Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи, да душмани њихови не схвате погрешно, па кажу: ‚Ми смо победили! Није ГОСПОД све ово учинио!‘«</verse>
				<verse number="28">Они су народ без памети, нема у њима разборитости.</verse>
				<verse number="29">Да су мудри, разумели би ово, увидели шта ће им се десити.</verse>
				<verse number="30">Како може један да гони хиљаду или двојица десет хиљада да нагнају у бекство ако их њихова стена није продала, ако их ГОСПОД није изручио?</verse>
				<verse number="31">Али њихова стена није као наша Стена – то чак и наши непријатељи признају.</verse>
				<verse number="32">Лоза им потиче од лозе содомске и са поља гоморских; грожђе им је пуно отрова, гроздови пуни горчине,</verse>
				<verse number="33">вино им змијски отров, кобрин отров смртоносни.</verse>
				<verse number="34">Зар нисам ово чувао запечаћено у мојим спремиштима?</verse>
				<verse number="35">Моја је освета, ја ћу узвратити. У своје време нога ће им се оклизнути; близу је дан њихове пропасти, њихов усуд брзо им се примиче.</verse>
				<verse number="36">Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ и сажалити се на своје слуге када види да им је ишчилела снага и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.</verse>
				<verse number="37">Рећи ће: »Где су сада њихови богови, стена у којој су тражили уточиште,</verse>
				<verse number="38">богови који су јели лој њихових жртава и пили вино њихових леваница? Нека они устану да вам помогну! Нека вас они заклоне!</verse>
				<verse number="39">»Видите сада да једино ја сам Бог и да нема другог бога уз мене. Ја усмрћујем и ја оживљавам, ја рањавам и ја исцељујем. Из моје руке нема избављења.</verse>
				<verse number="40">Дижем своју руку ка небу и заклињем се: Тако ми мога живота вечног,</verse>
				<verse number="41">када наоштрим свој мач блистави и узмем правду у своје руке, осветићу се својим душманима и узвратити онима који ме мрзе.</verse>
				<verse number="42">Своје стреле напојићу крвљу и мој мач најешће се меса: крвљу побијених и заробљених, глава предводникâ непријатељевих.</verse>
				<verse number="43">»Веселите се, народи, с његовим народом, јер он ће осветити крв својих слугу. Осветиће се својим душманима и очистити своју земљу и народ.«</verse>
				<verse number="44">Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним и изговори народу све речи ове песме.</verse>
				<verse number="45">Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу,</verse>
				<verse number="46">рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона.</verse>
				<verse number="47">Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«</verse>
				<verse number="48">Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију:</verse>
				<verse number="49">»Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима.</verse>
				<verse number="50">Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор.</verse>
				<verse number="51">То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог.</verse>
				<verse number="52">Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Ово је благослов којим је Мојсије, Божији човек, благословио Израелце пре своје смрти.</verse>
				<verse number="2">Он рече: »ГОСПОД дође са Синаја, зазори са Сеира и засја са горе Паран. Дође са многим хиљадама светих; уз бок му његова силна војска.</verse>
				<verse number="3">Ти заиста волиш народ; сви свети у твојој су руци. Пред твојим ногама сви се окупљају и од тебе примају налоге,</verse>
				<verse number="4">закон који нам је дао Мојсије, посед заједнице Јаковљеве.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД постаде цар над Јешуруном када су се вође народа окупиле заједно с племенима Израеловим.</verse>
				<verse number="6">»Нека Рувим живи и нека не изумре, иако је мало мушких његових.«</verse>
				<verse number="7">А ово рече за Јуду: »Чуј, ГОСПОДЕ, вапај Јудин и доведи га његовом народу. Снагу му увећај и помагач му буди против његових душмана.«</verse>
				<verse number="8">За Левија рече: »Твој Тумим и Урим припадају оном који ти је веран. Искушао си га код Масе, с њим се препирао код водâ Мериве.</verse>
				<verse number="9">Он за свог оца и мајку рече: ‚Не познајем их.‘ Своју браћу не препозна, на своју децу не обрати пажњу. Само се твоје Речи држао и твој Савез поштовао.</verse>
				<verse number="10">Он Јакова учи твојим законима, Израела твоме Закону. Он пред тобом приноси кâд и целе жртве паљенице на твом жртвенику.</verse>
				<verse number="11">Благослови га снагом, ГОСПОДЕ, и нека ти је мило оно што чини. Прободи слабине оних што се на њега дижу и оних што га мрзе, да више не устану.«</verse>
				<verse number="12">За Венијамина рече: »Нека љубимац ГОСПОДЊИ у њему спокојно почива, јер ГОСПОД га поваздан заклања, а он живи међу бреговима.«</verse>
				<verse number="13">За Јосифа рече: »Нека му ГОСПОД благослови земљу обиљем са неба, росом и водама подземним,</verse>
				<verse number="14">обиљем усева – дарова сунца – и обиљем онога што сваки месец даје,</verse>
				<verse number="15">најбољим даровима древних планина и обиљем са вечних брда,</verse>
				<verse number="16">обиљем са земље и свега на њој и наклоношћу Онога који је у горућем грму боравио. Нека све то дође на Јосифову главу, на теме кнеза међу својом браћом.</verse>
				<verse number="17">Он је као првенац бика величанствен. Рогови му рогови дивљег бивола – њима ће народе пробадати све до крајева земље. Један рог је Ефрем са десетинама хиљада, други Манасија са својим хиљадама.«</verse>
				<verse number="18">За Завулона рече: »Радуј се, Завулоне, у својим походима и ти, Исахаре, у својим шаторима.</verse>
				<verse number="19">Позиваће народе на гору и тамо приносити праве жртве. Гостиће се изобиљем мора и благом у песку скривеним.«</verse>
				<verse number="20">За Гада рече: »Благословен био ко Гадово подручје прошири! На њему Гад живи као лав и руку или главу откида.</verse>
				<verse number="21">За себе је најбољу земљу изабрао; за њега се чува део владарски. Када су се вође народа окупиле, он изврши праведне налоге ГОСПОДЊЕ и његову правду с Израелом.«</verse>
				<verse number="22">За Дана рече: »Дан је лавић који скаче из Башана.«</verse>
				<verse number="23">За Нефталима рече: »Нефталим се сити наклоношћу ГОСПОДЊОМ и пун је његових благослова. Његов је посед према југу до језера.«</verse>
				<verse number="24">За Асира рече: »Асир је најблагословенији међу синовима. Нека буде миљеник своје браће и нека ноге умаче у уље.</verse>
				<verse number="25">Преворнице твојих капија биће од гвожђа и бронзе, а снага ти трајати док си жив.</verse>
				<verse number="26">»Нико није као Бог Јешурунов, који небом јаше да вам помогне и на облацима у свом величанству.</verse>
				<verse number="27">Бог вечити ваше је уточиште, његове вечне мишице ваш ослонац. Непријатеља истерује пред вама, говорећи: ‚Затри!‘</verse>
				<verse number="28">Тако ће Израел живети спокојно, извор Јаковљев бити на миру у земљи жита и младог вина, где роса капље с неба.</verse>
				<verse number="29">Благо теби, Израеле! Ко је као ти, народ који је ГОСПОД спасао? Он ти је штит који ти помаже и мач који ти доноси победу. Непријатељи ће ти се улагивати, а ти ћеш им газити по леђима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Потом се Мојсије са Моавских пољана попе на гору Нево, на врх горе Пизге, преко пута Јерихона. ГОСПОД му показа целу земљу од Гилада до Дана,</verse>
				<verse number="2">цео Нефталим, Ефремову и Манасијину земљу, сву Јудину земљу све до Западног мора,</verse>
				<verse number="3">Негев и цео крај од долине Јерихона, Града палми, до Цоара.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД му рече: »Ово је земља за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову када сам рекао: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Дао сам ти да је видиш својим очима, али ти нећеш прећи онамо.«</verse>
				<verse number="5">Потом Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, умре тамо у Моаву, као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="6">Сахранише га у Моаву, у долини преко пута Бет-Пеора, али до дана данашњег нико не зна где му је гроб.</verse>
				<verse number="7">Мојсије је имао сто двадесет година када је умро, али вид му није био ослабио ни снага ишчилела.</verse>
				<verse number="8">Израелци су тридесет дана оплакивали Мојсија на Моавским пољанама, а потом се оконча време жалости за Мојсијем.</verse>
				<verse number="9">Исус Навин је био пун духа мудрости, јер је Мојсије на њега положио руке. Израелци су га слушали и чинили онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="10">Никада више у Израелу није било пророка као што је Мојсије, кога је ГОСПОД познавао лицем у лице,</verse>
				<verse number="11">који је учинио сва она знамења и чуда ради којих га је ГОСПОД послао у Египат да их учини на фараону, на свим његовим службеницима и на целој његовој земљи.</verse>
				<verse number="12">Нико никад није показао тако силну моћ или учинио тако застрашујућа дела каква је Мојсије учинио наочиглед целом Израелу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="6">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">После смрти Мојсија, слуге ГОСПОДЊЕГ, ГОСПОД рече Исусу Навину, Мојсијевом помоћнику:</verse>
				<verse number="2">»Мој слуга Мојсије је умро. Зато се сада спреми, ти и сав овај народ, да пређеш преко реке Јордан, у земљу коју ћу дати Израелцима.</verse>
				<verse number="3">Даћу вам свако место на које ступите ногом, као што сам обећао Мојсију.</verse>
				<verse number="4">Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана и од велике реке, реке Еуфрат – кроз сву земљу Хетита – до Великог мора на западу.</verse>
				<verse number="5">Док си жив, нико неће моћи да ти се одупре. Као што сам био с Мојсијем, тако ћу бити и с тобом: никада те нећу напустити ни оставити.</verse>
				<verse number="6">Буди јак и храбар, јер ти ћеш повести овај народ да запоседне земљу за коју сам се заклео његовим праоцима да ћу им је дати.</verse>
				<verse number="7">Само буди јак и врло храбар. Помно извршавај сав Закон који ти је дао мој слуга Мојсије. Не скрећи од њега ни лево ни десно, да будеш успешан куд год пођеш.</verse>
				<verse number="8">Непрестано понављај речи ове Књиге закона. Дан и ноћ размишљај о њима, да би могао помно да извршаваш све што је у њој записано. Тада ће ти бити добро и бићеш успешан.</verse>
				<verse number="9">»Заповедио сам ти: ‚Буди јак и храбар.‘ Не бој се и не страхуј, јер ће ГОСПОД, твој Бог, бити с тобом куд год пођеш.«</verse>
				<verse number="10">Исус Навин заповеди надгледницима народа: »Прођите кроз табор и кажите народу:</verse>
				<verse number="11">‚Спремите себи хране. За три дана прећи ћете преко реке Јордан да бисте ушли у земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје да буде ваша и запосели је.‘«</verse>
				<verse number="12">А Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена рече:</verse>
				<verse number="13">»Сетите се заповести коју вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. ГОСПОД, ваш Бог, даје вам починак и дао вам је ову земљу.</verse>
				<verse number="14">Ваше жене, нејач и стока могу да остану у земљи коју вам је Мојсије дао с ове, источне стране реке Јордан. Али сви ви, ратници, морате наоружани да пређете испред својих сународника и помогнете им</verse>
				<verse number="15">док им ГОСПОД не да починак као и вама и док и они не запоседну земљу коју им даје ГОСПОД, ваш Бог. После тога можете да се вратите у своју земљу, коју вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, са ове, источне стране реке Јордан.«</verse>
				<verse number="16">Они одговорише Исусу Навину: »Учинићемо све што си нам заповедио и ићи куд год нас пошаљеш.</verse>
				<verse number="17">Као што смо у свему слушали Мојсија, тако ћемо слушати и тебе. Само, нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом као што је био с Мојсијем.</verse>
				<verse number="18">Ко год се побуни против твојих заповести и не послуша твоје речи, шта год да му заповедиш, биће погубљен. Само буди јак и храбар.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тада Исус Навин тајно посла из Шитима двојицу ухода. »Идите и извидите земљу«, рече им, »посебно град Јерихон.« И они одоше и уђоше у кућу блуднице која се звала Раава, да тамо преноће.</verse>
				<verse number="2">Јерихонском цару јавише: »Ено су ноћас неки Израелци дошли овамо да уходе земљу.«</verse>
				<verse number="3">Тада јерихонски цар посла људе Раави с поруком: »Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе целу земљу.«</verse>
				<verse number="4">Али она узе ону двојицу и сакри их, па рече: »Ти људи су заиста дошли к мени, али не знам одакле.</verse>
				<verse number="5">Отишли су у сутон, кад се затвара градска капија. Не знам на коју страну су отишли. Пожурите за њима, па ћете их стићи.«</verse>
				<verse number="6">А она их је била одвела на кров и сакрила под стабљике лана које је распрострла по крову.</verse>
				<verse number="7">Тако цареви људи кренуше у потеру за уходама путем ка газовима на реци Јордан. Чим је потера изашла, градска капија се затвори.</verse>
				<verse number="8">Пре него што су уходе легле на починак, Раава се попе к њима на кров,</verse>
				<verse number="9">па им рече: »Знам да вам је ГОСПОД дао ову земљу. Обузео нас је силан страх од вас, па сви становници ове земље стрепе од вас.</verse>
				<verse number="10">Јер, чули смо како је ГОСПОД пред вама исушио воде Црвеног мора кад сте изашли из Египта и шта сте учинили са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан, Сихоном и Огом, које сте потпуно уништили.</verse>
				<verse number="11">Када смо то чули, клонули смо духом и све нас је због вас оставила храброст. Јер ГОСПОД, ваш Бог, Бог је горе на небу и доле на земљи.</verse>
				<verse number="12">Зато ми се сада закуните ГОСПОДОМ да ћете милостиво поступити с мојом породицом, јер сам и ја милостиво поступила с вама. Дајте ми поуздан знак</verse>
				<verse number="13">да ћете поштедети живот мом оцу и мајци, мојој браћи и сестрама, и свима њиховима, и да ћете нас спасти од смрти.«</verse>
				<verse number="14">»Наш живот за ваш живот«, рекоше јој они. »Ако не одате шта радимо овде, одржаћемо реч и милостиво поступити с тобом кад нам ГОСПОД дâ ову земљу.«</verse>
				<verse number="15">Тада их она помоћу конопца спусти кроз прозор, јер је кућа у којој је живела била део градских зидина.</verse>
				<verse number="16">»Идите у брда«, рече им она, »да вас гонитељи не нађу. Кријте се тамо три дана док се они не врате, а онда идите својим путем.«</verse>
				<verse number="17">Они јој рекоше: »Бићемо слободни од заклетве којом си тражила да се закунемо</verse>
				<verse number="18">ако, када уђемо у земљу, не вежеш ову скерлетну узицу за прозор кроз који си нас спустила и ако не доведеш свога оца и мајку, своју браћу и сву своју породицу у своју кућу.</verse>
				<verse number="19">Ако неко изађе из твоје куће, сам ће бити крив за своју смрт, а не ми. Али, ако буде с тобом у кући, па неко на њега дигне руку, ми ћемо бити криви за његову смрт.</verse>
				<verse number="20">Ако одаш шта радимо овде, бићемо слободни од заклетве којом си тражила да се закунемо.«</verse>
				<verse number="21">»Нека буде како кажете«, одврати она. Потом их испрати и они одоше, а она веза скерлетну узицу за прозор.</verse>
				<verse number="22">Они одоше и стигоше у брда, где остадоше три дана, док гонитељи нису претражили све дуж пута и вратили се не нашавши их.</verse>
				<verse number="23">Тада њих двојица кренуше назад. Спустише се са брдâ, пређоше преко реке и дођоше Исусу Навину, па му испричаше све што им се догодило.</verse>
				<verse number="24">Рекоше му: »ГОСПОД нам је заиста предао целу земљу у руке. Сви становници земље стрепе од нас.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Исус Навин порани следећег јутра, па он и сви Израелци кренуше из Шитима и стигоше до реке Јордан, где се утаборише пре преласка.</verse>
				<verse number="2">После три дана, надгледници прођоше кроз табор</verse>
				<verse number="3">и заповедише народу: »Када видите Ковчег савеза ГОСПОДА, вашега Бога, и свештенике, који су Левити, како га носе, крените са свог места и пођите за њим.</verse>
				<verse number="4">Тако ћете знати којим путем да идете, пошто никад пре нисте ишли тим путем. Али нека између вас и Ковчега буде растојање од око две хиљаде лаката – не прилазите му ближе.«</verse>
				<verse number="5">Исус Навин рече народу: »Освештајте се, јер ће сутра ГОСПОД међу вама учинити чудесна дела.«</verse>
				<verse number="6">А свештеницима рече: »Подигните Ковчег савеза и крените испред народа.« И они га подигоше и кренуше испред народа.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас ћу почети да те узвисујем пред очима целог Израела, да знају да сам с тобом као што сам био с Мојсијем.</verse>
				<verse number="8">Реци свештеницима који носе Ковчег савеза: ‚Када дођете до руба воде Јордана, уђите у реку и станите.‘«</verse>
				<verse number="9">Исус Навин рече Израелцима: »Дођите да чујете речи ГОСПОДА, вашега Бога!«</verse>
				<verse number="10">Онда рече: »По овоме ћете знати да је живи Бог међу вама и да ће он заиста пред вама истерати Ханаанце, Хетите, Хивијце, Перижане, Гиргашане, Аморејце и Јевусејце:</verse>
				<verse number="11">Ево, Ковчег савеза Господара целог света ући ће у реку Јордан пред вама.</verse>
				<verse number="12">Сада изаберите дванаест људи из Израелових племена, по једног из сваког племена.</verse>
				<verse number="13">Чим свештеници који носе Ковчег ГОСПОДА, Господара целог света, ступе ногом у Јордан, зауставиће се његове воде које теку одозго и стајаће као брана.«</verse>
				<verse number="14">Када је народ кренуо из табора да пређе преко реке Јордан, испред њега су пошли свештеници носећи Ковчег савеза.</verse>
				<verse number="15">Чим су свештеници који су носили Ковчег дошли до Јордана и ступили ногом у воду – иако се Јордан прелива преко обала све време жетве –</verse>
				<verse number="16">воде које су текле одозго престадоше да теку. Нагомилале су се као иза бране, све до града Адама близу Цартана, а воде које су текле у море Араву, Слано море сасвим су отекле. Тако народ пређе реку тачно преко пута Јерихона.</verse>
				<verse number="17">Свештеници који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стајали су чврсто на сувом тлу усред реке Јордан док сав израелски народ није прешао преко Јордана по сувом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину:</verse>
				<verse number="2">»Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена,</verse>
				<verse number="3">и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«</verse>
				<verse number="4">Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена,</verse>
				<verse number="5">па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе,</verse>
				<verse number="6">да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘</verse>
				<verse number="7">одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«</verse>
				<verse number="8">Израелци урадише како им је Исус Навин заповедио. Узеше дванаест каменова са средине реке Јордан, по један за свако израелско племе, као што је ГОСПОД рекао Исусу Навину, па их пренеше до свог преноћишта и тамо их положише.</verse>
				<verse number="9">Исус Навин постави других дванаест каменова на средини Јордана, на месту где су стајали свештеници који су носили Ковчег савеза. Ти каменови стоје тамо и данас.</verse>
				<verse number="10">Свештеници који су носили Ковчег остадоше да стоје насред Јордана све док није учињено све што је ГОСПОД заповедио Исусу Навину да каже народу да учини – исто оно што је Мојсије заповедио Исусу Навину. Народ је журно прелазио преко</verse>
				<verse number="11">и чим су сви прешли, пређоше и свештеници са ГОСПОДЊИМ ковчегом и одоше испред народа.</verse>
				<verse number="12">Људи из Рувимовог, Гадовог и половине Манасијиног племена наоружани пређоше испред других Израелаца, као што им је Мојсије заповедио.</verse>
				<verse number="13">Око четрдесет хиљада људи спремних за борбу пређе пред ГОСПОДОМ да се бори на Јерихонским пољанама.</verse>
				<verse number="14">Тога дана ГОСПОД узвиси Исуса Навина пред очима целог Израела. Док је био жив, Израелци су га поштовали исто као што су поштовали и Мојсија.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД рече Исусу Навину:</verse>
				<verse number="16">»Заповеди свештеницима који носе Ковчег сведочанства да изађу из Јордана.«</verse>
				<verse number="17">И Исус Навин заповеди свештеницима: »Изађите из Јордана!«</verse>
				<verse number="18">Тада свештеници изађоше из реке, носећи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. И само што су ногом ступили на суво тле, воде Јордана се вратише на своје место и прелише се преко обала као и пре.</verse>
				<verse number="19">Народ је изашао из реке Јордан десетог дана првог месеца и утаборио се у Гилгалу, на источној граници Јерихона.</verse>
				<verse number="20">Исус Навин постави у Гилгалу оних дванаест каменова које су извадили из Јордана,</verse>
				<verse number="21">па рече Израелцима: »Када ваша деца сутра буду питала вас, своје очеве: ‚Шта значе ови каменови?‘</verse>
				<verse number="22">објасните им: ‚Израел је прешао преко реке Јордан по сувом тлу.‘</verse>
				<verse number="23">Јер, ГОСПОД, ваш Бог, пред вама је исушио Јордан, док не пређете преко њега, баш као што је учинио и са Црвеним морем када га је пред нама исушио док нисмо прешли преко.</verse>
				<verse number="24">Учинио је то да би сви народи на земљи знали колико је ГОСПОДЊА рука моћна и да бисте се ви увек бојали ГОСПОДА, свога Бога.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Када су сви аморејски цареви западно од реке Јордан и сви ханаански цареви у приморју чули како је ГОСПОД исушио реку Јордан испред Израелаца док ови нису прешли преко, клонуше духом и храброст их остави због Израелаца.</verse>
				<verse number="2">У то време ГОСПОД рече Исусу Навину: »Направи ножеве од кремена и поново обрежи Израелце.«</verse>
				<verse number="3">И Исус Навин направи ножеве од кремена, па на Гиват-Хааралоту обреза Израелце.</verse>
				<verse number="4">А ево зашто је то урадио: Сви који су изашли из Египта – сви мушкарци способни за борбу – помрли су током пута кроз пустињу после изласка из Египта.</verse>
				<verse number="5">Сав народ који је изашао био је обрезан, а они који су се родили у пустињи, на путу, после изласка из Египта, нису били обрезани.</verse>
				<verse number="6">Израелци су четрдесет година лутали пустињом све док нису помрли сви који су били способни за борбу када су отишли из Египта, пошто се нису покоравали ГОСПОДУ. ГОСПОД им се заклео да неће видети земљу за коју се њиховим праоцима заклео да ће је дати нама, земљу којом тече мед и млеко.</verse>
				<verse number="7">Тако је место њих подигао њихове синове – оне које је Исус Навин обрезао. Били су необрезани јер се на путу нису обрезивали.</verse>
				<verse number="8">Када је сав народ обрезан, остадоше у табору док нису оздравили.</verse>
				<verse number="9">Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Данас сам са вас скинуо срамоту Египта.« Зато се то место и дан-данас зове Гилгал.</verse>
				<verse number="10">Увече, четрнаестог дана тог месеца, док су били утаборени у Гилгалу, на Јерихонским пољанама, Израелци прославише Пасху.</verse>
				<verse number="11">Дан после Пасхе, баш на тај дан, јели су од рода оне земље: бесквасни хлеб и пржено зрневље.</verse>
				<verse number="12">Дан након што су јели од рода оне земље, мана престаде да пада. Више није било мане за Израелце, него су се те године хранили плодовима ханаанске земље.</verse>
				<verse number="13">Када је био близу Јерихона, Исус Навин диже поглед и виде како пред њим стоји човек са исуканим мачем у руци. Исус Навин му приђе и упита га: »Јеси ли ти с нама или с нашим непријатељима?«</verse>
				<verse number="14">А он му одговори: »Ја сам заповедник ГОСПОДЊЕ војске. Управо сам дошао.« На то Исус Навин паде ничице и поклони му се, па га упита: »Шта имаш да ми кажеш, господару?«</verse>
				<verse number="15">»Изуј обућу са својих ногу«, одговори му заповедник ГОСПОДЊЕ војске, »јер је место на ком стојиш свето.« И Исус Навин учини тако.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А Јерихон је био чврсто затворен због Израелаца – нико није могао ни да изађе ни да уђе.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД рече Исусу Навину: »Ево предајем ти у руке Јерихон с његовим царем и ратницима.</verse>
				<verse number="3">Обиђи једном око града са свим војницима. Тако ради шест дана.</verse>
				<verse number="4">Нека седам свештеника носи пред Ковчегом седам труба од овнујских рогова. Седмога дана обиђите око града седам пута, а свештеници нека дувају у рогове.</verse>
				<verse number="5">Када они отегнуто затрубе овнујским рогом, нека сва војска, чим чује звук трубе, испусти бојни поклич. Тада ће се срушити градске зидине, па сва војска нека се попне у град, свако право испред себе.«</verse>
				<verse number="6">Тада Исус Навин позва свештенике и рече им: »Подигните Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и нека испред њега седам свештеника носи седам труба од овнујских рогова.«</verse>
				<verse number="7">А војсци рече: »Напред! Обиђите око града. Нека наоружани људи иду испред ГОСПОДЊЕГ ковчега.«</verse>
				<verse number="8">Када је Исус Навин то рекао војсци, седам свештеника, који су пред ГОСПОДОМ носили седам труба од овнујских рогова, кренуше напред дувајући у рогове, а за њима крену Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.</verse>
				<verse number="9">Наоружани људи ишли су испред свештеникâ који су дували у рогове, а заштитница је ишла за Ковчегом. Све то време разлегао се звук рогова.</verse>
				<verse number="10">Исус заповеди војсци: »Не вичите, не правите буку, ни реч не проговарајте све до онога дана када вам будем рекао: ‚Вичите!‘ Тада ћете викати.«</verse>
				<verse number="11">Тако је ГОСПОДЊИ ковчег једном обишао око града. Затим се вратише у табор и тамо преноћише.</verse>
				<verse number="12">Исус Навин порани следећег јутра, а свештеници подигоше ГОСПОДЊИ ковчег.</verse>
				<verse number="13">Седам свештеника који су носили седам труба од овнујских рогова пођоше напред, идући испред ГОСПОДЊЕГ ковчега и дувајући у рогове. Пред њима су ишли наоружани људи, а заштитница је ишла иза ГОСПОДЊЕГ ковчега. Све то време разлегао се звук рогова.</verse>
				<verse number="14">Тако су и другог дана једном обишли око града и вратили се у табор. Тако су радили шест дана.</verse>
				<verse number="15">Седмога дана устадоше у зору и обиђоше око града на исти начин. Али тога дана око њега обиђоше седам пута.</verse>
				<verse number="16">Када су око њега обилазили седми пут и када су свештеници задували у овнујске рогове, Исус Навин заповеди војсци: »Вичите! Јер, ГОСПОД вам је предао град!</verse>
				<verse number="17">Нека град и све што је у њему буде потпуно уништено као жртвени принос ГОСПОДУ. Поштедите живот само блудници Раави и свима који су с њом у кући, јер је она сакрила гласнике које смо послали.</verse>
				<verse number="18">Али држите се подаље од онога што је одређено за уништење, да не паднете у искушење да нешто од тога узмете и тиме на израелски табор доведете уништење и невољу.</verse>
				<verse number="19">Све сребро и злато и предмети од бронзе и гвожђа нека буду одвојени за ГОСПОДА и нека се ставе у његову ризницу.«</verse>
				<verse number="20">Када су се овнујски рогови огласили, војска испусти бојни поклич. И на звук рога, када је војска испустила силан бојни поклич, зидине се срушише. Војска се попе у град, свако право испред себе, и заузе га.</verse>
				<verse number="21">Мачем потпуно уништише све живо у њему – мушкарце и жене, младо и старо, говеда, овце и магарад.</verse>
				<verse number="22">Исус Навин рече оној двојици који су уходили земљу: »Идите у кућу оне блуднице, па изведите њу и све њене, као што сте јој се заклели.«</verse>
				<verse number="23">Тако они младићи, уходе, уђоше и изведоше Рааву, њеног оца и мајку, браћу и све њене – изведоше сву њену породицу и сместише је ван израелског табора.</verse>
				<verse number="24">Град и све у њему спалише, а сребро и злато и предмете од бронзе и гвожђа ставише у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="25">Али Исус Навин поштеде блудницу Рааву, њену породицу и све њене зато што је била сакрила гласнике које је послао да уходе Јерихон, и она и дан-данас живи у Израелу.</verse>
				<verse number="26">У то време Исус Навин изрече ово проклетство: »Проклет био пред ГОСПОДОМ човек који предузме да опет сагради овај град, Јерихон: »По цену свога првенца градио му темеље, по цену најмлађега свога капије му постављао.«</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД је био са Исусом Навином и глас о њему прошири се по целој земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Али Израелци прекршише заповест о потпуном уништењу града: Ахан син Кармија сина Завдија сина Зариног, из Јудиног племена, узе неке од предмета одређених за уништење, па се ГОСПОД разгневи на Израелце.</verse>
				<verse number="2">Исус Навин посла људе из Јерихона у Ај, који је близу Бет-Авена, источно од Бетела, и рече им: »Идите и извидите онај крај.« И они одоше и извидеше Ај.</verse>
				<verse number="3">Када су се вратили Исусу Навину, рекоше му: »Не мора сва војска да иде на Ај. Пошаљи две-три хиљаде људи да га нападну. Не замарај сву војску, јер тамо има мало људи.«</verse>
				<verse number="4">Тако онамо оде око три хиљаде људи, али су морали да беже пред Ајанима.</verse>
				<verse number="5">Ајани убише око тридесет шест људи, гонећи Израелце од градске капије све до каменолома и убијајући их по падинама. Због тога народ клону духом и обесхрабри се.</verse>
				<verse number="6">Тада Исус Навин и израелске старешине раздреше своју одећу и падоше ничице на земљу пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, посувши се прашином по глави, и тако остадоше до вечери.</verse>
				<verse number="7">Исус Навин рече: »Авај, Господе ГОСПОДЕ. Зашто си превео овај народ преко реке Јордан? Зар да нас предаш у руке Аморејцима, да нас униште? Камо среће да смо остали са друге стране Јордана!</verse>
				<verse number="8">Господе, шта да кажем сада када је Израел окренуо леђа пред својим непријатељима?</verse>
				<verse number="9">Када Ханаанци и остали становници ове земље чују за ово, опколиће нас и избрисати нам име са земље. Шта ћеш, дакле, да учиниш за своје велико име?«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече Исусу Навину: »Устани! Зашто лежиш ничице?</verse>
				<verse number="11">Израел је згрешио. Погазили су мој Савез, за који сам им заповедио да га се држе. Узели су од предметâ одређених за уништење и ставили их међу своје ствари. И не само да су украли већ су и слагали.</verse>
				<verse number="12">Зато Израелци не могу да се супротставе својим непријатељима, него окрећу леђа пред њима, јер су и сами постали одређени за уништење. Нећу више бити с вама ако не уништите оно што је код вас, а одређено је за уништење.</verse>
				<verse number="13">»Устани и освештај народ. Реци им: ‚Освештајте се за сутра, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Израеле, усред тебе је оно што је одређено за уништење. Док то не уклониш, нећеш моћи да се супротставиш својим непријатељима.</verse>
				<verse number="14">Ујутро приступите, племе по племе. Из племена које ГОСПОД изабере нека прилази братство по братство. Из братства које ГОСПОД изабере нека прилази породица по породица. А из породице коју ГОСПОД изабере нека прилази човек по човек.</verse>
				<verse number="15">Онај који буде изабран, нека се спали на ломачи са свиме што има, јер је код њега оно што је одређено за уништење. Погазио је ГОСПОДЊИ савез и извршио срамотно дело у Израелу.‘«</verse>
				<verse number="16">Исус Навин порани следећег јутра и изведе Израел племе по племе, и би изабрано Јудино племе.</verse>
				<verse number="17">Из Јудиног племена изведе братство по братство, и би изабрано братство Зароваца. Он изведе братство Зароваца, породицу по породицу, и би изабрана Завдијева породица.</verse>
				<verse number="18">Исус изведе Завдијеву породицу, човека по човека, и би изабран Ахан син Кармија сина Завдија сина Зариног, из Јудиног племена.</verse>
				<verse number="19">Исус Навин рече Ахану: »Синко, дај славу ГОСПОДУ, Богу Израеловом, и признај му. Кажи ми шта си учиинио, ништа не кријући.«</verse>
				<verse number="20">Ахан одговори: »Истина је! Ја сам тај који је згрешио против ГОСПОДА, Бога Израеловог. Ево шта сам урадио:</verse>
				<verse number="21">Кад сам видео у плену леп шинарски огртач, двеста шекела сребра и златну шипку тешку педесет шекела, пожелео сам их и узео. Ено све је закопано у мом шатору, а сребро је одоздо.«</verse>
				<verse number="22">Исус Навин посла људе, који отрчаше до шатора. Све је било тамо, сакривено у шатору, а сребро одоздо.</verse>
				<verse number="23">Они то узеше из шатора, па донеше Исусу Навину и свим Израелцима и распростреше пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="24">Тада Исус Навин, и сав Израел с њим, узе Ахана сина Зариног, оно сребро, огртач и златну шипку, његове синове и кћери, његова говеда, магарад и овце, његов шатор и све што је имао, па га одведе у долину Ахор.</verse>
				<verse number="25">»Зашто си нас увалио у невољу?« упита Исус Навин. »Данас ће ГОСПОД тебе увалити у невољу.« Тада га сви Израелци каменоваше, а када су каменовали и остале, спалише их на ломачи.</verse>
				<verse number="26">На Ахана набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и данас. Тада ГОСПОД одврати свој љути гнев. Зато се и дан-данас оно место зове долина Ахор.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не бој се и не обесхрабруј. Поведи са собом сву војску, па иди и нападни Ај. Јер, предајем ти у руке цара Аја, његов народ, његов град и његову земљу.</verse>
				<verse number="2">Уради с Ајем и његовим царем исто што си урадио са Јерихоном и његовим царем, само што њихова добра и стоку можете да узмете за себе. Постави заседу иза града.«</verse>
				<verse number="3">Исус Навин и сва војска спремише се да нападну Ај. Он изабра тридесет хиљада врсних ратника и посла их ноћу,</verse>
				<verse number="4">заповедивши им: »Слушајте пажљиво: Поставите заседу иза града, не много далеко од њега, и сви будите спремни.</verse>
				<verse number="5">А ја и сва војска која је са мном, прићи ћемо граду, па кад они изађу на нас као и први пут, ми ћемо почети да бежимо пред њима.</verse>
				<verse number="6">Они ће поћи за нама, па ћемо их тако одвући од града. Јер, они ће рећи: ‚Беже од нас као и први пут.‘ Дакле, док ми будемо бежали пред њима,</verse>
				<verse number="7">ви изађите из заседе и запоседните град. ГОСПОД, ваш Бог, предаће вам га у руке.</verse>
				<verse number="8">Кад заузмете град, запалите га. Учините онако како је ГОСПОД заповедио. Постарајте се да буде баш тако. То су моје заповести.«</verse>
				<verse number="9">Тада их Исус Навин посла и они одоше да поставе заседу. Сместише се између Бетела и Аја, западно од Аја. А Исус Навин ту ноћ проведе с војском.</verse>
				<verse number="10">Исус Навин порани следећег јутра и окупи војску, па он и израелске старешине пођоше пред војском према Ају.</verse>
				<verse number="11">Сва војска која је била с њим пође и стиже пред град, па се утабори северно од њега, тако да је између ње и града била долина.</verse>
				<verse number="12">А Исус Навин је био узео око пет хиљада људи и поставио их у заседу између Бетела и Аја, западно од града.</verse>
				<verse number="13">Тако су сви били спремни – и они у табору северно од града и заседа западно од њега. Те ноћи Исус Навин сиђе у долину.</verse>
				<verse number="14">Када је цар Аја то видео, он и сва његова војска устадоше рано ујутро, па похиташе из града према Арави, да заподену бој с Израелом. Али цар није знао да му је иза града постављена заседа.</verse>
				<verse number="15">Исус Навин и сви Израелци пустише да их они потерају пред собом, па побегоше према пустињи.</verse>
				<verse number="16">Сву војску из града позваше да крене у потеру за њима и тако је, гонећи Исуса Навина, била одвучена далеко од града.</verse>
				<verse number="17">Ни у Ају ни у Бетелу не остаде ниједан човек – сви су кренули у потеру за Израелцима. Тако су, гонећи Израелце, оставили град отворен.</verse>
				<verse number="18">Тада ГОСПОД рече Исусу Навину: »Упери копље које ти је у руци према Ају, јер ћу ти тај град предати у руке.« И Исус Навин упери копље према Ају.</verse>
				<verse number="19">Чим је тако пружио руку, људи из заседе брзо се дигоше са свога места и потрчаше, па уђоше у град, заузеше га и одмах га запалише.</verse>
				<verse number="20">Када су се Ајани осврнули, видеше како се из града диже дим у небо. Али нису могли да побегну ни на коју страну пошто су се Израелци, који су бежали према пустињи, сада окренули против њих.</verse>
				<verse number="21">Јер, када су Исус Навин и сви Израелци видели да је заседа заузела град и да се из њега диже дим, окренули су се и ударили на Ајане.</verse>
				<verse number="22">А и они из града су им пошли у сусрет, па су се Ајани нашли у средини, притешњени од Израелаца са обе стране. Израелци ударише на њих, и ниједан не остаде жив нити побеже.</verse>
				<verse number="23">Али цара Аја ухватише живог и доведоше Исусу Навину.</verse>
				<verse number="24">Када су побили све Ајане на пољима и у пустињи, где су их ови гонили – када су сви Ајани погубљени мачем – сви Израелци се вратише у Ај и погубише мачем и све који су били у њему.</verse>
				<verse number="25">Тога дана паде свих дванаест хиљада житеља Аја, и мушкараца и жена.</verse>
				<verse number="26">Исус Навин није спуштао руку којом је уперио копље све док није потпуно уништио све житеље Аја.</verse>
				<verse number="27">Али стоку и добра из града Израелци узеше за себе, као што је ГОСПОД и заповедио Исусу Навину.</verse>
				<verse number="28">Тако је Исус Навин спалио Ај и заувек га претворио у гомилу рушевина, место које је и дан-данас пусто.</verse>
				<verse number="29">Цара Аја обеси о дрво и тако га остави до вечери. Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да његов леш скину са дрвета и да га баце пред улаз градске капије. Преко њега набацаше велику гомилу камења, која тамо стоји и дан-данас.</verse>
				<verse number="30">У то време Исус Навин подиже на гори Евал жртвеник ГОСПОДУ, Богу Израеловом,</verse>
				<verse number="31">као што је Израелцима заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и као што је записано у Мојсијевој Књизи закона – жртвеник од неклесаног камена, недирнутог гвозденом алатком. На њему принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="32">Ту, пред Израелцима, Исус Навин преписа на каменове Закон који је записао Мојсије.</verse>
				<verse number="33">Сав Израел и његове старешине, надгледници и судије, дошљаци и рођени Израелци, стајали су са обе стране Ковчега ГОСПОДЊЕГ савеза, лицем према онима који су га носили, свештеницима, који су Левити. Пола народа је стајало испред горе Геризим, а пола испред горе Евал, као што је био заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, када је заповедио да се благослови израелски народ.</verse>
				<verse number="34">Потом Исус Навин прочита све речи Закона – благослове и проклетства – баш као што је записано у Књизи закона.</verse>
				<verse number="35">Није било ничега што је Мојсије заповедио, а да то Исус Навин није прочитао пред целом израелском заједницом, укључујући жене и нејач, и дошљаке који су живели међу њима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Када су сви цареви западно од реке Јордан – они у Горју, Шефели и дуж целе обале Великог мора све до Либана: цареви Хетита, Аморејаца, Ханаанаца, Перижана, Хивијаца и Јевусејаца – чули шта се догодило,</verse>
				<verse number="2">окупише се да заједничким снагама нападну Исуса Навина и Израел.</verse>
				<verse number="3">Чувши шта је Исус Навин учинио са Јерихоном и Ајем, житељи Гивона</verse>
				<verse number="4">прибегоше лукавству. Одоше и узеше хране, па на магарце натоварише отрцане вреће и старе, поцепане и искрпљене мешине за вино.</verse>
				<verse number="5">На ноге обуше изношене и закрпљене сандале и обукоше стару одећу. Сав хлеб који су понели као залиху био је бајат и буђав.</verse>
				<verse number="6">Када су дошли Исусу Навину у табор у Гилгалу, рекоше њему и Израелцима: »Долазимо из далеке земље. Склопите с нама савез.«</verse>
				<verse number="7">»А шта ако живите близу нас?« упиташе Израелци Хивијце. »Како онда да с вама склопимо савез?«</verse>
				<verse number="8">»Твоје смо слуге«, рекоше они Исусу Навину, а он их упита: »Ко сте ви и одакле сте дошли?«</verse>
				<verse number="9">Они одговорише: »Ми, твоје слуге, дошли смо из веома далеке земље због гласа о ГОСПОДУ, твоме Богу. Јер, чули смо за све што је учинио у Египту</verse>
				<verse number="10">и за све што је учинио са двојицом аморејских царева источно од реке Јордан – Сихоном, царем Хешбона, и Огом, царем Башана, који је владао у Аштароту.</verse>
				<verse number="11">Зато нам наше старешине и сви становници наше земље рекоше: ‚Узмите залиха хране за пут, па идите и састаните се с њима и реците им: »Ваше смо слуге. Склопите с нама савез.«‘</verse>
				<verse number="12">Овај наш хлеб био је још топао када смо га понели од куће оног дана кад смо пошли к вама, а сада је, ево, бајат и буђав.</verse>
				<verse number="13">И ове мешине за вино биле су нове када смо их напунили, а сада су се, ево, поцепале. И одећа и сандале су нам се отрцале од дуга пута.«</verse>
				<verse number="14">Израелци прегледаше њихове залихе хране, али ништа о томе не упиташе ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="15">Исус Навин склопи с њима мир и савез којим се обавеза да ће их пустити да живе, а поглавари заједнице то потврдише заклетвом.</verse>
				<verse number="16">Али три дана након склапања савеза, Израелци сазнаше да су им Гивонци суседи, да живе близу њих.</verse>
				<verse number="17">Стога Израелци кренуше на пут и трећега дана стигоше до њихових градова – Гивона, Кефире, Беерота и Кирјат-Јеарима –</verse>
				<verse number="18">али их не нападоше јер су им се поглавари заједнице заклели ГОСПОДОМ, Богом Израеловим. Цела заједница поче да гунђа против поглаварâ,</verse>
				<verse number="19">али сви поглавари одговорише: »Заклели смо им се ГОСПОДОМ, Богом Израеловим и сада не смемо да их дирамо.</verse>
				<verse number="20">Ево шта ћемо да урадимо: пустићемо их да живе, да се на нас не свали Божија срџба због кршења заклетве којом смо им се заклели.</verse>
				<verse number="21">Пустите их да живе«, рекоше, »али нека буду дрвосече и водоноше за целу заједницу.« Тако поглавари одлучише о њима.</verse>
				<verse number="22">Тада Исус Навин позва Гивонце и рече им: »Зашто сте нас преварили рекавши: ‚Живимо далеко од вас,‘ када, у ствари, живите близу нас?</verse>
				<verse number="23">Сада сте под проклетством: никада нећете престати да служите као дрвосече и водоноше за Дом мога Бога.«</verse>
				<verse number="24">Они му одговорише: »Нама, твојим слугама, јасно је речено да је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио свом слузи Мојсију да вам дâ сву ову земљу и да пред вама затре све њене становнике. Стога смо се због вас уплашили за свој живот и зато смо тако поступили.</verse>
				<verse number="25">Сада смо у твојим рукама. Уради с нама онако како мислиш да је добро и исправно.«</verse>
				<verse number="26">И Исус Навин овако уради: избави их из руку Израелаца и ови их не побише.</verse>
				<verse number="27">Тога дана их одреди за дрвосече и водоноше за заједницу и за ГОСПОДЊИ жртвеник на месту које ће ГОСПОД изабрати, и они су то и дан-данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Адони-Цедек, цар Јерусалима, чуо је да је Исус Навин заузео Ај и потпуно га уништио, учинивши са Ајем и његовим царем исто што и са Јерихоном и његовим царем, и да су житељи Гивона склопили мир са Израелцима и да живе близу њих.</verse>
				<verse number="2">Он и његов народ силно се уплашише, јер је Гивон био велик град, као један од царских градова. Био је већи од Аја и сви су његови мушкарци били ратници.</verse>
				<verse number="3">Стога Адони-Цедек, цар Јерусалима, поручи Хохаму, цару Хеврона, Пираму, цару Јармута, Јафији, цару Лахиша, и Девиру, цару Еглона:</verse>
				<verse number="4">»Дођите и помозите ми да нападнем Гивон зато што је склопио мир са Исусом Навином и Израелцима.«</verse>
				<verse number="5">Тако се пет аморејских царева – цар Јерусалима, цар Хеврона, цар Јармута, цар Лахиша и цар Еглона – удружише и кренуше са свом својом војском, утаборише се пред Гивоном и нападоше га.</verse>
				<verse number="6">Тада Гивонци послаше поруку Исусу Навину у табор у Гилгалу: »Не остављај нас, твоје слуге, на цедилу. Брзо дођи к нама и спаси нас! Помози нам, јер су се сви аморејски цареви из Горја удружили против нас.«</verse>
				<verse number="7">Исус Навин крену из Гилгала са свом својом војском и врсним ратницима,</verse>
				<verse number="8">а ГОСПОД му рече: »Не плаши их се, јер сам их предао у твоје руке. Ниједан од њих неће моћи да ти се супротстави.«</verse>
				<verse number="9">Исус Навин је од Гилгала ишао целу ноћ, па их нападе изненада.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД међу њима створи пометњу пред Израелцима, који им нанеше тежак пораз код Гивона, па су их гонили дуж пута који води горе до Бет-Хорона и убијали их све до Азеке и Македе.</verse>
				<verse number="11">Док су они бежали пред Израелцима путем од Бет-Хорона доле ка Азеки, ГОСПОД је са неба на њих бацао толико крупан грȁд да је било више оних који су погинули од грȁда него оних које су Израелци убили мачем.</verse>
				<verse number="12">Тога дана када је ГОСПОД предао Аморејце Израелцима, Исус Навин рече ГОСПОДУ наочиглед Израелу: »Стани, сунце, изнад Гивона, и ти, месече, изнад долине Ајалон.«</verse>
				<verse number="13">И сунце стаде и месец се заустави док се народ није осветио својим непријатељима, као што је записано у Књизи Јашаровој. Сунце се зауставило посред неба и није се спустило готово цео дан.</verse>
				<verse number="14">Ни пре ни после није било таквог дана – дана када је ГОСПОД послушао човека. Јер, ГОСПОД се борио за Израел.</verse>
				<verse number="15">Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.</verse>
				<verse number="16">А оних пет царева побеже и сакри се у пећини код Македе.</verse>
				<verse number="17">Када су Исусу Навину рекли да су их нашли како се крију у пећини код Македе,</verse>
				<verse number="18">он рече: »Наваљајте велико камење на улаз пећине и поставите људе да чувају стражу.</verse>
				<verse number="19">Али ви се не заустављајте: гоните своје непријетеље, пресеците им одступницу и не дајте им да дођу до својих градова, јер их је ГОСПОД, ваш Бог, предао у ваше руке.«</verse>
				<verse number="20">Када су Исус Навин и Израелци завршили покољ над њима побивши све осим неколико њих који умакоше у своје утврђене градове,</verse>
				<verse number="21">сва војска се жива и здрава врати Исусу Навину у табор код Македе. И нико више не изусти ни реч против Израелаца.</verse>
				<verse number="22">Исус Навин рече: »Отворите улаз у пећину и изведите ми оних пет царева.«</verse>
				<verse number="23">Тако изведоше из пећине пет царева – цара Јерусалима, цара Хеврона, цара Јармута, цара Лахиша и цара Еглона.</verse>
				<verse number="24">Када су их извели пред Исуса Навина, он сазва све Израелце и рече главним заповедницима војске који су били с њим: »Приђите и станите ногама на вратове ових царева.« И они приђоше и стадоше им ногама на вратове.</verse>
				<verse number="25">Исус Навин им рече: »Не бојте се и не страхујте. Будите јаки и храбри. Овако ће ГОСПОД учинити са свим вашим непријатељима против којих се будете борили.«</verse>
				<verse number="26">Онда Исус Навин удари и поби цареве, обеси их о пет стабала, па их оставише да тамо висе до вечери.</verse>
				<verse number="27">Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да их скину са стабала и баце у пећину у којој су се крили. На улаз пећине наваљаше велико камење, које тамо стоји и данас.</verse>
				<verse number="28">Тог истог дана Исус Навин заузе Македу и мачем погуби житеље града и његовог цара. Он потпуно уништи све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. Са царем Македе учини исто што и са царем Јерихона.</verse>
				<verse number="29">Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Македе на Ливну и нападе је.</verse>
				<verse number="30">ГОСПОД и тај град и његовог цара предаде Израелцима у руке. Исус Навин мачем погуби све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. И са његовим царем учини исто што и са царем Јерихона.</verse>
				<verse number="31">Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Ливне на Лахиш, утабори се пред њим и нападе га.</verse>
				<verse number="32">ГОСПОД предаде Лахиш Израелу и Исус Навин га другога дана заузе. Мачем погуби све живо у њему, исто као и у Ливни.</verse>
				<verse number="33">У то време дође Хорам, цар Гезера, да помогне Лахишу, али Исус Навин порази и њега и његову војску, не оставивши ниједног преживелог.</verse>
				<verse number="34">Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Лахиша на Еглон. Утаборише се пред њим и нападоше га,</verse>
				<verse number="35">па га заузеше истог дана и погубише његове житеље мачем. Потпуно уништише све живо у њему као што су учинили и у Лахишу.</verse>
				<verse number="36">Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, оде из Еглона у Хеврон, па га нападе.</verse>
				<verse number="37">Заузеше град и околна села и мачем погубише његовог цара и све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог као ни у Еглону. Исус Навин потпуно уништи град и све живо у њему.</verse>
				<verse number="38">Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати до Девира и нападе га.</verse>
				<verse number="39">Заузе град с његовим царем и околна села и све погуби мачем. Потпуно уништи све живо, не оставивши ниједног преживелог. Са Девиром и његовим царем учини исто што и са Хевроном и његовим царем и са Ливном и њеним царем.</verse>
				<verse number="40">Тако је Исус Навин покорио цело оно подручје: Горје, Негев, Шефелу и Ашдот, и све њихове цареве, не оставивши ниједног преживелог. Потпуно је уништио све што дише, баш као што је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов.</verse>
				<verse number="41">Покорио је народе од Кадеш-Барнее до Газе и од целог гошенског краја све до Гивона.</verse>
				<verse number="42">Све ове цареве Исус Навин је поразио и заузео њихове земље у једном походу зато што се ГОСПОД, Бог Израелов, борио за Израел.</verse>
				<verse number="43">Потом се Исус, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када је за то чуо Јавин, цар Хацора, он то јави Јоваву цару Мадона, цару Шимрона, цару Ахшафа</verse>
				<verse number="2">и царевима у северном Горју, у Арави јужно од Кинерета, у Шефели и у Нафот-Дору на западу,</verse>
				<verse number="3">Ханаанцима на истоку и западу, Аморејцима, Хетитима, Перижанима и Јевусејцима у Горју и Хивијцима који су живели у подножју горе Хермон на подручју Мицпе.</verse>
				<verse number="4">Ови изађоше са свом својом војском и са великим бројем коња и борних кола. Била је то огромна војска које је било као песка на морској обали.</verse>
				<verse number="5">Сви ови цареви се удружише, па се сви заједно утаборише код водâ Мерома с намером да нападну Израел.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД рече Исусу Навину: »Не плаши их се, јер ћу их сутра у ово време све предати Израелцима, побијене. А ти им осакати коње и спали борна кола.«</verse>
				<verse number="7">Исус Навин и сва војска с њим изненада изађоше на њих код водâ Мерома и нападоше их.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД их предаде у руке Израелцима и они их поразише. Гонили су их све до Великог Сидона, до Мисрефот-Мајима и до долине Мицпе на истоку, убијајући их док их све нису побили.</verse>
				<verse number="9">Исус Навин учини онако како је ГОСПОД рекао: осакати им коње и спали борна кола.</verse>
				<verse number="10">Потом се Исус Навин врати, заузе Хацор и мачем погуби његовог цара. Хацор је био предводник свих ових царстава.</verse>
				<verse number="11">Све живо у њему погубише мачем. Потпуно их уништише, не поштедевши ништа што дише, а сам Хацор Исус Навин спали.</verse>
				<verse number="12">Исус Навин заузе све царске градове и мачем погуби њихове цареве. Он их потпуно уништи, као што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="13">Од тих градова, који су били подигнути на брежуљцима, Израел није спалио ниједан осим Хацора, који је спалио Исус Навин.</verse>
				<verse number="14">Израелци узеше за себе сва добра и стоку из ових градова, а све људе су убијали мачем док их нису затрли, не поштедевши никог живог.</verse>
				<verse number="15">Као што је ГОСПОД заповедио свом слузи Мојсију, тако је Мојсије заповедио Исусу Навину, и Исус Навин је тако учинио – ништа није пропустио да учини од свега што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="16">Тако је Исус Навин заузео целу земљу: Горје, цео Негев, цео гошенски крај, Шефелу, Араву и горје Израела са његовим подгорјем,</verse>
				<verse number="17">од горе Халак, која се уздиже према Сеиру, до Ваал-Гада у либанској долини испод горе Хермон. Поразио је, заробио и погубио све њихове цареве.</verse>
				<verse number="18">Исус Навин је дуго ратовао са свим овим царевима.</verse>
				<verse number="19">Осим Гивона, у ком су живели Хивијци, ниједан град није склопио мир са Израелцима – они су их све заузели у боју.</verse>
				<verse number="20">Јер, сâм ГОСПОД отврднуо је њихово срце да би ратовали против Израела, и Израел их је потпуно уништио, затирући их без милости, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="21">У то време Исус Навин оде и истреби Анаковце из Горја, Хеврона, Девира и Анава, из целог горја Јуде и целог горја Израела. Исус Навин потпуно уништи и њих и њихове градове.</verse>
				<verse number="22">У израелској земљи не остаде ниједан од Анаковаца. Остаде их само неколико у Гази, Гату и Ашдоду.</verse>
				<verse number="23">Тако је Исус Навин заузео целу земљу, баш као што је ГОСПОД наложио Мојсију, и дао је у наследство Израелу према његовим племенима. Тада земља отпочину од рата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ово су цареви земље које су Израелци поразили и чије подручје су заузели с оне, источне стране реке Јордан, од кланца Арнона до горе Хермон, укључујући цео источни део Араве:</verse>
				<verse number="2">Први је био Сихон, цар Аморејаца, који је владао у Хешбону, а чија се власт протезала од Ароера, на ивици кланца Арнона, средином тога кланца до потока Јабока, који је граница Амонаца – пола Гилада –</verse>
				<verse number="3">укључујући источну Араву од Кинеретског мора према југу, у правцу Бет-Јешимота, до мора Араве, Сланог мора и обронака горе Пизге.</verse>
				<verse number="4">Други је био Ог, цар Башана, један од последњих Рефајаца, који је владао у Аштароту и Едреју.</verse>
				<verse number="5">Он је имао власт над гором Хермон, Салхом, над целим Башаном до границе са Гешурцима и Маахатовцима и над другом половином Гилада до границе Сихона, цара Хешбона.</verse>
				<verse number="6">Њих су поразили Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, и Израелци. Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао је њихову земљу у посед Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена.</verse>
				<verse number="7">Ово су цареви земље које су Исус Навин и Израелци поразили с ове, западне стране реке Јордан, од Ваал-Гада у либанској долини до горе Халак, која се уздиже према Сеиру, цареви чију је земљу Исус Навин дао у посед Израеловим племенима према оном што им је додељено</verse>
				<verse number="8">– Горје, Шефелу, Араву, Ашдот, пустињу и Негев – земље које су припадале Хетитима, Аморејцима, Ханаанцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима:</verse>
				<verse number="9">цар Јерихона, један, цар Аја, близу Бетела, један,</verse>
				<verse number="10">цар Јерусалима, један, цар Хеврона, један,</verse>
				<verse number="11">цар Јармута, један, цар Лахиша, један,</verse>
				<verse number="12">цар Еглона, један, цар Гезера, један,</verse>
				<verse number="13">цар Девира, један, цар Гедера, један,</verse>
				<verse number="14">цар Хорме, један, цар Арада, један,</verse>
				<verse number="15">цар Ливне, један, цар Адулама, један,</verse>
				<verse number="16">цар Македе, један, цар Бетела, један,</verse>
				<verse number="17">цар Тапуаха, један, цар Хефера, један,</verse>
				<verse number="18">цар Афека, један, цар Лашарона, један,</verse>
				<verse number="19">цар Мадона, један, цар Хацора, један,</verse>
				<verse number="20">цар Шимрон-Мерона, један, цар Ахшафа, један,</verse>
				<verse number="21">цар Таанаха, један, цар Мегида, један,</verse>
				<verse number="22">цар Кедеша, један, цар Јокнаама на Кармелу, један,</verse>
				<verse number="23">цар Дора у Нафот-Дору, један, цар Гојима у Гилгалу, један,</verse>
				<verse number="24">цар Тирце, један – укупно тридесет један цар.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Када је Исус Навин зашао у дубоку старост, ГОСПОД му рече: »Зашао си у дубоку старост, а остало је још много земље да се запоседне.</verse>
				<verse number="2">Ово је земља која је још остала: сва подручја Филистејаца и Гешураца,</verse>
				<verse number="3">подручје од реке Шихор, источно од Египта, до границе Екрона на северу – све се то рачуна као ханаанско подручје иако је на њему пет филистејских владара у Гази, Ашдоду, Ашкелону, Гату и Екрону, и Авијци</verse>
				<verse number="4">на југу – сва ханаанска земља и Меара, која припада Сидонцима, све до Афека на аморејској граници,</verse>
				<verse number="5">земља Гевелаца и цео Либан према истоку, од Ваал-Гада испод горе Хермон до Лево-Хамата.</verse>
				<verse number="6">»Ја сâм истераћу испред Израелаца све Сидонце који живе у горју од Либана до Мисрефот-Мајима, а ти се само постарај да ту земљу коцком доделиш Израелу у наследство, као што сам ти заповедио.</verse>
				<verse number="7">Раздели је као наследство на девет племена и половину Манасијиног племена.«</verse>
				<verse number="8">Друга половина Манасије, Рувимовци и Гадовци добили су наследство које им је Мојсије дао с оне, источне стране реке Јордан, онако како им га је он, слуга ГОСПОДЊИ, доделио:</verse>
				<verse number="9">од Ароера на ивици кланца Арнона, и од града усред кланца, укључујући целу висораван Медву све до Дивона</verse>
				<verse number="10">и све градове Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, до границе Амонаца,</verse>
				<verse number="11">затим Гилад, подручје Гешураца и Маахатоваца, целу гору Хермон и цео Башан све до Салхе –</verse>
				<verse number="12">то јест цело царство Ога у Башану. Ог је владао у Аштароту и Едреју и био један од последњих Рефајаца. Мојсије их је поразио и заузео њихову земљу.</verse>
				<verse number="13">Али Израелци нису истерали Гешурце и Маахатовце, па ови живе међу Израелцима и дан-данас.</verse>
				<verse number="14">Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство, јер су њихово наследство жртве ГОСПОДУ, Богу Израеловом, спаљене ватром – као што им је и обећао.</verse>
				<verse number="15">Ово је Мојсије дао Рувимовом племену по његовим братствима:</verse>
				<verse number="16">Подручје од Ароера на ивици кланца Арнона, укључујући град усред кланца, и целу висораван иза Медве</verse>
				<verse number="17">са Хешбоном и свим његовим градовима на висоравни укључујући Дивон, Бамот Ваал, Бет Ваал Меон,</verse>
				<verse number="18">Јахцу, Кедемот, Мефаат,</verse>
				<verse number="19">Кирјатајим, Сивму, Церет Шахар на брду у долини,</verse>
				<verse number="20">Бет Пеор, обронке Пизге и Бет Јешимот,</verse>
				<verse number="21">то јест све градове на висоравни и цело царство Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Мојсије је поразио њега и мидјанске поглаваре Евија, Рекема, Цура, Хура и Реву – Сихонове кнежеве који су живели у тој земљи.</verse>
				<verse number="22">Осим оних који су убијени у боју, Израелци су мачем погубили и врача-погађача Валаама сина Веоровог.</verse>
				<verse number="23">Граница Рувимоваца била је обала реке Јордан. Ти градови и њихова села били су наследство Рувимоваца по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="24">Ово је Мојсије дао Гадовом племену по његовим братствима:</verse>
				<verse number="25">Подручје Јаазера, све гиладске градове и половину земље Амонаца све до Ароера близу Рабе,</verse>
				<verse number="26">и од Хешбона до Рамат-Мицпе и Бетонима, и од Маханајима до границе Девира,</verse>
				<verse number="27">а у долини, Бет Харам, Бет-Нимру, Сукот и Цафон са преосталим делом царства Сихона, цара Хешбона. Западна граница им је била река Јордан све до Кинеретског мора.</verse>
				<verse number="28">Ти градови и њихова села били су наследство Гадоваца по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="29">Ово је Мојсије дао половини Манасијиног племена по његовим братствима:</verse>
				<verse number="30">Подручје од Маханајима, укључујући цео Башан, цело царство Ога, цара Башана, свих шездесет Јаирових насеља у Башану,</verse>
				<verse number="31">пола Гилада са Аштаротом и Едрејем, Оговим царским градовима у Башану. То је припало потомцима Махира сина Манасијиног – половини Махирових синова по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="32">То је наследство које је Мојсије расподелио када је био на Моавским пољанама, с оне стране Јордана, источно од Јерихона.</verse>
				<verse number="33">Левијевом племену Мојсије није дао земљу у наследство. Њихово наследство је ГОСПОД, Бог Израелов, као што им је обећао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Ово су подручја која су Израелци добили у наследство у Ханаану, она која су им доделили свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица.</verse>
				<verse number="2">Њихово наследство је подељено коцком на девет племена и половину Манасијиног племена, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.</verse>
				<verse number="3">Два и по племена добила су од Мојсија земљу у наследство источно од Јордана, али он међу њима није дао наследство Левитима,</verse>
				<verse number="4">јер су од Јосифових синова настала два племена: Манасија и Ефрем. Левити нису добили ниједан део земље, већ само градове да живе у њима, са пашњацима за своју стоку и друге животиње.</verse>
				<verse number="5">Тако су Израелци поделили земљу баш онако како је ГОСПОД заповедио Мојсију.</verse>
				<verse number="6">Људи из Јудиног племена приђоше Исусу Навину у Гилгалу, а Калев син Јефунеа Кеназовца му рече: »Ти знаш шта је у Кадеш-Барнеи ГОСПОД рекао Мојсију, Божијем човеку, о мени и теби.</verse>
				<verse number="7">Имао сам четрдесет година када ме је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, послао из Кадеш-Барнее да извидим земљу, и ја сам му донео поштен извештај.</verse>
				<verse number="8">Они који су ишли са мном утерали су народу страх у кости, али ја сам верно ишао за ГОСПОДОМ, својим Богом.</verse>
				<verse number="9">Зато ми се тога дана Мојсије заклео: ‚Земља којом си газио биће твоје наследство и наследство твојих потомака довека јер си верно ишао за ГОСПОДОМ, мојим Богом.‘</verse>
				<verse number="10">»И ево, као што је и обећао, ГОСПОД ме је одржао у животу ових четрдесет пет година од када је то обећао Мојсију, док је Израел лутао по пустињи. Ево ме, дакле, данас: Имам осамдесет пет година,</verse>
				<verse number="11">а још сам и дан-данас снажан као онога дана кад ме је Мојсије послао. И сада сам способан за борбу као што сам био и онда.</verse>
				<verse number="12">Сада ми дај овај горски крај о коме је ГОСПОД говорио онога дана. И сâм си тада чуо да су тамо Анаковци и да су им градови велики и утврђени. Али, буде ли ГОСПОД са мном, ја ћу их истерати оданде, као што је и обећао.«</verse>
				<verse number="13">Тада Исус благослови Калева сина Јефунеовог и у наследство му даде Хеврон.</verse>
				<verse number="14">Тако Хеврон припада Калеву сину Јефунеа Кеназовца до дана данашњег јер је верно ишао за ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.</verse>
				<verse number="15">Хеврон се некада звао Кирјат Арба, по Арби, највећем међу Анаковцима. Тада земља отпочину од рата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Део земље који је коцком припао Јудином племену по његовим братствима простирао се на југ до границе Едома и пустиње Цин на крајњем југу.</verse>
				<verse number="2">Њихова јужна граница почињала је код залива на јужном крају Сланог мора,</verse>
				<verse number="3">пролазила јужно од превоја Акрабима, продужавала до Цина и затим се пењала јужно од Кадеш-Барнее. Одатле је продужавала до Хецрона, пењала се до Адара и скретала до Каркае</verse>
				<verse number="4">и даље до Ацмона. Потом је избијала на Египатски поток и завршавала се на мору. То је њихова јужна граница.</verse>
				<verse number="5">Источна граница било је Слано море све до ушћа реке Јордан. Северна граница је почињала код морског залива на ушћу Јордана,</verse>
				<verse number="6">па се пењала до Бет-Хогле и продужавала северно од Бет-Араве пењући се до камена Бохана сина Рувимовог.</verse>
				<verse number="7">Одатле се граница пењала од долине Ахор до Девира и скретала на север до Гилгала, који гледа на превој Адумим јужно од кланца. Потом је ишла даље до водâ Ен-Шемеша и завршавала се код Ен-Рогела.</verse>
				<verse number="8">Одатле се долином Бен Хином пењала јужним обронком Јевусејског града, то јест Јерусалима, и настављала да се пење до врха планине западно од долине Хином на северном крају долине Рефаим.</verse>
				<verse number="9">Са врха планине граница је ишла према врелу Нефтоаху, избијала код градова на гори Ефрон и спуштала се ка Ваали, то јест Кирјат-Јеариму.</verse>
				<verse number="10">Од Ваале је скретала на запад до горе Сеир, па ишла северним обронком горе Јеарим, то јест горе Кесалон, спуштала се до Бет-Шемеша и продужавала до Тимне.</verse>
				<verse number="11">Одатле је граница избијала на северни обронак Екрона, ишла до Шикрона, продужавала до горе Ваала, избијала код Јавнеела и завршавала се на мору.</verse>
				<verse number="12">Западна граница била је обала Великог мора. То је била граница око Јудиног народа по његовим братствима.</verse>
				<verse number="13">У складу с оним што му је ГОСПОД заповедио, Исус Навин даде Калеву сину Јефунеовом део у Јуди: Кирјат-Арбу, то јест Хеврон. Арба је био Анаков праотац.</verse>
				<verse number="14">Калев из Хеврона истера три Анакова потомка – Шешаја, Ахимана и Талмаја –</verse>
				<verse number="15">па оданде крену на житеље Девира, који се раније звао Кирјат Сефер.</verse>
				<verse number="16">Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«</verse>
				<verse number="17">И заузе га Отниел, син Калевовог брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену.</verse>
				<verse number="18">Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље. Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«</verse>
				<verse number="19">»Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.« Тако јој он даде горње и доње изворе.</verse>
				<verse number="20">Ово је наследство Јудиног племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="21">Најјужнији градови Јудиног племена, у Негеву, према граници са Едомом били су: Кавцеел, Едер, Јагур,</verse>
				<verse number="22">Кина, Димона, Адада,</verse>
				<verse number="23">Кедеш, Хацор, Јитнан,</verse>
				<verse number="24">Зиф, Телем, Беалот,</verse>
				<verse number="25">Хацор Хадата, Керијот Хецрон, то јест Хацор,</verse>
				<verse number="26">Амам, Шема, Молада,</verse>
				<verse number="27">Хацар Гада, Хешмон, Бет Палет,</verse>
				<verse number="28">Хацар Шуал, Беер Шева, Бизјотја,</verse>
				<verse number="29">Ваала, Ијим, Ацем,</verse>
				<verse number="30">Елтолад, Кесил, Хорма,</verse>
				<verse number="31">Циклаг, Мадмана, Сансана,</verse>
				<verse number="32">Леваот, Шилхим, Ајин и Римон – укупно двадесет девет градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="33">Градови у Шефели били су: Ештаол, Цора, Ашна,</verse>
				<verse number="34">Заноах, Ен Ганим, Тапуах, Енам,</verse>
				<verse number="35">Јармут, Адулам, Сохо, Азека,</verse>
				<verse number="36">Шаарајим, Адитајим и Гедера, то јест Гедеротајим – четрнаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="37">Ценан, Хадаша, Мигдал Гад,</verse>
				<verse number="38">Дилан, Мицпа, Јоктеел,</verse>
				<verse number="39">Лахиш, Боцкат, Еглон,</verse>
				<verse number="40">Кабон, Лахмас, Китлиш,</verse>
				<verse number="41">Гедерот, Бет Дагон, Наама и Македа – шеснаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="42">Ливна, Етер, Ашан,</verse>
				<verse number="43">Јефтај, Ашна, Нецив,</verse>
				<verse number="44">Кеила, Ахзив и Мареша – девет градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="45">Екрон са околним насељима и селима.</verse>
				<verse number="46">Западно од Екрона сви градови близу Ашдода са њиховим селима.</verse>
				<verse number="47">Ашдод са његовим насељима и селима и Газа са њеним насељима и селима све до Египатског потока и обале Великог мора.</verse>
				<verse number="48">Градови у Горју били су: Шамир, Јатир, Сохо,</verse>
				<verse number="49">Дана, Кирјат Сана, то јест Девир,</verse>
				<verse number="50">Анав, Ештемо, Аним,</verse>
				<verse number="51">Гошен, Холон и Гило – једанаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="52">Арав, Дума, Ешан,</verse>
				<verse number="53">Јанум, Бет Тапуах, Афека,</verse>
				<verse number="54">Хумта, Кирјат Арба, то јест Хеврон, и Циор – девет градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="55">Маон, Кармел, Зиф, Јута,</verse>
				<verse number="56">Јизреел, Јокдеам, Заноах,</verse>
				<verse number="57">Кајин, Гива и Тимна – десет градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="58">Халхул, Бет Цур, Гедор,</verse>
				<verse number="59">Маарат, Бет Анот и Елтекон – шест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="60">Кирјат Ваал, то јест Кирјат Јеарим, и Раба – два града са њиховим селима.</verse>
				<verse number="61">Градови у пустињи били су: Бет Арава, Мидин, Сехаха,</verse>
				<verse number="62">Нившан, Ир Хамелах и Ен Геди – шест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="63">Али Јудеји нису могли да истерају Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па Јевусејци живе тамо с њима и дан-данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Граница дела земље коцком додељеног Јосифовим потомцима ишла је од реке Јордан код Јерихона, источно од водâ Јерихона, кроз пустињу која се пење од Јерихона кроз Горје до Бетела.</verse>
				<verse number="2">Од Бетела је ишла до Луза и продужавала до Атарота на подручју Аркијаца.</verse>
				<verse number="3">Одатле се спуштала на запад до подручја Јафлетоваца и подручја Доњег Бет-Хорона, па до Гезера, и завршавала се на мору.</verse>
				<verse number="4">Тако су Јосифови потомци – Манасијино и Ефремово племе – добили своје наследство.</verse>
				<verse number="5">Ово је Ефремово подручје по његовим братствима: Граница њиховог наследства ишла је од Атрот-Адара на истоку до Горњег Бет-Хорона,</verse>
				<verse number="6">а одатле до мора. Од Михметата на северу скретала је на исток до Таанат-Шила, па с његове источне стране продужавала до Јанохе.</verse>
				<verse number="7">Од Јанохе се спуштала до Атрота и Наарата и, дотичући Јерихон, завршавала се на реци Јордан.</verse>
				<verse number="8">Од Тапуаха је граница ишла на запад дуж потока Кане и завршавала се на мору. То је наследство Ефремовог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="9">У њега су улазили и градови са њиховим селима одвојени за Ефремовце унутар наследства Манасијеваца.</verse>
				<verse number="10">Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ови живе међу њима и дан-данас, али су им Ефремовци наметнули кулук.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Ово је део који је коцком припао Манасијином племену, јер је Манасија био Јосифов прворођени син. Махиру, Манасијином прворођеном сину и праоцу Гилађана, припали су Гилад и Башан зато што је био врстан ратник.</verse>
				<verse number="2">И остали Манасијевци добили су коцком део по својим братствима – потомци Авиезера, Хелека, Асриела, Сихема, Хефера и Шемиде. То су били мушки потомци Манасије сина Јосифовог, по њиховим братствима.</verse>
				<verse number="3">А Целофхад син Хефера сина Гилада сина Махира сина Манасијиног није имао синове, него само кћери. Оне су се звале Махла, Ноа, Хогла, Милка и Тирца.</verse>
				<verse number="4">Оне дођоше пред свештеника Елеазара, Исуса Навина и поглаваре народа и рекоше: »ГОСПОД је заповедио Мојсију да нам дâ наследство међу нашим рођацима.« И он им даде наследство међу рођацима њиховог оца, као што је ГОСПОД заповедио.</verse>
				<verse number="5">Тако је Манасија добио још десет делова земље поврх Гилада и Башана источно од реке Јордан,</verse>
				<verse number="6">јер су Манасијине кћери добиле наследство међу његовим синовима, док је Гилад припао осталим Манасијиним потомцима.</verse>
				<verse number="7">Манасијино подручје протезало се од Асира до Михметата, источно од Сихема. Одатле је граница ишла јужно до Ен-Тапуаха.</verse>
				<verse number="8">Земља око Тапуаха припадала је Манасији, али сам Тапуах, на Манасијиној граници, припадао је Ефремовцима.</verse>
				<verse number="9">Затим се граница спуштала на југ до потока Кане. Градови јужно од потока припадали су Ефрему иако су били на Манасијином подручју. Граница Манасије ишла је северном обалом потока и завршавала се на мору.</verse>
				<verse number="10">Земља на јужној страни потока припадала је Ефрему, а на северној Манасији. Манасијино подручје допирало је до мора и граничило се са Асиром на северу, а са Исахаром на истоку.</verse>
				<verse number="11">Унутар Исахара и Асира, Манасија је имао Бет Шеан и Јивлеам са околним насељима и житеље Дора, Ендора, Таанаха и Мегида са околним насељима. Последња три су на висовима.</verse>
				<verse number="12">Манасијевци нису могли да запоседну ове градове, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају.</verse>
				<verse number="13">Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.</verse>
				<verse number="14">Јосифовци упиташе Исуса Навина: »Зашто си нам доделио само један део земље у наследство кад смо ми бројан народ, пошто нас је ГОСПОД до сада обилно благосиљао?«</verse>
				<verse number="15">Исус Навин им одговори: »Ако сте толико бројни, па вам је Ефремово горје тесно, идите горе у шуму и искрчите је за себе у земљи Перижана и Рефајаца.«</verse>
				<verse number="16">Јосифовци рекоше: »Горје нам није довољно. Осим тога, сви Ханаанци који живе у долини имају борна кола од гвожђа, и они у Бет-Шеану и његовим околним насељима и они у долини Јизреел.«</verse>
				<verse number="17">Тада Исус Навин рече Јосифовим потомцима – Ефремовом и Манасијином племену: »Ви сте бројан и врло јак народ. Нећете имати само један део земље</verse>
				<verse number="18">него и шумовито горје. Искрчите га и цело ће бити ваше. Иако Ханаанци имају гвоздена борна кола и јаки су, истераћете их.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Цела израелска заједница окупи се у Шилу, па тамо поставише Шатор састанка. Земља је била покорена,</verse>
				<verse number="2">али седам Израелових племена још није добило своје наследство.</verse>
				<verse number="3">Стога Исус Навин рече Израелцима: »Докле ћете оклевати да одете и запоседнете земљу коју вам је дао ГОСПОД, Бог ваших праотаца?</verse>
				<verse number="4">Изаберите по три човека из сваког племена, а ја ћу их послати да прођу земљом и опишу је имајући у виду своје наследство. Када се врате мени,</verse>
				<verse number="5">поделиће земљу на седам делова. Јуда ће остати на свом подручју на југу, а Јосифова племена на свом подручју на северу.</verse>
				<verse number="6">Када направите опис седам делова земље, донесите ми га овамо, а ја ћу за вас бацити коцку овде пред ГОСПОДОМ, нашим Богом.</verse>
				<verse number="7">Левити неће добити део земље међу вама, јер је њихово наследство да служе ГОСПОДУ као свештеници. Гад, Рувим и половина Манасијиног племена већ су добили своје наследство с оне, источне стране реке Јордан, које им је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ.«</verse>
				<verse number="8">Док су се они људи спремали да крену, Исус Навин им заповеди да опишу земљу: »Идите и прођите земљом, опишите је и вратите се мени. Тада ћу ја овде у Шилу, пред ГОСПОДОМ, бацити коцку за вас.«</verse>
				<verse number="9">И људи пођоше и пропутоваше земљом, па саставише писмени опис земље, град по град, у седам делова. Онда се вратише Исусу Навину у табор у Шилу.</verse>
				<verse number="10">Исус Навин баци коцку за њих у Шилу, пред ГОСПОДОМ, и тамо расподели земљу Израелцима према њиховим племенима.</verse>
				<verse number="11">Коцка паде на Венијаминово племе по његовим братствима. Подручје које им је додељено лежало је између Јудиног племена и Јосифових племена.</verse>
				<verse number="12">На северу је њихова граница почињала на реци Јордан, пењала се северном падином Јерихона, продужавала на запад у Горје и завршавала се у пустињи Бет Авен.</verse>
				<verse number="13">Одатле је скретала ка јужној падини Луза, то јест Бетела, па се спуштала до Атрот-Адара преко планине јужно од Доњег Бет-Хорона.</verse>
				<verse number="14">Од планине јужно од Бет-Хорона, граница је скретала на југ, дуж западне стране, и завршавала се у Кирјат-Ваалу, то јест Кирјат-Јеариму, граду који припада Јудином племену. То је била западна граница.</verse>
				<verse number="15">Јужна граница је почињала на рубу Кирјат-Јеарима и ишла на запад до врела Нефтоаха.</verse>
				<verse number="16">Потом се спуштала до подножја планине преко пута долине Бен Хином, на северној страни долине Рефаим, па се спуштала даље у долину Хином и ишла надоле дуж јужне падине Јевусејског града до Ен-Рогела.</verse>
				<verse number="17">Затим је скретала на север, ишла до Ен-Шемеша, па даље до Гелилота, који гледа на превој Адумим, и спуштала се до камена Бохана сина Рувимовог.</verse>
				<verse number="18">Одатле је ишла до северне падине која гледа на Араву, па се спуштала у Араву.</verse>
				<verse number="19">Граница је даље ишла дуж северне падине Бет-Хогле и завршавала се код северног залива Сланог мора, на јужном крају реке Јордан. То је била јужна граница.</verse>
				<verse number="20">На источној страни граница је била река Јордан. То су биле границе које су окруживале наследство Венијаминовог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="21">Градови који су припадали Венијаминовом племену по његовим братствима били су: Јерихон, Бет Хогла, Емек Кециц,</verse>
				<verse number="22">Бет Арава, Цемарајим, Бетел,</verse>
				<verse number="23">Авим, Пара, Офра,</verse>
				<verse number="24">Кефар Амони, Офни и Гава – дванаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="25">Гивон, Рама, Беерот,</verse>
				<verse number="26">Мицпа, Кефира, Моца,</verse>
				<verse number="27">Рекем, Јирпеел, Тарала,</verse>
				<verse number="28">Цела, Хаелеф, Јевусејски град, то јест Јерусалим, Гиват и Кирјат – четрнаест градова са њиховим селима. То је било наследство Венијаминових братстава.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Друга коцка паде на Симеоново племе по његовим братствима. Њихово наследство се налазило унутар наследства Јудиног племена.</verse>
				<verse number="2">Они су добили: Беер Шеву, то јест Шеву, Моладу,</verse>
				<verse number="3">Хацар Шуал, Баалу, Ацем,</verse>
				<verse number="4">Елтолад, Бетул, Хорму,</verse>
				<verse number="5">Циклаг, Бет Маркавот, Хацар-Сусу,</verse>
				<verse number="6">Бет Леваот и Шарухен – тринаест градова са њиховим селима;</verse>
				<verse number="7">Ајин, Римон, Етер и Ашан – четири града са њиховим селима</verse>
				<verse number="8">и сва села око ових градова све до Ваалат-Беера, то јест Рамат-Негева. То је било наследство Симеоновог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="9">Њихово наследство је узето од дела Јудиног племена, јер је део додељен Јудином племену био већи него што му је било потребно. Тако је Симеоново племе добило своје наследство унутар наследства Јудиног племена.</verse>
				<verse number="10">Трећа коцка паде на Завулоново племе по његовим братствима. Граница њиховог наследства протезала се све до Сарида.</verse>
				<verse number="11">Пењала се на запад до Марале, дотицала Дабашет и поток близу Јокнеама.</verse>
				<verse number="12">Од Сарида је скретала на исток до границе Кислот-Тавора и ишла до Доврата, па се пењала до Јафије.</verse>
				<verse number="13">Одатле је продужавала на исток до Гита-Хефера и Ита-Кацина, избијала на Римон и скретала према Неи,</verse>
				<verse number="14">одакле је граница завијала на север према Ханатону и завршавала се у долини Јифтах Ел.</verse>
				<verse number="15">Са Кататом, Нахалалом, Шимроном, Јидалом и Витлејемом било је дванаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="16">Ови градови са својим селима били су наследство Завулоновог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="17">Четврта коцка паде на Исахарово племе по његовим братствима.</verse>
				<verse number="18">На њиховом подручју су били: Јизреел, Кесулот, Шунем,</verse>
				<verse number="19">Хафарајим, Шион, Анахарат,</verse>
				<verse number="20">Рабит, Кишјон, Авец,</verse>
				<verse number="21">Ремет, Ен Ганим, Ен Хада и Бет Пацец.</verse>
				<verse number="22">Граница је дотицала Тавор, Шахациму и Бет Шемеш и завршавала се на реци Јордан. Било је шеснаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="23">Ови градови са својим селима били су наследство Исахаровог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="24">Пета коцка паде на Асирово племе по његовим братствима.</verse>
				<verse number="25">На њиховом подручју су били: Хелкат, Хали, Бетен, Ахшаф,</verse>
				<verse number="26">Аламелех, Амад и Мишал. На западу је граница дотицала Кармел и Шихор Ливнат.</verse>
				<verse number="27">Затим је скретала на исток према Бет-Дагону, дотицала Завулона и долину Јифтах Ел, па ишла на север до Бет-Емека и Неиела. Потом је ишла даље на север до Кавула,</verse>
				<verse number="28">Авдона, Рехова, Хамона и Кане, све до Великог Сидона.</verse>
				<verse number="29">Тамо је скретала према Рами и ишла до утврђеног града Тира, где је граница скретала према Хоси и завршавала се на мору на подручју Ахзива,</verse>
				<verse number="30">Уме, Афека и Рехова. Било је двадесет два града са њиховим селима.</verse>
				<verse number="31">Ови градови са својим селима били су наследство Асировог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="32">Шеста коцка паде на Нефталима по његовим братствима.</verse>
				<verse number="33">Њихова граница је ишла од Хелефа и великог дрвета у Цаананиму преко Адами-Некева и Јавнеела до Лакума и завршавала се на реци Јордан.</verse>
				<verse number="34">Потом је граница скретала на запад према Азнот-Тавору и избијала код Хукока. На југу је дотицала Завулона, на западу Асира, а на истоку реку Јордан.</verse>
				<verse number="35">Утврђени градови су били: Цидим, Цер, Хамат, Ракат, Кинерет,</verse>
				<verse number="36">Адама, Рама, Хацор,</verse>
				<verse number="37">Кедеш, Едреј, Ен Хацор,</verse>
				<verse number="38">Јирон, Мигдал Ел, Хорем, Бет Анат и Бет Шемеш – деветнаест градова са њиховим селима.</verse>
				<verse number="39">Ови градови са својим селима били су наследство Нефталимовог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="40">Седма коцка изађе за Даново племе по његовим братствима.</verse>
				<verse number="41">На подручју његовог наследства били су: Цора, Ештаол, Ир Шемеш,</verse>
				<verse number="42">Шаалабин, Ајалон, Јитла,</verse>
				<verse number="43">Елон, Тимна, Екрон,</verse>
				<verse number="44">Елтеке, Гибетон, Ваалат,</verse>
				<verse number="45">Јехуд, Бене Берак, Гат Римон,</verse>
				<verse number="46">Ме Јаркон и Ракон, са подручјем близу Јопе.</verse>
				<verse number="47">Али ово подручје је било сувише мало за Дановце, па одоше и нападоше Лешем и заузеше га. Све житеље погубише мачем и запосеше град, настанише се у њему и по свом праоцу га назваше Дан.</verse>
				<verse number="48">Ти градови са својим селима били су наследство Дановог племена по његовим братствима.</verse>
				<verse number="49">Када су завршили деобу земље, одредивши међе племенима, Израелци дадоше наследство међу собом и Исусу Навину,</verse>
				<verse number="50">као што је ГОСПОД заповедио. Дадоше му град који је тражио – Тимнат Серах у Ефремовом горју – а он га обнови и настани се у њему.</verse>
				<verse number="51">То су подручја која су свештеник Елеазар, Исус Навин и главе Израелових племенских породица разделили коцком у Шилу, пред ГОСПОДОМ, на улазу у Шатор састанка. Тако су завршили деобу земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Исусу Навину:</verse>
				<verse number="2">»Реци Израелцима: ‚Изаберите себи градове уточишта о којима сам вам говорио преко Мојсија,</verse>
				<verse number="3">да ко год случајно или ненамерно убије некога, може да побегне онамо и буде заштићен од крвног осветника.</verse>
				<verse number="4">Када побегне у један од ових градова, нека стане на улаз градске капије и старешинама тога града изложи свој случај. Нека га они онда пусте у свој град и одреде му где ће живети код њих.</verse>
				<verse number="5">Ако га гони крвни осветник, нека оптуженога за убиство не предају у његове руке, јер је оптужени убио свога ближњег ненамерно и није га мрзео.</verse>
				<verse number="6">Нека оптужени остане у том граду док не изађе на суд пред заједницом или док не умре првосвештеник који буде у то време. Тек тада сме да се врати у свој град и у своју кућу – у град из којег је побегао.‘«</verse>
				<verse number="7">И они одвојише Кедеш у Галилеји, у Нефталимовом горју, Сихем у Ефремовом горју и Кирјат-Арбу, то јест Хеврон, у Јудином горју.</verse>
				<verse number="8">А на источној страни реке Јордан, источно од Јерихона, изабраше Бецер у пустињи, на висоравни која је припадала Рувимовом племену, Рамот у Гиладу, који је припадао Гадовом племену, и Голан у Башану, који је припадао Манасијином племену.</verse>
				<verse number="9">Ови градови су били одређени за све Израелце и дошљаке који бораве међу њима, да ко год од њих некога убије случајно, може да побегне онамо, да га крвни осветник не убије пре него што изађе на суд пред заједницом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Главе левитских породица приђоше свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама других Израелових племенских породица</verse>
				<verse number="2">у Шилу, у Ханаану, па им рекоше: »ГОСПОД је преко Мојсија заповедио да нам се дају градови у којима ћемо живети и пашњаци за нашу стоку.«</verse>
				<verse number="3">Тада, као што је ГОСПОД заповедио, Израелци од свог наследства дадоше Левитима следеће градове са пашњацима:</verse>
				<verse number="4">Прва коцка паде на Кехатовце по њиховим братствима. Левитима који су међу њима били потомци свештеника Аарона коцком је додељено тринаест градова од Јудиног, Симеоновог и Венијаминовог племена.</verse>
				<verse number="5">Осталим Кехатовим потомцима коцком је додељено десет градова од братстава Ефремовог и Дановог племена и половине Манасијиног племена.</verse>
				<verse number="6">Гершоновим потомцима је коцком додељено тринаест градова од братстава Исахаровог, Асировог и Нефталимовог племена и половине Манасијиног племена у Башану.</verse>
				<verse number="7">Мераријеви потомци су по својим братствима добили дванаест градова од Рувимовог, Гадовог и Завулоновог племена.</verse>
				<verse number="8">Тако су Израелци коцком доделили Левитима ове градове са њиховим пашњацима, као што је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.</verse>
				<verse number="9">Ово су имена градова које су од Јудиног и Симеоновог племена доделили</verse>
				<verse number="10">Аароновим потомцима из левитских братстава Кехатоваца, пошто је прва коцка пала на њих.</verse>
				<verse number="11">Дали су им Кирјат-Арбу, то јест Хеврон, у Јудином горју, са околним пашњацима. Арба је био Анаков праотац.</verse>
				<verse number="12">Али поља и села око града већ су били дали у посед Калеву сину Јефунеовом.</verse>
				<verse number="13">Тако су потомцима свештеника Аарона дали: Хеврон, град уточишта за убицу, Ливну,</verse>
				<verse number="14">Јатир, Ештемоу,</verse>
				<verse number="15">Холон, Девир,</verse>
				<verse number="16">Ајин, Јуту и Бет Шемеш са пашњацима – девет градова од ова два племена.</verse>
				<verse number="17">Од Венијаминовог племена дали су им: Гивон, Геву,</verse>
				<verse number="18">Анатот и Алмон са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="19">Свештеницима, Аароновим потомцима, припало је укупно тринаест градова са пашњацима.</verse>
				<verse number="20">Осталим левитским братствима Кехатоваца коцком су додељени градови од Ефремовог племена.</verse>
				<verse number="21">У Ефремовом горју дати су им: Сихем, град уточишта за убицу, Гезер,</verse>
				<verse number="22">Кивцајим и Бет Хорон са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="23">Од Дановог племена добили су: Елтеке, Гибетон,</verse>
				<verse number="24">Ајалон и Гат Римон са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="25">Од половине Манасијиног племена добили су: Таанах и Гат Римон са пашњацима – два града.</verse>
				<verse number="26">Осталим братствима Кехатоваца припало је укупно десет градова са пашњацима.</verse>
				<verse number="27">Левитским братствима Гершоноваца дати су: Од половине Манасијиног племена: Голан у Башану, град уточишта за убицу, и Бе Ештера са пашњацима – два града.</verse>
				<verse number="28">Од Исахаровог племена: Кишјон, Доврат,</verse>
				<verse number="29">Јармут и Ен Ганим са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="30">Од Асировог племена: Мишал, Авдон,</verse>
				<verse number="31">Хелкат и Рехов са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="32">Од Нефталимовог племена: Кедеш у Галилеји, град уточишта за убицу, Хамот Дор и Картан са пашњацима – три града.</verse>
				<verse number="33">Гершоновцима је припало укупно тринаест градова са пашњацима.</verse>
				<verse number="34">Братства Мераријеваца – преостали Левити – добила су: Од Завулоновог племена: Јокнеам, Карту,</verse>
				<verse number="35">Димну и Нахалал са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="36">Од Рувимовог племена: Бецер, Јахцу,</verse>
				<verse number="37">Кедемот и Мефаат са пашњацима – четири града.</verse>
				<verse number="38">Од Гадовог племена: Рамот у Гиладу, град уточишта за убицу, Маханајим,</verse>
				<verse number="39">Хешбон и Јаазер са пашњацима – укупно четири града.</verse>
				<verse number="40">Братствима Мераријеваца – преосталим Левитима – коцком је додељено укупно дванаест градова.</verse>
				<verse number="41">На подручју које су држали Израелци било је укупно четрдесет осам левитских градова са пашњацима.</verse>
				<verse number="42">Сваки од ових градова око себе је имао пашњаке.</verse>
				<verse number="43">Тако је ГОСПОД дао Израелцима сву земљу за коју се заклео њиховим праоцима да ће им је дати, и они су је запосели и настанили се у њој.</verse>
				<verse number="44">ГОСПОД им је дао мир са свих страна, баш као што се и заклео њиховим праоцима. Нико од њихових непријатеља није могао да им се супротстави. ГОСПОД им је предао у руке све њихове непријатеље.</verse>
				<verse number="45">Ниједно од свих обећања која је ГОСПОД дао израелском народу није остало неиспуњено – сва је одржао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Исус Навин позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена,</verse>
				<verse number="2">па им рече: »Држали сте се свега што вам је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, а покоравали сте се и мени у свему што сам вам заповедио.</verse>
				<verse number="3">Нисте напустили своје сународнике све ово дуго време до дана данашњег, него сте извршили задатак који вам је поверио ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="4">»А сада, пошто је ГОСПОД, ваш Бог, и вашим сународницима дао починак као што им је обећао, вратите се својим кућама у земљи коју вам је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао у посед на источној страни реке Јордан.</verse>
				<verse number="5">Само, врло помно извршавајте заповести и законе које вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ: да волите ГОСПОДА, свога Бога, да идете свим његовим путевима, да се држите његових заповести, да га се чврсто држите и да му служите свим својим срцем и свом својом душом.«</verse>
				<verse number="6">Онда их Исус Навин благослови и отпусти, и они одоше кући.</verse>
				<verse number="7">(Једној половини Манасијиног племена Мојсије је дао земљу у Башану, а другој половини је Исус Навин дао земљу међу њиховим сународницима на западној страни реке Јордан.) Када их је Исус Навин послао кући, благослови их</verse>
				<verse number="8">и рече: »Вратите се кући са својим великим богатством – са много стоке, са сребром, златом, бронзом и гвожђем и са силном одећом – па поделите са својим сународницима плен који сте одузели од својих непријатеља.«</verse>
				<verse number="9">Тако Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одоше од осталих Израелаца у Шилу у земљи Ханаан, да би се вратили у Гилад, своју земљу, коју су стекли онако како им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.</verse>
				<verse number="10">Стигавши у Гелилот близу реке Јордан у Ханаану, Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигоше крај реке Јордан велик жртвеник.</verse>
				<verse number="11">Када су остали Израелци чули да су Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигли жртвеник на граници Ханаана, у Гелилоту, близу реке Јордан, на израелској страни,</verse>
				<verse number="12">сва израелска заједница окупи се у Шилу да крене у рат против њих.</verse>
				<verse number="13">Израелци послаше у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена Пинхаса, сина свештеника Елеазара.</verse>
				<verse number="14">С њим послаше и десет поглавара, по једног из сваког израелског племена, од којих је сваки био глава породице међу израелским братствима.</verse>
				<verse number="15">Када су стигли у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена, рекоше им:</verse>
				<verse number="16">»Овако каже сва ГОСПОДЊА заједница: ‚Како сте могли овако да изневерите Бога Израеловог? Како сте могли да се окренете од ГОСПОДА и да сада, у својој побуни против ГОСПОДА, подигнете жртвеник?</verse>
				<verse number="17">Зар нам грех у Пеору није био довољан? Ни до дана данашњег нисмо се очистили од тога греха, иако је помор снашао ГОСПОДЊУ заједницу.</verse>
				<verse number="18">Зар се сада окрећете од ГОСПОДА? Ако се ви данас буните против ГОСПОДА, сутра ће се он разгневити на сву израелску заједницу.</verse>
				<verse number="19">Ако је земља коју поседујете нечиста, пређите овамо, у ГОСПОДЊУ земљу, где стоји ГОСПОДЊЕ боравиште, и узмите део земље међу нама. Али не буните се против ГОСПОДА ни против нас подижући за себе други жртвеник осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога.</verse>
				<verse number="20">Када је Ахан син Зарин прекршио заповест о потпуном уништењу града, зар се није ГОСПОДЊА срџба оборила на сву израелску заједницу? Није само он погинуо због свога греха.‘«</verse>
				<verse number="21">Тада Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одговорише главама Израелових братстава:</verse>
				<verse number="22">»Бог над боговима, ГОСПОД, Бог над боговима, ГОСПОД, зна! Нека и Израел зна! Ако је ово била побуна или ако смо изневерили ГОСПОДА, немојте данас да нас поштедите.</verse>
				<verse number="23">Ако смо себи саградили жртвеник да бисмо се окренули од ГОСПОДА и да бисмо на жртвенику приносили жртве паљенице или житне жртве или жртве за заједништво, нека нас сâм ГОСПОД казни.</verse>
				<verse number="24">Не, него то смо урадили из страха да ће сутра ваши потомци рећи нашим потомцима: ‚Шта ви имате са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим?</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД је поставио реку Јордан као границу између нас и вас Рувимоваца и Гадоваца! Ви немате удела у ГОСПОДУ!‘ Тако би ваши потомци могли да наведу наше потомке да престану да се боје ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="26">Зато смо рекли: ‚Хајде да се припремимо за то и да подигнемо жртвеник, али не за жртве паљенице и клане жртве‘,</verse>
				<verse number="27">него да буде сведочанство између нас и вас и између нараштајâ који ће доћи, да ћемо заиста да служимо ГОСПОДУ у његовом светилишту нашим жртвама паљеницама, кланим жртвама и жртвама за заједништво. Тако ваши потомци неће сутра моћи да кажу нашим потомцима: ‚Ви немате удела у ГОСПОДУ.‘</verse>
				<verse number="28">И још смо рекли: ‚Ако икад тако кажу нама или нашим потомцима, одговорићемо: »Погледајте ову преслику ГОСПОДЊЕГ жртвеника коју су начинили наши праоци, не за жртве паљенице и клане жртве, него као сведочанство између вас и нас.«‘</verse>
				<verse number="29">Далеко било да се бунимо против ГОСПОДА и да се окренемо од њега данас подижући жртвеник за жртве паљенице, житне и клане жртве, осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога, који стоји пред његовим Боравиштем.«</verse>
				<verse number="30">Када су свештеник Пинхас и поглавари заједнице – главе израелских братстава – чули шта су рекли Рувимовци, Гадовци и Манасијевци, били су задовољни.</verse>
				<verse number="31">Тада Пинхас, син свештеника Елеазара, рече Рувимовцима, Гадовцима и Манасијевцима: »Данас знамо да је ГОСПОД међу нама, јер нисте изневерили ГОСПОДА. Сада сте избавили Израелце из ГОСПОДЊЕ руке.«</verse>
				<verse number="32">Потом се Пинхас, син свештеника Елеазара, и поглавари вратише из Гилада, од Рувимоваца и Гадоваца, Израелцима у Ханаан и известише их.</verse>
				<verse number="33">Израелци су били задовољни оним што су чули, па су благосиљали Бога и нису више говорили да ће да ратују против Рувимоваца и Гадоваца и да опустоше земљу у којој ови живе.</verse>
				<verse number="34">А Рувимовци и Гадовци назваше жртвеник: »Сведочанство међу нама да је ГОСПОД Бог.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Много времена након што је ГОСПОД дао Израелу починак од свих његових непријатеља око њега, Исус Навин, који је зашао у дубоку старост,</verse>
				<verse number="2">окупи све Израелце, њихове старешине, поглаваре, судије и надгледнике, па им рече: »Ја сам зашао у дубоку старост.</verse>
				<verse number="3">Сами сте видели шта је све ГОСПОД, ваш Бог, учинио са свим овдашњим народима ради вас. Јер, сâм ГОСПОД, ваш Бог, борио се за вас.</verse>
				<verse number="4">Ето, коцком сам разделио вашим племенима у наследство сву земљу народâ који су остали, као и народâ које сам истребио, од реке Јордан на запад до Великог мора.</verse>
				<verse number="5">Сâм ГОСПОД, ваш Бог, потиснуће их пред вама и истерати их пред вашим очима, и ви ћете запосести њихову земљу, као што вам је ГОСПОД, ваш Бог, и обећао.</verse>
				<verse number="6">Будите веома јаки, да бисте се држали свега што је записано у Књизи Мојсијевог закона и то извршавали, не скрећући ни десно ни лево.</verse>
				<verse number="7">Не мешајте се с овим народима који су остали међу вама. Не помињите имена њихових богова нити се њима заклињите. Не служите им нити им се клањајте,</verse>
				<verse number="8">него се чврсто држите ГОСПОДА, свога Бога, као што сте то чинили све до данас.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД је пред вама истерао велике и моћне народе и до дана данашњег нико није могао да вам се супротстави.</verse>
				<verse number="10">Један од вас може да гони њих хиљаду, јер се ГОСПОД, ваш Бог, бори за вас, као што вам је обећао.</verse>
				<verse number="11">Стога добро пазите да волите ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="12">»Али, ако се окренете и повежете се са преосталима из ових народа који остају међу вама, па почнете да склапате бракове и дружите се с њима и они с вама,</verse>
				<verse number="13">онда знајте да ће ГОСПОД, ваш Бог, престати да истерује ове народе пред вама. Они ће вам постати замка и клопка, бич на вашим леђима и трн у оку док не нестанете из ове добре земље коју вам је ГОСПОД, ваш Бог, дао.</verse>
				<verse number="14">»Ево, ја сада идем куда иде све живо на земљи, а ви знате у свом срцу и души да ниједно од свих обећања која вам је дао ГОСПОД, ваш Бог, није остало неиспуњено – сва су одржана, ниједно није остало неиспуњено.</verse>
				<verse number="15">Али као што се обистинило све што вам је ГОСПОД, ваш Бог, обећао, тако ће ГОСПОД, ваш Бог, на вас довести и свако зло којим је запретио, док вас не истреби из ове добре земље коју вам је дао.</verse>
				<verse number="16">Ако погазите Савез ГОСПОДА, свога Бога, који је с вама склопио, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, ГОСПОД ће планути гневом на вас и брзо ћете нестати из ове добре земље коју вам је дао.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Исус Навин окупи сва Израелова племена у Сихему. Сазва Израелове старешине, поглаваре, судије и надгледнике, и они стадоше пред Бога.</verse>
				<verse number="2">Исус Навин рече целом народу: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚У давна времена ваши праоци, укључујући Тару, Авраамовог и Нахоровог оца, живели су са оне стране реке Еуфрат и служили другим боговима.</verse>
				<verse number="3">Али ја сам узео вашег праоца Авраама с оне стране реке Еуфрат, провео га кроз цео Ханаан и умножио његово потомство. Дао сам му Исаака,</verse>
				<verse number="4">а Исааку Јакова и Исава. Исаву сам дао у посед Сеирско горје, а Јаков и његова деца отишли су доле у Египат.</verse>
				<verse number="5">Онда сам тамо послао Мојсија и Аарона и ударио Египћане пошастима, а потом сам вас извео оданде.</verse>
				<verse number="6">»‚Када сам ваше праоце извео из Египта, стигли сте до мора. Египћани су ваше праоце гонили борним колима и коњаницима све до Црвеног мора.</verse>
				<verse number="7">Када су завапили ГОСПОДУ, он је између вас и Египћана ставио таму, склопио море над њима и прекрио их. Својим очима сте видели шта сам урадио са Египтом. Потом сте дуго живели у пустињи.</verse>
				<verse number="8">»‚После сам вас довео у земљу Аморејаца, који су живели источно од реке Јордан. Они су вас напали, али сам их ја предао у ваше руке. Затро сам их пред вама, и ви сте запосели њихову земљу.</verse>
				<verse number="9">»‚Када се Валак син Ципоров, цар Моава, спремао да нападне Израел, послао је по Валаама сина Веоровог, да овај на вас баци клетву.</verse>
				<verse number="10">Али ја нисам хтео да послушам Валаама, па вас је он само благосиљао. Тако сам вас избавио из његових руку.</verse>
				<verse number="11">»‚Онда сте прешли преко реке Јордан и дошли до Јерихона. Житељи Јерихона борили су се против вас, а тако и Аморејци, Перижани, Ханаанци, Хетити, Гиргашани, Хивијци и Јевусејци, али ја сам их предао у ваше руке.</verse>
				<verse number="12">Пред вама сам послао стршљена, и он је, а не ваш мач или лук, пред вама истерао она два аморејска цара.</verse>
				<verse number="13">Дао сам вам земљу око које се нисте трудили и градове које нисте ви изградили, и ви живите у њима и једете род виноградâ и маслињакâ које нисте ви посадили.‘</verse>
				<verse number="14">»Зато се бојте ГОСПОДА и служите му беспрекорно и верно. Уклоните богове којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат и у Египту, и служите ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="15">Али, ако вам се не свиђа да служите ГОСПОДУ, онда данас одаберите коме ћете служити: боговима којима су служили ваши праоци с оне стране реке Еуфрат или боговима Аморејаца, у чијој земљи живите. А што се тиче мене и мојих укућана, ми ћемо служити ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="16">»Далеко било да оставимо ГОСПОДА да бисмо служили другим боговима!« одговори народ.</verse>
				<verse number="17">»Јер, ГОСПОД, наш Бог, јесте онај који је нас и наше праоце извео из Египта, куће ропства, и нама наочиглед учинио она велика знамења. Он нас је чувао целим путем којим смо ишли и међу свим народима кроз које смо пролазили.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД је пред нама истерао све народе – Аморејце који су живели у овој земљи. И ми ћемо исто да служимо ГОСПОДУ, јер је он наш Бог.«</verse>
				<verse number="19">Тада Исус Навин рече народу: »Ви нисте у стању да служите ГОСПОДУ, јер он је свети Бог. Он је љубоморан Бог. Он вам неће опростити вашу побуну и грехе.</verse>
				<verse number="20">Ако оставите ГОСПОДА и служите туђим боговима, он ће се окренути против вас и довести на вас несрећу, па ће вас затрти, иако је био добар према вама.«</verse>
				<verse number="21">»Не!« рече народ Исусу Навину. »Служићемо ГОСПОДУ!«</verse>
				<verse number="22">Тада Исус Навин рече: »Сведоци сте сами против себе да сте изабрали ГОСПОДА, да њему служите.« А народ одврати: »Сведоци смо.«</verse>
				<verse number="23">»Онда сада уклоните туђе богове који су међу вама«, рече Исус Навин, »и срцем се приклоните ГОСПОДУ, Богу Израеловом.«</verse>
				<verse number="24">А народ рече Исусу Навину: »Служићемо ГОСПОДУ, своме Богу, и покоравати му се.«</verse>
				<verse number="25">Тога дана Исус Навин склопи савез с народом, и тамо, у Сихему, изложи му прописе и законе.</verse>
				<verse number="26">Потом све то записа у Књигу Божијег закона, па узе један велик камен и постави га под смрдљиком близу ГОСПОДЊЕГ светилишта.</verse>
				<verse number="27">»Ево«, рече Исус Навин целом народу, »овај камен ће бити сведок против нас, јер је чуо све речи које нам је ГОСПОД говорио. Он ће бити сведок против вас ако будете неверни своме Богу.«</verse>
				<verse number="28">Онда Исус Навин отпусти народ, свакога на његово наследство.</verse>
				<verse number="29">После ових догађаја, умре Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ. Имао је сто десет година.</verse>
				<verse number="30">Сахранише га у крају који је наследио, у Тимнат-Сераху, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.</verse>
				<verse number="31">Израел је служио ГОСПОДУ све док је Исус Навин био жив и док су биле живе старешине које су га надживеле и које су знале све што је ГОСПОД учинио за Израел.</verse>
				<verse number="32">Јосифове кости, које су Израелци донели из Египта, сахрањене су у Сихему, на оном комаду земље који је Јаков био купио за сто сребрњака од синова Сихемовог оца Хамора, и то постаде наследство Јосифових потомака.</verse>
				<verse number="33">Умре и Елеазар син Ааронов, па га сахранише у Гиви, која је била додељена његовом сину Пинхасу у Ефремовом горју.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="7">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">После смрти Исуса Навина, Израелци упиташе ГОСПОДА: »Ко ће први да иде да нападне Ханаанце за нас?«</verse>
				<verse number="2">А ГОСПОД одговори: »Нека иде Јудино племе. Ево предао сам ову земљу у њихове руке.«</verse>
				<verse number="3">Тада Јудеји рекоше својој сабраћи Симеоновцима: »Пођите с нама на подручје које нам је додељено коцком, да заједно нападнемо Ханаанце. Потом ћемо ми поћи с вама на ваше подручје.« И Симеоновци пођоше с њима.</verse>
				<verse number="4">Када су Јудеји отишли горе, ГОСПОД им предаде Ханаанце и Перижане у руке, па код Безека поразише десет хиљада људи.</verse>
				<verse number="5">Тамо затекоше Адони-Безека и нападоше га. Поразише Ханаанце и Перижане,</verse>
				<verse number="6">а Адони-Безек побеже. Они кренуше у потеру за њим и ухватише га, па му одсекоше палчеве на рукама и ногама.</verse>
				<verse number="7">Адони-Безек рече: »Седамдесет царева са одсеченим палчевима на рукама и ногама скупљало је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.« Потом га одведоше у Јерусалим и он тамо умре.</verse>
				<verse number="8">Јудеји нападоше и Јерусалим и заузеше га. Његове житеље погубише мачем, а град запалише.</verse>
				<verse number="9">После тога Јудеји одоше да се боре против Ханаанаца који су живели у Горју, Негеву и Шефели.</verse>
				<verse number="10">Нападоше Ханаанце који су живели у Хеврону, који се раније звао Кирјат-Арба, и поразише Шешаја, Ахимана и Талмаја.</verse>
				<verse number="11">Одатле кренуше на житеље Девира, који се раније звао Кирјат-Сефер.</verse>
				<verse number="12">Калев рече: »Даћу своју кћер Ахсу за жену ономе ко нападне Кирјат Сефер и заузме га.«</verse>
				<verse number="13">И заузе га Отниел, син Калевовог млађег брата Кеназа, па му Калев даде своју кћер Ахсу за жену.</verse>
				<verse number="14">Када је дошла Отниелу, он је наговори да од свог оца затражи поље. Она сјаха с магарца, а Калев је упита: »Шта хоћеш?«</verse>
				<verse number="15">»Молим те, благослови ме«, одговори она. »Кад си ми дао суву земљу у Негеву, дај ми и изворе воде.« Тако јој он даде горње и доње изворе.</verse>
				<verse number="16">Потомци Мојсијевог таста, Кенејца, пођоше с Јудејима из Града палми горе у Јудејску пустињу, која је у Негеву близу Арада, па се настанише међу тамошњим народом.</verse>
				<verse number="17">Јудеји кренуше са својом сабраћом Симеоновцима и потукоше Ханаанце који су живели у Цефату. Град потпуно уништише, па га због тога прозваше Хорма.</verse>
				<verse number="18">Јудеји заузеше и Газу, Ашкелон и Екрон са подручјима око њих.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД је био с Јудејима, и они заузеше Горје. Али становнике низије нису успели да истерају јер су ови имали гвоздена борна кола.</verse>
				<verse number="20">Као што је Мојсије обећао, Хеврон дадоше Калеву, који из њега истера три Анакова потомка.</verse>
				<verse number="21">А Венијаминовци нису истерали Јевусејце који су живели у Јерусалиму, па ови и дан-данас живе у Јерусалиму с Венијаминовцима.</verse>
				<verse number="22">Јосифова племена нападоше Бетел, и ГОСПОД је био с њима.</verse>
				<verse number="23">Док су извиђали Бетел, који се раније звао Луз,</verse>
				<verse number="24">извидници видеше једног човека како излази из града, па му рекоше: »Покажи нам како да уђемо у град, па ћемо с тобом милостиво поступити.«</verse>
				<verse number="25">Он им показа, и они мачем погубише житеље града, али тог човека и сву његову породицу поштедеше.</verse>
				<verse number="26">Он оде у земљу Хетита, где подиже град и назва га Луз, како се он зове и дан-данас.</verse>
				<verse number="27">Манасијевци нису истерали житеље Бет-Шеана, Таанаха, Дора, Јивлеама и Мегида и насеља око њих, јер су Ханаанци били одлучни у намери да остану у том крају.</verse>
				<verse number="28">Када су Израелци ојачали, наметнули су Ханаанцима кулук, али их нису докраја истерали.</verse>
				<verse number="29">Ни Ефремовци нису истерали Ханаанце који су живели у Гезеру, па ти Ханаанци остадоше да живе међу њима.</verse>
				<verse number="30">Ни Завулоновци нису истерали Ханаанце који су живели у Китрону и Нахалолу, па Ханаанци остадоше међу Завулоновцима као њихови кулучари.</verse>
				<verse number="31">Ни Асировци нису истерали житеље Ака, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афика и Рехова.</verse>
				<verse number="32">Тако су Асировци живели међу Ханаанцима, становницима тога краја, јер их нису истерали.</verse>
				<verse number="33">Ни Нефталимово племе није истерало житеље Бет-Шемеша и Бет-Аната. Тако су и Нефталимовци живели са Ханаанцима, становницима тога краја, али су житељи Бет-Шемеша и Бет-Аната постали њихови кулучари.</verse>
				<verse number="34">Аморејци потиснуше Дановце у Горје, не дозвољавајући им да се спусте у низију.</verse>
				<verse number="35">Аморејци су били одлучни у намери да остану на гори Херес, у Ајалону и Шаалвиму, али када су Јосифова племена ојачала, Аморејци постадоше њихови кулучари.</verse>
				<verse number="36">Граница Аморејаца ишла је од превоја Акрабима до Селе, па навише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Анђео ГОСПОДЊИ дође из Гилгала у Бохим и рече: »Извео сам вас из Египта и довео вас у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима. Рекао сам: ‚Никад нећу раскинути свој савез с вама,</verse>
				<verse number="2">а ви немојте да склапате савез са становницима ове земље, него порушите њихове жртвенике.‘ Али ви ме нисте послушали. Зашто сте то учинили?</verse>
				<verse number="3">Зато вам кажем: нећу их истерати пред вама. Они ће вам бити бич на леђима, а њихови богови замка.«</verse>
				<verse number="4">Када је анђео ГОСПОДЊИ изговорио ове речи свим Израелцима, народ гласно заплака.</verse>
				<verse number="5">Због тога оно место назваше Бохим и тамо принеше жртве ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="6">Када је Исус Навин отпустио народ, Израелци су отишли да запоседну земљу, сваки на своје наследство.</verse>
				<verse number="7">Народ је служио ГОСПОДУ за живота Исуса Навина и за живота старешина које су га надживеле и виделе сва велика дела која је ГОСПОД учинио за Израел.</verse>
				<verse number="8">Исус Навин, слуга ГОСПОДЊИ, умро је када је имао сто десет година.</verse>
				<verse number="9">Сахранили су га у крају који је наследио, у Тимнат-Хересу, у Ефремовом горју, северно од горе Гааш.</verse>
				<verse number="10">Након што је цело то поколење помрло, дође ново поколење, које није знало ни за ГОСПОДА, ни за оно што је он учинио за Израел.</verse>
				<verse number="11">Израелци су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и служили Ваалима.</verse>
				<verse number="12">Оставили су ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и пошли за другим боговима, боговима околних народа, па су им се клањали. Разгневили су ГОСПОДА,</verse>
				<verse number="13">јер су га оставили и служили Ваалу и Астартама.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД се силно разгневи на Израелце и предаде их у руке пљачкашима да их пљачкају и свим непријатељима око њих, којима више нису могли да се супротставе.</verse>
				<verse number="15">Кад год су одлазили у бој, бивали су поражени јер је ГОСПОД био против њих, као што је рекао и као што им се заклео. Тако су се нашли у великој невољи.</verse>
				<verse number="16">Тада ГОСПОД поче да им подиже судије, да их спасавају од пљачкаша.</verse>
				<verse number="17">Али они ни своје судије нису слушали, већ су се одавали блуду са другим боговима и клањали им се. Брзо су скренули с пута којим су ишли њихови праоци, који су слушали ГОСПОДЊЕ заповести. Они нису тако чинили.</verse>
				<verse number="18">Кад год би им ГОСПОД подигао неког судију, био би с њим и спасавао их од њихових непријатеља док год је тај судија био жив. Јер, ГОСПОД би се сажалио на њих због њиховог роптања под онима који су их мучили и тлачили.</verse>
				<verse number="19">А када би судија умро, они би се враћали својим поквареним делима, горим од оних која су чинили њихови очеви. Ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се, одбијајући да се оставе својих дела и тврдоглавости.</verse>
				<verse number="20">Зато се ГОСПОД силно разгневи на Израелце и рече: »Пошто је овај народ прекршио савез који сам склопио са њиховим праоцима и није ми се покорио,</verse>
				<verse number="21">нећу више истерати пред њима ниједан од народâ које је Исус Навин оставио када је умро.</verse>
				<verse number="22">Помоћу њих ћу проверити Израелце, да видим да ли ће се држати мога пута и ићи њиме као што су то чинили њихови праоци.«</verse>
				<verse number="23">Зато је ГОСПОД и пустио оне народе да остану. Није их одмах истерао нити их је предао у руке Исусу Навину.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ово су народи које је ГОСПОД пустио да остану у земљи да би помоћу њих проверио све оне Израелце који нису искусили ниједан рат у Ханаану,</verse>
				<verse number="2">да би вештини ратовања научио оне нараштаје Израелаца који нису раније искусили рат:</verse>
				<verse number="3">пет филистејских владара, сви Ханаанци, Сидонци и Хивијци који су живели у либанском горју од горе Ваал-Хермон до Лево-Хамата.</verse>
				<verse number="4">Они су остављени да се помоћу њих провере Израелци, да се покаже да ли ће послушати ГОСПОДЊЕ заповести, које је дао њиховим праоцима преко Мојсија.</verse>
				<verse number="5">Тако су Израелци живели међу Ханаанцима, Хетитима, Аморејцима, Перижанима, Хивијцима и Јевусејцима,</verse>
				<verse number="6">женили се њиховим кћерима, своје кћери удавали за њихове синове и служили њиховим боговима.</verse>
				<verse number="7">Чинили су оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Заборавили су ГОСПОДА, свога Бога, и служили Ваалима и Ашерама.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД се разгневи на Израелце, па их предаде у руке Кушан-Ришатајиму, цару Арам-Нахарајима, коме су Израелци служили осам година.</verse>
				<verse number="9">Али, када су завапили ГОСПОДУ, он им подиже спаситеља – Отниела, сина Калевовог млађег брата Кеназа – да их спасе.</verse>
				<verse number="10">На њега сиђе Дух ГОСПОДЊИ, па он постаде Израелов судија и крену у рат. ГОСПОД му предаде у руке Кушан-Ришатајима, цара Арам-Нахарајима, и он га победи.</verse>
				<verse number="11">Тако је у земљи четрдест година владао мир, док није умро Отниел син Кеназов.</verse>
				<verse number="12">Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, па због тога ГОСПОД учини Еглона, цара Моава, јачим од Израела.</verse>
				<verse number="13">Еглон се удружи с Амонцима и Амалечанима, па дође, порази Израел и запоседе Град палми.</verse>
				<verse number="14">Израелци су тако осамнаест година служили моавском цару Еглону.</verse>
				<verse number="15">Израелци опет завапише ГОСПОДУ, и он им подиже спаситеља – Ехуда, леворуког сина Гере Венијаминовца. Израелци га послаше да однесе данак моавском цару Еглону.</verse>
				<verse number="16">Ехуд искова кратак двосекли мач и припаса га уз десно бедро, испод одеће,</verse>
				<verse number="17">па однесе данак Еглону, који је био врло дебео човек.</verse>
				<verse number="18">Када је предао данак, Ехуд отпусти људе који су донели данак,</verse>
				<verse number="19">па се код камених идола близу Гилгала окрену и врати Еглону. »Имам за тебе једну тајну поруку, царе«, рече Ехуд. »Тишина!« рече цар, и сви који су били код њега изађоше.</verse>
				<verse number="20">Тада Ехуд приђе цару, који је седео сам у горњој соби своје палате, и рече му: »Имам за тебе поруку од Бога.« Док је цар устајао са престола,</verse>
				<verse number="21">Ехуд посегну левом руком, извуче мач са десног бедра и зари му га у трбух.</verse>
				<verse number="22">Чак и дршка мача улете за оштрицом, која му изађе на леђа. А како Ехуд није извукао мач из Еглоновог трбуха, око мача се склопи сало.</verse>
				<verse number="23">Потом Ехуд изађе на трем, за собом затворивши и закључавши врата горње собе.</verse>
				<verse number="24">Када је он отишао, дођоше Еглонове слуге и видеше да су врата горње собе закључана, па рекоше: »Сигурно се олакшава у нужнику.«</verse>
				<verse number="25">Чекали су колико су смели, па како Еглон и даље није отварао врата собе, узеше кључ. Када су откључали врата, а оно – господар им лежи на поду, мртав!</verse>
				<verse number="26">А док су они чекали, Ехуд је умакао. Прошао је поред камених идола и побегао у Сеиру.</verse>
				<verse number="27">Када је стигао онамо, дуну у овнујски рог у Ефремовом горју, па Израелци, с њим на челу, сиђоше са горја.</verse>
				<verse number="28">»Пођите за мном«, рече им, »јер вам је ГОСПОД предао у руке ваше непријатеље Моавце.« Тако они сиђоше за њим и на реци Јордан запосеше газове према Моаву, па никог нису пуштали да пређе преко.</verse>
				<verse number="29">У то време убише око десет хиљада Моаваца, све кршних и снажних људи – ниједан није умакао.</verse>
				<verse number="30">Тога дана је Израел потукао Моав. Након тога је у земљи осамдесет година владао мир.</verse>
				<verse number="31">После Ехуда био је Шамгар син Анатов, који волујским останом уби шест стотина Филистејаца. Тако је и он спасао Израел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">После Ехудове смрти, Израелци поново почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="2">Зато их ГОСПОД предаде у руке Јавину, ханаанском цару који је владао у Хацору. Заповедник његове војске био је Сисра, а живео је у Харошет-Хагоиму.</verse>
				<verse number="3">Пошто је имао девет стотина гвоздених борних кола и пошто је двадесет година сурово тлачио Израелце, они завапише ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="4">У то време је у Израелу судила пророчица Девора, Лапидотова жена.</verse>
				<verse number="5">Судила је под Деворином палмом, између Раме и Бетела, у Ефремовом горју, и Израелци су јој долазили да пресуђује у њиховим споровима.</verse>
				<verse number="6">Она посла по Варака сина Авиноамовог, који је био из Кедеша у Нефталиму, и рече му: »ГОСПОД, Бог Израелов, ти заповеда: ‚Иди и узми са собом десет хиљада Нефталимоваца и Завулоноваца, па их поведи на гору Тавор.</verse>
				<verse number="7">Ја ћу к теби на поток Кишон намамити Сисру, заповедника Јавинове војске, са његовим борним колима и војском, и тамо ћу ти га предати у руке.‘«</verse>
				<verse number="8">Варак јој одговори: »Ићи ћу само ако и ти пођеш са мном. Али, ако ти не пођеш са мном, нећу ићи.«</verse>
				<verse number="9">»Добро, ићи ћу с тобом«, рече му Девора. »Али знај да зато слава неће припасти теби, јер ГОСПОД ће Сисру предати у руке једној жени.« Тако Девора крену с Вараком у Кедеш,</verse>
				<verse number="10">куда он позва Завулоново и Нефталимово племе. За њим пође десет хиљада људи, а с њим пође и Девора.</verse>
				<verse number="11">А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, потомака Мојсијевог таста Ховава, и разапео шатор крај великог дрвета у Цаананиму, близу Кедеша.</verse>
				<verse number="12">Када су Сисри јавили да је Варак син Авиноамов отишао на гору Тавор,</verse>
				<verse number="13">он позва сва своја борна кола – девет стотина гвоздених борних кола – и сву своју војску из Харошет-Хагоима да дођу на поток Кишон.</verse>
				<verse number="14">Тада Девора рече Вараку: »Спреми се! Ово је дан када ће ГОСПОД предати Сисру у твоје руке. ГОСПОД иде пред тобом.« Тако Варак сиђе с горе Тавор, а за њим његових десет хиљада људи.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД баци Сисру, његова борна кола и сву војску у његовом табору у пометњу пред Вараковим налетом, па Сисра сиђе са својих кола и побеже пешице.</verse>
				<verse number="16">Варак је гонио борна кола и војску све до Харошет-Хагоима и сва Сисрина војска паде од мача – ниједан војник не остаде жив.</verse>
				<verse number="17">Сисра побеже пешице до шатора Јаел, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара Хацора, и породице Хевера Кенејца владао мир.</verse>
				<verse number="18">Јаел изађе у сусрет Сисри, па му рече: »Уђи, господару. Уђи код мене. Не бој се.« И он уђе у њен шатор, а она га покри покривачем.</verse>
				<verse number="19">Он јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде. Жедан сам.« Она отвори мешину с млеком, даде му да пије, па га опет покри.</verse>
				<verse number="20">»Стани на улаз у шатор«, рече јој он, »па ако неко наиђе и упита те: ‚Има ли ту кога?‘ ти кажи: ‚Нема.‘«</verse>
				<verse number="21">Када је он чврсто заспао од исцрпљености, Јаел, Хеверова жена, узе шаторски кочић и прикраде му се с чекићем у руци. Она му заби кочић кроз слепоочницу тако да се зарио у земљу, и он умре.</verse>
				<verse number="22">Уто наиђе и Варак у потери за Сисром, а Јаел му изађе у сусрет и рече: »Уђи да ти покажем човека кога тражиш.« Када је ушао у њен шатор, а оно – Сисра лежи мртав, с кочићем у слепоочници!</verse>
				<verse number="23">Тако је тога дана Бог пред Израелцима потукао ханаанског цара Јавина.</verse>
				<verse number="24">Израелци су бивали све јачи и јачи док га нису уништили.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Тога дана Девора и Варак син Авиноамов запеваше ову песму:</verse>
				<verse number="2">»Када се Израелци спремају за бој, када се народ на то драговољно реши, благосиљајте ГОСПОДА!</verse>
				<verse number="3">»Чујте, цареви, почујте, владари! Певаћу ГОСПОДУ, псалме ћу певати ГОСПОДУ, Богу Израеловом.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОДЕ, када си изашао из Сеира, када си искорачио из земље едомске, земља се тресла, са неба је лило, облаци су воду изливали,</verse>
				<verse number="5">горе су се тресле пред ГОСПОДОМ Синајским, пред ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.</verse>
				<verse number="6">»У време Шамгара сина Анатовог, у Јаелино време, опустеше друмови, путници пођоше стазама обилазним.</verse>
				<verse number="7">Живот је замро у селима Израеловим, док ја, Девора, не устадох, док не устадох као мајка у Израелу.</verse>
				<verse number="8">Када нове богове изабраше за себе, рат стиже на градске капије, а ниједног штита ни копља међу четрдесет хиљада у Израелу.</verse>
				<verse number="9">»Моје је срце с вођама Израеловим, са добровољцима међу народом. Благосиљајте ГОСПОДА!</verse>
				<verse number="10">»Размислите ви који јашете на белим магарицама, седећи на меким покровцима, и ви који ходате путем.</verse>
				<verse number="11">Послушајте глас певачâ на појилима: они ГОСПОДЊЕ победе набрајају, победе за његова села у Израелу. Тада народ ГОСПОДЊИ сиђе до градских капија.</verse>
				<verse number="12">»‚Пробуди се, пробуди се, Деворо! Пробуди се, пробуди се, песму запевај! Устани, Вараче! Зароби своје сужње, сине Авиноамов!‘</verse>
				<verse number="13">»Тада преостали сиђоше к великашима, народ ГОСПОДЊИ сиђе к мени као ратници.</verse>
				<verse number="14">Из Ефрема дођоше они чији је корен у Амалеку, за тобом Венијамин међу твојим народом. Из Махира сиђоше вође, из Завулона они с палицама надгледничким.</verse>
				<verse number="15">Са Девором су били заповедници Исахара. Да, Исахар је био с Вараком и за њим похрлио у долину. »Међу Рувимовим четама било је много премишљања.</verse>
				<verse number="16">Зашто ли си остао крај торова да слушаш свирку међу стадима? »Међу Рувимовим четама било је много премишљања.</verse>
				<verse number="17">Гилад остаде с оне стране Јордана. А зашто ли је Дан оклевао крај лађа? Асир је боравио на обали мора и остао у својим увалама.</verse>
				<verse number="18">Али Завулонов народ стави живот на коцку, а тако и Нефталим на бојном пољу.</verse>
				<verse number="19">»Дошли су цареви и борили се. Цареви ханаански су се борили код Таанаха, крај водâ Мегида, али нимало сребра не однеше као плен.</verse>
				<verse number="20">Са неба су се бориле звезде, са својих путања против Сисре су се бориле.</verse>
				<verse number="21">Поток Кишон отплави цареве, древни поток, поток Кишон. »Крочи снажно, душо моја!</verse>
				<verse number="22">»Тад копита коњска загрмеше – силним трком јуре моћни коњи његови!</verse>
				<verse number="23">‚Прокуните Мероз‘, рече анђео ГОСПОДЊИ, ‚прокуните, прокуните његове житеље, јер не притекоше у помоћ ГОСПОДУ, у помоћ ГОСПОДУ као ратници.‘</verse>
				<verse number="24">»Нека је благословена међу женама Јаел, жена Хевера Кенејца, благословена међу женама у шаторима.</verse>
				<verse number="25">Сисра затражи воде, а она му даде млека, урде му донесе у господској чинији.</verse>
				<verse number="26">Левицом посегну за шаторским кочићем, десницом за чекићем ковачким. Удари Сисру, главу му смрска, слепоочницу му разби и прободе.</verse>
				<verse number="27">Он јој се сручи крај ногу, паде и остаде да лежи. Крај ногу јој се сручи, паде – где се сручио, ту мртав паде.</verse>
				<verse number="28">Кроз прозор погледа Сисрина мајка и иза прозорске решетке закука: ‚Што толико нема кола његових? Што штропот његових кола касни?‘</verse>
				<verse number="29">Одговарају јој најмудрије дворкиње, а она себи понавља:</verse>
				<verse number="30">‚Плен су нашли, па га деле: по девојку-две за свакога, шарено рухо за Сисру, рухо шарено, везено, две мараме шарене, везене за врат победников.‘</verse>
				<verse number="31">»Нека тако страдају сви твоји непријатељи, ГОСПОДЕ, а они који те воле нека буду као сунце када се диже у свом пуном сјају.« Потом је у земљи четрдесет година владао мир.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Зато их ГОСПОД на седам година предаде у руке Мидјанцима.</verse>
				<verse number="2">Мидјан је постао јачи од Израела, па су Израелци правили себи склоништа у горским процепима, пећинама и скровиштима.</verse>
				<verse number="3">Кад год би Израелци сејали, Мидјанци, Амалечани и други источни народи би их нападали.</verse>
				<verse number="4">Утаборили би се на њиховој земљи и уништавали усеве све до Газе, не остављајући Израелу ништа од чега би се прехранио – ни овце, ни говеда, ни магарад.</verse>
				<verse number="5">Долазили су са својом стоком и шаторима као ројеви скакаваца – није се знало броја ни људима ни њиховим камилама. Улазили су у земљу и уништавали је.</verse>
				<verse number="6">Тако је Израел силно осиромашио због Мидјанаца, па Израелци завапише ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">Када су Израелци завапили ГОСПОДУ због Мидјанаца,</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД им посла пророка, који им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Извео сам вас из Египта, из куће ропства.</verse>
				<verse number="9">Избавио сам вас из руку Египћана и из руку свих који су вас тлачили. Истерао сам их пред вама и дао вам њихову земљу.</verse>
				<verse number="10">Рекао сам вам: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог. Не бојте се богова Аморејаца, у чијој земљи живите.« Али нисте ме послушали.‘«</verse>
				<verse number="11">Анђео ГОСПОДЊИ дође и седе под једну смрдљику у Офри која је припадала Јоашу Авиезеровцу. Тамо је Јоашев син Гедеон вршио пшеницу у муљачи не би ли је сачувао од Мидјанаца.</verse>
				<verse number="12">Анђео ГОСПОДЊИ показа се Гедеону и рече му: »ГОСПОД је с тобом, врсни ратниче.«</verse>
				<verse number="13">»Али, господару«, одврати Гедеон, »ако је ГОСПОД с нама, зашто нас је снашло све ово? Где су сва она његова чуда о којима су нам причали наши очеви када су говорили: ‚ГОСПОД нас је извео из Египта?‘ Али ГОСПОД нас је сада напустио и предао нас у руке Мидјану.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД се окрену према њему и рече: »Пођи с том својом снагом и спаси Израел из Мидјанових руку. Ја те шаљем.«</verse>
				<verse number="15">»Али, господару«, рече Гедеон, »како да спасем Израел? Моје братство је најслабије у Манасији, а ја сам најнезнатнији у својој породици.«</verse>
				<verse number="16">»Ја ћу бити с тобом«, одговори ГОСПОД, »па ћеш поразити Мидјанце као да је само један човек.«</verse>
				<verse number="17">»Ако сам сада нашао милост у твојим очима«, рече Гедеон, »дај ми знак да то ти говориш са мном.</verse>
				<verse number="18">Молим те, немој да одеш одавде док се не вратим са својим даром и не ставим га пред тебе.« А ГОСПОД рече: »Остаћу док се не вратиш.«</verse>
				<verse number="19">Тада Гедеон уђе у кућу, спреми јаре и од ефе брашна умеси бесквасне хлебове. Месо стави у корпу, а чорбу у лонац, па их изнесе напоље и принесе му их под оном смрдљиком.</verse>
				<verse number="20">Анђео ГОСПОДЊИ му рече: »Узми месо и бесквасне хлебове и положи их на ову стену, а чорбу проспи.« И Гедеон тако учини.</verse>
				<verse number="21">Врхом штапа који му је био у руци анђео ГОСПОДЊИ дотаче месо и бесквасне хлебове, и из стене сукну огањ и спали месо и хлеб. Потом анђео ГОСПОДЊИ нестаде.</verse>
				<verse number="22">Када је Гедеон схватио да је то заиста био анђео ГОСПОДЊИ, узвикну: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Видео сам анђела ГОСПОДЊЕГ лицем у лице!«</verse>
				<verse number="23">А ГОСПОД му рече: »Смири се. Не бој се, нећеш умрети.«</verse>
				<verse number="24">Гедеон тамо подиже жртвеник ГОСПОДУ и назва га »ГОСПОД је мир«, и он и дан-данас стоји у Офри Авиезеровој.</verse>
				<verse number="25">Те исте ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Узми из крда свога оца утовљеног бика од седам година, па сруши жртвеник који је твој отац подигао Ваалу и посеци Ашерину мотку која је поред њега.</verse>
				<verse number="26">Затим на врху те узвисине на прописани начин подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, па узми оног утовљеног бика и принеси га као жртву паљеницу на дрвету Ашерине мотке коју си посекао.«</verse>
				<verse number="27">Гедеон узе десеторицу од својих слугу и учини како му је ГОСПОД рекао. Али, пошто се бојао своје породице и мештана, он то учини ноћу.</verse>
				<verse number="28">Када су мештани устали рано следећег јутра, а оно – Ваалов жртвеник разрушен, Ашерина мотка поред њега посечена, а утовљени бик жртвован на тек саграђеном жртвенику!</verse>
				<verse number="29">»Ко ли је то учинио?« питали су један другог. Када су се подробније распитали, неко им рече: »То је учинио Гедеон син Јоашев.«</verse>
				<verse number="30">Тада мештани рекоше Јоашу: »Изведи сина. Он мора да умре зато што је срушио Ваалов жртвеник и посекао Ашерину мотку која је била поред њега.«</verse>
				<verse number="31">»Зар ћете ви бранити Ваала?« одврати Јоаш свима који су стајали око њега. »Зар ви хоћете да га спасете? Ко год га буде бранио, до јутра ће погинути. Ако је Ваал заиста бог, онда може сâм да се одбрани кад му неко сруши жртвеник.«</verse>
				<verse number="32">Тако тога дана Гедеона прозваше Јерув-Ваал, јер је речено: »Нека се Ваал брани кад му неко сруши жртвеник.«</verse>
				<verse number="33">Сви Мидјанци, Амалечани и други источни народи удружише се, пређоше преко реке Јордан и утаборише се у долини Јизреел.</verse>
				<verse number="34">Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Гедеона и овај дуну у овнујски рог, позивајући Авиезеровце да пођу за њим.</verse>
				<verse number="35">Он посла гласнике широм Манасијиног племена, позивајући народ да пође за њим. А посла гласнике и у Асирово, Завулоново и Нефталимово племе, па и они кренуше да се састану с њим.</verse>
				<verse number="36">Гедеон рече Богу: »Обећао си да ћеш да спасеш Израел преко мене.</verse>
				<verse number="37">Ево, ја ћу на гумно ставити овчије руно. Ако буде росе само на руну, а сва земља остане сува, онда ћу знати да ћеш преко мене спасти Израел, као што си обећао.«</verse>
				<verse number="38">И тако је и било. Гедеон устаде рано следећег јутра, стисну руно и из њега исцеди росу – пуну чинију воде.</verse>
				<verse number="39">Тада Гедеон рече Богу: »Немој да се разгневиш на мене ако те још нешто замолим. Допусти ми још једну проверу с руном: нека само руно буде суво, а сва земља нека буде прекривена росом.«</verse>
				<verse number="40">И те ноћи Бог учини тако. Само је руно остало суво, а сва земља је била прекривена росом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Јерув-Ваал, то јест Гедеон, и сва војска с њим устадоше рано ујутро и утаборише се код Ен-Харода. Табор Мидјанаца био је северно од њих, у долини близу брда Море.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД рече Гедеону: »С тобом је превише војске да бих Мидјанце могао да јој предам у руке. Да се Израел не би хвалисао говорећи: ‚Својом снагом сам се спасао‘,</verse>
				<verse number="3">објави војсци: ‚Ко се боји и дрхти од страха, нека се окрене и оде са горе Гилад.‘« И двадесет две хиљаде војника оде, а остаде десет хиљада.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД рече Гедеону: »Још има превише војске. Одведи их доле до воде, а ја ћу их тамо пробрати за тебе. За кога ти кажем: ‚Нека овај иде с тобом,‘ тај нека иде. Али за кога кажем: ‚Нека овај не иде с тобом,‘ тај нека не иде.«</verse>
				<verse number="5">Тако Гедеон одведе војску доле до воде, а ГОСПОД му рече: »Одвој оне који језиком лапћу воду као пас од оних који клекну да пију.«</verse>
				<verse number="6">Три стотине људи је лаптало воду, руком је приносећи устима, а сви остали су клекнули да пију.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД рече Гедеону: »Спашћу вас са ових три стотине који су лаптали воду и предаћу Мидјанце у твоје руке. Остали нека иду кући.«</verse>
				<verse number="8">Тако Гедеон посла остале Израелце кући, а задржа оних три стотине људи, који од осталих преузеше залихе хране и овнујске рогове. А мидјански табор налазио се испод њега, у долини.</verse>
				<verse number="9">Те ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Устани и нападни табор, јер ћу ти га предати у руке.</verse>
				<verse number="10">Ако се бојиш да га нападнеш, сиђи до табора са својим слугом Пуром</verse>
				<verse number="11">и слушај шта говоре, па ћеш после тога имати храбрости да га нападнеш.« И Гедеон и његов слуга Пура сиђоше до првих таборских стража.</verse>
				<verse number="12">Мидјанци, Амалечани и сви остали источни народи сместили су се у долини као јато скакаваца. Њиховим камилама није се знало броја – било их је као песка на морској обали.</verse>
				<verse number="13">Гедеон стиже баш кад је један човек свом другу причао свој сан. »Сањао сам«, рече, »како се округао јечмени хлеб укотрљао у мидјански табор и ударио у један шатор таквом силином да се шатор преврнуо и срушио.«</verse>
				<verse number="14">А друг му одврати: »То није ништа друго него мач Гедеона сина Јоашевог, Израелца. Бог му је предао у руке Мидјанце и цео овај табор.«</verse>
				<verse number="15">Када је Гедеон чуо сан и његово тумачење, поклони се ГОСПОДУ, па се врати у Израелов табор и викну: »Устајте! ГОСПОД је мидјански табор предао у ваше руке!«</verse>
				<verse number="16">Потом подели оних три стотине људи у три чете, па сваком човеку у руке даде овнујски рог и празан ћуп у коме је била бакља.</verse>
				<verse number="17">»Гледајте мене«, рече им, »и чините што и ја. Кад стигнем до руба табора, урадите исто што и ја.</verse>
				<verse number="18">А кад ја и сви који су са мном дунемо у рогове, дуните и ви у своје свуда око табора и вичите: ‚За ГОСПОДА и за Гедеона!‘«</verse>
				<verse number="19">Гедеон и стотину људи с њим дођоше до руба табора у време када је почињала средња стража, одмах након смене страже, па дунуше у рогове и разбише ћупове који су им били у рукама.</verse>
				<verse number="20">Све три чете дунуше у рогове и поразбијаше ћупове. Стежући бакље у левој руци, а у десној држећи рогове у које ће дунути, повикаше: »Мач за ГОСПОДА и за Гедеона!«</verse>
				<verse number="21">Док је сваки држао свој положај око табора, сви Мидјанци почеше да беже, вичући.</verse>
				<verse number="22">Када се огласило три стотине рогова, ГОСПОД учини да људи по целом табору мачем насрну један на другог. Војска побеже до Бет-Шите према Церери, све до границе Авел-Мехоле близу Табата.</verse>
				<verse number="23">Тада позваше Израелце из Нефталима, Асира и из целог Манасије, па су гонили Мидјанце.</verse>
				<verse number="24">Гедеон разасла гласнике широм Ефремовог горја с поруком: »Сиђите и навалите на Мидјанце и заузмите појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре.« Тако су позвани сви Ефремовци, и они заузеше појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре.</verse>
				<verse number="25">Ухватише и двојицу мидјанских заповедника, Орева и Зеева. Орева убише код Оревове стене, а Зеева код Зеевове муљаче, па наставише да гоне Мидјанце. Оревову и Зеевову главу донеше Гедеону, који је био на реци Јордан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ефремовци рекоше Гедеону, жестоко му приговарајући: »Зашто си се тако понео према нама? Зашто нас ниси позвао кад си кренуо да нападнеш Мидјанце?«</verse>
				<verse number="2">А он им одговори: »Шта сам то ја постигао у поређењу с вама? Зар нису Ефремови пабирци бољи него цела Авиезерова берба?</verse>
				<verse number="3">Бог је у ваше руке предао мидјанске поглаваре Орева и Зеева. Шта сам то ја могао да урадим у поређењу с вама?« Када је то рекао, више се нису љутили на њега.</verse>
				<verse number="4">Гедеон стиже до реке Јордан и пређе преко са својих три стотине људи, који су били исцрпљени, али су ипак настављали потеру.</verse>
				<verse number="5">Он рече људима из Сукота: »Дајте мојој војсци коју векну хлеба. Исцрпљени су, а ја још гоним мидјанске цареве Зеваха и Цалмуну.«</verse>
				<verse number="6">Али сукотски поглавари рекоше: »Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?«</verse>
				<verse number="7">Тада Гедеон одврати: »За ово ћу вам пустињским трњем и драчем одрати тело кад ми ГОСПОД преда Зеваха и Цалмуну у руке.«</verse>
				<verse number="8">Он одатле оде у Пенуел и исто затражи од Пенуелаца, али му они одговорише као и Сукоћани.</verse>
				<verse number="9">Зато он рече Пенуелцима: »Кад се вратим као победник, срушићу ову кулу.«</verse>
				<verse number="10">А Зевах и Цалмуна су били у Каркору са војском од око петнаест хиљада људи, колико их је преостало од све војске источних народа, од које је пало сто двадесет хиљада војника наоружаних мачем.</verse>
				<verse number="11">Гедеон пође караванским путем источно од Новаха и Јогбехе и на препад порази мидјанску војску.</verse>
				<verse number="12">Два мидјанска цара, Зевах и Цалмуна, побегоше, али он пође у потеру за њима, па их зароби и изазва пометњу међу свом њиховом војском.</verse>
				<verse number="13">Гедеон син Јоашев враћао се из боја преко превоја Хереса.</verse>
				<verse number="14">Он ухвати једног младића из Сукота и испита га, а овај му написа имена седамдесет седам сукотских поглавара, градских старешина.</verse>
				<verse number="15">Потом Гедеон оде Сукоћанима и рече: »Ево Зеваха и Цалмуне, због којих сте ме увредили кад сте рекли: ‚Што да дамо хлеба твојој војсци кад још ниси ухватио Зеваха и Цалмуну?‘«</verse>
				<verse number="16">Онда узе градске старешине, па пустињским трњем и драчем ишиба Сукоћане.</verse>
				<verse number="17">Он сруши и пенуелску кулу и поби мушкарце из града.</verse>
				<verse number="18">Тада упита Зеваха и Цалмуну: »Какве сте људе побили на Тавору?« »Људе као што си ти«, одговорише они. »Сваки је личио на царског сина.«</verse>
				<verse number="19">»То су била моја браћа, синови моје мајке«, одврати Гедеон. »Тако ми ГОСПОДА живога, да сте им поштедели живот, не бих вас побио.«</verse>
				<verse number="20">Онда рече свом прворођеном сину Јетеру: »Устани и убиј их!« Али Јетер не исука мач јер је још био дечак и плашио се.</verse>
				<verse number="21">Зевах и Цалмуна рекоше: »Ти устани, па то уради. Јер, то је мушки посао.« И Гедеон устаде и уби Зеваха и Цалмуну, па с врата њихових камила скину украсе у облику полумесеца.</verse>
				<verse number="22">Израелци рекоше Гедеону: »Владај над нама – ти, твој син и твој унук – зато што си нас спасао из руку Мидјанаца.«</verse>
				<verse number="23">Али Гедеон им одврати: »Ја нећу владати над вама, а неће ни мој син. Над вама ће владати ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="24">И још рече: »Само једно тражим. Нека ми сваки од вас дâ по минђушу из свог плена.« Јишмаеловци су носили златне минђуше.</verse>
				<verse number="25">»Радо ћемо ти их дати«, рекоше они, па простреше огртач и сваки од њих на њега баци по једну минђушу из свог плена.</verse>
				<verse number="26">Тежина златних минђуша које је од њих затражио износила је 1.700 шекела, не рачунајући украсе у облику полумесеца, привеске и пурпурне одоре које су носили мидјански цареви, ни ланце који су били око врата њихових камила.</verse>
				<verse number="27">Од тог злата Гедеон направи наплећак и постави га у свом граду Офри. Сав Израел се одаде блуду с тим наплећком, који постаде замка Гедеону и његовој породици.</verse>
				<verse number="28">Тако су Израелци потукли Мидјан, па више није дизао главу. За Гедеоновог живота, у земљи је четрдесет година владао мир.</verse>
				<verse number="29">Јерув-Ваал син Јоашев врати се да живи код своје куће.</verse>
				<verse number="30">Имао је седамдесет рођених синова, јер је имао много жена.</verse>
				<verse number="31">Сина му је родила и његова наложница која је живела у Сихему, а он му је дао име Авимелех.</verse>
				<verse number="32">Гедеон син Јоашев умро је у дубокој старости. Сахрањен је у гробници свога оца Јоаша у Офри Авиезеровој.</verse>
				<verse number="33">Чим је Гедеон умро, Израелци се опет одадоше блуду с Ваалима. Поставише себи Ваал-Берита за бога</verse>
				<verse number="34">и нису више мислили на ГОСПОДА свога Бога, који их је избавио из руку свих њихових непријатеља унаоколо.</verse>
				<verse number="35">А ни са Јерув-Вааловом, то јест Гедеоновом, породицом нису милостиво поступили упркос свега добра које је он учинио за Израел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке:</verse>
				<verse number="2">»Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас – да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв.«</verse>
				<verse number="3">Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«</verse>
				<verse number="4">Дадоше му седамдесет сребрњака из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим.</verse>
				<verse number="5">Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио.</verse>
				<verse number="6">Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.</verse>
				<verse number="7">Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!</verse>
				<verse number="8">»Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘</verse>
				<verse number="9">»Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘</verse>
				<verse number="10">»Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘</verse>
				<verse number="11">»Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘</verse>
				<verse number="12">»Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘</verse>
				<verse number="13">»Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘</verse>
				<verse number="14">»На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘</verse>
				<verse number="15">»А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘</verse>
				<verse number="16">»Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује?</verse>
				<verse number="17">Мој отац се борио за вас, стављајући свој живот на коцку да би вас избавио из руку Мидјанаца,</verse>
				<verse number="18">а ви сте се данас дигли против породице мога оца, побили његових седамдесет синова на једном камену, и његовог сина Авимелеха, сина његове робиње, прогласили за цара над житељима Сихема зато што вам је рођак.</verse>
				<verse number="19">Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама.</verse>
				<verse number="20">Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«</verse>
				<verse number="21">Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.</verse>
				<verse number="22">Након што је Авимелех три године управљао Израелом,</verse>
				<verse number="23">Бог посла злог духа да унесе раздор између Авимелеха и житеља Сихема, па они почеше да му раде иза леђа.</verse>
				<verse number="24">Бог је тако учинио да би крвави злочин почињен над седамдесеторицом Јерув-Ваалових синова био освећен на Авимелеху, који их је побио, и на житељима Сихема, који су му у томе помогли.</verse>
				<verse number="25">Тако су грађани Сихема почели да постављају заседе по врховима планина и да пљачкају свакога ко би онуда прошао. То дојавише Авимелеху.</verse>
				<verse number="26">Гаал син Еведов досели се у Сихем са својом браћом, и житељи Сихема му поклонише своје поверење.</verse>
				<verse number="27">Након што су изашли на поља, обрали грожђе и изгазили га, направише славље у храму свога бога, па су јели и пили и проклињали Авимелеха.</verse>
				<verse number="28">Гаал син Еведов рече: »Ко је тај Авимелех и зашто бисмо му ми Сихемци служили? Он је Јерув-Ваалов син, а Зевул је његов намесник. Служите потомцима Хамора, Сихемовог оца! Зашто бисмо служили Авимелеху?</verse>
				<verse number="29">Е да је овај народ под мојим заповедништвом! Тада бих уклонио Авимелеха! Рекао бих му: ‚Скупи велику војску и изађи на мегдан!‘«</verse>
				<verse number="30">Када је Зевул, управитељ града, чуо шта је рекао Гаал син Еведов, разгневи се,</verse>
				<verse number="31">па потајно посла гласнике Авимелеху с поруком: »Гаал син Еведов и његова браћа дошли су у Сихем и сада подбуњују град против тебе.</verse>
				<verse number="32">Зато ти дођи ноћу са својом војском, па постави заседу у пољу.</verse>
				<verse number="33">А ујутро, чим гране сунце, пораните и навалите на град. Када Гаал са својима изађе да те нападне, учини с њима што ти драго.«</verse>
				<verse number="34">Тако Авимелех и сва његова војска кренуше ноћу и поставише заседе близу Сихема, подељени у четири чете.</verse>
				<verse number="35">А Гаал син Еведов био је изашао, па је стајао на улазу градске капије баш када су се Авимелех и његова војска дигли из заседе.</verse>
				<verse number="36">Када их је угледао, Гаал рече Зевулу: »Гледај! Војска силази са врхова планина!« А Зевул му одврати: »То ти се од планинских сенки причињавају људи.«</verse>
				<verse number="37">Али Гаал опет рече: »Гледај! Војска силази са Земљиног пупка, а цела чета стиже из правца Гатаочевог дрвета!«</verse>
				<verse number="38">Тада му Зевул рече: »Где су ти сад она брбљива уста којима си говорио: ‚Ко је Авимелех да му служимо?‘ Ово је баш она војска о којој си с презиром говорио. Сад изађи и нападни их!«</verse>
				<verse number="39">И Гаал изађе предводећи житеље Сихема и нападе Авимелеха.</verse>
				<verse number="40">Авимелех потера Гаала, па овај побеже пред њим, а многи његови падоше смртно рањени пред улазом градске капије.</verse>
				<verse number="41">Авимелех остаде да живи у Аруми, а Зевул протера Гаала и његову браћу из Сихема.</verse>
				<verse number="42">Сутрадан јавише Авимелеху да житељи Сихема излазе на поља,</verse>
				<verse number="43">па он поведе своју војску, подели је у три чете и постави заседу на пољима. Када је Авимелех видео да народ излази из града, устаде да их нападне.</verse>
				<verse number="44">Он и његова чета извршише јуриш на град и заузеше положај код улаза градске капије, а оне друге две чете извршише јуриш на оне који су били на пољу и побише их.</verse>
				<verse number="45">Читавог тог дана Авимелех је нападао град док га није заузео и побио народ у њему. Потом је разорио град и по њему посуо со.</verse>
				<verse number="46">Сви житељи Сихемске Куле чули су за то и ушли у утврђени део Ел-Беритовог храма.</verse>
				<verse number="47">Када су Авимелеху јавили да су се сви житељи Сихемске Куле тамо окупили,</verse>
				<verse number="48">он се са свом својом војском попе на гору Цалмон. Тамо Авимелех узе секиру и насече грања, па га подиже на раме и рече својој војсци: »Брзо! Урадите исто ово што сте видели да ја радим!«</verse>
				<verse number="49">Тако сва војска насече грања, па пође за Авимелехом. Грање наслагаше уз утврђење и запалише га заједно с људима који су били унутра. Тако изгинуше и сви житељи Сихемске Куле – око хиљаду мушкараца и жена.</verse>
				<verse number="50">Авимелех затим оде у Тевец, утабори се пред њим и заузе га.</verse>
				<verse number="51">Али у граду је била утврђена кула, у коју побегоше сви мушкарци и жене, сви житељи града. Они за собом закључаше врата и попеше се на кров куле.</verse>
				<verse number="52">Авимелех оде до куле и нападе је. Али, док је прилазио улазу у кулу да је запали,</verse>
				<verse number="53">нека жена му на главу баци горњи млински камен и разби му лобању.</verse>
				<verse number="54">Он одмах довикну свом штитоноши: »Исуци мач и убиј ме, да се после не би говорило: ‚Убила га жена.‘« И штитоноша га прободе, па Авимелех умре.</verse>
				<verse number="55">Када су Израелци видели да је Авимелех мртав, вратише се кући.</verse>
				<verse number="56">Тако је Бог узвратио Авимелеху за зло које је учинио своме оцу када је побио седамдесеторицу своје браће.</verse>
				<verse number="57">Бог учини да се и Сихемцима све њихово зло обије о главу. Тако их је стигла клетва Јотама сина Јерув-Вааловог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">После Авимелеха устаде Исахаровац Тола син Пуе сина Додовог да спасе Израел. Он је живео у Шамиру, у Ефремовом горју.</verse>
				<verse number="2">Судио је у Израелу двадесет три године, а онда је умро и био сахрањен у Шамиру.</verse>
				<verse number="3">После Толе устаде Јаир Гилађанин, који је судио у Израелу двадесет две године.</verse>
				<verse number="4">Имао је тридесет синова, који су јахали на тридесет магараца. Они су држали тридесет градова у Гиладу, који се до дана данашњег зову Хавот Јаир.</verse>
				<verse number="5">Када је Јаир умро, сахранише га у Камону.</verse>
				<verse number="6">Израелци опет почеше да чине оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Служили су Ваалима и Астартама и боговима Арама, боговима Сидона, боговима Моава, боговима Амонаца и боговима Филистејаца, а ГОСПОДА су оставили и нису му више служили.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД се разгневи на Израелце и предаде их у руке Филистејцима и Амонцима,</verse>
				<verse number="8">који их те године скршише и потлачише. Осамнаест година су тлачили све Израелце источно од реке Јордан, у Гиладу, земљи Аморејаца.</verse>
				<verse number="9">Амонци пређоше и преко реке Јордан да нападну Јудино, Венијаминово и Ефремово племе. Тако се Израел нашао у великој невољи.</verse>
				<verse number="10">Тада Израелци завапише ГОСПОДУ: »Згрешили смо против тебе, јер смо оставили тебе, свога Бога, и служили Ваалима.«</verse>
				<verse number="11">А ГОСПОД одврати: »Када су вас Египћани, Аморејци, Амонци, Филистејци,</verse>
				<verse number="12">Сидонци, Амалечани и Маонци тлачили и кад сте ми завапили, зар вас нисам спасао из њихових руку?</verse>
				<verse number="13">Али ви сте ме оставили и служили другим боговима. Зато нећу опет да вас спасавам.</verse>
				<verse number="14">Идите и вапите оним боговима које сте изабрали. Нека вас они спасавају кад сте у невољи.«</verse>
				<verse number="15">Али Израелци рекоше ГОСПОДУ: »Згрешили смо. Учини с нама како мислиш да је најбоље, само нас, молимо те, данас избави.«</verse>
				<verse number="16">И онда од себе одбацише туђе богове, па су служили ГОСПОДУ. А ГОСПОД више није могао да гледа како Израел пати.</verse>
				<verse number="17">Када су Амонци позвали војску на окуп, па се утаборили у Гиладу, Израелци се окупише и утаборише у Мицпи.</verse>
				<verse number="18">Тада поглавари гиладског народа рекоше један другом: »Онај ко поведе напад на Амонце нека буде владар над свим становницима Гилада.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Јефтај Гилађанин био је врстан ратник. Био је син блуднице, која га је родила Гиладу.</verse>
				<verse number="2">А Гиладу је и његова жена родила синове, па када су они одрасли, отераше Јефтаја. »За тебе нема наследства у нашој породици«, рекоше му, »зато што си син друге жене.«</verse>
				<verse number="3">Тако Јефтај побеже од своје браће и настани се у земљи Тов, где се око њега окупише неке пустахије, па су с њим ишли у пљачкашке походе.</verse>
				<verse number="4">После неког времена, када су Амонци напали Израел,</verse>
				<verse number="5">гиладске старешине одоше да доведу Јефтаја из земље Тов.</verse>
				<verse number="6">»Дођи«, рекоше му, »и буди нам главни заповедник, да можемо да се боримо против Амонаца.«</verse>
				<verse number="7">А Јефтај им рече: »Зар ме ви нисте мрзели и отерали ме из куће мога оца? Зашто ми долазите сад кад сте у невољи?«</verse>
				<verse number="8">»Баш зато ти се и обраћамо«, рекоше му гиладске старешине. »Пођи с нама да се бориш против Амонаца и да будеш вођа нама и свим становницима Гилада.«</verse>
				<verse number="9">»Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца и ГОСПОД ми их преда«, одговори Јефтај, »хоћу ли вам заиста бити вођа?«</verse>
				<verse number="10">»ГОСПОД нам је сведок«, одвратише гиладске старешине. »Сигурно ћемо учинити онако како ти кажеш.«</verse>
				<verse number="11">И Јефтај пође са гиладским старешинама. Народ га постави за свога вођу и главног заповедника, а он у Мицпи понови пред ГОСПОДОМ све што је рекао.</verse>
				<verse number="12">Јефтај посла гласнике амонском цару с питањем: »Шта то имаш против мене, па си дошао да нападнеш моју земљу?«</verse>
				<verse number="13">Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: »Када је изашао из Египта, Израел је отео моју земљу од кланца Арнона до потока Јабока и реке Јордан. Зато ми је сада врати милом.«</verse>
				<verse number="14">Јефтај опет посла гласнике амонском цару</verse>
				<verse number="15">с поруком: »Овако каже Јефтај: ‚Израел није отео земљу Моав ни земљу Амонаца.</verse>
				<verse number="16">Него, када је Израел изашао из Египта и прешао пустињу до Црвеног мора и даље до Кадеша,</verse>
				<verse number="17">послао је гласнике цару Едома с поруком: »Пусти ме да прођем кроз твоју земљу«, али цар Едома није хтео ни да чује. Онда је послао гласнике и цару Моава, али му ни он није дозволио, па је Израел остао у Кадешу.</verse>
				<verse number="18">»‚Затим су Израелци ишли кроз пустињу, заобилазећи Едом и Моав, прошавши дуж источне границе Моава. Утаборили су се са друге стране кланца Арнона и нису улазили на моавско подручје, јер је Арнон граница Моава.</verse>
				<verse number="19">»‚Онда је Израел послао гласнике Сихону, цару Аморејаца, који је владао у Хешбону, и рекао му: »Пусти ме да кроз твоју земљу прођем до своје.«</verse>
				<verse number="20">Али Сихон није веровао Израелу и није га пустио да пређе преко његовог подручја, већ је окупио сву своју војску, утаборио се у Јахацу и напао Израел.</verse>
				<verse number="21">Тада је ГОСПОД, Бог Израелов, предао Сихона и сву његову војску Израелу у руке. Израелци су их поразили и запосели сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи.</verse>
				<verse number="22">Запосели су сву земљу Аморејаца од кланца Арнона до потока Јабока, и од пустиње до реке Јордан.</verse>
				<verse number="23">»‚Сада, дакле, када је ГОСПОД, Бог Израелов, истерао Аморејце испред свога народа Израела, ти би да истераш нас?</verse>
				<verse number="24">Зар ти не поседујеш оно што ти даје твој бог Кемош? Тако ћемо и ми поседовати оно што нам је дао ГОСПОД, наш Бог.</verse>
				<verse number="25">Зар си ти бољи од Валака сина Ципоровог, цара Моава? Да ли се он некад спорио с Израелом или га напао?</verse>
				<verse number="26">Већ три стотине година Израел живи у Хешбону и Ароеру и њиховим насељима и у свим градовима дуж Арнона. Зашто их за то време нисте повратили?</verse>
				<verse number="27">Ја теби нисам ништа скривио, него ти мени чиниш неправду нападајући ме. Нека ГОСПОД, Судија, данас пресуди између Израелаца и Амонаца.‘«</verse>
				<verse number="28">Али амонски цар није марио за поруку коју му је Јефтај послао.</verse>
				<verse number="29">Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Јефтаја. Јефтај прође кроз Гилад и Манасију и кроз Мицпу Гиладску, па из ње крену на Амонце.</verse>
				<verse number="30">Јефтај се заветова ГОСПОДУ рекавши: »Ако предаш Амонце у моје руке,</verse>
				<verse number="31">што год ми на врата моје куће изађе у сусрет када се као победник будем враћао од Амонаца, биће ГОСПОДЊЕ, и ја ћу то принети као жртву паљеницу.«</verse>
				<verse number="32">Тако Јефтај оде да нападне Амонце, и ГОСПОД их предаде у његове руке.</verse>
				<verse number="33">Он до ногу порази двадесет градова од Ароера до околине Минита, све до Авел-Керамима. Тако Израелци потукоше Амонце.</verse>
				<verse number="34">Када је Јефтај дошао кући у Мицпу, а оно – његова кћи му изађе у сусрет, играјући уз звуке даира! Она му је била једино дете. Осим ње Јефтај није имао синова и кћери.</verse>
				<verse number="35">Угледавши је, он раздре своју одећу и рече: »Авај, кћери моја! На колена си ме бацила! Велик јад си ми донела. Дао сам обећање ГОСПОДУ и не могу да га прекршим.«</verse>
				<verse number="36">»Оче мој«, одговори му она, »дао си обећање ГОСПОДУ и зато са мном уради оно што си обећао, пошто те је ГОСПОД осветио на твојим непријатељима Амонцима.«</verse>
				<verse number="37">Онда још рече оцу: »Само ово учини за мене: пусти ме да два месеца лутам планинама и са својим другарицама оплакујем своје девичанство.«</verse>
				<verse number="38">»Иди«, рече јој он и пусти је на два месеца. Тако она оде са другарицама у планине, где је оплакивала своје девичанство.</verse>
				<verse number="39">После два месеца она се врати своме оцу и он учини с њом како се заветовао. А она никад није спавала с мушкарцем. Отуда потиче израелски обичај</verse>
				<verse number="40">да младе Израелке сваке године одлазе на четири дана да оплакују кћер Јефтаја Гилађанина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ефремовци позваше војску на окуп, пређоше преко реке Јордан у Цафон и рекоше Јефтају: »Зашто си ишао да нападнеш Амонце, а нас ниси позвао да идемо с тобом? Спалићемо ти и кућу и тебе у њој!«</verse>
				<verse number="2">А Јефтај им одговори: »Ја и мој народ водили смо велику борбу с Амонцима. Звао сам вас, али ви ме нисте избавили из њихових руку.</verse>
				<verse number="3">Када сам видео да ми нећете притећи у помоћ, узео сам свој живот у своје руке и кренуо на Амонце, и ГОСПОД их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, данас дошли да ме нападнете?«</verse>
				<verse number="4">Онда Јефтај окупи све Гилађане, па нападе Ефрема. И Гилађани поразише Ефремовце. Јер, Ефремовци су рекли: »Ви Гилађани сте отпадници од Ефрема и Манасије.«</verse>
				<verse number="5">Гилађани заузеше газове на Јордану који су водили ка Ефрему и, кад год би неки бегунац Ефремовац рекао: »Пустите ме да пређем преко«, Гилађани би га упитали: »Јеси ли ти Ефремовац?« Ако би овај одговорио: »Нисам«,</verse>
				<verse number="6">рекли би му: »Добро, реци ‚шиболет‘.« Ако би овај рекао »сиболет«, зато што није умео правилно да изговори ту реч, ухватили би га и убили на јорданским газовима. У то време је тако убијено четрдесет две хиљаде Ефремоваца.</verse>
				<verse number="7">Јефтај је био судија у Израелу шест година. Онда је Јефтај Гилађанин умро и био сахрањен у једном граду у Гиладу.</verse>
				<verse number="8">После Јефтаја, судија у Израелу био је Ивцан из Витлејема.</verse>
				<verse number="9">Имао је тридесет синова и тридесет кћери. Кћери је поудавао за људе ван свога братства, а својим синовима је за жене довео тридесет младих жена које исто нису биле из његовог братства. Ивцан је био судија у Израелу седам година.</verse>
				<verse number="10">Онда је Ивцан умро и био сахрањен у Витлејему.</verse>
				<verse number="11">После Ивцана, судија у Израелу десет година био је Елон Завулоновац.</verse>
				<verse number="12">Онда је Елон умро и био сахрањен у Ајалону, у Завулоновој земљи.</verse>
				<verse number="13">После Елона, судија у Израелу био је Авдон син Хилелов, Пиратонац.</verse>
				<verse number="14">Имао је четрдесет синова и тридесет унука, који су јахали на седамдесет магараца. Авдон син Хилелов био је судија у Израелу осам година.</verse>
				<verse number="15">Онда је Авдон умро и био сахрањен у Пиратону, у Ефремовој земљи, у амалечком горју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Израелци опет почеше да чине оно што је зло пред ГОСПОДОМ, па их ГОСПОД предаде Филистејцима у руке на четрдесет година.</verse>
				<verse number="2">А један човек из Цоре по имену Маноах, из једног братства Дановаца, имао је жену која није могла да има деце.</verse>
				<verse number="3">Њој се показа анђео ГОСПОДЊИ и рече: »Ниси могла да имаш деце, али сада ћеш затруднети и родити сина.</verse>
				<verse number="4">Само, одсад пази да не пијеш ни вино ни друга опојна пића и да не једеш ништа нечисто,</verse>
				<verse number="5">јер, ево, затруднећеш и родити сина. Нека му бритва не дотакне главу, јер ће дечак бити назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Он ће почети да спасава Израел из руку Филистејаца.«</verse>
				<verse number="6">Тада жена оде своме мужу и рече му: »Дошао ми је Божији човек. Изгледао је као Божији анђео, веома застрашујуће. Нисам га питала одакле долази, а он ми не рече своје име.</verse>
				<verse number="7">Али ово ми је рекао: ‚Ево, затруднећеш и родити сина. Зато немој да пијеш ни вино ни друга опојна пића и немој да једеш ништа нечисто, јер ће дечак бити назиреј, одвојен за Бога од мајчине утробе до дана своје смрти.‘«</verse>
				<verse number="8">Маноах се тада помоли ГОСПОДУ и рече: »Молим те, Господе, нека нам опет дође Божији човек кога си нам послао, да нас поучи шта да чинимо са дечаком који ће се родити.«</verse>
				<verse number="9">Бог услиши Маноаха, и анђео ГОСПОДЊИ опет дође жени док је била на пољу. Њен муж Маноах није био с њом,</verse>
				<verse number="10">па жена брзо отрча да га обавести и рече му: »Ено, опет ми се показао онај човек који је долазио пре неки дан!«</verse>
				<verse number="11">И Маноах устаде и пође за својом женом. Када је дошао до оног човека, упита га: »Јеси ли ти онај који је разговарао са мојом женом?« »Јесам«, одговори он.</verse>
				<verse number="12">Тада га Маноах упита: »Када се твоје речи обистине, по којим правилима ће тај дечак живети и поступати?«</verse>
				<verse number="13">Анђео ГОСПОДЊИ одговори Маноаху: »Нека твоја жена пази да се држи свега што сам јој рекао.</verse>
				<verse number="14">Нека не једе ништа што потиче од винове лозе. Нека не пије вино или друга опојна пића, нити једе нешто нечисто. Нека се држи свега што сам јој заповедио.«</verse>
				<verse number="15">Тада Маноах рече анђелу ГОСПОДЊЕМ: »Молим те, остани док ти не спремимо јаре.«</verse>
				<verse number="16">»Ако и останем«, одврати анђео ГОСПОДЊИ, »нећу јести вашу храну. А ако спремите жртву паљеницу, принесите је ГОСПОДУ.« Маноах није знао да је то анђео ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="17">Тада Маноах упита анђела ГОСПОДЊЕГ: »Како ти је име, да можемо да ти одамо почаст када се обистине твоје речи?«</verse>
				<verse number="18">»Зашто ме питаш за име?« одврати анђео. »Оно је чудесно.«</verse>
				<verse number="19">Потом Маноах узе јаре, заједно са житном жртвом, и на једној стени га принесе на жртву ГОСПОДУ. Док су Маноах и његова жена гледали, ГОСПОД учини нешто чудесно:</verse>
				<verse number="20">док је пламен са жртвеника сукљао ка небу, анђео ГОСПОДЊИ узађе у пламену. Када су Маноах и његова жена то видели, падоше ничице на земљу.</verse>
				<verse number="21">Пошто се анђео ГОСПОДЊИ више није показао Маноаху и његовој жени, Маноах схвати да је то био анђео ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="22">»Сигурно ћемо умрети«, рече он својој жени, »јер смо видели Бога.«</verse>
				<verse number="23">»Да је ГОСПОД мислио да нас убије«, одврати његова жена, »не би од нас примио жртву паљеницу и житну жртву. Не би нам све ово показао ни рекао.«</verse>
				<verse number="24">Жена роди дечака и даде му име Самсон. Дечак је растао и ГОСПОД га је благословио.</verse>
				<verse number="25">А док је био у Махане-Дану, између Цоре и Ештаола, Дух ГОСПОДЊИ поче да делује у њему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Самсон оде доле у Тимну, где виде једну жену, Филистејку.</verse>
				<verse number="2">Када се вратио, рече своме оцу и мајци: »У Тимни сам видео једну Филистејку. Доведите ми је за жену.«</verse>
				<verse number="3">»Зар нема женâ међу твојим рођакама и у целом нашем народу«, одвратише његови отац и мајка, »па мораш да узмеш себи жену од оних необрезаних Филистејаца?« Али Самсон рече оцу: »Њу ми доведите, јер она је она права за мене.«</verse>
				<verse number="4">Његови отац и мајка нису знали да то потиче од ГОСПОДА, који је тражио прилику да се сукоби с Филистејцима, јер су они у то време владали Израелом.</verse>
				<verse number="5">Самсон с оцем и мајком пође доле у Тимну. Када су стигли до тимњанских винограда, одједном један млади лав ричући крену на њега.</verse>
				<verse number="6">Дух ГОСПОДЊИ обузе Самсона и он голим рукама раскида лава као да је јаре. Али ни оцу ни мајци не рече шта је учинио.</verse>
				<verse number="7">Затим оде и поприча с оном женом, и она му се силно допаде.</verse>
				<verse number="8">После неког времена, када се враћао по њу да се њоме ожени, скрену да види лешину оног лава, а оно – у лешини рој пчела и мед!</verse>
				<verse number="9">Он захвати меда рукама, па оде даље, једући га. Када се вратио оцу и мајци, даде га и њима, па су и они јели. Али он им не рече да га је узео из лавље лешине.</verse>
				<verse number="10">Његов отац оде да види ону жену, а Самсон тамо приреди гозбу, као што су младићи имали обичај.</verse>
				<verse number="11">Када су га Филистејци видели, дадоше му тридесет пратилаца.</verse>
				<verse number="12">»Да вам задам једну загонетку«, рече им Самсон. »Ако је одгонетнете током седам дана гозбе, даћу вам тридесет ланених кошуља и тридесет одела.</verse>
				<verse number="13">А ако је не одгонетнете, ви ћете мени дати тридесет ланених кошуља и тридесет одела.« »Задај нам загонетку«, рекоше му они. »Дај да је чујемо.«</verse>
				<verse number="14">И он им рече: »Из онога који једе нешто за јело изађе, из јакога – нешто најслађе.« Прођоше три дана, а они нису умели да је одгонетну.</verse>
				<verse number="15">Четвртога дана рекоше Самсоновој жени: »Измами од мужа одгонетку за нас или ћемо спалити и тебе и твоју породицу. Зар сте нас овамо позвали да нас опљачкате?«</verse>
				<verse number="16">Самсонова жена се онда плачући обисну мужу око врата и рече: »Ти ме мрзиш! Не волиш ме! Мојим сународницима си задао загонетку, а мени ниси рекао одгонетку.« »Нисам је рекао ни оцу ни мајци«, одврати он. »Зашто бих је рекао теби?«</verse>
				<verse number="17">Тако је она плакала до краја седмодневне гозбе. Седмога дана он јој ипак рече, јер није престајала да наваљује на њега. Она онда рече одгонетку својим сународницима.</verse>
				<verse number="18">Седмога дана, пред залазак сунца, људи из онога града рекоше Самсону: »Шта је од меда слађе? Шта је од лава јаче?« А он им одговори: »Да нисте с мојом јуницом орали, не бисте моју загонетку одгонетнули.«</verse>
				<verse number="19">Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па он оде доле у Ашкелон и уби тридесет људи. Узе одећу с њих и даде је за одела онима који су одгонетнули загонетку. Потом се, сав гневан, врати очевој кући.</verse>
				<verse number="20">А Самсонову жену дадоше једноме од пратилаца, који му је био кум на свадби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон узе једно јаре и оде да посети своју жену. »Идем да спавам са својом женом у њеној соби«, рече, али га њен отац не пусти да уђе.</verse>
				<verse number="2">»Мислио сам да си је замрзео«, рече му он, »па сам је дао твом куму. Зар њена млађа сестра није још лепша? Узми њу место ње.«</verse>
				<verse number="3">Самсон му рече: »Овог пута нећу бити крив Филистејцима кад им нанесем зло.«</verse>
				<verse number="4">Онда оде и ухвати три стотине лисица, па их, две по две, веза репом за реп, а између репова причврсти по бакљу.</verse>
				<verse number="5">Потом запали бакље и пусти лисице у непожњевено филистејско жито. Тако им је спалио и жито у сноповима и непожњевено жито и винограде и маслињаке.</verse>
				<verse number="6">Када су Филистејци упитали: »Ко је ово урадио?«, рекоше им: »Самсон, зет оног Тимњанина, зато што му је овај узео жену и дао је његовом куму.« Тада Филистејци одоше и спалише и њу и њеног оца.</verse>
				<verse number="7">Самсон им рече: »Пошто сте тако урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.«</verse>
				<verse number="8">Он жестоко навали на њих и уби многе. Потом оде да живи у једној пећини на литици Етам.</verse>
				<verse number="9">Филистејци дођоше и утаборише се у Јуди, па нападоше Лехи.</verse>
				<verse number="10">Јудеји их упиташе: »Зашто сте кренули на нас?« »Кренули смо да заробимо Самсона«, одговорише они, »и да му урадимо исто што је и он нама.«</verse>
				<verse number="11">Тада три хиљаде Јудеја оде до пећине на литици Етам и рече Самсону: »Зар ти не знаш да Филистејци владају над нама? Шта си нам то урадио?« »Само сам им урадио оно што су они урадили мени«, одговори Самсон.</verse>
				<verse number="12">Они му рекоше: »Дошли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејцима.« А Самсон рече: »Закуните ми се да ме ви сами нећете убити.«</verse>
				<verse number="13">»Не«, одговорише му они. »Само ћемо те везати и предати те њима у руке. Нећемо те погубити.« Онда га везаше са два нова конопца и одведоше са литице.</verse>
				<verse number="14">Када је стигао до Лехија, Филистејци кренуше према њему, вичући од радости. Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па конопци на његовим рукама постадоше као ватром нагорели ланени конци и спадоше му с руку.</verse>
				<verse number="15">Он угледа једну сирову магарећу чељуст, дограби је и њоме уби хиљаду људи.</verse>
				<verse number="16">Самсон тада рече: »Магарећом чељусти наслагах их на гомиле, магарећом чељусти хиљаду убих.«</verse>
				<verse number="17">Када је то изговорио, баци чељуст од себе, а оно место назва Рамат Лехи.</verse>
				<verse number="18">Пошто је био веома жедан, завапи ГОСПОДУ рекавши: »Мени, своме слузи, дао си ову велику победу. Па зар да сад умрем од жеђи и паднем необрезанима у руке?«</verse>
				<verse number="19">Тада Бог раствори једно удубљење код Лехија и из њега покуља вода. Када се Самсон напио воде, врати му се снага и он живну. Зато тај извор назва Ен Хакоре. Он и дан-данас постоји у Лехију.</verse>
				<verse number="20">Самсон је двадесет година био судија у Израелу у време владавине Филистејаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Једном приликом Самсон оде у Газу. Тамо виде једну блудницу, па је с њом спавао.</verse>
				<verse number="2">А житељима Газе јавише: »Самсон је дошао овамо!« Они тада опколише оно место, па су целе ноћи вребали на њега код градске капије. Током ноћи нису ништа предузимали, говорећи: »Убићемо га у зору.«</verse>
				<verse number="3">Али Самсон је тамо лежао само до поноћи. У поноћ устаде и ухвати крила градске капије заједно са оба довратка и извали их заједно са преворницом. Онда их диже на плећа и однесе на врх планине која гледа на Хеврон.</verse>
				<verse number="4">Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.</verse>
				<verse number="5">К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака.«</verse>
				<verse number="6">Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«</verse>
				<verse number="7">»Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«</verse>
				<verse number="8">Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.</verse>
				<verse number="9">Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.</verse>
				<verse number="10">Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«</verse>
				<verse number="11">»Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«</verse>
				<verse number="12">Тада Делила узе нове конопце и веза га њима. Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Али он покида конопце с руку као да су кончићи.</verse>
				<verse number="13">Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.« »Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.« Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање</verse>
				<verse number="14">и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.</verse>
				<verse number="15">Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.«</verse>
				<verse number="16">Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило,</verse>
				<verse number="17">па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.«</verse>
				<verse number="18">Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.« Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац.</verse>
				<verse number="19">Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави.</verse>
				<verse number="20">Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!« Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.« Али није знао да га је ГОСПОД оставио.</verse>
				<verse number="21">Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници.</verse>
				<verse number="22">Али коса поче опет да му расте чим су је обријали.</verse>
				<verse number="23">Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе. Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.«</verse>
				<verse number="24">Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.«</verse>
				<verse number="25">Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!« Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима. Када су га поставили између стубова,</verse>
				<verse number="26">Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.«</verse>
				<verse number="27">А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра.</verse>
				<verse number="28">Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.«</verse>
				<verse number="29">Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други –</verse>
				<verse number="30">и повика: »Нека погинем с Филистејцима!« Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота.</verse>
				<verse number="31">Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха. Самсон је био судија у Израелу двадесет година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">У Ефремовом горју живео је човек по имену Михеј.</verse>
				<verse number="2">Он рече својој мајци: »Оних хиљаду сто сребрњака који су ти украдени и због којих си изговорила проклетство, које сам својим ушима чуо – то сребро је код мене. Ја сам га узео.« Тада његова мајка рече: »ГОСПОД те благословио, сине мој!«</verse>
				<verse number="3">Када је мајци вратио хиљаду сто сребрњака, она рече: »Ово сребро посвећујем ГОСПОДУ за свога сина. Хоћу да се од њега направи резбарен лик пресвучен сребром. Зато ти га сада враћам.«</verse>
				<verse number="4">Али Михеј опет врати сребро мајци, а она узе две стотине сребрњака и даде их сребрнару. Овај од њих начини резбарен лик пресвучен сребром, који поставише у Михејевој кући.</verse>
				<verse number="5">Михеј је имао светилиште, па направи наплећак и неколико кућних богова и постави једног од својих синова за свога свештеника.</verse>
				<verse number="6">У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.</verse>
				<verse number="7">Један младић, Левит из Витлејема у Јуди, који је живео као дошљак у Јудином братству,</verse>
				<verse number="8">оде из Витлејема у потрази за местом где би могао да се настани. Док је тако путовао, наиђе у Ефремовом горју на Михејеву кућу.</verse>
				<verse number="9">Михеј га упита: »Одакле си?« »Ја сам Левит из Витлејема у Јуди«, рече овај, »и тражим где бих се настанио.«</verse>
				<verse number="10">»Остани да живиш код мене«, рече му Михеј, »и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрњака годишње и одећу и храну.« И Левит уђе</verse>
				<verse number="11">и пристаде да живи код Михеја. Младић је Михеју био као један од његових синова.</verse>
				<verse number="12">Михеј постави Левита за свештеника, и тако младић постаде његов свештеник, па је живео у његовој кући.</verse>
				<verse number="13">Тада Михеј рече: »Сада знам да ће ГОСПОД бити добар према мени, јер имам Левита за свештеника.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">У то време Израел није имао цара. А у то време је и Даново племе тражило за себе место где би живело, јер још није добило наследство међу Израеловим племенима.</verse>
				<verse number="2">Стога Дановци послаше петорицу ратника из Цоре и Ештаола, представнике свих својих братстава, да извиде земљу и истраже је. »Идите и истражите земљу«, рекоше им. Тако они уђоше у Ефремово горје, дођоше до Михејеве куће и тамо заноћише.</verse>
				<verse number="3">Док су били близу Михејеве куће, препознаше глас оног младог Левита, па свратише и упиташе га: »Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Шта ћеш ту?«</verse>
				<verse number="4">Левит им исприча шта је Михеј учинио за њега и рече: »Он ме је унајмио и ја сам постао његов свештеник.«</verse>
				<verse number="5">Тада му они рекоше: »Молимо те, упитај Бога да ли ће наше путовање бити успешно.«</verse>
				<verse number="6">»Идите у миру«, одговори им свештеник. »ГОСПОД одобрава ваше путовање.«</verse>
				<verse number="7">Она петорица пођоше даље и стигоше у Лаиш, где видеше да тамошњи народ живи спокојно као Сидонци, мирно и безбрижно. Били су богати јер им у земљи није ничега недостајало. Живели су далеко од Сидонаца и нису одржавали везе ни са ким.</verse>
				<verse number="8">Када су се вратили у Цору и Ештаол, њихова сабраћа их упиташе: »Шта сте сазнали?«</verse>
				<verse number="9">А они им одговорише: »Спремите се, па да их нападнемо! Земља коју смо видели веома је добра. Зар ћете седети скрштених руку? Пођите онамо без оклевања и запоседните земљу.</verse>
				<verse number="10">Када стигнете, затећи ћете безбрижан народ и пространу земљу коју је Бог предао у ваше руке, земљу која ничим не оскудева.«</verse>
				<verse number="11">Тада шест стотина наоружаних људи из братства Дановаца крену из Цоре и Ештаола.</verse>
				<verse number="12">На свом путу се утаборише код Кирјат-Јеарима, у Јуди, па се зато то место западно од Кирјат-Јеарима и дан-данас зове Махане Дан.</verse>
				<verse number="13">Одатле одоше даље у Ефремово горје и стигоше до Михејеве куће.</verse>
				<verse number="14">Тада она петорица која су ишла да извиде лаишку земљу рекоше својој сабраћи: »Знате ли да се у једној од ових кућа налази наплећак, кућни богови и резбарен лик пресвучен сребром? Сада знате шта треба да урадите.«</verse>
				<verse number="15">Тако они скренуше и дођоше до куће младог Левита, то јест Михејеве куће, и поздравише га.</verse>
				<verse number="16">Шест стотина наоружаних Дановаца стаде на улазу капије,</verse>
				<verse number="17">а она петорица која су ишла у извиђање земље уђоше и узеше резбарени лик пресвучен сребром, наплећак и кућне богове. А свештеник је стајао са оних шест стотина наоружаних људи на улазу капије.</verse>
				<verse number="18">Када су ови ушли у Михејеву кућу и узели резбарени лик пресвучен сребром, наплећак и кућне богове, свештеник им рече: »Шта то радите?«</verse>
				<verse number="19">»Ћути!« одговорише му они. »Ни реч да ниси рекао! Пођи с нама и буди нам отац и свештеник. Зар ти је боље да будеш свештеник у кући једног човека него да будеш свештеник једног племена и братства у Израелу?«</verse>
				<verse number="20">То се свиде свештенику, па он узе наплећак, кућне богове и резбарени лик, и пође с народом.</verse>
				<verse number="21">Народ се окрену и оде, пустивши нејач и стоку напред са својом имовином.</verse>
				<verse number="22">Када су већ били одмакли од Михејеве куће, окупише се људи који су живели у кућама близу Михејеве и сустигоше Дановце.</verse>
				<verse number="23">Викали су за њима, па се Дановци окренуше и упиташе Михеја: »Шта ти је? Зашто сте се окупили?«</verse>
				<verse number="24">»Узели сте богове које сам направио и мог свештеника и отишли«, одговори он. »Шта ми је још остало? Како можете да ме питате: ‚Шта ти је?‘«</verse>
				<verse number="25">Дановци му рекоше: »Боље ти је да ћутиш. Има међу нама наглих људи, који би могли да те нападну, па бисте ти и твоја породица изгубили живот.«</verse>
				<verse number="26">Тада Дановци одоше својим путем, а Михеј се окрену и врати кући, јер је видео да су сувише јаки за њега.</verse>
				<verse number="27">Пошто су узели и оно што је Михеј направио и његовог свештеника, Дановци одоше у Лаиш. Нападоше његове мирне и безбрижне становнике, погубише их мачем, а град спалише.</verse>
				<verse number="28">Није било никога да их избави, јер су били далеко од Сидона, а нису одржавали везе ни са ким. Град је лежао у долини близу Бет-Рехова. Дановци потом обновише град и настанише се у њему.</verse>
				<verse number="29">Назваше га Дан по свом праоцу Дану, који се родио Израелу, иако се град првобитно звао Лаиш.</verse>
				<verse number="30">Дановци поставише себи онај резбарени лик, а Јонатан син Гершомов, унук Мојсијев, и његови потомци били су свештеници Дановог племена све до времена изгнанства.</verse>
				<verse number="31">Резбарени лик који је направио Михеј стајао је све док је Божији дом био у Шилу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">У време када Израел још није имао цара, један Левит који је живео у забаченом делу Ефремовог горја узе себи наложницу из Витлејема у Јуди.</verse>
				<verse number="2">Она се једном наљути на њега, па га остави и врати се кући свога оца у Витлејему у Јуди. После четири месеца,</verse>
				<verse number="3">њен муж дође да је наговори да му се врати. Са собом је имао слугу и два магарца. Она уведе мужа у кућу свога оца, а када га је девојчин отац видео, радосно га дочека.</verse>
				<verse number="4">Таст га наговори да остане, и он проведе код њега три дана у јелу, пићу и спавању.</verse>
				<verse number="5">Четвртога дана устадоше рано ујутро и он поче да се спрема за полазак. Тада девојчин отац рече зету: »Окрепи се јелом, па после иди.«</verse>
				<verse number="6">И њих двојица седоше да заједно једу и пију. Девојчин отац му рече: »Молим те, остани и ноћас и провесели се.«</verse>
				<verse number="7">Човек се већ био спремио за полазак, али га таст одврати, па он остаде и те ноћи.</verse>
				<verse number="8">Када је рано ујутро петога дана устао да крене, девојчин отац му рече: »Окрепи се нечим. Остани до поподне.« Тако су њих двојица опет јели.</verse>
				<verse number="9">Када се човек спремао да крене са својом наложницом и слугом, његов таст, девојчин отац, рече: »Ето, ускоро ће вече. Остани још једну ноћ. Дан је на измаку – преноћи овде и провесели се, а сутра пораните, па крените на пут кући.«</verse>
				<verse number="10">Али Левит не хтеде да остане још једну ноћ, него се спреми и крену, па са два оседлана магарца и својом наложницом стиже до Јевуса, то јест Јерусалима.</verse>
				<verse number="11">Када су били близу Јевуса, дан се већ примакао крају, па слуга рече свом господару: »Хајде да свратимо у овај јевусејски град и преноћимо у њему.«</verse>
				<verse number="12">»Не«, одврати његов господар, »нећемо да улазимо у град туђинаца, где не живе Израелци. Продужићемо до Гиве.«</verse>
				<verse number="13">И још рече слузи: »Хајдемо на неко друго место. Преноћићемо у Гиви или Рами.«</verse>
				<verse number="14">Тако продужише даље. Сунце зађе када су били близу Гиве Венијаминове,</verse>
				<verse number="15">па скренуше онамо да преноће. Левит дође на градски трг и седе, али их нико не прими у своју кућу на конак.</verse>
				<verse number="16">Тада наиђе неки старац, који се увече враћао с рада на пољу. Био је из Ефремовог горја, али је као дошљак живео у Гиви, чији су житељи били Венијаминовци.</verse>
				<verse number="17">Старац угледа путника на градском тргу, па упита: »Куда идеш и одакле долазиш?«</verse>
				<verse number="18">»Путујемо из Витлејема у Јуди«, одговори Левит, »у један забачени део Ефремовог горја, где живим. Био сам у Витлејему у Јуди, а сада идем у Дом ГОСПОДЊИ. Али нико ме није примио у своју кућу.</verse>
				<verse number="19">Ми, твоје слуге, имамо и сламе и крме за своје магарце и хлеба и вина за мене, жену и слугу који је с нама. Ништа нам не треба.«</verse>
				<verse number="20">»Добро ми дошао«, рече старац. »Ја ћу се побринути за све што ти треба, само немој да ноћиш на тргу.«</verse>
				<verse number="21">И одведе га својој кући и даде крме његовим магарцима. Људи опраше ноге, па су јели и пили.</verse>
				<verse number="22">Док су се они веселили, неки погани људи из града опколише кућу, па залупаше на врата, довикујући старцу, власнику куће: »Изведи нам човека који ти је дошао у кућу, да спавамо с њим!«</verse>
				<verse number="23">Власник куће изађе пред њих и рече им: »Немојте, браћо! Немојте да учините такво зло! Тај човек је гост у мојој кући. Немојте да учините то безумно дело!</verse>
				<verse number="24">Ево, овде су моја кћи, која је девица, и његова наложница. Извешћу вам њих, па њих напаствујте и чините с њима што вам драго. Само немојте овом човеку да учините то безумно дело.«</verse>
				<verse number="25">Али они људи не хтедоше да га послушају, па Левит узе своју наложницу и гурну је напоље к њима. Они су је силовали и злостављали сву ноћ до јутра, а када је почело да свиће, пустише је.</verse>
				<verse number="26">У свануће, жена се врати до куће онога човека у којој је био њен муж, паде пред вратима и остаде да лежи док се није разданило.</verse>
				<verse number="27">Када је њен муж ујутро устао, отворио врата куће и изашао да настави пут, а оно – његова наложница лежи на улазу у кућу с рукама на прагу!</verse>
				<verse number="28">»Устани, па да идемо«, рече јој он. Али одговора није било. Он је онда стави на магарца и крену кући.</verse>
				<verse number="29">Када је стигао кући, узе нож и исече своју наложницу, уд по уд, на дванаест комада, које посла у све крајеве Израела.</verse>
				<verse number="30">Сви који су то видели, говорили су: »Овако нешто још није виђено ни учињено откад су Израелци изашли из Египта до данас. Треба о томе размислити, посаветовати се и говорити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Сви Израелци од Дана до Беер-Шеве и из Гилада дођоше у Мицпу и заједница се сложно окупи пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="2">Вође целог народа, свих Израелових племена, заузеше своја места на скупу Божијег народа, који је чинило четири стотине хиљада пешака наоружаних мачем.</verse>
				<verse number="3">А Венијаминовци су чули да су Израелци отишли горе у Мицпу. Израелци рекоше: »Кажите нам како се догодило то зло.«</verse>
				<verse number="4">Тада онај Левит, муж убијене, рече: »Са наложницом сам дошао у Гиву Венијаминову да тамо преноћим.</verse>
				<verse number="5">Током ноћи житељи Гиве дигоше се на мене и опколише кућу у којој сам био. Мене су хтели да убију, а моју наложницу су напаствовали, и она је умрла.</verse>
				<verse number="6">Тада сам узео своју наложницу и исекао је на комаде, које сам разаслао у све крајеве Израеловог наследства, јер су то гнусно и безумно дело учинили у Израелу.</verse>
				<verse number="7">Сада, сви ви Израелци, говорите и донесите одлуку.«</verse>
				<verse number="8">Тада сав народ сложно устаде, говорећи: »Нико од нас неће отићи у свој шатор ни вратити се својој кући.</verse>
				<verse number="9">Овако ћемо учинити са Гивом: Коцком ћемо одредити како ћемо против ње.</verse>
				<verse number="10">Узећемо по десеторицу од сваке стотине из сваког Израеловог племена, стотину од хиљаде и хиљаду од десет хиљада, да набаве залихе хране за војску. Када војска стигне у Гиву Венијаминову, казниће њене житеље за свако безумно дело које су учинили у Израелу.«</verse>
				<verse number="11">Тако се сви Израелци окупише и сложно ујединише против тога града.</verse>
				<verse number="12">Израелова племена разаслаше гласнике широм Венијаминовог племена с питањем: »Какво се то зло догодило међу вама?</verse>
				<verse number="13">Изручите нам оне погане људе из Гиве, да их погубимо и искоренимо зло из Израела.« Али Венијаминовци не хтедоше да послушају остале Израелце,</verse>
				<verse number="14">него дођоше из својих градова у Гиву и окупише се за бој против Израелаца.</verse>
				<verse number="15">Тога дана је двадесет шест хиљада људи наоружаних мачем дошло из Венијаминових градова и окупило се за бој заједно са седам стотина најбољих ратника из Гиве.</verse>
				<verse number="16">Међу свом том војском било је седам стотина најбољих ратника, левака, од којих је сваки био у стању да каменом из праћке гађа длаку и не промаши.</verse>
				<verse number="17">А број Израелаца, без Венијаминоваца, износио је четири стотине хиљада људи наоружаних мачем, све самих ратника.</verse>
				<verse number="18">Израелци се спремише и одоше у Бетел да упитају Бога: »Ко ће од нас да иде први да се бори против Венијаминоваца?« А ГОСПОД одговори: »Нека прво иде Јудино племе.«</verse>
				<verse number="19">Сутрадан ујутро Израелци поранише и утаборише се пред Гивом.</verse>
				<verse number="20">Кренуше у бој против Венијаминоваца и сврсташе се у бојне редове испред града.</verse>
				<verse number="21">Венијаминовци изађоше из Гиве и тога дана на бојном пољу убише двадесет две хиљаде Израелаца.</verse>
				<verse number="22">Израелска војска се ипак охрабри и опет се сврста у бојне редове на истом месту где се сврстала и првога дана.</verse>
				<verse number="23">Израелци су плакали пред ГОСПОДОМ до вечери, па га упиташе: »Да ли да опет кренемо у бој против наше сабраће Венијаминоваца?« А ГОСПОД одговори: »Крените на њих.«</verse>
				<verse number="24">Тог другог дана Израелци дођоше близу Венијаминоваца,</verse>
				<verse number="25">али Венијаминовци изађоше из Гиве да их нападну и тога дана на бојном пољу убише још осамнаест хиљада Израелаца, све људи наоружаних мачем.</verse>
				<verse number="26">Сви Израелци и сва војска одоше у Бетел, па су тамо седели и плакали пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили до вечери и приносили ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="27">Онда Израелци опет упиташе ГОСПОДА. У то време се Ковчег Божијег савеза налазио у Бетелу,</verse>
				<verse number="28">а пред њим је служио Пинхас син Елеазаров, унук Ааронов. »Да ли да опет кренемо у бој против наше сабраће Венијаминоваца или не?« упиташе они. А ГОСПОД одговори: »Крените, јер ћу вам их сутра предати у руке.«</verse>
				<verse number="29">Тада Израел постави заседе око Гиве.</verse>
				<verse number="30">Трећега дана Израелци кренуше на Венијаминовце и заузеше борбене положаје пред Гивом као и раније.</verse>
				<verse number="31">Венијаминовци изађоше да нападну израелску војску, која их одмами даље од града. Почеше да наносе губитке израелској војсци као и раније, па тако убише тридесетак Израелаца на отвореном пољу и на друмовима, од којих један води у Бетел, а други у Гиву.</verse>
				<verse number="32">Док су Венијаминовци говорили: »Побеђујемо их као и раније«, Израелци су говорили: »Повуцимо се и одмамимо их даље од града, на друмове.«</verse>
				<verse number="33">Израелски војници се померише са свог положаја и сврсташе се у бојне редове код Ваал-Тамара. Тада израелска заседа изађе из свог заклона западно од Гиве,</verse>
				<verse number="34">и десет хиљада најбољих Израелових ратника удари на Гиву. Битка је била жестока. Венијаминовци нису ни слутили да ће их задесити зло.</verse>
				<verse number="35">ГОСПОД порази Венијамина пред Израелом. Тога дана Израелци убише двадесет пет хиљада сто Венијаминоваца, све људи наоружаних мачем.</verse>
				<verse number="36">Тада Венијаминовци увидеше да су поражени. Израелска војска је била узмакла пред Венијаминовцима, јер се уздала у заседу коју су поставили код Гиве.</verse>
				<verse number="37">Војници из заседе извели су хитар јуриш на Гиву, раширили се по граду и мачем погубили све житеље у њему.</verse>
				<verse number="38">Израелци су били уговорили знак са заседом: када се из града дигне стуб дима,</verse>
				<verse number="39">Израелци ће се окренути и напасти. Венијаминовци су већ били почели да наносе губитке Израелцима убивши њих тридесетак, па су говорили: »Побеђујемо их као и у првој бици.«</verse>
				<verse number="40">Али, када је из града почео да се диже стуб дима, Венијаминовци се осврнуше и видеше како из целог града дим куља у небо.</verse>
				<verse number="41">Тада се Израелци окренуше на њих, а Венијаминовце спопаде ужас, јер увидеше да их је задесило зло.</verse>
				<verse number="42">Стога пред Израелцима побегоше путем према пустињи, али нису успели да умакну, јер су се нашли између главнине војске и Израелаца који су долазили из градова и убијали их.</verse>
				<verse number="43">Када су тако опколили Венијаминовце, Израелци почеше да их гоне, не дајући им да предахну док их не прегазише источно од Гиве.</verse>
				<verse number="44">Тако паде осамнаест хиљада Венијаминоваца, све храбрих ратника,</verse>
				<verse number="45">а остали се окренуше и побегоше према пустињи до литице Римон. Израелци покосише пет хиљада људи дуж друмова, па наставише да гоне Венијаминовце све до Гидома, где убише још две хиљаде људи.</verse>
				<verse number="46">Тога дана паде укупно двадесет пет хиљада Венијаминоваца наоружаних мачем, све храбрих ратника.</verse>
				<verse number="47">Али шест стотина људи се окрену и побеже у пустињу до литице Римон, где остадоше четири месеца.</verse>
				<verse number="48">Израелци се вратише на Венијаминово подручје и у свим градовима погубише житеље, животиње и све што су затекли. Спалише и све градове на које су наишли.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Израелци су се били овако заклели у Мицпи: »Ниједан од нас неће своју кћер удати за Венијаминовца.«</verse>
				<verse number="2">Народ оде у Бетел, па су тамо седели пред Богом до вечери, гласно кукајући и горко плачући.</verse>
				<verse number="3">»ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, говорили су, »зашто се ово догодило Израелу, па је данас Израел остао без једног племена?«</verse>
				<verse number="4">Сутрадан народ устаде рано ујутро, па сагради жртвеник и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="5">Потом Израелци упиташе: »Које се од свих Израелових племена није појавило на скупу пред ГОСПОДОМ?« – јер су се били свечано заклели да ће погубити свакога ко се не појави пред ГОСПОДОМ у Мицпи.</verse>
				<verse number="6">Израелци су туговали због своје сабраће Венијаминоваца. »Данас је једно племе одсечено од Израела«, говорили су.</verse>
				<verse number="7">»Како да нађемо жене за оне који су преостали, пошто смо се заклели ГОСПОДОМ да ниједну од својих кћери не удамо за њих?«</verse>
				<verse number="8">Онда упиташе: »Које се од Израелових племена није појавило пред ГОСПОДОМ у Мицпи?« И показа се да у табор, на скуп, није дошао нико из Јавеш-Гилада.</verse>
				<verse number="9">Јер, када су бројали народ, из Јавеш-Гилада није било никог.</verse>
				<verse number="10">Стога заједница посла онамо дванаест хиљада ратника и заповеди им: »Идите и погубите мачем становнике Јавеш-Гилада заједно са женама и нејачи.</verse>
				<verse number="11">Овако урадите: убијте сваког мушкарца и сваку жену која је већ спавала с мушкарцем.«</verse>
				<verse number="12">Међу становницима Јавеш-Гилада нађоше четири стотине младих жена које још нису спавале с мушкарцем и доведоше их у табор у Шилу у Ханаану.</verse>
				<verse number="13">Тада цела заједница посла гласнике Венијаминовцима код литице Римон и понуди им мир.</verse>
				<verse number="14">Тако се тада Венијаминовци вратише, и они им дадоше оне жене које су оставили у животу у Јавеш-Гиладу. Али женâ није било довољно за све њих.</verse>
				<verse number="15">Народу је било жао Венијамина, јер је ГОСПОД створио јаз међу Израеловим племенима.</verse>
				<verse number="16">Старешине заједице рекоше: »Како да нађемо жене за преостале Венијаминовце када су им све жене истребљене?«</verse>
				<verse number="17">Неки рекоше: »Преживели Венијаминовци треба да имају наследнике, да се не затре једно Израелово племе.</verse>
				<verse number="18">Своје кћери им не можемо дати за жене, јер смо се ми Израелци овако заклели: ‚Проклет био ко год дâ жену Венијаминовцу.‘«</verse>
				<verse number="19">Други рекоше: »Сваке године се у Шилу одржава ГОСПОДЊА светковина. Град лежи северно од Бетела, источно од друма који из Бетела води у Сихем и јужно од Левоне.«</verse>
				<verse number="20">Стога заповедише Венијаминовцима: »Идите и сакријте се у виноградима,</verse>
				<verse number="21">па оданде мотрите. Када девојке из Шила изађу на игранку, ви искочите из виноградâ и нека сваки од вас уграби себи жену међу девојкама из Шила, па се вратите у Венијаминову земљу.</verse>
				<verse number="22">Када нам се њихови очеви или браћа пожале, ми ћемо им рећи: ‚Молимо вас да овако остане, јер нисмо за свакога од њих заробили жену у боју. Ви нећете бити криви, јер им их нисте сами дали.‘«</verse>
				<verse number="23">И Венијаминовци тако учинише. Сваки себи уграби по једну девојку од оних које су биле на игранци и одведе је да му буде жена. Затим се вратише на своје наследство, обновише градове и настанише се у њима.</verse>
				<verse number="24">Тада се Израелци разиђоше, по племенима и братствима, сваки на своје наследство.</verse>
				<verse number="25">У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="8">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав.</verse>
				<verse number="2">Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили.</verse>
				<verse number="3">Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина.</verse>
				<verse number="4">Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година,</verse>
				<verse number="5">умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа.</verse>
				<verse number="6">Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама.</verse>
				<verse number="7">Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу.</verse>
				<verse number="8">Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени.</verse>
				<verse number="9">Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.« Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше,</verse>
				<verse number="10">па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.«</verse>
				<verse number="11">Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви?</verse>
				<verse number="12">Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове,</verse>
				<verse number="13">зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.«</verse>
				<verse number="14">На то оне опет гласно заплакаше. Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.</verse>
				<verse number="15">Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.«</verse>
				<verse number="16">Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог.</verse>
				<verse number="17">Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.«</verse>
				<verse number="18">Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара.</verse>
				<verse number="19">Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем. А када су стигле, читав град се ускомеша због њих. Жене су говориле: »Да ли је могуће – Нооми!«</verse>
				<verse number="20">Али она им рече: »Не зовите ме Нооми. Зовите ме Мара, јер ми је Свесилни испунио живот горчином.</verse>
				<verse number="21">Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?«</verse>
				<verse number="22">Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Нооми је имала рођака по мужу, врло имућног човека из Елимелеховог братства, који се звао Вооз.</verse>
				<verse number="2">Рута Моавка рече Нооми: »Пусти ме да идем у поља и скупљам класје остало иза онога у чијим очима нађем милост.« А Нооми јој рече: »Иди, кћери.«</verse>
				<verse number="3">Тако Рута оде у поља, па је пабирчила за жетеоцима. А срећа је доведе у део поља који је припадао Воозу из Елимелеховог братства.</verse>
				<verse number="4">Уто Вооз дође из Витлејема и поздрави жетеоце: »ГОСПОД с вама!« »ГОСПОД те благословио!« одговорише му они.</verse>
				<verse number="5">Вооз упита надгледника жетелаца: »Чија је она млада жена?«</verse>
				<verse number="6">»То је млада Моавка која се са Нооми вратила из Моава«, одговори надгледник жетелаца.</verse>
				<verse number="7">»Рекла је: ‚Молим те, пусти ме да пабирчим и скупљам међу сноповима иза жетелаца.‘ Дошла је рано јутрос и остала све до сада – само се мало одморила у сеници.«</verse>
				<verse number="8">Тада Вооз рече Рути: »Слушај, кћери. Немој да идеш да пабирчиш на неком другом пољу и не одлази одавде, него остани са мојим слушкињама.</verse>
				<verse number="9">Гледај на ком пољу ће моје слуге да жању, па иди за слушкињама. Слугама сам заповедио да те не дирају, а кад ожедниш, иди до посуда и пиј воде коју су слуге захватиле.«</verse>
				<verse number="10">На то се она ничице поклони, па му рече: »Како сам нашла толику милост у твојим очима да на мене обраћаш пажњу иако сам туђинка?«</verse>
				<verse number="11">А Вооз јој одговори: »Рекли су ми шта си све учинила за своју свекрву после смрти свога мужа – како си отишла од свога оца и мајке и из свога завичаја и дошла да живиш с народом који раније ниси познавала.</verse>
				<verse number="12">Нека ти ГОСПОД плати за оно што си учинила. Нека те богато награди ГОСПОД, Бог Израелов, под чија крила си дошла да се склониш.«</verse>
				<verse number="13">»Дај да и даље налазим милост у твојим очима, господару«, рече Рута. »Утешио си ме и љубазно си говорио са мном, својом слушкињом, иако нисам равна ниједној од твојих слушкиња.«</verse>
				<verse number="14">Када је било време ручка, Вооз јој рече: »Дођи овамо, па једи хлеба, умачући га у сирће.« Она седе крај жетелаца, а он јој пружи пржених зрна. Јела је док се није најела, и још јој претече.</verse>
				<verse number="15">Када је устала да даље пабирчи, Вооз заповеди својим слугама: »Ако пабирчи и међу сноповима, не прекоревајте је.</verse>
				<verse number="16">Чак и намерно испуштајте класје из руковети и остављајте га да га она покупи, и не грдите је.«</verse>
				<verse number="17">Тако је она пабирчила све до вечери, а онда овршила све што је сакупила – око једне ефе јечма.</verse>
				<verse number="18">Она то узе и врати се у град, и њена свекрва виде колико је накупила. Рута извади и оно што јој је претекло од ручка и даде Нооми.</verse>
				<verse number="19">»Где си то пабирчила данас?« упита је свекрва. »Где си радила? Нека је благословен онај који је на тебе обратио пажњу!« Тада она исприча свекрви код кога је радила и рече: »Човек код кога сам данас радила зове се Вооз.«</verse>
				<verse number="20">»Благословио га ГОСПОД, који није престао да показује љубав и према живима и према мртвима!« рече Нооми својој снахи и додаде: »Тај човек је наш близак род, један од наших рођака-откупитеља.«</verse>
				<verse number="21">Тада Рута Моавка рече: »Чак ми је рекао: ‚Држи се мојих слугу док не пожању све моје жито.‘«</verse>
				<verse number="22">А Нооми рече Рути, својој снахи: »Добро је, кћери, да идеш с његовим слушкињама, јер на другом пољу би неко могао да ти учини нешто нажао.«</verse>
				<verse number="23">Тако се Рута држала Воозових слушкиња и пабирчила до краја жетве јечма и пшенице. А живела је код своје свекрве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Једног дана рече Рути њена свекрва Нооми: »Кћери, требало би да ти нађем добар дом.</verse>
				<verse number="2">Ето, Вооз, са чијим си слушкињама била, наш је рођак. Он ће ноћас да веје јечам на гумну.</verse>
				<verse number="3">Умиј се и намириши и лепо се обуци, па сиђи до гумна. Али немој да он сазна да си тамо док не престане да једе и пије.</verse>
				<verse number="4">Запамти место где ће лећи, па после иди онамо, откриј му ноге и лези, а он ће ти рећи шта да урадиш.«</verse>
				<verse number="5">А Рута одговори: »Учинићу све како ми кажеш.«</verse>
				<verse number="6">Тако она сиђе до гумна и учини све како јој је свекрва рекла.</verse>
				<verse number="7">Када је Вооз престао да једе и пије и орасположио се, оде да легне крај гомиле жита. Тада Рута тихо приђе, откри му ноге и леже.</verse>
				<verse number="8">Усред ноћи, Вооз се трже и окрену, а оно – жена му лежи код ногу!</verse>
				<verse number="9">»Ко си ти?« упита је он. »Рута, твоја слушкиња«, одговори она. »Рашири скут свога огртача нада мном, јер си мој рођак-откупитељ.«</verse>
				<verse number="10">»ГОСПОД те благословио, кћери«, одврати он. »Овај твој чин љубави вреднији је од оног ранијег, јер ниси тражила младића – ни сиромашна ни богата.</verse>
				<verse number="11">А сада се не бој, кћери. Учинићу за тебе све што тражиш, јер сви у нашем граду знају да си врсна жена.</verse>
				<verse number="12">Истина је да сам ти ја рођак-откупитељ, али има један твој рођак-откупитељ који ти је ближи род од мене.</verse>
				<verse number="13">Преноћи овде, а ујутро, ако он буде хтео да изврши своју дужност рођака-откупитеља према теби, добро, нека је изврши. Али, ако не буде хтео, тако ми ГОСПОДА живога, ја ћу. Лези овде до јутра.«</verse>
				<verse number="14">Тако је она лежала код његових ногу до јутра, али је устала пре него што је било довољно светло да се разазна нечији лик, јер је Вооз рекао: »Не треба да се зна да је жена долазила на гумно.«</verse>
				<verse number="15">Тада Вооз рече: »Дај ту мараму коју имаш на себи и рашири је.« Она је рашири, а он јој насу шест мерица јечма и напрти јој на леђа, па она оде у град.</verse>
				<verse number="16">Када је стигла к свекрви, ова је упита: »Како је било, кћери?« И Рута јој исприча све што је Вооз учинио за њу,</verse>
				<verse number="17">па додаде: »Дао ми је и ових шест мерица јечма, говорећи: ‚Не можеш се вратити свекрви празних руку.‘«</verse>
				<verse number="18">Тада Нооми рече: »Стрпи се, кћери, док не дознаш шта ће се десити, јер он се неће смирити док још данас све не заврши.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Вооз оде на градску капију и седе, а када је наишао онај рођак-откупитељ кога је помињао, Вооз му рече: »Дођи овамо, пријатељу, и седи.« И онај дође и седе.</verse>
				<verse number="2">Вооз онда узе десеторицу од градских старешина, па им рече: »Седите овде«, и они седоше.</verse>
				<verse number="3">Потом рече оном рођаку-откупитељу: »Нооми, која се вратила из Моава, продаје комад земље који је припадао нашем рођаку Елимелеху.</verse>
				<verse number="4">Зато сам одлучио да те о томе обавестим и да ти предложим да га ти купиш пред овима који овде седе и пред старешинама мога народа. Ако хоћеш да га откупиш, откупи га. А ако нећеш, кажи ми да знам. Јер, пре тебе нико нема право да га откупи, а после тебе сам на реду ја.« А онај рече: »Откупићу га.«</verse>
				<verse number="5">Тада Вооз рече: »Онога дана када купиш земљу од Нооми, купујеш и Руту Моавку, покојникову удовицу, да сачуваш покојниково име на његовом поседу.«</verse>
				<verse number="6">На то онај рођак-откупитељ рече: »Е онда не могу да је откупим, да не угрозим свој посед. Ти је откупи пошто ја не могу.«</verse>
				<verse number="7">А раније су се у Израелу откуп и замена имовине потврђивали тако што би један од учесника изуо сандалу и дао је оном другом – то је у Израелу био доказ о склопљеној погодби.</verse>
				<verse number="8">Стога онај рођак-откупитељ рече Воозу: »Ти је купи«, и изу сандалу.</verse>
				<verse number="9">Тада Вооз рече старешинама и свему народу: »Ви сте данас сведоци да сам од Нооми купио све што је било Елимелехово, Килјоново и Махлоново.</verse>
				<verse number="10">Тако сам уједно себи за жену купио и Руту Моавку, Махлонову удовицу, да сачувам покојниково име на његовом поседу, да му се име не затре међу његовима и у његовом завичају. Ви сте данас томе сведоци.«</verse>
				<verse number="11">А старешине и сви који су били код градске капије рекоше: »Сведоци смо. Нека ГОСПОД учини да жена која улази у твој дом буде као Рахиља и Лија, које су обе подигле дом Израелу, а ти да будеш човек угледан у Ефрати и славан у Витлејему.</verse>
				<verse number="12">Нека твој дом, преко потомства које ће ти ГОСПОД дати од ове младе жене, буде као дом Фареса, кога је Тамара родила Јуди.«</verse>
				<verse number="13">Тако Вооз узе Руту и она му постаде жена. Спавао је с њом, а ГОСПОД јој даде да затрудни, и она роди сина.</verse>
				<verse number="14">Жене рекоше Нооми: »Хвала ГОСПОДУ, који те данас није оставио без рођака-откупитеља. Нека му име буде славно у Израелу.</verse>
				<verse number="15">Он ће те препородити и бринути се о теби у твојој старости. Јер, родила ти га је снаха, која те воли и која ти је боља него седам синова.«</verse>
				<verse number="16">Нооми узе дете, стави га на крило, па се о њему старала.</verse>
				<verse number="17">А име су му дале сусетке. »Нооми се родио син«, рекоше и дадоше му име Јовид. Он је био отац Јесеја, Давидовог оца.</verse>
				<verse number="18">А ово је родослов Фаресових потомака: Фаресу се родио Есром,</verse>
				<verse number="19">Есрому се родио Арам, Араму се родио Аминадав,</verse>
				<verse number="20">Аминадаву се родио Наасон, Наасону се родио Салмон,</verse>
				<verse number="21">Салмону се родио Вооз, Воозу се родио Јовид,</verse>
				<verse number="22">Јовиду се родио Јесеј, а Јесеју се родио Давид.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="9">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Био један човек из Раматајима, у Ефремовом горју, Цуфовац из Ефремовог племена, по имену Елкана син Јерохама сина Елихуа сина Тохуа сина Цуфовог.</verse>
				<verse number="2">Имао је две жене: једна се звала Ана, а друга Пенина. Пенина је имала деце, а Ана није.</verse>
				<verse number="3">Елкана је сваке године ишао из свога града да се поклони и принесе жртву ГОСПОДУ над војскама у Шилу, где су два Елијева сина, Хофни и Пинхас, били ГОСПОДЊИ свештеници.</verse>
				<verse number="4">Онога дана када би приносио жртву, Елкана би давао по део меса својој жени Пенини и свим њеним синовима и кћерима,</verse>
				<verse number="5">а Ани би давао двоструко, јер ју је волео. Али њој ГОСПОД није дао да има деце.</verse>
				<verse number="6">Пошто Ани ГОСПОД није дао да има деце, њена супарница ју је стално кињила не би ли је узрујала.</verse>
				<verse number="7">Тако је то било из године у годину: кад год би полазили у Дом ГОСПОДЊИ, Пенина би кињила Ану све док се ова не би толико расплакала да није могла ни да једе.</verse>
				<verse number="8">Њен муж Елкана би је тада упитао: »Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто си потиштена? Зар ти ја не значим више од десет синова?«</verse>
				<verse number="9">Једном, након што су јели и пили у Шилу, Ана устаде. А свештеник Ели је седео на својој столици крај довратка ГОСПОДЊЕГ храма.</verse>
				<verse number="10">Сва очајна, Ана се, горко плачући, помоли ГОСПОДУ</verse>
				<verse number="11">и заветова се говорећи: »ГОСПОДЕ над војскама, ако благонаклоно погледаш на мој јад и сетиш се мене, своје слушкиње, ако ме не заборавиш, него ми даш мушко дете, ја ћу га дати теби, ГОСПОДЕ, за цео живот, и бритва му неће прећи преко главе.«</verse>
				<verse number="12">Она се дуго молила пред ГОСПОДОМ, а Ели јој је посматрао уста.</verse>
				<verse number="13">Ана се молила у себи – мицале су јој се само усне, али јој се глас није чуо. Ели зато помисли да је пијана,</verse>
				<verse number="14">па јој рече: »Докле ћеш се опијати? Остави се вина.«</verse>
				<verse number="15">»Није то, господару«, одговори Ана, »него сам очајна. Нисам пила ни вина ни опојног пића. Изливала сам своје срце пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="16">Не гледај на мене, своју слушкињу, као на порочну жену. Молила сам се овде због своје велике муке и жалости.«</verse>
				<verse number="17">Тада јој Ели рече: »Иди у миру и нека ти Бог Израелов дâ то што си од њега тражила.«</verse>
				<verse number="18">А она рече: »Нека ја, твоја слушкиња, нађем милост у твојим очима.« Онда она оде својим путем и узе да нешто поједе, и лице јој више није било тужно.</verse>
				<verse number="19">Сутрадан поранише, поклонише се ГОСПОДУ, па се вратише кући у Раму. Елкана је спавао са својом женом Аном, и ГОСПОД је се сети:</verse>
				<verse number="20">Ана затрудне и, када је дошло време, роди сина. Даде му име Самуило, говорећи: »Јер сам га затражила од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="21">Када је потом Елкана ишао са свом својом породицом да принесе годишњу жртву ГОСПОДУ и да изврши свој завет,</verse>
				<verse number="22">Ана не пође, већ рече мужу: »Чим дечака престанем да дојим, повешћу га и показати пред ГОСПОДОМ, и он ће тамо остати целог свог живота.«</verse>
				<verse number="23">»Учини како мислиш да је најбоље«, рече јој њен муж Елкана. »Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека ГОСПОД учини да испуниш своје обећање.« Тако она остаде код куће да доји сина док више не буде морала да га доји.</verse>
				<verse number="24">А када је престала да га доји, поведе га, још онако малог, у Дом ГОСПОДЊИ у Шилу, узевши са собом јунца од три године, ефу брашна и мешину вина.</verse>
				<verse number="25">Када су заклали јунца, дечака доведоше Елију,</verse>
				<verse number="26">коме Ана рече: »Жив био, господару. Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="27">Молила сам се за ово дете, и ГОСПОД ми је дао то што сам тражила.</verse>
				<verse number="28">Зато га сада дајем ГОСПОДУ – биће ГОСПОДЊИ целог свог живота.« Онда се Елкана тамо поклони ГОСПОДУ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тада се Ана помоли и рече: »Срце ми се радује у ГОСПОДУ. ГОСПОД ми даде победу. Над непријатељима гласно ликујем, јер се радујем што си ме спасао.</verse>
				<verse number="2">Нема светога као што је ГОСПОД! Осим тебе нема ниједнога! Нема Стене као што је наш Бог!</verse>
				<verse number="3">Не говорите више тако охоло; нека вам бахате речи не излазе из уста, јер ГОСПОД је Бог који зна и он одмерава дела.</verse>
				<verse number="4">Ратницима лук се сломи, а посрнули се опасују снагом.</verse>
				<verse number="5">Који беху сити, под најам се дају ради хлеба, а који беху гладни, више не гладују. Нероткиња родила седморо, а копни мајка многих синова.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД убија и оживљава, у Шеол обара и из њега диже.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД сиромаштво и богатство даје, унизује и узвисује.</verse>
				<verse number="8">Сиромаха подиже из прашине и убогога уздиже с буњишта да их посади уз кнежеве и одреди им почасна места. ГОСПОДЊИ су темељи земље, на њих је поставио свет.</verse>
				<verse number="9">На своје верне пази где год кроче, а опаки су ућуткани у тами, јер човек не побеђује својом снагом.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД крши своје противнике, са небеса на њих грми. ГОСПОД суди с краја на крај земље. Свом цару даје снагу и свом помазанику победу.«</verse>
				<verse number="11">Елкана се потом врати кући у Раму, а дечак остаде да служи пред ГОСПОДОМ под надзором свештеника Елија.</verse>
				<verse number="12">Елијеви синови, свештеници, били су погани људи и нису марили за ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="13">Овако су поступали с народом: кад год би неко приносио жртву, док се месо још кувало, свештеников слуга би долазио с трозубом виљушком у руци</verse>
				<verse number="14">и забадао је у шерпу, котао, казан или лонац, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао за себе. Тако су поступали са свим Израелцима који су долазили у Шило.</verse>
				<verse number="15">Чак и пре него што би лој био спаљен, свештеников слуга би дошао и рекао човеку који приноси жртву: »Дај свештенику меса, да га испече. Он неће да прими кувано месо од тебе, него само сирово.«</verse>
				<verse number="16">Ако би му човек тада рекао: »Нека се прво спали лој, па онда узми шта год хоћеш«, слуга би му одвратио: »Не! Дај ми га одмах! Ако нећеш, узећу га силом!«</verse>
				<verse number="17">Грех ових младића био је врло велик пред ГОСПОДОМ, јер су се с презиром односили према дару који се приносио ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="18">А дечак Самуило је служио пред ГОСПОДОМ обучен у ланени наплећак.</verse>
				<verse number="19">Мајка му је сваке године шила мали огртач и доносила му га када би с мужем долазила да принесу годишњу жртву.</verse>
				<verse number="20">Ели би тада благосиљао Елкану и његову жену, говорећи: »Нека ти ГОСПОД дâ потомке од ове жене, да замене ово дете које је затражила у молитви, па га дала ГОСПОДУ.« Потом би се вратили кући.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД се смиловао Ани, па је опет могла да затрудни. Тако је родила још три сина и две кћери. А дечак Самуило је растао пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="22">Ели, који је већ био веома стар, чуо је шта све његови синови чине свему Израелу и како спавају са женама које су радиле код улаза у Шатор састанка,</verse>
				<verse number="23">па им рече: »Зашто се тако понашате? Од свег овог народа слушам о вашим злоделима.</verse>
				<verse number="24">Немојте тако, синови моји, јер није добро то што чујем да се прича међу ГОСПОДЊИМ народом.</verse>
				<verse number="25">Ако човек згреши против човека, Бог може да се заузме за њега. Али, ако човек згреши против ГОСПОДА, ко ће се за њега заузети?« Али они не послушаше свога оца, јер је ГОСПОД одлучио да их погуби.</verse>
				<verse number="26">А дечак Самуило је растао и стицао ГОСПОДЊУ наклоност и наклоност људи.</verse>
				<verse number="27">Једном један Божији човек дође Елију и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зар се нисам јасно објавио породици твога праоца Аарона када су били у Египту и робовали фараону?</verse>
				<verse number="28">Зар нисам твога праоца изабрао између свих Израелових племена да ми буде свештеник, да приноси жртве на мом жртвенику, да преда мном пали кâд и носи наплећак? И зар нисам породици твога праоца дао све жртве спаљене ватром које Израелци приносе?</verse>
				<verse number="29">Зашто презирете моје клане жртве и дарове које сам одредио за своје Боравиште? Зашто својим синовима указујеш већу част него мени товећи се најбољим деловима сваког дара који ми приноси мој народ Израел?‘</verse>
				<verse number="30">Стога овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Обећао сам да ће твоја породица и породица твога праоца довека служити преда мном.‘ Али сада ГОСПОД каже: ‚Далеко било! Указиваћу част онима који је указују мени, а презираћу оне који презиру мене.</verse>
				<verse number="31">Долази време када ћу ти одузети снагу и снагу породице твога праоца, па у твојој породици неће бити ниједног старца.</verse>
				<verse number="32">Видећеш невољу у мом Боравишту. Израелу ће бити добро, али у твојој породици више неће бити ниједног старца довека.</verse>
				<verse number="33">Поштедећу једнога за тебе, да служи код мог жртвеника, да му очи ослепе од плакања и срце пресвисне, а сви други твоји потомци умреће у цвету младости.</verse>
				<verse number="34">Оно што ће задесити твоја два сина, Хофнија и Пинхаса, биће ти знак: обојица ће умрети истог дана.</verse>
				<verse number="35">А ја ћу себи подићи верног свештеника, који ће чинити оно што ми је по вољи. Учврстићу његову породицу и она ће довека служити пред мојим помазаником.</verse>
				<verse number="36">Тада ће сви који су преостали из твоје породице долазити да му се поклоне за сребрњак или за корицу хлеба и да га моле: »Одреди ми неку свештеничку службу, да имам парче хлеба да поједем.«‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Дечак Самуило служио је пред ГОСПОДОМ под Елијевим надзором. У то време је ГОСПОД ретко говорио људима, а ни виђења нису била честа.</verse>
				<verse number="2">Једне ноћи, док је Ели, чије су очи већ биле толико слабе да је једва шта видео, лежао на свом уобичајеном месту,</verse>
				<verse number="3">а Божија светиљка још није била угашена, Самуило је спавао у ГОСПОДЊЕМ храму, где се налазио Божији ковчег.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД зовну Самуила, а он одговори: »Молим?«</verse>
				<verse number="5">па отрча Елију и рече: »Молим? Звао си ме.« Али Ели му одговори: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.« И он се врати и леже.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД га опет зовну: »Самуило!« па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.« А Ели рече: »Нисам те звао, синко. Врати се и лези.«</verse>
				<verse number="7">Самуило тада још није познавао ГОСПОДА, јер му се реч ГОСПОДЊА још није била открила.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД зовну Самуила трећи пут, па он устаде, оде Елију и рече: »Молим? Звао си ме.« Тада Ели схвати да је то ГОСПОД звао дечака,</verse>
				<verse number="9">па му рече: »Иди и лези, па ако те опет зовне, реци: ‚Говори, ГОСПОДЕ. Твој слуга те слуша.‘« И Самуило оде и леже на своје место.</verse>
				<verse number="10">Тада ГОСПОД дође и стаде тамо, па зовну као и раније: »Самуило! Самуило!« А Самуило рече: »Говори. Твој слуга те слуша.«</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече Самуилу: »Ево, учинићу нешто у Израелу од чега ће свакоме ко за то чује забридети оба уха.</verse>
				<verse number="12">Тога дана ћу против Елија од почетка до краја спровести све што сам рекао против његове породице.</verse>
				<verse number="13">Јер, рекао сам му да ћу његову породицу довека осудити због греха за који је знао: његови синови су ме презрели, а он их није обуздао.</verse>
				<verse number="14">Зато сам се заклео Елијевој породици: ‚Грех Елијеве породице никада неће бити окајан никаквом жртвом ни даром.‘«</verse>
				<verse number="15">Самуило остаде да лежи до јутра, а онда отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ. Плашио се да Елију исприча своје виђење.</verse>
				<verse number="16">Али Ели га позва говорећи: »Самуило сине!« А Самуило одврати: »Молим?«</verse>
				<verse number="17">»Шта ти је рекао?« упита Ели. »Немој ништа да тајиш од мене. Бог те најстроже казнио ако ми затајиш ишта од онога што ти је рекао.«</verse>
				<verse number="18">И Самуило му све исприча, ништа не затајивши. Тада Ели рече: »Он је ГОСПОД. Нека учини како мисли да је најбоље.«</verse>
				<verse number="19">Самуило је растао, а ГОСПОД је био с њим и није дао да се не обистини иједна од његових речи.</verse>
				<verse number="20">Тако је сав Израел, од Дана до Беер-Шеве, увидео да је Самуило осведочен пророк ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД се и даље показивао у Шилу, где се откривао Самуилу кроз своју реч.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А оно што је Самуило говорио, прочуло се по целом Израелу. Израелци кренуше у бој против Филистејаца. Утаборише се код Евенезера, а Филистејци код Афека.</verse>
				<verse number="2">Филистејци се сврсташе у бојне редове према Израелцима, па се поведе жесток бој. Филистејци поразише Израелце и убише четири хиљаде људи на бојном пољу.</verse>
				<verse number="3">Када се војска вратила у табор, израелске старешине упиташе: »Зашто је ГОСПОД данас пустио да нас Филистејци поразе? Хајде да донесемо Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Шила, да буде уз нас и спасе нас из руку наших непријатеља.«</verse>
				<verse number="4">Тако војска посла људе у Шило, и ови донеше Ковчег савеза ГОСПОДА над војскама, који седи на престолу међу херувимима. А уз Ковчег Божијег савеза била су и два Елијева сина, Хофни и Пинхас.</verse>
				<verse number="5">Када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор, сви Израелци почеше толико гласно да кличу да се земља тресла.</verse>
				<verse number="6">Филистејци зачуше вику и упиташе: »Каква је оно вика у јеврејском табору?« Када су сазнали да је то Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стигао у табор,</verse>
				<verse number="7">уплашише се и рекоше: »Богови су стигли у табор! Тешко нама! Тога досад није било!</verse>
				<verse number="8">Тешко нама! Ко ће нас избавити из руку тих моћних богова? То су они богови који су Египћане у пустињи ударали свакаквим пошастима!</verse>
				<verse number="9">Будите јаки, Филистејци, и држите се мушки, иначе ће вас Јевреји поробити као што сте ви њих! Држите се мушки и борите се!«</verse>
				<verse number="10">Тада Филистејци нападоше и поразише Израелце, који побегоше, свако својој кући. Био је то силан покољ: тридесет хиљада израелских пешака паде у боју.</verse>
				<verse number="11">Божији ковчег би отет, а Хофни и Пинхас, два Елијева сина, погинуше.</verse>
				<verse number="12">Тога дана један Венијаминовац побеже са бојишта у Шило, раздеране одеће и главе посуте прашином.</verse>
				<verse number="13">Баш када је он долазио, Ели је седео крај пута на својој столици и осматрао, јер је стрепео због Божијег ковчега. Када је онај човек ушао у град и испричао шта се догодило, цео град закука.</verse>
				<verse number="14">Ели чу кукњаву, па упита: »Каква је то граја?« Онај човек похита да јави Елију,</verse>
				<verse number="15">који је имао деведесет осам година, а очи му биле толико слабе да више није видео.</verse>
				<verse number="16">Он му рече: »Стижем са бојишта. Данас сам побегао оданде.« Ели га упита: »Како је било, синко?«</verse>
				<verse number="17">»Израел је побегао пред Филистејцима«, одговори гласник. »Војска је претрпела тежак пораз. Твоја два сина, Хофни и Пинхас, мртви су, а Божији ковчег је отет.«</verse>
				<verse number="18">Када је онај поменуо Божији ковчег, Ели паде са столице наузнак крај капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак. Ели је био судија у Израелу четрдесет година.</verse>
				<verse number="19">А Елијева снаха, Пинхасова жена, била је трудна и пред порођајем. Када је чула да је Божији ковчег отет и да су јој свекар и муж мртви, пресамити се од трудова и роди. Али није могла да издржи трудове.</verse>
				<verse number="20">Док је умирала, жене које су биле крај ње рекоше: »Не бој се, родила си сина!« Али она не одговори, нити показа да јој је стало.</verse>
				<verse number="21">Дечаку даде име Ихавод, говорећи: »Слава је отишла из Израела«, мислећи на отети Божији ковчег и смрт свога свекра и мужа.</verse>
				<verse number="22">»Слава је отишла из Израела«, рече, »јер је Божији ковчег отет.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Када су Филистејци отели Божији ковчег, пренели су га из Евенезера у Ашдод,</verse>
				<verse number="2">па га унели у Дагонов храм и ставили крај Дагона.</verse>
				<verse number="3">Када су житељи Ашдода сутрадан ујутро устали, а оно – Дагон лежи ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом! Они подигоше Дагона и вратише га на место,</verse>
				<verse number="4">али када су устали следећег јутра, Дагон је опет лежао ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом. Глава и руке су му лежале на прагу, одломљене – остао му је само труп.</verse>
				<verse number="5">Због тога до дана данашњег ни Дагонови свештеници ни други који улазе у Дагонов храм у Ашдоду не стају ногом на његов праг.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД жестоко казни житеље Ашдода и околине, уливши силан страх у њих, пошто је учинио да им израсту тумори.</verse>
				<verse number="7">Када су житељи Ашдода видели шта се догађа, рекоше: »Ковчег Израеловог бога не сме да остане код нас, јер он кажњава и нас и нашег бога Дагона.«</verse>
				<verse number="8">Стога позваше све филистејске владаре и упиташе их: »Шта да радимо с ковчегом Израеловог бога?« А ови одговорише: »Нека се ковчег Израеловог бога премести у Гат.« Тако преместише Ковчег Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="9">Али, чим су га преместили, ГОСПОД казни и тај град и изазва у њему силан страх, учинивши да његовим житељима, од најмлађег до најстаријег, израсту тумори.</verse>
				<verse number="10">Стога Божији ковчег послаше у Екрон. Али, када је Божији ковчег стигао у Екрон, Екронци повикаше: »Донели су нам ковчег Израеловог бога да поморе и нас и наш народ!«</verse>
				<verse number="11">Стога позваше све филистејске владаре и рекоше: »Носите одавде ковчег Израеловог бога! Нека се врати на своје место, иначе ће поморити и нас и наш народ!« Јер, смртни страх је обузео цео град, пошто их је Бог жестоко кажњавао.</verse>
				<verse number="12">Код оних који нису помрли израсли су тумори, па се запомагање из града дизало до неба.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Када је ГОСПОДЊИ ковчег већ седам месеци био на филистејском подручју,</verse>
				<verse number="2">Филистејци позваше свештенике и гатаоце, па их упиташе: »Шта да радимо са ГОСПОДЊИМ ковчегом? Реците нам како да га вратимо на његово место.«</verse>
				<verse number="3">»Ако враћате ковчег Израеловог бога«, одговорише ови, »не враћајте га празног, већ уз њега обавезно пошаљите и жртву за кривицу. Тек тада ћете се излечити и знати зашто вас кажњава.«</verse>
				<verse number="4">Они упиташе: »Какву жртву за кривицу треба да му пошаљемо?« А ови одговорише: »Пошто филистејских владара има пет, пошаљите пет златних тумора и пет златних пацова, јер је иста пошаст погодила и вас и ваше владаре.</verse>
				<verse number="5">Направите ликове туморâ и ликове пацовâ који харају земљом и одајте почаст Израеловом богу. Можда ће тада престати да кажњава вас, ваше богове и вашу земљу.</verse>
				<verse number="6">Зашто бисте били тврда срца као што су били Египћани и фараон? Када их је жестоко притиснуо, зар нису пустили Израелце да оду?</verse>
				<verse number="7">»Сада, дакле, направите нова кола и узмите две краве које су се отелиле али још нису носиле јарам. Краве упрегните у кола, а њихову телад одведите од њих назад у стају.</verse>
				<verse number="8">Онда узмите ГОСПОДЊИ ковчег и ставите га на кола, а у сандук крај њега ставите златне предмете које му приносите као жртву за кривицу. Тада све то пошаљите на пут.</verse>
				<verse number="9">Али, држите кола на оку: ако крену горе према свом подручју, пут Бет-Шемеша, онда је ГОСПОД довео ову велику несрећу на нас. Али, ако не крену онамо, онда ћемо знати да нас није он казнио, већ да нам се ово догодило случајно.«</verse>
				<verse number="10">Они тако и учинише. Узеше две краве које су се отелиле и упрегнуше их у кола, а њихову телад затворише у стају.</verse>
				<verse number="11">На кола ставише ГОСПОДЊИ ковчег и уз њега сандук са златним пацовима и ликовима тумора.</verse>
				<verse number="12">Краве кренуше, и то право путем ка Бет-Шемешу. Држале су се друма не скрећући с њега ни лево ни десно и стално мукале, а филистејски владари су ишли за њима све до границе Бет-Шемеша.</verse>
				<verse number="13">Житељи Бет-Шемеша управо су жели пшеницу у долини. Када су дигли поглед и угледали Ковчег, обрадоваше се што га виде.</verse>
				<verse number="14">Кола стигоше на поље Исуса из Бет-Шемеша и стадоше крај једног великог камена. Људи исцепаше дрво од кола, а краве принеше ГОСПОДУ као жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="15">Левити скинуше ГОСПОДЊИ ковчег и сандук који је био уз њега и у ком су били златни предмети, па све ставише на онај велики камен. Тога дана житељи Бет-Шемеша принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и клане жртве.</verse>
				<verse number="16">Она петорица филистејских владара видеше све што се догодило и истог дана се вратише у Екрон.</verse>
				<verse number="17">Пет златних тумора које су Филистејци послали као жртву за кривицу ГОСПОДУ били су: један за Ашдод, један за Газу, један за Ашкелон, један за Гат и један за Екрон.</verse>
				<verse number="18">Златних пацова је било колико и свих филистејских градова оне петорице владара – утврђених градова са околним селима. А онај велики камен на који су положили ГОСПОДЊИ ковчег и дан-данас стоји на пољу Исуса из Бет-Шемеша.</verse>
				<verse number="19">Али ГОСПОД уби неке од житеља Бет-Шемеша, њих седамдесет, петину од свих присутних, зато што су погледали у унутрашњост ГОСПОДЊЕГ ковчега, па је народ туговао због тешког ударца који им је ГОСПОД задао.</verse>
				<verse number="20">Житељи Бет-Шемеша упиташе: »Ко сме да стане пред ГОСПОДА, тог светог Бога? И коме ће сада Ковчег отићи од нас?«</verse>
				<verse number="21">Онда житељима Кирјат-Јеарима послаше гласнике с поруком: »Филистејци су вратили ГОСПОДЊИ ковчег. Дођите и однесите га к себи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тада људи из Кирјат-Јеарима дођоше, узеше ГОСПОДЊИ ковчег и однеше га у Авинадавову кућу, која је била на брду, а његовог сина Елеазара освешташе да би могао да чува ГОСПОДЊИ ковчег.</verse>
				<verse number="2">Ковчег је у Кирјат-Јеариму остао дуго – укупно двадесет година – и сав израелски народ је туговао и чезнуо за ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="3">Самуило рече свем израелском народу: »Ако се ГОСПОДУ враћате од свега срца, онда из своје средине уклоните туђе богове и Астарте. Предајте своје срце ГОСПОДУ и само њему служите. Тада ће вас он избавити из руку Филистејаца.«</verse>
				<verse number="4">И Израелци уклонише Ваале и Астарте, па су служили само ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="5">Тада Самуило рече: »Окупите сав Израел у Мицпи, да се за вас помолим ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="6">Када су се окупили у Мицпи, захватали су воду и изливали је пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили и говорили: »Згрешили смо против ГОСПОДА.« Самуило је у Мицпи пресуђивао у споровима међу Израелцима.</verse>
				<verse number="7">Филистејци су чули да су се Израелци окупили у Мицпи, па филистејски владари кренуше на њих. Када су Израелци за то чули, уплашише се Филистејаца,</verse>
				<verse number="8">па рекоше Самуилу: »Немој да престајеш да вапијеш ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас да нас спасе из руку Филистејаца!«</verse>
				<verse number="9">Самуило тада узе једно јагње-сисанче и принесе га ГОСПОДУ као целу жртву паљеницу. Потом завапи ГОСПОДУ за Израел, и ГОСПОД га услиши.</verse>
				<verse number="10">Док је Самуило приносио жртву паљеницу, Филистејци се примакоше да поведу бој с Израелом. Али ГОСПОД тога дана страшно загрме на Филистејце, и међу њима настаде силна пометња, па их Израелци поразише.</verse>
				<verse number="11">Израелски ратници изађоше из Мицпе и потераше Филистејце, убијајући их све до испод Бет-Кара.</verse>
				<verse number="12">Самуило тада узе један камен, постави га између Мицпе и Шена и даде му име Евенезер, говорећи: »Довде нам је ГОСПОД помогао.«</verse>
				<verse number="13">Тако су Филистејци потучени и више нису нападали израелско подручје – ГОСПОД их је у томе спречавао све док је Самуило био жив.</verse>
				<verse number="14">Градови између Екрона и Гата које су Филистејци отели Израелу, враћени су, а Израелци су и подручје око тих градова ослободили из руку Филистејаца. А мир је владао и између Израела и Аморејаца.</verse>
				<verse number="15">Самуило је целог свог живота био судија у Израелу.</verse>
				<verse number="16">Из године у годину ишао је у Бетел, Гилгал и Мицпу, и у свим тим местима пресуђивао у споровима међу Израелцима.</verse>
				<verse number="17">Потом се враћао у Раму, где му је био дом, па је и тамо пресуђивао у споровима. А тамо је подигао и жртвеник ГОСПОДУ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Када је Самуило остарио, поставио је своје синове за судије у Израелу.</verse>
				<verse number="2">Његов прворођени син звао се Јоил, а други Авија, и обојица су судили у Беер-Шеви.</verse>
				<verse number="3">Али његови синови нису пошли очевим стопама, него су жудели за непоштеним добитком, узимали мито и извртали правду.</verse>
				<verse number="4">Стога се све Израелове старешине окупише и дођоше Самуилу у Раму,</verse>
				<verse number="5">па му рекоше: »Ето, остарио си, а твоји синови нису пошли твојим стопама. Зато нам постави цара да нам буде судија, као што је то код свих других народа.«</verse>
				<verse number="6">Самуилу се није свидело што су рекли: »Дај нам цара да нам буде судија«, па се помоли ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">А ГОСПОД му рече: »Послушај све што ти народ каже. Јер, они нису одбацили тебе, него су одбацили мене као свога цара.</verse>
				<verse number="8">Како су чинили од дана када сам их извео из Египта па до дана данашњег, остављајући ме и служећи другим боговима, тако сада чине и теби.</verse>
				<verse number="9">Зато их послушај, али их строго опомени и објасни им шта ће радити цар који ће владати над њима.«</verse>
				<verse number="10">Самуило пренесе све ове ГОСПОДЊЕ речи народу, који је од њега тражио цара,</verse>
				<verse number="11">и рече: »Ево шта ће радити цар који ће владати над вама: Узимаће ваше синове да му опслужују борна кола и коње и да трче пред његовим борним колима.</verse>
				<verse number="12">Неке ће постављати за заповеднике над хиљадама и заповеднике над педесетинама, неке да му ору њиве и жању жетву, неке да му праве оружје за рат и опрему за његова борна кола.</verse>
				<verse number="13">Узимаће ваше кћери да му справљају мирисе и да му буду куварице и пекарке.</verse>
				<verse number="14">Узимаће ваша најбоља поља, винограде и маслињаке и поклањати их својим службеницима.</verse>
				<verse number="15">Узимаће десетак од вашега жита и ваших винограда и поклањати га својим евнусима и службеницима.</verse>
				<verse number="16">Узимаће за своје потребе ваше слуге и слушкиње и ваша најбоља говеда и магарце.</verse>
				<verse number="17">Узимаће десетак од ваше ситне стоке и постаћете његови робови.</verse>
				<verse number="18">Тога дана ћете завапити због цара кога сте себи изабрали, али ГОСПОД вас неће услишити.«</verse>
				<verse number="19">Али народ одби да послуша Самуила и рече: »Не! Хоћемо цара!</verse>
				<verse number="20">Да и ми будемо као сви други народи, с царем који ће нам бити судија и вођа и који ће водити наше ратове.«</verse>
				<verse number="21">Када је Самуило саслушао све што је народ рекао, пренесе то ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="22">А ГОСПОД рече Самуилу: »Послушај их и дај им цара.« Тада Самуило рече Израелцима: »Нека се свако врати у свој град.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">У то време је живео један врло имућан човек из Венијаминовог племена по имену Кис син Авиела сина Церора сина Бехората сина Афиаховог.</verse>
				<verse number="2">Он је имао сина, лепог младића по имену Саул, коме међу Израелцима није било равна по лепоти – за главу је био виши од свих осталих.</verse>
				<verse number="3">Једном када су се изгубиле магарице Сауловог оца Киса, Кис рече Саулу: »Поведи са собом једног слугу, па се спреми и иди да тражиш магарице.«</verse>
				<verse number="4">Тако Саул прође кроз Ефремово горје и кроз подручје Шалише, али их не нађоше. Прођоше и кроз подручје Шаалима, али магарицâ није било ни тамо. Потом прође и кроз подручје Венијамина, али их ни ту не нађоше.</verse>
				<verse number="5">Када су стигли на подручје Цуфа, Саул рече оном слузи који је био с њим: »Хајде да се вратимо, јер ће мој отац престати да мисли на магарице, а почети да се брине за нас.«</verse>
				<verse number="6">Али слуга рече: »Ево у овом граду има један Божији човек, кога веома поштују. Што год каже, обистини се. Хајдемо тамо. Можда ће нам рећи којим путем да идемо.«</verse>
				<verse number="7">Саул упита слугу: »Ако одемо Божијем човеку, шта ћемо му дати? У врећама више нема хране, а немамо никакав поклон који бисмо му однели. Шта уопште имамо?«</verse>
				<verse number="8">Слуга одговори: »Ево ја имам четврт шекела сребра. Даћу га Божијем човеку, и он ће нам рећи којим путем да идемо.«</verse>
				<verse number="9">Некада се у Израелу, када се ишло да се од Бога потражи савет, говорило: »Хајдемо видеоцу«, јер онога кога данас зову »пророк« некада су звали »виделац«.</verse>
				<verse number="10">»Добро кажеш«, рече Саул слузи. »Хајдемо.« И кренуше ка граду у ком је био Божији човек.</verse>
				<verse number="11">Док су се пењали падином према граду, сретоше неке девојке које су изашле да захвате воде, па их упиташе: »Је ли виделац ту?«</verse>
				<verse number="12">»Јесте«, одговорише оне. »Ушао је мало пре вас. Само пожурите, јер је данас дошао у град пошто народ приноси клану жртву на узвишици.</verse>
				<verse number="13">Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на узвишицу да једе. Званице неће почети да једу док он не дође, пошто мора да благослови жртву. Зато одмах идите горе у град, јер га сада можете наћи.«</verse>
				<verse number="14">Тако они кренуше горе у град. Баш кад су улазили у град, Самуило је ишао према њима путем ка узвишици.</verse>
				<verse number="15">А дан пре него што је Саул дошао, ГОСПОД је објавио Самуилу:</verse>
				<verse number="16">»Сутра у ово време послаћу ти једног човека из Венијаминове земље. Помажи га за владара над мојим народом Израелом. Он ће спасти мој народ из руку Филистејаца. Јер, видео сам невољу свога народа. Њихов вапај је допро до мене.«</verse>
				<verse number="17">Када је Самуило угледао Саула, ГОСПОД му рече: »То је човек о ком сам ти говорио. Он ће управљати мојим народом.«</verse>
				<verse number="18">Саул приђе Самуилу на капији и рече: »Кажи ми, молим те, где је видеочева кућа.«</verse>
				<verse number="19">»Ја сам тај виделац«, одврати Самуило. »Хајде преда мном на узвишицу. Данас ћеш са мном јести, а ујутро ћу ти рећи све што ти лежи на срцу и пустити те да идеш.</verse>
				<verse number="20">А што се тиче магарица које си изгубио пре три дана, не брини, нашли су их. Уосталом, ко је драгоцен Израелу ако не ти и сва твоја породица?«</verse>
				<verse number="21">А Саул одговори: »Али ја сам Венијаминовац, из најмањег Израеловог племена, а моје братство је најнезнатније од свих братстава Венијаминовог племена. Зашто ми, онда, овако говориш?«</verse>
				<verse number="22">Самуило тада уведе Саула и његовог слугу у собу и посади их у чело трпезе међу званицама, којих је било тридесетак.</verse>
				<verse number="23">Самуило рече кувару: »Донеси онај комад меса који сам ти дао и рекао ти да га ставиш на страну.«</verse>
				<verse number="24">Кувар узе бут и стави га пред Саула, коме Самуило рече: »Ево, пред тобом је оно што смо сачували. Једи, јер ово се чува за тебе баш за ову прилику још од кад сам рекао: ‚Позвао сам госте.‘« Тако је Саул тога дана јео са Самуилом.</verse>
				<verse number="25">Када су са узвишице сишли у град, Саулу спремише лежај на крову куће.</verse>
				<verse number="26">Устадоше у зору, а Самуило довикну Саулу, који је био на крову: »Спреми се, па да те испратим на пут!« Саул се спреми, па он и Самуило изађоше.</verse>
				<verse number="27">Када су дошли до краја града, Самуило рече Саулу: »Кажи слузи да иде напред, а ти стани начас овде, да ти пренесем Божију реч.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом:</verse>
				<verse number="2">Када данас одеш од мене, наићи ћеш на два човека близу Рахиљиног гроба, у Целцаху, на граници Венијамина. Они ће ти рећи: ‚Пронађене су магарице које си кренуо да тражиш. Твој отац је престао да мисли на њих, а забринуо се за тебе и пита: »Шта ми је са сином?«‘</verse>
				<verse number="3">А када одатле пођеш даље и стигнеш до великог дрвета Тавора, срешћеш три човека која иду к Богу горе у Бетел. Један ће носити три јарета, други три хлеба, а трећи мешину вина.</verse>
				<verse number="4">Они ће те поздравити и понудити ти два хлеба, која ћеш узети.</verse>
				<verse number="5">Затим ћеш поћи у Гиву Божију, у којој је филистејска предстража. Док будеш прилазио граду, срешћеш се с поворком пророкâ који се спуштају са узвишице и свирају лире, даире, фруле и харфе и пророкују.</verse>
				<verse number="6">Тада ће Дух ГОСПОДЊИ сићи на тебе, па ћеш и ти с њима пророковати и преобразити се у другог човека.</verse>
				<verse number="7">А након што се испуне сви ови знаци, чини што год нађеш за сходно, јер Бог је с тобом.</verse>
				<verse number="8">Иди преда мном доле у Гилгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и жртве за заједништво. Седам дана чекај док не дођем к теби и кажем ти шта да чиниш.«</verse>
				<verse number="9">Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му промени нарав. Сви они знаци се испунише оног истог дана.</verse>
				<verse number="10">Када су стигли у Гиву, у сусрет му дође поворка пророкâ. Дух Божији сиђе на њега и он поче да пророкује с њима.</verse>
				<verse number="11">Видевши га како пророкује с пророцима, сви који су га одраније познавали упиташе један другог: »Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул један од пророкâ?«</verse>
				<verse number="12">А један од мештана одврати: »А ко је њихов отац?« Тако је настала изрека: »Зар је и Саул један од пророкâ?«</verse>
				<verse number="13">Када је престао да пророкује, Саул оде на узвишицу.</verse>
				<verse number="14">Саулов стриц упита њега и његовог слугу: »Куда сте то ишли?« »Да тражимо магарице«, одговори Саул. »Али кад смо видели да их нема, отишли смо Самуилу.«</verse>
				<verse number="15">Тада Саулов стриц рече: »Испричај ми шта ти је Самуило рекао.«</verse>
				<verse number="16">А Саул му одговори: »Рекао нам је да су магарице нађене.« Али му не исприча за царску власт о којој је Самуило говорио.</verse>
				<verse number="17">Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу,</verse>
				<verse number="18">па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала.</verse>
				<verse number="19">Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«</verse>
				<verse number="20">Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе.</verse>
				<verse number="21">Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.</verse>
				<verse number="22">Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?« А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«</verse>
				<verse number="23">Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.</verse>
				<verse number="24">Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!« А народ повика: »Живео цар!«</verse>
				<verse number="25">Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА. Потом посла сав народ кући.</verse>
				<verse number="26">И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.</verse>
				<verse number="27">Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?« И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Нахаш, цар Амонаца, злостављао је Гадово и Рувимово племе тако што би свим њиховим мушкарцима ископао десно око, не дајући да им ико притекне у помоћ. Нахаш је тако ископао десно око сваком израелском мушкарцу источно од реке Јордан. Али седам хиљада њих умаче Амонцима и дође у Јавеш Гилад. Око месец дана касније, Нахаш Амонац дође и опседе Јавеш Гилад. Јавешани му рекоше: »Склопи с нама савез, па ћемо ти служити.«</verse>
				<verse number="2">Али Нахаш Амонац одврати: »С вама ћу склопити савез само под условом да сваком од вас ископам десно око и тако целом Израелу нанесем срамоту.«</verse>
				<verse number="3">»Дај нам седам дана да пошаљемо гласнике у све крајеве Израела«, рекоше му старешине Јавеша, »па ако нико не дође да нас спасе, предаћемо ти се.«</verse>
				<verse number="4">Када су гласници дошли у Гиву Саулову и народу пренели вест, сви гласно заплакаше.</verse>
				<verse number="5">А Саул је управо долазио са њива за воловима. Он упита: »Шта је овом народу да толико плаче?« И они му испричаше шта су Јавешани рекли.</verse>
				<verse number="6">Када је Саул то чуо, Дух ГОСПОДЊИ сиђе на њега и он се силно разгневи.</verse>
				<verse number="7">Узе пар волова и исече их на комаде, које по гласницима разасла у све крајеве Израела с поруком: »Овако ће проћи волови сваког онога ко не пође за Саулом и Самуилом.« Страх од ГОСПОДА обузе народ, па сви кренуше као један.</verse>
				<verse number="8">Када их је Саул пребројао у Безеку, било је три стотине хиљада Израелаца и тридесет хиљада Јудеја.</verse>
				<verse number="9">Тада рекоше гласницима који су били дошли: »Овако реците житељима Јавеш-Гилада: ‚Сутра, када сунце припече, стиже вам спас.‘« Када су гласници отишли и то пренели житељима Јавеша, ови се обрадоваше.</verse>
				<verse number="10">Тада Јавешани рекоше Амонцима: »Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.«</verse>
				<verse number="11">Сутрадан Саул подели војску у три чете. У време јутарње страже провалише у табор Амонаца, па су их убијали све до подневне припеке. А они који су преживели распршише се тако да ни двојица нису остала заједно.</verse>
				<verse number="12">Тада народ рече Самуилу: »Ко је оно говорио: ‚Зар да Саул влада над нама?‘ Доведите те људе, да их погубимо!«</verse>
				<verse number="13">Али Саул рече: »Данас нико неће бити погубљен, јер је данас ГОСПОД спасао Израел.«</verse>
				<verse number="14">Самуило рече народу: »Хајдемо у Гилгал, да тамо потврдимо царску власт.«</verse>
				<verse number="15">Тако сав народ оде у Гилгал, где пред ГОСПОДОМ прогласише Саула за цара. Принеше пред ГОСПОДОМ жртве за заједништво, а онда Саул и сви Израелци одржаше велико славље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Самуило рече свем Израелу: »Послушао сам све што сте ми рекли и поставио сам над вама цара.</verse>
				<verse number="2">Сада вас, ето, предводи цар. А ја сам остарио и оседео – ево и моји синови су међу вама. Предводио сам вас од своје младости до данас.</verse>
				<verse number="3">Ево ме, дакле. Сведочите против мене пред ГОСПОДОМ и његовим помазаником: Коме сам отео вола? Коме сам отео магарца? Кога сам преварио? Кога сам тлачио? Од кога сам примио мито да зажмурим на једно око? Ако сам ишта од тога урадио, вратићу.«</verse>
				<verse number="4">А они одговорише: »Ниси нас варао ни тлачио. Ни од кога ниси ништа отео.«</verse>
				<verse number="5">»ГОСПОД је сведок против вас, а сведок је данас и његов помазаник«, рече им Самуило, »да нисте имали за шта да ме оптужите.« А они рекоше: »Да, сведок је.«</verse>
				<verse number="6">Тада Самуило рече народу: »ГОСПОД је тај који је изабрао Мојсија и Аарона и ваше праоце извео из Египта.</verse>
				<verse number="7">Стога, дакле, станите овде, да вас оптужим пред ГОСПОДОМ подсећајући вас на сва велика дела која је ГОСПОД учинио за вас и ваше праоце.</verse>
				<verse number="8">»Када је Јаков дошао у Египат, ваши праоци завапише ГОСПОДУ. ГОСПОД тада посла Мојсија и Аарона, и они изведоше ваше праоце из Египта и населише их на овом месту.</verse>
				<verse number="9">Али они заборавише ГОСПОДА, свога Бога, и он их предаде у руке Сисри, заповеднику хацорске војске, и у руке Филистејцима и моавском цару, који су се борили против њих.</verse>
				<verse number="10">Они тада завапише ГОСПОДУ и рекоше: ‚Згрешили смо, јер смо оставили ГОСПОДА и служили Ваалима и Астартама. Избави нас из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.‘</verse>
				<verse number="11">Тада ГОСПОД посла Јерув-Ваала, Варака, Јефтаја и мене, Самуила, и избави вас из руку ваших непријатеља унаоколо, па сте живели спокојно.</verse>
				<verse number="12">»Али, када сте видели како амонски цар Нахаш иде на вас, рекли сте ми: ‚Не, хоћемо да над нама влада цар‘ – иако је ваш цар ГОСПОД, ваш Бог.</verse>
				<verse number="13">Ево вам, дакле, цара кога сте тражили и изабрали. Ето, ГОСПОД вам је дао цара.</verse>
				<verse number="14">Ако се будете бојали ГОСПОДА, служили му и покоравали му се, а не будете се бунили против његових заповести, ако и ви и цар који над вама влада будете ишли за ГОСПОДОМ, вашим Богом, биће вам добро.</verse>
				<verse number="15">Али, ако се не будете покоравали ГОСПОДУ и ако се будете бунили против његових заповести, онда ће ГОСПОД бити и против вас и вашег цара.</verse>
				<verse number="16">»Сада, дакле, стојте ту где сте и погледајте велико дело које ће ГОСПОД извести пред вашим очима.</verse>
				<verse number="17">Зар није сада жетва пшенице? Призваћу ГОСПОДА да пошаље громове и кишу, па ћете увидети какво сте велико зло починили пред ГОСПОДОМ кад сте затражили цара.«</verse>
				<verse number="18">Тада Самуило призва ГОСПОДА, и ГОСПОД тог истог дана посла громове и кишу. Сав народ се силно уплаши ГОСПОДА и Самуила,</verse>
				<verse number="19">па рече Самуилу: »Помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за нас, твоје слуге, да не помремо, јер смо свим својим другим гресима додали и зло што смо тражили цара.«</verse>
				<verse number="20">Али Самуило рече народу: »Не бојте се! Ви јесте учинили сва та зла, али не окрећите се од ГОСПОДА, него му служите свим својим срцем.</verse>
				<verse number="21">Више се не приклањајте ништавним идолима. Од њих вам нема користи ни избављења, јер су ништавни.</verse>
				<verse number="22">Ради свога великог Имена неће ГОСПОД одбацити свој народ, јер свидело му се да будете његов народ.</verse>
				<verse number="23">А што се мене тиче, далеко било да згрешим против ГОСПОДА не молећи се за вас и не упућујући вас на добар и исправан пут.</verse>
				<verse number="24">Само, бојте се ГОСПОДА и верно му служите свим својим срцем. Гледајте каква је велика дела учинио за вас!</verse>
				<verse number="25">Али, ако и даље будете чинили зло, пропашћете и ви и ваш цар.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У то време је Саул владао годину дана. А када је владао над Израелом две године,</verse>
				<verse number="2">изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући.</verse>
				<verse number="3">Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.«</verse>
				<verse number="4">Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу.</verse>
				<verse number="5">Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена.</verse>
				<verse number="6">Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама.</verse>
				<verse number="7">Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха.</verse>
				<verse number="8">Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.</verse>
				<verse number="9">Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.« И принесе жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="10">Али само што ју је принео, стиже Самуило. Саул изађе да га поздрави,</verse>
				<verse number="11">а Самуило га упита: »Шта то уради?« »Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу,</verse>
				<verse number="12">помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«</verse>
				<verse number="13">»Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом.</verse>
				<verse number="14">Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«</verse>
				<verse number="15">Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина.</verse>
				<verse number="16">Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу.</verse>
				<verse number="17">Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала,</verse>
				<verse number="18">друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.</verse>
				<verse number="19">У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.«</verse>
				<verse number="20">Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове.</verse>
				<verse number="21">Цена је била две трећине шекела за брушење раоника и мотика, а трећина шекела за брушење вила и секира и насађивање останâ.</verse>
				<verse number="22">Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан.</verse>
				<verse number="23">Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.« Али о томе не обавести свога оца.</verse>
				<verse number="2">Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника</verse>
				<verse number="3">и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.</verse>
				<verse number="4">Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене.</verse>
				<verse number="5">Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.</verse>
				<verse number="6">Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«</verse>
				<verse number="7">А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«</verse>
				<verse number="8">»Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде.</verse>
				<verse number="9">Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима.</verse>
				<verse number="10">Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«</verse>
				<verse number="11">Тако се обојица показаше филистејској предстражи. »Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«</verse>
				<verse number="12">Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!« На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«</verse>
				<verse number="13">Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега.</verse>
				<verse number="14">У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра.</verse>
				<verse number="15">Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.</verse>
				<verse number="16">Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.</verse>
				<verse number="17">На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.« Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.</verse>
				<verse number="18">Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима.</verse>
				<verse number="19">Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој! «</verse>
				<verse number="20">Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог.</verse>
				<verse number="21">А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном.</verse>
				<verse number="22">Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.</verse>
				<verse number="23">Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.</verse>
				<verse number="24">Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!« Тако нико од војске ништа не окуси.</verse>
				<verse number="25">Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед!</verse>
				<verse number="26">Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.</verse>
				<verse number="27">Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.</verse>
				<verse number="28">Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«</verse>
				<verse number="29">А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда.</verse>
				<verse number="30">Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«</verse>
				<verse number="31">А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена.</verse>
				<verse number="32">Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.</verse>
				<verse number="33">То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!« »Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!«</verse>
				<verse number="34">А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘« Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га.</verse>
				<verse number="35">Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="36">Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.« А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.« Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«</verse>
				<verse number="37">Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?« Али Бог му не одговори тога дана.</verse>
				<verse number="38">Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен.</verse>
				<verse number="39">Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!« Али нико од војске не рече ништа.</verse>
				<verse number="40">Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.« »Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.</verse>
				<verse number="41">Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.« Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.</verse>
				<verse number="42">На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.« И коцка паде на Јонатана.</verse>
				<verse number="43">Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.« »Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«</verse>
				<verse number="44">А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«</verse>
				<verse number="45">Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!« Тако војска спасе Јонатана од смрти.</verse>
				<verse number="46">Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.</verse>
				<verse number="47">Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је.</verse>
				<verse number="48">Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.</verse>
				<verse number="49">Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал.</verse>
				<verse number="50">Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова. Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц.</verse>
				<verse number="51">Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.</verse>
				<verse number="52">Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Самуило рече Саулу: »Ја сам онај кога је ГОСПОД послао да те помаже за цара над његовим народом Израелом. Стога сада чуј речи ГОСПОДЊЕ:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Казнићу Амалечане за оно што су учинили Израелу пресревши га на путу када је изашао из Египта.</verse>
				<verse number="3">Стога сада иди, нападни Амалечане и докраја уништи све што имају. Немој да их поштедиш – погуби сваког мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.‘«</verse>
				<verse number="4">Тада Саул окупи војску и изврши смотру у Телаиму. Било је две стотине хиљада пешака и десет хиљада Јудеја.</verse>
				<verse number="5">Потом оде до амалечког града и постави заседу у кланцу.</verse>
				<verse number="6">Саул поручи Кенејцима: »Идите! Одвојте се од Амалечана, да вас не уништим заједно с њима! Јер, ви сте милостиво поступали са свим Израелцима када су изашли из Египта.« И Кенејци се одвојише од Амалечана.</verse>
				<verse number="7">Тада Саул нападе Амалечане од Хавиле до Шура, источно од Египта.</verse>
				<verse number="8">Амалечког цара Агага ухвати живог, а сав народ поби мачем.</verse>
				<verse number="9">Али Саул и војска поштедеше Агага и најбољу ситну стоку и говеда, угојену телад и јагњад, и све друго што је било вредно. То не хтедоше да униште, него уништише све што је било бескорисно и безвредно.</verse>
				<verse number="10">Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу:</verse>
				<verse number="11">»Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.« Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="12">Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«</verse>
				<verse number="13">Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«</verse>
				<verse number="14">А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«</verse>
				<verse number="15">»Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«</verse>
				<verse number="16">»Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.« А Саул рече: »Кажи.«</verse>
				<verse number="17">»Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘</verse>
				<verse number="19">Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«</verse>
				<verse number="20">А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага.</verse>
				<verse number="21">Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«</verse>
				<verse number="22">Али Самуило одврати: »Зар су ГОСПОДУ паљенице и клане жртве миле колико и послушност? Послушати је боље него жртвовати, и покорити се боље од лоја овнујског.</verse>
				<verse number="23">Јер, побуна је као грех гатања и бахатост као зло идолопоклонства. Зато што си одбацио реч ГОСПОДЊУ, он је тебе одбацио као цара.«</verse>
				<verse number="24">Тада Саул рече Самуилу: »Згрешио сам. Прекршио сам ГОСПОДЊУ заповест и оно што си ти рекао. Уплашио сам се војске, па сам их послушао.</verse>
				<verse number="25">Сада те молим, опрости мој грех и врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="26">Али Самуило му одврати: »Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч ГОСПОДЊУ, и ГОСПОД те је одбацио као цара Израела.«</verse>
				<verse number="27">Када се Самуило окренуо да оде, Саул га ухвати за скут огртача, и он се откину.</verse>
				<verse number="28">Тада му Самуило рече: »Данас је ГОСПОД од тебе откинуо Израелово царство и дао га једноме од твојих ближњих, бољем од тебе.</verse>
				<verse number="29">Слава Израелова не лаже и не предомишља се, јер није човек, па да се предомисли.«</verse>
				<verse number="30">»Згрешио сам«, одврати Саул. »Али, молим те, укажи ми част пред старешинама мога народа и пред Израелом: врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ, твоме Богу.«</verse>
				<verse number="31">И Самуило се врати са Саулом, и Саул се поклони ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="32">Потом Самуило рече: »Доведите ми Агага, цара Амалечана.« Агаг му приђе дрхтећи од страха и мислећи: »Како је горка смрт!«</verse>
				<verse number="33">Самуило му рече: »Као што је твој мач многим женама одузео децу, тако ће и твоја мајка сада остати без деце.« Тада Самуило погуби Агага пред ГОСПОДОМ у Гилгалу.</verse>
				<verse number="34">Самуило затим оде у Раму, а Саул се врати кући у Гиву Саулову.</verse>
				<verse number="35">Све до своје смрти Самуило више није видео Саула, али га је оплакивао. А ГОСПОДУ је било жао што је Саула поставио за цара Израела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«</verse>
				<verse number="2">Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!« ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘</verse>
				<verse number="3">Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«</verse>
				<verse number="4">И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао. Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«</verse>
				<verse number="5">»Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.« Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.</verse>
				<verse number="6">Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«</verse>
				<verse number="7">Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«</verse>
				<verse number="8">Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила. Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«</verse>
				<verse number="9">Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«</verse>
				<verse number="10">Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«</verse>
				<verse number="11">Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?« »Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.« На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«</verse>
				<verse number="12">И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости. Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«</verse>
				<verse number="13">Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим. Потом се Самуило спреми и оде у Раму.</verse>
				<verse number="14">А Дух ГОСПОДЊИ оставио је Саула, па је овога мучио зао дух кога је ГОСПОД послао.</verse>
				<verse number="15">Саулови службеници му рекоше: »Мучи те зао дух кога је послао Бог.</verse>
				<verse number="16">Заповеди, господару, па ћемо ми, твоје слуге, да потражимо некога ко уме да свира лиру. Он ће ти свирати када на тебе сиђе зао дух од Бога, па ће ти бити боље.«</verse>
				<verse number="17">Саул рече својим службеницима: »Нађите некога ко лепо свира и доведите ми га.«</verse>
				<verse number="18">Један од дворана одговори: »Ја сам видео једног од синова Јесеја из Витлејема који уме да свира лиру. Он је врстан ратник и војник, добар говорник, лепо изгледа и ГОСПОД је с њим.«</verse>
				<verse number="19">Тако Саул посла гласнике Јесеју с поруком: »Пошаљи ми свог сина Давида, онога који чува овце.«</verse>
				<verse number="20">Јесеј узе магарца натовареног хлебом, мешину вина и једно јаре, па их са својим сином Давидом посла Саулу.</verse>
				<verse number="21">Тако Давид дође Саулу и ступи у његову службу. Саул веома заволе Давида, па га узе за штитоношу.</verse>
				<verse number="22">Саул поручи Јесеју: »Пусти Давида да остане у мојој служби, јер сам задовољан њиме.«</verse>
				<verse number="23">Кад год би онај дух послан од Бога силазио на Саула, Давид би узимао лиру и свирао. То би доносило олакшање Саулу – бивало би му боље и зао дух би одлазио од њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке,</verse>
				<verse number="2">а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима.</verse>
				<verse number="3">Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.</verse>
				<verse number="4">Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ.</verse>
				<verse number="5">На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела.</verse>
				<verse number="6">На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље</verse>
				<verse number="7">чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела. Пред њим је ишао његов штитоноша.</verse>
				<verse number="8">Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле.</verse>
				<verse number="9">Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«</verse>
				<verse number="10">Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«</verse>
				<verse number="11">Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.</verse>
				<verse number="12">А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар.</verse>
				<verse number="13">Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат.</verse>
				<verse number="14">Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом,</verse>
				<verse number="15">Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.</verse>
				<verse number="16">Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.</verse>
				<verse number="17">Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор.</verse>
				<verse number="18">Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао.</verse>
				<verse number="19">Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«</verse>
				<verse number="20">Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич.</verse>
				<verse number="21">Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других.</verse>
				<verse number="22">Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу.</verse>
				<verse number="23">Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо.</verse>
				<verse number="24">Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.</verse>
				<verse number="25">Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«</verse>
				<verse number="26">Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«</verse>
				<verse number="27">Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«</verse>
				<verse number="28">Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«</verse>
				<verse number="29">»Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«</verse>
				<verse number="30">Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.</verse>
				<verse number="31">Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.</verse>
				<verse number="32">Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«</verse>
				<verse number="33">Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«</verse>
				<verse number="34">Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада,</verse>
				<verse number="35">ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем.</verse>
				<verse number="36">Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога.</verse>
				<verse number="37">ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.« На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«</verse>
				<verse number="38">Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп.</verse>
				<verse number="39">Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему. »Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.« И све скину.</verse>
				<verse number="40">Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.</verse>
				<verse number="41">Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим.</verse>
				<verse number="42">Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.</verse>
				<verse number="43">»Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?« Онда прокле Давида својим боговима,</verse>
				<verse number="44">па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«</verse>
				<verse number="45">Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао.</verse>
				<verse number="46">Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог.</verse>
				<verse number="47">И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«</verse>
				<verse number="48">Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега.</verse>
				<verse number="49">Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу.</verse>
				<verse number="50">Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.</verse>
				<verse number="51">Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу. Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше.</verse>
				<verse number="52">Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона.</verse>
				<verse number="53">Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.</verse>
				<verse number="54">Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.</verse>
				<verse number="55">Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?« А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«</verse>
				<verse number="56">Тада цар рече: »Сазнај.«</verse>
				<verse number="57">Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.</verse>
				<verse number="58">»Чији си ти син, младићу?« упита га Саул. А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе.</verse>
				<verse number="2">Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући.</verse>
				<verse number="3">Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе.</verse>
				<verse number="4">Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.</verse>
				<verse number="5">Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.</verse>
				<verse number="6">Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира.</verse>
				<verse number="7">А док су играле, певале су: »Саул уби своје хиљаде, а Давид десетине хиљада.«</verse>
				<verse number="8">Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма. »Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«</verse>
				<verse number="9">Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.</verse>
				<verse number="10">Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци,</verse>
				<verse number="11">па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.« Али Давид му се два пута измаче.</verse>
				<verse number="12">Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо.</verse>
				<verse number="13">Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима</verse>
				<verse number="14">и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим.</verse>
				<verse number="15">Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио.</verse>
				<verse number="16">Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.</verse>
				<verse number="17">Саул рече Давиду: »Ено моје старије кћери Мерав. Даћу ти је за жену, само ме храбро служи и биј ГОСПОДЊЕ битке.« Јер Саул је мислио: »Не треба ја да дижем руку на њега. Нека то учине Филистејци.«</verse>
				<verse number="18">Али Давид рече Саулу: »Ко сам ја и шта је моја породица и братство мога оца у Израелу да бих постао царев зет?«</verse>
				<verse number="19">Када је дошло време да се Мерав уда за Давида, удадоше је за Адриела Мехољанина.</verse>
				<verse number="20">А Саулова кћи Михал била је заљубљена у Давида. Када су то рекли Саулу, би му мило.</verse>
				<verse number="21">»Даћу му њу«, мислио је, »па ће му она бити замка и Филистејци ће га лакше убити«. Тако Саул рече Давиду: »Данас имаш другу прилику да ми постанеш зет.«</verse>
				<verse number="22">Онда заповеди својим службеницима: »Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ‚Ето, омилио си цару и сви његови службеници те воле. Зато му сада постани зет.‘«</verse>
				<verse number="23">Службеници то пренеше Давиду, али он рече: »Зар мислите да је ситница постати царев зет? Ја сам само неугледни сиромах.«</verse>
				<verse number="24">Када су службеници испричали Саулу шта је Давид рекао,</verse>
				<verse number="25">он рече: »Кажите Давиду: ‚Цар за невесту не тражи ништа осим стотину филистејских обрезака, да би се осветио својим непријатељима.‘« Саулов наум је био да Давид падне од филистејске руке.</verse>
				<verse number="26">Када су службеници то пренели Давиду, он прихвати да постане Саулов зет. Стога и пре истека рока</verse>
				<verse number="27">он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.</verse>
				<verse number="28">Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида,</verse>
				<verse number="29">још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.</verse>
				<verse number="30">Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида. Али Јонатану је Давид веома омилио,</verse>
				<verse number="2">па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се.</verse>
				<verse number="3">Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«</verse>
				<verse number="4">Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи.</verse>
				<verse number="5">Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«</verse>
				<verse number="6">Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«</verse>
				<verse number="7">Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.</verse>
				<verse number="8">Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.</verse>
				<verse number="9">Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао,</verse>
				<verse number="10">Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи</verse>
				<verse number="11">Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију. Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«</verse>
				<verse number="12">Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се.</verse>
				<verse number="13">Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.</verse>
				<verse number="14">Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«</verse>
				<verse number="15">Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«</verse>
				<verse number="16">Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.</verse>
				<verse number="17">Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?« А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«</verse>
				<verse number="18">Када је Давид побегао и спасао се, оде Самуилу у Раму и исприча му све што му је учинио Саул. Потом он и Самуило одоше у Најот и тамо остадоше.</verse>
				<verse number="19">Саулу јавише: »Ено Давида у Најоту код Раме.«</verse>
				<verse number="20">Саул посла људе да га ухвате, али када су његови људи видели дружину пророкâ како пророкује и Самуила како стоји као њен предводник, Дух Божији сиђе на њих, па и они почеше да пророкују.</verse>
				<verse number="21">То јавише Саулу, па он посла друге људе, али и они почеше да пророкују. Саул посла људе и трећи пут, али и ови почеше да пророкују.</verse>
				<verse number="22">На крају и сам Саул пође у Раму. Када је стигао до велике чатрње код Сехуа, упита: »Где су Самуило и Давид?« »У Најоту код Раме«, рекоше му.</verse>
				<verse number="23">Тако Саул крену у Најот код Раме. Дух Божији сиђе и на њега, па је ишао пророкујући све док није стигао у Најот.</verse>
				<verse number="24">Тамо скиде са себе и одећу, па је пророковао и пред Самуилом. Тако је гô лежао цео тај дан и ноћ. Зато се говори: »Зар је и Саул један од пророка?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«</verse>
				<verse number="2">»Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«</verse>
				<verse number="3">Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«</verse>
				<verse number="4">Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«</verse>
				<verse number="5">А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече.</verse>
				<verse number="6">Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘</verse>
				<verse number="7">Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло.</verse>
				<verse number="8">А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«</verse>
				<verse number="9">»Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«</verse>
				<verse number="10">Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«</verse>
				<verse number="11">»Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.« Када су обојица изашли у поље,</verse>
				<verse number="12">Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти.</verse>
				<verse number="13">Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца.</verse>
				<verse number="14">А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем.</verse>
				<verse number="15">И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«</verse>
				<verse number="16">Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«</verse>
				<verse number="17">И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.</verse>
				<verse number="18">Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно.</verse>
				<verse number="19">Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела.</verse>
				<verse number="20">Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету,</verse>
				<verse number="21">па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности.</verse>
				<verse number="22">Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде.</verse>
				<verse number="23">А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«</verse>
				<verse number="24">Тако се Давид сакри у пољу. Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује.</verse>
				<verse number="25">Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.</verse>
				<verse number="26">Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.«</verse>
				<verse number="27">Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?«</verse>
				<verse number="28">А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем.</verse>
				<verse number="29">Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.«</verse>
				<verse number="30">Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички! Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила!</verse>
				<verse number="31">Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!«</verse>
				<verse number="32">»Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца,</verse>
				<verse number="33">а овај баци копље на њега, да га убије. Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида.</verse>
				<verse number="34">Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом.</verse>
				<verse number="35">Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу.</verse>
				<verse number="36">»Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.« Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега.</verse>
				<verse number="37">Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?«</verse>
				<verse number="38">А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!« Слуга покупи стрелу и врати се господару.</verse>
				<verse number="39">Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава.</verse>
				<verse number="40">Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.«</verse>
				<verse number="41">Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче.</verse>
				<verse number="42">Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘« Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Давид дође у Нов, свештенику Ахимелеху, који задрхта кад га је срео. Ахимелех га упита: »Зашто си сам? Зашто нико није с тобом?«</verse>
				<verse number="2">Давид одговори: »Цар ми је заповедио да нешто обавим и рекао ми: ‚Нико не сме ништа да зна о задатку на који сам те послао ни о наређењима која сам ти издао.‘ А што се тиче мојих слугу, рекао сам им да се нађемо на једном месту.</verse>
				<verse number="3">Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или било шта друго што нађеш.«</verse>
				<verse number="4">Али свештеник одговори Давиду: »Немам при руци обичног хлеба, само светог – али само ако су се твоје слуге држале подаље од жена.«</verse>
				<verse number="5">А Давид одврати: »Да, жене су нам заиста биле ускраћене, као и увек када идем у поход. Тело мојих слугу је чисто чак и на обичним задацима, а данас поготово.«</verse>
				<verse number="6">Тако му свештеник даде светог хлеба, пошто тамо није било другог хлеба осим хлеба Присуства који је уклоњен испред ГОСПОДА да би се истог дана заменио врућим хлебом.</verse>
				<verse number="7">А тога дана се тамо неким послом пред ГОСПОДОМ задржао један од Саулових службеника, Доег Едомац, Саулов главни пастир.</verse>
				<verse number="8">Давид упита Ахимелеха: »Да немаш овде неко копље или мач? Нисам понео свој мач ни друго оружје, јер је царев посао био хитан.«</verse>
				<verse number="9">»Овде је мач Филистејца Голијата, кога си убио у долини Ела«, одговори свештеник. »Умотан је у платно и положен иза наплећка. Узми га ако хоћеш. Овде нема другог мача осим тог.« А Давид рече: »Њему нема равна. Дај ми га.«</verse>
				<verse number="10">Тога дана Давид побеже од Саула и оде Ахишу, цару Гата.</verse>
				<verse number="11">А Ахишеви службеници рекоше: »Зар ово није Давид, цар оне земље? Зар он није онај о коме певају док играју: »‚Саул уби своје хиљаде, а Давид десетине хиљада‘?«</verse>
				<verse number="12">Давид размисли о овим речима и веома се уплаши Ахиша, цара Гата.</verse>
				<verse number="13">Стога се пред њима претварао да је умоболан. Пошто је био у њиховој власти, понашао се као лудак: урезивао је знакове у крила капије и пуштао да му пљувачка цури низ браду.</verse>
				<verse number="14">Ахиш рече својим службеницима: »Гледајте овог лудака! Што ми га доводите?</verse>
				<verse number="15">Зар немам довољно лудакâ, него морате да ми доводите још и овога, да се овако понаша преда мном? Зар он мора да ми улази у кућу?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Давид оде из Гата и побеже у пећину Адулам. Када су за то чули његова браћа и породица, одоше к њему.</verse>
				<verse number="2">Сви који су били у невољи или неком дужни или незадовољни, окупише се око њега и он им постаде вођа. Уз њега је било око четири стотине људи.</verse>
				<verse number="3">Оданде Давид оде у Мицпу Моавску и рече моавском цару: »Дозволи да моји отац и мајка дођу и буду код вас док не сазнам шта ће Бог да учини за мене.«</verse>
				<verse number="4">Тако их остави код моавског цара, где остадоше све док је Давид био у скровишту.</verse>
				<verse number="5">Пророк Гад рече Давиду: »Немој више да будеш у скровишту, него иди у Јудину земљу.« И Давид оде у шуму Херет.</verse>
				<verse number="6">Али Саул је чуо да су Давид и његови људи откривени. Седео је с копљем у руци под тамариском на брду код Гиве, а око њега су стајали сви његови службеници.</verse>
				<verse number="7">Он им рече: »Слушајте, Венијаминовци! Хоће ли син Јесејев свима вама дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама?</verse>
				<verse number="8">Јесте ли се зато сви заверили против мене? Нико ми не говори када мој син склапа савез са сином Јесејевим. Никог од вас није брига за мене и нико ми не говори да је мој син наговорио мог слугу да из заседе вреба на мене, као што то ради данас.«</verse>
				<verse number="9">На то Доег Едомац, који је стајао са Сауловим службеницима, рече: »Ја сам видео сина Јесејевог када је дошао Ахимелеху сину Ахитувовом у Нов.</verse>
				<verse number="10">Ахимелех је питао ГОСПОДА за њега и дао му хране. А дао му је и мач Филистејца Голијата.«</verse>
				<verse number="11">Тада цар посла по свештеника Ахимелеха сина Ахитувовог и сву његову породицу, свештенике у Нову, и они сви дођоше пред цара.</verse>
				<verse number="12">Саул рече: »Слушај ти, сине Ахитувов!« А овај одврати: »Молим, господару?«</verse>
				<verse number="13">»Зашто си се заверио против мене«, рече му Саул, »ти и син Јесејев? Дао си му хлеба и мач и питао ГОСПОДА за њега, па се он против мене дигао и вреба на мене из заседе, као што то ради данас.«</verse>
				<verse number="14">Ахимелех одговори цару: »Ко је од свих твојих службеника веран као Давид, царев зет, заповедник твоје телесне страже и човек веома поштован у твојој кући?</verse>
				<verse number="15">Зар сам тада први пут питао Бога за њега? Наравно да нисам! Нека цар не оптужује мене, свог слугу, или било кога из моје породице, јер ја, твој слуга, баш ништа не знам о свему томе.«</verse>
				<verse number="16">Али цар рече: »Умрећеш, Ахимелеше, и ти и сва твоја породица!«</verse>
				<verse number="17">Онда нареди стражарима који су стајали крај њега: »Идите и побијте ГОСПОДЊЕ свештенике, јер су и они стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми то јавили.« Али цареве слуге не хтедоше да дигну руку на ГОСПОДЊЕ свештенике.</verse>
				<verse number="18">Цар онда рече Доегу: »Ти иди и побиј их!« И Доег Едомац оде и поби их. Он тога дана уби осамдесет пет мушкараца који су носили ланени наплећак,</verse>
				<verse number="19">а мачем погуби и све у Нову, граду свештеникâ – мушкарце и жене, децу и одојчад, волове, магарце и овце.</verse>
				<verse number="20">Али један од синова Ахимелеха сина Ахитувовог, који се звао Авиатар, умаче и побеже к Давиду</verse>
				<verse number="21">и јави му да је Саул побио ГОСПОДЊЕ свештенике.</verse>
				<verse number="22">Тада Давид рече Авиатару: »Онога дана када је Доег Едомац био тамо, знао сам да ће сигурно све рећи Саулу. Ја сам одговоран за смрт целе твоје породице.</verse>
				<verse number="23">Остани са мном и не плаши се. Човек који хоће да ти одузме живот хоће да одузме и мој. Са мном ћеш бити сигуран.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Када су Давиду рекли: »Ено Филистејци су напали Кеилу и пљачкају гумна«,</verse>
				<verse number="2">он упита ГОСПОДА: »Да ли да идем и нападнем ове Филистејце?« А ГОСПОД му одговори: »Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.«</verse>
				<verse number="3">Али Давидови људи му рекоше: »Ми смо у страху и овде у Јуди, а колико ли ћемо се тек плашити ако одемо у Кеилу против филистејских војски.«</verse>
				<verse number="4">Давид онда поново упита ГОСПОДА, а ГОСПОД му одговори: »Иди доле у Кеилу, јер ћу ти предати Филистејце у руке.«</verse>
				<verse number="5">Тако Давид са својим људима оде у Кеилу, нападе Филистејце и одузе им стоку. Он нанесе тежак пораз Филистејцима и спасе житеље Кеиле.</verse>
				<verse number="6">Када је побегао к Давиду у Кеилу, Авиатар син Ахимелехов донео је са собом наплећак.</verse>
				<verse number="7">Саулу јавише да је Давид ушао у Кеилу, па он рече: »Бог ми га је предао у руке. Давид је заробио самога себе када је ушао у град са капијама и преворницама.«</verse>
				<verse number="8">Тада Саул позва сву своју војску да оде доле у Кеилу и опседне Давида и његове људе.</verse>
				<verse number="9">Када је Давид дознао да Саул кује заверу против њега, рече свештенику Авиатару: »Донеси наплећак.«</verse>
				<verse number="10">»ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, рече Давид, »ја, твој слуга, поуздано сам чуо да Саул хоће да дође у Кеилу и уништи град због мене.</verse>
				<verse number="11">Хоће ли ме грађани Кеиле предати њему у руке? Хоће ли Саул доћи као што сам ја, твој слуга, чуо? О, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, одговори своме слузи.« А ГОСПОД одговори: »Хоће.«</verse>
				<verse number="12">Тада Давид упита: »Хоће ли грађани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?« А ГОСПОД одговори: »Хоће.«</verse>
				<verse number="13">На то Давид и његови људи, њих око шест стотина, одоше из Кеиле, па су стално ишли од места до места. Када је чуо да је Давид побегао из Кеиле, Саул не оде онамо.</verse>
				<verse number="14">Давид је боравио у пустињским скровиштима и у горју у пустињи Зиф. Саул га је тражио из дана у дан, али Бог му га не предаде у руке.</verse>
				<verse number="15">Док је Давид био у Хорешу, у пустињи Зиф, сазна да је Саул кренуо да му одузме живот.</verse>
				<verse number="16">Јонатан син Саулов оде к Давиду у Хореш, па му је помогао да нађе снагу у Богу.</verse>
				<verse number="17">»Не бој се«, рече му. »Мој отац Саул неће ставити руку на тебе. Ти ћеш бити цар Израела, а ја ћу бити први до тебе. То зна чак и мој отац Саул.«</verse>
				<verse number="18">Њих двојица склопише савез пред ГОСПОДОМ. Давид остаде у Хорешу, а Јонатан оде кући.</verse>
				<verse number="19">Неки Зифљани дођоше горе у Гиву к Саулу и рекоше: »Давид се крије код нас, у скровиштима у Хорешу, на брду Хахила, јужно од Јешимона.</verse>
				<verse number="20">Стога, царе, дођи доле кад год хоћеш, а на нама је да ти га предамо у руке.«</verse>
				<verse number="21">»Благословио вас ГОСПОД«, одврати Саул, »због ваше бриге за мене.</verse>
				<verse number="22">Идите и још једном све проверите. Сазнајте куда Давид обично иде и ко га је тамо видео. Јер, кажу ми да је веома лукав.</verse>
				<verse number="23">Сазнајте све о местима на којима се крије, па ми се вратите када будете све поуздано знали. Тада ћу ја поћи с вама. Ако је у том крају, ући ћу му у траг међу свим Јудиним братствима.«</verse>
				<verse number="24">Тако они кренуше и пред Саулом одоше у Зиф. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јешимона.</verse>
				<verse number="25">Саул и његови људи кренуше у потрагу. Када су то јавили Давиду, он сиђе у стеновити део и остаде у пустињи Маон. Чувши за то, Саул пође у пустињу Маон у потрази за Давидом.</verse>
				<verse number="26">Саул је ишао једном страном планине, а Давид и његови људи другом. Давид је журио да побегне од Саула, али Саул и његови људи опколише Давида и његове људе с намером да их ухвате.</verse>
				<verse number="27">Али један гласник дође Саулу и рече: »Брзо дођи! Филистејци су напали земљу!«</verse>
				<verse number="28">Саул на то престаде да гони Давида и крену на Филистејце. Зато оно место зову Села Хамахлекот.</verse>
				<verse number="29">Оданде Давид оде горе у Ен Геди, па је живео у тамошњим скровиштима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«</verse>
				<verse number="2">Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ.</verse>
				<verse number="3">Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.</verse>
				<verse number="4">Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘« Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача.</verse>
				<verse number="5">Али после га запече савест што је то учинио,</verse>
				<verse number="6">па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«</verse>
				<verse number="7">Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.</verse>
				<verse number="8">Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!« Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони,</verse>
				<verse number="9">па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘?</verse>
				<verse number="10">Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘</verse>
				<verse number="11">Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот.</verse>
				<verse number="12">Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе.</verse>
				<verse number="13">Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе.</verse>
				<verse number="14">На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву?</verse>
				<verse number="15">Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«</verse>
				<verse number="16">Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?« И гласно заплака.</verse>
				<verse number="17">»Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво.</verse>
				<verse number="18">Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио.</verse>
				<verse number="19">Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени.</verse>
				<verse number="20">Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама.</verse>
				<verse number="21">А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«</verse>
				<verse number="22">И Давид се закле Саулу. Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран.</verse>
				<verse number="2">У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу.</verse>
				<verse number="3">Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек.</verse>
				<verse number="4">Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце,</verse>
				<verse number="5">посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име.</verse>
				<verse number="6">Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје!</verse>
				<verse number="7">Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу.</verse>
				<verse number="8">Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘«</verse>
				<verse number="9">Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше.</verse>
				<verse number="10">»Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара.</verse>
				<verse number="11">Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?«</verse>
				<verse number="12">На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч.</verse>
				<verse number="13">Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!« И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха.</verse>
				<verse number="14">Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих.</verse>
				<verse number="15">Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих.</verse>
				<verse number="16">И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада.</verse>
				<verse number="17">Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.«</verse>
				<verse number="18">Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце.</verse>
				<verse number="19">Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.« Али свом мужу Навалу не рече ништа.</verse>
				<verse number="20">Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима.</verse>
				<verse number="21">Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро.</verse>
				<verse number="22">Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«</verse>
				<verse number="23">Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони.</verse>
				<verse number="24">Пошто му је тако пала пред ноге, рече: »Господару, нека сва кривица падне само на мене. Молим те, дозволи да ја, твоја слушкиња, разговарам с тобом и саслушај ме.</verse>
				<verse number="25">Молим те, не обраћај пажњу на оног поганог Навала. Он је, баш као што му име и каже, безумник и безумље га прати. Ја, твоја слушкиња, нисам видела слуге које си ти, господару, послао.</verse>
				<verse number="26">Пошто те је ГОСПОД сада одвратио од тога да пролијеш крв и да се светиш својом руком, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, нека сви твоји непријатељи и сви они који хоће да ти нанесу зло буду као Навал.</verse>
				<verse number="27">И нека се овај поклон који сам ти донела, господару, дâ слугама које те прате.</verse>
				<verse number="28">Молим те, опрости мој преступ, господару, јер ГОСПОД ће сигурно учврстити твоју породицу зато што бијеш ГОСПОДЊЕ битке и у свом животу ниси учинио никакво зло.</verse>
				<verse number="29">Ако те неко буде гонио да ти одузме живот, ГОСПОД, твој Бог, чврсто ће уплести твој живот у клупко живих, а живот твојих непријатеља избациће као из праћке.</verse>
				<verse number="30">Господару, када ГОСПОД учини за тебе све оно добро које ти је обећао и када те постави за владара над Израелом,</verse>
				<verse number="31">нећеш имати на савести тешки терет беспотребног крвопролића и освете коју си извршио својом руком. А када ти ГОСПОД подари успех, сети се мене, своје слушкиње.«</verse>
				<verse number="32">Давид рече Авигајил: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који те је данас послао мени у сусрет!</verse>
				<verse number="33">Благословена била због своје проницљивости и благословена била што си ме данас спречила да пролијем крв и да се осветим својом руком.</verse>
				<verse number="34">Али, тако ми живога ГОСПОДА, Бога Израеловог, који ме је спречио да ти нанесем зло, да ми ниси похитала у сусрет, до зоре ниједно Навалово мушко чељаде не би остало у животу.«</verse>
				<verse number="35">Онда Давид прими оно што му је она донела и рече: »Иди кући у миру. Саслушао сам те и услишио ти молбу.«</verse>
				<verse number="36">Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа.</verse>
				<verse number="37">А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен.</verse>
				<verse number="38">Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре.</verse>
				<verse number="39">Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.« Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена.</verse>
				<verse number="40">Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.«</verse>
				<verse number="41">Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.«</verse>
				<verse number="42">Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена.</verse>
				<verse number="43">Давид је био ожењен и Ахиноам из Јизреела, па је тако имао две жене.</verse>
				<verse number="44">Саул је своју кћер Михал, Давидову жену, дао Палтију сину Лаишевом, који је био из Галима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Неки Зифљани дођоше Саулу у Гиву и рекоше: »Давид се крије на брду Хахила близу Јешимона.«</verse>
				<verse number="2">На то Саул оде доле у пустињу Зиф са три хиљаде пробраних Израелаца, да тамо потражи Давида,</verse>
				<verse number="3">и утабори се поред пута на брду Хахила близу Јешимона. Давид је боравио у пустињи па, видевши да је Саул дошао за њим у пустињу,</verse>
				<verse number="4">посла извиднике и увери се да је Саул заиста стигао.</verse>
				<verse number="5">Онда крену и оде до места на ком се Саул утаборио и виде где леже Саул и Авнер син Неров, главни заповедник његове војске. Саул је лежао усред табора, а војска га је окруживала.</verse>
				<verse number="6">Давид упита Ахимелеха Хетита и Авишаја сина Церујиног, Јоавовог брата: »Ко ће са мном доле у табор к Саулу?« »Ја ћу«, рече Авишај.</verse>
				<verse number="7">Тако Давид и Авишај одоше ноћу до војске и видеше Саула како спава усред табора, а копље му забодено крај узглавља. Око њега су лежали Авнер и војска.</verse>
				<verse number="8">Авишај рече Давиду: »Данас ти је Бог предао твог непријатеља у руке. Пусти ме да га прибодем за земљу једним јединим ударцем његовог копља – нећу морати да ударим други пут.«</verse>
				<verse number="9">Али Давид рече Авишају: »Немој да га убијеш! Ко сме да дигне руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ, а да не буде крив?</verse>
				<verse number="10">Тако ми ГОСПОДА живога«, рече, »сâм ГОСПОД ће га ударити, било кад му дође дан да умре природном смрћу или кад оде у бој и погине.</verse>
				<verse number="11">Али не дао ми ГОСПОД да ја дигнем руку на његовог помазаника! Него, узми сада копље с његовог узглавља и врч с водом, па идемо.«</verse>
				<verse number="12">Тако Давид узе копље и врч с водом који су стајали Саулу крај узглавља, па он и Авишај одоше. Нико их није видео ни знао шта се дешава, нити се ко пробудио. Сви су спавали, јер је ГОСПОД учинио да утону у дубок сан.</verse>
				<verse number="13">Тада Давид пређе на другу страну и стаде на врх једног брда, које је било подаље, тако да је између њега и Сауловог табора био велик простор.</verse>
				<verse number="14">Он довикну војсци и Авнеру сину Неровом: »Авнере, одазови се!« А Авнер одговори: »Ко то зове цара?«</verse>
				<verse number="15">Давид рече: »Зар ниси мушко? Ко ти је раван у Израелу? Зашто ниси чувао свога господара цара? Неко је дошао да га убије.</verse>
				<verse number="16">Не ваља ти то. Тако ми ГОСПОДА живога, ти и твоји војници заслужили сте смрт јер нисте заштитили свога господара, помазаника ГОСПОДЊЕГ. Погледај око себе. Где су царево копље и врч с водом који су му стајали крај узглавља?«</verse>
				<verse number="17">Саул препозна Давидов глас, па рече: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?« А Давид одговори: »Јесте, мој господару царе.«</verse>
				<verse number="18">Онда рече: »Господару, зашто прогониш мене, свог слугу? Шта сам то учинио и какво сам ти зло нанео?</verse>
				<verse number="19">Молим те, саслушај ме сада, господару. Ако те је ГОСПОД подстакао против мене, умилостивиће га жртва. Али, ако су то учинили људи, нека су проклети пред ГОСПОДОМ! Сада су ме отерали са мог дéла у ГОСПОДЊЕМ поседу, рекавши: ‚Иди и служи другим боговима.‘</verse>
				<verse number="20">Не дај да моја крв падне на земљу далеко од ГОСПОДЊЕГ лица. Цар Израела пошао је да тражи буву као што се лови јаребица по планинама.«</verse>
				<verse number="21">На то Саул рече: »Згрешио сам! Врати се, Давиде, сине мој. Пошто ти је данас мој живот био драгоцен, нећу више покушавати да ти нанесем зло. Заиста сам се понео као безумник и силно погрешио.«</verse>
				<verse number="22">»Ево царевог копља«, рече Давид. »Нека један од твојих слугу дође овамо и узме га.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД свакога награђује према његовој праведности и верности. Иако те је ГОСПОД данас предао у моје руке, нисам хтео да дигнем руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="24">Као што је твој живот данас био драгоцен мени, нека тако мој живот буде драгоцен ГОСПОДУ и нека ме избави из свих невоља.«</verse>
				<verse number="25">Тада Саул рече Давиду: »Благословен био, Давиде, сине мој. Чинићеш велика дела и сигурно ћеш успети.« Потом Давид оде својим путем, а Саул се врати кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Давид помисли: »Ипак ћу једног од ових дана погинути од Саулове руке. Најбоље је да побегнем у земљу Филистејаца. Тако ће Саул престати да ме тражи по Израелу и ја ћу му измаћи из руку.«</verse>
				<verse number="2">Тако он и оних шест стотина људи одоше Ахишу сину Маоховом, цару Гата.</verse>
				<verse number="3">Давид и његови људи настанише се код Ахиша у Гату, сваки са својом породицом, а Давид са својим двема женама, Ахиноам из Јизреела и Авигајил из Кармела, Наваловом удовицом.</verse>
				<verse number="4">Када су Саулу јавили да је Давид побегао у Гат, он престаде да га тражи.</verse>
				<verse number="5">Давид рече Ахишу: »Ако сам нашао милост у твојим очима, дај ми место у неком од градова у унутрашњости, да могу тамо да живим. Зашто да ја, твој слуга, живим с тобом у царском граду?«</verse>
				<verse number="6">Тако му тога дана Ахиш даде Циклаг, који од тада припада царевима Јуде.</verse>
				<verse number="7">Давид је у филистејској унутрашњости живео годину дана и четири месеца.</verse>
				<verse number="8">Давид и његови људи ишли су у пљачкашке походе против Гешураца, Гизријаца и Амалечана, народâ који су од давнина живели у земљи која се пружа од Шура све до Египта.</verse>
				<verse number="9">Када би Давид напао неки крај, не би остављао у животу ни мушкарца ни жену, а узимао би овце и говеда, магарце и камиле и одећу. Потом би се враћао Ахишу.</verse>
				<verse number="10">Када би га Ахиш упитао: »Где си данас био у пљачки?« Давид би одговорио: »У Јудином Негеву«, или: »У Јерахмееловом Негеву«, или: »У кенејском Негеву.«</verse>
				<verse number="11">Давид није остављао у животу ни мушкарца ни жену да би их довео у Гат, јер је мислио: »Могли би да нас поткажу говорећи: ‚Ево шта је учинио Давид.‘« Тако је чинио све време док је живео у филистејској унутрашњости.</verse>
				<verse number="12">Ахиш је веровао Давиду и говорио: »Толико је омражен међу својим народом Израелом да ће ми служити довека.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">У то време Филистејци окупише војску с намером да нападну Израел. Ахиш рече Давиду: »Треба да знаш да ћете ти и твоји људи ићи у бој са мном и мојом војском.«</verse>
				<verse number="2">Давид на то рече: »Онда ћеш се сам уверити у то шта ја, твој слуга, умем.« Ахиш на то одговори: »Добро, поставићу те за свог доживотног телохранитеља.«</verse>
				<verse number="3">Када је Самуило умро, сав Израел га је ожалио, па су га сахранили у његовом родном граду Рами. А Саул је из земље протерао призиваче духова и врачаре.</verse>
				<verse number="4">Филистејци се окупише, па дођоше и утаборише се у Шунему, а Саул окупи сав Израел и утабори се у Гилбои.</verse>
				<verse number="5">Видевши филистејски табор, Саул се уплаши и ужас му обузе срце.</verse>
				<verse number="6">Он упита ГОСПОДА за савет, али ГОСПОД му не одговори ни кроз снове, ни преко Урима, ни преко пророкâ.</verse>
				<verse number="7">Стога Саул рече својим службеницима: »Нађите ми неку жену која је призивач духова, да одем к њој и упитам је за савет.« »Има једна у Ендору«, одговорише му.</verse>
				<verse number="8">Тада се Саул преруши, па ноћу он и још двојица одоше оној жени. »Врачај ми помоћу духа«, рече он, »и призови ми онога кога ти именујем.«</verse>
				<verse number="9">Али жена му рече: »Ваљда знаш шта је Саул учинио – да је из земље истребио призиваче духова и врачаре. Зашто ми, онда, постављаш замку да погинем?«</verse>
				<verse number="10">Тада јој се Саул закле ГОСПОДОМ: »Тако ми ГОСПОДА живога, за ово нећеш бити кажњена.«</verse>
				<verse number="11">Жена на то упита: »Кога да ти призовем?« »Призови ми Самуила«, одговори он.</verse>
				<verse number="12">Када је жена угледала Самуила, повика из свега гласа и рече Саулу: »Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!«</verse>
				<verse number="13">А цар јој рече: »Не бој се. Шта видиш?« »Видим духа како излази из земље«, рече жена.</verse>
				<verse number="14">»Како изгледа?« упита он. »Излази старац огрнут плаштом«, одговори она. Саул схвати да је то Самуило, па клекну и ничице се поклони.</verse>
				<verse number="15">Самуило упита Саула: »Зашто си ме узнемирио призивајући ме?« »У великој сам невољи«, одврати Саул. »Филистејци ратују против мене, а Бог се од мене окренуо. Више ми не одговара ни преко пророкâ ни кроз снове, па сам позвао тебе да ми кажеш шта да радим.«</verse>
				<verse number="16">Самуило рече: »Зашто питаш мене, сад кад се ГОСПОД окренуо од тебе и постао ти непријатељ?</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД је учинио оно што је рекао преко мене: истргнуо је царство из твојих руку и дао га једноме од твојих ближњих – Давиду.</verse>
				<verse number="18">Пошто ниси послушао ГОСПОДА ни искалио његов љути гнев на Амалечанима, ГОСПОД ти је учинио ово данас.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД ће и Израел и тебе предати у руке Филистејцима, а сутра ћете ти и твоји синови бити са мном. ГОСПОД ће и израелску војску предати у руке Филистејцима.«</verse>
				<verse number="20">На то се Саул одмах целом својом дужином простре ничице по земљи, силно уплашен због Самуилових речи. Снага га остави, јер целог тог дана и ноћи није ништа јео.</verse>
				<verse number="21">Када је она жена пришла Саулу и видела да је силно потресен, рече му: »Ето, ја, твоја слушкиња, послушала сам те. Ставила сам живот на коцку и учинила оно што си ми рекао.</verse>
				<verse number="22">А сада ти послушај мене и дозволи ми да ти дам да нешто поједеш како би имао снаге за пут.«</verse>
				<verse number="23">Он одби рекавши: »Нећу да једем.« Али и његове слуге се придружише жени у наговарању, и он их послуша, па устаде са земље и седе на лежај.</verse>
				<verse number="24">Жена је код куће имала угојено теле, које сместа закла. Она узе и брашна, замеси га без квасца и испече хлеб.</verse>
				<verse number="25">Онда то изнесе пред Саула и његове слуге, па су јели. Исте те ноћи они се дигоше и одоше.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Филистејци окупише сву своју војску код Афека, а Израелци се утаборише код извора у Јизреелу.</verse>
				<verse number="2">Док су филистејски владари ишли на челу својих чета од по стотину и хиљаду војника, Давид и његови људи ишли су на зачељу с Ахишем.</verse>
				<verse number="3">Филистејски заповедници упиташе: »Шта раде ови Јевреји овде?« А Ахиш одговори: »То је Давид, бивши слуга израелског цара Саула. Код мене је више од годину дана, а од дана када је пребегао до данас, нисам му нашао мане.«</verse>
				<verse number="4">Али филистејски заповедници се наљутише на Ахиша и рекоше: »Врати га. Нека се врати у место које си му доделио. Не сме с нама у бој, да се у борби не окрене против нас. Како боље да поврати наклоност свога господара него тако што ће сећи главе нашим војницима?</verse>
				<verse number="5">Зар то није онај Давид о коме су играјући певали: »‚Саул уби своје хиљаде, Давид десетине хиљада‘?«</verse>
				<verse number="6">Тада Ахиш позва Давида и рече му: »Тако ми ГОСПОДА живога, честит си и драго ми је што служиш у мојој војсци. Откад си дошао к мени до данас, нисам ти нашао мане, али осталим владарима се не свиђаш.</verse>
				<verse number="7">Зато се окрени и иди у миру. Не ради ништа што се не би допало филистејским владарима.«</verse>
				<verse number="8">»Шта сам урадио?« упита Давид. »Шта си нашао против мене откад сам дошао к теби до данас? Зашто не могу да идем и борим се против непријатељâ мога господара цара?«</verse>
				<verse number="9">Ахиш му одговори: »Знам да си у мојим очима био мио као Божији анђео. Али филистејски заповедници су рекли: ‚Не сме с нама у бој.‘</verse>
				<verse number="10">Стога сутра порани са слугама твога господара које су дошле с тобом и иди чим сване.«</verse>
				<verse number="11">Тако Давид и његови људи устадоше рано ујутро и кренуше да се врате у филистејску земљу, а Филистејци одоше горе у Јизреел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Трећега дана Давид и његови људи стигоше у Циклаг. А Амалечани су били у пљачкашком походу на Негев и Циклаг. Напали су Циклаг, спалили га</verse>
				<verse number="2">и заробили све жене и све у њему, младо и старо. Али никога нису убили, него су их само повели са собом и отишли својим путем.</verse>
				<verse number="3">Када су Давид и његови људи стигли у Циклаг, нађоше га спаљеног и видеше да су им жене, синови и кћери одведени у робље.</verse>
				<verse number="4">На то Давид и његови људи гласно заплакаше, па су плакали до изнемоглости.</verse>
				<verse number="5">Заробљене су биле и две Давидове жене – Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовица Навала из Кармела.</verse>
				<verse number="6">Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери. Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу,</verse>
				<verse number="7">па рече свештенику Авиатару сину Ахимелеховом: »Донеси ми наплећак.« Авиатар му га донесе,</verse>
				<verse number="8">па Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да кренем у потеру за оним пљачкашима? Хоћу ли их стићи?« »Крени«, одговори ГОСПОД. »Сигурно ћеш их стићи и избавити заробљене.«</verse>
				<verse number="9">Тако Давид и шест стотина његових људи кренуше и стигоше до кланца Бесора, где неки заосташе,</verse>
				<verse number="10">пошто је њих две стотине било толико изнемогло да нису могли да пређу кланац. Али Давид и четири стотине људи наставише потеру.</verse>
				<verse number="11">У неком пољу наиђоше на једног Египћанина, па га доведоше Давиду. Дадоше му да пије воде и да једе –</verse>
				<verse number="12">парче колута стишњених смокава и два грозда сувог грожђа. Он то поједе и поврати снагу, јер пре тога није ни јео ни пио три дана и три ноћи.</verse>
				<verse number="13">Давид га упита: »Чији си и одакле си?« »Ја сам Египћанин, роб једног Амалечанина«, одговори овај. »Кад сам се пре три дана разболео, господар ме оставио.</verse>
				<verse number="14">Били смо у пљачкашком походу у керећанском Негеву, на подручју које припада Јуди и у Калевовом Негеву, а Циклаг смо спалили.«</verse>
				<verse number="15">Давид га упита: »Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?« Овај му одговори: »Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати ме у руке мом господару, па ћу те одвести до њих.«</verse>
				<verse number="16">И он одведе Давида до њих. Пљачкаши су били раштркани свуда по оном месту. Јели су, пили и веселили се због великог плена који су однели из земље Филистејаца и из Јуде.</verse>
				<verse number="17">Давид их је нападао од сумрака до наредне вечери, и ниједан од њих се не извуче, осим четири стотине младића који одјахаше на камилама и побегоше.</verse>
				<verse number="18">Тако Давид поврати све што су Амалечани однели, укључујући и своје две жене.</verse>
				<verse number="19">Ништа није нестало – ни старо ни младо, ниједан дечак ни девојчица, ни добра, ни ишта друго што су пљачкаши били отели: Давид је све повратио.</verse>
				<verse number="20">Он узе сву ситну и крупну стоку, коју потераше испред остале стоке, говорећи: »Ово је Давидов плен.«</verse>
				<verse number="21">Тада Давид оде до оних две стотине људи који су били сувише изнемогли да иду за њим и који су били остали код кланца Бесора. Они изађоше у сусрет Давиду и људима који су ишли с њим, а он их поздрави док им се приближавао са својим људима.</verse>
				<verse number="22">Али сви зли и погани људи међу онима који су ишли с Давидом рекоше: »Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од добара која смо повратили. Али сваки од њих може да узме своју жену и децу и да иде.«</verse>
				<verse number="23">На то Давид рече: »Не, браћо, не смете да учините тако с оним што нам је дао ГОСПОД. Он нас је заштитио и предао нам у руке пљачкаше који су кренули на нас.</verse>
				<verse number="24">Ко ће се сложити с тим што говорите? Онај који остаје код залиха треба да добије исто као и онај који иде у бој. Сви ће добити једнак део.«</verse>
				<verse number="25">Давид учини да од тога дана надаље ово буде уредба и закон у Израелу, и тако је и дан-данас.</verse>
				<verse number="26">Стигавши у Циклаг, Давид посла део плена својим пријатељима, старешинама Јуде, с поруком: »Ово је поклон за вас од плена отетог од ГОСПОДЊИХ непријатеља.«</verse>
				<verse number="27">А послао га је старешинама у Бетелу, Рамот-Негеву, Јатиру,</verse>
				<verse number="28">Ароеру, Сифмоту, Ештемои,</verse>
				<verse number="29">Рахалу, у градовима Јерахмееловаца и у градовима Кенејаца,</verse>
				<verse number="30">у Хорми, Бор-Ашану, Атаху</verse>
				<verse number="31">и Хеврону, као и у свим другим местима у која су он и његови људи одлазили.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои.</verse>
				<verse number="2">Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу.</verse>
				<verse number="3">Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, тешко га ранише.</verse>
				<verse number="4">Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани да ме прободу и муче.« Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега.</verse>
				<verse number="5">Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре са Саулом.</verse>
				<verse number="6">Тако Саул, његова три сина и његов штитоноша погинуше заједно тог истог дана.</verse>
				<verse number="7">Када су Израелци с другог краја долине и они с друге стране реке Јордан чули да је израелска војска побегла и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.</verse>
				<verse number="8">Дошавши сутрадан да пљачкају мртве, Филистејци нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои.</verse>
				<verse number="9">Саулу одсекоше главу, скинуше с њега оружје и разаслаше гласнике по филистејској земљи да објаве вест у храму њихових идола и међу народом.</verse>
				<verse number="10">Његово оружје ставише у храм посвећен Астартама, а мртво тело приковаше уза зид Бет-Шана.</verse>
				<verse number="11">Када су житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу,</verse>
				<verse number="12">најхрабрији од њих кренуше и, пошто су целу ноћ пешачили до Бет-Шана, скинуше Саулово тело и тела његових синова са зида, па се вратише у Јавеш, где их спалише.</verse>
				<verse number="13">Онда узеше њихове кости и сахранише их под тамариском у Јавешу, па су седам дана постили.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="10">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">После Саулове смрти, Давид се, пошто је поразио Амалечане, врати у Циклаг и тамо остаде два дана.</verse>
				<verse number="2">Трећега дана дође један човек из Сауловог табора, раздеране одеће и главе посуте земљом. Када је дошао пред Давида, ничице му се поклони.</verse>
				<verse number="3">»Одакле долазиш?« упита га Давид. А он одговори: »Умакао сам из Израеловог табора.«</verse>
				<verse number="4">»Шта се догодило?« упита га Давид. »Испричај ми!« »Војска је побегла из боја«, одврати човек, »али много војника је и погинуло. И Саул и његов син Јонатан су мртви.«</verse>
				<verse number="5">На то Давид упита младића који му је донео вест: »Откуд знаш да су Саул и његов син Јонатан мртви?«</verse>
				<verse number="6">»Случајно сам се затекао на гори Гилбои«, одговори младић, »и наишао на Саула. Био је ослоњен на своје копље, а борна кола и коњаници само што нису стигли до њега.</verse>
				<verse number="7">Он се окрену и угледа ме, па ме позва, а ја рекох: ‚Молим?‘</verse>
				<verse number="8">Он ме упита: ‚Ко си?‘ а ја му рекох: ‚Амалечанин.‘</verse>
				<verse number="9">Он ми на то рече: ‚Стани над мене и убиј ме! У смртним сам мукама, али сам још жив.‘</verse>
				<verse number="10">Тако ја стадох над њега и убих га, јер сам знао да, онако рањен, неће остати жив. Онда сам скинуо круну с његове главе и наруквицу која му је била на руци, па сам их, ево, донео теби, господару.«</verse>
				<verse number="11">На то Давид зграби и раздре своју одећу, а тако учинише и сви људи с њим.</verse>
				<verse number="12">Жалили су, плакали и постили до вечери зато што су Саул и Јонатан, ГОСПОДЊА војска и израелски народ пали од мача.</verse>
				<verse number="13">Давид упита оног младића који му је донео вест: »Одакле си?« »Ја сам син једног дошљака, Амалечанина«, одговори овај.</verse>
				<verse number="14">»Како си се усудио да дигнеш руку на помазаника ГОСПОДЊЕГ и да га убијеш?« упита га Давид,</verse>
				<verse number="15">па позва једнога од својих слугу рекавши: »Дођи и погуби овога!« И слуга га уби. Док је младић умирао,</verse>
				<verse number="16">Давид му добаци: »Сâм си крив за своју смрт, јер си сведочио сâм против себе када си рекао: ‚Убио сам помазаника ГОСПОДЊЕГ.‘«</verse>
				<verse number="17">Тада Давид испева ову тужбалицу о Саулу и његовом сину Јонатану</verse>
				<verse number="18">и рече: »Нека Јудеји уче ову Песму о лŷку.« Та песма је записана у Књизи Јашаревој.</verse>
				<verse number="19">»Слава твоја, Израеле, покошена на твојим висовима лежи. О како падоше ратници!</verse>
				<verse number="20">Не причај о томе у Гату, не обзнањуј то на улицама Ашкелона, да филистејским кћерима не буде мило, да се не обрадују кћери необрезаних.</verse>
				<verse number="21">Ој горе гилбоанске, немале ни росе ни кише, ни њива што принос жртвени рађају, јер на вама је штит ратников окаљан, штит Саулов уљем непремазан.</verse>
				<verse number="22">Од крви побијених, од сала ратникâ није се лŷк Јонатанов окретао, нити се мач Саулов враћао ненасићен.</verse>
				<verse number="23">Саул и Јонатан, за живота вољени и мили, ни у смрти нису раздвојени. Од орлова беху бржи, од лавова снажнији.</verse>
				<verse number="24">Кћери израелске, за Саулом плачите. У скерлет вас је и гиздаво рухо облачио, златним украсима китио вам одећу.</verse>
				<verse number="25">О како у боју падоше ратници! На висовима твојим Јонатан покошен лежи.</verse>
				<verse number="26">Срце ми се цепа за тобом, Јонатане, брате, много сам те волео. Љубав ми је твоја дивнија била од љубави жена.</verse>
				<verse number="27">О како падоше ратници и скрши се бојно оружје!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">После тога Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да одем горе у неки Јудин град?« А ГОСПОД рече: »Иди.« Давид упита: »Куда да идем?« »У Хеврон«, одговори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="2">Тако Давид оде онамо са своје две жене, Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовицом Навала из Кармела.</verse>
				<verse number="3">Давид поведе са собом и људе који су били с њим и њихове породице, па се настанише у Хеврону и околним градовима.</verse>
				<verse number="4">Онда Јудеји дођоше у Хеврон и тамо помазаше Давида за цара над Јудиним племеном. Када су Давиду рекли да су житељи Јавеш-Гилада сахранили Саула,</verse>
				<verse number="5">он им посла гласнике с поруком: »Благословио вас ГОСПОД што сте показали овакву љубав према свом господару Саулу тиме што сте га сахранили.</verse>
				<verse number="6">Нека сада ГОСПОД вама покаже своју љубав и верност, а и ја ћу вам узвратити добрим зато што сте то учинили.</verse>
				<verse number="7">Сада будите јаки и храбри, јер ваш господар Саул је мртав, а мене је Јудино племе помазало за свога цара.«</verse>
				<verse number="8">У међувремену је Авнер син Неров, главни заповедник Саулове војске, узео Сауловог сина Иш-Бошета и одвео га преко у Маханајим,</verse>
				<verse number="9">па га поставио за цара над Гиладом, Ашуријем, Јизреелом, Ефремом, Венијамином и целим Израелом.</verse>
				<verse number="10">Иш-Бошет син Саулов имао је четрдесет година када је постао цар Израела и владао је две године. Али Јудино племе је подржавало Давида.</verse>
				<verse number="11">Давид је у Хеврону владао над Јудиним племеном седам година и шест месеци.</verse>
				<verse number="12">Авнер син Неров оде са слугама Иш-Бошета сина Сауловог из Маханајима у Гивон.</verse>
				<verse number="13">Јоав син Церујин и Давидове слуге изађоше им у сусрет код језерцета Гивона. Једни седоше с једне стране језерцета, а други с друге.</verse>
				<verse number="14">Тада Авнер предложи Јоаву: »Нека младићи устану и побију се прса у прса овде пред нама.« »Добро«, одврати Јоав.</verse>
				<verse number="15">Онда одредише једнак број младића – дванаесторицу из Венијамина за Иш-Бошета сина Сауловог и дванаесторицу од Давидових слугу.</verse>
				<verse number="16">Сваки од њих зграби свог противника за главу и зари му бодеж у бок, па падоше заједно. Због тога се то место у Гивону зове Хелкат Хацурим.</verse>
				<verse number="17">Тога дана се поведе жестока битка и Давидове слуге поразише Авнера и Израелце.</verse>
				<verse number="18">Тамо су била три Церујина сина: Јоав, Авишај и Асаел. Асаел је био брз као газела,</verse>
				<verse number="19">па он појури за Авнером, не скрећући ни лево ни десно док га је гонио.</verse>
				<verse number="20">Авнер се осврну и упита: »Јеси ли то ти, Асаеле?« »Јесам«, одговори он.</verse>
				<verse number="21">Тада му Авнер рече: »Скрени десно или лево. Ухвати неког младића, па њему отми оружје.« Али Асаел не хтеде да престане да га гони.</verse>
				<verse number="22">Авнер поново опомену Асаела: »Престани да ме гониш! Што да те убијем? Како бих онда могао да изађем на очи твом брату Јоаву?«</verse>
				<verse number="23">Асаел опет одби да прекине потеру, па му Авнер зари задњи крај свога копља у трбух. Копље Асаелу изађе на леђа и он паде и остаде на месту мртав. Ко год је наишао на место где је Асаел пао и умро, застао је.</verse>
				<verse number="24">Али Јоав и Авишај наставише потеру за Авнером и у сутон стигоше до брда Аме близу Гије, на путу према гивонској пустињи.</verse>
				<verse number="25">Тада се Венијаминовци окупише иза Авнера, саставише чету и заузеше положај на врху једног брда.</verse>
				<verse number="26">Авнер довикну Јоаву: »Зар треба довека да нас прождире мач? Зар не схваташ да ће се ово горко завршити? Колико ћеш још чекати да наредиш својим људима да престану да гоне своју сабраћу?«</verse>
				<verse number="27">»Тако ми Бога живога«, одврати Јоав, »да ниси проговорио, моји људи би наставили да гоне своју сабраћу до јутра.«</verse>
				<verse number="28">Онда Јоав дуну у овнујски рог, и сва његова војска се заустави – више нису гонили Израел ни борили се.</verse>
				<verse number="29">Авнер и његови људи су целу ту ноћ ишли кроз Араву. Прешли су преко реке Јордан, продужили кроз цео Битрон и стигли у Маханајим.</verse>
				<verse number="30">Јоав се врати из потере за Авнером и окупи сву војску. Осим Асаела, недостајало је деветнаест Давидових војника.</verse>
				<verse number="31">Давидове слуге убиле су три стотине шездесет Венијаминоваца који су били с Авнером.</verse>
				<verse number="32">Асаела узеше, па га сахранише у гробници његовог оца у Витлејему. Потом су Јоав и његови војници ходали целу ноћ и стигли у Хеврон пред свитање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Рат између Саулове и Давидове владарске куће трајао је дуго. Давид је све више јачао, а Саулова кућа слабила.</verse>
				<verse number="2">У Хеврону су се Давиду родили ови синови: његов проворођени, Амнон, син Ахиноам из Јизреела,</verse>
				<verse number="3">други Килеав, син Авигајил, удовице Навала из Кармела, трећи Авесалом, син Маахе кћери Талмаја, цара Гешура,</verse>
				<verse number="4">четврти Адонија, син Хагитин, пети Шефатја, син Авиталин,</verse>
				<verse number="5">и шести Јитреам, син Давидове жене Егле. Сви они су се Давиду родили у Хеврону.</verse>
				<verse number="6">Током рата измећу Саулове и Давидове владарске куће, Авнер је јачао свој положај у Сауловој кући.</verse>
				<verse number="7">А Саул је имао наложницу која се звала Рицпа кћи Ајина. Иш-Бошет упита Авнера: »Зашто си спавао с наложницом мога оца?«</verse>
				<verse number="8">Авнер се силно наљути што му је Иш-Бошет то рекао, па одговори: »Зар сам ја псето које служи Јуди? И дан-данас показујем љубав према кући твог оца Саула и његовој породици и пријатељима. Нисам те предао у Давидове руке, а ти ме сада оптужујеш да сам згрешио с том женом!</verse>
				<verse number="9">Нека ме Бог најстроже казни ако не учиним за Давида оно што му је ГОСПОД уз заклетву обећао:</verse>
				<verse number="10">да ће одузети царство Сауловој кући и успоставити Давидов престо над Израелом и Јудом од Дана до Беер-Шеве!«</verse>
				<verse number="11">Иш-Бошет се више не усуди да иједном речју одговори Авнеру, јер га се уплашио.</verse>
				<verse number="12">Тада Авнер посла гласнике да у његово име кажу Давиду: »Чија је земља? Склопи савез са мном, и ја ћу ти помоћи да цео Израел пређе у твоје руке.«</verse>
				<verse number="13">»Добро«, рече Давид. »Склопићу савез с тобом. Али једно тражим од тебе: немој да ми долазиш ако са собом не доведеш Саулову кћер Михал.«</verse>
				<verse number="14">Онда Давид посла гласнике Иш-Бошету сину Сауловом с поруком: »Врати ми моју жену Михал, с којом сам се верио кад сам донео сто филистејских обрезака.«</verse>
				<verse number="15">На то Иш-Бошет посла људе да Михал одузму њеном мужу Палтиелу сину Лаишевом.</verse>
				<verse number="16">Али њен муж пође с њом, плачући иза ње целим путем до Бахурима. Тамо му Авнер рече: »Врати се кући!« И он се врати.</verse>
				<verse number="17">Авнер посла поруку старешинама Израела: »Већ неко време желите да прогласите Давида за свога цара.</verse>
				<verse number="18">Учините то сада, јер је ГОСПОД обећао Давиду: ‚Руком свога слуге Давида спашћу свој народ Израел из руку Филистејаца и свих његових непријатеља.‘«</verse>
				<verse number="19">А с Венијаминовцима Авнер поразговара лично, па оде у Хеврон да пренесе Давиду све што Израел и цело Венијаминово племе желе.</verse>
				<verse number="20">Када је Авнер са двадесторицом својих људи дошао Давиду у Хеврон, Давид им приреди гозбу.</verse>
				<verse number="21">Авнер рече Давиду: »Пусти ме да одмах пођем и окупим сав Израел за тебе, мога господара цара, да с тобом склопе савез, па ћеш владати над свиме што ти срце жели.« И Давид га пусти и он оде у миру.</verse>
				<verse number="22">Управо тада се из похода вратише Давидове слуге и Јоав и са собом донеше велик плен. Авнер није више био с Давидом у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру.</verse>
				<verse number="23">Када је Јоав стигао са свом војском, рекоше му: »Авнер син Неров био је код цара и цар га је пустио да оде у миру.«</verse>
				<verse number="24">На то Јоав оде цару и рече: »Шта си то учинио? Авнер је био код тебе, а ти си га пустио да оде! Зашто,</verse>
				<verse number="25">кад знаш Авнера сина Неровог – да је дошао к теби само зато да те превари и да види куда се крећеш и сазна све што радиш?«</verse>
				<verse number="26">Јоав онда оде од Давида, па посла гласнике за Авнером, и они га вратише од бунара Сире, а да Давид о томе није ништа знао.</verse>
				<verse number="27">Када се Авнер вратио у Хеврон, Јоав га одведе на страну, у један улаз, као да жели с њим насамо да разговара, па га, да би осветио крв свога брата Асаела, убоде у трбух, и Авнер умре.</verse>
				<verse number="28">Дознавши за то касније, Давид рече: »Ја и моје царство бићемо довека недужни пред ГОСПОДОМ за крв Авнера сина Неровог.</verse>
				<verse number="29">Нека кривица за проливање његове крви буде на Јоаву и на свој његовој породици. Нека у Јоавовој породици увек буде неко ко болује од гнојних рана, или заразне кожне болести, или ко иде уз помоћ штапа, или ко ће пасти од мача, или ко нема шта да једе.«</verse>
				<verse number="30">Јоав и његов брат Авишај убили су Авнера зато што је убио њиховог брата Асаела у бици код Гивона.</verse>
				<verse number="31">Тада Давид рече Јоаву и свем народу с њим: »Раздерите своју одећу и обуците се у кострет, па идите ожалошћени пред Авнером.« Онда и он сам пође за мртвачким носилима.</verse>
				<verse number="32">Авнера сахранише у Хеврону. Цар Давид је гласно плакао на његовом гробу, а плакао је и сав народ.</verse>
				<verse number="33">Цар отпева ову тужбалицу за Авнером: »Зар Авнер да умре као безумник?</verse>
				<verse number="34">Руке ти не беху везане ни ноге оковане. Пао си као што се пада од зликоваца.« И сав народ опет заплака за њим.</verse>
				<verse number="35">После је сав народ долазио да наговара Давида да нешто поједе док је још дан, али Давид се закле: »Нека ме Бог најстроже казни ако окусим хлеба или нечег другог пре но што зађе сунце.«</verse>
				<verse number="36">Сав народ је за то сазнао, па му је одобравао, као што је народ и иначе одобравао све што је чинио.</verse>
				<verse number="37">Тога дана су сав народ и сав Израел схватили да цар није имао удела у убиству Авнера сина Неровог.</verse>
				<verse number="38">Цар рече својим слугама: »Зар не схватате да је данас у Израелу пао један кнез и велик човек?</verse>
				<verse number="39">Ја сам данас слаб, иако сам помазани цар, а ови људи, синови Церујини, за мене су прејаки. Нека ГОСПОД узврати злочинцу према његовом злоделу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када је Иш-Бошет син Саулов чуо да је Авнер погинуо у Хеврону, руке му клонуше од страха, а сав Израел се узнемири.</verse>
				<verse number="2">Иш-Бошет је имао двојицу људи који су били вође пљачкашких дружина. Један се звао Баана, а други Рехав, а били су синови Римона Бееротејца из Венијаминовог племена. И Беерот се, наиме, сматра делом Венијамина,</verse>
				<verse number="3">јер су житељи Беерота побегли у Гитајим, па тамо и дан-данас живе као дошљаци.</verse>
				<verse number="4">Јонатан син Саулов имао је сина хромог у обе ноге, који се звао Мефивошет. Он је имао пет година када су из Јизреела стигле вести о Сауловој и Јонатановој погибији. Његова дадиља га је дигла у наручје и кренула да бежи, али како јој се силно журило, он јој је испао и обогаљио се.</verse>
				<verse number="5">Рехав и Баана, синови Римона Бееротејца, кренуше Иш-Бошетовој кући и стигоше до ње по највећој жези, док је Иш-Бошет био на подневном починку.</verse>
				<verse number="6">Они уђоше у кућу, претварајући се као да хоће да узму пшенице, па га убодоше у трбух и искрадоше се из куће.</verse>
				<verse number="7">У кућу су ушли док је он лежао на постељи у својој спаваћој соби, па су га уболи и убили. Онда су му одсекли главу и понели је, па су целу ноћ ишли кроз Араву.</verse>
				<verse number="8">Иш-Бошетову главу донеше цару Давиду у Хеврон, па му рекоше: »Ево главе Иш-Бошета, сина твог непријатеља Саула, који је хтео да ти одузме живот. Данас је ГОСПОД осветио мога господара цара на Саулу и његовом породу.«</verse>
				<verse number="9">Али Давид одговори Рехаву и његовом брату Баани, синовима Римона Бееротејца: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из свих невоља,</verse>
				<verse number="10">када ми је један у Циклагу рекао: ‚Саул је мртав‘, мислећи да ми доноси радосну вест, ухватио сам га и погубио. Тако сам га наградио за његову вест.</verse>
				<verse number="11">Колико ли ћу тек наградити зликовце који су убили недужног човека у његовој кући и на његовој постељи! Зар нећу од вас тражити да положите рачун за његову крв и зар вас нећу уклонити са земље?«</verse>
				<verse number="12">Онда Давид издаде наређење својим слугама, и ови их убише. Одсекоше им шаке и стопала, а њихова мртва тела обесише крај језерца у Хеврону. А Иш-Бошетову главу узеше и сахранише у Авнеровој гробници у Хеврону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сва израелска племена дођоше Давиду у Хеврон и рекоше: »Ми смо твоја крв.</verse>
				<verse number="2">Раније, док нам је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД ти је рекао: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«</verse>
				<verse number="3">Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела.</verse>
				<verse number="4">Давид је имао тридесет година када је постао цар, а владао је четрдесет година.</verse>
				<verse number="5">У Хеврону је над Јудом владао седам година и шест месеци, а у Јерусалиму је тридесет три године владао над целим Израелом и Јудом.</verse>
				<verse number="6">После тога цар и његови људи кренуше на Јерусалим, да нападну Јевусејце који су живели у земљи. Јевусејци рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо! Чак би те и слепи и хроми спречили!« Мислили су: »Немогуће је да Давид уђе овамо.«</verse>
				<verse number="7">Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.</verse>
				<verse number="8">Тога дана Давид рече: »Ко хоће да порази Јевусејце мора, пењући се кроз проров за воду, да дође до оних ‚слепих и хромих‘ који ме мрзе.« Зато се каже: »Слепи и хроми неће ући у палату.«</verse>
				<verse number="9">Давид се настани у тврђави и назва је Давидов град. Затим поче да зида свуда уоколо, од Мила према унутра.</verse>
				<verse number="10">Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД, Бог над војскама.</verse>
				<verse number="11">Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, тесаре и зидаре, и они Давиду подигоше палату.</verse>
				<verse number="12">Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.</verse>
				<verse number="13">Када је отишао из Хеврона, Давид у Јерусалиму узе себи још наложница и жена, па му се родило још синова и кћери.</verse>
				<verse number="14">Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон,</verse>
				<verse number="15">Јивхар, Елишуа, Нефег, Јафија,</verse>
				<verse number="16">Елишама, Елјада и Елифелет.</verse>
				<verse number="17">Чувши да је Давид помазан за цара Израела, Филистејци кренуше са свом својом војском да га траже. Али Давид сазна за то и оде у своје скровиште,</verse>
				<verse number="18">а Филистејци дођоше и разместише се по долини Рефаим.</verse>
				<verse number="19">Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?« А ГОСПОД му одговори: »Нападни, јер ћу ти их сигурно предати у руке.«</verse>
				<verse number="20">Тако Давид оде до Ваал-Перацима и тамо порази Филистејце. Он рече: »Као што вода проваљује, тако је ГОСПОД преда мном провалио међу моје непријатеље.« Стога то место назваше Ваал Перацим.</verse>
				<verse number="21">Филистејци су тамо оставили своје идоле, па их Давид и његови људи однеше.</verse>
				<verse number="22">Филистејци и други пут дођоше и разместише се по долини Рефаим,</verse>
				<verse number="23">па Давид опет упита ГОСПОДА. ГОСПОД му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа.</verse>
				<verse number="24">Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у напад, јер ће то значити да је ГОСПОД кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«</verse>
				<verse number="25">Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па је убијао Филистејце од Геве до Газера.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Давид опет окупи све најбоље војнике у Израелу, њих тридесет хиљада,</verse>
				<verse number="2">па с њима крену из Ваале Јудејске, носећи оданде Божији ковчег, који се зове именом ГОСПОДА над војскама, који је на престолу међу херувимима.</verse>
				<verse number="3">Божији ковчег ставише на нова кола и изнеше из Авинадавове куће, која је била на брду. Кола су водили Авинадавови синови Уза и Ахјо.</verse>
				<verse number="4">Божији ковчег је био на колима, а Ахјо је ишао пред њим.</verse>
				<verse number="5">Давид и сав израелски народ играли су пред ГОСПОДОМ из све снаге уз песме, харфе, лире, даире, удараљке и чинеле.</verse>
				<verse number="6">Када су дошли до Нахоновог гумна, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД плану гневом на Узу због ове несмотрености: Бог га удари, и он умре тамо, крај Божијег ковчега.</verse>
				<verse number="8">Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза.</verse>
				<verse number="9">Тога дана се Давид уплаши ГОСПОДА и рече: »Како бих икада могао пренети ГОСПОДЊИ ковчег к себи?«</verse>
				<verse number="10">Стога не хтеде да узме ГОСПОДЊИ ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОДЊИ ковчег остаде у Јовид-Едомовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови и њега и све његове укућане.</verse>
				<verse number="12">Цару Давиду рекоше: »ГОСПОД је због Божијег ковчега благословио Јовид-Едомове укућане и све што има.« Тада Давид оде и из Јовид-Едомове куће пренесе Божији ковчег горе у Давидов град радујући се.</verse>
				<verse number="13">Када су људи који су носили ГОСПОДЊИ ковчег прешли шест корака, он жртвова вола и утовљено теле.</verse>
				<verse number="14">Давид је на себи имао ланени наплећак и играо је пред ГОСПОДОМ из све снаге</verse>
				<verse number="15">док су он и сав израелски народ, уз клицање и звуке овнујског рога, преносили ГОСПОДЊИ ковчег.</verse>
				<verse number="16">А када је ГОСПОДЊИ ковчег улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра пред ГОСПОДОМ, и зато га презре.</verse>
				<verse number="17">ГОСПОДЊИ ковчег донеше и поставише на његово место у шатору који је Давид подигао за њега, а Давид принесе ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="18">Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у име ГОСПОДА над војскама,</verse>
				<verse number="19">па сваком човеку и жени у окупљеноме мноштву Израелаца даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. После тога сав народ оде кући.</verse>
				<verse number="20">Када се и Давид вратио кући да благослови своје укућане, Михал кћи Саулова изађе му у сусрет и рече: »Баш је достојанствен данас био цар Израела онако се откривајући пред слушкињама својих службеника као неки простак!«</verse>
				<verse number="21">На то јој Давид одговори: »Играо сам пред ГОСПОДОМ, који је изабрао мене, а не твога оца или неког другог из његове куће, и поставио ме за владара над ГОСПОДЊИМ народом Израелом. И ја ћу и даље играти пред ГОСПОДОМ</verse>
				<verse number="22">и још ћу се више обешчастити. Ако сам се и понизио у твојим очима, слушкиње о којима говориш указиваће ми част.«</verse>
				<verse number="23">Михал кћи Саулова није имала деце све до своје смрти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Када се цар настанио у својој палати, а ГОСПОД му дао починак од свих његових непријатеља који су га окруживали,</verse>
				<verse number="2">он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у палати од кедровине, а Божији ковчег је остао у шатору.«</verse>
				<verse number="3">А Натан одговори цару: »Учини што год да си наумио, јер ГОСПОД је с тобом.«</verse>
				<verse number="4">Те ноћи реч ГОСПОДЊА дође Натану:</verse>
				<verse number="5">»Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Зар си ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити?</verse>
				<verse number="6">Нисам боравио у кући откад сам Израелце извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од места до места, а шатор ми је био боравиште.</verse>
				<verse number="7">Али, куд год да сам се селио са свим Израелцима, никад нисам рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа Израела: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘</verse>
				<verse number="8">»Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом.</verse>
				<verse number="9">Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као што су славна имена највећих људи на земљи.</verse>
				<verse number="10">А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци, као што су чинили у почетку</verse>
				<verse number="11">и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А даћу ти и починак од свих твојих непријатеља. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу.</verse>
				<verse number="12">Када дође време да умреш, учинићу да те наследи твој потомак – један од твоје крви – и учврстићу његово царство.</verse>
				<verse number="13">Он ће саградити дом за моје Име, а ја ћу довека учврстити престо његовог царства.</verse>
				<verse number="14">Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Када учини неко зло, казнићу га шибом и ударцима какве задају људи.</verse>
				<verse number="15">Али нећу му ускратити своју љубав, као што сам је ускратио Саулу, кога сам уклонио пред тобом.</verse>
				<verse number="16">Твоја владарска кућа и твоје царство опстаће преда мном довека. Твој престо биће довека учвршћен.‘«</verse>
				<verse number="17">И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.</verse>
				<verse number="18">Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, Господе ГОСПОДЕ, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао?</verse>
				<verse number="19">И као да ти то није било довољно, Господе ГОСПОДЕ, него си још говорио и о будућности моје породице. И још, Господе ГОСПОДЕ, пушташ да то човек види.</verse>
				<verse number="20">»Шта бих ја, Давид, још могао да ти кажем? Јер, ти ме знаш, Господе ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="21">Ради своје речи и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио га мени, свом слузи.</verse>
				<verse number="22">Заиста си велик, Господе ГОСПОДЕ! Нема никога као што си ти и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули.</verse>
				<verse number="23">И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела за своју земљу, пред својим народом, који си за себе избавио из Египта, од народâ и њихових богова.</verse>
				<verse number="24">Поставио си Израел да буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.</verse>
				<verse number="25">»А сада ГОСПОДЕ, Боже, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао.</verse>
				<verse number="26">Име ће ти бити велико довека и људи ће говорити: ‚ГОСПОД над војскама Бог је над Израелом!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.</verse>
				<verse number="27">ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, ти си ово открио мени, свом слузи, кад си рекао: ‚Подићи ћу ти владарску кућу.‘ Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву.</verse>
				<verse number="28">Да, Господе ГОСПОДЕ, ти си Бог! Твоје речи су истините, а ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи.</verse>
				<verse number="29">Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си, Господе ГОСПОДЕ, обећао, и нека твојим благословом моја владарска кућа буде благословена довека.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Метег-Аму.</verse>
				<verse number="2">Давид порази и Моавце. Натера их да легну на земљу, па их измери ужетом. Сваке две дужине Моаваца погуби, а трећу остави у животу. Тако Моавци постадоше Давидови поданици, па су му плаћали данак.</verse>
				<verse number="3">Када је ишао да себи постави споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера сина Рехововог, цара Цове.</verse>
				<verse number="4">При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све коње осим стотину који су вукли борна кола.</verse>
				<verse number="5">Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове.</verse>
				<verse number="6">Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.</verse>
				<verse number="7">Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим,</verse>
				<verse number="8">а из Хададезерових градова Бетаха и Беротаја узе силно много бронзе.</verse>
				<verse number="9">Када је Тои, цар Хамата, чуо да је Давид поразио целу Хададезерову војску,</verse>
				<verse number="10">посла свог сина Јорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоијем. Јорам са собом донесе и предмете од сребра, злата и бронзе,</verse>
				<verse number="11">које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих народа које је покорио:</verse>
				<verse number="12">Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана. За ГОСПОДА је одвојио и плен који је одузео од Хададезера сина Рехововог, цара Цове.</verse>
				<verse number="13">Давид се прославио и када је на повратку убио осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли.</verse>
				<verse number="14">Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше његови поданици. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.</verse>
				<verse number="15">Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.</verse>
				<verse number="16">Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник,</verse>
				<verse number="17">Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Сераја писар,</verse>
				<verse number="18">Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су цареви саветници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Давид упита: »Да ли је остао ико од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво због Јонатана?«</verse>
				<verse number="2">Међу Сауловим укућанима био је један слуга по имену Цива, кога позваше да дође пред Давида. Цар га упита: »Јеси ли ти Цива?« »Јесам«, одговори овај.</verse>
				<verse number="3">»Зар нема никог од Саулове породице с ким бих могао да поступим милостиво попут Бога?« упита цар. Цива одговори: »Остао је још Јонатанов син, који је хром у обе ноге.«</verse>
				<verse number="4">»А где је он?« упита цар. »У кући Махира сина Амиеловог у Ло-Девару«, одговори Цива.</verse>
				<verse number="5">Тада цар Давид посла људе да Јонатановог сина доведу из Ло-Девара, из куће Махира сина Амиеловог.</verse>
				<verse number="6">Када је Мефивошет син Јонатана сина Сауловог дошао пред Давида, ничице му се поклони. Давид му рече: »Мефивошете!« »Твој сам слуга«, одговори он.</verse>
				<verse number="7">»Не бој се«, рече му Давид, »јер ћу с тобом поступити милостиво због твог оца Јонатана. Вратићу ти сву земљу која је припадала твом деди Саулу и ти ћеш увек јести за мојом трпезом.«</verse>
				<verse number="8">На то се Мефивошет поклони и рече: »Шта сам ја, твој слуга, када примећујеш цркнутог пса као што сам ја?«</verse>
				<verse number="9">Тада цар позва Сауловог слугу Циву и рече му: »Дао сам унуку твога господара све што је припадало Саулу и његовој породици.</verse>
				<verse number="10">Ти и твоји синови и твоје слуге обрађиваћете његову земљу и скупљати род, да би породица твога господара имала шта да једе. А Мефивошет, унук твога господара, увек ће јести за мојом трпезом.« Цива је имао петнаест синова и двадесеторо слугу.</verse>
				<verse number="11">На то Цива рече цару: »Учинићу све што ми заповедиш, мој господару царе.« Тако је Мефивошет јео за Давидовом трпезом као да је један од царевих синова.</verse>
				<verse number="12">Мефивошет је имао синчића који се звао Миха. Сви Цивини укућани били су Мефивошетове слуге.</verse>
				<verse number="13">Мефивошет је живео у Јерусалиму, јер је увек јео за царевом трпезом. Био је хром у обе ноге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">После неког времена умре цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син Ханун.</verse>
				<verse number="2">Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом као што је и његов отац показао љубав према мени.« Тако Давид посла своје слуге да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца. Када су Давидове слуге стигле у земљу Амонаца,</verse>
				<verse number="3">амонски поглавари рекоше свом господару Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изразе саучешће? Он ти их је послао само зато да истраже град и уходе га да би га освојили.«</verse>
				<verse number="4">Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија сваком пола браде, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.</verse>
				<verse number="5">Када су то јавили Давиду, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«</verse>
				<verse number="6">Амонци увидеше да су увредили Давида, па унајмише двадесет хиљада арамејских пешака из Бет-Рехова и Цове, као и цара Мааху са хиљаду војника и дванаест хиљада војника из Това.</verse>
				<verse number="7">Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском.</verse>
				<verse number="8">Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су Арамејци из Цове и Рехова, Товљани и Маахини војници били засебно на пољу.</verse>
				<verse number="9">Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима.</verse>
				<verse number="10">Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.</verse>
				<verse number="11">Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама.</verse>
				<verse number="12">Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити како мисли да је најбоље.«</verse>
				<verse number="13">Тако Јоав и његова војска кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим.</verse>
				<verse number="14">Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати из боја с Амонцима и дође у Јерусалим.</verse>
				<verse number="15">Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, поново се окупише.</verse>
				<verse number="16">Хададезер посла по Арамејце с оне стране Еуфрата, па ови дођоше у Хелам предвођени Шовахом, заповедником Хададезерове војске.</verse>
				<verse number="17">Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел, пређе преко реке Јордан и дође у Хелам. Арамејци се сврсташе у бојне редове да дочекају Давида, па га нападоше,</verse>
				<verse number="18">али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам стотина њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака. Он обори и Шоваха, заповедника њихове војске, и овај тамо умре.</verse>
				<verse number="19">Видевши да их је Израел поразио, сви цареви који су били Хададезерови поданици склопише мир с Израелом и постадоше његови поданици. Тако се Арамејци више нису усуђивали да помажу Амонцима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">У пролеће, у време када цареви иду у рат, Давид посла Јоава са својим заповедницима и свом израелском војском. Они поразише Амонце и опседоше Рабу. А Давид је остао у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Једне вечери Давид устаде из постеље, па је шетао по крову своје палате. Са крова виде једну жену како се купа. Била је веома лепа,</verse>
				<verse number="3">па Давид посла једнога да се распита о њој, и он му јави: »То је Витсавеја кћи Елиамова, жена Урије Хетита.«</verse>
				<verse number="4">Тада Давид посла људе да је доведу. И она дође, па је спавао с њом – управо се била очистила од своје месечне нечистоће. Потом се она врати својој кући.</verse>
				<verse number="5">Пошто је остала у другом стању, она поручи Давиду: »Трудна сам.«</verse>
				<verse number="6">На то Давид поручи Јоаву: »Пошаљи ми Урију Хетита.« И Јоав посла Урију Давиду.</verse>
				<verse number="7">Када је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав, како су војници и како се одвија рат.</verse>
				<verse number="8">Онда му рече: »Иди кући и опери ноге.« Када је Урија отишао из палате, за њим послаше поклон од цара.</verse>
				<verse number="9">Али Урија не оде својој кући, него остаде пред улазом у палату са свим слугама свога господара.</verse>
				<verse number="10">Када су Давиду јавили: »Урија није отишао кући«, он га упита: »Зар ниси управо дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?«</verse>
				<verse number="11">А Урија му рече: »Ковчег савеза, Израел и Јуда бораве у сеницама, а мој господар Јоав и твоја војска, мој господару царе, утаборени су на отвореном. Како, онда, ја да идем кући, да једем и пијем и да легнем са својом женом? Живога ми тебе, нећу да урадим тако нешто.«</verse>
				<verse number="12">Тада му Давид рече: »Остани овде још један дан, а сутра ћу те послати назад.« Тако Урија остаде у Јерусалиму тог и следећег дана.</verse>
				<verse number="13">Давид га позва, па је јео и пио с њим. Давид га напи, али Урија увече не оде кући, него остаде да спава на својој простирци међу слугама свога господара.</verse>
				<verse number="14">Ујутро Давид написа писмо Јоаву и посла га по Урији.</verse>
				<verse number="15">У њему је написао: »Стави Урију у прве редове где је борба најжешћа, а онда се повуци од њега, да буде оборен и погине.«</verse>
				<verse number="16">Тако, док је Јоав држао град под опсадом, он стави Урију на место где је знао да су најјачи браниоци.</verse>
				<verse number="17">Када су војници из града изашли и напали Јоава, падоше неки из Давидове војске, а погину и Урија Хетит.</verse>
				<verse number="18">Јоав посла Давиду потпун извештај о бици,</verse>
				<verse number="19">заповедивши гласнику: »Када цару испричаш све што се догодило у бици,</verse>
				<verse number="20">цар ће можда планути гневом и можда ће те упитати: ‚Зашто сте се у борби толико примакли граду? Зар нисте знали да ће они одапињати стреле са зидина?</verse>
				<verse number="21">Ко је убио Авимелеха сина Јерув-Бешетовог? Зар није једна жена бацила на њега горњи млински камен са зидина Тевеца, па је погинуо? Зашто сте се толико примакли зидинама?‘ Ако те то буде питао, ти му реци: ‚Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.‘«</verse>
				<verse number="22">Гласник оде, па кад је стигао, исприча Давиду све што му је Јоав рекао да каже.</verse>
				<verse number="23">Он рече: »Надјачали су нас, па су изашли да нас нападну на отвореном, али ми смо их потиснули према улазу градске капије.</verse>
				<verse number="24">Тада су стрелци са зидина одапели стреле на нас, твоје слуге, па су неки цареви војници погинули. А погинуо је и твој слуга Урија Хетит.«</verse>
				<verse number="25">На то Давид рече гласнику: »Овако реци Јоаву: ‚Нека те то не узнемирава, јер се никад не зна ко ће страдати од мача. Навали на град жешће и уништи га.‘ Реци то да ободриш Јоава.«</verse>
				<verse number="26">Када је Уријина жена чула да је он погинуо, ожали га.</verse>
				<verse number="27">А када је прошло време жалости, Давид посла да је доведу у његову палату. Она му постаде жена и роди му сина. Али ГОСПОДУ није било мило то што је Давид учинио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">ГОСПОД посла Натана Давиду. Када је Натан дошао, рече му: »Живела два човека у једном граду – један богат, а други сиромашан.</verse>
				<verse number="2">Богаташ је имао много ситне и крупне стоке,</verse>
				<verse number="3">а сиромах није имао ништа осим једне једине овчице коју је купио. Гајио ју је, и она је расла уз њега и његову децу. Јела је што и он, пила из његове чаше и спавала му на крилу. Била му је попут кћери.</verse>
				<verse number="4">»Једном оном богатоме дође неки путник-намерник, али њему би жао да узме једну животињу од своје ситне или крупне стоке да му спреми јело, него узе сиромахову овчицу и спреми од ње јело своме госту.«</verse>
				<verse number="5">Давид се силно разгневи на богаташа, па рече Натану: »Тако ми ГОСПОДА живога, човек који је то учинио заслужује да умре!</verse>
				<verse number="6">И још треба да плати четвороструку вредност оне овчице, јер је то учинио без икакве самилости!«</verse>
				<verse number="7">»Ти си тај човек«, рече му Натан. »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Сâм ја помазао сам те за цара над Израелом и сâм ја избавио сам те из Саулових руку.</verse>
				<verse number="8">Дао сам ти кућу и жене твога господара. Дао сам ти народ Израела и Јуде. И да је то било мало, био бих ти дао још.</verse>
				<verse number="9">Зашто си презрео реч ГОСПОДЊУ учинивши оно што је зло у његовим очима? Убио си Урију Хетита мачем Амонаца, а његову жену узео си себи.</verse>
				<verse number="10">Зато се мач никада неће окренути од твоје породице, јер си ме презрео и себи узео жену Урије Хетита.‘</verse>
				<verse number="11">»Овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да ти један од твојих укућана донесе несрећу. На твоје очи ћу ти узети жене и дати их некоме ко ти је близак, и он ће с њима полно општити усред бела дана.</verse>
				<verse number="12">Да, ти си оно учинио тајно, а ја ћу ово учинити усред бела дана, пред целим Израелом.‘«</verse>
				<verse number="13">На то Давид рече Натану: »Згрешио сам против ГОСПОДА.« А Натан му одговори: »ГОСПОД ти је опростио. Нећеш умрети.</verse>
				<verse number="14">Али зато што си својим чином показао крајњи презир према ГОСПОДУ, умреће син који ти се родио.«</verse>
				<verse number="15">Када је Натан отишао кући, ГОСПОД учини да се разболи дете које је Уријина жена родила Давиду.</verse>
				<verse number="16">Давид се молио Богу за дете и постио, а увече улазио у кућу и проводио ноћ лежећи на голој земљи.</verse>
				<verse number="17">Његови дворани су долазили да га подигну са земље, али он је одбијао, а није хтео ни да једе с њима.</verse>
				<verse number="18">Седмога дана, дете умре. Давидови службеници су се плашили да му кажу да је дете умрло, јер су мислили: »И док је дете било живо, говорили смо му, али он није хтео да нас слуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Могао би себи учинити неко зло.«</verse>
				<verse number="19">Давид примети да његови службеници нешто шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. »Је ли дете умрло?« упита их он. »Јесте«, одговорише они, »умрло је.«</verse>
				<verse number="20">Тада Давид устаде са земље. Када се опрао, намазао помашћу и пресвукао, оде и поклони се у Дому ГОСПОДЊЕМ. Онда уђе у своју палату, где затражи да му донесу хране, па је јео.</verse>
				<verse number="21">Његови службеници га упиташе: »Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је умрло, ти си устао и једеш!«</verse>
				<verse number="22">А он одговори: »Да, док је дете још било живо, постио сам и плакао. Мислио сам: ‚Ко зна? Можда ће ми се ГОСПОД смиловати и пустити дете да живи.‘</verse>
				<verse number="23">Али зашто да постим сад кад је умрло? Могу ли да га вратим? Ја ћу отићи њему, али оно се мени неће вратити.«</verse>
				<verse number="24">Потом Давид утеши своју жену Витсавеју. Опет је спавао с њом, и она роди сина, коме Давид даде име Соломон. ГОСПОД заволе дечака</verse>
				<verse number="25">и зато поручи преко пророка Натана да му се дâ име Једидјах.</verse>
				<verse number="26">Јоав нападе амонски град Рабу и заузе царску тврђаву,</verse>
				<verse number="27">па посла гласнике Давиду с поруком: »Напао сам Рабу и заузео градски водовод.</verse>
				<verse number="28">Сада ти окупи остатак војске, па опседни град и освоји га, јер ћу га иначе ја освојити, и биће назван по мени.«</verse>
				<verse number="29">Тако Давид окупи сву војску, оде до Рабе, нападе је и освоји.</verse>
				<verse number="30">Он узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант злата и са драгим каменом на себи – коју му ставише на главу. Из града узе велик плен</verse>
				<verse number="31">и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама и да прави цигле. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се са свом војском врати у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">После неког времена, Давидов син Амнон заљуби се у Тамару, лепу сестру Давидовог сина Авесалома.</verse>
				<verse number="2">Толико је патио због своје полусестре да се готово разболео. Јер, она је била девица и њему се чинило немогућим да било шта учини с њом.</verse>
				<verse number="3">Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав. Он је био син Давидовог брата Шиме и био је веома лукав човек.</verse>
				<verse number="4">Он упита Амнона: »Зашто ти, царев син, сваког јутра изгледаш тако измучено? Зар нећеш да ми кажеш?« И Амнон му рече: »Заљубљен сам у Тамару, сестру мога брата Авесалома.«</verse>
				<verse number="5">»Лези у постељу и претварај се да си болестан«, рече му Јонадав. »А кад твој отац дође да те види, ти му реци: ‚Допусти да дође моја сестра Тамара и дâ ми да једем. Нека преда мном спреми јело, овде где могу да је видим, па да једем из њене руке.‘«</verse>
				<verse number="6">Тако Амнон леже у постељу претварајући се да је болестан. Када је цар дошао да га види, Амнон му рече: »Допусти да дође моја сестра Тамара и преда мном умеси неки колач, па да једем из њене руке.«</verse>
				<verse number="7">Давид поручи Тамари у палату: »Иди у кућу свога брата Амнона и спреми му нешто за јело.«</verse>
				<verse number="8">Тако Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Она узе мало теста, замеси пред њим колаче, па их испече.</verse>
				<verse number="9">Потом узе тепсију и изнесе колаче пред њега, али он одби да једе. »Нареди да сви изађу одавде«, рече Амнон. И сви изађоше.</verse>
				<verse number="10">Тада Амнон рече Тамари: »Донеси ми јело у спаваћу собу, да ти једем из руке.« Тамара узе колаче које је испекла и донесе их Амнону у спаваћу собу.</verse>
				<verse number="11">Али када му их је пружила да једе, он је зграби и рече: »Дођи и спавај са мном, сестро.«</verse>
				<verse number="12">»Немој, брате!« рече му она. »Немој да ме напаствујеш. Тако нешто не сме да се чини у Израелу! Не чини такво безумље.</verse>
				<verse number="13">Шта би било са мном? Где бих могла да сперем своју срамоту? А и ти би био као један од безумника у Израелу. Него, разговарај с царем – он ми неће бранити да се удам за тебе.«</verse>
				<verse number="14">Али он је не послуша, него је силова, пошто је био јачи од ње.</verse>
				<verse number="15">Одмах потом Амнон је силно замрзе. Његова мржња према њој била је већа од љубави коју је пре тога према њој осећао. Амнон јој рече: »Устани и одлази!«</verse>
				<verse number="16">»Не!« рече му она. »Ако ме отераш, то би било још веће зло од онога које си ми већ учинио.« Али он је не послуша,</verse>
				<verse number="17">него позва свог личног служитеља и рече: »Избаци ову жену одавде и закључај врата за њом.«</verse>
				<verse number="18">И служитељ је избаци и за њом закључа врата. Она је на себи имала дугу хаљину с рукавима какву су у то време носиле цареве кћери које су још биле девице.</verse>
				<verse number="19">Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.</verse>
				<verse number="20">Њен брат Авесалом јој рече: »Је ли то онај твој брат Амнон био с тобом? Ћути сада, сестро, он ти је брат. Не узимај то к срцу.« Тако Тамара остаде да живи у кући свога брата Авесалома, утучена и сама.</verse>
				<verse number="21">Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути.</verse>
				<verse number="22">А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару.</verse>
				<verse number="23">Две године касније, када је стригао овце у Ваал-Хацору, близу границе Ефрема, Авесалом позва све цареве синове да дођу онамо.</verse>
				<verse number="24">Он оде цару и рече: »Ено моји стригачи су почели да раде. Хоће ли цар и његови службеници да иду онамо са мном, твојим слугом?«</verse>
				<verse number="25">»Не, сине«, одговори цар. »Не треба сви да идемо. Само бисмо ти били на терет.« И, иако га је Авесалом наговарао, он не хтеде да иде, него га благослови.</verse>
				<verse number="26">Тада Авесалом рече: »Ако ти нећеш, онда те молим да пустиш мога брата Амнона да иде с нама.« А цар га упита: »Зашто да он иде с тобом?«</verse>
				<verse number="27">Али, пошто је Авесалом наваљивао, он пусти и Амнона и све друге цареве синове да иду с њим.</verse>
				<verse number="28">Авесалом заповеди својим слугама: »Слушајте: Кад се Амнон орасположи од вина и ја вам кажем: ‚Нападните Амнона‘, ви га убијте. Не бојте се. Ја сам тај који вам то наређује. Будите јаки и храбри.«</verse>
				<verse number="29">Тако Авесаломове слуге урадише с Амноном како им је он заповедио. На то сви цареви синови устадоше, узјахаше своје мазге и побегоше.</verse>
				<verse number="30">Док су они још били на путу кући, Давида известише: »Авесалом је побио све цареве синове – ниједан није остао жив.«</verse>
				<verse number="31">Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега.</verse>
				<verse number="32">Тада Јонадав, син Давидовог брата Шиме, рече: »Господару, не треба да мислиш да су побили све цареве синове – мртав је само Амнон. Авесалом је одлучио да то учини још оног дана када је Амнон напаствовао његову сестру Тамару.</verse>
				<verse number="33">Зато нека те не брине то што су те известили да су сви цареви синови мртви. Само је Амнон мртав.«</verse>
				<verse number="34">У међувремену, Авесалом побеже. Слуга који је био на стражи спази много људи на путу западно од себе како се спуштају низ обронак једног брда, па оде и рече цару: »Видим неке људе у правцу Хоронајима, на обронку брда.«</verse>
				<verse number="35">Тада Јонадав рече цару: »Ето видиш, цареви синови су овде. Било је баш као што сам ти рекао.«</verse>
				<verse number="36">Само што је то изговорио, цареви синови уђоше, гласно плачући. А горко заплакаше и цар и сви његови службеници.</verse>
				<verse number="37">Авесалом побеже к Талмају сину Амихудовом, цару Гешура. А цар Давид је оплакивао свога сина сваки дан.</verse>
				<verse number="38">Када је побегао у Гешур, Авесалом је тамо остао три године.</verse>
				<verse number="39">Пошто је преболео Амнонову смрт, цар поче да чезне за Авесаломом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Јоав син Церујин знао је да цар чезне за Авесаломом,</verse>
				<verse number="2">па посла у Текоу по једну мудру жену. Он јој рече: »Претварај се да си у жалости. Обуци одећу за жалост и немој се мазати уљем. Понашај се као жена која већ много дана оплакује покојника,</verse>
				<verse number="3">па иди цару и овако му кажи.« Тада јој Јоав рече шта да каже.</verse>
				<verse number="4">Када је жена из Текое дошла цару, ничице му се поклони, па рече: »Помози ми, царе!«</verse>
				<verse number="5">»Шта те мучи?« упита је цар. А она одговори: »Удовица сам – муж ми је умро.</verse>
				<verse number="6">Ја, твоја слушкиња, имала сам два сина. Они се потукоше у пољу, а никог да их растави, па један удари и уби оног другог.</verse>
				<verse number="7">Сада се цело братство дигло против мене. ‚Предај нам братоубицу‘, говоре, ‚да га погубимо зато што је одузео живот своме брату. Тако ћемо затрти и наследника.‘ Они, дакле, хоће да ми угасе једину живу жераву која ми је још остала, да моме мужу не оставе ни имена ни потомства на лицу земље.«</verse>
				<verse number="8">Тада јој цар рече: »Иди кући, а ја ћу некоме заповедити да се постара за то.«</verse>
				<verse number="9">Али жена из Текое му рече: »Мој господару царе, нека кривица буде на мени и мојој породици. Цар и његов престо су недужни у свему овоме.«</verse>
				<verse number="10">»Буде ли ти неко нешто рекао«, рече цар, »доведи га мени, па ти неће више додијавати.«</verse>
				<verse number="11">А она рече: »Нека се цар помоли ГОСПОДУ, своме Богу, да спречи крвног осветника да даље убија, да ми не затре сина.« »Тако ми ГОСПОДА живога«, рече он, »твоме сину неће пасти ни длака с главе.«</verse>
				<verse number="12">Тада жена рече: »Допусти ми да ти још нешто кажем.« »Кажи«, одговори он.</verse>
				<verse number="13">А она рече: »Зашто си овако нешто наумио против Божијег народа? Овим што је цар рекао, самога себе је осудио, јер није вратио свога сина кога је прогнао.</verse>
				<verse number="14">Сви ћемо сигурно умрети, јер смо као вода која се проспе на земљу, па не може више да се покупи. Бог не враћа мртваца у живот, али налази начина да изгнаник не остане отуђен од њега.</verse>
				<verse number="15">Дошла сам да ти сада ово кажем, господару, јер су ме људи застрашили. Помислила сам: ‚Говорићу с царем. Можда ће учинити оно што га замолим.</verse>
				<verse number="16">Јер, он ће пристати да ме избави из руку човека који и мене и мога сина хоће да лиши наследства које нам је Бог дао.‘</verse>
				<verse number="17">Онда помислих: ‚Нека реч мога господара цара донесе спокој, јер он попут Божијег анђела разликује добро и зло.‘ Нека ГОСПОД, твој Бог, буде с тобом.«</verse>
				<verse number="18">Тада јој цар рече: »Немој да ми ускратиш одговор на питање које ћу ти поставити.« »Кажи, мој господару царе«, одврати жена.</verse>
				<verse number="19">Цар је упита: »Није ли Јоав умешао своје прсте у све ово?« А жена одговори: »Живога ми тебе, мој господару царе, код тебе нема врдања! Да, управо ми је твој слуга Јоав заповедио да ово урадим. Он ми је рекао шта да кажем.</verse>
				<verse number="20">Учинио је то не би ли променио садашње стање. Ти си, господару, мудар као Божији анђео – знаш све што се дешава у земљи.«</verse>
				<verse number="21">Цар рече Јоаву: »Добро, учинићу то. Иди и врати младића Авесалома.«</verse>
				<verse number="22">На то се Јоав ничице поклони цару и благослови га, па рече: »Данас знам, мој господару царе, да сам ја, твој слуга, нашао милост у твојим очима, јер си ми услишио молбу.«</verse>
				<verse number="23">Онда Јоав оде у Гешур и доведе Авесалома назад у Јерусалим.</verse>
				<verse number="24">Али цар рече: »Нека иде својој кући. Нећу да га видим.« Тако Авесалом оде својој кући не видевши цара.</verse>
				<verse number="25">А у целом Израелу ниједан човек није био толико хваљен због своје лепоте као Авесалом: био је без мане од главе до пете.</verse>
				<verse number="26">Кад год би шишао косу, што је чинио с времена на време, кад би му постала претешка, мерио би је: била би тешка две стотине шекела царске мере.</verse>
				<verse number="27">Авесалому су се родила три сина и кћи. Кћи му се звала Тамара и била је прелепа жена.</verse>
				<verse number="28">Авесалом проведе две године у Јерусалиму, а да није видео цара.</verse>
				<verse number="29">Он онда посла по Јоава да га пошаље цару, али овај одби да дође. Он посла по њега други пут, али он опет одби.</verse>
				<verse number="30">Тада Авесалом рече својим слугама: »Слушајте: Јоавова њива је поред моје. Он тамо гаји јечам. Идите и запалите је.« Тако Авесаломове слуге запалише Јоавову њиву.</verse>
				<verse number="31">Тада Јоав дође у Авесаломову кућу и упита га: »Зашто су ми твоје слуге запалиле њиву?«</verse>
				<verse number="32">»Слушај«, рече му Авесалом, »поручио сам ти да дођеш да те пошаљем цару да га питаш: ‚Зашто сам долазио из Гешура? Било би боље да сам остао тамо.‘ Дакле, хоћу да видим цара. Ако сам за нешто крив, нека ме погуби.«</verse>
				<verse number="33">Тако Јоав оде цару и то му исприча, па цар позва Авесалома. Авесалом уђе код цара и ничице му се поклони, а цар га пољуби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">После неког времена, Авесалом набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим.</verse>
				<verse number="2">Устајао би рано и стајао поред пута који води према градској капији. Кад год би неко дошао да поднесе жалбу да је цар размотри, Авесалом би му довикнуо: »Из ког си града?« А када би му тај одговорио из ког је Израеловог племена,</verse>
				<verse number="3">Авесалом би рекао: »Твоји захтеви су оправдани и исправни, али овде нема царевог представника који би те саслушао.«</verse>
				<verse number="4">И још би додао: »Е, кад би мене поставили за судију у овој земљи! Онда би свако ко има неку жалбу или парницу могао да дође мени, а ја бих се постарао да му се суди по правди.«</verse>
				<verse number="5">А кад год би му неко пришао да му се поклони, Авесалом би га загрлио и пољубио.</verse>
				<verse number="6">Тако је поступао према свим Израелцима који су долазили цару да траже правду, и тако је освојио срце Израелаца.</verse>
				<verse number="7">После четири године, Авесалом рече цару: »Пусти ме да одем у Хеврон и извршим завет који сам дао ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="8">Док сам ја, твој слуга, живео у Гешуру, у Араму, овако сам се заветовао: ‚Ако ме ГОСПОД одведе назад у Јерусалим, поклонићу се ГОСПОДУ у Хеврону.‘«</verse>
				<verse number="9">»Иди у миру«, рече му цар, и Авесалом оде у Хеврон.</verse>
				<verse number="10">Потом Авесалом посла тајне гласнике по свим израелским племенима, да кажу: »Чим зачујете звук овнујског рога, реците: ‚Авесалом је цар у Хеврону!‘«</verse>
				<verse number="11">С Авесаломом је било отишло две стотине људи из Јерусалима. Били су позвани као гости и пошли су ништа не слутећи.</verse>
				<verse number="12">Док је Авесалом приносио жртве, посла по Ахитофела Гилонца, Давидовог саветника, да дође из свог родног града Гила. Тако је завера ојачала и народ се у све већем броју приклањао Авесалому.</verse>
				<verse number="13">Један гласник дође Давиду и рече: »Израелци су се приклонили Авесалому.«</verse>
				<verse number="14">На то Давид рече свим својим службеницима који су с њим били у Јерусалиму: »Бежимо сместа, иначе му ниједан од нас неће умаћи! Одмах кренимо, да нас не предухитри и порази, па мачем побије све у граду!«</verse>
				<verse number="15">Цареви службеници одговорише: »Господару царе, учинићемо како год одлучиш.«</verse>
				<verse number="16">Цар крену пешице, а сви његови укућани за њим. Оставио је само десет наложница да воде бригу о палати.</verse>
				<verse number="17">Док су цар и сав народ одлазили из града, стадоше код последње куће.</verse>
				<verse number="18">Крај њега прођоше сви његови службеници, а тако и Керећани и Пелетовци, и свих шест стотина Гитејаца који су дошли с њим из Гата.</verse>
				<verse number="19">Цар упита Итаја Гитејца: »Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани уз новог цара. Ти си странац, изгнаник из своје земље.</verse>
				<verse number="20">Колико јуче си дошао к нама, па зар да те већ данас терам да се унаоколо потуцаш са мном, кад ни сам не знам куда идем? Врати се и са собом поведи своју сабраћу, а Божија љубав и верност нека буду с тобом.«</verse>
				<verse number="21">Али Итај одговори цару: »Тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, господару царе, где год будеш ти, жив или мртав, бићу и ја, твој слуга.«</verse>
				<verse number="22">На то му Давид рече: »Добро, иди напред.« Тако Итај Гитејац оде напред са свим својим људима и женама и нејачи која је била с њима.</verse>
				<verse number="23">Цела земља је гласно плакала док је сав онај народ пролазио. Цар пређе преко долине Кидрон, и сав народ крену путем према пустињи.</verse>
				<verse number="24">Био је ту и Садок и Левити који су носили Ковчег Божијег савеза. Они спустише Божији ковчег, па је Авиатар приносио жртве док сав народ није изашао из града.</verse>
				<verse number="25">Цар рече Садоку: »Врати Божији ковчег у град. Ако нађем милост у ГОСПОДЊИМ очима, он ће ме вратити и дати ми да опет видим и Ковчег и његово боравиште.</verse>
				<verse number="26">Али ако каже: ‚Нисам задовољан тобом‘, нека са мном чини како мисли да је најбоље.«</verse>
				<verse number="27">Цар још рече свештенику Садоку: »Ти си виделац. Врати се у град у миру, са својим сином Ахимаацом и с Јонатаном сином Авиатаровим,</verse>
				<verse number="28">а ја ћу чекати на газовима у пустињи док од вас не примим поруку.«</verse>
				<verse number="29">Тако Садок и Авиатар вратише Божији ковчег у Јерусалим и тамо остадоше.</verse>
				<verse number="30">Давид се пењао уз Маслинску гору плачући. Глава му је била покривена, а ноге босе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и плакао.</verse>
				<verse number="31">Давиду рекоше: »Ахитофел је међу завереницима с Авесаломом.« Стога се Давид помоли: »ГОСПОДЕ, учини да Ахитофелови савети буду неразумни.«</verse>
				<verse number="32">Када је Давид стигао на врх, тамо где се клањао Богу, дочека га Хушај Аркијац, раздеране одеће и главе посуте земљом.</verse>
				<verse number="33">Давид му рече: »Ако пођеш са мном, бићеш ми само на терет.</verse>
				<verse number="34">Али, ако се вратиш у град и кажеш Авесалому: ‚Бићу ти слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој‘, моћи ћеш да ми помогнеш тако што ћеш осујећивати Ахитофелове савете.</verse>
				<verse number="35">Тамо ће с тобом бити и свештеници Садок и Авиатар, па им ти преноси све што будеш чуо у царевој палати.</verse>
				<verse number="36">С њима су и њихова два сина: Ахимаац син Садоков и Јонатан син Авиатаров. По њима ми јављај све што будеш чуо.«</verse>
				<verse number="37">Тако Давидов пријатељ Хушај стиже у Јерусалим баш кад је Авесалом улазио у град.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Када је Давид зашао мало даље од врха Маслинске горе, угледа Циву, Мефивошетовог слугу, који га је чекао са два осамарена магарца натоварена са двеста хлебова, сто гроздова сувог грожђа, сто летњих воћака и мешином вина.</verse>
				<verse number="2">Цар га упита: »Шта ћеш с тим?« А Цива одговори: »Магарци су да царева породица јаше на њима, хлеб и воће момцима за јело, а вино за окрепу онима који се уморе у пустињи.«</verse>
				<verse number="3">Тада га цар упита: »А где је унук твога господара?« »Остао је у Јерусалиму«, одговори Цива, »пошто мисли: ‚Данас ће ми израелски народ вратити царство мога деде.‘«</verse>
				<verse number="4">На то му цар рече: »Све што је било Мефивошетово од сада је твоје.« А Цива одврати: »Понизно ти захваљујем. Само да увек налазим милост у твојим очима, мој господару царе!«</verse>
				<verse number="5">Када је цар Давид стигао до Бахурима, један човек из истог братства као и Саулова породица изађе оданде проклињући. Звао се Шими син Герин.</verse>
				<verse number="6">Он засу камењем Давида и све његове службенике и сав народ и ратнике који су стајали лево и десно од цара.</verse>
				<verse number="7">Проклињући, Шими рече: »Одлази! Одлази, крвниче, ништаријо!</verse>
				<verse number="8">Одузео си Саулу царство, па ти ГОСПОД враћа за сву крв Саулове породице коју си пролио. ГОСПОД је царство предао у руке твом сину Авесалому. Ето, снашло те зло јер си крвник!«</verse>
				<verse number="9">Тада Авишај син Церујин рече цару: »Зар да те проклиње ово цркнуто псето, мој господару царе? Пусти ме да одем преко и одрубим му главу.«</verse>
				<verse number="10">Али цар рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Ако он проклиње зато што му је ГОСПОД наредио: ‚Прокуни Давида‘, ко сме да пита: ‚Зашто то радиш?‘«</verse>
				<verse number="11">Онда рече Авишају и свим својим службеницима: »Мој рођени син хоће да ме убије, па што да неће овај Венијаминовац. Пустите га нека проклиње, јер му је ГОСПОД тако заповедио.</verse>
				<verse number="12">Можда ће ГОСПОД видети моју невољу и узвратити ми добротом за ове његове клетве данас.«</verse>
				<verse number="13">Тако Давид и његови људи наставише даље путем, а Шими је ишао падином преко пута Давида, проклињући, гађајући га камењем и засипајући га земљом.</verse>
				<verse number="14">Цар и сав народ с њим стигоше на своје одредиште изнурени и тамо се окрепише.</verse>
				<verse number="15">Када је Авесалом са свом израелском војском ушао у Јерусалим, с њим је био и Ахитофел.</verse>
				<verse number="16">Хушај Аркијац, Давидов пријатељ, дође Авесалому и рече му: »Живео цар! Живео цар!«</verse>
				<verse number="17">Авесалом га упита: »Зар тако показујеш љубав према свом пријатељу? Зашто ниси отишао с њим?«</verse>
				<verse number="18">»Не«, одговори му Хушај, »него, бићу с оним кога су изабрали ГОСПОД, овај народ и сви Израелци, и остаћу с њим.</verse>
				<verse number="19">Уосталом, коме треба да служим? Зар не треба да служим сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу служити и теби.«</verse>
				<verse number="20">Тада се Авесалом обрати Ахитофелу: »Посаветуј нас. Шта да радимо?«</verse>
				<verse number="21">Ахитофел одговори: »Спавај с наложницама свога оца, које је оставио да воде бригу о палати. Тада ће сав Израел чути како си се ужасно замерио оцу, па ће те сви који су с тобом још више подржавати.«</verse>
				<verse number="22">Тако за Авесалома разапеше шатор на крову, па је спавао с наложницама свога оца наочиглед целом Израелу.</verse>
				<verse number="23">А у то време су и Давид и Авесалом сматрали да је Ахитофелов савет исто што и савет добијен од Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Ахитофел рече Авесалому: »Изабрао бих дванаест хиљада људи, па бих још ноћас кренуо у потеру за Давидом.</verse>
				<verse number="2">Напао бих га док је још уморан и слаб и утерао му страх у кости. Тада би се сав народ који је с њим разбежао. Убио бих само цара,</verse>
				<verse number="3">а сав народ вратио теби. Пошто би био убијен само онај кога тражиш, сви би се вратили. Сав народ би остао жив и здрав.«</verse>
				<verse number="4">Овај наум се свиде Авесалому и свим израелским старешинама,</verse>
				<verse number="5">али Авесалом ипак рече: »Позовите и Хушаја Аркијца, да чујемо шта он има да каже.«</verse>
				<verse number="6">Када је Хушај дошао к њему, Авесалом му рече: »Ахитофел нас је тако и тако саветовао. Да ли да урадимо како он каже? Ако не, реци нам шта ти мислиш.«</verse>
				<verse number="7">Хушај одговори Авесалому: »Овога пута Ахитофелов савет није добар.</verse>
				<verse number="8">Ти знаш свога оца и његове људе. Они су ратници, жестоки као мечка којој су отели мечиће. Осим тога, твој отац је искусан војник и неће провести ноћ с народом.</verse>
				<verse number="9">Он се сигурно већ сада склонио у неку пећину или на неко друго место. Ако он први нападне твоју војску, ко год чује за то рећи ће да је твоја војска доживела покољ.</verse>
				<verse number="10">Тада ће се и најхрабрији војник, чије је срце као у лава, одузети од страха. Јер, сав Израел зна да је твој отац ратник и да су они који су с њим храбри.</verse>
				<verse number="11">»Стога ти саветујем ово: Окупи све Израелце од Дана до Беер-Шеве – којих има као песка на морској обали – и сâм ти их поведи у бој.</verse>
				<verse number="12">Онда ћемо га напасти где год да је. Оборићемо се на њега као роса на земљу и нећемо оставити у животу ни њега ни било кога од његових људи.</verse>
				<verse number="13">Ако се повуче у неки град, сви Израелци ће онамо донети ужад и одвући град у кланац, да се ни каменчић од њега више неће моћи наћи.«</verse>
				<verse number="14">Тада Авесалом и сви Израелци рекоше: »Савет Хушаја Аркијца бољи је од Ахитофеловог савета.« Јер ГОСПОД је чврсто одлучио да осујети Ахитофелов добар савет како би Авесалома снашло зло.</verse>
				<verse number="15">Хушај рече свештеницима Садоку и Авиатару: »Ахитофел је Авесалому и израелским старешинама саветовао да ураде тако и тако, а ја сам им саветовао да ураде овако и овако.</verse>
				<verse number="16">Стога сместа поручите Давиду: ‚Ноћас немој да ноћиш на газовима у пустињи, већ обавезно пређи на другу обалу, да не страдаш и ти и сав народ с тобом.‘«</verse>
				<verse number="17">Јонатан и Ахимаац били су код Ен-Рогела. Онамо је одлазила једна слушкиња и обавештавала их, пошто њих нико није смео да види како улазе у град. Они су онда ишли и обавештавали цара Давида.</verse>
				<verse number="18">Али њих опази један младић и то јави Авесалому, па њих двојица сместа одоше оданде у Бахурим, где дођоше до куће једног човека који је имао бунар у дворишту. Спустише се у бунар,</verse>
				<verse number="19">а његова жена узе прекривач, разастре га преко отвора бунара и посу житом тако да се ништа није могло приметити.</verse>
				<verse number="20">Када су Авесаломове слуге дошле тој жени у кућу, упиташе: »Где су Ахимаац и Јонатан?« А она им одговори: »Отишли су преко потока.« Они их потражише, али их не нађоше, па се вратише у Јерусалим.</verse>
				<verse number="21">Када су отишли, она двојица изађоше из бунара и одоше да обавесте цара Давида. »Крените сместа и пређите преко реке«, рекоше му, »јер је Ахитофел тако и тако саветовао против вас.«</verse>
				<verse number="22">Тако се Давид и сав народ с њим спремише и пређоше преко реке Јордан. До зоре није више било никога ко није прешао преко реке.</verse>
				<verse number="23">Видевши да нису прихватили његов савет, Ахитофел оседла магарца и крену кући у свој родни град. Тамо издаде наређења својим укућанима, а потом се обеси. Тако је умро, па га сахранише у гробници његовог оца.</verse>
				<verse number="24">Давид оде у Маханајим, а Авесалом пређе преко реке Јордан са свим Израелцима.</verse>
				<verse number="25">Место Јоава, Авесалом је за главног заповедника војске поставио Амасу, сина човека који се звао Јитра. Јитра је био Израелац и био је ожењен Авигал кћери Нахашевом, сестром Јоавове мајке Церује.</verse>
				<verse number="26">Израелци и Авесалом утаборише се у Гиладу.</verse>
				<verse number="27">Када је Давид стигао у Маханајим, Шови син Нахашев из Рабе Амонске, затим Махир син Амиелов из Ло-Девара и Барзилај, Гилађанин из Рогелима,</verse>
				<verse number="28">донеше постељине, чинија и глинених судова, а за јело пшенице, јечма, брашна, прженог зрневља, боба, сочива,</verse>
				<verse number="29">меда, урде, ситне стоке и крављег сира. То донеше Давиду и народу који је био с њим, јер су говорили: »Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Давид изврши смотру војске која је била с њим и постави заповеднике над хиљадама и стотинама.</verse>
				<verse number="2">Једну трећину војске стави под Јоавово заповедништво, другу под заповедништво Јоавовог брата Авишаја сина Церујиног и трећу под заповедништво Итаја Гитејца. Цар онда нареди покрет и рече: »И ја ћу с вама.«</verse>
				<verse number="3">Али војска одврати: »Ти не смеш да идеш. Ако будемо бежали, њима то неће ништа значити. Чак ако нас и половина изгине, ни то им неће ништа значити. Али ти сâм вредиш као нас десет хиљада. Зато ће бити боље да нам помажеш из града.«</verse>
				<verse number="4">На то им цар одговори: »Урадићу онако како мислите да је најбоље.« Онда стаде крај капије док је кроз њу пролазила војска у четама од по стотину и од по хиљаду људи.</verse>
				<verse number="5">А Јоаву, Авишају и Итају заповеди: »Будите благи према младићу Авесалому, мене ради.« Сва војска је чула шта је заповедницима заповедио о Авесалому.</verse>
				<verse number="6">Тако војска изађе на поље у бој против Израела. Битка се поведе у Ефремовој шуми,</verse>
				<verse number="7">где Давидове слуге поразише израелску војску. Покољ тога дана био је веома велик: двадесет хиљада погинулих.</verse>
				<verse number="8">Битка се прошири по целом оном крају, и тога дана више жртава однесе шума него мач.</verse>
				<verse number="9">А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље.</verse>
				<verse number="10">То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.«</verse>
				<verse number="11">На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела сребра и ратнички појас.«</verse>
				<verse number="12">А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘</verse>
				<verse number="13">Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.«</verse>
				<verse number="14">Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.« Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици,</verse>
				<verse number="15">а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише.</verse>
				<verse number="16">Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио.</verse>
				<verse number="17">Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама.</verse>
				<verse number="18">Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик.</verse>
				<verse number="19">Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.«</verse>
				<verse number="20">»Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.«</verse>
				<verse number="21">Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.« Кушанин се поклони Јоаву и отрча.</verse>
				<verse number="22">Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.« »Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?«</verse>
				<verse number="23">Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.« »Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина.</verse>
				<verse number="24">Док је Давид седео између спољне и унутрашње капије, стражар се попе на кров над пролазом између капија и угледа једног човека како трчи сам.</verse>
				<verse number="25">Стражар то довикну цару, а цар му рече: »Ако је сам, сигурно доноси добре вести.« А онај се све више примицао.</verse>
				<verse number="26">Стражар тада угледа још једнога како трчи, па довикну вратару: »Ено још један трчи сам!« На то цар рече: »И овај доноси добре вести.«</verse>
				<verse number="27">Стражар рече: »Чини ми се да онај први трчи као Ахимаац син Садоков.« »Он је добар човек«, рече цар, »и долази с добрим вестима.«</verse>
				<verse number="28">Ахимаац довикну цару: »Здраво«, па му се ничице поклони и рече: »Хвала ГОСПОДУ, твоме Богу, што нам је у руке предао оне који су се дигли против тебе, мој господару царе.«</verse>
				<verse number="29">А цар упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?« Ахимаац му на то одговори: »Видео сам велику пометњу баш кад је Јоав слао царевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је то било.«</verse>
				<verse number="30">Цар му рече: »Стани са стране и чекај.« Тако Ахимаац стаде са стране, па је чекао.</verse>
				<verse number="31">Уто стиже онај Кушанин и рече: »Мој господару царе, чуј добру вест: ГОСПОД те је данас избавио из руку свих који су се дигли против тебе.«</verse>
				<verse number="32">Цар га упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?« А Кушанин одговори: »Нека твоји непријатељи, мој господару царе, и сви који се дижу против тебе да ти нанесу зло прођу као тај младић!«</verse>
				<verse number="33">На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака. А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.«</verse>
				<verse number="2">Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином.</verse>
				<verse number="3">Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја.</verse>
				<verse number="4">Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«</verse>
				<verse number="5">Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама.</verse>
				<verse number="6">Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви.</verse>
				<verse number="7">Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.«</verse>
				<verse number="8">Тада цар устаде и седе у капији. Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара. У међувремену су Израелци побегли својим кућама.</verse>
				<verse number="9">Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома.</verse>
				<verse number="10">А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?«</verse>
				<verse number="11">То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату?</verse>
				<verse number="12">Ви сте моја сабраћа, моја крв. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘</verse>
				<verse number="13">А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘«</verse>
				<verse number="14">Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.«</verse>
				<verse number="15">Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана.</verse>
				<verse number="16">У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима.</verse>
				<verse number="17">С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар.</verse>
				<verse number="18">Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео. Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара,</verse>
				<verse number="19">па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе,</verse>
				<verse number="20">јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.«</verse>
				<verse number="21">Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!«</verse>
				<verse number="22">На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?«</verse>
				<verse number="23">Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.«</verse>
				<verse number="24">А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав.</verse>
				<verse number="25">Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?«</verse>
				<verse number="26">»Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘</verse>
				<verse number="27">А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље.</verse>
				<verse number="28">Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?«</verse>
				<verse number="29">А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.«</verse>
				<verse number="30">»Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!«</verse>
				<verse number="31">И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати.</verse>
				<verse number="32">Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан.</verse>
				<verse number="33">Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.«</verse>
				<verse number="34">Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим?</verse>
				<verse number="35">Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе?</verse>
				<verse number="36">Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио?</verse>
				<verse number="37">Пусти ме да се вратим, да умрем у свом граду, близу гробнице свога оца и мајке. Али, ево твога слуге Кимхама. Нека он пређе с тобом, па за њега учини како мислиш да је најбоље.«</verse>
				<verse number="38">Тада цар рече: »Добро, Кимхам ће прећи са мном, и ја ћу за њега учинити како ти мислиш да је најбоље. За тебе ћу учинити што год желиш.«</verse>
				<verse number="39">Сав народ пређе преко реке Јордан. Када је цар прешао преко, пољуби Барзилаја и благослови га, па се овај врати својој кући.</verse>
				<verse number="40">Када је цар прешао у Гилгал, с њим је прешао и Кимхам. Цару је при преласку помогла сва Јудина војска и пола Израелове.</verse>
				<verse number="41">Сви Израелци почеше да долазе цару и да га питају: »Зашто су те наша браћа Јудеји отели и довели преко Јордана с твојим укућанима и са свим твојим слугама?«</verse>
				<verse number="42">А Јудеји одговорише Израелцима: »Зато што је цар наш близак род. Што се љутите због тога? Јесмо ли јели на царев рачун? Јесмо ли ишта узели за себе?«</verse>
				<verse number="43">Тада Израелци рекоше Јудејима: »Ми имамо десет удела у цару, па стога полажемо веће право на цара. Зашто нас, онда, презирете? Зар нисмо ми први предложили да се цар врати?« Али Јудеји одвратише још жешће него Израелци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Тамо се случајно затекао један поган човек, Венијаминовац по имену Шева син Бихријев. Он дуну у овнујски рог и викну: »Ми немамо удела у Давиду ни наследства у сину Јесејевом! Свако у свој шатор, Израеле!«</verse>
				<verse number="2">Тада сви Израелци напустише Давида и пођоше за Шевом сином Бихријевим. Али Јудеји остадоше уз свога цара целим путем од реке Јордан до Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Када се Давид вратио у своју палату у Јерусалиму, узе оних десет наложница које је оставио да воде бригу о палати, па их смести у једну кућу под стражом. Снабдевао их је свиме што им је било потребно, али више није спавао с њима. Тако су до смрти остале затворене, живећи као удовице.</verse>
				<verse number="4">Цар рече Амаси: »Позови Јудеје да дођу к мени у року од три дана, а и ти буди ту.«</verse>
				<verse number="5">Тако Амаса оде да позове Јудеје, али се задржа дуже од рока који му је цар одредио.</verse>
				<verse number="6">Давид рече Авишају: »Сада ће нам Шева син Бихријев наудити више него Авесалом. Узми моје људе, па крени за њим у потеру, да се не домогне утврђених градова и умакне нам.«</verse>
				<verse number="7">Тако под Авишајевим заповедништвом кренуше Јоавови војници, Керећани, Пелетовци и сви ратници. Изађоше из Јерусалима и дадоше се у потеру за Шевом сином Бихријевим.</verse>
				<verse number="8">Док су били код велике стене у Гивону, пред њих дође Амаса. Јоав је на себи имао војничку кошуљу и преко ње на бедру припасан мач у корицама. Али, како је закорачио, тако му мач склизну из корица.</verse>
				<verse number="9">»Како си, брате?« упита Јоав Амасу, па га десном руком ухвати за браду да га пољуби.</verse>
				<verse number="10">Амаса није био на опрезу због мача у Јоавовој руци, и овај му га зари у трбух. Амаси се црева просуше по земљи и он умре а да није био поново прободен. Тада Јоав и његов брат Авишај наставише потеру за Шевом сином Бихријевим.</verse>
				<verse number="11">Један од Јоавових људи стаде крај Амасе и повика: »Ко год је за Јоава и ко год је за Давида, нека пође за Јоавом!«</verse>
				<verse number="12">Амаса је лежао у својој крви насред пута, а онај човек виде да сва војска ту застаје, па одвуче Амасу са друма у поље и прекри га огртачем.</verse>
				<verse number="13">Када је Амаса склоњен са друма, сва војска крену за Јоавом у потеру за Шевом сином Бихријевим.</verse>
				<verse number="14">Шева прође кроз сва израелска племена до Авел-Бет-Маахе и кроз цео крај Берићана, који се окупише и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="15">Јоавова војска дође и опседе Шеву у Авел-Бет-Маахи. Уз град подигоше опсадни насип који се наслањао на спољне бедеме града. Док је сва војска која је била с Јоавом поткопавала зид не би ли га срушила,</verse>
				<verse number="16">из града им једна мудра жена довикну: »Слушајте! Слушајте! Реците Јоаву да дође овамо да говорим с њим.«</verse>
				<verse number="17">Када јој се Јоав примакао, она га упита: »Јеси ли ти Јоав?« Он одговори: »Јесам.« »Саслушај оно што ћу ти ја, твоја слушкиња, рећи«, рече му она. А он одврати: »Слушам.«</verse>
				<verse number="18">»Некада се говорило«, настави она, »‚Потражи одговор у Авелу‘, и тако се чинило.</verse>
				<verse number="19">Ја представљам мирољубиве и верне Израелце. Наш град је један од најважнијих у Израелу, а ти хоћеш да га уништиш. Зашто хоћеш да упропастиш ГОСПОДЊИ посед?«</verse>
				<verse number="20">»Далеко било!« одврати Јоав. »Далеко било од мене да упропаштавам или уништавам.</verse>
				<verse number="21">Није то посреди, него се један човек по имену Шева син Бихријев из Ефремовог горја дигао против цара Давида. Предајте само њега једнога, па ћу се повући од града.« Тада жена рече Јоаву: »Пребациће ти његову главу преко зида.«</verse>
				<verse number="22">Жена оде и свим житељима града изнесе своју мудру замисао. Они одрубише главу Шеви сину Бихријевом и бацише је Јоаву. Јоав онда дуну у овнујски рог, и његови војници се разиђоше својим кућама, а он се врати цару у Јерусалим.</verse>
				<verse number="23">Јоав је био заповедник над свом израелском војском, Бенаја син Јехојадин заповедао је Керећанима и Пелетовцима,</verse>
				<verse number="24">Адорам је био задужен за кулук, Јосафат син Ахилудов био је бележник,</verse>
				<verse number="25">Шева писар, Садок и Авиатар свештеници,</verse>
				<verse number="26">а Ира Јаировац Давидов саветник.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">За Давидове владавине три узастопне године владала је глад, па се Давид обрати ГОСПОДУ. ГОСПОД рече: »То је због Саула и његове крвљу окаљане породице, јер је погубио Гивонце.«</verse>
				<verse number="2">Тада цар позва Гивонце, да с њима разговара. Гивонци нису били Израелци, већ преостали Аморејци којима су се Израелци заклели да ће их поштедети, али је Саул, у својој ревности за Израелце и Јудеје, покушао да их побије.</verse>
				<verse number="3">Давид упита Гивонце: »Шта могу да учиним за вас? Чиме да се искупим да бисте ви благословили ГОСПОДЊИ народ?«</verse>
				<verse number="4">Гивонци му одговорише: »Не тражимо од Саула и његове породице ни сребра ни злата, ни да некога у Израелу погубимо.« »Шта, дакле, хоћете да учиним за вас?« упита Давид.</verse>
				<verse number="5">»Што се тиче човека који нас је затирао и ковао завере против нас не би ли нас истребио, па да више нигде на израелском подручју за нас не буде места«, рекоше они,</verse>
				<verse number="6">»нека нам се изручи седам његових мушких потомака, да их погубимо и изложимо пред ГОСПОДОМ у Гиви, родном граду Саула, изабраника ГОСПОДЊЕГ.« А цар им рече: »Предаћу вам их.«</verse>
				<verse number="7">Цар поштеде Мефивошета сина Јонатана сина Сауловог због заклетве дате пред ГОСПОДОМ која је везивала Давида и Јонатана сина Сауловог,</verse>
				<verse number="8">али узе Армонија и Мефивошета, двојицу синова Ајине кћери Рицпе, која их је родила Саулу, као и пет синова Саулове кћери Мерав, која их је родила Адриелу сину Барзилаја Мехолца.</verse>
				<verse number="9">Он их предаде Гивонцима, који их погубише и изложише пред ГОСПОДОМ на једном брду. Сва седморица умреше заједно, а погубљени су првих дана жетве, баш када је почињала жетва јечма.</verse>
				<verse number="10">Рицпа кћи Ајина узе кострети и простре је себи на једној стени. Од почетка жетве, па све док киша с неба није пала на мртва тела, није дала птицама да их дирају дању ни дивљим животињама ноћу.</verse>
				<verse number="11">Када су Давиду рекли шта је учинила Ајина кћи Рицпа, Саулова наложница,</verse>
				<verse number="12">он оде и узе Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од житељâ Јавеш-Гилада, који су их били кришом однели с трга у Бет-Шану, где су их Филистејци обесили када су Саула убили на Гилбои,</verse>
				<verse number="13">па их пренесе и припоји костима оних погубљених и изложених.</verse>
				<verse number="14">Саулове кости и кости његовог сина Јонатана сахранише у гробници Сауловог оца Киса у Цели, у Венијаминовој земљи, и учинише све како је цар заповедио. После тога Бог услиши молитву за земљу.</verse>
				<verse number="15">Између Филистејаца и Израелаца опет изби рат. Давид оде са својим људима у рат против Филистејаца и у борби се силно умори.</verse>
				<verse number="16">Јишби-Бенов, један од Рафиних потомака, чије је бронзано копље било тешко три стотине шекела и који је био наоружан новим мачем, помисли да ће убити Давида.</verse>
				<verse number="17">Али Давиду прискочи у помоћ Авишај син Церујин, обори Филистејца и уби га. Тада се Давидови људи заклеше Давиду: »Више никад нећеш ићи с нама у бој! Не смеш да оставиш Израел без вође!«</verse>
				<verse number="18">После овога поведе се бој с Филистејцима у Гову. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сафа, једног од Рафиних потомака.</verse>
				<verse number="19">У другој бици с Филистејцима код Гова, Елханан син Јааре-Орегимов, Витлејемац, уби Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило.</verse>
				<verse number="20">У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози.</verse>
				<verse number="21">Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.</verse>
				<verse number="22">Сва ова четворица били су потомци Рафе из Гата и све су их убили Давид и његове слуге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="2">Он рече: »ГОСПОД је хридина моја, тврђава моја и избавитељ.</verse>
				<verse number="3">Мој Бог је стена моја, у њега се уздам. Он штит је мој и сила мог спасења, утврђење високо, уточиште моје и спаситељ – од насилника ме спасава.</verse>
				<verse number="4">»Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен – и он ме од непријатељâ спасе.</verse>
				<verse number="5">Таласи смрти ме опколили, бујице уништења запретиле да ме преплаве.</verse>
				<verse number="6">Конопци Шеола ме омотали, замке смрти ми се испречиле.</verse>
				<verse number="7">У невољи ГОСПОДУ завапих, свом Богу завапих. Он у свом Храму чу мој глас, мој вапај до ушију му допре.</verse>
				<verse number="8">»Земља задрхта и затресе се, уздрмаше се темељи небеса, задрхташе јер се разјарио.</verse>
				<verse number="9">Дим му покуља из ноздрва, огањ прождирући сукну му из уста, угљевље ужарено засја.</verse>
				<verse number="10">Он небеса разгрну и сиђе, мрачни облаци му под ногама.</verse>
				<verse number="11">Херувима узјаха и полете, на крилима ветра се вину.</verse>
				<verse number="12">Тмину учини заклоном око себе, окружен облацима небеским, мрачним и пуним воде.</verse>
				<verse number="13">Од његовог сјаја угљевље ужарено запламса.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД загрме с неба, заори се глас Свевишњега.</verse>
				<verse number="15">Он одапе стреле и распрши непријатеље, блеском муње у бег их нагна.</verse>
				<verse number="16">Показаше се кланци на дну мора и открише темељи земљини пред прекором ГОСПОДЊИМ и силином даха његових ноздрва.</verse>
				<verse number="17">»Он посегну руком са висина и дохвати ме, из силних вода ме извуче.</verse>
				<verse number="18">Он ме од јаког непријатеља избави, од оних који ме мрзе. Јер, прејаки су били за мене;</verse>
				<verse number="19">напали ме у дан моје несреће, али ГОСПОД ми је био ослонац.</verse>
				<verse number="20">»Извео ме на пространо место, избавио ме јер сам му омилио.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД ми узврати по мојој праведности, награди ме јер су ми руке чисте.</verse>
				<verse number="22">Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ, нисам се од свог Бога злу окренуо.</verse>
				<verse number="23">Преда мном су сви његови закони, нисам од његових уредби одступио.</verse>
				<verse number="24">Пред њим сам беспрекоран био и клонио се греха.</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД ме награди по мојој праведности јер виде чистоту моју.</verse>
				<verse number="26">»Верноме се показујеш као веран, беспрекорноме као беспрекоран,</verse>
				<verse number="27">чистоме као чист, а поквареноме као препреден.</verse>
				<verse number="28">Понизне спасаваш, а охоле на оку држиш, да их унизиш.</verse>
				<verse number="29">Ти си моја светиљка, ГОСПОДЕ, ГОСПОД моју таму осветљава.</verse>
				<verse number="30">Уз твоју помоћ на војску јуришам, са својим Богом уза зидине се верем.</verse>
				<verse number="31">»Савршен је пут овога Бога, без мане је реч ГОСПОДЊА. Он штит је сваком ко се у њега узда.</verse>
				<verse number="32">Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА? И ко је Стена осим Бога нашега?</verse>
				<verse number="33">»Бог је тај који ми даје снагу и мој пут чини савршеним.</verse>
				<verse number="34">Ноге ми чини као у јелена, даје ми да на висовима стојим.</verse>
				<verse number="35">Шаке ми вежба за бој, рукама бронзани лук натежем.</verse>
				<verse number="36">»Дајеш ми штит своје победе, пригињеш се да ме учиниш великим.</verse>
				<verse number="37">Пут пода мном шириш, да ми се ноге не спотакну.</verse>
				<verse number="38">Гоним непријатеље и затирем их, не окрећем се док их не докрајчим.</verse>
				<verse number="39">Скршим их потпуно, па не могу да устану, под ногама ми попадали леже.</verse>
				<verse number="40">Дајеш ми снагу за бој, моје противнике тераш да ми се поклоне.</verse>
				<verse number="41">Моје непријатеље у бег нагониш, па таманим оне што ме мрзе.</verse>
				<verse number="42">Гледају ко ће им помоћи, а никог да их спасе, ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.</verse>
				<verse number="43">Мрвим их у прах земаљски, сабијам и газим као блато на улици.</verse>
				<verse number="44">»Избавио си ме од мог народа бунтовног, одржао ме владаром многих народа. Народи за које нисам знао сада ми служе.</verse>
				<verse number="45">Туђинци ми удворички прилазе, чим чују за мене, покоре ми се.</verse>
				<verse number="46">Нестаје срчаност њихова, дрхтећи излазе из својих скровишта.</verse>
				<verse number="47">»Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја! Узвишен нека је Бог, Стена, мој Спаситељ!</verse>
				<verse number="48">Он је Бог који се свети за мене, који ми народе потчињава,</verse>
				<verse number="49">који ме од непријатељâ ослобађа. »Над мојим противницима си ме узвисио, од насилника ме избавио.</verse>
				<verse number="50">Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима, псалме певам твоме Имену.</verse>
				<verse number="51">»Бог свом цару велике победе дарује. Љубав показује свом помазанику Давиду и његовим потомцима довека.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:</verse>
				<verse number="2">»Дух ГОСПОДЊИ кроз мене је говорио, реч његова била ми је на језику.</verse>
				<verse number="3">Бог Израелов проговори, Стена Израелова ми рече: ‚Ко људима влада праведно, ко влада у страху од Бога,</verse>
				<verse number="4">тај је као светлост јутарња када сунце изађе, као јутро без облакâ, као светлуцање после кише која траву измамљује из земље.‘</verse>
				<verse number="5">Моја владарска кућа чврсто стоји пред Богом, јер он је са мном склопио савез вечан, у свему утаначен и утврђен. Он ми спасење доноси и свакој мојој жељи удовољава.</verse>
				<verse number="6">Све ништарије су као трње које се баца – нико га голим рукама не хвата,</verse>
				<verse number="7">нико га не дотиче осим алатком гвозденом или копљачом, и спаљује га где га затекне.«</verse>
				<verse number="8">Ово су имена Давидових јунака: Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.</verse>
				<verse number="9">Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли,</verse>
				<verse number="10">али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.</verse>
				<verse number="11">Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима,</verse>
				<verse number="12">али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.</verse>
				<verse number="13">Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим.</verse>
				<verse number="14">У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.</verse>
				<verse number="15">Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«</verse>
				<verse number="16">Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="17">»Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.« И не хтеде да пије. Такви су били подвизи ове тројице јунака.</verse>
				<verse number="18">Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом.</verse>
				<verse number="19">Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.</verse>
				<verse number="20">Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава.</verse>
				<verse number="21">Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио.</verse>
				<verse number="22">То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом.</verse>
				<verse number="23">Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.</verse>
				<verse number="24">Међу Тридесеторицом су били: Асаел брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема,</verse>
				<verse number="25">Шама Хародовац, Елика Хародовац,</verse>
				<verse number="26">Хелец Палтијевац, Ира син Икеша Текоанца,</verse>
				<verse number="27">Авиезер Анатотац, Мевунај Хушанин,</verse>
				<verse number="28">Цалмон Ахоховац, Махрај Нетофљанин,</verse>
				<verse number="29">Хелев син Баане Нетофљанина, Итај син Риваја из Гиве Венијаминове,</verse>
				<verse number="30">Бенаја Пиратонац, Хидај из клисура Гааша,</verse>
				<verse number="31">Ави-Алвон Аравац, Азмавет Бархумац,</verse>
				<verse number="32">Елјахба Шаалвонац, Јашенови синови, Јонатан,</verse>
				<verse number="33">Шама Харарац, Ахиам син Шарара Харарца,</verse>
				<verse number="34">Елифелет син Ахасбаја Маахатовца, Елиам син Ахитофела Гилонца,</verse>
				<verse number="35">Хецро Кармелићанин, Паарај Аравац,</verse>
				<verse number="36">Јигал син Натана из Цове, Бани Гадовац,</verse>
				<verse number="37">Целек Амонац, Нахарај Беероћанин, штитоноша Јоава сина Церујиног,</verse>
				<verse number="38">Ира Јетеровац, Гарев Јетеровац,</verse>
				<verse number="39">и Урија Хетит. Било их је укупно тридесет седам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Једном приликом ГОСПОД плану гневом на Израелце, па подстакну Давида да се окрене против њих. ГОСПОД му рече: »Иди и изврши попис Израела и Јуде.«</verse>
				<verse number="2">Цар рече Јоаву и заповедницима војске који су били с њим: »Обиђите сва Израелова племена од Дана до Беер-Шеве и пребројте народ, да знам колико га има.«</verse>
				<verse number="3">Јоав рече цару: »Мој господару царе, дао ГОСПОД, твој Бог, да твог народа буде још сто пута више и да ти то доживиш. Зашто хоћеш да урадиш тако нешто?«</verse>
				<verse number="4">Али царева реч била је јача од Јоавове и од речи заповедникâ војске, па они одоше од цара да преброје израелски народ.</verse>
				<verse number="5">Када су прешли преко реке Јордан, утаборише се код Ароера, јужно од тога града у кланцу, па прођоше кроз Гад и даље према Јаазеру.</verse>
				<verse number="6">Онда одоше у Гилад и у Тахтим-Ходшијев крај, одатле у Дан Јаан, па унаоколо према Сидону.</verse>
				<verse number="7">Потом кренуше према тврђави Тир и у све градове Хивијаца и Ханаанаца. На крају одоше у Беер-Шеву у Јудином Негеву.</verse>
				<verse number="8">Прошли су целом земљом и вратили се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана.</verse>
				<verse number="9">Јоав извести цара о укупном броју мушкараца способних за војску: у Израелу је било осам стотина хиљада војника који су умели да рукују мачем, а у Јуди пет стотина хиљада.</verse>
				<verse number="10">Након што је пребројао народ, Давида запече савест, па рече ГОСПОДУ: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, ГОСПОДЕ, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«</verse>
				<verse number="11">Пре него што је Давид ујутро устао, реч ГОСПОДЊА дође пророку Гаду, Давидовом видеоцу:</verse>
				<verse number="12">»Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«</verse>
				<verse number="13">Гад оде Давиду и рече му: »Хоћеш ли да ти у земљи три године влада глад, или да три месеца бежиш пред непријатељима, или да у твојој земљи три дана влада помор? Дакле, размисли и одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«</verse>
				<verse number="14">Давид рече Гаду: »На великој сам муци. Дај да паднемо у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост велика. Али немој да паднем у руке људима.«</verse>
				<verse number="15">Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, који потраја од тога јутра па до краја рока који је одредио. Од њега погину седамдесет хиљада људи од Дана до Беер-Шеве.</verse>
				<verse number="16">Када је анђео пружио руку да уништи Јерусалим, ГОСПОД се сажали због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!« Анђео је тада био код гумна Аравне Јевусејца.</verse>
				<verse number="17">Када је видео анђела који је убијао народ, Давид рече ГОСПОДУ: »Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? Казни мене и моју породицу.«</verse>
				<verse number="18">Тог истог дана Гад дође Давиду и рече му: »Иди и ГОСПОДУ подигни жртвеник на гумну Аравне Јевусејца.«</verse>
				<verse number="19">И Давид оде да учини како му је ГОСПОД заповедио преко Гада.</verse>
				<verse number="20">Када је Аравна видео како према њему иду цар и његови службеници, изађе и ничице му се поклони,</verse>
				<verse number="21">па упита: »Зашто си, мој господару царе, дошао к мени, своме слузи?« А Давид одговори: »Да од тебе купим ово гумно и на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом.«</verse>
				<verse number="22">Аравна рече Давиду: »Нека мој господар цар узме што год му драго и принесе на жртву. Ево волова за паљеницу, млатилâ и волујских јармова за дрва.</verse>
				<verse number="23">Све то, царе, ја, Аравна, дајем теби.« И још рече: »Нека ти ГОСПОД, твој Бог, прихвати жртву.«</verse>
				<verse number="24">Али цар му одврати: »Не, хоћу да ти платим. Нећу да приносим ГОСПОДУ, своме Богу, жртве паљенице које ме ништа не стају.« Тако Давид купи оно гумно и волове за педесет шекела сребра,</verse>
				<verse number="25">па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ГОСПОД услиши молитву за земљу, и помор у Израелу престаде.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="11">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Када је цар Давид зашао у дубоку старост, није могао да се угреје чак ни када су га покривали.</verse>
				<verse number="2">Стога му његови службеници рекоше: »Господару царе, хајде да потражимо за тебе младу девицу која ће бити уз тебе и неговати те. Када буде лежала у твом наручју, господару царе, угрејаћеш се.«</verse>
				<verse number="3">Тако потражише лепу девојку по целом подручју Израела и нађоше Шунемку Авишаг, па је доведоше цару.</verse>
				<verse number="4">Девојка је била врло лепа. Неговала је цара и служила га, али цар није с њом имао полне односе.</verse>
				<verse number="5">Адонија, чија мајка је била Хагит, надмено одлучи: »Ја ћу бити цар«, па набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим.</verse>
				<verse number="6">Његов отац га никада није прекорно упитао: »Зашто се тако понашаш?« Адонија је био и врло наочит, а родио се после Авесалома.</verse>
				<verse number="7">Адонија се обрати Јоаву сину Церујином и свештенику Авиатару, и они га подржаше.</verse>
				<verse number="8">Али свештеник Садок, Бенаја син Јехојадин, пророк Натан, Шими, Реи и Давидови јунаци не придружише се Адонији.</verse>
				<verse number="9">Код камена Зохелета, близу Ен-Рогела, Адонија принесе на жртву ситну и крупну стоку и утовљену телад. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудеје који су били у царевој служби,</verse>
				<verse number="10">али није позвао пророка Натана, ни Бенају ни остале јунаке, ни свога брата Соломона.</verse>
				<verse number="11">Натан упита Витсавеју, Соломонову мајку: »Зар ниси чула да је Адонија, Хагитин син, постао цар, а да наш господар Давид то не зна?</verse>
				<verse number="12">Стога ми допусти да те посаветујем како да спасеш свој живот и живот свог сина Соломона.</verse>
				<verse number="13">Иди цару Давиду и реци му: ‚Мој господару царе, зар се ниси заклео мени, својој слушкињи: »Твој син Соломон ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу«? Зашто је онда Адонија постао цар?‘</verse>
				<verse number="14">Док ти још будеш тамо разговарала с царем, ја ћу ући и потврдити твоје речи.«</verse>
				<verse number="15">Тако Витсавеја оде да посети остарелог цара у његовим одајама, где га је служила Шунемка Авишаг.</verse>
				<verse number="16">Витсавеја се дубоко поклони цару, а он је упита: »Шта хоћеш?«</verse>
				<verse number="17">»Господару«, рече му она, »ти си се мени, својој слушкињи, заклео ГОСПОДОМ, својим Богом: ‚Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу.‘</verse>
				<verse number="18">Али сада је, ево, Адонија постао цар, а ти, мој господару царе, то не знаш.</verse>
				<verse number="19">Принео је на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке и позвао све цареве синове, свештеника Авиатара и главног заповедника војске Јоава, али твог слугу Соломона није позвао.</verse>
				<verse number="20">Мој господару царе, очи целог Израела упрте су у тебе, да му ти кажеш ко ће седети на твом престолу после тебе.</verse>
				<verse number="21">Ако то не урадиш, чим ти умреш, мој господару царе, мене и мог сина Соломона сматраће злочинцима.«</verse>
				<verse number="22">Док је она још разговарала с царем, стиже пророк Натан.</verse>
				<verse number="23">Цару рекоше: »Пророк Натан је овде.« Натан уђе код цара и ничице му се поклони,</verse>
				<verse number="24">па рече: »Јеси ли ти, мој господару царе, рекао: ‚Адонија ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу‘?</verse>
				<verse number="25">Јер, он је данас отишао и принео на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке. Позвао је све цареве синове, заповеднике војске и свештеника Авиатара, и ено их једу и пију с њим и кличу: ‚Живео цар Адонија!‘</verse>
				<verse number="26">Али ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока, ни Бенају сина Јехојадиног, ни твог слугу Соломона није позвао.</verse>
				<verse number="27">Да ли си то учинио, мој господару царе, не обавестивши мене, свога слугу, о томе ко ће седети на твом престолу после тебе?«</verse>
				<verse number="28">На то цар Давид рече: »Позовите Витсавеју.« Када је она дошла цару и стала пред њега,</verse>
				<verse number="29">цар се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из сваке невоље,</verse>
				<verse number="30">данас ћу извршити оно за што сам се заклео ГОСПОДОМ, Богом Израеловим: Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу место мене.«</verse>
				<verse number="31">Тада се Витсавеја ничице поклони цару и рече: »Довека живео мој господар, цар Давид!«</verse>
				<verse number="32">Цар Давид рече: »Позовите свештеника Садока, пророка Натана и Бенају сина Јехојадиног.« Када су они дошли пред цара,</verse>
				<verse number="33">цар им рече: »Узмите службенике свога господара, па посадите мог сина Соломона на моју мазгу и одведите га у Гихон.</verse>
				<verse number="34">Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израелом. Потом дуните у овнујски рог и вичите: ‚Живео цар Соломон!‘</verse>
				<verse number="35">Затим се с њим вратите овамо, а он нека дође и седне на мој престо. Он ће бити цар место мене. Поставио сам га за владара над Израелом и Јудом.«</verse>
				<verse number="36">Бенаја син Јехојадин одговори цару: »Биће тако! И нека то потврди ГОСПОД, Бог мога господара цара.</verse>
				<verse number="37">Као што је ГОСПОД био с тобом, мој господару царе, нека тако буде и са Соломоном! Нека учини да он буде још већи цар од мога господара, цара Давида!«</verse>
				<verse number="38">Тада свештеник Садок, пророк Натан, Бенаја син Јехојадин, Керећани и Пелетовци сиђоше и посадише Соломона на мазгу цара Давида и одведоше га у Гихон.</verse>
				<verse number="39">Свештеник Садок узе из шатора рог с уљем и помаза Соломона. Потом дунуше у овнујски рог и сав народ повика: »Живео цар Соломон!«</verse>
				<verse number="40">Тада сав народ пође горе за њим, свирајући фруле и толико гласно кличући да се земља тресла.</verse>
				<verse number="41">Адонија и све званице које су биле с њим зачуше буку баш кад су завршавали гозбу. Када је чуо звук рога, Јоав упита: »Каква је то силна галама у граду?«</verse>
				<verse number="42">Док је он још говорио, стиже Јонатан, син свештеника Авиатара. Адонија му рече: »Уђи. Ваљан човек као ти мора да носи добре вести.«</verse>
				<verse number="43">»Не« одговори му Јонатан. »Наш господар, цар Давид, поставио је Соломона за цара.</verse>
				<verse number="44">Цар је с њим послао свештеника Садока, пророка Натана, Бенају сина Јехојадиног, Керећане и Пелетовце. Они су га посадили на цареву мазгу,</verse>
				<verse number="45">и свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара у Гихону. Одатле су кренули толико кличући да цео град одзвања. То је бука коју чујете.</verse>
				<verse number="46">Осим тога, Соломон је већ сео на царски престо,</verse>
				<verse number="47">а цареви службеници су дошли да честитају нашем господару, цару Давиду, говорећи: ‚Нека твој Бог учини да Соломоново име буде славније од твога и он још већи цар од тебе!‘ А цар се поклонио на својој постељи</verse>
				<verse number="48">и рекао: ‚Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који ми је дао да данас својим очима видим наследника на свом престолу.‘«</verse>
				<verse number="49">На то све Адонијине званице устадоше уплашене и разиђоше се.</verse>
				<verse number="50">А Адонија, у страху од Соломона, оде и ухвати се за рогове жртвеника.</verse>
				<verse number="51">Соломону рекоше: »Адонија се уплашио цара Соломона и ено се држи за рогове жртвеника и говори: ‚Нека ми се цар Соломон данас закуне да мене, свога слугу, неће погубити мачем.‘«</verse>
				<verse number="52">Соломон одговори: »Ако се покаже као ваљан човек, неће му пасти ни длака с главе. Али, ако се утврди да је учинио зло, умреће.«</verse>
				<verse number="53">Тада цар Соломон посла људе да га скину са жртвеника. Адонија дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: »Иди кући.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Када се приближило време да Давид умре, он заповеди свом сину Соломону:</verse>
				<verse number="2">»Ускоро ћу умрети«, рече. »Буди јак и покажи се човек.</verse>
				<verse number="3">Извршавај дужност коју ти је ГОСПОД, твој Бог, одредио: да чиниш оно што он тражи и држиш се његових уредби и заповести, законâ и прописâ, као што је записано у Мојсијевом закону. Тада ћеш бити успешан куд год будеш ишао и у свему што будеш чинио,</verse>
				<verse number="4">и ГОСПОД ће испунити своје обећање мени: ‚Ако твоји потомци буду пазили како живе и верно, свим својим срцем и душом, чинили оно што тражим, увек ће један од њих седети на Израеловом престолу.‘</verse>
				<verse number="5">»И сâм знаш шта ми је учинио Јоав син Церујин – шта је учинио са двојицом главних заповедника Израелове војске, Авнером сином Неровим и Амасом сином Јетеровим. Убио их је и пролио њихову крв у миру као да је рат и том крвљу је умазао појас око свога струка и сандале на својим ногама.</verse>
				<verse number="6">Поступи с њим према својој мудрости, али не дај да му седа глава оде у Шеол у миру.</verse>
				<verse number="7">»Милостиво поступи са синовима Барзилаја Гилађанина: нека буду међу онима који једу за твојом трпезом, јер су стали уз мене када сам бежао пред твојим братом Авесаломом.</verse>
				<verse number="8">»Код тебе је и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима, који ме је тешким клетвама проклињао онога дана када сам ишао у Маханајим. Када ми је изашао у сусрет на реци Јордан, заклео сам му се ГОСПОДОМ: ‚Нећу те погубити мачем.‘</verse>
				<verse number="9">Али ти га не сматрај недужним. Мудар си човек – знаћеш шта ти је чинити с њим да му седу главу крваву спустиш у Шеол.«</verse>
				<verse number="10">Потом Давид умре, па га сахранише у Давидовом граду.</verse>
				<verse number="11">Над Израелом је владао четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="12">Соломон седе на престо свога оца Давида и његова царска власт се веома учврсти.</verse>
				<verse number="13">Адонија, Хагитин син, оде Витсавеји, Соломоновој мајци, која га упита: »Долазиш ли у миру?« »Да, у миру«, одговори он,</verse>
				<verse number="14">па рече: »Имам нешто да ти кажем.« »Говори«, одврати она.</verse>
				<verse number="15">»Као што знаш«, рече он, »царство је било моје и сав Израел је на мене гледао као на свог цара. Али царство ми је измакло и отишло мом брату јер му је дошло од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="16">Сада имам нешто да те замолим. Немој да ме одбијеш.« »Настави«, рече му она.</verse>
				<verse number="17">»Молим те да кажеш цару Соломону«, настави он, »јер тебе неће одбити, да ми Шунемку Авишаг дâ за жену.«</verse>
				<verse number="18">»Добро«, одврати Витсавеја. »Разговараћу с царем у твоје име.«</verse>
				<verse number="19">Када је Витсавеја отишла цару Соломону да с њим разговара у Адонијино име, цар устаде и пође јој у сусрет, поклони јој се, па седе на свој престо. Нареди да се донесе престо за цареву мајку, па му она седе с десне стране.</verse>
				<verse number="20">»Имам једну ситницу да те замолим«, рече она. »Немој да ме одбијеш.« »Говори, мајко«, одврати цар. »Нећу те одбити.«</verse>
				<verse number="21">Она рече: »Нека се Шунемка Авишаг дâ за жену твом брату Адонији.«</verse>
				<verse number="22">Цар Соломон одговори мајци: »Зашто тражиш Шунемку Авишаг за Адонију? Могла би тако за њега да тражиш и царство, јер ми је старији брат – да, за њега и за свештеника Авиатара и за Јоава сина Церујиног!«</verse>
				<verse number="23">Онда се цар Соломон закле ГОСПОДОМ: »Нека ме Бог најстроже казни ако Адонија својим животом не плати због ове молбе!</verse>
				<verse number="24">Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је чврсто посадио на престо мога оца Давида и дао ми владарску кућу као што је обећао, Адонија ће још данас бити погубљен!«</verse>
				<verse number="25">Потом цар Соломон посла Бенају сина Јехојадиног, који се обори на Адонију и он умре.</verse>
				<verse number="26">Цар рече свештенику Авиатару: »Врати се на своја поља у Анатоту. Заслужио си да умреш, али нећу те данас погубити, јер си носио Ковчег Господа ГОСПОДА пред мојим оцем Давидом и с мојим оцем делио све недаће.«</verse>
				<verse number="27">Тако Соломон искључи Авиатара из ГОСПОДЊЕГ свештенства, испунивши оно што је ГОСПОД у Шилу рекао о Елијевој породици.</verse>
				<verse number="28">Када је ова вест стигла до Јоава, који је сковао заверу са Адонијом, иако не и са Авесаломом, он побеже у Шатор ГОСПОДЊИ и ухвати се за рогове жртвеника.</verse>
				<verse number="29">Цару Соломону јавише да је Јоав побегао у Шатор ГОСПОДЊИ и да је крај жртвеника, па он посла Бенају сина Јехојадиног, рекавши му: »Иди и убиј га.«</verse>
				<verse number="30">Бенаја уђе у Шатор ГОСПОДЊИ и рече Јоаву: »Цар каже: ‚Изађи!‘« Али он одговори: »Не, умрећу овде.« Бенаја јави цару: »Јоав ми је одговорио тако и тако.«</verse>
				<verse number="31">Тада цар заповеди Бенаји: »Учини као што каже. Убиј га и сахрани. Тако ћеш са мене и са породице мога оца скинути кривицу због недужне крви коју је Јоав пролио.</verse>
				<verse number="32">ГОСПОД ће му узвратити за проливену крв, јер је без знања мога оца Давида напао два човека боља и праведнија од себе и убио их мачем: Авнера сина Неровог, главног заповедника Израелове војске, и Амасу сина Јетеровог, главног заповедника Јудине војске.</verse>
				<verse number="33">Нека кривица за проливање њихове крви падне на главу Јоава и његових потомака довека. А на Давиду и његовим потомцима, његовој владарској кући и престолу, нека довека буде мир ГОСПОДЊИ.«</verse>
				<verse number="34">Тако Бенаја син Јехојадин оде, обори се на Јоава и уби га, па га сахранише у његовој кући у пустињи.</verse>
				<verse number="35">Цар постави Бенају сина Јехојадиног да заповеда војском место Јоава, а на Авиатарово место постави свештеника Садока.</verse>
				<verse number="36">Цар посла по Шимија и рече му: »Сагради себи кућу у Јерусалиму, па живи у њој и немој никуда да идеш одатле.</verse>
				<verse number="37">Онога дана када изађеш и пређеш преко долине Кидрон, буди сигуран да ћеш умрети. Сам ћеш бити крив за своју смрт.«</verse>
				<verse number="38">Шими одговори цару: »Добро кажеш. Ја, твој слуга, учинићу како ми кажеш, мој господару царе.« Тако је Шими дуго живео у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="39">Али после три године, двојица Шимијевих робова одбегоше Ахишу сину Маахином, цару Гата, па Шимију јавише: »Твоји робови су у Гату.«</verse>
				<verse number="40">На то се Шими спреми, оседла свог магарца и оде Ахишу у Гат да потражи своје робове. Тако је Шими ишао у Гат и оданде вратио своје робове.</verse>
				<verse number="41">Када су Соломону јавили да је Шими ишао из Јерусалима у Гат и да се вратио,</verse>
				<verse number="42">цар га позва и рече му: »Зар те нисам заклео ГОСПОДОМ и упозорио те: ‚Онога дана када изађеш да било куда пођеш, буди сигуран да ћеш умрети‘? Тада си ми рекао: ‚Добро кажеш. Послушаћу.‘</verse>
				<verse number="43">Зашто се онда ниси држао заклетве ГОСПОДУ и заповести коју сам ти дао?«</verse>
				<verse number="44">Цар још рече Шимију: »Ти добро знаш све зло које си учинио мом оцу Давиду. ГОСПОД ће ти вратити за твоја злодела.</verse>
				<verse number="45">А цар Соломон биће благословен и Давидов престо остаће чврст пред ГОСПОДОМ довека.«</verse>
				<verse number="46">Тада цар издаде наредбу Бенаји сину Јехојадином, који изађе и обори се на Шимија и он умре. Тако се царска власт учврстила у Соломоновим рукама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима.</verse>
				<verse number="2">А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име.</verse>
				<verse number="3">Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.</verse>
				<verse number="4">Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница.</verse>
				<verse number="5">У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну. Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«</verse>
				<verse number="6">А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу.</verse>
				<verse number="7">Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности.</verse>
				<verse number="8">Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати.</verse>
				<verse number="9">Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио,</verse>
				<verse number="11">па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде,</verse>
				<verse number="12">даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе.</verse>
				<verse number="13">Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима.</verse>
				<verse number="14">Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«</verse>
				<verse number="15">Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.</verse>
				<verse number="16">Две блуднице дођоше цару и стадоше пред њега.</verse>
				<verse number="17">Једна од њих рече: »Господару, ова жена и ја живимо у истој кући, и ја сам се породила док је и она била у њој.</verse>
				<verse number="18">Трећег дана по мом порођају и ова жена је родила. Биле смо саме. У кући није било никога осим нас две.</verse>
				<verse number="19">У току ноћи умре син ове жене, јер је била легла на њега.</verse>
				<verse number="20">Она устаде усред ноћи и узе мог сина од мене док сам ја, твоја слушкиња, спавала, па га стави себи у наручје, а свог мртвог сина у наручје мени.</verse>
				<verse number="21">Кад сам ујутро устала да подојим сина, а он мртав! Али, кад сам га боље погледала при јутарњој светлости, видех да то није син ког сам родила.«</verse>
				<verse number="22">Она друга жена рече: »Не! Онај живи је мој син, а мртви је твој.« А друга одврати: »Не! Онај мртви је твој син, а живи је мој.« И тако су се препирале пред царем.</verse>
				<verse number="23">Цар рече: »Ова каже: ‚Мој син је жив, а твој син је мртав,‘ а она каже: ‚Не! Твој син је мртав, а мој је жив.‘«</verse>
				<verse number="24">Онда цар рече: »Донесите ми мач.« Када су донели мач пред цара,</verse>
				<verse number="25">он рече: »Расеците оно живо дете надвоје, па једну половину дајте једној жени, а другу половину другој.«</verse>
				<verse number="26">На то жену чији је син био жив заболе срце за сином, па рече цару: »Молим те, господару, дајте њој живо дете! Не убијајте га!« Али она друга рече: »Нека не буде ни мој ни твој – расеците га надвоје!«</verse>
				<verse number="27">Тада цар рече: »Дајте живо дете првој жени. Немојте да га убијете. Она му је мајка.«</verse>
				<verse number="28">Када су сви Израелци чули пресуду коју је цар изрекао, испунише се поштовањем према цару, јер су видели да му је Бог дао мудрост да спроводи правду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Цар Соломон је владао над целим Израелом,</verse>
				<verse number="2">а ово су били његови главни службеници: Азарја син Садоков, свештеник;</verse>
				<verse number="3">Елихореф и Ахија, Шишини синови, писари; Јосафат син Ахилудов, бележник;</verse>
				<verse number="4">Бенаја син Јехојадин, главни заповедник војске; Садок и Авиатар, свештеници;</verse>
				<verse number="5">Азарја син Натанов, задужен за управитеље области; Завуд син Натанов, свештеник и царев саветник;</verse>
				<verse number="6">Ахишар, управитељ палате; Адонирам син Авдин, задужен за кулук.</verse>
				<verse number="7">Соломон је имао дванаест управитеља области по целом Израелу. Они су снабдевали цара и његов двор. Сваки је снабдевао цара једног месеца у години.</verse>
				<verse number="8">Ово су њихова имена: Бен Хур у Ефремовом горју;</verse>
				<verse number="9">Бен Декер у Макацу, Шаалвиму, Бет-Шемешу и Елон-Бет-Ханану;</verse>
				<verse number="10">Бен Хесед у Аруботу. Његов је био Сохо и сав хеферски крај;</verse>
				<verse number="11">Бен Авинадав у Нафат-Дору. Он је био ожењен Соломоновом кћери Тафат;</verse>
				<verse number="12">Баана син Ахилудов у Таанаху и Мегиду и у целом Бет-Шеану крај Цартана испод Јизреела, од Бет-Шеана до Авел-Мехоле и даље до иза Јокмаама;</verse>
				<verse number="13">Бен-Гевер у Рамот-Гиладу. Његова су била насеља Јаира сина Манасијиног у Гиладу, као и област Аргов у Башану са њених шездесет великих градова опасаних зидинама са бронзаним преворницама на капијама;</verse>
				<verse number="14">Ахинадав син Идов у Маханајиму;</verse>
				<verse number="15">Ахимаац у Нефталиму. Он је био ожењен Соломоновом кћери Босмат;</verse>
				<verse number="16">Баана син Хушајев у Асиру и Алоту;</verse>
				<verse number="17">Јосафат син Паруахов у Исахару;</verse>
				<verse number="18">Шими син Елин у Венијамину;</verse>
				<verse number="19">Гевер син Уријев у Гиладу, земљи аморејског цара Сихона и башанског цара Ога. Он је био једини управитељ тога краја.</verse>
				<verse number="20">Јудеја и Израелаца било је много као песка на морској обали. Јели су, пили и радовали се.</verse>
				<verse number="21">Соломон је владао над свим царствима од реке Еуфрат до земље Филистејаца, све до границе Египта. Та царства су Соломону давала данак и била му потчињена целог његовог живота.</verse>
				<verse number="22">Свакодневно је Соломону за храну било потребно тридесет кора белог брашна и шездесет кора обичног брашна,</verse>
				<verse number="23">десет говеда с јасала, двадесет говеда с паше и стотину грла ситне стоке, као и јелени, газеле, срне и утовљена живина.</verse>
				<verse number="24">Соломон је владао над свим царствима западно од реке Еуфрат, од Тифсаха до Газе, и живео је у миру са свим суседима унаоколо.</verse>
				<verse number="25">За његовог живота, Јуда и Израел, од Дана до Беер-Шеве, живели су спокојно, сваки човек под својом лозом и под својом смоквом.</verse>
				<verse number="26">Соломон је имао четири хиљаде јасала за коње који су вукли борна кола и дванаест хиљада коња.</verse>
				<verse number="27">Управитељи области, сваки свога месеца, набављали су намирнице за цара Соломона и све који су јели за царевом трпезом и старали су се да ничега не понестане.</verse>
				<verse number="28">А доносили су, на за то одређено место, и свој део јечма и сламе за коње који су вукли борна кола и за остале коње.</verse>
				<verse number="29">Бог је Соломону дао мудрост, изузетну разборитост и памет неизмерну као песак на морској обали.</verse>
				<verse number="30">Соломонова мудрост била је већа од мудрости свих Источњака и од све египатске мудрости.</verse>
				<verse number="31">Био је мудрији од свих људи, мудрији и од Етана Езраховца и од Махолових синова Хемана, Халкола и Дарде. Глас о њему проширио се по свим околним народима.</verse>
				<verse number="32">Саставио је три хиљаде пословица и хиљаду пет песама.</verse>
				<verse number="33">Описао је биљке, од либанског кедра до исопа који расте из зидова, и животиње, птице, гмизавце и рибе.</verse>
				<verse number="34">Људи из свих народа долазили су да чују Соломонову мудрост, а слали су их сви цареви на земљи који су чули за њу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Када је Хирам, цар Тира, чуо да је Соломон помазан за цара место свог оца Давида, посла изасланике Соломону, јер је увек био Давидов пријатељ.</verse>
				<verse number="2">Тада Соломон поручи Хираму:</verse>
				<verse number="3">»Ти знаш да мој отац Давид, због ратова које је водио са свим околним народима, није могао да сагради дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, све док му ГОСПОД није положио непријатеље под ноге.</verse>
				<verse number="4">Али сада ми је ГОСПОД, мој Бог, дао мир са свим суседима и више не прети ниједан противник ни несрећа.</verse>
				<verse number="5">»Стога намеравам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, као што је ГОСПОД рекао мом оцу Давиду: ‚Твој син кога ћу поставити на твој престо место тебе саградиће дом за моје Име.‘</verse>
				<verse number="6">»Зато заповеди да ми се насече либанских кедрова. Моје слуге ће радити с твојим слугама, а ја ћу платити твојим слугама колику год надницу одредиш. Јер, ти знаш да код нас нема никога ко уме да обара стабла као Сидонци.«</verse>
				<verse number="7">Када је Хирам чуо Соломонову поруку, веома се обрадова и рече: »Благословен ГОСПОД данас, јер је Давиду дао мудрог сина да влада овим великим народом.«</verse>
				<verse number="8">Онда Хирам поручи Соломону: »Примио сам поруку коју си ми послао и снабдећу те са колико год желиш кедрових и борових дебала.</verse>
				<verse number="9">Моје слуге ће их довлачити с Либана до мора, а ја ћу их, увезане у сплавове, отпремати морем до места које назначиш. Тамо ћу их развезивати, па их ти одвози. Ти ћеш заузврат снабдевати храном мој двор.«</verse>
				<verse number="10">Тако је Хирам снабдевао Соломона кедровим и боровим деблима колико год их је овај желео,</verse>
				<verse number="11">а Соломон је сваке године давао Хираму двадесет хиљада кора пшенице за исхрану његовог двора и уз то двадесет хиљада бата уља од изгњечених маслина.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД је дао Соломону мудрост, као што му је и обећао. Између Хирама и Соломона владао је мир, па њих двојица склопише савез.</verse>
				<verse number="13">Цар Соломон одреди кулучаре из целог Израела, њих тридесет хиљада.</verse>
				<verse number="14">Сваког месеца их је слао у Либан у сменама од по десет хиљада, па су један месец проводили у Либану, а два месеца код куће. За кулучаре је био задужен Адонирам.</verse>
				<verse number="15">Соломон је имао седамдесет хиљада носача терета и осамдесет хиљада каменорезаца у брдима,</verse>
				<verse number="16">као и три хиљаде три стотине предрадника који су надгледали посао и управљали радницима.</verse>
				<verse number="17">По царевој заповести вадили су из каменоломâ громаде најбољег камена да од њих исклешу темеље Храма.</verse>
				<verse number="18">Соломонови и Хирамови градитељи и Гевалци секли су и припремали дрво и камен за изградњу Храма.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Четири стотине осамдесете године после изласка Израелаца из Египта, четврте године своје владавине над Израелом, у месецу зиву, другом месецу, Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="2">Храм који је цар Соломон градио ГОСПОДУ био је шездесет лаката дуг, двадесет лаката широк и тридесет лаката висок.</verse>
				<verse number="3">Трем испред главне одаје пружао се ширином Храма и био двадесет лаката дуг и десет лаката широк.</verse>
				<verse number="4">На Храму је направио окна са увученим подбојима.</verse>
				<verse number="5">Унаоколо, уза зидове главне одаје и унутрашњег светилишта, подигао је здање са побочним одајама.</verse>
				<verse number="6">Доњи спрат здања био је широк пет лаката, средњи спрат шест лаката, а трећи спрат седам лаката. Направио је испусте са спољне стране Храма тако да ништа не мора да се умеће у зидове Храма.</verse>
				<verse number="7">Храм је зидан само од камена који је већ био исклесан у каменолому, па се током градње Храма није чуо ни чекић, ни длето, ни други гвоздени алат.</verse>
				<verse number="8">Улаз у доњи спрат био је на јужној страни Храма. Степенице су водиле до средњег спрата, а одатле до трећег.</verse>
				<verse number="9">Тако је Соломон саградио Храм и довршио га, покривши га гредама и кедровим даскама.</verse>
				<verse number="10">Саградио је и побочне одаје дуж читавог Храма. Све су биле пет лаката високе, а за Храм су биле везане кедровим гредама.</verse>
				<verse number="11">Реч ГОСПОДЊА дође Соломону:</verse>
				<verse number="12">»Што се тиче овог храма који градиш, ако будеш живео у складу са мојим уредбама, извршавао моје законе и држао се свих мојих заповести и покоравао им се, преко тебе ћу испунити обећање које сам дао твом оцу Давиду.</verse>
				<verse number="13">Живећу међу Израелцима и нећу оставити свој народ Израел.«</verse>
				<verse number="14">Тако је Соломон градио Храм и довршио га.</verse>
				<verse number="15">Унутрашње зидове Храма Соломон је од пода до таванице обложио кедровим даскама, а под је покрио боровим даскама.</verse>
				<verse number="16">У задњем делу Храма начинио је унутрашње светилиште, Светињу над светињама, оградивши двадесет лаката кедровим даскама од пода до таванице.</verse>
				<verse number="17">Главна одаја испред ове одаје била је четрдесет лаката дуга.</verse>
				<verse number="18">Унутрашњост Храма била је од кедровине, са изрезбареним украсима у облику тикве и раствореног цвета. Све је било од кедровине – нигде се није видео камен.</verse>
				<verse number="19">Соломон је припремио унутрашње светилиште у Храму да у њега стави Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.</verse>
				<verse number="20">Оно је било двадесет лаката дуго, двадесет лаката широко и двадесет лаката високо. Изнутра га је обложио чистим златом, а тако и жртвеник од кедровине.</verse>
				<verse number="21">Унутрашњост Храма обложио је чистим златом, а по прочељу унутрашњег светилишта, које је било обложено златом, раширио је златне ланце.</verse>
				<verse number="22">Сву унутрашњост Храма обложио је златом, а тако и цео жртвеник у унутрашњем светилишту.</verse>
				<verse number="23">У унутрашњем светилишту начинио је два херувима од маслиновог дрвета, који су били десет лаката високи.</verse>
				<verse number="24">Први херувим је имао крила дуга пет лаката, тако да је од врха једног крила до врха другог било десет лаката.</verse>
				<verse number="25">И други херувим је био од десет лаката, јер су та два херувима била исте величине и облика.</verse>
				<verse number="26">Сваки херувим је био десет лаката висок.</verse>
				<verse number="27">Херувиме је ставио у унутрашњу одају Храма. Крила су им била раширена. Крило једног херувима дотицало је један зид, а крило другог други зид. Друга два крила дотицала су једно друго у средини одаје.</verse>
				<verse number="28">Херувиме је обложио златом.</verse>
				<verse number="29">По зидовима свуда у Храму, и у унутрашњој и у спољној одаји, изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета.</verse>
				<verse number="30">Обложио је златом и подове унутрашње и спољне одаје.</verse>
				<verse number="31">За улаз у унутрашње светилиште направио је двокрилна врата од маслиновог дрвета са петоугаоним доврацима.</verse>
				<verse number="32">На крилима врата од маслиновог дрвета изрезбарио је украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и обложио их златом. Украсе у облику херувима и палме обложио је листићима злата.</verse>
				<verse number="33">Исто тако је направио и четвороугаоне довратке од маслиновог дрвета за улаз у главну одају.</verse>
				<verse number="34">Направио је и двокрилна врата од боровине, која су се отварала на обе стране.</verse>
				<verse number="35">Изрезбарио је на њима украсе у облику херувима, палме и раствореног цвета и све резбарије равномерно обложио златом.</verse>
				<verse number="36">Саградио је унутрашње двориште од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда.</verse>
				<verse number="37">Темељи Дома ГОСПОДЊЕГ положени су четврте године Соломонове владавине, у месецу зиву.</verse>
				<verse number="38">Једанаесте године, у месецу булу, осмом месецу, Храм је довршен у свим појединостима и у складу са нацртима. Соломон га је саградио за седам година.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Соломону је требало тринаест година да сагради своју палату,</verse>
				<verse number="2">Палату либанске шуме. Она је била сто лаката дуга, педесет лаката широка и тридесет лаката висока и имала четири реда кедрових стубова који су подупирали кедрове греде.</verse>
				<verse number="3">Поврх греда које су лежале на стубовима – четрдесет пет греда, по петнаест у сваком реду – била је таваница од кедровине.</verse>
				<verse number="4">На бочним зидовима била су по три реда прозора.</verse>
				<verse number="5">Сва врата и прозори били су четвороугаони, а три реда прозора на једном зиду била су тачно наспрам оних на другом.</verse>
				<verse number="6">Саградио је Дворану стубова, која је била педесет лаката дуга и тридесет лаката широка, а испред ње је био покривен трем на стубовима.</verse>
				<verse number="7">Саградио је и престону дворану, Дворану правде, где је судио, и од пода до таванице је обложио кедровином.</verse>
				<verse number="8">Слично је била грађена и палата у којој је живео, у дворишту позади. Соломон је сличну палату саградио и за фараонову кћер, којом се оженио.</verse>
				<verse number="9">Све те грађевине, и велико двориште, биле су од темеља до стреха изграђене од најбољег камена, сеченог по мери и изнутра и споља обрађеног тестером.</verse>
				<verse number="10">Темељи су били од најбољих громада, од којих су неке биле од десет лаката, а неке од осам лаката,</verse>
				<verse number="11">а надградња од најбољег камена, сеченог по мери, и од кедрових греда.</verse>
				<verse number="12">Велико двориште било је окружено зидом од три реда клесаног камена и једног реда тесаних кедрових греда, као и унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и његов трем.</verse>
				<verse number="13">Цар Соломон посла по Хурама из Тира.</verse>
				<verse number="14">Његова мајка је била једна удовица из Нефталимовог племена, а отац му је био ковач бронзе из Тира. Хурам је био врло вешт, способан и искусан у свим врстама рада са бронзом. Он дође цару Соломону и изведе све радове који су му били поверени.</verse>
				<verse number="15">Излио је два бронзана стуба, од којих је сваки био осамнаест лаката висок и имао обим дванаест лаката.</verse>
				<verse number="16">Направио је и две главице од ливене бронзе да се поставе на врхове стубова. Свака главица је била пет лаката висока.</verse>
				<verse number="17">Мрежа од седам преплетених ланаца красила је главицу сваког стуба.</verse>
				<verse number="18">Израдио је нарове у два реда око сваке мреже да украси главице стубова.</verse>
				<verse number="19">Главице стубова у трему биле су у облику љиљана и четири лакта високе.</verse>
				<verse number="20">На главицама оба стуба, изнад заобљеног дела код мреже, било је унаоколо две стотине нарова у редовима.</verse>
				<verse number="21">Стубове је поставио на улазу у Храм. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«.</verse>
				<verse number="22">Главице на врху биле су у облику љиљана. Тако је завршен рад на стубовима.</verse>
				<verse number="23">Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката, пет лаката високо и тридесет лаката у обиму.</verse>
				<verse number="24">Испод руба је било окружено украсима у облику тикве, њих десет, по један на сваки лакат. Тикве су биле изливене у два реда и сливене с Морем,</verse>
				<verse number="25">које је стајало на дванаест ливених бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Море је лежало на њима, а они су задњим крајем били окренути према унутра.</verse>
				<verse number="26">Било је дебело један педаљ, а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била две хиљаде бата.</verse>
				<verse number="27">Направио је и десет покретних бронзаних постоља. Свако је било четири лакта дуго, четири лакта широко и три лакта високо.</verse>
				<verse number="28">Постоља су била овако урађена: Имала су постраничне плоче које су биле причвршћене за пречаге.</verse>
				<verse number="29">На плочама међу пречагама били су украси у облику лава, бика и херувима, а на пречагама, изнад и испод лавова и бикова, ковани венци.</verse>
				<verse number="30">Свако постоље имало је четири бронзана точка са бронзаним осовинама. На сваком постољу, на четири држача украшена ливеним венцима са сваке стране, стајао је умиваоник.</verse>
				<verse number="31">На горњој страни постоља био је округао отвор дубок један лакат, а са основом лакат и по. Око њега су били резбарени украси. Плоче постоља биле су четвртасте, а не округле.</verse>
				<verse number="32">Она четири точка била су испод плоча, а осовине су им биле причвршћене за постоље. Сваки точак је имао лакат и по у пречнику.</verse>
				<verse number="33">Точкови су били израђени као точкови кола. Њихове осовине, наплаци, паоци и главчине били су ливени.</verse>
				<verse number="34">Свако постоље имало је четири држача, по један на сваком углу, која су с њим чинила једну целину.</verse>
				<verse number="35">На врху постоља био је кружни обруб висок пола лакта. Држачи и плоче чинили су једну целину са постољем.</verse>
				<verse number="36">Хурам је, где год је било места на држачима и плочама, урезао украсе у облику херувима, лава и палме уоквирене венцима.</verse>
				<verse number="37">Тако је направио десет постоља. Сва су била изливена из истог калупа, па су била исте величине и облика.</verse>
				<verse number="38">Направио је и десет бронзаних умиваоника, од којих је сваки имао запремину четрдесет бата и имао у пречнику четири лакта, по један умиваоник за свако од десет постоља.</verse>
				<verse number="39">Пет постоља је поставио на јужној страни Храма, а пет на северној. Море је поставио на јужној страни, према југоистоку.</verse>
				<verse number="40">Хурам је направио и лонце, лопатице и чиније за шкропљење. Тако је завршио сав посао који је обављао за цара Соломона у Дому ГОСПОДЊЕМ:</verse>
				<verse number="41">два стуба; две зделичасте главице на врховима стубова; две мреже које су украшавале зделичасте главице на врховима стубова;</verse>
				<verse number="42">четири стотине нарова за мреже – два реда нарова за сваку мрежу, који су украшавали зделичасте главице на врховима стубова;</verse>
				<verse number="43">десет постоља са њихових десет умиваоника;</verse>
				<verse number="44">Море и дванаест бикова испод њега;</verse>
				<verse number="45">лонце, лопатице и чиније за шкропљење. Сви ови предмети које је Хурам направио цару Соломону за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе.</verse>
				<verse number="46">Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана.</verse>
				<verse number="47">Соломон није мерио тежину ових предмета, јер их је било веома много, па нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.</verse>
				<verse number="48">Соломон је дао да се изради и сва опрема у Дому ГОСПОДЊЕМ: златни жртвеник; златни сто за хлеб Присуства;</verse>
				<verse number="49">свећњаци од чистог злата, пет на десној и пет на левој страни испред унутрашњег светилишта; златни цветови, светиљке и машице;</verse>
				<verse number="50">зделе, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење, кутлаче и кадионице, све од чистог злата; и златне шарке за врата унутрашње одаје – Светиње над светињама – и за врата главне одаје Храма.</verse>
				<verse number="51">Када је цар Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је за ГОСПОДА одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тада цар Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.</verse>
				<verse number="2">Сви израелски мушкарци окупише се код цара Соломона за време празникâ у седмом месецу, месецу етаниму.</verse>
				<verse number="3">Када су стигле све старешине Израела, свештеници подигоше Ковчег</verse>
				<verse number="4">и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему.</verse>
				<verse number="5">Цар Соломон и сва израелска заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји.</verse>
				<verse number="6">Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ.</verse>
				<verse number="7">Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими засењивали Ковчег и мотке за ношење.</verse>
				<verse number="8">Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас.</verse>
				<verse number="9">У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.</verse>
				<verse number="10">Када су свештеници изашли из Светиње, облак испуни Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="11">Свештеници нису могли да обављају своју службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="12">Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати.</verse>
				<verse number="13">Заиста сам ти величанствен дом саградио, место на ком ћеш пребивати довека.«</verse>
				<verse number="14">Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је,</verse>
				<verse number="15">па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао:</verse>
				<verse number="16">‚Од дана када сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израелом.‘</verse>
				<verse number="17">»Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог,</verse>
				<verse number="18">али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио.</verse>
				<verse number="19">Али нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘</verse>
				<verse number="20">»ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог,</verse>
				<verse number="21">и у њему сам припремио место за Ковчег, у ком је Савез који је ГОСПОД склопио с нашим праоцима када их је извео из Египта.«</verse>
				<verse number="22">Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник, рашири руке према небу</verse>
				<verse number="23">и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов. Нема Бога као што си ти, ни горе на небу ни доле на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш.</verse>
				<verse number="24">Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.</verse>
				<verse number="25">»Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘</verse>
				<verse number="26">Стога, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду, мом оцу.</verse>
				<verse number="27">»Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио!</verse>
				<verse number="28">Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти данас ја, твој слуга, упућујем.</verse>
				<verse number="29">Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао: ‚Тамо ће бити моје Име‘, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту.</verse>
				<verse number="30">Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.</verse>
				<verse number="31">»Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому,</verse>
				<verse number="32">чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.</verse>
				<verse number="33">»Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому,</verse>
				<verse number="34">тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.</verse>
				<verse number="35">»Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом,</verse>
				<verse number="36">тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.</verse>
				<verse number="37">»Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест,</verse>
				<verse number="38">па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому,</verse>
				<verse number="39">чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи.</verse>
				<verse number="40">Тада ће те се бојати све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.</verse>
				<verse number="41">»Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог Имена дошао из далеке земље</verse>
				<verse number="42">– јер људи ће чути за твоје велико Име и твоју моћну руку и испружену десницу – када туђинац дође и помоли се према овом Дому,</verse>
				<verse number="43">чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.</verse>
				<verse number="44">»Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје Име,</verse>
				<verse number="45">чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.</verse>
				<verse number="46">»Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу,</verse>
				<verse number="47">па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи својих поробљивача, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘,</verse>
				<verse number="48">и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи својих непријатеља који су их одвели у робље, и помоле ти се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам саградио за твоје Име,</verse>
				<verse number="49">чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их.</verse>
				<verse number="50">Опрости свом народу, који је згрешио против тебе. Опрости му све преступе које је против тебе учинио и учини да му се смилују његови поробљивачи.</verse>
				<verse number="51">Јер, они су твој народ и твој посед који си извео из Египта, пећи у којој се топи гвожђе.</verse>
				<verse number="52">»Милостиво погледај на молбу мене, твога слуге, и на молбу свога народа Израела за милост – чуј их кад год ти завапе.</verse>
				<verse number="53">Јер, Израел си издвојио од свих народа на земљи да буде твој посед, баш као што си објавио преко свога слуге Мојсија када си, Господе ГОСПОДЕ, наше праоце извео из Египта.«</verse>
				<verse number="54">Када је Соломон изговорио све ове молитве и молбе за милост ГОСПОДУ, устаде са места на ком је клечао пред жртвеником руку раширених према небу</verse>
				<verse number="55">и јаким гласом благослови сву израелску заједницу, говорећи:</verse>
				<verse number="56">»Благословен ГОСПОД, који је свом народу Израелу дао починак као што је и обећао. Није се изјаловила ниједна реч свих оних лепих обећања која је дао преко свога слуге Мојсија.</verse>
				<verse number="57">Нека ГОСПОД, наш Бог, буде с нама као што је био с нашим праоцима. Нека нас никада не напусти и не одбаци.</verse>
				<verse number="58">Нека наше срце приклони себи, да живимо како он тражи и да се држимо заповести, уредби и законâ које је дао нашим праоцима.</verse>
				<verse number="59">Нека ове моје молитве буду и дан и ноћ близу ГОСПОДА, нашега Бога, да би оправдао мене, свога слугу, и свој народ Израел када буде потребно,</verse>
				<verse number="60">како би сви људи на земљи знали да је ГОСПОД Бог и да нема другога.</verse>
				<verse number="61">Свим срцем будите одани ГОСПОДУ, нашем Богу, живећи по његовим уредбама и држећи се његових заповести као што је то данас.«</verse>
				<verse number="62">Тада цар и сав Израел с њим принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="63">Соломон принесе ГОСПОДУ жртву за заједништво: двадест две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сви Израелци посветише Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="64">Тог истог дана цар освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице, житне жртве и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник пред ГОСПОДОМ био сувише мали да прими све жртве.</verse>
				<verse number="65">Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник који је падао у то време. Славили су га пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, седам дана.</verse>
				<verse number="66">Осмога дана Соломон отпусти народ, који благослови цара и оде кући, срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за свога слугу Давида и свој народ Израел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Када је Соломон завршио изградњу Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате и свега другог што је желео да сагради,</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД му се показа по други пут, онако како му се показао у Гивону,</verse>
				<verse number="3">и рече му: »Чуо сам молитву и молбу за милост које си ми упутио. Освештао сам овај храм који си саградио тако што сам у њега довека ставио своје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.</verse>
				<verse number="4">»А ти, ако будеш живео преда мном искрено и честито као твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ,</verse>
				<verse number="5">учврстићу твој царски престо у Израелу довека, као што сам обећао твом оцу Давиду кад сам рекао: ‚Увек ће један од твојих потомака седети на Израеловом престолу.‘</verse>
				<verse number="6">»Али, ако се ти или твоји синови окренете од мене и не будете се држали заповести и уредби које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате,</verse>
				<verse number="7">тада ћу уклонити Израел из земље коју сам му дао и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Тада ће Израел постати узречица и ругалица међу свим народима.</verse>
				<verse number="8">Овај храм ће бити гомила рушевина и сви који буду пролазили згражаваће се и цоктати. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они,</verse>
				<verse number="9">а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, свога Бога, који је извео њихове праоце из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је ГОСПОД на њих довео сву ову несрећу.‘«</verse>
				<verse number="10">После двадесет година током којих је изградио ове две грађевине – Дом ГОСПОДЊИ и царску палату –</verse>
				<verse number="11">цар Соломон даде Хираму, цару Тира, двадесет градова у Галилеји зато што га је овај снабдевао кедровином, боровином и златом колико год је Соломон хтео.</verse>
				<verse number="12">Али, када је Хирам дошао из Тира да види градове које му је Соломон дао, нису му се свидели.</verse>
				<verse number="13">»Какве си ми то градове дао, брате?« упита. Он их назва земља Кавул, а тако се зову и данас.</verse>
				<verse number="14">Хирам је био послао цару сто двадесет таланата злата.</verse>
				<verse number="15">Цар Соломон је био наметнуо кулук да би саградио Дом ГОСПОДЊИ, своју палату, Мило, јерусалимски зид и градове Хацор, Мегидо и Гезер.</verse>
				<verse number="16">Фараон, египатски цар, био је напао и освојио Гезер и спалио га. Побио је његове житеље, Ханаанце, па га дао у мираз својој кћери, Соломоновој жени.</verse>
				<verse number="17">Соломон је обновио Гезер, као и Доњи Бет Хорон,</verse>
				<verse number="18">Ваалат, Тадмор у пустињском делу земље,</verse>
				<verse number="19">као и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, у Либану и на целом подручју којим је владао.</verse>
				<verse number="20">Све преостале Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци,</verse>
				<verse number="21">односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису могли докраја да затру, Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас.</verse>
				<verse number="22">Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом, него су они били његови војници, службеници, војни заповедници, четовође и заповедници његових борних кола и коњаникâ.</verse>
				<verse number="23">Они су били и главни предрадници задужени за Соломонове радове. Било је пет стотина педесет таквих предрадника који су надгледали раднике.</verse>
				<verse number="24">Када је фараонова кћи прешла из Давидовог града у палату коју је Соломон саградио за њу, он сагради Мило.</verse>
				<verse number="25">Соломон је три пута годишње приносио жртве паљенице и жртве за заједништво на жртвенику који је подигао ГОСПОДУ и уз њих је палио кâд пред ГОСПОДОМ. Тако је испуњавао своје храмске обавезе.</verse>
				<verse number="26">Цар Соломон је градио и лађе у Ецјон-Геверу, близу Елота у Едому, на обали Црвеног мора.</verse>
				<verse number="27">Хирам посла своје слуге, искусне морепловце, да служе на тим лађама са Соломоновим слугама.</verse>
				<verse number="28">Они отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине двадесет таланата злата и предадоше их цару Соломону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима.</verse>
				<verse number="2">Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму.</verse>
				<verse number="3">Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни.</verse>
				<verse number="4">Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио,</verse>
				<verse number="5">јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.</verse>
				<verse number="6">Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости.</verse>
				<verse number="7">Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула.</verse>
				<verse number="8">Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост!</verse>
				<verse number="9">Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«</verse>
				<verse number="10">Она даде цару сто двадесет таланата злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.</verse>
				<verse number="11">(А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења.</verse>
				<verse number="12">Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)</verse>
				<verse number="13">Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.</verse>
				<verse number="14">Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата,</verse>
				<verse number="15">не рачунајући приход који су доносили трговци, продавци, сви цареви Арабије и управитељи области у земљи.</verse>
				<verse number="16">Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела злата.</verse>
				<verse number="17">Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки су утрошене три мине злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.</verse>
				<verse number="18">Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен најбољим златом.</verse>
				<verse number="19">Престо је имао шест степеника, а наслон му је на врху био заобљен. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава.</verse>
				<verse number="20">На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.</verse>
				<verse number="21">Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.</verse>
				<verse number="22">Цар је имао трговачке лађе које су пловиле заједно са Хирамовим лађама. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.</verse>
				<verse number="23">Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи</verse>
				<verse number="24">и цео свет је желео да дође и чује мудрост којом је Бог обдарио Соломона.</verse>
				<verse number="25">Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.</verse>
				<verse number="26">Соломон је сакупио и много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.</verse>
				<verse number="28">Соломон је увозио коње из Египта и Квеа – цареви добављачи куповали су их у Квеу.</verse>
				<verse number="29">Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела сребра. Кола и коње продавали су и свим хетитским и арамејским царевима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Осим фараонове кћери, цар Соломон је волео многе друге туђинке – Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетиткиње.</verse>
				<verse number="2">Оне су биле из народâ за које је ГОСПОД рекао Израелцима: »Не склапајте бракове с њима, јер ће вас оне сигурно окренути својим боговима«, али се Соломон ипак у њих заљубљивао.</verse>
				<verse number="3">Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине наложница, и његове жене су га окренуле од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="4">Када је Соломон остарио, жене га окренуше другим боговима, па више није био докраја одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов отац Давид.</verse>
				<verse number="5">Ишао је за Астартом, богињом Сидонаца, и Молохом, одвратним богом Амонаца.</verse>
				<verse number="6">Тако је Соломон чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није у потпуности ишао за ГОСПОДОМ као његов отац Давид.</verse>
				<verse number="7">На једном брду источно од Јерусалима, подигао је узвишицу Кемошу, одвратном богу Моава, и Молоху, одвратном богу Амонаца.</verse>
				<verse number="8">Исто је урадио за све своје жене туђинке, да би могле да пале кâд и приносе жртве својим боговима.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД се разгневи на Соломона, јер се окренуо од ГОСПОДА, Бога Израеловог, који му се два пута показао</verse>
				<verse number="10">и заповедио му да не иде за другим боговима. Али Соломон се није држао ГОСПОДЊЕ заповести.</verse>
				<verse number="11">Стога ГОСПОД рече Соломону: »Пошто тако чиниш и не држиш се мога савеза и уредби које сам ти дао, истргнућу ти царство и дати га једном од твојих службеника.</verse>
				<verse number="12">Али, због мога слуге Давида, нећу то учинити за твог живота – истргнућу га из руку твога сина.</verse>
				<verse number="13">Али нећу му истргнути цело царство, него ћу му, због мога слуге Давида и због Јерусалима, који сам изабрао, оставити једно племе.«</verse>
				<verse number="14">Тада ГОСПОД подиже Соломону противника, Хадада Едомца, из Едомове царске лозе.</verse>
				<verse number="15">Када је Давид ратовао с Едомом, главни заповедник војске Јоав, који је отишао да сахрани погинуле, побио је свако мушко у Едому.</verse>
				<verse number="16">Јоав и сви Изараелци остали су тамо шест месеци, све док нису истребили свако мушко у Едому.</verse>
				<verse number="17">Али Хадад, који је још био дечак, побегао је у Египат с Едомцима који су били службеници његовог оца.</verse>
				<verse number="18">Отишли су из Мидјана у Паран, повели са собом неке људе из Парана и отишли у Египат. Фараон, египатски цар, дао је Хададу кућу и земљу и снабдео га храном.</verse>
				<verse number="19">Хадад је нашао толику милост у фараоновим очима да му је овај за жену дао сестру своје жене, царице Тахпенес.</verse>
				<verse number="20">Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенес одгајила у царској палати, где је живео са фараоновим синовима.</verse>
				<verse number="21">Када је Хадад чуо у Египту да је Давид умро и да је умро и Јоав, главни заповедник војске, рече фараону: »Пусти ме да се вратим у своју земљу.«</verse>
				<verse number="22">»Шта ти овде недостаје«, упита га фараон, »па желиш да се вратиш у своју земљу?« »Ништа«, одговори Хадад, »али ме пусти да идем.«</verse>
				<verse number="23">Бог против Соломона подиже још једног противника, Резона сина Елјадиног. Овај је побегао од свога господара Хададезера, цара Цове,</verse>
				<verse number="24">окупио око себе људе и постао вођа пљачкашке дружине. Када је Давид покушао да их убије, отишли су у Дамаск, где су се настанили и завладали градом.</verse>
				<verse number="25">Резон је био противник Израела целог Соломоновог живота. Причињавао је исто толико мука Израелу као и Хадад и мрзео је Израел. Он је владао над Арамом.</verse>
				<verse number="26">Против цара се побуни и Јаровам син Неватов. Он је био један од Соломонових службеника, Ефремовац из Цереде, а мајка му је била удовица по имену Церуа.</verse>
				<verse number="27">Ово је приказ његове побуне: Соломон је саградио Мило и попунио шупљину у зиду града свог оца Давида.</verse>
				<verse number="28">Јаровам је био способан човек, па га Соломон, видевши како младић добро обавља свој посао, постави да управља свим кулучарима из Јосифовог племена.</verse>
				<verse number="29">У то време Јаровам отпутова из Јерусалима, а на путу га сусрете Ахија, пророк из Шила, огрнут новим огртачем. Њих двојица су били сами на отвореном пољу.</verse>
				<verse number="30">Ахија узе онај нови огртач који је имао на себи и раздре га на дванаест комада,</verse>
				<verse number="31">па рече Јароваму: »Узми за себе десет комада, јер овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ево, истргнућу царство из Соломонових руку и теби дати десет племена.</verse>
				<verse number="32">Али, због мога слуге Давида и града Јерусалима, који сам изабрао између свих Израелових племена, њему ће остати једно племе.</verse>
				<verse number="33">Учинићу тако јер су ме оставили и клањали се Астарти, богињи Сидонаца, Кемошу, богу Моаваца, и Молоху, богу Амонаца, и нису живели како ја тражим, нити су чинили оно што је исправно у мојим очима ни држали се мојих уредби и законâ као што је то чинио Давид отац Соломонов.</verse>
				<verse number="34">»‚Али нећу узети цело царство из Соломонових руку. Пустићу га да влада док је жив, због мога слуге Давида, кога сам изабрао и који се држао мојих заповести и уредби.</verse>
				<verse number="35">Одузећу царство из руку његовог сина и десет племена ћу дати теби.</verse>
				<verse number="36">Једно племе ћу дати његовом сину, да би владарска кућа мога слуге Давида наставила да ми служи у Јерусалиму, граду који сам изабрао да у њега ставим своје Име.</verse>
				<verse number="37">А тебе ћу узети да владаш над свим што ти срце зажели, да будеш цар Израела.</verse>
				<verse number="38">Ако се будеш покоравао свему што ти заповедим, живео како ја тражим, чинио оно што је исправно у мојим очима и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом. Подићи ћу ти трајну владарску кућу, попут оне коју сам подигао Давиду, и даћу ти Израел.</verse>
				<verse number="39">Понизићу Давидове потомке због Соломоновог греха, али не заувек.‘«</verse>
				<verse number="40">Соломон покуша да убије Јаровама, али овај побеже у Египат, цару Шишаку, и тамо остаде до Соломонове смрти.</verse>
				<verse number="41">Остали догађаји Соломонове владавине – све што је учинио и мудрост коју је показао – записани су у Књизи Соломонових летописа.</verse>
				<verse number="42">Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом.</verse>
				<verse number="43">Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара.</verse>
				<verse number="2">Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном и тамо се настанио.</verse>
				<verse number="3">Када су послали по Јаровама, он и сва израелска заједница одоше Ровоаму и рекоше му:</verse>
				<verse number="4">»Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«</verse>
				<verse number="5">Ровоам одговори: »Идите, па ми дођите поново за три дана.« И народ оде.</verse>
				<verse number="6">Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота. »Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.</verse>
				<verse number="7">»Ако данас хоћеш да удовољиш овом народу «, одговорише они, »и даш им повољан одговор, они ће ти увек служити.«</verse>
				<verse number="8">Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.</verse>
				<verse number="9">Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«</verse>
				<verse number="10">На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца.</verse>
				<verse number="11">Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима – ја ћу вас кажњавати тешким корбачима.‘«</verse>
				<verse number="12">Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.</verse>
				<verse number="13">Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет који су му дале старешине,</verse>
				<verse number="14">а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«</verse>
				<verse number="15">Тако цар не послуша народ, јер је ГОСПОД хтео да тако буде да би се испунило оно што је рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.</verse>
				<verse number="16">Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му: »Који је наш удео у Давиду? Ми немамо наследство у сину Јесејевом! У своје шаторе, Израеле! А ти се, Давиде, за своју владарску кућу старај.« И Израелци одоше кући,</verse>
				<verse number="17">па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.</verse>
				<verse number="18">Цар Ровоам посла Израелцима Адорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у своја кола и побеже у Јерусалим.</verse>
				<verse number="19">Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.</verse>
				<verse number="20">Када је сав Израел чуо да се Јаровам вратио, послаше по њега и позваше га на народни збор, па га прогласише за цара над свим Израелом. Само је Јудино племе остало одано Давидовој владарској кући.</verse>
				<verse number="21">Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из целог Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму сину Соломоновом.</verse>
				<verse number="22">Али Божија реч дође Шемаји, Божијем човеку:</verse>
				<verse number="23">»Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и целом Јудином и Венијаминовом племену и осталом народу:</verse>
				<verse number="24">‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће Израелаца. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘« И они послушаше реч ГОСПОДЊУ, па се окренуше и одоше.</verse>
				<verse number="25">Јаровам утврди Сихем у Ефремовом горју, па је тамо живео. После оде оданде и утврди Пенуел.</verse>
				<verse number="26">Тада Јаровам помисли: »Царство би се сада могло вратити Давидовој владарској кући</verse>
				<verse number="27">ако овај народ буде ишао да приноси жртве у Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму. Могао би поново да се приклони свом некадашњем господару, Ровоаму, цару Јуде. Мене би убили и вратили се цару Ровоаму.«</verse>
				<verse number="28">Пошто се посаветовао, цар начини два златна телета, па рече народу: »Доста сте ишли у Јерусалим. Ево твојих богова, Израеле, који су те извели из Египта.«</verse>
				<verse number="29">Онда једно теле постави у Бетелу, а друго у Дану.</verse>
				<verse number="30">То постаде извор греха, јер је народ ишао у Бетел и Дан да им се клања.</verse>
				<verse number="31">Јаровам подиже светилишта на узвишицама, а за свештенике постави свакакве људе, који нису били Левити.</verse>
				<verse number="32">Он уведе и празник петнаестог дана осмог месеца, сличан оном који се славио у Јуди, и на жртвенику у Бетелу принесе жртве телади коју је начинио. У Бетелу је, по светилиштима која је подигао на узвишицама, поставио и свештенике.</verse>
				<verse number="33">Жртве на жртвенику у Бетелу принео је петнаестог дана осмог месеца, месеца који је самовољно за то изабрао. Тако је установио празник за Израелце и на жртвенику принео жртве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Један Божији човек дође по ГОСПОДЊОЈ заповести из Јуде у Бетел баш кад је Јаровам стао пред жртвеник да принесе жртву.</verse>
				<verse number="2">Он по ГОСПОДЊОЈ заповести повика против жртвеника: »Жртвениче, жртвениче! Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, син по имену Јосија родиће се у Давидовој владарској кући. Он ће на теби жртвовати свештенике узвишица који сада приносе жртве на теби, па ће се на теби спаљивати људске кости.‘«</verse>
				<verse number="3">Тог истог дана Божији човек објави и знак: »Ово је знак да је ГОСПОД говорио: Жртвеник ће се распући и пепео се просути с њега.«</verse>
				<verse number="4">Када је цар Јаровам чуо шта је Божији човек повикао против жртвеника у Бетелу, он пружи руку од жртвеника према њему и рече: »Ухватите га!« Али рука коју је пружио осуши му се, па више није могао да је привуче к себи.</verse>
				<verse number="5">Жртвеник се распуче и пепео се просу с њега, у складу са знаком који је Божији човек објавио по ГОСПОДЊОЈ заповести.</verse>
				<verse number="6">Тада цар рече Божијем човеку: »Заузми се за мене код ГОСПОДА, твога Бога, и помоли му се да ми рука оздрави.« Божији човек се заузе код ГОСПОДА, и царева рука оздрави, па је била као и пре.</verse>
				<verse number="7">Цар рече Божијем човеку: »Пођи са мном кући, да нешто поједеш, а даћу ти и поклон.«</verse>
				<verse number="8">Али Божији човек одговори цару: »Да ми даш и половину свог имања, не бих пошао с тобом, нити бих на овом месту јео хлеба ни пио воде.</verse>
				<verse number="9">Јер, овако ми је заповеђено речју ГОСПОДЊОМ: ‚Не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«</verse>
				<verse number="10">Тако он оде и врати се другим путем од оног којим је дошао у Бетел.</verse>
				<verse number="11">А у Бетелу је живео један стари пророк. Његови синови дођоше и испричаше му све што је Божији човек учинио тог дана у Бетелу и шта је рекао цару.</verse>
				<verse number="12">Тада их отац упита: »Којим путем је отишао?« Када су му синови показали којим путем је отишао Божији човек који је дошао из Јуде,</verse>
				<verse number="13">он им рече: »Оседлајте ми магарца.« Они му оседлаше магарца, па он узјаха</verse>
				<verse number="14">и крену за Божијим човеком. Нађе га како седи под једном смрдљиком, па га упита: »Јеси ли ти Божији човек који је дошао из Јуде?« »Јесам«, одговори овај.</verse>
				<verse number="15">Тада му пророк рече: »Пођи са мном кући, да једеш.«</verse>
				<verse number="16">Божији човек одврати: »Не смем да се вратим с тобом нити смем да једем ни пијем с тобом на овом месту.</verse>
				<verse number="17">Јер, заповеђено ми је речју ГОСПОДЊОМ: ‚Тамо не једи и не пиј, нити се враћај путем којим си дошао.‘«</verse>
				<verse number="18">Тада му стари пророк рече: »И ја сам пророк као и ти и анђео ми је заповедио речју ГОСПОДЊОМ: ‚Доведи га назад својој кући да једе и пије.‘« Али стари пророк га је слагао.</verse>
				<verse number="19">Тако се Божији човек врати с њим, па је јео и пио у његовој кући.</verse>
				<verse number="20">Док су седели за трпезом, реч ГОСПОДЊА дође старом пророку,</verse>
				<verse number="21">па он повика Божијем човеку који је дошао из Јуде: »Овако каже ГОСПОД: ‚Побунио си се против онога што ти је ГОСПОД рекао и ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог.</verse>
				<verse number="22">Вратио си се и јео и пио на месту за које сам ти рекао да на њему не једеш и не пијеш. Зато твој леш неће бити сахрањен у гробници твојих праотаца.‘«</verse>
				<verse number="23">Када је Божији човек престао да једе и пије, пророк који га је довео назад оседла му магарца.</verse>
				<verse number="24">На путу га пресрете лав и уби га. Његов леш је лежао на путу, а крај њега су стајали магарац и лав.</verse>
				<verse number="25">Неки људи прођоше онуда и видеше леш како лежи на путу и лава који стоји поред њега, па одоше и то јавише у граду у ком је живео онај стари пророк.</verse>
				<verse number="26">Када је пророк који је онога вратио с пута то чуо, рече: »То је онај Божији човек који није послушао оно што му је ГОСПОД заповедио. ГОСПОД га је предао лаву, који га је растргао и убио, као што га је ГОСПОД и опоменуо.«</verse>
				<verse number="27">Тада пророк рече својим синовима: »Оседлајте ми магарца.« Они то учинише,</verse>
				<verse number="28">па он оде и нађе леш како лежи на путу и магарца и лава како стоје поред њега – лав није прождро тело ни растргао магарца.</verse>
				<verse number="29">Пророк подиже леш Божијег човека, положи га на магарца и однесе у свој град да га ожали и сахрани.</verse>
				<verse number="30">Леш положи у своју гробницу, па га ожалише и рекоше: »Авај, брате мој!«</verse>
				<verse number="31">Пошто га је сахранио, рече својим синовима: »Када умрем, сахраните ме у гробници где је сахрањен и Божији човек: положите моје кости поред његових костију.</verse>
				<verse number="32">Јер, сигурно ће се обистинити оно што је он по ГОСПОДЊОЈ заповести објавио против жртвеника у Бетелу и против свих светилишта на узвишицама у градовима Самарије.«</verse>
				<verse number="33">Јаровам се ни после овога не одврати од свога злог пута, већ је и даље свакакве људе постављао за свештенике. Ко год је то желео, он му је давао службу свештеника на узвишицама.</verse>
				<verse number="34">То је био грех Јаровамове владарске куће који је довео до њеног пада и нестанка са лица земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У то време се разболе Јаровамов син Авија.</verse>
				<verse number="2">Јаровам рече својој жени: »Хајде, преруши се, да се не зна да си моја жена, па иди у Шило. Тамо је пророк Ахија, онај који ми је рекао да ћу бити цар овом народу.</verse>
				<verse number="3">Понеси са собом десет хлебова, мало колача и посуду меда и иди к њему. Он ће ти рећи шта ће бити са дечаком.«</verse>
				<verse number="4">Јаровамова жена учини као што јој је он рекао и оде Ахијиној кући у Шилу. А Ахија није више видео – изгубио је вид због старости.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД му рече: »Јаровамова жена долази да те пита за свог сина јер је болестан, а ти јој одговори тако и тако. Када дође, претвараће се да је нека друга.«</verse>
				<verse number="6">Када је Ахија чуо звук њених корака на улазу, рече јој: »Уђи, Јаровамова жено. Зашто се претвараш да си нека друга? Послан сам ти с рђавим вестима.</verse>
				<verse number="7">Иди и реци Јароваму: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Подигао сам те из народа и учинио те владаром над мојим народом Израелом.</verse>
				<verse number="8">Истргнуо сам царство од Давидове владарске куће и дао га теби. Али ти ниси био као мој слуга Давид, који се држао мојих заповести и ишао за мном свим својим срцем и чинио само оно што је исправно у мојим очима.</verse>
				<verse number="9">Ти си учинио више зла од свих пре тебе. Одбацио си ме и разгневио начинивши себи друге богове – ливене идоле.</verse>
				<verse number="10">Због тога ћу пустити несрећу на Јаровамову владарску кућу. Истребићу свако Јаровамово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака. Спалићу Јаровамову владарску кућу као што се спаљује балега, да ништа не остане.</verse>
				<verse number="11">Пси ће појести оне Јаровамове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.‘ Тако каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Ти се сада врати кући. Чим ногом крочиш у град, дечак ће умрети.</verse>
				<verse number="13">Сав Израел ће га ожалити и сахранити. Он ће бити једини од Јаровамових који ће бити сахрањен, јер је он једини из Јаровамове породице код кога је ГОСПОД, Бог Израелов, нашао нешто добро.</verse>
				<verse number="14">»ГОСПОД ће себи подићи цара над Израелом који ће уклонити Јаровамову владарску кућу. Данас је тај дан и час.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД ће ударити Израел, па ће се Израел љуљати као трска у води. Ишчупаће Израелце из ове добре земље коју је дао њиховим праоцима и расејати их с оне стране реке Еуфрат, јер су разгневили ГОСПОДА правећи себи Ашерине мотке.</verse>
				<verse number="16">Он ће оставити Израел због грехâ које је Јаровам чинио и на њих наводио и Израел.«</verse>
				<verse number="17">Тада Јаровамова жена устаде и оде у Тирцу. Чим је крочила преко кућног прага, дечак умре.</verse>
				<verse number="18">Сахранише га и сав Израел га ожали, као што је ГОСПОД и рекао преко свог слуге, пророка Ахије.</verse>
				<verse number="19">Остали догађаји Јаровамове владавине, његови ратови и како је владао, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="20">Владао је двадесет две године, а онда умро. На месту цара наследи га његов син Надав.</verse>
				<verse number="21">Ровоам син Соломонов владао је у Јуди. Имао је четрдесет једну годину када је постао цар. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је ГОСПОД изабрао између свих Израелових племена да у њега стави своје Име. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка.</verse>
				<verse number="22">Јудеји су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Гресима које су чинили изазивали су љубоморни гнев ГОСПОДЊИ више него њихови праоци.</verse>
				<verse number="23">Дизали су себи и узвишице, свете стубове и Ашерине мотке на сваком високом брду и под сваким крошњатим дрветом,</verse>
				<verse number="24">а било је чак и храмских блудника у земљи. Народ је чинио све гнусобе као и народи које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.</verse>
				<verse number="25">Пете године Ровоамове владавине, египатски цар Шишак нападе Јерусалим</verse>
				<verse number="26">и однесе све драгоцености из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, укључујући и златне штитове које је направио Соломон.</verse>
				<verse number="27">Стога цар Ровоам направи бронзане штитове место оних и повери их заповедницима страже на улазу у царску палату.</verse>
				<verse number="28">Кад год је цар одлазио у Дом ГОСПОДЊИ, стража је носила штитове, а потом их је враћала у стражару.</verse>
				<verse number="29">Остали догађаји Ровоамове владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="30">Све то време водио се рат између Ровоама и Јаровама.</verse>
				<verse number="31">Ровоам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка. На месту цара наследи га његов син Авија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Осамнаесте године владавине цара Јаровама сина Неватовог, Авија постаде цар Јуде.</verse>
				<verse number="2">У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Мааха кћи Авесаломова.</verse>
				<verse number="3">Чинио је све грехе које је чинио и његов отац пре њега. Није био свим срцем одан ГОСПОДУ, своме Богу, као што је био његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="4">Али ГОСПОД му, због Давида, даде сина који ће га наследити и ГОСПОД ојача Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">Јер, Давид је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и није се оглушио ни о једну ГОСПОДЊУ заповест, осим у случају Урије Хетита.</verse>
				<verse number="6">Рат који је почео између Ровоама и Јаровама водио се и целог Авијиног живота.</verse>
				<verse number="7">Остали догађаји Авијине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Док се још водио рат између њега и Јаровама,</verse>
				<verse number="8">Авија умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Аса.</verse>
				<verse number="9">Двадесете године владавине Јаровама, цара Израела, Аса постаде цар Јуде.</verse>
				<verse number="10">У Јерусалиму је владао четрдесет једну годину. Бака му се звала Мааха кћи Авесалемова.</verse>
				<verse number="11">Аса је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="12">Протерао је из земље храмске блуднике и уклонио све идоле које су направили његови претходници.</verse>
				<verse number="13">Чак је и своју баку Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку и спали је у долини Кидрон.</verse>
				<verse number="14">Иако није уклонио и узвишице, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="15">Он је у Дом ГОСПОДЊИ унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="16">Између Асе и Бааше, цара Израела, водио се рат све време њихове владавине.</verse>
				<verse number="17">Бааша нападе Јуду и поче да утврђује Раму да би спречио да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега.</verse>
				<verse number="18">Тада Аса узе све преостало сребро и злато из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и своје палате, па их повери својим службеницима и по њима посла Бен-Хададу сину Тавримона сина Хезјоновог, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком:</verse>
				<verse number="19">»Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем на поклон сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«</verse>
				<verse number="20">Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и порази Ијон, Дан, Авел-Бет-Мааху и сав Кинерот и Нефталимову земљу.</verse>
				<verse number="21">Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму и повуче се у Тирцу.</verse>
				<verse number="22">Тада цар Аса издаде проглас свим Јудејима без изузетка да из Раме однесу камен и дрво које је Бааша тамо користио. Том грађом Аса обнови Геву Венијаминову и Мицпу.</verse>
				<verse number="23">Остали догађаји Асине владавине, све што је постигао и учинио и сви градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. Када је остарио, оболеше му ноге.</verse>
				<verse number="24">Аса умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јосафат.</verse>
				<verse number="25">Надав син Јаровамов постаде цар Израела друге године владавине Асе, цара Јуде, а владао је две године.</verse>
				<verse number="26">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући стопама свога оца и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.</verse>
				<verse number="27">Бааша син Ахијин, из Исахаровог племена, скова заверу против Надава, па га уби код филистејског града Гибетона док су га Надав и сав Израел опседали.</verse>
				<verse number="28">Било је то треће године владавине Асе, цара Јуде. Тако Бааша завлада место Надава</verse>
				<verse number="29">и одмах поби сву Јаровамову породицу. Не остави Јароваму никог живог, већ их све истреби, у складу с оним што је ГОСПОД рекао преко свог слуге Ахије Шилонца –</verse>
				<verse number="30">због грехâ које је Јаровам чинио и на њих наводио и Израел и тиме разгневио ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="31">Остали догађаји Надавове владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="32">Између Асе и Бааше, цара Израела, водио се рат све време њихове владавине.</verse>
				<verse number="33">Треће године владавине Асе, цара Јуде, Бааша син Ахијин постаде цар над свим Израелом у Тирци, па је владао двадесет четири године.</verse>
				<verse number="34">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући Јаровамовим стопама и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА против Бааше дође Јехуу сину Хананијевом:</verse>
				<verse number="2">»Уздигао сам те из прашине и учинио те владаром над мојим народом Израелом, али ти си кренуо Јаровамовим стопама и навео мој народ Израел да згреши и да ме разгневи својим гресима.</verse>
				<verse number="3">Зато ћу затрти Баашу и његову породицу: учинићу с твојом породицом исто што и са породицом Јаровама сина Неватовог.</verse>
				<verse number="4">Пси ће појести оне Баашине који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«</verse>
				<verse number="5">Остали догађаји Баашине владавине, све што је учинио и његови успеси, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="6">Бааша умре, па га сахранише у Тирци. На месту цара наследи га његов син Ела.</verse>
				<verse number="7">Оно што је ГОСПОД рекао против Бааше и његове породице преко пророка Јехуа сина Хананијевог било је због свега зла које је овај учинио пред ГОСПОДОМ. Бааша га је разгневио својим делима, укључујући и то што је затро Јаровамову породицу, па је зато његова породица постала као Јаровамова.</verse>
				<verse number="8">Двадесет шесте године владавине Асе, цара Јуде, Ела син Баашин постаде цар Израела, па је владао у Тирци две године.</verse>
				<verse number="9">Зимри, један од његових службеника, заповедник половине његових борних кола, скова заверу против њега. Док је Ела био у Тирци и опијао се у кући Арце, управитеља палате у Тирци,</verse>
				<verse number="10">Зимри уђе, нападе га и уби. То је било двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде. Тако је Зимри завладао место Еле.</verse>
				<verse number="11">Чим је завладао и засео на престо, Зимри поби сву Баашину породицу, не поштедевши ниједно мушко чељаде, а поби и његове рођаке и пријатеље.</verse>
				<verse number="12">Тако је Зимри затро сву Баашину породицу, у складу с оним што је ГОСПОД рекао против Бааше преко пророка Јехуа</verse>
				<verse number="13">због свих греха које су починили Бааша и његов син Ела и на њих наводили и Израел. Својим ништавним идолима разгневили су ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="14">Остали догађаји Елине владавине, све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="15">Двадесет седме године владавине Асе, цара Јуде, Зимри је владао у Тирци седам дана. Зимри је постао цар док је израелска војска била утаборена близу филистејског града Гибетона.</verse>
				<verse number="16">Када су Израелци у табору чули да је Зимри сковао заверу против цара и убио га, одмах тога дана у табору прогласише заповедника војске Омрија за цара Израела.</verse>
				<verse number="17">Тада се Омри и сви Израелци с њим повукоше од Гибетона и опседоше Тирцу.</verse>
				<verse number="18">Када је Зимри видео да ће град бити освојен, оде у кулу на царској палати и запали палату. Тако је погинуо</verse>
				<verse number="19">због грехâ које је починио. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, идући Јаровамовим стопама и чинећи исти грех на који је наводио и Израел.</verse>
				<verse number="20">Остали догађаји Зимријеве владавине и побуна коју је дигао записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="21">Тада настаде подвојеност у израелском народу: пола народа је хтело за цара Тивнија сина Гинатовог, а пола народа Омрија.</verse>
				<verse number="22">Омријеви следбеници показаше се јачи од Тивнијевих, па Тивни погину, а Омри постаде цар.</verse>
				<verse number="23">Тридесет прве године владавине Асе, цара Јуде, Омри постаде цар Израела. Владао је дванаест година, од којих шест у Тирци.</verse>
				<verse number="24">Од Шемера је за два таланта сребра купио брдо Самарију, на њему подигао град и назвао га Самарија, по Шемеру, претходном власнику брда.</verse>
				<verse number="25">Омри је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и згрешио више од свих својих претходника.</verse>
				<verse number="26">Ишао је стопама Јаровама сина Неватовог, чинећи исти грех на који је наводио и Израел. Својим ништавним идолима разгневили су ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="27">Остали догађаји Омријеве владавине, оно што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="28">Омри умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Ахав.</verse>
				<verse number="29">Тридесет осме године владавине Асе, цара Јуде, Ахав син Омријев постаде цар Израела, па је двадесет две године владао у Самарији.</verse>
				<verse number="30">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима више од свих својих претходника.</verse>
				<verse number="31">И као да му је било мало што је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, него се још и оженио Језавељом кћери Етбаала, цара Сидонаца, и почео да служи Ваалу и да му се клања.</verse>
				<verse number="32">Поставио је жртвеник Ваалу у Вааловом храму који је саградио у Самарији,</verse>
				<verse number="33">а направио је и Ашерину мотку. Он је учинио више да разгневи ГОСПОДА, Бога Израеловог, од свих израелских царева пре њега.</verse>
				<verse number="34">За време Ахавове владавине, Хиел Бетелац обнови Јерихон. Темеље му положи по цену свог прворођеног сина Авирама, а градске капије постави жртвујући живот свог најмлађег сина Сегува, у складу с оним што је ГОСПОД рекао преко Исуса Навина.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Илија Тишбејац, из Тишбе у Гиладу, рече Ахаву: »Живога ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, коме служим, неће бити ни росе ни кише следећих неколико година, осим на моју заповест.«</verse>
				<verse number="2">Реч ГОСПОДЊА дође Илији:</verse>
				<verse number="3">»Иди одавде, па скрени на исток и сакриј се у кланцу Кериту, источно од реке Јордан.</verse>
				<verse number="4">Пићеш из потока, а гавранима сам заповедио да те тамо хране.«</verse>
				<verse number="5">Илија учини као што му је ГОСПОД рекао: оде до кланца Керита, источно од реке Јордан, и тамо остаде.</verse>
				<verse number="6">Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутро и увече, а пио је из потока.</verse>
				<verse number="7">После неког времена, поток пресуши, јер у земљи није било кише.</verse>
				<verse number="8">Тада му дође реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="9">»Иди сместа у Сарепту Сидонску и остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те снабдева храном.«</verse>
				<verse number="10">Тако Илија оде у Сарепту. Када је дошао до градске капије, наиђе на једну удовицу како тамо сакупља пруће. Он је позва и замоли: »Донеси ми мало воде у врчу, да пијем.«</verse>
				<verse number="11">Како она крену да му донесе, он викну за њом: »Донеси ми, молим те, и мало хлеба.«</verse>
				<verse number="12">»Живога ми ГОСПОДА, твога Бога«, одговори она, »немам хлеба – само шаку брашна у ћупу и мало уља у врчу. Сакупљам пруће, да га однесем кући и спремим јело себи и свом сину, да га поједемо, па да умремо.«</verse>
				<verse number="13">Илија јој рече: »Не бој се. Иди кући и учини као што си рекла. Али прво мени испеци једну погачу од онога што имаш и донеси ми, а онда спреми нешто себи и свом сину.</verse>
				<verse number="14">Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Неће у ћупу нестати брашна нити ће пресушити врч с уљем све док ГОСПОД на земљу не пусти кишу.‘«</verse>
				<verse number="15">Она оде и учини као што јој је Илија рекао. Тако је сваког дана било хране за Илију и за ону жену и њену породицу,</verse>
				<verse number="16">пошто брашна у ћупу није нестало нити је врч с уљем пресушио, баш као што је ГОСПОД и рекао Илији.</verse>
				<verse number="17">После неког времена, разболе се син власнице куће. Било му је све горе и горе, док на крају није престао да дише.</verse>
				<verse number="18">Жена рече Илији: »Шта ти имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао да ме подсетиш на мој грех и да ми убијеш сина?«</verse>
				<verse number="19">»Дај ми свог сина«, одврати Илија, па га узе из њених руку, однесе га у собу на спрату у којој је становао и положи га на своју постељу.</verse>
				<verse number="20">Онда завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, зар си пустио несрећу и на ову удовицу код које станујем усмртивши јој сина?«</verse>
				<verse number="21">Потом се три пута пружи по дечаку и завапи ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, Боже мој, дај да се у овог дечака врати живот!«</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД услиши Илијин вапај: у дечака се врати живот и он оживе.</verse>
				<verse number="23">Илија подиже дете и однесе га из собе на спрату доле у кућу, па га даде мајци, рекавши: »Гледај, син ти је жив!«</verse>
				<verse number="24">А жена му рече: »Сада знам да си Божији човек и да је истина оно што ГОСПОД говори кроз твоја уста.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После много времена, треће године, реч ГОСПОДЊА дође Илији: »Иди и појави се пред Ахавом, а ја ћу послати кишу на земљу.«</verse>
				<verse number="2">И Илија оде да се појави пред Ахавом. Глад у Самарији била је страшна,</verse>
				<verse number="3">па Ахав позва Авдију, управитеља палате. А Авдија се силно бојао ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="4">Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.</verse>
				<verse number="5">Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.«</verse>
				<verse number="6">Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу.</verse>
				<verse number="7">Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет. Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?«</verse>
				<verse number="8">»Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘«</verse>
				<verse number="9">»Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби?</verse>
				<verse number="10">Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли.</verse>
				<verse number="11">А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘</verse>
				<verse number="12">Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости.</verse>
				<verse number="13">Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.</verse>
				<verse number="14">А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!«</verse>
				<verse number="15">Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.«</verse>
				<verse number="16">Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет.</verse>
				<verse number="17">Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?«</verse>
				<verse number="18">»Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима.</verse>
				<verse number="19">Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.«</verse>
				<verse number="20">Ахав позва све Израелце и окупи пророке на гори Кармел.</verse>
				<verse number="21">Илија изађе пред сав народ и рече: »Докле ћете се још колебати између две стране? Ако је ГОСПОД Бог, идите за њим, а ако је Ваал Бог, идите за њим.« Али народ му не одговори ниједном речју.</verse>
				<verse number="22">Тада Илија рече народу: »Ја сам једини остао од ГОСПОДЊИХ пророка, а Ваал има четири стотине педесет пророка.</verse>
				<verse number="23">Дајте нам два јунца, па нека они изаберу једнога за себе. Нека га исеку на комаде и положе на дрва, али нека не пале ватру. Ја ћу припремити другог јунца и положити га на дрва, али нећу палити ватру.</verse>
				<verse number="24">Онда ви призовите име свога бога, а ја ћу призвати ГОСПОДЊЕ име. Бог који одговори огњем – тај је прави Бог.« Сав народ рече: »Добро кажеш.«</verse>
				<verse number="25">Илија рече Вааловим пророцима: »Изаберите једног јунца, па га ви први припремите, јер вас има много. Призовите име свога бога, али не палите ватру.«</verse>
				<verse number="26">Тако они узеше јунца и припремише га, па су од јутра до поднева призивали Ваалово име. »Ваале, услиши нас!« викали су. Али ни од кога гласа ни одговора. А они су скакали око жртвеника који су направили.</verse>
				<verse number="27">У подне Илија поче да им се руга. »Вичите гласније«, рече. »Јер, бог је то. Можда се занео у мисли, или је заузет, или је на путу. Можда спава, па га треба пробудити.«</verse>
				<verse number="28">Тада они завикаше још гласније, па су се до крви засецали мачевима и копљима, као што им је био обичај.</verse>
				<verse number="29">Прође и подне, а они наставише да пророкују све док није било време за приношење вечерње жртве. Али нигде гласа; ни од кога одговора ни знака да неко обраћа пажњу.</verse>
				<verse number="30">Тада Илија рече целом народу: »Приђите ми.« Они му приђоше, а он поправи ГОСПОДЊИ жртвеник, који је био порушен.</verse>
				<verse number="31">Узе дванаест каменова, по један за свако племе које је потекло од Јакова, коме је ГОСПОД рекао: »Име ће ти бити Израел«,</verse>
				<verse number="32">па од тих каменова подиже жртвеник ГОСПОДЊЕМ имену и око њега ископа јарак толико широк да су у њега могле да стану две сее семена.</verse>
				<verse number="33">Онда наслага дрва, исече јунца на комаде и положи га на дрва, па рече: »Напуните четири крчага водом и излијте на жртву и на дрва.«</verse>
				<verse number="34">Потом рече: »Учините то још једном«, и они то учинише још једном. »Учините то и трећи пут«, рече он, и они то учинише и трећи пут.</verse>
				<verse number="35">Вода се сливала око жртвеника, па је напунила и јарак.</verse>
				<verse number="36">Када је било време да се принесе жртва, пророк Илија приђе жртвенику и помоли се: »ГОСПОДЕ, Боже Авраамов, Исааков и Израелов, обзнани данас да си ти Бог у Израелу и да сам ја твој слуга и да сам све ово учинио по твојој заповести.</verse>
				<verse number="37">Услиши ме, ГОСПОДЕ, услиши ме, да би овај народ знао да си ти, ГОСПОДЕ, Бог и да ћеш им срце окренути к себи.«</verse>
				<verse number="38">Тада паде огањ ГОСПОДЊИ и сажеже жртву, дрва, каменове и прашину, па чак исуши и воду у јарку.</verse>
				<verse number="39">Када је сав народ то видео, попада ничице и повика: »ГОСПОД је Бог! ГОСПОД је Бог!«</verse>
				<verse number="40">Тада им Илија рече: »Похватајте Ваалове пророке. Нека ниједан не умакне!« Тако их похваташе, а Илија их одведе у кланац Кишон и тамо их поби.</verse>
				<verse number="41">Илија рече Ахаву: »Иди горе, једи и пиј, јер чује се шум велике кише.«</verse>
				<verse number="42">Ахав оде да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармела, сави се према земљи и стави главу међу колена.</verse>
				<verse number="43">»Иди и погледај према мору«, рече он своме слузи. Слуга се попе и погледа, па рече: »Нема тамо ничега.« Илија му седам пута рече: »Иди и погледај.«</verse>
				<verse number="44">Седми пут слуга рече: »Облак, мален као људски длан, диже се с мора.« Тада Илија рече: »Иди и кажи Ахаву: ‚Упрегни коње и сиђи пре него што те спречи киша.‘«</verse>
				<verse number="45">Убрзо се небо зацрне од облакâ, подиже се ветар и поче да пада велика киша. Ахав се одвезе према Јизреелу,</verse>
				<verse number="46">а сила ГОСПОДЊА сиђе на Илију, који се упаса, па је пред Ахавом трчао све до Јизреела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Ахав исприча Језавељи све што је Илија урадио и како је мачем побио све пророке.</verse>
				<verse number="2">Тада Језавеља посла Илији гласника с поруком: »Нека ме богови најстроже казне ако до сутра у ово време не учиним с твојим животом онако како си ти учинио с њиховим.«</verse>
				<verse number="3">Илија се уплаши, па побеже да спасе живот. Када је стигао у Беер-Шеву у Јуди, тамо остави свог слугу,</verse>
				<verse number="4">а сам оде дан хода у пустињу. Стиже до једне жуке, седе под њу и помоли се да умре. »ГОСПОДЕ, доста ми је свега«, рече. »Узми ми живот, јер нисам ништа бољи од својих праотаца.«</verse>
				<verse number="5">Онда леже под жуку и заспа. Уто га дотаче анђео и рече: »Устани и једи.«</verse>
				<verse number="6">Илија погледа око себе, а оно – крај главе му погача испечена на жеравици и крчаг воде! Он узе да једе и пије, па опет леже.</verse>
				<verse number="7">Анђео ГОСПОДЊИ дође други пут, дотаче га и рече: »Устани и једи, јер ти предстоји тежак пут.«</verse>
				<verse number="8">Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев.</verse>
				<verse number="9">Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи. ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?«</verse>
				<verse number="10">А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.« Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу.</verse>
				<verse number="12">После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат.</verse>
				<verse number="13">Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине. Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?«</verse>
				<verse number="14">Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама.</verse>
				<verse number="16">Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе.</verse>
				<verse number="17">Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу.</verse>
				<verse number="18">Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«</verse>
				<verse number="19">Тако Илија оде оданде и нађе Јелисија сина Шафатовог док је овај орао. Пред њим је ишло дванаест пари волова, а он сâм био је уз дванаести. Илија му приђе и пребаци свој огртач преко њега.</verse>
				<verse number="20">Јелисије остави волове и потрча за Илијом, па рече: »Пусти ме да пољубим оца и мајку за растанак, па ћу онда с тобом.« »Врати се«, одврати Илија. »Ја те не спречавам.«</verse>
				<verse number="21">Јелисије се врати, узе пар волова и закла их, па на запаљеном јарму скува месо и даде га народу да једе. Онда се спреми и крену за Илијом, да му служи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску. С њим су била и тридесет два цара са својим коњима и борним колима. Он оде, опседе Самарију и нападе је.</verse>
				<verse number="2">Бен-Хадад посла гласнике у град израелском цару Ахаву с поруком: »Овако каже Бен-Хадад:</verse>
				<verse number="3">‚Твоје сребро и злато, моји су, а тако и твоје најбоље жене и деца.‘«</verse>
				<verse number="4">Израелски цар одговори: »Тако је као што кажеш, мој господару царе: твој сам и ја и све моје.«</verse>
				<verse number="5">Гласници дођоше опет и рекоше: »Овако каже Бен-Хадад: ‚Послао сам ти поруку да ми даш своје сребро, злато, жене и децу.</verse>
				<verse number="6">Али сутра у ово доба послаћу своје службенике да претраже твоју палату и куће твојих службеника, па ће узети и однети све што им се учини да је вредно.‘«</verse>
				<verse number="7">Тада израелски цар сазва све старешине земље, па им рече: »Видите ли како овај човек тражи невољу! Када је послао по моје жене и децу, моје сребро и злато, нисам га одбио.«</verse>
				<verse number="8">Све старешине и сав народ му одговорише: »Немој да га послушаш и да пристанеш.«</verse>
				<verse number="9">Тада он овако одговори Бен-Хададовим гласницима: »Кажите мом господару цару: ‚Ја, твој слуга, учинићу све што си тражио први пут, али ово друго не могу.‘« Гласници одоше и однеше одговор Бен-Хададу,</verse>
				<verse number="10">који онда посла још једну поруку Ахаву: »Нека ме богови најстроже казне ако у Самарији остане толико прашине да сваком од мојих војника буде по шака.«</verse>
				<verse number="11">Израелски цар одговори: »Реците му: ‚Нека се онај који облачи оклоп не хвали као онај који га скида.‘«</verse>
				<verse number="12">Бен-Хадад чу ову поруку док су он и цареви пили под сеницама, па нареди својим људима: »Спремите се.« И они се спремише да нападну град.</verse>
				<verse number="13">Један пророк дође израелском цару Ахаву и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Видиш ли сву ову силну војску? Данас ћу ти је предати у руке и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="14">»Ко ће то да учини?« упита Ахав. Пророк одговори: »Овако каже ГОСПОД: ‚Млади заповедници управитељâ области.‘« »А ко ће да почне битку?« упита Ахав. Пророк одговори: »Ти.«</verse>
				<verse number="15">Тада Ахав окупи младе заповеднике управитељâ области, њих две стотине тридесет два, а потом окупи сву војску – седам хиљада Израелаца.</verse>
				<verse number="16">Они кренуше у подне док су се Бен-Хадад и тридесет два цара с њим у савезу опијали под својим сеницама.</verse>
				<verse number="17">Млади заповедници управитељâ области изађоше први. Бен-Хадад је био послао извиднике, који му јавише: »Из Самарије су изашли неки људи.«</verse>
				<verse number="18">Он рече: »Било да су изашли да затраже мир или да ратују, похватајте их живе.«</verse>
				<verse number="19">Али, када су млади заповедници управитељâ области изашли из града, иза њих изађе војска,</verse>
				<verse number="20">па сваки војник удари на по једног непријатеља. На то Арамејци побегоше, а Израелци кренуше да их гоне. Бен-Хадад, цар Арама, умаче на коњу заједно са неколико коњаника.</verse>
				<verse number="21">Тада изађе израелски цар, па удари на коње и борна кола и нанесе тешке губитке Арамејцима.</verse>
				<verse number="22">Онај пророк дође израелском цару и рече: »Утврди свој положај и види шта ти је чинити, јер ће те на пролеће арамејски цар поново напасти.«</verse>
				<verse number="23">Службеници рекоше арамејском цару: »Њихови богови су богови брдâ. Зато су били јачи од нас. Али, ако их нападнемо у равници, сигурно ћемо бити јачи од њих.</verse>
				<verse number="24">Овако поступи: Уклони све цареве са њихових положаја и замени их заповедницима.</verse>
				<verse number="25">И окупи себи војску каква је била и она коју си изгубио, са исто толико коња и борних кола, па ћемо их напасти у равници. Тада ћемо сигурно бити јачи од њих.« Он их послуша и поступи тако.</verse>
				<verse number="26">Наредног пролећа Бен-Хадад окупи Арамејце и оде у Афек да нападне Израел.</verse>
				<verse number="27">Израелци се окупише и снабдеше се храном, па им изађоше у сусрет. Када су се Израелци утаборили преко пута њих, били су као два мала стада коза, док су Арамејци прекрили земљу.</verse>
				<verse number="28">Онај Божији човек дође и рече израелском цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што Арамејци мисле да је ГОСПОД бог брдâ, а не бог долинâ, предаћу ти ову силну војску у руке, и тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="29">Седам дана су били утаборени једни преко пута других, а седмог дана поведе се бој. Израелци у једном дану убише сто хиљада арамејских пешака,</verse>
				<verse number="30">док осталих двадесет седам хиљада побеже у град Афек, где се на њих обруши зид. И Бен-Хадад побеже у град, па се сакри у једној задњој одаји.</verse>
				<verse number="31">Његови службеници му рекоше: »Слушај, чули смо да су израелски цареви милостиви. Хајдемо цару Израела у кострети око бокова и с конопцем око главе. Можда ће ти поштедети живот.«</verse>
				<verse number="32">Тако они свезаше кострет око бокова и конопац око главе, па одоше израелском цару и рекоше: »Твој слуга Бен-Хадад каже: ‚Молим те, остави ме у животу.‘« А цар одговори: »Зар је још жив? Он је мој брат.«</verse>
				<verse number="33">Они људи то узеше као добар знак, па пожурише да га ухвате за реч, рекавши: »Да, твој брат Бен-Хадад!« »Идите и доведите га«, рече цар. Када је Бен-Хадад изашао к њему, Ахав га узе у своја кола.</verse>
				<verse number="34">»Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца«, рече му Бен-Хадад. »Можеш за себе да изградиш трговачку четврт у Дамаску, као што је мој отац учинио у Самарији.« Израелски цар рече: »Пустићу те на основу таквог споразума.« Онда склопи с њим споразум, па га пусти.</verse>
				<verse number="35">По ГОСПОДЊОЈ заповести, један из дружине пророка рече другом пророку: »Удари ме.« Али овај одби,</verse>
				<verse number="36">па му пророк рече: »Зато што ниси послушао ГОСПОДА, чим одеш од мене, убиће те лав.« Чим је онај човек отишао, нађе га лав и уби.</verse>
				<verse number="37">Онај пророк нађе једног другог човека, па му рече: »Удари ме.« И човек га удари и повреди.</verse>
				<verse number="38">Тада пророк оде и стаде крај пута да чека цара, а преко очију стави повез, да га не препознају.</verse>
				<verse number="39">Када је цар пролазио, пророк му довикну: »Ја, твој слуга, отишао сам у љути бој, а један ми дође са заробљеником и рече: ‚Чувај овог човека. Ако побегне, својим животом ћеш платити за његов живот или ћеш платити талант сребра.‘</verse>
				<verse number="40">Али док сам ја, твој слуга, био заузет сад овде, сад онде, онај нестаде.« »Ето ти пресуде«, рече израелски цар. »Сам си је изрекао.«</verse>
				<verse number="41">Тада пророк брзо склони повез с очију, па цар виде да је то један од пророка.</verse>
				<verse number="42">Он рече цару: »Овако каже ГОСПОД: ‚Зато што си пустио човека кога сам одредио за потпуно уништење, својим животом ћеш платити за његов живот, а твој народ за његов народ.‘«</verse>
				<verse number="43">На то израелски цар оде смркнут и љут у своју палату у Самарији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.</verse>
				<verse number="2">Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«</verse>
				<verse number="3">Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«</verse>
				<verse number="4">На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.</verse>
				<verse number="5">Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«</verse>
				<verse number="6">Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«</verse>
				<verse number="7">Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«</verse>
				<verse number="8">Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду.</verse>
				<verse number="9">У писмима је стајало: »Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом.</verse>
				<verse number="10">Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«</verse>
				<verse number="11">Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала.</verse>
				<verse number="12">Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом.</verse>
				<verse number="13">Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.« Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти,</verse>
				<verse number="14">па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«</verse>
				<verse number="15">Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«</verse>
				<verse number="16">Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.</verse>
				<verse number="17">Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу:</verse>
				<verse number="18">»Спреми се и иди доле у сусрет израелском цару Ахаву, који влада у Самарији. Ено га у Навотовом винограду, у који је отишао да га узме за себе.</verse>
				<verse number="19">Реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Убио си човека и отео му посед.‘ Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД: На истом месту где су пси полизали Навотову крв, пси ће полизати и твоју – да, твоју!‘«</verse>
				<verse number="20">Ахав рече Илији: »Нађе ли ме, непријатељу мој?« »Нађох«, одврати Илија, »јер си се продао да би чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="21">‚Ево, пустићу на тебе несрећу. Уништићу твоје потомке и истребити свако Ахавово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака.</verse>
				<verse number="22">Учинићу с твојом владарском кућом као и са владарском кућом Јаровама сина Неватовог и владарском кућом Бааше сина Ахијиног, јер си ме разгневио и навео Израел на грех.‘</verse>
				<verse number="23">А за Језавељу ГОСПОД каже: ‚Пси ће прождрети Језавељу код јизреелског зида.‘</verse>
				<verse number="24">Пси ће појести оне Ахавове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«</verse>
				<verse number="25">(Никада није било таквога као Ахав, који се продао да би по наговору своје жене Језавеље чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="26">Чинио је велике грозоте идући за идолима, исто као Аморејци које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.)</verse>
				<verse number="27">Када је Ахав чуо ове речи, раздре своју одећу, обуче се у кострет, па је постио. Спавао је у кострети и ишао унаоколо покуњен.</verse>
				<verse number="28">Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу:</verse>
				<verse number="29">»Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио, нећу пустити несрећу на његову владарску кућу за његове владавине, већ ћу је пустити за владавине његовог сина.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Три године није било рата између Арама и Израела.</verse>
				<verse number="2">Треће године, Јосафат, цар Јуде, дође у посету израелском цару.</verse>
				<verse number="3">Израелски цар рече својим службеницима: »Знате ли ви да Рамот Гилад припада нама, а ми не предузимамо ништа да га повратимо од арамејског цара?«</verse>
				<verse number="4">Онда упита Јосафата: »Хоћеш ли са мном у рат против Рамот-Гилада?« Јосафат одговори израелском цару: »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању.«</verse>
				<verse number="5">Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="6">Стога израелски цар окупи пророке, њих око четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Иди«, одговорише они, »јер Господ ће га предати у цареве руке.«</verse>
				<verse number="7">Али Јосафат рече: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«</verse>
				<verse number="8">Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.« Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«</verse>
				<verse number="9">Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«</verse>
				<verse number="10">Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.</verse>
				<verse number="11">Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«</verse>
				<verse number="12">Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће ти га предати у руке.«</verse>
				<verse number="13">А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«</verse>
				<verse number="14">Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што ми каже ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="15">Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанемо?« »Нападни и успећеш«, одговори Михеј, »јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«</verse>
				<verse number="16">Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«</verse>
				<verse number="17">Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече: »‚Овај народ нема господара. Нека се свако врати кући у миру.‘«</verse>
				<verse number="18">Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«</verse>
				<verse number="19">Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видех ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.</verse>
				<verse number="20">»ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘ »Једни предложише ово, други оно,</verse>
				<verse number="21">док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘</verse>
				<verse number="22">»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД. »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај. »‚Успећеш да га намамиш‘, рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то.‘</verse>
				<verse number="23">»Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста свих ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«</verse>
				<verse number="24">Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја. »Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.</verse>
				<verse number="25">А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«</verse>
				<verse number="26">Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу,</verse>
				<verse number="27">па реците: ‚Овако каже цар: Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.‘«</verse>
				<verse number="28">Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.« Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«</verse>
				<verse number="29">Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.</verse>
				<verse number="30">»Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.« Тако се израелски цар преруши и оде у бој.</verse>
				<verse number="31">А арамејски цар је био заповедио тридесет двојици својих заповедника борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«</verse>
				<verse number="32">Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.« Зато кренуше према њему, да га нападну. Али, када је Јосафат завапио ГОСПОДУ,</verse>
				<verse number="33">видеше да он није израелски цар, па престадоше да га гоне.</verse>
				<verse number="34">А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа. На то цар рече возачу својих кола: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«</verse>
				<verse number="35">Док је битка беснела целог тог дана, цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али увече умре, јер је искрварио на под кола.</verse>
				<verse number="36">Када је сунце било на заласку, разлеже се повик кроз бојне редове: »Свако у свој град и у своју земљу!«</verse>
				<verse number="37">Тако је цар умро, па га однеше у Самарију и сахранише.</verse>
				<verse number="38">Његова кола опраше у самаријском језерцету – где су се купале блуднице – а пси полизаше његову крв, као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="39">Остали догађаји Ахавове владавине, све што је учинио, палата коју је саградио и обложио слоновачом и градови које је обновио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="40">Ахав је умро, а на месту цара наследио га је његов син Ахазја.</verse>
				<verse number="41">Јосафат син Асин постао је цар Јуде четврте године владавине израелског цара Ахава.</verse>
				<verse number="42">Јосафат је имао тридесет пет година када је постао цар и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева.</verse>
				<verse number="43">У свему је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима. Али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.</verse>
				<verse number="44">Јосафат је био у миру са израелским царем.</verse>
				<verse number="45">Остали догађаји Јосафатове владавине, шта је учинио и постигао и његови војни походи, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="46">Из земље је уклонио храмске блуднике, преостале још из времена његовог оца Асе.</verse>
				<verse number="47">У то време у Едому није било цара, него је владао намесник.</verse>
				<verse number="48">Јосафат је саградио трговачке лађе, да би ишле у Офир по злато. Али оне никада нису тамо стигле, јер су се разбиле код Ецјон-Гевера.</verse>
				<verse number="49">Тада Ахазја син Ахавов рече Јосафату: »Нека моје слуге плове с твојима.« Али Јосафат то одби.</verse>
				<verse number="50">Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у граду његовог праоца Давида. На месту цара наследи га његов син Јорам.</verse>
				<verse number="51">Ахазја син Ахавов постаде цар Израела у Самарији седамнаесте године владавине јудејског цара Јосафата и владао је над Израелом две године.</verse>
				<verse number="52">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима идући стопама свога оца и мајке и стопама Јаровама сина Неватовог, који је наводио Израел на грех.</verse>
				<verse number="53">Служио је Ваалу и клањао му се, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога Израеловог, баш као што је то чинио и његов отац.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="12">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">После Ахавове смрти, Моав се побуни против Израела.</verse>
				<verse number="2">А Ахазја је био пао кроз решетке из своје собе на спрату у Самарији и повредио се. Он посла гласнике, рекавши им: »Идите и питајте Ваал-Зевува, бога Екрона, да ли ћу се опоравити од ове повреде.«</verse>
				<verse number="3">Али анђео ГОСПОДЊИ рече Илији Тишбејцу: »Иди у сусрет гласницима самаријског цара и упитај их: ‚Да ли то нема Бога у Израелу, па идете да питате Ваал-Зевува, бога Екрона?</verse>
				<verse number="4">Зато овако каже ГОСПОД: Нећеш устати из постеље на којој лежиш, него ћеш сигурно умрети.‘« И Илија оде.</verse>
				<verse number="5">Када су се гласници вратили цару, он их упита: »Зашто сте се вратили?«</verse>
				<verse number="6">»Срео нас је неки човек«, одговорише они, »и рекао нам: ‚Вратите се цару који вас је послао и реците му: »Овако каже ГОСПОД: Да ли то нема Бога у Израелу, па шаљеш људе да питају Ваал-Зевува, бога Екрона? Зато нећеш устати из постеље на којој лежиш, него ћеш сигурно умрети.«‘«</verse>
				<verse number="7">Цар их упита: »Како је изгледао тај човек који вас је срео и то вам рекао?«</verse>
				<verse number="8">А они одговорише: »Био је у кожуху и са кожним појасом око струка.« Цар рече: »То је Илија Тишбејац.«</verse>
				<verse number="9">Онда посла Илији једног заповедника са његових педесет људи. Заповедник се попе к Илији, који је седео на врху брда, и рече му: »Божији човече, цар ти поручује да сиђеш.«</verse>
				<verse number="10">А Илија му одговори: »Ако сам Божији човек, нека сиђе огањ са неба и прогута тебе и твојих педесет људи.« И огањ сиђе са неба и прогута заповедника и његове људе.</verse>
				<verse number="11">Онда му цар посла другог заповедника са његових педесет људи. Заповедник рече Илији: »Божији човече, цар ти поручује да одмах сиђеш.«</verse>
				<verse number="12">»Ако сам Божији човек«, одговори Илија, »нека сиђе огањ са неба и прогута тебе и твојих педесет људи.« И Божији огањ сиђе са неба и прогута заповедника и његових педесет људи.</verse>
				<verse number="13">Цар посла и трећег заповедника са његових педесет људи. Овај се попе и паде на колена пред Илијом, па замоли: »Божији човече, молим те да поштедиш мој живот и живот ових педесет људи, твојих слугу!</verse>
				<verse number="14">Ето, огањ је сишао са неба и прогутао она два заповедника и све њихове људе, а ја те молим да мени поштедиш живот!«</verse>
				<verse number="15">Анђео ГОСПОДЊИ рече Илији: »Сиђи с њим. Не бој га се.« И Илија устаде и сиђе с њим цару,</verse>
				<verse number="16">коме рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Да ли то нема Бога у Израелу, да њега питаш, па си послао гласнике да питају Ваал-Зевува, бога Екрона? Зато што си то учинио, никада нећеш устати из постеље у којој лежиш, јер ћеш сигурно умрети.‘«</verse>
				<verse number="17">И Ахазја умре, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Илије. Пошто Ахазја није имао сина, његов брат Јорам наследи га на месту цара друге године владавине Јорама сина Јосафатовог, цара Јуде.</verse>
				<verse number="18">А остали догађаји Ахазјине владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.</verse>
				<verse number="2">Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.« Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И одоше доле до Бетела.</verse>
				<verse number="3">Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?« »Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«</verse>
				<verse number="4">Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.« А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И одоше у Јерихон.</verse>
				<verse number="5">Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?« »Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«</verse>
				<verse number="6">Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.« А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И обојица пођоше даље.</verse>
				<verse number="7">Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану.</verse>
				<verse number="8">Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.</verse>
				<verse number="9">Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.« »Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.</verse>
				<verse number="10">»Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«</verse>
				<verse number="11">И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.</verse>
				<verse number="12">Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!« И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.</verse>
				<verse number="13">Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана,</verse>
				<verse number="14">па Илијиним огртачем удари по води. »Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита. И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе.</verse>
				<verse number="15">А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.« И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише.</verse>
				<verse number="16">»Слушај«, рекоше. »Ми, твоје слуге, имамо педесет способних људи. Нека иду и потраже твога господара. Можда га је Божији Дух подигао и спустио на неку планину или у неку долину.« »Не шаљите их«, одврати он,</verse>
				<verse number="17">али они су упорно наваљивали све док њега није било срамота да их даље одбија. Стога рече: »Пошаљите их.« И они послаше педесет људи, који су три дана трагали за Илијом, али га не нађоше.</verse>
				<verse number="18">Када су се вратили Јелисију, који је остао у Јерихону, он им рече: »Зар вам нисам рекао да не идете?«</verse>
				<verse number="19">Мештани рекоше Јелисију: »Ето, господару, овај град је, као што видиш, на лепом месту, али вода је лоша, а земља неплодна.«</verse>
				<verse number="20">А он рече: »Донесите ми нову чинију и у њу ставите соли.« И они му је донеше.</verse>
				<verse number="21">Он оде до извора и баци у њега ону со, говорећи: »Овако каже ГОСПОД: ‚Чиним ову воду здравом. Никада више неће изазивати смрт ни неплодност.‘«</verse>
				<verse number="22">И вода остаде здрава до дана данашњег, баш као што је Јелисије и рекао.</verse>
				<verse number="23">Оданде Јелисије оде горе у Бетел. А док се успињао путем, неки дечаци изађоше из града, па су му се ругали вичући: »Одлази, ћелави! Одлази, ћелави!«</verse>
				<verse number="24">Он се окрете, погледа их, па на њих призва проклетство у ГОСПОДЊЕ име. Тада из шуме изађоше две медведице и растргоше четрдесет два дечака.</verse>
				<verse number="25">А Јелисије продужи на гору Кармел, па се оданде врати у Самарију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Јорам син Ахавов постаде цар Израела у Самарији осамнаесте године владавине Јосафата, цара Јуде, а владао је дванаест година.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов отац и мајка, јер је уклонио Ваалов свети стуб који је направио његов отац.</verse>
				<verse number="3">Али упорно је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израел, и није од њих одступао.</verse>
				<verse number="4">А Меша, цар Моава, држао је овце и морао је да снабдева израелског цара са сто хиљада јагњади и вуном од сто хиљада овнова.</verse>
				<verse number="5">Али, када је Ахав умро, моавски цар се побуни против израелског цара.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Јорам изађе из Самарије и окупи сав Израел,</verse>
				<verse number="7">а посла и ову поруку Јосафату, цару Јуде: »Моавски цар се побунио против мене. Хоћеш ли са мном у рат против Моава?« »Хоћу«, одговори овај. »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању«,</verse>
				<verse number="8">па упита: »Којим путем ћемо напасти?« А Јорам одговори: »Кроз Едомску пустињу.«</verse>
				<verse number="9">Тако израелски цар крену с јудејским царем и едомским царем. После седам дана хода обилазним путем, војска више није имала воде ни за себе ни за стоку која је била с њима.</verse>
				<verse number="10">»Авај!« повика израелски цар. »Зар је ГОСПОД позвао нас тројицу царева само да нас преда у руке Моавцима?«</verse>
				<verse number="11">А Јосафат упита: »Зар овде нема неки ГОСПОДЊИ пророк, да преко њега упитамо ГОСПОДА?« Један заповедник израелског цара одговори: »Овде је Јелисије син Шафатов. Он је био Илијин помоћник.«</verse>
				<verse number="12">Јосафат рече: »Реч ГОСПОДЊА је с њим.« И израелски цар, Јосафат и едомски цар одоше к њему.</verse>
				<verse number="13">Јелисије рече израелском цару: »Шта хоћеш од мене? Иди пророцима свога оца и пророцима своје мајке.« »Не«, одговори израелски цар, »јер је баш ГОСПОД позвао нас тројицу царева да нас преда у руке Моавцима.«</verse>
				<verse number="14">А Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, да не поштујем Јосафата, цара Јуде, тебе не бих ни погледао ни приметио.</verse>
				<verse number="15">Него, сада ми доведите свирача.« И док је свирач свирао, рука ГОСПОДЊА сиђе на Јелисија</verse>
				<verse number="16">и он рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Ископајте у овој долини много јарака.‘</verse>
				<verse number="17">Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Нећете видети ни ветар ни кишу, а ипак ће се ова долина испунити водом, па ћете пити и ви и ваша говеда и друге животиње.‘</verse>
				<verse number="18">Али то је лако за ГОСПОДА. Он ће вам и Моав предати у руке.</verse>
				<verse number="19">Заузећете сваки утврђени град и свако важније место. Исећи ћете свако добро дрво, затрпати све изворе и уништити сваку добру њиву засувши је камењем.«</verse>
				<verse number="20">Сутрадан ујутро, у време када се приноси жртва, потече вода из правца Едома и преплави земљу.</verse>
				<verse number="21">Када су Моавци чули да су цареви дошли да их нападну, сваки човек, од најмлађег до најстаријег, који је могао да носи оружје, би позван и постављен на границу.</verse>
				<verse number="22">Када су устали рано ујутро, сунце је обасјавало воду, па им је са друге стране вода изгледала као крв.</verse>
				<verse number="23">»То је крв!« рекоше. »Мора да су се цареви потукли међу собом и поклали се. Зато сада на плен, Моавци!«</verse>
				<verse number="24">Али, када су Моавци дошли до израелског табора, Израелци се дигоше, па су их ударали док ови не побегоше. Израелци појурише за њима и побише их.</verse>
				<verse number="25">Разорише градове, а сваки човек баци по камен на сваку добру њиву док је не засуше. Затрпаше све изворе и посекоше свако добро дрво. Остаде још само Кир Харесет, који опколише људи наоружани праћкама, па и њега нападоше.</verse>
				<verse number="26">Када је моавски цар видео да губи битку, узе са собом седам стотина људи наоружаних мачевима да се пробију до едомског цара, али им не пође за руком.</verse>
				<verse number="27">Тада он узе свог сина првенца, који је требало да га наследи на месту цара, и принесе га на жртву на градском зиду. Израелци се ужаснуше, па се повукоше и вратише у своју земљу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Жена једнога из дружине пророкâ завапи Јелисију: »Твој слуга, мој муж, умро је, а ти знаш да се он бојао ГОСПОДА. А сада је дошао његов поверилац да узме моја два сина да му буду робови.«</verse>
				<verse number="2">Јелисије јој одговори: »Како да ти помогнем? Реци ми, шта имаш у кући?« »Ја, твоја слушкиња, немам тамо ништа«, одврати она, »осим једног врчића уља.«</verse>
				<verse number="3">Тада Јелисије рече: »Иди и тражи од свих суседа празне врчеве, али нека их не буде премало,</verse>
				<verse number="4">па уђи у кућу и затвори се са својим синовима. Сипај уље у све врчеве, а како се који напуни, стави га на страну.«</verse>
				<verse number="5">И она оде од њега, па се затвори у кућу са својим синовима. Они су јој доносили врчеве, а она их је пунила.</verse>
				<verse number="6">Када су сви врчеви били пуни, она рече једном од синова: »Донеси ми још један.« Али он одговори: »Нема више ниједног врча.« И уље престаде да тече.</verse>
				<verse number="7">Она оде и то исприча Божијем човеку, а он јој рече: »Иди, продај уље и плати своје дугове, а од оног што преостане моћи ћете да живите и ти и твоји синови.«</verse>
				<verse number="8">Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.</verse>
				<verse number="9">Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек.</verse>
				<verse number="10">Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«</verse>
				<verse number="11">Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже,</verse>
				<verse number="12">па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.« Овај је позва и она стаде пред Јелисија,</verse>
				<verse number="13">а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘« Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«</verse>
				<verse number="14">»Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије. А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«</verse>
				<verse number="15">Тада Јелисије рече: »Позови је.« И он је позва, а она стаде код улаза.</verse>
				<verse number="16">»Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.« »Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«</verse>
				<verse number="17">Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.</verse>
				<verse number="18">Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.</verse>
				<verse number="19">»Моја глава! Моја глава!« закука оцу. А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«</verse>
				<verse number="20">Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре.</verse>
				<verse number="21">Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.</verse>
				<verse number="22">Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«</verse>
				<verse number="23">»Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.« »Ништа не смета«, одврати она,</verse>
				<verse number="24">па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«</verse>
				<verse number="25">Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел. Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке!</verse>
				<verse number="26">Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.« А она рече: »Сви смо добро.«</verse>
				<verse number="27">Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге. Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«</verse>
				<verse number="28">»Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«</verse>
				<verse number="29">Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«</verse>
				<verse number="30">Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.« И Јелисије устаде и пође за њом.</verse>
				<verse number="31">А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета. Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«</verse>
				<verse number="32">Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи,</verse>
				<verse number="33">па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="34">Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја.</verse>
				<verse number="35">Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.</verse>
				<verse number="36">Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.« И овај тако учини. Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«</verse>
				<verse number="37">Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.</verse>
				<verse number="38">Јелисије се врати у Гилгал, а у том крају је владала глад. Док је дружина пророкâ седела пред њим, он рече свом слузи: »Пристави велики лонац и скувај чорбу овим људима.«</verse>
				<verse number="39">Један од њих оде у поље да набере биља, па нађе дивљу пузавицу. Набра њених плодова и напуни њима скутове свог огртача, а кад се вратио, нареза их у лонац са чорбом, иако нико није знао шта су.</verse>
				<verse number="40">Када су чорбу сипали људима, ови почеше да је једу, па повикаше: »Божији човече, у овом лонцу је смрт!« И нису могли да једу.</verse>
				<verse number="41">Јелисије рече: »Донесите брашна.« Онда усу брашна у лонац, па рече: »Дај људима да једу.« И у лонцу није више било ничег штетног.</verse>
				<verse number="42">Из Ваал-Шалише дође један човек и донесе Божијем човеку двадесет векни јечменог хлеба, печеног од првина зрелог зрневља, и неколико класова. »Дај то људима да једу«, рече Јелисије Гехазију.</verse>
				<verse number="43">»Како да ово ставим пред стотину људи?« упита га слуга, али Јелисије одговори: »Дај то људима да једу. Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Јешће и преостаће им.‘«</verse>
				<verse number="44">Тада их он стави пред њих, па су јели и још им преостаде, као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу.</verse>
				<verse number="2">Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене.</verse>
				<verse number="3">Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.«</verse>
				<verse number="4">Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка.</verse>
				<verse number="5">»Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.« И Неман оде, поневши са собом десет таланата сребра, шест хиљада шекела злата и десет одела.</verse>
				<verse number="6">У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.«</verse>
				<verse number="7">Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!«</verse>
				<verse number="8">Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.«</verse>
				<verse number="9">И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће.</verse>
				<verse number="10">Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«</verse>
				<verse number="11">Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе.</verse>
				<verse number="12">Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?« И окрену се и оде бесан.</verse>
				<verse number="13">Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?«</verse>
				<verse number="14">На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета.</verse>
				<verse number="15">Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку. Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.«</verse>
				<verse number="16">Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.« И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде.</verse>
				<verse number="17">»Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="18">Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.«</verse>
				<verse number="19">»Иди у миру«, рече Јелисије. Пошто је Неман превалио део пута,</verse>
				<verse number="20">Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.«</verse>
				<verse number="21">И Гехази пожури за Неманом. Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?«</verse>
				<verse number="22">»Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант сребра и два одела.‘«</verse>
				<verse number="23">»Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем.</verse>
				<verse number="24">Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше,</verse>
				<verse number="25">а он оде и стаде пред свога господара Јелисија. »Где си био, Гехази?« упита га Јелисије. »Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази.</verse>
				<verse number="26">Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње?</verse>
				<verse number="27">Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.« И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Дружина пророкâ рече Јелисију: »Слушај, место на ком се састајемо с тобом сувише је мало за нас.</verse>
				<verse number="2">Хајде да одемо до реке Јордан, где сваки од нас може да узме по брвно, па да тамо себи саградимо боравиште.« А он рече: »Идите.«</verse>
				<verse number="3">Један од њих рече: »Хоћеш ли, молим те, и ти да пођеш с нама, твојим слугама?« »Хоћу«, одговори Јелисије,</verse>
				<verse number="4">па и он пође с њима. Када су дошли до Јордана, почеше да секу дрвеће.</verse>
				<verse number="5">Док је један од њих обарао дебло, секира му паде у воду, па он завапи: »Авај, господару, узајмљена је!«</verse>
				<verse number="6">Божији човек упита: »Где је пала?« па кад му онај показа место, Јелисије исече један штап, баци га и учини да секира исплива.</verse>
				<verse number="7">»Извади је«, рече, а онај човек посегну руком и дохвати је.</verse>
				<verse number="8">А цар Арама био је у рату са Израелом. Пошто се договорио са својим заповедницима, рече: »Подићи ћу табор на том и том месту.«</verse>
				<verse number="9">Божији човек поручи израелском цару: »Пази кад пролазиш поред оног места, јер Арамејци иду онамо.«</verse>
				<verse number="10">И израелски цар провери место на које му је указао Божији човек. Јелисије је тако много пута упозоравао цара, па се овај чувао тих места.</verse>
				<verse number="11">То разбесне арамејског цара, па он позва своје заповеднике и упита их: »Зар ми нећете рећи ко је од нас на страни израелског цара?«</verse>
				<verse number="12">»Ниједан од нас, мој господару царе«, рече један заповедник, »него то Јелисије, пророк који је у Израелу, говори цару оно што ти изговориш у својој спаваћој соби.«</verse>
				<verse number="13">»Идите и сазнајте где је«, рече цар, »да могу да пошаљем људе да га ухвате.« Када му рекоше: »У Дотану је«,</verse>
				<verse number="14">он онамо посла коње и борна кола и велику војску, који одоше ноћу и опколише град.</verse>
				<verse number="15">Када је слуга Божијег човека устао и изашао напоље рано следећег јутра, а оно – војска с коњима и борним колима опколила град! »Авај, господару, шта да радимо?« упита слуга.</verse>
				<verse number="16">»Не плаши се«, одговори пророк. »Више је оних који су с нама него оних који су с њима.«</verse>
				<verse number="17">И Јелисије се помоли: »ГОСПОДЕ, отвори му очи, да види.« Тада ГОСПОД отвори очи слузи, и овај погледа и виде брда пуна коња и огњених кола свуда око Јелисија.</verse>
				<verse number="18">Док се непријатељ спуштао према Јелисију, он се помоли ГОСПОДУ: »Удари ове људе слепилом.« И ГОСПОД их удари слепилом као што је Јелисије тражио.</verse>
				<verse number="19">Јелисије им рече: »Ово није пут и ово није град. Пођите за мном, и ја ћу вас одвести човеку кога тражите.« И одведе их у Самарију.</verse>
				<verse number="20">Када су ушли у град, Јелисије рече: »ГОСПОДЕ, отвори очи овим људима, да виде.« И ГОСПОД им отвори очи и они видеше да су у Самарији.</verse>
				<verse number="21">Када их је израелски цар видео, упита Јелисија: »Да ли да их побијем, оче мој? Да ли да их побијем?«</verse>
				<verse number="22">»Немој да их побијеш«, одговори он. »Зар би побио оне које ниси заробио својим луком и мачем? Стави пред њих хране и воде, да једу и пију, па нека се врате свом господару.«</verse>
				<verse number="23">И цар им приреди велику гозбу. Пошто су јели и пили, он их отпусти, и они се вратише свом господару. Тако арамејски пљачкаши више нису харали израелским подручјем.</verse>
				<verse number="24">После неког времена Бен-Хадад, цар Арама, окупи сву своју војску, па оде и опседе Самарију.</verse>
				<verse number="25">У граду настаде велика глад. Опсада потраја толико дуго да се магарећа глава продавала за осамдесет шекела сребра, а четврт кава голубијег измета за пет шекела.</verse>
				<verse number="26">Док је израелски цар пролазио дуж зидина, једна жена му довикну: »Помози ми, мој господару царе!«</verse>
				<verse number="27">А цар одговори: »Ако ти ГОСПОД не помогне, где ја да ти нађем помоћ? Са гумна или из муљаче?«</verse>
				<verse number="28">Онда је упита: »Шта ти је?« »Ова жена ми је рекла«, одврати она, »‚Дај свог сина, да га данас поједемо, а сутра ћемо појести мог.‘</verse>
				<verse number="29">Тако смо скувале мог сина и појеле га. Сутрадан јој рекох: ‚Дај свог сина, да га поједемо‘, али она га је сакрила.«</verse>
				<verse number="30">Чувши женине речи, цар раздре своју одећу. Док је ишао дуж зидина, народ га виде, а оно – испод одеће му кострет.</verse>
				<verse number="31">Он рече: »Бог ме казнио ако глава Јелисија сина Шафатовог данас остане на његовим раменима!«</verse>
				<verse number="32">А Јелисије је седео у својој кући и с њим старешине. Цар пред собом посла гласника, али пре него што је овај стигао, Јелисије рече старешинама: »Зар не видите да онај убица шаље некога да ми одруби главу? Слушајте: кад стигне гласник, затворите врата и држите их затворена. Зар се иза њега не чује звук корака његовог господара?«</verse>
				<verse number="33">Док им је још говорио, дође му гласник и рече: »Ова невоља је од ГОСПОДА. Зашто да још чекам ГОСПОДА?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Јелисије рече: »Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД: ‚Сутра у ово време на самаријској капији сеа брашна продаваће се за шекел и две сее јечма за шекел.‘«</verse>
				<verse number="2">Заповедник на чију руку се цар ослањао рече Божијем човеку: »И кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?« »Видећеш својим очима«, одговори Јелисије, »али ти од тога нећеш јести.«</verse>
				<verse number="3">А на улазу градске капије била су четири губавца. Они рекоше један другом: »Зашто да останемо овде док не умремо?</verse>
				<verse number="4">Ако одлучимо да одемо у град – тамо влада глад, па ћемо умрети. А умрећемо и ако останемо овде. Зато хајдемо у арамејски табор и предајмо се. Ако нас поштеде, остаћемо живи, а ако нас убију, умрећемо.«</verse>
				<verse number="5">У сумрак устадоше и кренуше у арамејски табор. Када су стигли до руба табора, а оно – нигде никог,</verse>
				<verse number="6">јер је ГОСПОД учинио да Арамејци зачују звук борних кола и коњâ и силне војске, па су говорили један другом: »Ено израелски цар је унајмио хетитског и египатског цара да нас нападну!«</verse>
				<verse number="7">Тако су се дигли и побегли у сумрак оставивши своје шаторе, коње и магарце. Оставили су табор какав је био и побегли да спасу живу главу.</verse>
				<verse number="8">Губавци дођоше до руба табора и уђоше у један шатор, па су јели и пили. Онда узеше злата, сребра и одеће и одоше да то сакрију. Потом се вратише и уђоше у други шатор, узеше нешто ствари из њега, па и њих сакрише.</verse>
				<verse number="9">Онда рекоше један другом: »Не радимо добро. Ово је дан радосних вести, а ми их чувамо за себе. Ако будемо чекали да сване, стићи ће нас казна. Хајде да о овом одмах обавестимо царску палату.«</verse>
				<verse number="10">И одоше и викнуше чувара градске капије, па му рекоше: »Ушли смо у арамејски табор, а тамо нигде никог. Никоме ни трага ни гласа – само везани коњи и магарци и шатори остављени какви су били.«</verse>
				<verse number="11">Чувар капије то довикну осталим чуварима, и они то јавише у палату.</verse>
				<verse number="12">Цар устаде ноћу и рече својим заповедницима: »Рећи ћу вам шта су нам учинили Арамејци. Знају да гладујемо, па су зато напустили табор да се сакрију у пољу, мислећи: ‚Сигурно ће изаћи, па ћемо их онда ухватити живе и ући у град.‘«</verse>
				<verse number="13">Један од његових заповедника рече: »Нека неколико људи узме пет од преосталих коња у граду. Њихов усуд биће исти као и свега мноштва Израелаца који остану овде. Пошаљимо их, па ћемо сазнати шта је било.«</verse>
				<verse number="14">Тако изабраше двоја борна кола са коњима и цар их посла за арамејском војском, заповедивши возачима: »Идите и сазнајте шта је било.«</verse>
				<verse number="15">Пратили су Арамејце све до реке Јордан, а цео пут је био прекривен одећом и опремом коју су Арамејци побацали при бекству. Тада се гласници вратише и известише цара,</verse>
				<verse number="16">па народ изађе и опљачка арамејски табор. Тако се сеа брашна продавала за шекел и две сее јечма за шекел, као што је ГОСПОД и рекао.</verse>
				<verse number="17">А цар је на градску капију поставио оног заповедника на чију руку се ослањао, па га народ изгази на капији и он издахну, баш као што је Божији човек рекао када је цар дошао у његову кућу.</verse>
				<verse number="18">Догодило се баш онако како је Божији човек рекао цару: »Сутра у ово време на самаријској капији сеа брашна продаваће се за шекел и две сее јечма за шекел.«</verse>
				<verse number="19">А онај заповедник је био рекао Божијем човеку: »Слушај, чак кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?« Божији човек је одговорио: »Видећеш својим очима, али ти од тога нећеш јести.«</verse>
				<verse number="20">И баш тако му се десило, јер га је народ изгазио на капији и он је умро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Јелисије је био рекао жени чијег сина је вратио у живот: »Иди са својом породицом и неко време остани где год будеш могла, јер је ГОСПОД одредио да у земљи завлада глад која ће потрајати седам година.«</verse>
				<verse number="2">И жена се спремила и учинила као што јој је Божији човек рекао: она и њена породица одоше и седам година остадоше у земљи Филистејаца.</verse>
				<verse number="3">После седам година, она се врати из земље Филистејаца и оде цару да га моли за своју кућу и земљу.</verse>
				<verse number="4">А цар је разговарао са Гехазијем, слугом Божијег човека. »Причај ми«, рече, »о свим великим делима која је Јелисије учинио.«</verse>
				<verse number="5">Док је Гехази причао цару како је Јелисије мртвога вратио у живот, жена чијег је сина Јелисије оживео дође да моли цара за своју кућу и земљу. Гехази рече: »Ово је та жена, мој господару царе, и ово је њен син кога је Јелисије вратио у живот.«</verse>
				<verse number="6">Цар упита жену о томе и она му исприча. Он онда задужи једног службеника за њен случај и рече му: »Врати јој све што јој је припадало, као и сав приход од њене земље од дана кад је отишла из земље до сада.«</verse>
				<verse number="7">Јелисије оде у Дамаск. Бен-Хадад, цар Арама, био је болестан, па кад су му рекли: »Божији човек је дошао чак овамо«,</verse>
				<verse number="8">он рече Хазаелу: »Понеси са собом поклон и иди да се састанеш са Божијим човеком. Питај ГОСПОДА преко њега: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«</verse>
				<verse number="9">Хазаел пође да се састане са Јелисијем и понесе са собом поклон од свега најбољег у Дамаску натоварен на четрдесет камила. Он уђе и стаде пред Јелисија, па рече: »Твој син Бен-Хадад, цар Арама, послао ме је да те упитам: ‚Да ли ћу оздравити од ове болести?‘«</verse>
				<verse number="10">Јелисије одговори: »Иди и реци му: ‚Сигурно ћеш оздравити‘, иако ми је ГОСПОД открио да ће умрети.«</verse>
				<verse number="11">Онда се упиљи у Хазаела све док се овај не постиде. Тада Божији човек заплака.</verse>
				<verse number="12">»Зашто мој господар плаче?« упита Хазаел. »Зато што знам колико ћеш зла учинити Израелцима«, одговори он. »Палићеш њихова утврђена места, убијати мачем младиће, о земљу разбијати децу и парати трбух трудницама.«</verse>
				<verse number="13">Хазаел рече: »Како бих ја, твој слуга, бедни пас, могао да изведем такав подвиг?« »ГОСПОД ми је показао да ћеш постати цар Арама«, одговори Јелисије.</verse>
				<verse number="14">Тада Хазаел оде од Јелисија и врати се свом господару. Када га је Бен-Хадад упитао: »Шта ти је рекао Јелисије?« Хазаел одговори: »Рекао ми је да ћеш сигурно оздравити.«</verse>
				<verse number="15">Али сутрадан узе један тежак покривач, натопи га водом и њиме покри царево лице, и Бен-Хадад умре. Тада га Хазаел наследи на месту цара.</verse>
				<verse number="16">Пете године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, Јорам син Јосафатов поче да влада као цар Јуде.</verse>
				<verse number="17">Имао је тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година.</verse>
				<verse number="18">Ишао је стопама царева Израела као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="19">Али, ради свог слуге Давида, ГОСПОД не хтеде да уништи Јуду, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити довека.</verse>
				<verse number="20">У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара.</verse>
				<verse number="21">Стога Јорам оде у Цаир са свим својим борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој, па његова војска умаче кући.</verse>
				<verse number="22">Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна.</verse>
				<verse number="23">Остали догађаји Јорамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="24">Јорам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ахазја.</verse>
				<verse number="25">Дванаесте године владавине израелског цара Јорама сина Ахавовог, у Јуди поче да влада цар Ахазја син Јорамов.</verse>
				<verse number="26">Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је унука израелског цара Омрија.</verse>
				<verse number="27">Ишао је стопама Ахавове владарске куће и чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинила и Ахавова владарска кућа, јер се браком ородио с Ахавовом породицом.</verse>
				<verse number="28">Ахазја пође у Рамот Гилад са Јорамом сином Ахавовим у рат против арамејског цара Хазаела. Арамејци ранише Јорама,</verse>
				<verse number="29">па се цар Јорам врати у Јизреел да се опорави од рана које су му Арамејци задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама. Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Пророк Јелисије позва једнога из дружине пророкâ и рече му: »Опаши се, понеси овај врч с уљем и иди у Рамот Гилад.</verse>
				<verse number="2">Кад стигнеш, потражи Јехуа сина Јосафата сина Нимшијевог. Иди к њему, одвој га од његових другова и одведи у унутрашњу собу.</verse>
				<verse number="3">Онда узми овај врч, па му излиј уље на главу и реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Помазујем те за цара Израела.‘ Затим отвори врата и бежи без оклевања.«</verse>
				<verse number="4">Тако онај младић, пророк, оде у Рамот Гилад.</verse>
				<verse number="5">Када је стигао, виде заповеднике војске како седе заједно, па рече: »Имам поруку за тебе, заповедниче.« »За којег од нас?« упита Јеху. »За тебе, заповедниче«, одговори онај,</verse>
				<verse number="6">па Јеху устаде и уђе у кућу. Тада пророк изли уље на Јехуову главу и рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Помазујем те за цара ГОСПОДЊЕГ народа, Израела.</verse>
				<verse number="7">Ти ћеш уништити владарску кућу свога господара Ахава, и ја ћу осветити крв мојих слугу пророка и крв свих слугу ГОСПОДЊИХ коју је пролила Језавеља.</verse>
				<verse number="8">Сва Ахавова породица биће уништена. Истребићу до последњег све Ахавове мушке у Израелу – и роба и слободњака.</verse>
				<verse number="9">Учинићу да Ахавова владарска кућа буде као владарска кућа Јаровама сина Неватовог и као владарска кућа Бааше сина Ахијиног.</verse>
				<verse number="10">А Језавељу ће прождрети пси на њиви у Јизреелу и нико је неће сахранити.‘« Онда отвори врата и побеже.</verse>
				<verse number="11">Када је Јеху изашао к својим друговима заповедницима, један од њих га запита: »Је ли све у реду? Зашто ти је долазио онај лудак?« »Знате човека и шта говори«, одговори Јеху.</verse>
				<verse number="12">»Не знамо«, рекоше они. »Кажи нам.« Јеху рече: »Ево шта ми је рекао: ‚Овако каже ГОСПОД: Помазујем те за цара Израела.‘«</verse>
				<verse number="13">Тада они брзо узеше своје огртаче и простреше их пред њим по голим степеницама, па дунуше у овнујске рогове и повикаше: »Јеху је цар!«</verse>
				<verse number="14">Јеху син Јосафата сина Нимшијевог скова заверу против Јорама. А Јорам и сав Израел бранили су Рамот Гилад од арамејског цара Хазаела,</verse>
				<verse number="15">али се цар Јорам вратио у Јизреел да се опорави од рана које су му задали Арамејци у борби са Хазаелом, царем Арама. Јеху рече: »Ако се слажете, не дајте ником да побегне из града и оде да јави ову вест у Јизреел.«</verse>
				<verse number="16">Онда се попе у своја кола и оде према Јизреелу, јер се Јорам тамо одмарао. А јудејски цар Ахазја дошао је да види Јорама.</verse>
				<verse number="17">Када је осматрач који је стајао на кули у Јизреелу видео Јехуове војнике како долазе, повика: »Видим неке војнике!« »Нађи једног коњаника«, нареди Јорам, »па им га пошаљи у сусрет да их упита да ли долазе у миру.«</verse>
				<verse number="18">Коњаник одјаха у сусрет Јехуу и рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘« »Шта се тебе тиче мир?« одговори Јеху. »Јаши за мном.« Осматрач јави: »Гласник је стигао до њих, али се не враћа.«</verse>
				<verse number="19">Тада цар посла другог коњаника. Када је овај дошао до њих, рече: »Овако каже цар: ‚Долазиш ли у миру?‘« Јеху одговори: »Шта се тебе тиче мир? Јаши за мном.«</verse>
				<verse number="20">Осматрач јави: »Стигао је до њих, али се ни он не враћа. А начин вожње је као вожња Јехуа сина Нимшијевог – вози као суманут.«</verse>
				<verse number="21">»Упрегни ми кола«, нареди Јорам. Када су их упрегли, израелски цар Јорам и јудејски цар Ахазја извезоше се у сусрет Јехуу, сваки у својим колима. Сусретоше га на њиви Навота Јизреелца.</verse>
				<verse number="22">Када је Јорам видео Јехуа, упита га: »Долазиш ли у миру, Јеху?« »Како може бити мира«, одговори Јеху, »док је оноликог идолопоклонства и врачања твоје мајке Језавеље?«</verse>
				<verse number="23">На то се Јорам окрену и поче да бежи, довикнувши Ахазји: »Издаја, Ахазја!«</verse>
				<verse number="24">А Јеху дохвати лук и погоди Јорама међу плећа. Стрела му прободе срце и он се стропошта у колима.</verse>
				<verse number="25">Јеху рече Бидкару, заповеднику својих кола: »Подигни га и баци на њиву Навота Јизреелца. Сети се како смо се ти и ја возили у колима иза његовог оца Ахава када је ГОСПОД изрекао пророштво против њега:</verse>
				<verse number="26">‚Видех јуче Навотову крв и крв његових синова, говори ГОСПОД, и учинићу да за то платиш на овој њиви, говори ГОСПОД.‘ Подигни га, дакле, и баци на ту њиву као што је ГОСПОД и рекао.«</verse>
				<verse number="27">Када је јудејски цар Ахазја видео шта се догодило, побеже путем ка Бет-Хагану. Јеху пође у потеру за њим, вичући: »И њега убијте!« Ранише га у колима на путу за Гур, близу Јивлеама, али он побеже у Мегидо и тамо умре.</verse>
				<verse number="28">Његове слуге га колима пренеше у Јерусалим и сахранише крај његових праотаца у гробници у Давидовом граду.</verse>
				<verse number="29">Ахазја је постао цар једанаесте године владавине Јорама сина Ахавовог.</verse>
				<verse number="30">Онда Јеху оде у Јизреел. Када је Језавеља то чула, намаза очи, уреди косу и погледа кроз прозор.</verse>
				<verse number="31">Чим је Јеху ушао на капију, она упита: »Долазиш ли у миру, Зимри, убицо свога господара?«</verse>
				<verse number="32">Јеху погледа према прозору и повика: »Ко је на мојој страни? Ко?« Два-три евнуха погледаше према њему,</verse>
				<verse number="33">а Јеху рече: »Баците је доле!« И они је бацише. Њена крв попрска зидове и коње који је изгазише.</verse>
				<verse number="34">Тада Јеху уђе, па је јео и пио. »Постарајте се за ону проклетницу«, рече, »и сахраните је, јер је била царева кћи.«</verse>
				<verse number="35">Али, када су отишли да је сахране, не нађоше ништа осим њене лобање, стопалâ и шакâ,</verse>
				<verse number="36">па се вратише и то јавише Јехуу, који рече: »То је оно што је ГОСПОД рекао преко свог слуге Илије Тишбејца: ‚На јизреелској њиви пси ће прождрети Језавељино месо.</verse>
				<verse number="37">Језавељин леш биће као ђубриво на њиви у Јизреелу, па нико неће моћи да каже: »Ово је Језавеља.«‘ «</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">У Самарији је било седамдесет мушких потомака из Ахавове породице, па Јеху написа писма и посла их у Самарију поглаварима Јизреела, старешинама и старатељима Ахавове деце. У писмима је стајало:</verse>
				<verse number="2">»Чим ово писмо стигне до вас, пошто су потомци вашега господара с вама, а ви имате кола и коње, утврђен град и оружје,</verse>
				<verse number="3">изаберите најбољег и најчеститијег од потомака свога господара и поставите га на очев престо. Онда се борите за кућу свога господара.«</verse>
				<verse number="4">А они се препадоше и рекоше: »Ако два цара нису могла да му се одупру, како ћемо ми?«</verse>
				<verse number="5">Стога управитељ палате, заповедник града, старешине и старатељи послаше Јехуу ову поруку: »Ми смо твоје слуге и чинићемо све што нам будеш рекао. Никог нећемо прогласити за цара. Учини како мислиш да је најбоље.«</verse>
				<verse number="6">Тада им Јеху написа друго писмо, у коме рече: »Ако сте на мојој страни и хоћете да ми се покорите, узмите главе потомака вашега господара и дођите к мени у Јизреел сутра у ово време.« А цареви потомци, њих седамдесет, били су код великашâ тога града, који су их одгајали.</verse>
				<verse number="7">Када је писмо стигло, они узеше цареве потомке и заклаше сву седамдесеторицу. Ставише њихове главе у корпе и послаше их Јехуу у Јизреел.</verse>
				<verse number="8">Када је гласник стигао, рече Јехуу: »Донели су главе царевих потомака.« Тада Јеху нареди: »Ставите их до јутра у две гомиле на улазу градске капије.«</verse>
				<verse number="9">Ујутро Јеху изађе, стаде пред сав народ и рече: »Ви сте недужни. Ја сам тај који је сковао заверу против свога господара и убио га. Али, ко је побио све ове?</verse>
				<verse number="10">Знајте, дакле, да се неће изјаловити ниједна реч коју је ГОСПОД изрекао против Ахавове куће. ГОСПОД је учинио оно што је обећао преко свога слуге Илије.«</verse>
				<verse number="11">Тако Јеху поби све у Јизреелу који су остали од Ахавове владарске куће, као и све његове великаше, блиске пријатеље и свештенике, ниједног му не оставивши у животу.</verse>
				<verse number="12">Потом се Јеху спреми и крену у Самарију. На путу код Пастирског Бет-Екеда</verse>
				<verse number="13">срете неке рођаке јудејског цара Ахазје и упита их: »Ко сте ви?« Они рекоше: »Ми смо Ахазјини рођаци, а дошли смо да поздравимо породице цара и царице-мајке.«</verse>
				<verse number="14">»Ухватите их живе!« нареди Јеху, па их ухватише и заклаше поред бунара код Бет Екеда. Од њих четрдесет двојице, он ниједнога не остави у животу.</verse>
				<verse number="15">Када је Јеху отишао оданде, наиђе на Јехонадава сина Рехавовог, који му је долазио у сусрет. Јеху га поздрави и упита: »Да ли си у срцу одан мени као што сам ја теби?« »Јесам«, одговори Јехонадав. »Ако је тако«, рече Јеху, »пружи руку.« И овај је пружи, а Јеху му поможе да се попне у кола.</verse>
				<verse number="16">Јеху рече: »Хајде са мном да видиш моју ревност за ГОСПОДА.« И одвезе га својим колима.</verse>
				<verse number="17">Када је стигао у Самарију, Јеху поби све који су тамо остали од Ахавове породице – он их истреби у складу с оним што је ГОСПОД рекао Илији.</verse>
				<verse number="18">Онда Јеху окупи сав народ и рече им: »Ахав је мало служио Ваалу, Јеху ће му служити много.</verse>
				<verse number="19">Позовите све Ваалове пророке, све његове служитеље и све свештенике. Пазите да нико не изостане јер ћу принети Ваалу велику жртву. Ко не дође, неће га бити међу живима.« А Јеху је прибегао лукавству да би уништио Ваалове служитеље.</verse>
				<verse number="20">Јеху рече: »Сазовите свечани скуп у Ваалову част.« И прогласише свечани скуп.</verse>
				<verse number="21">Он онда посла глас по целом Израелу, и сви Ваалови служитељи дођоше – ниједан не изоста. Они се нагураше у Ваалов храм све док није био пун од једног краја до другог.</verse>
				<verse number="22">Јеху рече чувару одеће: »Изнеси одоре за све Ваалове служитеље.« И овај им изнесе одоре.</verse>
				<verse number="23">Тада Јеху и Јехонадав син Рехавов уђоше у Ваалов храм, па Јеху рече Вааловим служитељима: »Погледајте добро око себе да нема с вама служитеља ГОСПОДЊИХ, него само оних који служе Ваалу.«</verse>
				<verse number="24">Тако уђоше да принесу клане жртве и жртве паљенице. А Јеху је напољу поставио осамдесет људи и овако их упозорио: »Ако који од вас пусти да побегне неки од ових људи које вам предајем у руке, својим животом платиће за његов.«</verse>
				<verse number="25">Чим је Јеху принео жртву паљеницу, нареди стражарима и заповедницима: »Уђите и побијте их! Не дајте да иједан умакне!« И они их погубише мачем. Онда стражари и заповедници избацише лешеве и уђоше у унутрашње светилиште Вааловог храма.</verse>
				<verse number="26">Изнеше свети стуб, па запалише храм.</verse>
				<verse number="27">Разбише Ваалов свети стуб и порушише Ваалов храм, који народ до дана данашњег користи као нужник.</verse>
				<verse number="28">Тако је Јеху из Израела искоренио служење Ваалу,</verse>
				<verse number="29">али се није окренуо од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце – златна телад остала су у Бетелу и Дану.</verse>
				<verse number="30">ГОСПОД рече Јехуу: »Зато што си добро извршио оно што је исправно у мојим очима и зато што си са Ахавовом владарском кућом урадио све што сам наумио, твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«</verse>
				<verse number="31">Али Јеху се није свим срцем држао Закона ГОСПОДА, Бога Израеловог. Није се окренуо од Јаровамових греха, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="32">У то време ГОСПОД поче да смањује Израел. Хазаел надјача Израелце широм њиховог подручја</verse>
				<verse number="33">источно од реке Јордан: у целом Гиладу – земљи Гада, Рувима и Манасије – од Ароера поред кланца Арнона кроз Гилад до Башана.</verse>
				<verse number="34">Остали догађаји Јехуове владавине, све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="35">Јеху умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоахаз.</verse>
				<verse number="36">Јеху је двадесет осам година владао над Израелом у Самарији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу.</verse>
				<verse number="2">Али Јехошева, кћи цара Јорама и Ахазјина сестра, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу да га сакрије од Аталје, па га тако не убише.</verse>
				<verse number="3">Он остаде сакривен са својом дојкињом у Дому ГОСПОДЊЕМ током шест година Аталјине владавине земљом.</verse>
				<verse number="4">Седме године, Јехојада посла по заповеднике Каријаца и стражаре и нареди да му их доведу у Дом ГОСПОДЊИ, где склопи с њима савез и обавеза их заклетвом, па им показа царевог сина.</verse>
				<verse number="5">Он им заповеди: »Овако ћете учинити: Трећина чете која је на дужности у суботу чуваће цареву палату,</verse>
				<verse number="6">друга трећина биће код Сурске капије, а трећа код капије иза страже – на смену ћете чувати палату.</verse>
				<verse number="7">Оне две чете које нису на дужности суботом чуваће Храм да заштите цара.</verse>
				<verse number="8">Распоредите се око цара, сваки с оружјем у руци. Убијте свакога ко се приближи вашим редовима. Останите уз цара куд год он буде ишао.«</verse>
				<verse number="9">Заповедници учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – и дође свештенику Јехојади.</verse>
				<verse number="10">Он заповедницима даде копља и штитове који су припадали цару Давиду и били у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="11">Стражари, сваки с оружјем у руци, распоредише се око цара, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма.</verse>
				<verse number="12">Онда Јехојада изведе царевог сина, стави му круну и даде му Сведочанство. Прогласише га за цара и помазаше. Пљескали су и викали: »Живео цар!«</verse>
				<verse number="13">Аталја је чула грају коју су дизали стражари и народ, па оде до народа у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="14">Она погледа, а оно – цар стоји поред стуба, као што је обичај, поред цара заповедници и трубачи, а сав народ се радује и дува у трубе. Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«</verse>
				<verse number="15">Свештеник Јехојада наложи заповедницима над стотинама: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="16">Они је ухватише када је стигла до Коњске капије царске палате и тамо је убише.</verse>
				<verse number="17">Тада Јехојада склопи савез између ГОСПОДА и цара и народа да ће бити ГОСПОДЊИ народ. А склопи савез и између цара и народа.</verse>
				<verse number="18">Сав народ оде до Вааловог храма и поруши га. Жртвенике и идоле разбише у парампарчад и пред жртвеницима убише Вааловог свештеника Матана. Потом свештеник Јехојада постави страже код Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="19">Са собом узе заповеднике, Каријце, стражаре и сав народ, па заједно поведоше цара од Дома ГОСПОДЊЕГ до палате, у коју уђоше кроз Стражарску капију, па цар седе на царски престо.</verse>
				<verse number="20">Сав народ се радовао, јер је у граду завладао мир када је Аталја убијена мачем у палати.</verse>
				<verse number="21">Јоаш је имао седам година када је почео да влада.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Јоаш је постао цар седме године Јехуове владавине, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве.</verse>
				<verse number="2">Јоаш је целог свог живота чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што га је научио свештеник Јехојада.</verse>
				<verse number="3">Али узвишице нису уклоњене – народ је тамо и даље приносио жртве и палио кâд.</verse>
				<verse number="4">Јоаш рече свештеницима: »Сакупите сав новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ као свети прилог – новац сакупљен при попису, новац добијен од заветâ и новац који је драговољно донет у Храм.</verse>
				<verse number="5">Нека свештеници од ризничара узимају новац и поправљају оштећења на Храму.«</verse>
				<verse number="6">Али ни до двадесет треће године његове владавине нису свештеници поправили Храм.</verse>
				<verse number="7">Стога цар Јоаш позва свештеника Јехојаду и друге свештенике и упита их: »Зашто не поправљате оштећења на Храму? Немојте више да узимате новац од ризничара ако не мислите да поправите Храм.«</verse>
				<verse number="8">Свештеници пристадоше да више не сакупљају новац од народа и да не поправљају Храм сами.</verse>
				<verse number="9">Свештеник Јехојада узе један ковчег и избуши рупу на поклопцу. Стави га с десне стране жртвеника, близу улаза у Дом ГОСПОДЊИ. Свештеници који су чували улаз стављали су у тај ковчег сав новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="10">Кад год би видели да је у ковчегу много новца, дошли би царев бележник и првосвештеник и пребројали новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ и стављали га у вреће.</verse>
				<verse number="11">Када је износ био утврђен, давали су новац људима одређеним да надгледају радове на Храму. Ови су њиме плаћали оне који су обављали поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ – тесаре и градитеље,</verse>
				<verse number="12">зидаре и клесаре. Куповали су дрво и тесани камен за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ и измиривали све друге трошкове.</verse>
				<verse number="13">Новац који је доношен у Дом ГОСПОДЊИ није се трошио за израду сребрних умиваоника, маказа за фитиљ, чинија, труба, ни других предмета од злата и сребра за Дом ГОСПОДЊИ,</verse>
				<verse number="14">него је предаван надгледницима, који су га користили за поправке на Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="15">Од надгледникâ се није тражио обрачун трошкова, јер су радили поштено.</verse>
				<verse number="16">Новац од жртава за кривицу и жртава за очишћење није се доносио у Дом ГОСПОДЊИ – он је припадао свештеницима.</verse>
				<verse number="17">У то време арамејски цар Хазаел нападе Гат и освоји га, па одлучи да крене горе на Јерусалим.</verse>
				<verse number="18">Јудејски цар Јоаш узе све свете предмете које су за Бога одвојили његови преци Јосафат, Јорам и Ахазја, цареви Јуде, дарове које је он сам одвојио за Бога и све злато из ризница Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, па их посла арамејском цару Хазаелу, и Хазаел се повуче од Јерусалима.</verse>
				<verse number="19">Остали догађаји Јоашеве владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="20">Његови службеници сковаше заверу против њега и убише га у Бет-Милу, на путу ка Сили.</verse>
				<verse number="21">А службеници који су га убили били су Јозахар син Шиматин и Јехозавад син Шомеров. Тако Јоаш умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Амацја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Двадесет треће године владавине јудејског цара Јоаша сина Ахазјиног, Јехоахаз син Јехуов постаде цар Израела у Самарији, а владао је седамнаест година.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гресима Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, и није од њих одступао.</verse>
				<verse number="3">Стога ГОСПОД плану гневом на Израелце, па их предаде у руке арамејском цару Хазаелу и у руке његовом сину Бен-Хададу.</verse>
				<verse number="4">Тада Јехоахаз замоли ГОСПОДА за милост, и ГОСПОД га услиши, јер је видео како је окрутно арамејски цар тлачио Израел.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД даде Израелцима спаситеља, и они се ослободише арамејске власти. Тако су Израелци живели у својим домовима као и раније.</verse>
				<verse number="6">Али, они не одступише од грехâ Јаровамове владарске куће, на које је Јаровам наводио Израелце, него су истрајали у њима. Чак је и Ашерина мотка стајала у Самарији.</verse>
				<verse number="7">Јехоахазу није ништа остало од војске осим педесет коњаника, десет борних кола и десет хиљада пешака, пошто ју је уништио арамејски цар и згазио је као прашину.</verse>
				<verse number="8">Остали догађаји Јехоахазове владавине, и све што је учинио и постигао, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="9">Јехоахаз умре, па га сахранише у Самарији. На месту цара наследи га његов син Јехоаш.</verse>
				<verse number="10">Тридесет седме године владавине јудејског цара Јоаша, Јехоаш син Јехоахазов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шеснаест година.</verse>
				<verse number="11">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце, него је истрајао у њима.</verse>
				<verse number="12">Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући његово ратовање против јудејског цара Амацје, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="13">Јехоаш умре, а на престолу га наследи Јаровам. Јехоаша сахранише у Самарији, крај израелских царева.</verse>
				<verse number="14">Када се Јелисије разболео на смрт, израелски цар Јехоаш оде доле да га види, па се расплака над њим, говорећи: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«</verse>
				<verse number="15">Јелисије му рече: »Узми лук и стреле«, и он то учини.</verse>
				<verse number="16">»Натегни лук«, рече му. Када је цар натегао лук, Јелисије стави своје руке на његове,</verse>
				<verse number="17">па му рече: »Отвори прозор према истоку«, и он га отвори. »Одапни стрелу!« рече Јелисије, и он је одапе. »ГОСПОДЊА стрела победе, стрела победе над Арамом!« рече Јелисије. »До ногу ћеш потући Арамејце код Афека.«</verse>
				<verse number="18">Онда рече: »Узми стреле«, и цар их узе. Јелисије му рече: »Удари о земљу.« Цар удари о земљу три пута и стаде.</verse>
				<verse number="19">Божији човек се наљути на њега и рече: »Требало је да удариш о земљу пет-шест пута. Тада би сасвим поразио Арамејце и докрајчио их. Овако ћеш их победити само три пута.«</verse>
				<verse number="20">И Јелисије умре, па га сахранише. А моавски пљачкаши упадали су у земљу сваког пролећа.</verse>
				<verse number="21">Једном неки Израелци, док су сахрањивали једнога, изненада угледаше пљачкашку дружину, па бацише мртваца у Јелисијев гроб. Када је мртвац дотакао Јелисијеве кости, оживе и стаде на ноге.</verse>
				<verse number="22">Арамејски цар Хазаел тлачио је Израелце све време Јехоахазове владавине.</verse>
				<verse number="23">Али ГОСПОД им се смилова и сажали се на њих, па им поможе због свог савеза са Авраамом, Исааком и Јаковом, и до дана данашњег не хтеде да их затре или одбаци од себе.</verse>
				<verse number="24">Арамејски цар Хазаел умре, а на месту цара наследи га његов син Бен-Хадад.</verse>
				<verse number="25">Тада Јехоаш син Јехоахазов поврати од Бен-Хадада сина Хазаеловог градове које је овај у рату одузео од његовог оца Јехоахаза. Победи га три пута и тако поврати израелске градове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Друге године владавине израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог, поче да влада Амацја син јудејског цара Јоаша.</verse>
				<verse number="2">Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов праотац Давид. У свему је следио пример свог оца Јоаша,</verse>
				<verse number="4">али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.</verse>
				<verse number="5">Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара.</verse>
				<verse number="6">Али синове тих убица не погуби, у складу са оним што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«</verse>
				<verse number="7">Он уби десет хиљада Едомаца у бици у Сланој долини и заузе Селу, којој даде име Јоктеел, које носи и данас.</verse>
				<verse number="8">Онда Амацја посла гласнике израелском цару Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог и поручи му: »Хајде да се огледамо у боју.«</verse>
				<verse number="9">На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену.‘ Тада наиђе либанска звер и згази чичак.</verse>
				<verse number="10">Потукао си Едомце, и сад си се узохолио. Наслађуј се победом, али седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«</verse>
				<verse number="11">Али Амацја не послуша, па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди.</verse>
				<verse number="12">Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући.</verse>
				<verse number="13">Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу, па оде у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије.</verse>
				<verse number="14">Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате, узе таоце и врати се у Самарију.</verse>
				<verse number="15">Остали догађаји Јехоашеве владавине, све што је учинио и постигао, укључујући и рат против Амацје, цара Јуде, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="16">Јехоаш умре, па га сахранише у Самарији, крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Јаровам.</verse>
				<verse number="17">Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог.</verse>
				<verse number="18">Остали догађаји Амацјине владавине записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="19">Против Амацје сковаше заверу у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише.</verse>
				<verse number="20">Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише у Јерусалиму крај његових праотаца, у Давидовом граду.</verse>
				<verse number="21">Тада сав јудејски народ узе Азарју, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје.</verse>
				<verse number="22">Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.</verse>
				<verse number="23">Петнаесте године владавине јудејског цара Амацје сина Јоашевог, Јаровам син Јехоашев постаде цар у Самарији, а владао је четрдесет једну годину.</verse>
				<verse number="24">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и није одступао ни од једног греха Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="25">Он поврати израелске међе од Лево-Хамата до мора Араве, као што је ГОСПОД, Бог Израелов, рекао преко свог слуге Јоне сина Амитајевог, пророка из Гат-Хефера.</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД је видео како у Израелу сви тешко пате – и роб и слободњак – а никога да им помогне.</verse>
				<verse number="27">И пошто ГОСПОД није рекао да ће Израелово име избрисати испод неба, он их спасе преко Јаровама сина Јехоашевог.</verse>
				<verse number="28">Остали догађаји Јаровамове владавине, све што је учинио и постигао, као и његови ратни походи, укључујући и то како је Израелу вратио Дамаск и Хамат Јудејски, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="29">Јаровам умре, па га сахранише крај израелских царева. На месту цара наследи га његов син Захарија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Двадесет седме године владавине израелског цара Јаровама, поче да влада јудејски цар Азарја син Амацјин.</verse>
				<verse number="2">Имао је шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја,</verse>
				<verse number="4">али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД удари цара губом, па овај остаде такав све до смрти. Становао је у одвојеној кући, а његов син Јоатам управљао је двором и народом у земљи.</verse>
				<verse number="6">Остали догађаји Азарјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="7">Азарја умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јоатам.</verse>
				<verse number="8">Тридесет осме године владавине јудејског цара Азарје, Захарија син Јаровамов постаде цар Израела у Самарији, а владао је шест месеци.</verse>
				<verse number="9">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима као и његови праоци. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="10">Шалум син Јавешов скова заверу против Захарије, нападе га пред народом и уби, па постаде цар место њега.</verse>
				<verse number="11">Остали догађаји Захаријине владавине записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="12">Тако се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јехуу: »Твоји потомци ће седети на израелском престолу до четвртог колена.«</verse>
				<verse number="13">Шалум син Јавешов постао је цар тридесет девете године владавине Озије, цара Јуде, а владао је у Самарији месец дана.</verse>
				<verse number="14">Тада Менахем син Гадијев крену из Тирце на Самарију, па нападе Шалума сина Јавешовог, уби га и постаде цар место њега.</verse>
				<verse number="15">Остали догађаји Шалумове владавине, и завера коју је сковао, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="16">А Менахем је тада, док је долазио из Тирце, напао Тифсах и погубио све у њему и околини, јер су одбили да отворе капије. Чак је и свим трудницама распорио трбух.</verse>
				<verse number="17">Тридесет девете године владавине јудејског цара Азарје, Менахем син Гадијев постаде цар Израела, а владао је у Самарији десет година.</verse>
				<verse number="18">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Све време своје владавине није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="19">Тада Тиглатпилесер, цар Асирије, освоји земљу, а Менахем му даде хиљаду таланата сребра да би придобио његову подршку и учврстио своју власт у царству.</verse>
				<verse number="20">Менахем је тај новац добио од имућних Израелаца тако што је од сваког изнудио по педесет шекела сребра за асирског цара. Тако се асирски цар повукао и није остао у земљи.</verse>
				<verse number="21">Остали догађаји Менахемове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="22">Менахем умре, а на месту цара наследи га његов син Пекахја.</verse>
				<verse number="23">Педесете године владавине јудејског цара Азарје, Пекахја син Менахемов постаде цар Израела у Самарији, а владао је две године.</verse>
				<verse number="24">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="25">Један од његових главних заповедника, Пеках син Ремалјин, скова заверу против њега. Он поведе педесет људи из Гилада, па у кули царске палате у Самарији уби Пекахју, заједно са Арговом и Арјеом. Тако Пеках уби Пекахју и постаде цар место њега.</verse>
				<verse number="26">Остали догађаји Пекахјине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="27">Педесет друге године владавине јудејског цара Азарје, Пеках син Ремалјин постаде цар Израела у Самарији, а владао је двадесет година.</verse>
				<verse number="28">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. Није одступао од грехâ Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израелце.</verse>
				<verse number="29">У време израелског цара Пекаха, дође Тиглатпилесер, цар Асирије, и заузе градове Ијон, Авел-Бет-Мааху, Јаноах, Кедеш и Хацор и подручје Гилада и Галилеје, укључујући и цео Нефталимов крај, и одведе народ у Асирију.</verse>
				<verse number="30">Тада Осија син Елин скова заверу против Пекаха сина Ремалјиног, па га нападе и уби и постаде цар место њега двадесете године владавине Јоатама сина Озијиног.</verse>
				<verse number="31">Остали догађаји Пекахове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Израела.</verse>
				<verse number="32">Друге године владавине израелског цара Пекаха сина Ремалјиног, Јоатам син Озијин постаде цар Јуде.</verse>
				<verse number="33">Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Мајка му се звала Јеруша кћи Садокова.</verse>
				<verse number="34">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов отац Озија,</verse>
				<verse number="35">али узвишице нису уклоњене – народ је на њима и даље приносио жртве и палио кâд. Јоатам је обновио Горњу капију Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="36">Остали догађаји Јоатамове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="37">У то време ГОСПОД поче против Јуде да шаље арамејског цара Рецина и израелског цара Пекаха сина Ремалјиног.</verse>
				<verse number="38">Јоатам умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду, граду његовог оца. На месту цара наследи га његов син Ахаз.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Седамнаесте године владавине Пекаха сина Ремалјиног, поче да влада јудејски цар Ахаз син Јоатамов.</verse>
				<verse number="2">Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога, као његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="3">Ишао је стопама царева Израела, па је чак и свог сина принео као жртву паљеницу по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.</verse>
				<verse number="4">Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом.</verse>
				<verse number="5">Тада арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин нападоше Јерусалим и опседоше га, али нису могли да надјачају Ахаза.</verse>
				<verse number="6">У исто време арамејски цар Рецин поврати Елат тако што из њега истера Јудеје. Тада се у Елат уселише Едомци, који тамо живе и данас.</verse>
				<verse number="7">Ахаз посла гласнике да кажу асирском цару Тиглатпилесеру: »Ја сам твој слуга и поданик. Дођи и спаси ме из руку цара Арама и цара Израела, који ме нападају.«</verse>
				<verse number="8">Ахаз узе сребро и злато који су се налазили у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате и посла их на поклон цару Асирије.</verse>
				<verse number="9">Цар Асирије га услиши, па нападе Дамаск и освоји га. Његове житеље одведе у Кир, а Рецина погуби.</verse>
				<verse number="10">Када је цар Ахаз отишао у Дамаск да се сретне са асирским царем Тиглатпилесером, виде тамошњи жртвеник, па свештенику Урији посла његов нацрт и све појединости за његову изградњу.</verse>
				<verse number="11">Свештеник Урија сагради жртвеник по свим упутствима која је цар Ахаз послао из Дамаска, довршивши га пре царевог повратка.</verse>
				<verse number="12">Када се цар вратио из Дамаска и видео жртвеник, принесе жртве на њему.</verse>
				<verse number="13">Принесе своју жртву паљеницу и житну жртву, изли своју жртву леваницу и запљусну жртвеник крвљу своје жртве за заједништво.</verse>
				<verse number="14">А бронзани жртвеник који је стајао пред ГОСПОДОМ, испред Храма – између новог жртвеника и Дома ГОСПОДЊЕГ – премести северно од новог жртвеника.</verse>
				<verse number="15">Онда цар Ахаз овако заповеди свештенику Урији: »На великом новом жртвенику приноси јутарњу жртву паљеницу и вечерњу житну жртву, цареву жртву паљеницу и његову житну жртву, и жртве паљенице целог народа и њихове житне жртве и жртве леванице. Запљускуј жртвеник крвљу свих паљеница и кланих жртава. А ја ћу користити бронзани жртвеник да од Бога тражим савет.«</verse>
				<verse number="16">И свештеник Урија уради све онако како му је заповедио цар Ахаз.</verse>
				<verse number="17">Цар Ахаз скину постраничне плоче са покретних постоља и скиде умиваонике с њих. Скину и Море са бронзаних бикова који су га држали и постави га на камени под.</verse>
				<verse number="18">Да би показао покорност асирском цару, он из Дома ГОСПОДЊЕГ уклони унутрашњу надстрешницу, која му је служила суботом, и спољни царски улаз.</verse>
				<verse number="19">Остали догађаји Ахазове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="20">Ахаз умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Езекија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Дванаесте године владавине јудејског цара Ахаза, Осија син Елин постаде цар Израела у Самарији, а владао је девет година.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као други израелски цареви, његови претходници.</verse>
				<verse number="3">Асирски цар Салманасар нападе Осију, учини га својим подаником, па му је Осија плаћао данак.</verse>
				<verse number="4">Када је открио да је Осија издајник, пошто је овај послао гласнике египатском цару Соу и није платио данак асирском цару као сваке године, Салманасар га ухвати и баци у тамницу.</verse>
				<verse number="5">Асирски цар прође кроз сву земљу и крену на Самарију, па ју је опседао три године.</verse>
				<verse number="6">Девете године Осијине владавине, асирски цар освоји Самарију и одведе Израелце у Асирију, где их насели у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима.</verse>
				<verse number="7">Све се то догодило зато што су Израелци згрешили против ГОСПОДА, свога Бога, који их је извео из Египта, где су били под влашћу фараона, египатског цара. Клањали су се другим боговима</verse>
				<verse number="8">и држали се обичајâ народâ које је ГОСПОД истерао пред њима, као и обичајâ које су увели цареви Израела.</verse>
				<verse number="9">Израелци су против ГОСПОДА, свога Бога, потајно чинили оно што није исправно. Подигли су себи узвишице у свим градовима, од најмањег до највећег.</verse>
				<verse number="10">Поставили су свете стубове и Ашерине мотке на сваком брду и под сваким крошњатим дрветом.</verse>
				<verse number="11">На свакој узвишици палили су кâд, као што су чинили народи које је ГОСПОД истерао пред њима. Чинили су зла дела и изазивали ГОСПОДА на гнев.</verse>
				<verse number="12">Служили су идолима иако је ГОСПОД рекао: »Не чините то.«</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД је опомињао Израел и Јуду преко свих својих пророка и виделаца: »Окрените се од свога злог начина живота. Држите се мојих заповести и уредби из целог Закона који сам дао вашим праоцима и који сам вам објавио преко мојих слугу пророка.«</verse>
				<verse number="14">Али они нису послушали, јер су били тврдоглави као и њихови праоци, који нису веровали ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="15">Одбацили су његове уредбе и савез који је склопио с њиховим праоцима и опомене које им је упућивао и пошли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни. Угледали су се на околне народе иако им је ГОСПОД заповедио: »Не чините оно што они чине.«</verse>
				<verse number="16">Одбацили су све заповести ГОСПОДА, свога Бога, и начинили себи два ливена идола у облику телета и Ашерину мотку. Клањали су се свим звездама и служили Ваалу.</verse>
				<verse number="17">Приносили су своје синове и кћери као жртве паљенице, бавили се враџбинама и гатањем и сасвим се посветили чињењу онога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајућу га на гнев.</verse>
				<verse number="18">Зато се ГОСПОД силно разгневио на Израелце и одбацио их од себе. Остало је само Јудино племе,</verse>
				<verse number="19">али ни Јудеји се нису држали заповести ГОСПОДА, свога Бога, него су прихватили обичаје којих су се држали Израелци.</verse>
				<verse number="20">Зато је ГОСПОД одбацио све Израелове потомке: ударао их је невољама и предавао у руке пљачкашима све док их није потпуно одбацио од себе.</verse>
				<verse number="21">Када их је отргнуо од Давидове владарске куће, Израелци су поставили Јаровама сина Неватовог за свога цара. Јаровам је одмамио Израелце од ГОСПОДА и навео их да почине велик грех.</verse>
				<verse number="22">Израелци су истрајали у свим Јаровамовим гресима и нису одступали од њих</verse>
				<verse number="23">док их ГОСПОД није сасвим одбацио од себе, као што их је опомињао преко свих својих слугу пророка да ће учинити. Тако су Израелци одведени из своје земље у Асирију и још су тамо.</verse>
				<verse number="24">Асирски цар доведе људе из Вавилона, Куте, Аве, Хамата и Сефарвајима и насели их по самаријским градовима, да тамо замене Израелце. Они запосеше Самарију, па су живели у њеним градовима.</verse>
				<verse number="25">Када су почели да се насељавају, нису се клањали ГОСПОДУ, па ГОСПОД посла лавове међу њих да их убијају.</verse>
				<verse number="26">То јавише асирском цару: »Народ који си преселио и населио га по самаријским градовима не зна шта тражи бог те земље, па је он зато послао лавове међу њих, који их убијају.«</verse>
				<verse number="27">Тада асирски цар издаде ову наредбу: »Нека се један од свештеника које сте одвели оданде врати да тамо живи и да научи народ шта бог те земље тражи.«</verse>
				<verse number="28">Тако један од свештеника који су били одведени из Самарије дође да живи у Бетелу, па је учио народ како да се клања ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="29">Али сви ови народи, сваки у свом граду, и даље су правили своје богове и постављали их по светилиштима која су Самарићани изградили на узвишицама.</verse>
				<verse number="30">Вавилонци направише Сукот-Бенота, Кутани Нергала, а Хамаћани Ашиму.</verse>
				<verse number="31">Авијци направише Нивхаза и Тартака, а Сефарвајимци су приносили своју децу као жртве паљенице својим боговима Адрамелеху и Анамелеху.</verse>
				<verse number="32">Клањали су се и ГОСПОДУ, али су поставили неке од својих људи да служе као свештеници у светилиштима на узвишицама.</verse>
				<verse number="33">Клањали су се ГОСПОДУ, али су служили и својим боговима по обичајима народâ између којих су доведени.</verse>
				<verse number="34">Они се до дана данашњег држе својих старих обичаја. Нити се клањају ГОСПОДУ, нити се држе уредби и законâ, Закона и заповести које је ГОСПОД дао потомцима Јакова, коме је дао име Израел.</verse>
				<verse number="35">Када је ГОСПОД склопио савез са Израелцима, заповедио им је: »Не клањајте се другим боговима. Не падајте ничице пред њима, не служите им и не приносите им жртве.</verse>
				<verse number="36">Него, клањајте се ГОСПОДУ, који вас је силном снагом и испруженом руком извео из Египта. Пред њим падајте ничице и њему приносите жртве.</verse>
				<verse number="37">Довека помно извршавајте уредбе и законе, Закон и заповести које је за вас записао. Не клањајте се другим боговима.</verse>
				<verse number="38">Не заборавите Савез који сам склопио с вама и не клањајте се другим боговима,</verse>
				<verse number="39">него само ГОСПОДУ, своме Богу. Он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.«</verse>
				<verse number="40">Али они нису хтели да слушају, него су се и даље држали својих старих обичаја.</verse>
				<verse number="41">А чак и када су се ови народи клањали ГОСПОДУ, служили су и својим идолима. И дан-данас њихова деца и унуци и даље чине као што су чинили њихови праоци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Треће године владавине израелског цара Осије сина Елиног, Езекија син Ахазов поче да влада у Јуди.</verse>
				<verse number="2">Имао је двадесет пет година, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Ави кћи Захаријина.</verse>
				<verse number="3">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="4">Уклонио је узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. А разбио је и бронзану змију, звану Нехуштан, коју је направио Мојсије, јер су јој све до тада Израелци палили кâд.</verse>
				<verse number="5">Езекија је веровао ГОСПОДУ, Богу Израеловом. Ни пре ни после њега није међу јудејским царевима било ниједнога као он.</verse>
				<verse number="6">Чврсто се држао ГОСПОДА и није престајао да иде за њим – држао се заповести које је ГОСПОД дао Мојсију.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД је био с њим, па је био успешан у свему што је предузимао. Побунио се против асирског цара и није му служио.</verse>
				<verse number="8">Поразио је Филистејце у свим градовима од најмањег до највећег, све до Газе и њеног подручја.</verse>
				<verse number="9">Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је,</verse>
				<verse number="10">а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије.</verse>
				<verse number="11">Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима.</verse>
				<verse number="12">Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.</verse>
				<verse number="13">Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.</verse>
				<verse number="14">Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.« Асирски цар затражи три стотине таланата сребра и тридесет таланата злата,</verse>
				<verse number="15">па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате.</verse>
				<verse number="16">У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.</verse>
				<verse number="17">Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље,</verse>
				<verse number="18">па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.</verse>
				<verse number="19">Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност?</verse>
				<verse number="20">Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене?</verse>
				<verse number="21">Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега.</verse>
				<verse number="22">А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘</verse>
				<verse number="23">»Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих.</verse>
				<verse number="24">Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике.</verse>
				<verse number="25">Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«</verse>
				<verse number="26">Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«</verse>
				<verse number="27">Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«</verse>
				<verse number="28">Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!</verse>
				<verse number="29">»Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку.</verse>
				<verse number="30">Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.«</verse>
				<verse number="31">Не слушајте Езекију.‘ »Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње,</verse>
				<verse number="32">док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.«</verse>
				<verse number="33">Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара?</verse>
				<verse number="34">Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку?</verse>
				<verse number="35">Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«</verse>
				<verse number="36">Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«</verse>
				<verse number="37">Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ,</verse>
				<verse number="2">а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом</verse>
				<verse number="3">да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди.</verse>
				<verse number="4">Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«</verse>
				<verse number="5">Када су службеници цара Езекије дошли Исаији,</verse>
				<verse number="6">он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара.</verse>
				<verse number="7">Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«</verse>
				<verse number="8">Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.</verse>
				<verse number="9">Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Он опет посла гласнике јудејском цару Езекији, рекавши им:</verse>
				<verse number="10">»Кажите јудејском цару Езекији: ‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат асирском цару.«</verse>
				<verse number="11">Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити?</verse>
				<verse number="12">Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли?</verse>
				<verse number="13">Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«</verse>
				<verse number="14">Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="15">Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу.</verse>
				<verse number="16">Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога.</verse>
				<verse number="17">Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље.</verse>
				<verse number="18">Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена.</verse>
				<verse number="19">Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«</verse>
				<verse number="20">Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Чуо сам твоју молитву због Санхериба, цара Асирије.</verse>
				<verse number="21">Ево шта ГОСПОД каже против њега: »‚Девица-кћи сионска презире те, руга ти се. Кћи јерусалимска за тобом маше главом.</verse>
				<verse number="22">Кога си вређао и кога хулио? На кога си викао и бахато га гледао? Зар на Свеца Израеловог!</verse>
				<verse number="23">Преко својих слугу Господа си вређао. И рекао си: »Са мноштвом својих кола попех се на висове гора, на највише врхове Либана. Посекох му највише кедрове и најлепше борове. Стигох му до најдаљих крајева, до шума најгушћих.</verse>
				<verse number="24">Копао сам зденце у туђим земљама и пио воду. Табанима својим све сам египатске реке исушио.«</verse>
				<verse number="25">»‚Зар ниси чуо? Давно сам то одредио, од искона наумио, а сада остварујем: да ти утврђене градове у гомиле крша претвориш.</verse>
				<verse number="26">Житељи њихови, изнемогли, унезверени су и постиђени. Као биљке су у пољу, као зелени изданци, као трава наврх крова медљиком нападнута пре но што нарасте.</verse>
				<verse number="27">Знам када седаш и када излазиш и враћаш се и како на мене бесниш.</verse>
				<verse number="28">А зато што бесниш на мене и што ми је твоја бахатост допрла до ушију, ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста и вратити те путем којим си дошао.</verse>
				<verse number="29">»‚А ово ће ти бити знак, Езекија: »‚Ове ћете године јести оно што само никне, а догодине оно што само израсте. Треће године сејаћете и жњети, садити винограде и јести од њиховог рода.</verse>
				<verse number="30">Преостали од народа Јуде пустиће корен и донети род.</verse>
				<verse number="31">Из Јерусалима ће изаћи Остатак, са горе Сион Преживели. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.</verse>
				<verse number="32">»‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије: Неће ући у овај град ни овде одапети стрелу. Неће пред њега доћи са штитом ни опсадне насипе дићи око њега.</verse>
				<verse number="33">Путем којим је дошао, њиме ће се и вратити. Неће ући у овај град, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="34">Бранићу овај град и спасти га, себе ради и ради мога слуге Давида.‘«</verse>
				<verse number="35">Те ноћи изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви!</verse>
				<verse number="36">Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.</verse>
				<verse number="37">Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«</verse>
				<verse number="2">Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="3">»Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.« И горко заплака.</verse>
				<verse number="4">А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="5">»Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="6">Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«</verse>
				<verse number="7">Исаија рече: »Направите облог од смокава.« Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.</verse>
				<verse number="8">Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«</verse>
				<verse number="9">Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«</verse>
				<verse number="10">»Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«</verse>
				<verse number="11">Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.</verse>
				<verse number="12">У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест.</verse>
				<verse number="13">Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.</verse>
				<verse number="14">Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?« »Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«</verse>
				<verse number="15">Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?« »Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«</verse>
				<verse number="16">Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ:</verse>
				<verse number="17">‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«</verse>
				<verse number="19">»Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«</verse>
				<verse number="20">Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="21">Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.</verse>
				<verse number="3">Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им.</verse>
				<verse number="4">Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.«</verse>
				<verse number="5">У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама.</verse>
				<verse number="6">Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.</verse>
				<verse number="7">Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека.</verse>
				<verse number="8">Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.«</verse>
				<verse number="9">Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече преко својих слугу пророка:</verse>
				<verse number="11">»Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех,</verse>
				<verse number="12">овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу.</verse>
				<verse number="13">Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако.</verse>
				<verse number="14">Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани,</verse>
				<verse number="15">јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘«</verse>
				<verse number="16">Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="17">Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="18">Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон.</verse>
				<verse number="19">Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. Мајка му се звала Мешулемет кћи Харуцова, а била је из Јотве.</verse>
				<verse number="20">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија.</verse>
				<verse number="21">У свему је ишао стопама свога оца: служио је идолима којима је служио и његов отац и клањао им се.</verse>
				<verse number="22">Оставио је ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и није живео као што ГОСПОД тражи.</verse>
				<verse number="23">Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати.</verse>
				<verse number="24">Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.</verse>
				<verse number="25">Остали догађаји Амонове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="26">Сахранише га у његовој гробници у Узином врту, а на месту цара наследи га његов син Јосија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. Мајка му се звала Једида кћи Адајина, а била је из Боцката.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.</verse>
				<verse number="3">Осамнаесте године своје владавине, цар Јосија посла бележника Шафана сина Ацалје сина Мешуламовог у Дом ГОСПОДЊИ, рекавши му:</verse>
				<verse number="4">»Иди првосвештенику Хилкији. Нека изброји новац који је донет у Дом ГОСПОДЊИ, који су чувари капија сакупили од народа.</verse>
				<verse number="5">Нека га повери на чување људима одређеним да надгледају радове у Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови нека исплате раднике</verse>
				<verse number="6">– тесаре, градитеље и зидаре. Нека купе и дрво и тесани камен за оправку Храма.</verse>
				<verse number="7">Они не треба да полажу рачун за новац који им је поверен, јер раде поштено.«</verse>
				<verse number="8">Првосвештеник Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.« Онда му је даде и овај је прочита.</verse>
				<verse number="9">Потом бележник Шафан оде цару и извести га: »Твоји службеници су исплатили новац који је био у Храму и поверили га на чување радницима и надгледницима у Дому ГОСПОДЊЕМ.«</verse>
				<verse number="10">Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.</verse>
				<verse number="11">Када је цар чуо речи Књиге закона, раздре своју одећу,</verse>
				<verse number="12">па заповеди свештенику Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Ахбору сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји:</verse>
				<verse number="13">»Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име, у име народа и целе Јуде о ономе што пише у књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ којим је плануо на нас зато што наши праоци нису слушали речи ове књиге и нису чинили оно што је у њој записано за нас.«</verse>
				<verse number="14">Свештеник Хилкија, Ахикам, Ахбор, Шафан и Асаја одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Тикве сина Хархасовог, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени:</verse>
				<verse number="16">Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље онако како је записано у књизи коју је јудејски цар прочитао.</verse>
				<verse number="17">Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће планути на ово место и неће се угасити.</verse>
				<verse number="18">Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо:</verse>
				<verse number="19">Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред ГОСПОДОМ када си чуо шта сам рекао против овог места и његових житеља – да ће бити опустошени и проклети – и зато што си раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="20">Зато ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.‘« И они пренеше њен одговор цару.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима,</verse>
				<verse number="2">па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и пророцима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="3">Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом, потврђујући тако речи савеза записане у оној књизи. Затим и сав народ потврди своју верност савезу.</verse>
				<verse number="4">Цар заповеди првосвештенику Хилкији, нижим свештеницима и чуварима капија да из Храма ГОСПОДЊЕГ уклоне све предмете направљене за Ваала и Ашеру и за све звезде, па их спали ван Јерусалима, на кидронским пољима, а пепео однесе у Бетел.</verse>
				<verse number="5">Уклони и све незнабожачке свештенике које су постављали јудејски цареви да пале кâд на узвишицама јудејских градова и у околини Јерусалима – оне који су палили кâд Ваалу, сунцу и месецу, сазвежђима и свим звездама.</verse>
				<verse number="6">Ашерину мотку из Дома ГОСПОДЊЕГ однесе ван Јерусалима, у долину Кидрон, и тамо је спали, па је смрви у прах, који развеја по гробовима обичног народа.</verse>
				<verse number="7">А поруши и станове храмских блудника, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ и у којима су жене ткале за Ашеру.</verse>
				<verse number="8">Јосија доведе све свештенике из јудејских градова и обесвети узвишице од Геве до Беер-Шеве, где су ови палили кâд. Поруши и светилишта на капијама – код улаза капије Исуса, заповедника града, која се налази лево од Градске капије.</verse>
				<verse number="9">Иако свештеници узвишица нису служили код ГОСПОДЊЕГ жртвеника у Јерусалиму, јели су бесквасни хлеб са осталим свештеницима.</verse>
				<verse number="10">Јосија обесвети Тофет, у долини Бен Хином, да нико не би могао сина или кћер да принесе као жртву паљеницу Молоху.</verse>
				<verse number="11">Са улаза у Дом ГОСПОДЊИ, у дворишту близу собе службеника који се звао Натан-Мелех, уклони коње које су јудејски цареви посветили сунцу, а потом спали и кола посвећена сунцу.</verse>
				<verse number="12">Разори жртвенике које су јудејски цареви подигли на крову Ахазове собе на спрату и жртвенике које је саградио Манасија у оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ, уклони их одатле, разби у парампарчад и баци у долину Кидрон.</verse>
				<verse number="13">Цар обесвети и узвишице источно од Јерусалима, на јужној страни Брда искварености, оне које је израелски цар Соломон подигао одвратној сидонској богињи Астарти, одвратном моавском богу Кемошу и гнусном амонском богу Молоху.</verse>
				<verse number="14">Јосија поразбија свете стубове и посече Ашерине мотке и та места покри људским костима.</verse>
				<verse number="15">Он разори и жртвеник у Бетелу, на узвишици коју је начинио Јаровам син Неватов, који је наводио Израелце на грех. Узвишицу спали и смрви је у прах, а спали и Ашерину мотку.</verse>
				<verse number="16">Потом погледа унаоколо, па кад виде гробнице на падини брда, нареди да се изваде кости из њих, па их спали на жртвенику да би га обесветио, као што је ГОСПОД објавио преко Божијег човека док је Јаровам стајао крај жртвеника на једној светковини. Цар се окрену и угледа гроб Божијег човека који је то прорекао,</verse>
				<verse number="17">па упита: »Какав је оно споменик?« Мештани му одговорише: »То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде и објавио баш ово што си ти учинио са жртвеником у Бетелу.«</verse>
				<verse number="18">»Њега оставите. Нека нико не дира његове кости«, рече цар. Тако оставише његове кости на миру, а и кости пророка који је дошао из Самарије.</verse>
				<verse number="19">Као што је учинио у Бетелу, Јосија уклони и обесвети сва светилишта на узвишицама која су израелски цареви подигли у самаријским градовима и која су изазивала ГОСПОДА на гнев.</verse>
				<verse number="20">Он поби све свештенике тих узвишица на жртвеницима и спали људске кости на њима, па се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="21">Цар заповеди целом народу: »Прославите Пасху ГОСПОДА, свога Бога, као што је записано у овој Књизи савеза.«</verse>
				<verse number="22">Таква Пасха се није славила још од времена судија које су предводиле Израел, па све време владавине израелских и јудејских царева</verse>
				<verse number="23">до осамнаесте године владавине цара Јосије, када је таква Пасха прослављена у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="24">Јосија уклони и све медијуме и призиваче духова, кућне богове, идоле и све друге гнусобе које су се могле видети у Јуди и Јерусалиму, да би испунио све што тражи закон записан у књизи коју је свештеник Хилкија нашао у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="25">Ни пре ни после Јосије није било цара који се као он окренуо ГОСПОДУ свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом, у складу са целим Мојсијевим законом.</verse>
				<verse number="26">Али ГОСПОД не одступи од жестине свог љутог гнева, којим је плануо на Јуду због свега што је Манасија учинио да га изазове на гнев.</verse>
				<verse number="27">Стога ГОСПОД рече: »Уклонићу и Јуду испред себе као што сам уклонио Израел, и одбацићу Јерусалим, град који сам изабрао, и овај Храм, за који сам рекао: ‚Тамо ће бити моје Име.‘«</verse>
				<verse number="28">Остали догађаји Јосијине владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="29">Док је Јосија био цар, фараон Нехо, цар Египта, крену ка реци Еуфрат да помогне асирском цару. Цар Јосија изађе да га нападне, али га Нехо уби у Мегиду, при првом сусрету.</verse>
				<verse number="30">Јосијини службеници на колима пренеше његово тело из Мегида у Јерусалим и сахранише га у његовој гробници. Народ земље узе Јехоахаза сина Јосијиног, па га помаза и постави за цара место његовог оца.</verse>
				<verse number="31">Јехоахаз је имао двадесет три године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне.</verse>
				<verse number="32">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као што су чинили и његови праоци.</verse>
				<verse number="33">Фараон Нехо баци га у окове у Ривли, у земљи Хамат, да не би могао да влада у Јерусалиму, и наметну Јуди данак од сто таланата сребра и једног таланта злата.</verse>
				<verse number="34">Фараон Нехо постави Елјакима сина Јосијиног за цара место његовог оца и промени му име у Јехојаким, а Јехоахаза узе и одведе у Египат, где овај умре.</verse>
				<verse number="35">Јехојаким је плаћао фараону Неху сребром и златом које је овај тражио, а да би то могао, увео је порез у земљи. Од народа је узимао сребро и злато према процени имовинског стања, да би могао да плати фараону Неху.</verse>
				<verse number="36">Јехојаким је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Зевида кћи Педајина, а била је из Руме.</verse>
				<verse number="37">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његови праоци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">За време Јехојакимове владавине, вавилонски цар Навуходоносор запоседе земљу. Јехојаким му је три године био поданик, а онда се побунио против њега.</verse>
				<verse number="2">Тада ГОСПОД на њега посла вавилонске, арамејске, моавске и амонске пљачкаше да униште Јуду, као што је ГОСПОД објавио преко својих слугу пророка.</verse>
				<verse number="3">Да, све ово се десило Јуди у складу са ГОСПОДЊОМ заповешћу, да би Јуда била уклоњена испред њега због Манасијиних греха и свега што је овај учинио,</verse>
				<verse number="4">укључујући и проливање недужне крви. Јер, он је испунио Јерусалим недужном крвљу, и ГОСПОД није хтео да опрости.</verse>
				<verse number="5">Остали догађаји Јехојакимове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде.</verse>
				<verse number="6">Јехојаким умре, а на месту цара наследи га његов син Јоахин.</verse>
				<verse number="7">Египатски цар није више кретао у походе из своје земље, јер је вавилонски цар заузео цело његово подручје од Египатског потока до реке Еуфрат.</verse>
				<verse number="8">Јоахин је имао осамнаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. Мајка му се звала Нехушта кћи Елнатанова, а била је из Јерусалима.</verse>
				<verse number="9">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, исто као и његов отац.</verse>
				<verse number="10">У то време заповедници вавилонског цара Навуходоносора нападоше Јерусалим и опседоше га.</verse>
				<verse number="11">Када је и сâм Навуходоносор дошао до града док су га његови заповедници опседали,</verse>
				<verse number="12">предадоше му се јудејски цар Јоахин, његова мајка, службеници, поглавари и евнуси. Вавилонски цар зароби Јоахина осме године своје владавине</verse>
				<verse number="13">и, као што је ГОСПОД објавио, изнесе све драгоцености из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, однесе све златне предмете које је израелски цар Соломон направио за Храм ГОСПОДЊИ</verse>
				<verse number="14">и одведе у сужањство сав Јерусалим: све заповеднике и врсне ратнике, све занатлије и уметнике – укупно њих десет хиљада. Остаде само најсиромашнији народ.</verse>
				<verse number="15">Навуходоносор одведе Јоахина као сужња из Јерусалима у Вавилон, а тако и цареву мајку, његове жене, евнухе и све истакнуте људе земље.</verse>
				<verse number="16">Он одведе у Вавилон и свих седам хиљада људи способних за војску и хиљаду занатлија и уметника.</verse>
				<verse number="17">На место цара постави Јоахиновог стрица Матанју и даде му име Цидкија.</verse>
				<verse number="18">Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне.</verse>
				<verse number="19">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.</verse>
				<verse number="20">Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе. Цидкија се побуни против вавилонског цара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Стога Навуходоносор, цар Вавилона, десетог дана десетог месеца девете године своје владавине крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле.</verse>
				<verse number="2">Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије.</verse>
				<verse number="3">До деветог дана четвртог месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе.</verse>
				<verse number="4">Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави,</verse>
				<verse number="5">али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше,</verse>
				<verse number="6">а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, где му изрекоше пресуду.</verse>
				<verse number="7">Цидкији побише синове пред његовим очима, а онда му ископаше очи, оковаше га у бронзане ланце и одведоше у Вавилон.</verse>
				<verse number="8">Седмог дана петог месеца, деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим.</verse>
				<verse number="9">Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду.</verse>
				<verse number="10">Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим.</verse>
				<verse number="11">Невузарадан одведе у сужањство народ који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара.</verse>
				<verse number="12">Али неке од најсиромашнијих заповедник остави да обрађују винограде и њиве.</verse>
				<verse number="13">Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па бронзу однеше у Вавилон.</verse>
				<verse number="14">Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму.</verse>
				<verse number="15">Заповедник царске страже однесе и кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.</verse>
				<verse number="16">Бронзе од два стуба, Мора и покретних постоља, које је Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити.</verse>
				<verse number="17">Сваки стуб је био осамнаест лаката висок, а бронзана главица на врху једног стуба три лакта висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својом украсном мрежицом.</verse>
				<verse number="18">Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија.</verse>
				<verse number="19">Из града одведе заповедника задуженог за војнике и пет царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду.</verse>
				<verse number="20">Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу,</verse>
				<verse number="21">у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе. Тако су Јудеји одведени из своје земље.</verse>
				<verse number="22">Вавилонски цар Навуходоносор постави Гедалју сина Ахикама сина Шафановог за управитеља народу који је преостао у Јуди.</verse>
				<verse number="23">Када су сви заповедници војске – Јишмаел син Нетанјин, Јоанан син Кареахов, Сераја син Танхумета из Нетофе и Језанја из Маахе – и њихови људи чули да је вавилонски цар поставио Гедалју за управитеља, одоше Гедалји у Мицпу.</verse>
				<verse number="24">Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја се закле и рече: »Не бојте се вавилонских службеника. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.«</verse>
				<verse number="25">Али, седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви, дође са десеторицом и уби Гедалју и све Јудеје и Вавилонце који су били с њим у Мицпи.</verse>
				<verse number="26">На то сав народ, од најмањег до највећег, заједно са заповедницима војске, побеже у Египат из страха од Вавилонаца.</verse>
				<verse number="27">Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет седмог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице.</verse>
				<verse number="28">Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону.</verse>
				<verse number="29">Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом.</verse>
				<verse number="30">Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="13">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Адам, Сит, Енос,</verse>
				<verse number="2">Каинам, Малалеил, Јарет,</verse>
				<verse number="3">Енох, Матусала, Ламех, Ноје.</verse>
				<verse number="4">Нојеви синови: Сим, Хам и Јафет.</verse>
				<verse number="5">Јафетови синови: Гомер, Магог, Мадај, Јаван, Тувал, Мешех и Тирас.</verse>
				<verse number="6">Гомерови синови: Ашкеназ, Рифат и Тогарма.</verse>
				<verse number="7">Јаванови синови: Елиша, Таршиш, Китим и Роданим.</verse>
				<verse number="8">Хамови синови: Куш, Мицрајим, Пут и Ханаан.</verse>
				<verse number="9">Кушови синови: Сева, Хавила, Савта, Раама и Савтеха. Раамини синови: Шева и Дедан.</verse>
				<verse number="10">Кушу се родио и Нимрод, који је постао први моћник на земљи.</verse>
				<verse number="11">Од Мицрајима су потекли Лудијци, Анамци, Лехавци и Нафтухејци,</verse>
				<verse number="12">Патрусци, Каслухејци, од којих су потекли Филистејци, и Кафторци.</verse>
				<verse number="13">Од Ханаана су потекли његов прворођени син Сидон и Хетити,</verse>
				<verse number="14">Јевусејци, Аморејци, Гиргашани,</verse>
				<verse number="15">Хивијци, Аркијци, Синијци,</verse>
				<verse number="16">Арвађани, Цемарци и Хамаћани.</verse>
				<verse number="17">Симови синови: Елам, Ашур, Арфаксад, Луд и Арам. Арамови синови: Уц, Хул, Гетер и Мешех.</verse>
				<verse number="18">Арфаксаду се родио Сала, а Сали се родио Евер.</verse>
				<verse number="19">Еверу су се родила два сина. Један се звао Фалек, јер се у његово време свет поделио, а његов брат се звао Јоктан.</verse>
				<verse number="20">Јоктану су се родили Алмодад, Шелеф, Хацармавет, Јерах,</verse>
				<verse number="21">Хадорам, Узал, Дикла,</verse>
				<verse number="22">Евал, Авимаел, Шева,</verse>
				<verse number="23">Офир, Хавила и Јовав. Сви ови су били Јоктанови синови.</verse>
				<verse number="24">Сим, Арфаксад, Сала,</verse>
				<verse number="25">Евер, Фалек, Рагав,</verse>
				<verse number="26">Серух, Нахор, Тара</verse>
				<verse number="27">и Аврам, то јест Авраам.</verse>
				<verse number="28">Авраамови синови: Исаак и Јишмаел.</verse>
				<verse number="29">Ово су њихови потомци: Јишмаелов прворођени син Невајот, па Кедар, Адбеел, Мивсам,</verse>
				<verse number="30">Мишма, Дума, Маса, Хадад, Тема,</verse>
				<verse number="31">Јетур, Нафиш и Кедма. То су били Јишмаелови синови.</verse>
				<verse number="32">Синови Кетуре, Авраамове наложнице: Зимран, Јокшан, Медан, Мидјан, Јишбак и Шуах. Јокшанови синови: Шева и Дедан.</verse>
				<verse number="33">Мидјанови синови: Ефа, Ефер, Енох, Авида и Елдаа. Све су то били Кетурини потомци.</verse>
				<verse number="34">Аврааму се родио Исаак. Исаакови синови: Исав и Израел.</verse>
				<verse number="35">Исавови синови: Елифаз, Реуел, Јеуш, Јаалам и Кореј.</verse>
				<verse number="36">Елифазови синови: Теман, Омар, Цефи, Гаатам и Кеназ, а од Тимне: Амалек.</verse>
				<verse number="37">Реуелови синови: Нахат, Зара, Шама и Миза.</verse>
				<verse number="38">Сеирови синови: Лотан, Шовал, Цивон, Ана, Дишон, Ецер и Дишан.</verse>
				<verse number="39">Лотанови синови: Хори и Хомам. Тимна је била Лотанова сестра.</verse>
				<verse number="40">Шовалови синови: Алјан, Манахат, Евал, Шефи и Онам. Цивонови синови: Аја и Ана.</verse>
				<verse number="41">Анин син: Дишон. Дишонови синови: Хемдан, Ешбан, Јитран и Керан.</verse>
				<verse number="42">Ецерови синови: Билхан, Зааван и Јаакан. Дишанови синови: Уц и Аран.</verse>
				<verse number="43">Ово су цареви који су владали у Едому пре него што је владао цар Израелаца: Бела син Беоров. Његов град се звао Динхава.</verse>
				<verse number="44">Када је Бела умро, на месту цара наследио га је Јовав син Заре из Боцре.</verse>
				<verse number="45">Када је Јовав умро, на месту цара наследио га је Хушам из земље Теманаца.</verse>
				<verse number="46">Када је Хушам умро, на месту цара наследио га је Хадад син Бедадов, који је поразио Мидјанце на подручју Моава. Његов град се звао Авит.</verse>
				<verse number="47">Када је Хадад умро, на месту цара наследио га је Самла из Масреке.</verse>
				<verse number="48">Када је Самла умро, на месту цара наследио га је Саул из Реховота на реци Еуфрат.</verse>
				<verse number="49">Када је Саул умро, на месту цара наследио га је Ваал-Ханан син Ахборов.</verse>
				<verse number="50">Када је Ваал-Ханан умро, на месту цара наследио га је Хадад. Његов град се звао Пау. Жена му се звала Мехетавел кћи Матред кћери Ме-Захавове.</verse>
				<verse number="51">И Хадад је умро. Едомова племена: Тимна, Алва, Јетет,</verse>
				<verse number="52">Охоливама, Ела, Пинон,</verse>
				<verse number="53">Кеназ, Теман, Мивцар,</verse>
				<verse number="54">Магдиел и Ирам. То су била Едомова племена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ово су били Израелови синови: Рувим, Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Завулон,</verse>
				<verse number="2">Дан, Јосиф, Венијамин, Нефталим, Гад и Асир.</verse>
				<verse number="3">Јудини синови: Ер, Онан и Сала. Ову тројицу му је родила Ханаанка, Шуина кћи. Ер, Јудин прворођени син, био је зао у ГОСПОДЊИМ очима, па га је ГОСПОД погубио.</verse>
				<verse number="4">Тамара, Јудина снаха, родила му је Фареса и Зару. Јуда је имао укупно пет синова.</verse>
				<verse number="5">Фаресови синови: Хецрон и Хамул.</verse>
				<verse number="6">Зарини синови: Зимри, Етан, Хеман, Калкол и Дара – укупно петорица.</verse>
				<verse number="7">Кармијев син: Ахар. Он је на Израел навукао невољу прекршивши забрану узимања предмета одређених за потпуно уништење.</verse>
				<verse number="8">Етанов син: Азарја.</verse>
				<verse number="9">Хецрону су се родили синови: Јерахмеел, Рам и Келувај.</verse>
				<verse number="10">Раму се родио Аминадав, Аминадаву се родио Наасон, поглавар Јуде.</verse>
				<verse number="11">Наасону се родио Салмон, Салмону се родио Вооз,</verse>
				<verse number="12">Воозу се родио Јовид, а Јовиду се родио Јесеј.</verse>
				<verse number="13">Јесејев прворођени син био је Елиав, други син Авинадав, трећи Шима,</verse>
				<verse number="14">четврти Натанаил, пети Радај,</verse>
				<verse number="15">шести Оцем и седми Давид.</verse>
				<verse number="16">Сестре су им се звале Церуја и Авигајил. Церујини синови: Авшај, Јоав и Асаел – укупно тројица.</verse>
				<verse number="17">Авигајил је родила Амасу, чији отац је био Јетер Јишмаелац.</verse>
				<verse number="18">Калеву сину Хецроновом његова жена Азува родила је децу – као и његова жена Јериот. Азувини синови: Јешер, Шовав и Ардон.</verse>
				<verse number="19">Када је Азува умрла, Калев се оженио Ефратом, која му је родила Хура.</verse>
				<verse number="20">Хуру се родио Ури, а Урију се родио Бецалел.</verse>
				<verse number="21">После је Хецрон спавао с кћери Махира оца Гиладовог. Њоме се оженио када је имао шездесет година и она му је родила Сегува.</verse>
				<verse number="22">Сегуву се родио Јаир, који је имао двадесет три града у земљи Гилад,</verse>
				<verse number="23">али су Гешур и Арам освојили Хавот Јаир, као и Кенат са шездесет околних насеља. Све су ово били потомци Махира оца Гиладовог.</verse>
				<verse number="24">Када је Хецрон умро у Калев-Ефрати, његова жена Авија родила му је Ашхура оца Текоиног.</verse>
				<verse number="25">Синови Хецроновог прворођеног сина Јерахмеела: његов прворођени син Рам, Буна, Орен, Оцем и Ахија.</verse>
				<verse number="26">Јерахмеел је имао још једну жену, која се звала Атара. Она је била Онамова мајка.</verse>
				<verse number="27">Синови Јерахмееловог прворођеног сина Рама: Маац, Јамин и Екер.</verse>
				<verse number="28">Онамови синови: Шамај и Јада. Шамајеви синови: Надав и Авишур.</verse>
				<verse number="29">Авишурова жена звала се Авихајил и родила му је Ахбана и Молида.</verse>
				<verse number="30">Надавови синови: Селед и Апајим. Селед је умро без деце.</verse>
				<verse number="31">Апајимов син: Јиши. Јишијев син: Шешан. Шешанова кћи: Ахлај.</verse>
				<verse number="32">Синови Јаде, Шамајевог брата: Јетер и Јонатан. Јетер је умро без деце.</verse>
				<verse number="33">Јонатанови синови: Пелет и Заза. То су били Јерахмеелови потомци.</verse>
				<verse number="34">Шешан није имао синова, него само кћери. Имао је једног слугу, Египћанина по имену Јарха.</verse>
				<verse number="35">Шешан је удао своју кћер за Јарху, коме је она родила Атаја.</verse>
				<verse number="36">Атају се родио Натан, Натану се родио Завад,</verse>
				<verse number="37">Заваду се родио Ефлал, Ефлалу се родио Јовид,</verse>
				<verse number="38">Јовиду се родио Јеху, Јехуу се родио Азарја,</verse>
				<verse number="39">Азарји се родио Хелец, Хелецу се родио Еласа,</verse>
				<verse number="40">Еласи се родио Сисмај, Сисмају се родио Шалум,</verse>
				<verse number="41">Шалуму се родио Јекамја, Јекамји се родио Елишама.</verse>
				<verse number="42">Синови Јерахмееловог брата Калева: прворођени син Меша, који је био Зифов отац, и други син Мареша отац Хевронов.</verse>
				<verse number="43">Хевронови синови: Кореј, Тапуах, Рекем и Шема.</verse>
				<verse number="44">Шеми се родио Рахам отац Јоркеамов. Рекему се родио Шамај.</verse>
				<verse number="45">Шамајев син: Маон. Маон је био Бет-Цуров отац.</verse>
				<verse number="46">Калевова наложница Ефа родила је Харана, Моцу и Газеза. Харану се родио Газез.</verse>
				<verse number="47">Јохдајеви синови: Регем, Јоатам, Гешан, Пелет, Ефа и Шааф.</verse>
				<verse number="48">Калевова наложница Мааха родила је Шевера и Тирхану.</verse>
				<verse number="49">Она је родила и Шаафа оца Мадманиног и Шеву оца Махбениног и Гивиног. Калевова кћи звала се Ахса.</verse>
				<verse number="50">То су били Калевови потомци. Синови Ефратиног прворођеног сина Хура: Шовал отац Кирјат-Јеаримов,</verse>
				<verse number="51">Салма отац Витлејемов и Хареф отац Бет-Гадеров.</verse>
				<verse number="52">Потомци Шовала оца Кирјат-Јеаримовог: Хароех, половина Менуховаца</verse>
				<verse number="53">и Кирјат-Јеаримова братства: Јетеровци, Путовци, Шуматовци и Мишраовци. Од њих су потекли Цорани и Ештаолци.</verse>
				<verse number="54">Салмини потомци: Витлејем, Нетофљани, Атрот Бет-Јоав, половина Менуховаца, Цорани</verse>
				<verse number="55">и братства писара која су живела у Јаабецу: Тиратовци, Шиматовци и Сухатовци. То су Кенејци који су потекли од Хамата, праоца Рехавове породице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ово су Давидови синови који су му се родили у Хеврону: прворођени син Амнон, кога му је родила Јизреелка Ахиноам, други Данило, кога му је родила Кармелићанка Авигајил,</verse>
				<verse number="2">трећи Авесалом, кога му је родила Мааха кћи Талмаја, цара Гешура, четврти Адонија, кога му је родила Хагит,</verse>
				<verse number="3">пети Шефатја, кога му је родила Авитал, и шести Јитреам, кога му је родила Егла.</verse>
				<verse number="4">Ова шесторица су се Давиду родила у Хеврону, где је он владао седам година и шест месеци. Давид је владао у Јерусалиму тридесет три године,</verse>
				<verse number="5">а ово су они који су му се тамо родили: Шима, Шовав, Натан и Соломон. Ову четворицу родила му је Витсавеја кћи Амиелова.</verse>
				<verse number="6">Других девет синова који су му се родили били су Јивхар, Елишуа, Елифелет,</verse>
				<verse number="7">Ногах, Нефег, Јафија,</verse>
				<verse number="8">Елишама, Елјада и Елифелет.</verse>
				<verse number="9">Све су ово били Давидови синови, поред синова које су му родиле његове наложнице. Сестра Давидових синова звала се Тамара.</verse>
				<verse number="10">Соломонов син био је Ровоам, Ровоамов син Авија, Авијин син Аса, Асин син Јосафат,</verse>
				<verse number="11">Јосафатов син Јорам, Јорамов син Ахазја, Ахазјин син Јоаш,</verse>
				<verse number="12">Јоашев син Амацја, Амацјин син Азарја, Азарјин син Јоатам,</verse>
				<verse number="13">Јоатамов син Ахаз, Ахазов син Езекија, Езекијин син Манасија,</verse>
				<verse number="14">Манасијин син Амон, Амонов син Јосија.</verse>
				<verse number="15">Јосијини синови: прворођени син Јоанан, други Јехојаким, трећи Цидкија, четврти Шалум.</verse>
				<verse number="16">Јехојакимови потомци: његов син Јехонија, Јехонијин син Цидкија.</verse>
				<verse number="17">Потомци Јехоније Заточеника: његов син Салатиил,</verse>
				<verse number="18">Малкирам, Педаја, Шенацар, Јекамја, Хошама и Недавја.</verse>
				<verse number="19">Педајини синови: Зоровавел и Шими. Зоровавелови синови: Мешулам и Ананија. Сестра им се звала Шеломит.</verse>
				<verse number="20">Било је и пет других: Хашува, Охел, Берехја, Хасадја и Јушав-Хесед.</verse>
				<verse number="21">Ананијини потомци: Пелатја и Исаија и синови Рефајини, Арнанови, Авдијини и Шеханјини.</verse>
				<verse number="22">Шеханјини потомци: Шемаја и његови синови Хатуш, Јигал, Бариах, Неарја и Шафат – укупно шесторица.</verse>
				<verse number="23">Неарјини синови: Елјоенај, Езекија и Азрикам – укупно тројица.</verse>
				<verse number="24">Елјоенајеви синови: Ходавја, Елјашив, Пелаја, Акув, Јоанан, Делаја и Анани – укупно седморица.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Јудини потомци: Фарес, Хецрон, Карми, Хур и Шовал.</verse>
				<verse number="2">Реаји сину Шоваловом родио се Јахат, а Јахату су се родили Ахумај и Лахад. То су била братства Цороваца.</verse>
				<verse number="3">Ови су се родили Етаму: Јизреел, Јишма и Јидбаш. Сестра им се звала Хацелелпони.</verse>
				<verse number="4">Пенуелу се родио Гедор, а Езеру се родио Хуша. То су били потомци Хура, Ефратиног прворођеног сина и оца Витлејемовог.</verse>
				<verse number="5">Ашхур отац Текоин имао је две жене: Хелу и Наару.</verse>
				<verse number="6">Наара му је родила Ахузама, Хефера, Темнија и Хаахаштарија. То су били Наарини потомци.</verse>
				<verse number="7">Хелини синови: Церет, Цохар, Етнан</verse>
				<verse number="8">и Коц, коме су се родили Анув и Хацовева и братства Ахархела сина Харумовог.</verse>
				<verse number="9">Јаабец је уживао већу част од своје браће. Мајка му је дала име Јаабец говорећи: »Родила сам га с муком.«</verse>
				<verse number="10">Јаабец је завапио Богу Израеловом: »О, кад би ме благословио и увећао моје подручје. Нека твоја рука буде са мном и сачува ме од зла, да се не мучим.« И Бог му је услишио молитву.</verse>
				<verse number="11">Келуву брату Шухином родио се Мехир отац Ештонов.</verse>
				<verse number="12">Ештону су се родили Бет Рафа, Пасеах и Техина отац Ир-Нахашев. То су били људи из Рехе.</verse>
				<verse number="13">Кеназови синови: Отниел и Сераја. Отниелови синови: Хатат и Меонотај.</verse>
				<verse number="14">Меонотају се родио Офра. Сераји се родио Јоав, који је основао Ге Харашим. Овај град се тако звао зато што су његови житељи били занатлије.</verse>
				<verse number="15">Синови Калева сина Јефунеовог: Јиру, Ела и Наам. Елин син: Кеназ.</verse>
				<verse number="16">Јехалеелови синови: Зиф, Зифа, Тирја и Асарел.</verse>
				<verse number="17">Езрини синови: Јетер, Меред, Ефер и Јалон. Једна од Мередових жена родила је Мирјам, Шамаја и Јишбаха оца Ештемоиног.</verse>
				<verse number="18">(Његова жена Јудејка родила је Јереда оца Гедоровог, Хевера оца Сохоовог и Јекутиела оца Заноаховог.) То су била деца фараонове кћери Битје, којом се Меред оженио.</verse>
				<verse number="19">Синови Ходијине жене, сестре Нахамове: отац Кејле Гармијевца и Ештемое Маахатовца.</verse>
				<verse number="20">Симонови синови: Амнон, Рина, Бен-Ханан и Тилон. Јишијеви потомци: Зохет и Бен-Зохет.</verse>
				<verse number="21">Потомци Сале сина Јудиног: Ер отац Лехин, Лаада отац Марешин, братства платнара из Бет-Ашбее,</verse>
				<verse number="22">Јоким, житељи Козеве и Јоаш и Сараф, који су владали у Моаву и Јашуви-Лехему. Ови подаци су из давних времена.</verse>
				<verse number="23">Они су били грнчари и живели су у Нетаиму и Гедери, где су били у царевој служби.</verse>
				<verse number="24">Симеонови потомци: Немуел, Јамин, Јарив, Зара и Саул,</verse>
				<verse number="25">Саулов син Шалум, Шалумов син Мившам и Мившамов син Мишма.</verse>
				<verse number="26">Мишмини потомци: његов син Хамуел, Хамуелов син Закур и Закуров син Шими.</verse>
				<verse number="27">Шими је имао шеснаест синова и шест кћери, али његова браћа нису имала много деце, па цело њихово братство није постало толико бројно као Јудини потомци.</verse>
				<verse number="28">Живели су у Беер-Шеви, Молади, Хацар-Шуалу,</verse>
				<verse number="29">Билхи, Ецему, Толаду,</verse>
				<verse number="30">Бетуелу, Хорми, Циклагу,</verse>
				<verse number="31">Бет-Маркавоту, Хацар-Сусиму, Бет-Бирију и Шаарајиму. То су били њихови градови све до Давидове владавине.</verse>
				<verse number="32">Они су насељавали и ових пет градова: Етам, Ајин, Римон, Тохен и Ашан</verse>
				<verse number="33">и сва села око ових градова све до Ваалата. То су била њихова насеља и њихов родослов.</verse>
				<verse number="34">Мешовав, Јамлех, Јоша син Амацјин,</verse>
				<verse number="35">Јоил, Јеху син Јошивје сина Сераје сина Асиеловог,</verse>
				<verse number="36">Елјоенај, Јаакова, Јешохаја, Асаја, Адиел, Јисимиел, Бенаја,</verse>
				<verse number="37">и Зиза син Шифија сина Алона сина Једаје сина Шимрија сина Шемајиног.</verse>
				<verse number="38">Сви ови поменути именом били су поглавари својих братстава. Њихове породице веома су се увећале,</verse>
				<verse number="39">па су они, тражећи пашу за своја стада, отишли све до улаза у Гедор, на источној страни долине,</verse>
				<verse number="40">где су нашли сочне, добре пашњаке. Земља је била пространа, мирна и тиха, а одраније су у њој живели неки Хамити.</verse>
				<verse number="41">Ови људи чија су имена наведена дошли су ту за време владавине јудејског цара Езекије. Напали су Хамите у њиховим насељима, а тако и Маонце који су се тамо затекли, и потпуно их уништили, што је и дан-данас очигледно. Тада су се населили на њиховом подручју, јер је ту било паше за њихова стада.</verse>
				<verse number="42">А пет стотина ових Симеоноваца, предвођених Јишијевим синовима Пелатјом, Неарјом, Рефајом и Узиелом, напали су горски крај Сеир,</verse>
				<verse number="43">где су побили преостале амалечке избеглице, па и дан-данас тамо живе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Синови Рувима, Израеловог прворођеног сина. Он је био рођен први, али када је укаљао брачну постељу свога оца, његово право првородства дато је синовима Израеловог сина Јосифа. Стога он није уврштен у родослов у складу са својим правима по рођењу.</verse>
				<verse number="2">Иако је Јуда био најјачи међу својом браћом и иако је од њега потекао владар, право првородства припало је Јосифу.</verse>
				<verse number="3">Синови Рувима, Израеловог прворођеног сина: Ханох, Палу, Хецрон и Карми.</verse>
				<verse number="4">Јоилови потомци: син Шемаја, Шемајин син Гог, Гогов син Шими,</verse>
				<verse number="5">Шимијев син Михеј, Михејев син Реаја, Реајин син Ваал</verse>
				<verse number="6">и Ваалов син Беера, кога је Тиглатпилесер, цар Асирије, одвео у сужањство. Беера је био поглавар Рувимоваца.</verse>
				<verse number="7">Њихова сабраћа, по братствима, наведена по својим родословима: поглавар Јеиел, Захарија</verse>
				<verse number="8">и Бела син Азаза сина Шеме сина Јоиловог. Они су се населили на подручју од Ароера до Нева и Ваал-Меона.</verse>
				<verse number="9">Према истоку су заузимали земљу до ивице пустиње која се простире до реке Еуфрат, јер се њихова стока намножила у Гиладу.</verse>
				<verse number="10">За време Саулове владавине заратили су са Хагарцима и поразили их, па су живели у њиховим шаторима у целој области источно од Гилада.</verse>
				<verse number="11">Гадовци су живели поред њих у Башану, све до Салхе.</verse>
				<verse number="12">Њихов поглавар у Башану био је Јоил, Шафам први до њега, па Јаанај и Шафат.</verse>
				<verse number="13">Њихова сабраћа, по породицама: Михаило, Мешулам, Шева, Јорај, Јахан, Зија и Евер – укупно седморица.</verse>
				<verse number="14">Они су били синови Авихајила сина Хурија сина Јароаха сина Гилада сина Михаила сина Јешишаја сина Јахдоа сина Бузовог.</verse>
				<verse number="15">Глава породице био је Ахи син Авдиела сина Гунијевог.</verse>
				<verse number="16">Гадовци су живели у Гиладу, у Башану и његовим селима и на свим пашњацима Шарона докле год су се они простирали.</verse>
				<verse number="17">Сви су они уписани у родослов за време владавине Јоатама, цара Јуде, и владавине Јаровама, цара Израела.</verse>
				<verse number="18">Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена имали су четрдесет четири хиљаде седам стотина шездесет мушкараца способних за војску, снажних мушкараца који су умели да рукују штитом и мачем и да користе лук, увежбаних за борбу.</verse>
				<verse number="19">Они су заратили са Хагарцима, Јетуром, Нафишем и Нодавом.</verse>
				<verse number="20">Бог им је пружио помоћ у боју и предао им Хагарце и све њихове савезнике у руке. Завапили су к њему у току битке, и он им је услишио молитве, јер су се уздали у њега.</verse>
				<verse number="21">Тако су запленили њихову стоку – педесет хиљада камила, две стотине педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца – и заробили сто хиљада људи.</verse>
				<verse number="22">Још многи су убијени, јер је та битка била Божија. Тада су се населили на тој земљи и тамо остали све до изгнанства.</verse>
				<verse number="23">Половина Манасијиног племена била је бројна. Они су се населили на земљи од Башана до Ваал-Хермона, то јест Сенира, горе Хермон.</verse>
				<verse number="24">Ово су главе њихових породица: Ефер, Јиши, Елиел, Азриел, Јеремија, Ходавја и Јахдиел. Били су то врсни ратници, угледни људи и главе својих породица.</verse>
				<verse number="25">Али народ је био неверан Богу својих праотаца одавши се блуду са боговима народâ ове земље, које је Бог био истребио пред њима.</verse>
				<verse number="26">Зато је Бог Израелов подстакао Пула, то јест Тиглатпилесера, цара Асирије, и овај је одвео Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена у сужањство. Одвео их је у Халах, Хавор, Хару и на реку Гозан, где су и данас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Левијеви синови: Гершон, Кехат и Мерари.</verse>
				<verse number="2">Кехатови синови: Амрам, Јицхар, Хеврон и Узиел.</verse>
				<verse number="3">Амрамова деца: Аарон, Мојсије и Мирјам. Ааронови синови: Надав, Авиху, Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="4">Елеазару се родио Пинхас, Пинхасу се родио Авишуа,</verse>
				<verse number="5">Авишуи се родио Буки, Букију се родио Узи,</verse>
				<verse number="6">Узију се родио Зерахја, Зерахји се родио Мерајот,</verse>
				<verse number="7">Мерајоту се родио Амарја, Амарји се родио Ахитув,</verse>
				<verse number="8">Ахитуву се родио Садок, Садоку се родио Ахимаац,</verse>
				<verse number="9">Ахимаацу се родио Азарја, Азарји се родио Јоанан,</verse>
				<verse number="10">Јоанану се родио Азарја – то је онај Азарја који је служио као свештеник у храму који је Соломон саградио у Јерусалиму –</verse>
				<verse number="11">Азарји се родио Амарја, Амарји се родио Ахитув,</verse>
				<verse number="12">Ахитуву се родио Садок, Садоку се родио Шалум,</verse>
				<verse number="13">Шалуму се родио Хилкија, Хилкији се родио Азарја,</verse>
				<verse number="14">Азарји се родио Сераја, а Сераји се родио Јехоцадак.</verse>
				<verse number="15">Јехоцадак је изгнан када је ГОСПОД Навуходоносоровом руком одвео Јуду и Јерусалим у сужањство.</verse>
				<verse number="16">Левијеви синови: Гершом, Кехат и Мерари.</verse>
				<verse number="17">Ово су имена Гершомових синова: Ливни и Шими.</verse>
				<verse number="18">Кехатови синови: Амрам, Јицхар, Хеврон и Узиел.</verse>
				<verse number="19">Мераријеви синови: Махли и Муши. Ово су братства Левитâ по њиховим праоцима:</verse>
				<verse number="20">Од Гершома: његов син Ливни, Ливнијев син Јахат, Јахатов син Зима,</verse>
				<verse number="21">Зимин син Јоах, Јоахов син Идо, Идов син Зара и Зарин син Јеатрај.</verse>
				<verse number="22">Кехатови потомци: његов син Аминадав, Аминадавов син Кореј, Корејев син Асир,</verse>
				<verse number="23">Асиров син Елкана, Елканин син Евјасаф, Евјасафов син Асир,</verse>
				<verse number="24">Асиров син Тахат, Тахатов син Уриел, Уриелов син Узија и Узијин син Саул.</verse>
				<verse number="25">Елканини потомци: Амасај, Ахимот,</verse>
				<verse number="26">Ахимотов син Елкана, Елканин син Цофај, Цофајев син Нахат,</verse>
				<verse number="27">Нахатов син Елиав, Елиавов син Јерохам, Јерохамов син Елкана и Елканин син Самуило.</verse>
				<verse number="28">Самуилови синови: његов прворођени син Јоил и други син Авија.</verse>
				<verse number="29">Мераријеви потомци: Махли, Махлијев син Ливни, Ливнијев син Шими, Шимијев син Уза,</verse>
				<verse number="30">Узин син Шима, Шимин син Хагија и Хагијин син Асаја.</verse>
				<verse number="31">Ово су они које је Давид одредио да буду певачи у Дому ГОСПОДЊЕМ након што је Ковчег савеза смештен у њега.</verse>
				<verse number="32">Они су певајући служили пред Боравиштем, Шатором састанка, док Соломон није саградио Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму. Вршили су своју службу по утврђеном реду и правилима.</verse>
				<verse number="33">Ово су они који су служили са својим синовима: од Кехатоваца: Хеман, певач, син Јоилов, син Самуилов,</verse>
				<verse number="34">син Елканин, син Јерохамов, син Елиелов, син Тоахов,</verse>
				<verse number="35">син Цуфов, син Елканин, син Махатов, син Амасајев,</verse>
				<verse number="36">син Елканин, син Јоилов, син Азарјин, син Софонијин,</verse>
				<verse number="37">син Тахатов, син Асиров, син Евјасафов, син Корејев,</verse>
				<verse number="38">син Јицхаров, син Кехатов, син Левијев, син Израелов;</verse>
				<verse number="39">и Хеманов сабрат Асаф, који му је стајао с десне стране, а био је син Берехјин, син Шимин,</verse>
				<verse number="40">син Михаилов, син Баасејин, син Малкијин,</verse>
				<verse number="41">син Етнијев, син Зарин, син Адајин,</verse>
				<verse number="42">син Етанов, син Зимин, син Шимин,</verse>
				<verse number="43">син Јахатов, син Гершомов, син Левијев;</verse>
				<verse number="44">а од њихове сабраће Мераријеваца, њему слева: Етан син Кишијев, син Авдијев, син Малухов,</verse>
				<verse number="45">син Хашавјин, син Амацјин, син Хилкијин,</verse>
				<verse number="46">син Амцијев, син Банијев, син Шемеров,</verse>
				<verse number="47">син Махлијев, син Мушијев, син Мераријев, син Левијев.</verse>
				<verse number="48">Њиховој сабраћи, осталим Левитима, биле су одређене све друге дужности у Боравишту, Божијем Дому.</verse>
				<verse number="49">Аарон и његови потомци приносили су жртве на жртвенику за жртве паљенице и кâд на кадионом жртвенику и обављали посао у Светињи над светињама, вршећи обред помирења за Израел, у складу са свим оним што је заповедио Мојсије, слуга Божији.</verse>
				<verse number="50">Ааронови потомци: његов син Елеазар, Елеазаров син Пинхас, Пинхасов син Авишуа,</verse>
				<verse number="51">Авишуин син Буки, Букијев син Узи, Узијев син Зерахја,</verse>
				<verse number="52">Зерахјин син Мерајот, Мерајотов син Амарја, Амарјин син Ахитув,</verse>
				<verse number="53">Ахитувов син Садок и Садоков син Ахимаац.</verse>
				<verse number="54">Ово су насеља која су додељена Аароновим потомцима из братства Кехатоваца као њихово подручје, јер је прва коцка пала на њих:</verse>
				<verse number="55">Дат им је Хеврон у Јуди са околним пашњацима,</verse>
				<verse number="56">али су поља и села око града дата Калеву сину Јефунеовом.</verse>
				<verse number="57">Тако су Аароновим потомцима дати Хеврон, град уточишта, и Ливна, Јатир, Ештемоа,</verse>
				<verse number="58">Хилен, Девир,</verse>
				<verse number="59">Ашан, Јута и Бет Шемеш, заједно са пашњацима око њих.</verse>
				<verse number="60">А од Венијаминовог племена дати су им Гивон, Гева, Алемет и Анатот, заједно са припадајућим пашњацима. Свих градова раздељених међу братствима Кехатоваца било је тринаест.</verse>
				<verse number="61">Осталим Кехатовим потомцима коцком је додељено десет градова од братстава половине Манасијиног племена.</verse>
				<verse number="62">Гершомовим потомцима, братству по братству, додељено је тринаест градова од Исахаровог, Асировог и Нефталимовог племена и половине Манасијиног племена у Башану.</verse>
				<verse number="63">Мераријевим потомцима, братству по братству, коцком је додељено дванаест градова од Рувимовог, Гадовог и Завулуновог племена.</verse>
				<verse number="64">Тако су Израелци дали Левитима ове градове са припадајућим пашњацима.</verse>
				<verse number="65">Од Јудиног, Симеоновог и Венијаминовог племена коцком су им доделили поменуте градове.</verse>
				<verse number="66">Неким братствима Кехатоваца дати су као њихово подручје градови Ефремовог племена.</verse>
				<verse number="67">У Ефремовом горју дат им је Сихем, град уточишта, Гезер,</verse>
				<verse number="68">Јокмеам, Бет Хорон,</verse>
				<verse number="69">Ајалон и Гат Римон, са припадајућим пашњацима.</verse>
				<verse number="70">Од половине Манасијиног племена Израелци су осталим братствима Кехатоваца дали Анер и Билам, са припадајућим пашњацима.</verse>
				<verse number="71">Гершомовци су добили следеће: од братства половине Манасијиног племена: Голан у Башану и Аштарот, са припадајућим пашњацима;</verse>
				<verse number="72">од Исахаровог племена: Кедеш, Доврат,</verse>
				<verse number="73">Рамот и Анем, са припадајућим пашњацима;</verse>
				<verse number="74">од Асировог племена: Машал, Авдон,</verse>
				<verse number="75">Хукок и Рехов, са припадајућим пашњацима;</verse>
				<verse number="76">и од Нефталимовог племена: Кедеш у Галилеји, Хамон и Кирјатајим, са припадајућим пашњацима.</verse>
				<verse number="77">Мераријевци, то јест преостали Левити, добили су следеће: од Завулуновог племена: Јокнеам, Карту, Римон и Тавор, са припадајућим пашњацима;</verse>
				<verse number="78">од Рувимовог племена преко реке Јордан, источно од Јерихона, Бецер у пустињи, Јахцу,</verse>
				<verse number="79">Кедемот и Мефаат, са припадајућим пашњацима;</verse>
				<verse number="80">и од Гадовог племена добили су Рамот у Гиладу, Маханајим,</verse>
				<verse number="81">Хешбон и Јаазер, са припадајућим пашњацима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Исахар је имао четири сина: Толу, Пуу, Јашува и Шимрона.</verse>
				<verse number="2">Толини синови: Узи, Рефаја, Јериел, Јахмај, Јивсам и Самуило. Сви су били главе својих породица. У време Давидове владавине, у родослову Толиних потомака записано је двадесет две хиљаде шест стотина врсних ратника.</verse>
				<verse number="3">Узијев син: Јизрахја. Јизрахјини синови: Михаило, Авдија, Јоил и Јишија. Сва петорица су били поглавари.</verse>
				<verse number="4">Према њиховом породичном родослову имали су тридесет шест хиљада мушкараца способних за војску, јер су имали много жена и деце.</verse>
				<verse number="5">У родословима осталих Исахарових братстава записано је укупно осамдесет седам хиљада врсних ратника.</verse>
				<verse number="6">Венијамин је имао три сина: Белу, Бехера и Једиаела.</verse>
				<verse number="7">Бела је имао пет синова: Ецбона, Узија, Узиела, Јеримота и Ирија. Сви су били главе породица. У њиховом породичном родослову записано је двадесет две хиљаде тридесет четири врсна ратника.</verse>
				<verse number="8">Бехерови синови: Земира, Јоаш, Елиезер, Елјоенај, Омри, Јеремот, Авија, Анатот и Аламет.</verse>
				<verse number="9">У њиховом родослову записане су главе породица и двадесет хиљада две стотине врсних ратника.</verse>
				<verse number="10">Једиаелов син: Билхан. Билханови синови: Јеуш, Венијамин, Ехуд, Кенаана, Зетан, Таршиш и Ахишахар.</verse>
				<verse number="11">Сви они су били главе породица потеклих од Једиаела. Било је укупно седамнаест хиљада две стотине врсних ратника, спремних да иду у рат.</verse>
				<verse number="12">Шупијевци и Хупијевци били су Ирови потомци, а Хушијевци су били Ахерови потомци.</verse>
				<verse number="13">Нефталимови синови: Јахациел, Гуни, Јецер и Шалум. Они су били Билхини потомци.</verse>
				<verse number="14">Манасијини потомци: Асриел, преко његове наложнице Арамејке, која му је родила Махира оца Гиладовог.</verse>
				<verse number="15">Махир је узео жену од Хупијеваца и Шупијеваца. Његова сестра се звала Мааха. Име једног другог Манасијиног потомка било је Целофхад. Он је имао само кћери.</verse>
				<verse number="16">Махирова жена Мааха родила је сина и дала му име Переш. Његов брат се звао Шареш, а његови синови су били Улам и Ракем.</verse>
				<verse number="17">Уламов син: Бедан. То су били синови Гилада сина Махира сина Манасијиног.</verse>
				<verse number="18">Његова сестра Хамолехет родила је Ишхода, Авиезера и Махлу.</verse>
				<verse number="19">Шемидини синови: Ахјан, Сихем, Ликхи и Аниам.</verse>
				<verse number="20">Ефремови потомци: Шуталах, Шуталахов син Беред, Бередов син Тахат, Тахатов син Елада, Еладин син Тахат,</verse>
				<verse number="21">Тахатов син Завад и Завадов син Шутелах. Ефрем је имао и синове Езера и Елада, које су убили домороци Гата када су сишли онамо да им отму стоку.</verse>
				<verse number="22">Њихов отац Ефрем много дана их је оплакивао, а његова браћа су долазила да га теше.</verse>
				<verse number="23">Потом је опет спавао са својом женом, и она је затруднела и родила сина. Он му је дао име Берија, јер му је породицу задесила несрећа.</verse>
				<verse number="24">Кћи му је била Шеера. Она је изградила Доњи и Горњи Бет Хорон као и Узен-Шееру.</verse>
				<verse number="25">Ефрем је имао и сина Рефаха, чији потомци су били: његов син Решеф, Решефов син Телах, Телахов син Тахан,</verse>
				<verse number="26">Таханов син Ладан, Ладанов син Амихуд, Амихудов син Елишама,</verse>
				<verse number="27">Елишамин син Нава и Навин син Исус.</verse>
				<verse number="28">Њихов посед и насеља били су: Бетел са околним селима, Нааран према истоку, Гезер са околним селима према западу и Сихем са околним селима све до Аје и околних села,</verse>
				<verse number="29">а уз границу Манасијиног племена Бет Шеан, Таанах, Мегидо и Дор, заједно са околним селима. У овим градовима живели су потомци Јосифа сина Израеловог.</verse>
				<verse number="30">Асирови синови: Јимна, Јишва, Јишви и Берија. Сестра им се звала Серах.</verse>
				<verse number="31">Беријини синови: Хевер и Малкиел отац Бирзајитов.</verse>
				<verse number="32">Хеверу су се родили Јафлет, Шомер и Хотам и њихова сестра Шуа.</verse>
				<verse number="33">Јафлетови синови: Пасах, Бимхал и Ашват.</verse>
				<verse number="34">Синови његовог брата Шомера: Рохга, Хуба и Арам.</verse>
				<verse number="35">Синови његовог брата Хелема: Цофах, Јимна, Шелеш и Амал.</verse>
				<verse number="36">Цофахови синови: Суах, Харнефер, Шуал, Бери, Јимра,</verse>
				<verse number="37">Бецер, Ход, Шама, Шилша, Јитран и Беера.</verse>
				<verse number="38">Јетерови синови: Јефуне, Писпа и Ара.</verse>
				<verse number="39">Улини синови: Арах, Ханиел и Рицја.</verse>
				<verse number="40">Све су ово били Асирови потомци – главе породица, врсни ратници и истакнути поглавари. Број мушкараца способних за војску према њиховом родослову био је двадесет шест хиљада.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Венијамину су се родили: његов прворођени син Бела, други Ашбел, трећи Ахрах,</verse>
				<verse number="2">четврти Ноха и пети Рафа.</verse>
				<verse number="3">Белини синови су били: Адар, Гера, Авихуд,</verse>
				<verse number="4">Авишуа, Неман, Ахоах,</verse>
				<verse number="5">Гера, Шефуфан и Хурам.</verse>
				<verse number="6">Ехудови потомци, главе породица оних који су живели у Геви и били одведени у Манахат:</verse>
				<verse number="7">Неман, Ахија и Гера, који их је одвео и коме су се родили Уза и Ахихуд.</verse>
				<verse number="8">Шахарајиму су се у Моаву родили синови, након што се развео од својих жена Хушим и Бааре.</verse>
				<verse number="9">Његова жена Ходеш родила му је Јовава, Цивју, Мешу, Малкама,</verse>
				<verse number="10">Јеуца, Сахју и Мирму. Сви његови синови били су главе породица.</verse>
				<verse number="11">Хушим му је родила Авитува и Елпаала.</verse>
				<verse number="12">Елпаалови синови: Евер, Мишам, Шамед, који је саградио Оно и Лод са околним селима,</verse>
				<verse number="13">и Берија и Шема, који су били главе породица оних који су живели у Ајалону и који су истерали житеље Гата.</verse>
				<verse number="14">Беријини синови: Ахјо, Шашак, Јеремот,</verse>
				<verse number="15">Зевадја, Арад, Адер,</verse>
				<verse number="16">Михаило, Јишпа и Јоха.</verse>
				<verse number="17">Елпаалови синови: Зевадја, Мешулам, Хизки, Хавер,</verse>
				<verse number="18">Јишмерај, Јизлија и Јовав.</verse>
				<verse number="19">Шимијеви синови: Јаким, Зихри, Завди,</verse>
				<verse number="20">Елиенај, Цилтај, Елиел,</verse>
				<verse number="21">Адаја, Бераја и Шимрат.</verse>
				<verse number="22">Шашакови синови: Јишпан, Евер, Елиел,</verse>
				<verse number="23">Авдон, Зихри, Ханан,</verse>
				<verse number="24">Ананија, Елам, Антотија,</verse>
				<verse number="25">Јифедја и Пенуел.</verse>
				<verse number="26">Јерохамови синови: Шамшерај, Шехарја, Аталја,</verse>
				<verse number="27">Јаарешја, Илија и Зихри.</verse>
				<verse number="28">Сви су они били главе породица и поглавари, као што је наведено у њиховом родослову, а живели су у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="29">Јеиел је основао Гивон и живео у њему. Жена му се звала Мааха,</verse>
				<verse number="30">а његов прворођени син Авдон. Затим су му се родили Цур, Кис, Ваал, Нер, Надав,</verse>
				<verse number="31">Гедор, Ахјо, Захер</verse>
				<verse number="32">и Миклот, коме се родио Шима. И они су живели близу своје сабраће у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="33">Неру се родио Кис, Кису се родио Саул, Саулу су се родили Јонатан, Малки-Шуа, Авинадав и Еш-Ваал.</verse>
				<verse number="34">Јонатанов син: Мерив-Ваал, коме се родио Михеј.</verse>
				<verse number="35">Михејеви синови: Питон, Мелех, Тареа и Ахаз.</verse>
				<verse number="36">Ахазу се родио Јехоада, Јехоади су се родили Алемет, Азмавет и Зимри, а Зимрију се родио Моца.</verse>
				<verse number="37">Моцини потомци: његов син Бина, Бинин син Рафа, Рафин син Еласа и Еласин син Ацел.</verse>
				<verse number="38">Ацел је имао шест синова, који су се звали Азрикам, Бохру, Јишмаел, Шеарја, Авдија и Ханан.</verse>
				<verse number="39">Синови Ацеловог брата Ешека: његов прворођени син Улам, други Јеуш и трећи Елифелет.</verse>
				<verse number="40">Уламови синови били су врсни ратници који су се вешто служили луком. Имали су много синова и унука – укупно сто педесет. Сви ови су били Венијаминови потомци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Сав Израел је уписан у родослове у Књизи царева Израела. Народ Јуде одведен је у Вавилон због свог неверства.</verse>
				<verse number="2">Први који су се поново населили на својим некадашњим подручјима били су неки Израелци, свештеници, Левити и храмски служитељи.</verse>
				<verse number="3">Из Јудиног, Венијаминовог, Ефремовог и Манасијиног племена у Јерусалиму су живели:</verse>
				<verse number="4">Утај син Амихуда сина Омрија сина Имрија сина Банијевог, који је био потомак Јудиног сина Фареса.</verse>
				<verse number="5">Од Шилоноваца: прворођени син Асаја и његови синови.</verse>
				<verse number="6">Од Зароваца: Јеуел. Укупно шест стотина деведесет људи из Јуде.</verse>
				<verse number="7">Од Венијаминоваца: Салу син Мешулама сина Ходавје сина Хаснуиног,</verse>
				<verse number="8">Јивнија син Јерохамов, Ела син Узија сина Михријевог и Мешулам син Шефатје сина Реуела сина Јивнијиног.</verse>
				<verse number="9">Венијаминоваца је, по њиховом родослову, било девет стотина педесет шест. Сви они су били главе породица.</verse>
				<verse number="10">Од свештеникâ: Једаја, Јехојарив, Јахин,</verse>
				<verse number="11">Азарја син Хилкије сина Мешулама сина Садока сина Мерајота сина Ахитувовог, главни службеник у Божијем Дому,</verse>
				<verse number="12">Адаја син Јерохама сина Пашхура сина Малкијиног и Маасај син Адиела сина Јахзере сина Мешулама сина Мешилемита сина Имеровог.</verse>
				<verse number="13">Свештеникâ, који су били главе породица, било је хиљаду седам стотина шездесет. Били су то способни људи, задужени за вршење службе у Божијем Дому.</verse>
				<verse number="14">Од Левитâ: Мераријевац Шемаја син Хашува сина Азрикама сина Хашавјиног,</verse>
				<verse number="15">Бакбакар, Хереш, Галал и Матанја син Михеја сина Зихрија сина Асафовог,</verse>
				<verse number="16">Авдија син Шемаје сина Галала сина Једутуновог и Берехја син Асе сина Елканиног, који је живео у нетофљанским селима.</verse>
				<verse number="17">Чувари капија: Шалум, Акув, Талмон, Ахиман и њихова сабраћа. Шалум им је поглавар</verse>
				<verse number="18">и све до сада је код Цареве капије на истоку. То су чувари капија из табора Левитâ.</verse>
				<verse number="19">Шалум син Кореа сина Евјасафа сина Корејевог и његова сабраћа, чувари капија из његове породице, породице Корејеваца, задужени су за чување прагова Шатора баш као што су њихови праоци били задужени за чување улаза у Боравиште ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="20">Раније је надгледник над чуварима капија био Пинхас син Елеазаров, и ГОСПОД је био с њим.</verse>
				<verse number="21">Захарија син Мешелемјин био је чувар улаза у Шатор састанка.</verse>
				<verse number="22">Укупно је било две стотине дванаест изабраних чувара прагова записаних по родословима у својим селима. Њих су Давид и виделац Самуило поставили на овај одговоран положај,</verse>
				<verse number="23">да они и њихови потомци чувају капије Дома ГОСПОДЊЕГ, који се зове Шатор.</verse>
				<verse number="24">Чувари капија били су на четири стране: на истоку, на западу, на северу и на југу.</verse>
				<verse number="25">Њихова сабраћа са села морала су с времена на време да дођу и помажу им седам дана.</verse>
				<verse number="26">А четворици најспособнијих чувара капија, који су били Левити, било је поверено старање о одајама и ризници у Божијем Дому.</verse>
				<verse number="27">Ноћ су проводили око Божијег Дома, јер им је дужност била да га чувају и откључавају сваког јутра.</verse>
				<verse number="28">Неки од Левита старали су се о предметима за службу у Храму и пребројавали их при уношењу и изношењу.</verse>
				<verse number="29">Други су били одређени да воде бригу о опреми и другим предметима у светилишту, а и о брашну, вину, уљу, тамјану и зачинима.</verse>
				<verse number="30">Али за справљање помасти од зачинâ били су задужени свештеници.</verse>
				<verse number="31">Левиту по имену Матитја, прворођеном сину Корејевца Шалума, поверена је брига о свему што се пекло у тигању.</verse>
				<verse number="32">А неки од њихове сабраће Кехатоваца водили су бригу о спремању светог хлеба сваке суботе.</verse>
				<verse number="33">Певачи, главе левитских породица, били су ослобођени сваког другог посла и живели су у храмским одајама, јер су даноноћно били на дужности.</verse>
				<verse number="34">Сви ови су били главе левитских породица, поглавари наведени у својим родословима, а живели су у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="35">У Гивону је живео оснивач Гивона, Јеиел, чија жена се звала Мааха,</verse>
				<verse number="36">а његов прворођени син Авдон. Остали његови синови били су Цур, Кис, Ваал, Нер, Надав,</verse>
				<verse number="37">Гедор, Ахјо, Захарија и Миклот,</verse>
				<verse number="38">коме се родио Шимам. И они су живели у Јерусалиму, близу своје сабраће.</verse>
				<verse number="39">Неру се родио Кис, Кису се родио Саул, а Саулу су се родили Јонатан, Малки-Шуа, Авинадав и Еш-Ваал.</verse>
				<verse number="40">Јонатанов син: Мерив-Ваал, коме се родио Михеј.</verse>
				<verse number="41">Михејеви синови: Питон, Мелех, Тахреа и Ахаз.</verse>
				<verse number="42">Ахазу се родио Јада, Јади су се родили Алемет, Азмавет и Зимри, а Зимрију се родио Моца.</verse>
				<verse number="43">Моци се родио Бина, Бини Рефаја, Рефаји Еласа, а Еласи Ацел.</verse>
				<verse number="44">Ацел је имао шест синова, који су се звали Азрикам, Бохру, Јишмаел, Шеарја, Авдија и Ханан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои.</verse>
				<verse number="2">Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу.</verse>
				<verse number="3">Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, ранише га.</verse>
				<verse number="4">Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани и ликују нада мном.« Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега.</verse>
				<verse number="5">Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре.</verse>
				<verse number="6">Тако погинуше Саул и његови синови и пропаде његова владарска кућа.</verse>
				<verse number="7">Када су сви Израелци у долини чули да су њихови побегли и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.</verse>
				<verse number="8">Када су сутрадан Филистејци дошли да пљачкају мртве, нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои.</verse>
				<verse number="9">Пошто су га опљачкали, узеше његову главу и оружје и разаслаше гласнике по целој филистејској земљи да објаве вест њиховим идолима и народу.</verse>
				<verse number="10">Његово оружје ставише у храм својих богова, а главу му обесише у Дагоновом храму.</verse>
				<verse number="11">Када су сви житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу,</verse>
				<verse number="12">најхрабрији од њих одоше и узеше Саулово тело и тела његових синова и донеше их у Јавеш. Њихове кости сахранише под великим дрветом у Јавешу, па су седам дана постили.</verse>
				<verse number="13">Саул је погинуо зато што је био неверан ГОСПОДУ. Није се држао речи ГОСПОДЊЕ и чак је и медијума питао за савет,</verse>
				<verse number="14">а није питао ГОСПОДА. Зато га је ГОСПОД погубио и предао царство Давиду сину Јесејевом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Сав Израел се окупи у Хеврону и рече Давиду: »Ми смо твоја крв.</verse>
				<verse number="2">Раније, још док је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД, твој Бог, рекао ти је: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«</verse>
				<verse number="3">Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез у Хеврону пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела, као што је ГОСПОД и рекао преко Самуила.</verse>
				<verse number="4">После тога Давид и сви Израелци кренуше на Јерусалим, то јест Јевус. Јевусејци који су живели у том граду</verse>
				<verse number="5">рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо!« Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.</verse>
				<verse number="6">А Давид је био обећао: »Онај ко поведе напад на Јевусејце постаће главни заповедник војске.« Јоав син Церујин крену на тврђаву први, и тако он постаде заповедник.</verse>
				<verse number="7">Тада се Давид настани у тврђави, коју назваше Давидов град.</verse>
				<verse number="8">Он обнови град око тврђаве, од Мила до зида унаоколо, а Јоав обнови остатак града.</verse>
				<verse number="9">Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="10">Ово су биле вође Давидових јунака, које су му, заједно са целим Израелом, помогле да постане цар и одржи своје царство, као што је ГОСПОД и рекао о Израелу.</verse>
				<verse number="11">Ово је списак Давидових јунака: Јашовам син Хахмонијев био је вођа заповедникâ. Борио се копљем против три стотине и све их побио у једној бици.</verse>
				<verse number="12">После њега Елеазар син Дода Ахоховца, један од Тројице.</verse>
				<verse number="13">Он је био са Давидом код Пас-Дамима, где су се Филистејци окупили за бој. На једном месту где је била њива пуна јечма, војска поче да бежи пред Филистејцима,</verse>
				<verse number="14">али он и његови војници стадоше насред њиве, бранећи је, и побише Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.</verse>
				<verse number="15">Једном Тројица од Тридесеторице сиђоше Давиду до стене код Адуламске пећине док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим.</verse>
				<verse number="16">У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска војна посада била је у Витлејему.</verse>
				<verse number="17">Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«</verse>
				<verse number="18">Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="19">»Не дао ми Бог да тако нешто учиним«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку да је донесу.« И не хтеде да пије. Такви су били подвизи Тројице.</verse>
				<verse number="20">Авишај брат Јоавов био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом.</verse>
				<verse number="21">Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.</verse>
				<verse number="22">Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава.</verse>
				<verse number="23">Убио је и једног горостасног Египћанина, високог пет лаката. Иако је Египћанин у руци имао копље велико као ткалачко вратило, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио.</verse>
				<verse number="24">То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом.</verse>
				<verse number="25">Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.</verse>
				<verse number="26">Остали јунаци су били: Асаел брат Јоавов, Елханан син Додов из Витлејема,</verse>
				<verse number="27">Шамот Харорејац, Хелец Пелонац,</verse>
				<verse number="28">Ира син Икеша Текоанца, Авиезер Анатотац,</verse>
				<verse number="29">Сибехај Хушанин, Илај Ахоховац,</verse>
				<verse number="30">Махрај Нетофљанин, Хелед син Баане Нетофљанина,</verse>
				<verse number="31">Итај син Риваја из Гиве Венијаминове, Бенаја Пиратонац,</verse>
				<verse number="32">Хурај из клисура Гааша, Авиел Аравац,</verse>
				<verse number="33">Азмавет Бахуримац, Елјахба Шаалвонац,</verse>
				<verse number="34">синови Хашема Гизонца, Јонатан син Шаге Харарца,</verse>
				<verse number="35">Ахиам син Сахара Харарца, Елифал син Уров,</verse>
				<verse number="36">Хефер Мехерац, Ахија Пелонац,</verse>
				<verse number="37">Хецро Кармелићанин, Наарај син Езбајев,</verse>
				<verse number="38">Јоил брат Натанов, Мивхар син Хагријев,</verse>
				<verse number="39">Целек Амонац, Нахрај Беероћанин, штитоноша Јоава сина Церујиног,</verse>
				<verse number="40">Ира Јетеровац, Гарев Јетеровац,</verse>
				<verse number="41">Урија Хетит, Завад син Ахлајев,</verse>
				<verse number="42">Адина син Шизе Рувимовца, заповедник Рувимоваца, и тридесеторица с њим,</verse>
				<verse number="43">Ханан син Маахин, Јосафат Митњанин,</verse>
				<verse number="44">Узија Аштароћанин, Шама и Јеиел, синови Хотама Ароерца,</verse>
				<verse number="45">Једиаел син Шимријев и његов брат Јоха из Тица,</verse>
				<verse number="46">Елиел Махевац, Јиривај и Јошавја, синови Елнаамови, Јитма Моавац,</verse>
				<verse number="47">Елиел, Јовид и Јаасиел Мецовајац.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби;</verse>
				<verse number="2">били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена: Јиривај и Јошавја, синови Елнаамови, Јитма Моавац,</verse>
				<verse number="3">Ахиезер, њихов вођа, и његов брат Јоаш, синови Шемааје Гивејца, Језиел и Пелет, синови Азмаветови, Бераха, Јеху Анатотац,</verse>
				<verse number="4">и Јишмаја Гивонац, један од Тридесеторице и њихов вођа, Јеремија, Јахазиел, Јоанан, Јозавад Гедерац,</verse>
				<verse number="5">Елузај, Јеримот, Беалја, Шемарја и Шефатја Харифац;</verse>
				<verse number="6">Корејевци Елкана, Јишија, Азарел, Јоезер и Јашовам,</verse>
				<verse number="7">и Јоела и Зевадја, синови Јерохама из Гедора.</verse>
				<verse number="8">Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори.</verse>
				<verse number="9">Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи,</verse>
				<verse number="10">Мишмана четврти, Јеремија пети,</verse>
				<verse number="11">Атај шести, Елиел седми,</verse>
				<verse number="12">Јоанан осми, Елзавад девети,</verse>
				<verse number="13">Јеремија десети и Махбанај једанаести.</verse>
				<verse number="14">Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади.</verse>
				<verse number="15">Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.</verse>
				<verse number="16">И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.</verse>
				<verse number="17">Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«</verse>
				<verse number="18">Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече: »Твоји смо, Давиде! Уз тебе смо, сине Јесејев! Успех, успех теби и онима који ти помажу, јер теби помаже твој Бог.« И Давид их прими и постави за четовође.</verse>
				<verse number="19">И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.«</verse>
				<verse number="20">Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца.</verse>
				<verse number="21">Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.</verse>
				<verse number="22">Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.</verse>
				<verse number="23">Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:</verse>
				<verse number="24">Јудеја, са штитом и копљем: 6.800 наоружаних за борбу;</verse>
				<verse number="25">Симеоноваца, ратника спремних за борбу: 7.100;</verse>
				<verse number="26">Левита: 4.600,</verse>
				<verse number="27">заједно са Јехојадом, вођом Ааронове породице, са 3.700 људи,</verse>
				<verse number="28">и Садоком, врсним младим ратником, са двадесет два заповедника из његове породице;</verse>
				<verse number="29">Венијаминоваца, Саулових саплеменика: 3.000, од којих је већина до тада била одана Сауловој владарској кући;</verse>
				<verse number="30">Ефремоваца, врсних ратника, славних у својим братствима: 20.800;</verse>
				<verse number="31">људи из половине Манасијиног племена, поименце одређених да дођу и поставе Давида за цара: 18.000;</verse>
				<verse number="32">Јисахароваца, који су увидели какво је време и шта Израел треба да чини: 200 поглавара са свим њиховим саплеменицима под њиховим заповедништвом;</verse>
				<verse number="33">Зевулуноваца, искусних војника спремних за борбу сваковрсним оружјем, спремних да свесрдно помогну Давиду: 50.000;</verse>
				<verse number="34">Нефталимоваца: 1.000 заповедника са 37.000 људи опремљених штитовима и копљима;</verse>
				<verse number="35">Дановаца, спремних за борбу: 28.600;</verse>
				<verse number="36">Асироваца, искусних војника спремних за борбу: 40.000;</verse>
				<verse number="37">и, са источне стране реке Јордан, Рувимоваца, Гадоваца и људи из половине Манасијиног племена, наоружаних сваковрсним оружјем: 120.000.</verse>
				<verse number="38">Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара.</verse>
				<verse number="39">Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили.</verse>
				<verse number="40">А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Давид се посаветова са свим својим заповедницима – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама –</verse>
				<verse number="2">па рече целој заједници Израелаца: »Ако мислите да је тако добро и да је то воља ГОСПОДА, нашега Бога, хајде да свој нашој осталој сабраћи широм земље Израел и свештеницима и Левитима који су с њима у градовима и на пашњацима пошаљемо поруку да нам се придруже.</verse>
				<verse number="3">Хајде да опет к себи пренесемо Божији ковчег, јер га нисмо тражили за време Саулове владавине.«</verse>
				<verse number="4">И цела заједница се сложи да тако ураде, јер је сав народ сматрао да је то добро.</verse>
				<verse number="5">Тада Давид окупи све Израелце од реке Шихор у Египту све до Лево-Хамата, да би из Кирјат-Јеарима пренели Божији ковчег.</verse>
				<verse number="6">Давид и сви Израелци одоше у Ваалу Јудејску, то јест Кирјат Јеарим, да оданде донесу Ковчег који носи име Бога ГОСПОДА, који је на престолу међу херувимима.</verse>
				<verse number="7">Повезоше Божији ковчег из Авинадавове куће, на новим колима која су водили Уза и Ахјо.</verse>
				<verse number="8">Давид и сви Израелци играли су из све снаге пред Богом уз песме, харфе, лире, даире, чинеле и трубе.</verse>
				<verse number="9">Када су стигли до гумна Кидона, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД плану гневом на Узу зато што је руком дотакао Ковчег, па га удари, и он умре тамо пред Богом.</verse>
				<verse number="11">Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза.</verse>
				<verse number="12">Тога дана се Давид уплаши Бога и рече: »Како бих икада могао пренети Божији ковчег к себи?«</verse>
				<verse number="13">Стога Давид не хтеде да узме Ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца.</verse>
				<verse number="14">Божији ковчег остаде код Јовид-Едомове породице у његовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови његове укућане и све што је имао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, зидаре и тесаре, да Давиду подигну палату.</verse>
				<verse number="2">Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.</verse>
				<verse number="3">Давид у Јерусалиму узе себи још жена, па му се родило још синова и кћери.</verse>
				<verse number="4">Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон,</verse>
				<verse number="5">Јивхар, Елишуа, Елпелет,</verse>
				<verse number="6">Ногах, Нефег, Јафија,</verse>
				<verse number="7">Елишама, Беелјада и Елифелет.</verse>
				<verse number="8">Чувши да је Давид помазан за цара целог Израела, Филистејци окупише све своје снаге с намером да га нападну. Али Давид сазна за то и изађе пред њих.</verse>
				<verse number="9">А Филистејци су били дошли и почели да пљачкају по долини Рефаим.</verse>
				<verse number="10">Давид упита Бога: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?« А ГОСПОД му одговори: »Нападни, предаћу ти их у руке.«</verse>
				<verse number="11">Тако Давид оде до Ваал-Перацима и порази Филистејце. Он рече: »Као што вода проваљује, тако је Бог преда мном провалио међу моје непријатеље.« Стога то место назваше Ваал Перацим.</verse>
				<verse number="12">Филистејци су тамо оставили своје богове, па Давид заповеди да се спале.</verse>
				<verse number="13">Филистејци и други пут почеше да пљачкају долину,</verse>
				<verse number="14">па Давид опет упита Бога, који му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа.</verse>
				<verse number="15">Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у бој, јер ће то значити да је Бог кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«</verse>
				<verse number="16">Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па су убијали филистејску војску од Гивона до Газера.</verse>
				<verse number="17">Глас о Давиду рашири се по свим земљама и ГОСПОД учини да га се сви народи боје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Када је Давид подигао себи зграде у Давидовом граду, он припреми и место за Божији ковчег и подиже шатор за њега.</verse>
				<verse number="2">Онда рече: »Нико осим Левитâ не сме да носи Божији ковчег, јер је ГОСПОД њих изабрао да носе ГОСПОДЊИ ковчег и да служе пред њим довека.«</verse>
				<verse number="3">Давид окупи сав Израел у Јерусалиму како би пренели ГОСПОДЊИ ковчег на место које је за њега припремио.</verse>
				<verse number="4">Он сазва Ааронове потомке и Левите:</verse>
				<verse number="5">од Кехатових потомака, поглавара Уриела и сто двадесеторо његове сабраће,</verse>
				<verse number="6">од Мераријевих потомака, поглавара Асају и двеста двадесеторо његове сабраће,</verse>
				<verse number="7">од Гершомових потомака, поглавара Јоила и сто тридесеторо његове сабраће,</verse>
				<verse number="8">од Елицафанових потомака, поглавара Шемају и две стотине његове сабраће,</verse>
				<verse number="9">од Хевронових потомака, поглавара Елиела и осамдесеторо његове сабраће,</verse>
				<verse number="10">од Узиелових потомака, поглавара Аминадава и сто дванаесторо његове сабраће.</verse>
				<verse number="11">Тада Давид позва свештенике Садока и Авиатара и Левите Уриела, Асају, Јоила, Шемају, Елиела и Аминадава,</verse>
				<verse number="12">па им рече: »Ви сте главе левитских породица. Ви и ваша сабраћа Левити треба да се освештате и да донесете Ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог, на место које сам за њега припремио.</verse>
				<verse number="13">Прошли пут га нисте преносили ви, Левити, па је ГОСПОД, наш Бог, плануо гневом на нас зато што га нисмо питали како да то урадимо као што је прописано.«</verse>
				<verse number="14">И свештеници и Левити се освешташе, да би пренели ковчег ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="15">Левити су Ковчег носили на раменима помоћу мотки, као што је заповедио Мојсије у складу са Божијом речју.</verse>
				<verse number="16">Давид рече левитским поглаварима да одреде међу својом сабраћом певаче, да певају радосне песме уз звуке музичких инструмената: лира, харфи и чинела.</verse>
				<verse number="17">И Левити одредише Хемана сина Јоиловог, од његове сабраће Асафа сина Берехјиног, а од њихове сабраће Мераријеваца Етана сина Кушајиног</verse>
				<verse number="18">и са њима њихову сабраћу нижег реда: Захарију, Јаазиела, Шемирамота, Јехиела, Унија, Елиава, Бенају, Маасеју, Матитју, Елифелеха, Микнеју, Јовид-Едома и Јеиела, чуваре капија.</verse>
				<verse number="19">Свирачи Хеман, Асаф и Етан одређени су да ударају у бронзане чинеле,</verse>
				<verse number="20">Захарија, Азиел, Шемирамот, Јехиел, Уни, Елиав, Маасеја и Бенаја да свирају лире према аламоту,</verse>
				<verse number="21">а Матитја, Елифелех, Микнеја, Јовид-Едом, Јеиел и Азазја да свирају харфе према шеминиту.</verse>
				<verse number="22">Кенанју, поглавара Левитâ, одредише да води певање. Ту дужност су му поверили зато што је био томе вичан.</verse>
				<verse number="23">Берехју и Елкану одредише за стражаре код Ковчега.</verse>
				<verse number="24">Свештенике Шеванју, Јосафата, Натанаила, Амасаја, Захарију, Бенају и Елиезера одредише да свирају трубе пред Божијим ковчегом. И Јовид-Едома и Јехију одредише за стражаре код Ковчега.</verse>
				<verse number="25">Тада Давид и израелске старешине и заповедници над хиљадама одоше да пренесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза из Јовид-Едомове куће радујући се.</verse>
				<verse number="26">Пошто је Бог помогао Левитима који су преносили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, принето је на жртву седам јунаца и седам овнова.</verse>
				<verse number="27">Давид је на себи имао огртач од танког лана, а тако и сви Левити који су носили Ковчег, певачи и Кенанја, који је руководио певањем хорова. А Давид је на себи имао и ланени наплећак.</verse>
				<verse number="28">Сав Израел је доносио Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза уз клицање, звук овнујских рогова, труба и чинела, и свирку лира и харфи.</verse>
				<verse number="29">А када је Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра, и зато га презре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Божији ковчег донеше и поставише у шатору који је Давид подигао за њега, па принеше жртве паљенице и жртве за заједништво пред Богом.</verse>
				<verse number="2">Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у ГОСПОДЊЕ име,</verse>
				<verse number="3">па сваком Израелцу и Израелки даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.</verse>
				<verse number="4">Он постави неке од Левита да служе пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, да упућују молбе ГОСПОДУ, Богу Израеловом, да му захваљују и хвале га:</verse>
				<verse number="5">Асафа као поглавара, Захарију првог до њега, а за њима Јеиела, Шемирамота, Јехиела, Матитју, Елиава, Бенају, Јовид-Едома и Јеиела, да свирају лире и харфе, а Асаф да удара у чинеле.</verse>
				<verse number="6">Свештенике Бенају и Јахазиела постави да редовно свирају трубе пред Ковчегом Божијег савеза.</verse>
				<verse number="7">Тога дана Давид одреди Асафа и његове помоћнике да захваљују ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="8">Захваљујте ГОСПОДУ, његово име објављујте, обзнањујте његова дела међу народима.</verse>
				<verse number="9">Певајте му, псалме му певајте, говорите о свим његовим делима чудесним.</verse>
				<verse number="10">Хвалите се његовим светим Именом. Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.</verse>
				<verse number="11">Тражите ГОСПОДА и његову силу, његово лице тражите без престанка.</verse>
				<verse number="12">Сећајте се чудесних дела која је учинио, чуда и пресуда које је изрекао,</verse>
				<verse number="13">потомци Израела, његовог слуге, синови Јаковљеви, изабрани његови.</verse>
				<verse number="14">Он је ГОСПОД, наш Бог, по свој земљи његови су закони.</verse>
				<verse number="15">Довека се сећајте његовог Савеза, речи коју је заповедио хиљади нараштаја,</verse>
				<verse number="16">савеза који је склопио с Авраамом, његове заклетве Исааку,</verse>
				<verse number="17">коју као уредбу потврди Јакову, као вечан савез Израелу:</verse>
				<verse number="18">»Теби ћу дати земљу Ханаан, она ће ти бити наследство.«</verse>
				<verse number="19">Кад их је још било мало, сасвим мало, и док су још били дошљаци у земљи</verse>
				<verse number="20">и лутали од народа до народа, од једног царства до другог,</verse>
				<verse number="21">ником није дао да их тлачи. Због њих је опомињао цареве:</verse>
				<verse number="22">»Не дирајте помазанике моје! Не наносите зло мојим пророцима!«</verse>
				<verse number="23">Певај ГОСПОДУ, сва земљо! Из дана у дан његово спасење објављујте!</verse>
				<verse number="24">О његовој слави причајте међу незнабошцима, о чудима његовим међу свим народима.</verse>
				<verse number="25">Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан, бојати га се треба више од свих богова.</verse>
				<verse number="26">Јер, ништавни су сви богови народâ, а ГОСПОД је небеса начинио.</verse>
				<verse number="27">Пред њим су сјај и величанство, сила и радост у његовом су Боравишту.</verse>
				<verse number="28">Дајте ГОСПОДУ, породице народâ, дајте ГОСПОДУ славу и силу.</verse>
				<verse number="29">Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена. Дар донесите и пред њега дођите, поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.</verse>
				<verse number="30">Дрхти пред њим, сва земљо! Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.</verse>
				<verse number="31">Нека се радују небеса, нека кличе земља, нека се међу незнабошцима говори: »ГОСПОД царује!«</verse>
				<verse number="32">Нека грми море и све што је у њему, нека се радују поља и све на њима.</verse>
				<verse number="33">Тада ће шумско дрвеће клицати пред ГОСПОДОМ, јер он долази да суди земљи.</verse>
				<verse number="34">Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар; љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="35">Завапите: »Спаси нас, Боже, Спаситељу наш, сабери нас и избави од незнабожаца, да твом светом Имену захваљујемо, да се хвалама теби поносимо.«</verse>
				<verse number="36">Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, заувек и довека. Тада сав народ рече: »Амин« и »Нека је хваљен ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="37">Давид остави Асафа и његове помоћнике да редовно служе пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза, онако како треба сваког појединог дана.</verse>
				<verse number="38">Јовид-Едома и његових шездесет осморо сабраће остави да служе с њима. Јовид-Едом син Једитунов и Хоса били су чувари капија.</verse>
				<verse number="39">Свештеника Садока и његову сабраћу свештенике Давид остави пред Боравиштем ГОСПОДЊИМ на узвишици у Гивону,</verse>
				<verse number="40">да на жртвенику за жртве паљенице редовно, сваког јутра и вечери, приносе ГОСПОДУ жртве паљенице, у складу са свиме што је записано у Закону који је ГОСПОД дао Израелу.</verse>
				<verse number="41">С њима су били Хеман и Једутун и остали који су били изабрани и одређени поименце да захваљују ГОСПОДУ, »јер његова љубав остаје довека«.</verse>
				<verse number="42">Хеман и Једутун били су задужени да дувају у трубе и ударају у чинеле и да свирају друге инструменте у част Богу. Једутунови синови били су чувари капија.</verse>
				<verse number="43">Тада се сав народ разиђе, свако својој кући, а и Давид се врати кући да благослови своје укућане.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Када се Давид настанио у својој палати, он рече пророку Натану: »Ето, ја живим у кући од кедровине, а Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза је под шатором.«</verse>
				<verse number="2">А Натан му одговори: »Учини што год да си наумио, јер Бог је с тобом.«</verse>
				<verse number="3">Те ноћи Божија реч дође Натану:</verse>
				<verse number="4">»Иди и реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Ниси ти онај који ће ми саградити кућу у којој ћу боравити.</verse>
				<verse number="5">Нисам боравио у кући откад сам Израел извео из Египта па све до сада. Стално сам се селио од једног места за шатор до другог, од једног боравишта до другог.</verse>
				<verse number="6">Али, куд год да сам се селио заједно са свим Израелцима, да ли сам икада рекао неком од њихових судија којима сам заповедио да буду пастири мог народа: »Зашто ми не саградисте кућу од кедровине?«‘</verse>
				<verse number="7">»Дакле, реци мом слузи Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ја сам онај који те довео с пашњака, где си ишао за стадима, да будеш владар над мојим народом Израелом.</verse>
				<verse number="8">Био сам с тобом куд год си ишао и пред тобом сам уклонио све твоје непријатеље. Учинићу да ти име буде славно као имена највећих људи на земљи.</verse>
				<verse number="9">А одредићу и место за свој народ Израел и посадити га на њему да би имао свој дом и да га нико не би узнемиравао. Више га неће тлачити зликовци као што су чинили у почетку</verse>
				<verse number="10">и као што су чинили откад сам поставио судије свом народу Израелу. А покорићу и све твоје непријатеље. Ја, ГОСПОД, кажем ти да ћу сâм ја учврстити твоју владарску кућу.</verse>
				<verse number="11">Када дође време да умреш и сахране те крај твојих праотаца, учинићу да те наследи твој потомак – један од твојих синова – и учврстићу његово царство.</verse>
				<verse number="12">Он ће саградити дом за мене, а ја ћу довека учврстити његов престо.</verse>
				<verse number="13">Ја ћу му бити отац, а он ће ми бити син. Никада му нећу ускратити своју љубав, као што сам је ускратио твом претходнику.</verse>
				<verse number="14">Поставићу га над мојим домом и мојим царством довека. Његов престо биће довека учвршћен.‘«</verse>
				<verse number="15">И Натан пренесе Давиду све ове речи и све што је видео.</verse>
				<verse number="16">Тада цар Давид уђе и седе пред ГОСПОДА, па рече: »Ко сам ја, ГОСПОДЕ, Боже, и шта је моја породица, да си ме оволико уздигао?</verse>
				<verse number="17">И као да ти то није било довољно, Боже, него си још говорио и о будућности моје породице. Погледао си на мене као да сам најузвишенији међу људима, ГОСПОДЕ, Боже.</verse>
				<verse number="18">Шта бих још могао да ти кажем кад си мене, свог слугу, огрнуо таквом славом? Јер, ти ме знаш,</verse>
				<verse number="19">ГОСПОДЕ. Ради мене, свог слуге, и по својој вољи учинио си ово велико дело и обзнанио сва ова велика дела.</verse>
				<verse number="20">Нема никога као што си ти, ГОСПОДЕ, и нема другог Бога осим тебе, баш као што смо својим ушима чули.</verse>
				<verse number="21">И ко је као твој народ Израел – једини народ на земљи који је Бог ишао да избави да му буде народ и да тако обзнани своје Име? Учинио си велика и страшна дела и истерао народе пред својим народом, који си избавио из Египта.</verse>
				<verse number="22">Учинио си да Израел буде твој народ довека, а ти си, ГОСПОДЕ, постао његов Бог.</verse>
				<verse number="23">»А сада, ГОСПОДЕ, нека обећање које си дао о мени, свом слузи, и о мојој породици остане довека. Учини као што си обећао.</verse>
				<verse number="24">Нека буде тако, да твоје Име буде велико довека и да људи говоре: ‚ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, заиста је Бог Израелов!‘ Владарска кућа твог слуге Давида учврстиће се пред тобом.</verse>
				<verse number="25">»Ти си, Боже мој, открио мени, свом слузи, да ћеш ми подићи владарску кућу. Стога сам се и усудио да ти упутим ову молитву.</verse>
				<verse number="26">ГОСПОДЕ, ти си Бог! Ти си сва ова добра обећао мени, свом слузи.</verse>
				<verse number="27">Сада те молим да благословиш моју владарску кућу, да довека остане пред тобом. Јер, ти си је, ГОСПОДЕ, благословио, и биће благословена довека.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После тога Давид порази и покори Филистејце и преоте им Гат и околна села.</verse>
				<verse number="2">Давид порази и Моавце, и они постадоше његови поданици, па су му плаћали данак.</verse>
				<verse number="3">Када је ишао да себи подигне споменик на реци Еуфрат, Давид порази и Хададезера, цара Цове, близу Хамата.</verse>
				<verse number="4">При том зароби хиљаду његових борних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Онда осакати све осим стотину коња који су вукли борна кола.</verse>
				<verse number="5">Давид уби и двадесет две хиљаде Арамејаца који су дошли из Дамаска да помогну Хададезеру, цару Цове.</verse>
				<verse number="6">Онда размести војне посаде на подручју дамашћанских Арамејаца, који му постадоше поданици, па су му плаћали данак. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.</verse>
				<verse number="7">Давид узе златне штитове Хададезерових заповедника и донесе их у Јерусалим,</verse>
				<verse number="8">а из Хададезерових градова Тивхата и Куна узе силно много бронзе, од које је Соломон касније направио бронзано Море, стубове и посуде.</verse>
				<verse number="9">Када је Тоу, цар Хамата, чуо да је Давид побио сву војску Хададезера, цара Цове,</verse>
				<verse number="10">посла свог сина Хадорама цару Давиду да га поздрави и честита му на победи у бици против Хададезера, који је био у рату са Тоуом. Хадорам донесе и предмете од сребра, злата и бронзе,</verse>
				<verse number="11">које цар Давид одвоји за ГОСПОДА, као што је учинио са сребром и златом свих ових народа: Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амалечана.</verse>
				<verse number="12">Авишај син Церујин уби осамнаест хиљада Едомаца у Долини соли.</verse>
				<verse number="13">Он размести војне посаде широм Едома и сви Едомци постадоше Давидови поданици. ГОСПОД је Давиду давао победу на сваком његовом походу.</verse>
				<verse number="14">Давид је владао над целим Израелом и поступао право и праведно са свим својим народом.</verse>
				<verse number="15">Јоав син Церујин био је главни заповедник војске, Јосафат син Ахилудов бележник,</verse>
				<verse number="16">Садок син Ахитувов и Ахимелех син Авиатаров свештеници, Шавша писар,</verse>
				<verse number="17">Бенаја син Јехојадин заповедник над Керећанима и Пелетовцима, а Давидови синови били су први до цара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">После неког времена умре Нахаш, цар Амонаца, а на месту цара наследи га његов син.</verse>
				<verse number="2">Давид помисли: »Показаћу љубав према Хануну сину Нахашевом, јер је и његов отац показао љубав према мени.« Тако Давид посла гласнике да изразе саучешће Хануну због смрти његовог оца. Када су Давидове слуге дошле Хануну у земљи Амонаца да му изразе саучешће,</verse>
				<verse number="3">амонски поглавари рекоше Хануну: »Мислиш ли да Давид одаје почаст твом оцу тиме што је послао ове да ти изјаве саучешће? Они су дошли к теби да истраже земљу и уходе је да би је освојили.«</verse>
				<verse number="4">Тада Ханун ухвати Давидове слуге, обрија их, скрати им одећу одсекавши је при бедрима, па их пусти.</verse>
				<verse number="5">Када је неко дошао и јавио Давиду за његове људе, он им посла гласнике у сусрет, јер су били ужасно понижени, и поручи им: »Останите у Јерихону док вам не израсте брада, па се онда вратите.«</verse>
				<verse number="6">Амонци увидеше да су увредили Давида, па Ханун и Амонци послаше хиљаду таланата сребра да унајме борна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Маахе и Цове.</verse>
				<verse number="7">Унајмише тридесет две хиљаде борних кола и коњаникâ и уз то цара Маахе и његове војнике, па ови дођоше и утаборише се код Медве, док су се Амонци окупили из својих градова и кренули у рат.</verse>
				<verse number="8">Када је Давид то чуо, посла Јоава са свом војском.</verse>
				<verse number="9">Амонци изађоше и сврсташе се у бојне редове на улазу капије свога града, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.</verse>
				<verse number="10">Јоав виде да се пред њим и иза њега пружају бојни редови, па изабра неке од најбољих војника у Израелу и сврста их у бојне редове према Арамејцима.</verse>
				<verse number="11">Остале војнике стави под заповедништво свог брата Авишаја и сврста их у бојне редове према Амонцима.</verse>
				<verse number="12">Јоав рече: »Ако Арамејци буду прејаки за мене, ви ћете ми притећи у помоћ. А ако Амонци буду прејаки за вас, ја ћу притећи у помоћ вама.</verse>
				<verse number="13">Будите јаки и хајде да се храбро боримо за свој народ и за градове нашега Бога. ГОСПОД ће учинити онако како мисли да је најбоље.«</verse>
				<verse number="14">Онда Јоав и његови војници кренуше напред да нападну Арамејце, али они побегоше пред њим.</verse>
				<verse number="15">Амонци видеше да Арамејци беже, па и они побегоше пред Јоавовим братом Авишајем и уђоше у град. Тада се Јоав врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="16">Када су Арамејци видели да их је Израел поразио, послаше гласнике да доведу Арамејце предвођене Шофахом, заповедником Хададезерове војске с оне стране Еуфрата.</verse>
				<verse number="17">Када су то јавили Давиду, он окупи сав Израел и пређе преко реке Јордан. Он крену на Арамејце и сврста војску у бојне редове према Арамејцима. Они га нападоше,</verse>
				<verse number="18">али су морали да побегну пред Израелом. Давид уби седам хиљада њихових коњаника и четрдесет хиљада њихових пешака, а уби и Шофаха, заповедника њихове војске.</verse>
				<verse number="19">Видевши да их је Израел поразио, Хададезерови поданици склопише мир с Давидом и постадоше његови поданици. Тако Арамејци више нису хтели да помажу Амонцима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Наредног пролећа, у време када цареви полазе у рат, Јоав изведе војску и опустоши земљу Амонаца, па оде и опседе Рабу, а Давид остаде у Јерусалиму. Јоав нападе Рабу и поруши је.</verse>
				<verse number="2">Давид узе круну с главе њиховог цара – тешку један талант злата и са драгим каменом на себи – па му је ставише на главу. Из града узе велик плен</verse>
				<verse number="3">и изведе из њега народ, коме одреди да ради тестерама, гвозденим пијуцима и секирама. Тако учини у свим амонским градовима. Потом се Давид са свом војском врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="4">После неког времена, изби рат са Филистејцима у Гезеру. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сипаја, једног од потомака Рефајаца, и тако покори Филистејце.</verse>
				<verse number="5">У другој бици с Филистејцима, Елханан син Јаиров уби Лахмија, брата Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило.</verse>
				<verse number="6">У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози.</verse>
				<verse number="7">Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.</verse>
				<verse number="8">То су били потомци Рафе из Гата, и све су их убили Давид и његове слуге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Сатана се диже против Израела и подстакну Давида да изврши попис Израела.</verse>
				<verse number="2">Давид рече Јоаву и заповедницима војске: »Идите и пребројте Израелце од Беер-Шеве до Дана, па ме известите, да знам колико их има.«</verse>
				<verse number="3">Јоав рече: »Учинио ГОСПОД да његовог народа буде још сто пута више. Али, мој господару царе, зар нису сви они твоји поданици? Зашто хоћеш да урадиш тако нешто? Зашто да навучеш кривицу на Израел?«</verse>
				<verse number="4">Али царева реч била је јача од Јоавове, па Јоав оде, прође целим Израелом и врати се у Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">Он извести Давида о укупном броју мушкараца способних за војску: у целом Израелу било је милион и сто хиљада људи коју су умели да рукују мачем, а у Јуди четири стотине седамдесет хиљада.</verse>
				<verse number="6">Али Јоав није пребројао Левите и Венијаминовце, јер му је царево наређење било одвратно.</verse>
				<verse number="7">А то наређење је било зло и у Божијим очима, па он казни Израел.</verse>
				<verse number="8">Тада Давид рече Богу: »Тешко сам згрешио што сам то учинио. Сада те молим, опрости ми, јер сам поступио врло неразумно.«</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД рече Гаду, Давидовом видеоцу:</verse>
				<verse number="10">»Иди и реци Давиду: ‚Овако каже ГОСПОД: Нудим ти три могућности. Изабери једну од њих, и ја ћу ти то урадити.‘«</verse>
				<verse number="11">Гад оде Давиду и рече му: »Овако каже ГОСПОД: ‚Изабери:</verse>
				<verse number="12">три године глади или да те три месеца сатиру непријатељи и да те њихови мачеви сустижу или три дана ГОСПОДЊЕГ мача – три дана помора у земљи када ће анђео ГОСПОДЊИ пустошити сваки део Израела.‘ Сада, дакле, одлучи шта да одговорим ономе који ме је послао.«</verse>
				<verse number="13">Давид рече: »На великој сам муци. Дај да паднем у ГОСПОДЊЕ руке, јер је његова самилост веома велика. Али немој да паднем у руке људима.«</verse>
				<verse number="14">Тако ГОСПОД пусти помор на Израел, од кога погину седамдесет хиљада људи у Израелу.</verse>
				<verse number="15">А Бог посла анђела да уништи и Јерусалим. Али када је анђео почео то да чини, ГОСПОД то виде и сажали се због ове несреће, па рече анђелу који је убијао народ: »Доста је било! Немој више!« Анђео је тада стајао код гумна Орнана Јевусејца.</verse>
				<verse number="16">Давид подиже поглед и угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји између неба и земље, а у руци му исукан мач дигнут над Јерусалимом. Тада се Давид и старешине обукоше у кострет и падоше ничице.</verse>
				<verse number="17">Давид рече Богу: »Зар нисам ја наредио да се изброје мушкарци способни за војску? Ја сам тај који је починио грех и учинио зло. А шта је овај јадни народ скривио? ГОСПОДЕ, Боже мој, казни мене и моју породицу, али немој да овај помор остане на твом народу.«</verse>
				<verse number="18">Тада анђео ГОСПОДЊИ нареди Гаду да каже Давиду да оде и подигне жртвеник ГОСПОДУ на гумну Орнана Јевусејца.</verse>
				<verse number="19">И Давид оде, послушавши оно што му је Гад рекао у ГОСПОДЊЕ име.</verse>
				<verse number="20">Док је Орнан вејао пшеницу, осврну се и виде анђела, а његова четири сина, која су била с њим, сакрише се.</verse>
				<verse number="21">Уто се приближи Давид. Када га је Орнан угледао, сиђе са гумна и ничице му се поклони.</verse>
				<verse number="22">Давид му рече: »Дај ми земљу на којој ти је ово гумно, да на њему подигнем жртвеник ГОСПОДУ, да престане овај помор међу народом. Продај ми је по пуној цени.«</verse>
				<verse number="23">А Орнан рече: »Узми је! Нека мој господар цар уради што год му драго, а ја ћу, ево, дати волове за жртву паљеницу, млатила за дрва и пшеницу за житну жртву. Све ћу то дати.«</verse>
				<verse number="24">Али цар Давид му одврати: »Не, хоћу да ти платим пуну цену. Нећу да узмем за ГОСПОДА оно што је твоје, нити да приносим жртве паљенице које ме ништа не стају.«</verse>
				<verse number="25">Тако Давид за ону земљу плати Орнану шест стотина шекела злата,</verse>
				<verse number="26">па подиже жртвеник ГОСПОДУ и принесе му жртве паљенице и жртве за заједништво. Он призва ГОСПОДА, и ГОСПОД га услиши огњем који се с неба спусти на жртвеник за жртве паљенице.</verse>
				<verse number="27">Тада ГОСПОД заповеди анђелу, и овај врати свој мач у корице.</verse>
				<verse number="28">У то време, пошто је видео да га је ГОСПОД тамо услишио, Давид је приносио жртве на гумну Орнана Јевусејца.</verse>
				<verse number="29">Боравиште ГОСПОДЊЕ, које је Мојсије био направио у пустињи, и жртвеник за жртве паљенице били су тада на узвишици у Гивону.</verse>
				<verse number="30">Али Давид није смео да оде пред њега, да пита Бога, јер се бојао мача анђела ГОСПОДЊЕГ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Стога Давид рече: »Овде ће бити Дом ГОСПОДА, Бога, а тако и жртвеник за жртве паљенице за Израел.«</verse>
				<verse number="2">Давид нареди да се окупе странци који су живели у Израелу и међу њима одреди каменоресце, да припреме клесани камен за изградњу Божијег Дома.</verse>
				<verse number="3">Он набави велике количине гвожђа, да се направе клинови за крила капија и за окове, и бронзе више него што се може измерити.</verse>
				<verse number="4">Набави и кедрових дебала, више него што се може избројати, јер су му Сидонци и Тирци донели много кедровине.</verse>
				<verse number="5">Давид рече: »Мој син Соломон је млад и неискусан, а храм који треба да се сагради ГОСПОДУ треба да буде силно величанствен, славан и сјајан у очима свих народа. Зато ћу ја све спремити за њега.« Тако је Давид пре своје смрти обавио опсежне припреме,</verse>
				<verse number="6">а онда позвао свог сина Соломона и заповедио му да сагради храм за ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="7">Давид рече Соломону: »Сине мој, гајио сам у срцу жељу да саградим храм који ће носити Име ГОСПОДА, мога Бога.</verse>
				<verse number="8">Али дође ми реч ГОСПОДЊА: ‚Пролио си много крви и водио много ратова. Нећеш ти саградити храм који ће носити моје Име, јер си преда мном пролио много крви на земљи.</verse>
				<verse number="9">Него, имаћеш сина који ће бити човек мира и спокоја. Даћу му починак од свих његових непријатеља унаоколо. Зваће се Соломон и за време његове владавине даћу Израелу мир и спокојство.</verse>
				<verse number="10">Он је тај који ће саградити храм за моје Име. Он ће ми бити син, а ја ћу му бити отац. И ја ћу довека учврстити престо његовог царства над Израелом.‘</verse>
				<verse number="11">»А сада, сине мој, нека ГОСПОД буде с тобом, да успеш да саградиш храм ГОСПОДУ, своме Богу, као што је рекао за тебе.</verse>
				<verse number="12">Нека ти ГОСПОД да проницљивости и мудрости када те постави над Израелом, да се држиш Закона ГОСПОДА, твога Бога.</verse>
				<verse number="13">Успећеш ако се будеш помно држао уредби и законâ које је ГОСПОД дао Мојсију за Израел. Буди јак и храбар. Не бој се и не обесхрабруј.</verse>
				<verse number="14">Много сам се трудио да за Дом ГОСПОДЊИ прикупим сто хиљада таланата злата, милион таланата сребра, толико бронзе и гвожђа да се не може ни измерити, и дрво и камен. А ти томе можеш и додати.</verse>
				<verse number="15">Имаш много радника: клесарâ, зидарâ и тесарâ, а тако и људи вичних свакој врсти рада</verse>
				<verse number="16">са златом и сребром, бронзом и гвожђем – не зна им се броја. А сада, почни да градиш и нека је ГОСПОД с тобом.«</verse>
				<verse number="17">Потом Давид заповеди свим израелским поглаварима да помогну његовом сину Соломону.</verse>
				<verse number="18">Он им рече: »Зар није ГОСПОД, ваш Бог, уз вас? Зар вам није дао починак свуда унаоколо? Јер, он ми је предао у руке становнике земље, и они су сада поданици ГОСПОДА и његовог народа.</verse>
				<verse number="19">Сада се срцем и душом посветите тражењу ГОСПОДА, свога Бога. Почните да градите светилиште ГОСПОДА, Бога, да бисте могли да донесете Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза и свете Божије предмете у храм који ће се сазидати за ГОСПОДЊЕ Име.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Када је Давид зашао у дубоку старост, поставио је свог сина Соломона за цара над Израелом.</verse>
				<verse number="2">Он окупи све израелске старешине, а тако и свештенике и Левите.</verse>
				<verse number="3">Пребројаше Левите који су имали тридесет или више година – било их је укупно тридесет осам хиљада.</verse>
				<verse number="4">Давид рече: »Од ових, њих двадесет четири хиљаде нека управљају радовима на Дому ГОСПОДЊЕМ, а њих шест хиљада нека буду надгледници и судије.</verse>
				<verse number="5">Четири хиљаде њих нека буду чувари капија, а четири хиљаде нека славе ГОСПОДА музичким инструментима које сам за то направио.«</verse>
				<verse number="6">Давид је Левите поделио у редове према Левијевим синовима Гершону, Кехату и Мерарију.</verse>
				<verse number="7">Гершоновцима су припадали Лаадан и Шими.</verse>
				<verse number="8">Лаадан је имао три сина: прворођеног Јехиела, па Зетама и Јоила.</verse>
				<verse number="9">И Шими је имао три сина: Шеломита, Хазиела и Харана. То су биле главе Лааданових породица.</verse>
				<verse number="10">Шимијеви синови: Јахат, Зиза, Јеуш и Берија. То су била четири Шимијева сина.</verse>
				<verse number="11">Јахат је био прворођени, а Зиза другорођени. Јеуш и Берија нису имали много синова, па су их бројали као једну породицу, са једном службом.</verse>
				<verse number="12">Кехат је имао четири сина: Амрама, Јицхара, Хеврона и Узиела.</verse>
				<verse number="13">Амрамови синови: Аарон и Мојсије. Аарон је био одвојен довека, он и његови потомци, да свешта највеће светиње, да приноси жртве пред ГОСПОДОМ, да служи пред њим и да благосиља у његово име довека.</verse>
				<verse number="14">И синови Мојсија, Божијег човека, рачунали су се као део Левијевог племена.</verse>
				<verse number="15">Мојсијеви синови: Гершом и Елиезер.</verse>
				<verse number="16">Гершомови потомци: први међу њима Шевуел.</verse>
				<verse number="17">Елиезер је имао само једног сина, Рехавју, али Рехавја је имао много синова.</verse>
				<verse number="18">Јицхарови синови: први међу њима Шеломит.</verse>
				<verse number="19">Хеврон је имао четири сина: прворођеног Јерију, другог Амарју, трећег Јахазиела и четвртог Јекамама.</verse>
				<verse number="20">Узиелови синови: прворођени Михеј и другорођени Јишија.</verse>
				<verse number="21">Мераријеви синови: Махли и Муши. Махлијеви синови: Елеазар и Кис.</verse>
				<verse number="22">Елеазар је умро без синова. Имао је само кћери, којима су се оженили њихови рођаци, Кисови синови.</verse>
				<verse number="23">Муши је имао три сина: Махлија, Едера и Јеремота.</verse>
				<verse number="24">То су били Левијеви потомци по њиховим породицама – главе породица како су поименце пописане и пребројане, то јест они који су имали двадесет или више година, а радили су и служили у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="25">Јер Давид је био рекао: »Пошто је ГОСПОД, Бог Израелов, дао свом народу починак и дошао да се настани у Јерусалиму довека,</verse>
				<verse number="26">Левити више не морају да носе Боравиште ни предмете који се у њему користе за службу.«</verse>
				<verse number="27">По Давидовим последњим налозима, пребројани су Левити од двадесет година и старији.</verse>
				<verse number="28">Левитима је била дужност да помажу Аароновим потомцима у служби у Дому ГОСПОДЊЕМ: да воде бригу о двориштима, одајама, очишћењу свих светих предмета и обављању других служби у Божијем Дому,</verse>
				<verse number="29">а тако и о хлебу који се стављао на сто, брашну за житне жртве, бесквасним хлебовима, печеним жртвеним приносима, жртвеним приносима замешеним с уљем и о свим мерењима количина и величина.</verse>
				<verse number="30">Требало је и да сваког јутра стоје и захваљују ГОСПОДУ и хвале га, а тако и сваке вечери</verse>
				<verse number="31">и кад год су се ГОСПОДУ приносиле жртве паљенице, суботом и о светковинама младог месеца и у време прописаних празника. Требало је да редовно служе пред ГОСПОДОМ, у одговарајућем броју и на прописан начин.</verse>
				<verse number="32">Тако су Левити извршавали своје дужности везане за Шатор састанка, за Светињу и за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ под руководством своје сабраће, Ааронових потомака.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Свештенички редови Ааронових синова: Ааронови синови: Надав, Авиху, Елеазар и Итамар.</verse>
				<verse number="2">Надав и Авиху су умрли пре свог оца и нису имали синова. Зато су Елеазар и Итамар служили као свештеници.</verse>
				<verse number="3">Уз помоћ Садока, Елеазаровог потомка, и Ахимелеха, Итамаровог потомка, Давид их је поделио у редове према одређеном распореду служења.</verse>
				<verse number="4">Међу Елеазаровим потомцима нашао се већи број глава породица него међу Итамаровим, па су их према томе и поделили: шеснаест глава породица од Елеазарових потомака и осам глава породица од Итамарових потомака.</verse>
				<verse number="5">А пошто је и међу Елеазаровим и међу Итамаровим потомцима било високих службеника светилишта и високих Божијих службеника, равноправно су их поделили бацајући коцку.</verse>
				<verse number="6">Писар Шемаја син Натанаилов, Левит, записао је њихова имена пред царем и поглаварима, свештеником Садоком, Ахимелехом сином Авиатаровим и главама свештеничких и левитских породица, узимајући по једну породицу од Елеазарових и по једну од Итамарових потомака.</verse>
				<verse number="7">Прва коцка је пала на Јехојарива, друга на Једају,</verse>
				<verse number="8">трећа на Харима, четврта на Сеорима,</verse>
				<verse number="9">пета на Малкију, шеста на Мијамина,</verse>
				<verse number="10">седма на Хакоца, осма на Авију,</verse>
				<verse number="11">девета на Исуса, десета на Шеханју,</verse>
				<verse number="12">једанаеста на Елјашива, дванаеста на Јакима,</verse>
				<verse number="13">тринаеста на Хупу, четрнаеста на Јешевава,</verse>
				<verse number="14">петнаеста на Билгу, шеснаеста на Имера,</verse>
				<verse number="15">седамнаеста на Хезира, осамнаеста на Хапицеца,</verse>
				<verse number="16">деветнаеста на Петахју, двадесета на Јехезкела,</verse>
				<verse number="17">двадесет прва на Јахина, двадесет друга на Гамула,</verse>
				<verse number="18">двадесет трећа на Делају, двадесет четврта на Маазју.</verse>
				<verse number="19">То је био редослед вршења службе по ком су улазили у Дом ГОСПОДЊИ, према прописима које им је дао њихов праотац Аарон, онако како му је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов.</verse>
				<verse number="20">Што се тиче осталих Левијевих потомака: од Амрамових синова: Шуваел; од Шуваелових синова: Јехдеја.</verse>
				<verse number="21">Што се тиче Рехавје, први међу његовим синовима био је Јишија.</verse>
				<verse number="22">Од Јицхароваца: Шеломот; од Шеломотових синова: Јахат.</verse>
				<verse number="23">Хеврон је имао четири сина: прворођеног Јерију, другог Амарју, трећег Јахазиела и четвртог Јекамама.</verse>
				<verse number="24">Узиелов син: Михеј; од Михејевих синова: Шамир.</verse>
				<verse number="25">Михејев брат: Јишија; од Јишијиних синова: Захарија.</verse>
				<verse number="26">Мераријеви синови: Махли и Муши. Јаазијин син: Бено.</verse>
				<verse number="27">Мераријеви потомци: од Јаазије: Бено, Шохам, Закур и Иври;</verse>
				<verse number="28">од Махлија: Елеазар, који није имао синова;</verse>
				<verse number="29">од Киса: његов син Јерахмеел.</verse>
				<verse number="30">Мушијеви синови: Махли, Едер и Јеримот. То су били Левити према њиховим породицама.</verse>
				<verse number="31">И они су, као и њихова сабраћа Ааронови потомци, бацали коцку пред царем Давидом и Садоком, Ахимелехом и главама свештеничких и левитских породица. Са породицама најстарије браће поступало се исто као и са породицама најмлађе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Давид, заједно са заповедницима војске, изабра неке од Асафових, Хеманових и Једутунових синова за службу пророковања уз пратњу харфи, лира и чинела. Ово је списак оних који су обављали ову службу:</verse>
				<verse number="2">Од Асафових синова: Закур, Јосиф, Нетанја и Асарела. Асафови синови били су под Асафовим надгледништвом, а он је пророковао под надгледништвом цара.</verse>
				<verse number="3">Од Једутунових синова: Гедалја, Цери, Исаија, Шими, Хашавја и Матитја, укупно њих шест, под надгледништвом њиховог оца Једутуна, који је пророковао, користећи харфу при захваљивању ГОСПОДУ и хваљењу ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="4">Од Хеманових синова: Букија, Матанја, Узиел, Шевуел, Јеримот, Ананија, Ханани, Елиата, Гидалти, Ромамти-Езер, Јошбекаша, Малоти, Хотир и Махазиот.</verse>
				<verse number="5">Сви су они били синови царевог видеоца Хемана. Они су му били дати по Божијим обећањима, да га узвисе. Бог је Хеману дао четрнаест синова и три кћери.</verse>
				<verse number="6">Сви ови су, под надгледништвом својих очева, певали и свирали у Дому ГОСПОДЊЕМ уз чинеле, лире и харфе, служећи у Божијем Дому. Асаф, Једутун и Хеман били су под надгледништвом цара.</verse>
				<verse number="7">Било их је две стотине осамдесет осам, заједно са њиховим рођацима, који су сви били увежбани у певању и свирању ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="8">И млади и стари, и учитељи и ученици, сви су подједнако бацали коцку за своје дужности.</verse>
				<verse number="9">Прва коцка, која је била за Асафа, пала је на Јосифа, његове синове и рођаке, њих дванаест; друга на Гедалју, његове рођаке и синове, њих дванаест;</verse>
				<verse number="10">трећа на Закура, његове рођаке и синове, њих дванаест;</verse>
				<verse number="11">четврта на Јицрија, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="12">пета на Нетанју, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="13">шеста на Букију, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="14">седма на Јесарелу, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="15">осма на Исаију, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="16">девета на Матанју, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="17">десета на Шимија, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="18">једанаеста на Азарела, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="19">дванаеста на Хашавју, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="20">тринаеста на Шуваела, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="21">четрнаеста на Матитју, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="22">петнаеста на Јеримота, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="23">шеснаеста на Ананију, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="24">седамнаеста на Јошбекашу, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="25">осамнаеста на Хананија, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="26">деветнаеста на Малотија, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="27">двадесета на Елијату, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="28">двадесет прва на Хотира, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="29">двадесет друга на Гидалтија, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="30">двадесет трећа на Махазиота, његове синове и рођаке, њих дванаест;</verse>
				<verse number="31">двадесет четврта на Ромамти-Езера, његове синове и рођаке, њих дванаест.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Редови чувара капија: Од Корејеваца: Мешелемја син Кореја сина Асафовог.</verse>
				<verse number="2">Мешелемјини синови: прворођени Захарија, други Једиаел, трећи Зевадја, четврти Јатниел,</verse>
				<verse number="3">пети Елам, шести Јоанан и седми Елиехоенај.</verse>
				<verse number="4">И Јовид-Едом је имао синове: прворођеног Шемају, другог Јехозавада, трећег Јоаха, четвртог Сахара, петог Натанаила,</verse>
				<verse number="5">шестог Амиела, седмог Исахара и осмог Пеулетаја. Јер, Бог је благословио Јовид-Едома.</verse>
				<verse number="6">И његов син Шемаја имао је синове. Они су били вође у породици свога оца, јер су били врло способни.</verse>
				<verse number="7">Шемајини синови: Отни, Рефаел, Јовид и Елзавад. И његови рођаци Елиху и Семахја били су способни људи.</verse>
				<verse number="8">Сви су ови били потомци Јовид-Едома – њих укупно шездесет два. Они и њихови синови и њихови рођаци имали су способност и снагу за обављање овог посла.</verse>
				<verse number="9">Мешелемја је имао укупно осамнаест синова и рођака, који су били способни људи.</verse>
				<verse number="10">Хоса Мераријевац имао је синове: Шимри је био први – иако није био прворођени, него га је отац прогласио за првог –</verse>
				<verse number="11">други Хилкија, трећи Тевалја и четврти Захарија. Хосиних синова и рођака било је укупно тринаест.</verse>
				<verse number="12">Ови редови чувара капија, сваки са својим вођом, имали су дужност да служе у Дому ГОСПОДЊЕМ, исто као и њихова сабраћа.</verse>
				<verse number="13">Бачене су коцке за сваку капију, према њиховим породицама, за младе и старе подједнако.</verse>
				<verse number="14">Коцка за Источну капију паде на Шелемју. Онда бацише коцку за његовог сина Захарију, мудрог саветника, и на њега паде коцка за Северну капију.</verse>
				<verse number="15">Коцка за Јужну капију паде на Јовид-Едома, а коцка за спремишта паде на његове синове.</verse>
				<verse number="16">Коцке за Западну капију и капију Шалехет на горњем путу падоше на Шупима и Хосу. Чувар је био до чувара:</verse>
				<verse number="17">сваког дана шест Левита на истоку, четири на северу, четири на југу и два наизменично код спремиштâ.</verse>
				<verse number="18">Што се тиче дворишта на западу, четворица су била на путу, а двојица у самом дворишту.</verse>
				<verse number="19">То су били редови чувара капија, који су били Корејеви и Мераријеви потомци.</verse>
				<verse number="20">Њихова сабраћа Левити били су задужени за ризнице Божијег Дома и ризнице са светим предметима.</verse>
				<verse number="21">Лааданови потомци, који су по њему били Гершоновци и главе његових породица, били су: Јехиели,</verse>
				<verse number="22">Јехиелијеви синови, Зетам и његов брат Јоил. Они су били задужени за ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="23">Од Амрамоваца, Јицхароваца, Хевроноваца и Узиеловаца:</verse>
				<verse number="24">Шевуел, потомак Гершома сина Мојсијевог, био је службеник задужен за ризнице.</verse>
				<verse number="25">Његови рођаци по Елиезеру: Елиезеров син Рехавја, Рехавјин син Исаија, Исаијин син Јорам, Јорамов син Зихри и Зихријев син Шеломит.</verse>
				<verse number="26">Шеломит и његови рођаци били су задужени за све ризнице са предметима које су освештали цар Давид, главе породица које су биле заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама и други заповедници војске.</verse>
				<verse number="27">Нешто од плена заробљеног у борби наменили су за поправке Храма ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="28">А за све што су освештали виделац Самуило и Саул син Кисов, Авнер син Неров и Јоав син Церујин и за све друге свете предмете били су задужени Шеломит и његови рођаци.</verse>
				<verse number="29">Од Јицхароваца: Кенанји и његовим синовима биле су поверене дужности ван Храма, дужности надгледникâ и судијâ у Израелу.</verse>
				<verse number="30">Од Хевроноваца: Хашавја и његови рођаци – хиљаду седам стотина способних људи – били су задужени у Израелу западно од реке Јордан за све послове везане за ГОСПОДА и цареву службу.</verse>
				<verse number="31">Што се тиче Хевроноваца, према њиховим породичним родословима, главни међу њима био је Јерија. Четрдесете године Давидове владавине претражили су њихов родослов и нашло се да међу Хевроновцима у Јаазеру у Гиладу има способних људи.</verse>
				<verse number="32">Јерија је имао две хиљаде седам стотина рођака, способних људи и глава породица, и цар Давид их је поставио да се за Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена старају о свему што се тиче Бога и о свим царевим пословима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Ово је списак Израелаца – глава породица, заповедника над хиљадама и заповедника над стотинама и њихових службеника који су служили цару у свему што се тицало војних одреда који су били на дужности из месеца у месец током целе године. Сваки одред састојао се од 24.000 људи.</verse>
				<verse number="2">Јашовам син Завдиелов био је задужен за први одред, који је био на дужности првог месеца. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="3">Он је био Фаресов потомак и био је првога месеца заповедник свих војних заповедника.</verse>
				<verse number="4">Додај Ахоховац био је задужен за одред на дужности у другом месецу. Заповедник његовог одреда био је Миклот. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="5">Бенаја син свештеника Јехојаде био је трећи заповедник војске, у трећем месецу. Он је био главни у одреду од 24.000 људи.</verse>
				<verse number="6">То је био онај Бенаја који је био један од јунака међу Тридесеторицом и који је био заповедник Тридесеторице. Његов син Амизавад био је задужен за његов одред.</verse>
				<verse number="7">Четврти, у четвртом месецу, био је Асаел брат Јоавов. Његов наследник био је његов син Зевадја. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="8">Пети, у петом месецу, био је заповедник Шамхут Јизрахејац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="9">Шести, у шестом месецу, био је Ира син Икеша Текоанца. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="10">Седми, у седмом месецу, био је Хелец Пелонац, Ефремовац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="11">Осми, у осмом месецу, био је Сибехај Хушанин, Заровац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="12">Девети, у деветом месецу, био је Авиезер Анатотац, Венијаминовац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="13">Десети, у десетом месецу, био је Махарај Нетофљанин, Заровац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="14">Једанаести, у једанаестом месецу, био је Бенаја Пиратонац, Ефремовац. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="15">Дванаести, у дванаестом месецу, био је Хелдај Нетофљанин, из Отниелове породице. У његовом одреду било је 24.000 људи.</verse>
				<verse number="16">Заповедници над израелским племенима: над Рувимовцима: Елиезер син Зихријев; над Симеоновцима: Шефатја син Маахин;</verse>
				<verse number="17">над Левитима: Хашавја син Кемуелов; над Аароном: Садок;</verse>
				<verse number="18">над Јудом: Елиху брат Давидов; над Исахаром: Омри син Михаилов;</verse>
				<verse number="19">над Завулоном: Јишмаја син Авдијин; над Нефталимом: Јеримот син Азриелов;</verse>
				<verse number="20">над Ефремовцима: Осија син Азазјин; над половином Манасијиног племена: Јоил син Педајин;</verse>
				<verse number="21">над половином Манасијиног племена у Гиладу: Јидо син Захаријин; над Венијамином: Јаасиел син Авнеров;</verse>
				<verse number="22">над Дановцима: Азарел син Јерохамов. То су били заповедници над израелским племенима.</verse>
				<verse number="23">Давид није бројао људе од двадесет година и млађе, јер је ГОСПОД обећао да ће учинити Израелце бројнима као звезде на небу.</verse>
				<verse number="24">Јоав син Церујин почео је да их пописује, али није завршио. Божији гнев дошао је на Израел због овог пописа и стога број није уписан у Књигу летописа цара Давида.</verse>
				<verse number="25">Азмавет син Адиелов био је задужен за царска спремишта. Јонатан син Узијин био је задужен за ризнице у удаљеним областима, градовима, селима и кулама-стражарама.</verse>
				<verse number="26">Езри син Келувов био је задужен за ратаре.</verse>
				<verse number="27">Шими Раманин био је задужен за винограде. Завди Шефамац био је задужен за винске подруме.</verse>
				<verse number="28">Ваал-Ханан Гедерац био је задужен за маслине и смокве у Шефели. Јоаш је био задужен за залихе маслиновог уља.</verse>
				<verse number="29">Шитрај Шаронац био је задужен за крупну стоку која је пасла у Шарону. Шафат син Адлајев био је задужен за крупну стоку у долинама.</verse>
				<verse number="30">Овил Јишмаеловац био је задужен за камиле. Јехдеја Меронотац био је задужен за магарце.</verse>
				<verse number="31">Јазиз Хагарац био је задужен за ситну стоку. Све су ово били службеници задужени за имање цара Давида.</verse>
				<verse number="32">Јонатан, Давидов стриц, био је мудар саветник и писар. Јехиел син Хахмонијев служио је царевим синовима.</verse>
				<verse number="33">Ахитофел је био царев саветник. Хушај Аркијац је био царев пријатељ.</verse>
				<verse number="34">Ахитофела су наследили Јехојада син Бенајин и Авиатар. Јоав је био главни заповедник цареве војске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Давид позва све службенике у Израелу да се окупе у Јерусалиму: поглаваре племенâ, заповеднике одредâ у царевој служби, заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама и службенике који су били задужени за све имање и стоку која је припадала цару и његовим синовима, заједно са дворским службеницима, јунацима и свим врсним ратницима.</verse>
				<verse number="2">Цар Давид устаде и рече: »Чујте ме, браћо моја и мој народе. Желео сам да изградим храм као место починка за Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, за подножје ногама нашем Богу. Припремио сам све за његову изградњу.</verse>
				<verse number="3">Али Бог ми рече: ‚Нећеш ти изградити храм који ће носити моје Име, јер си ратник и проливао си крв.‘</verse>
				<verse number="4">»Али ГОСПОД, Бог Израелов, ипак је од целе моје породице изабрао мене, да будем цар над Израелом довека. Изабрао је Јуду за вођу, из Јудиног племена изабрао је моју породицу, а од синова мога оца свидело му се да мене учини царем над целим Израелом.</verse>
				<verse number="5">»Од свих мојих синова – а ГОСПОД ми их је дао много – изабрао је мог сина Соломона да буде на престолу ГОСПОДЊЕГ царства у Израелу.</verse>
				<verse number="6">Рекао ми је: ‚Твој син Соломон је онај који ће ми саградити храм и дворишта, јер сам њега изабрао да ми буде син, а ја ћу њему бити отац.</verse>
				<verse number="7">Учврстићу његово царство довека ако буде непоколебљиво извршавао моје заповести и законе, као што се чини сада.‘</verse>
				<verse number="8">»Стога вам сада налажем пред очима целог Израела и ГОСПОДЊЕ заједнице и пред ушима нашега Бога: Помно извршавајте све заповести ГОСПОДА, свога Бога, да задржите у свом поседу ову добру земљу и да је као наследство предате својим потомцима довека.</verse>
				<verse number="9">»А ти, Соломоне, сине мој, признај Бога свога оца и служи му из свег срца и вољне душе. Јер, ГОСПОД испитује свако срце и прониче све мисли и намере. Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш. Али ако га оставиш, он ће те заувек одбацити.</verse>
				<verse number="10">Схвати да те је ГОСПОД изабрао да му саградиш храм да буде његово светилиште. Буди јак и обави тај посао.«</verse>
				<verse number="11">Тада Давид даде свом сину Соломону нацрте за трем Храма, његове зграде, спремишта, горње делове, унутрашње одаје и место за Помирилиште.</verse>
				<verse number="12">Даде му и нацрте свега што је замислио у вези са двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ и свим одајама, ризницама Дома ГОСПОДЊЕГ и ризницама за свете предмете.</verse>
				<verse number="13">Даде му и упутства за свештеничке и левитске редове и за обављање службе у Дому ГОСПОДЊЕМ, као и за све предмете који ће се користити при вршењу службе.</verse>
				<verse number="14">Он одреди тежину злата за све златне предмете који ће се користити при разним врстама служења и тежину сребра за све сребрне предмете који ће се користити при разним врстама служења:</verse>
				<verse number="15">тежину злата за златне свећњаке и њихове светиљке, са тежином за сваки свећњак и његове светиљке; тежину сребра за сваки сребрни свећњак и његове светиљке, према намени сваког свећњака;</verse>
				<verse number="16">тежину злата за сваки сто за свети хлеб; тежину сребра за сребрне столове;</verse>
				<verse number="17">тежину чистог злата за виљушке, чиније за шкропљење и врчеве; тежину злата за сваку златну посуду; тежину сребра за сваку сребрну посуду;</verse>
				<verse number="18">и тежину пречишћеног злата за кадиони жртвеник. Даде му и нацрт за кола, то јест за златне херувиме који шире крила и наткриљују Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.</verse>
				<verse number="19">»Све то«, рече Давид, »имам записано ГОСПОДЊОМ руком и он ми је дао да разумем све појединости овог нацрта.«</verse>
				<verse number="20">Давид рече свом сину Соломону и ово: »Буди јак и храбар, и обави тај посао. Не бој се и не обесхрабруј, јер с тобом је ГОСПОД, Бог, мој Бог. Он те неће изневерити ни оставити све док сав посао око Дома ГОСПОДЊЕГ не буде завршен.</verse>
				<verse number="21">Свештенички и левитски редови спремни су за службу у Божијем Дому, и сваки човек који има жељу и вешт је у било ком занату помоћи ће ти у свем послу. Поглавари и сав народ послушаће сваку твоју заповест.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Тада цар Давид рече целој заједници: »Мој син Соломон, онај кога је Бог изабрао, млад је и неискусан. Задатак је велик, јер ово здање није за човека, него за ГОСПОДА, Бога.</verse>
				<verse number="2">Све што сам могао да припремим за храм свога Бога – злато за златне предмете, сребро за сребрне, бронзу за бронзане, гвожђе за гвоздене и дрво за дрвене, као и оникс за оптакање, тиркиз, разнобојно драго камење и сваку врсту камена и мермер – све сам то припремио у изобиљу.</verse>
				<verse number="3">Осим тога, због своје привржености храму свога Бога, сада дајем и своје злато и сребро за храм свога Бога, поврх онога што сам већ спремио за овај свети храм:</verse>
				<verse number="4">три хиљаде таланата злата из Офира и седам хиљада таланата пречишћеног сребра, за облагање зидова храмских зграда,</verse>
				<verse number="5">за златне и сребрне предмете и за све оно што треба да направе занатлије. А сада, ко је данас спреман да нешто приложи за ГОСПОДА?«</verse>
				<verse number="6">Тада поглавари породица, поглавари израелских племена, заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама и службеници задужени за цареве послове приложише драговољно.</verse>
				<verse number="7">За радове на Божијем Дому дадоше пет хиљада таланата и десет хиљада дарика злата, десет хиљада таланата сребра, осамнаест хиљада таланата бронзе и сто хиљада таланата гвожђа.</verse>
				<verse number="8">Они који су имали драгог камења, дадоше га у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ, коју је чувао Јехиел Гершоновац.</verse>
				<verse number="9">Народ је драговољно и од свег срца давао прилоге и радовао се због тога. И цар Давид се силно радовао.</verse>
				<verse number="10">Давид благослови ГОСПОДА пред целом заједницом говорећи: »Благословен био довека, ГОСПОДЕ, Боже нашег праоца Израела.</verse>
				<verse number="11">Твоја је, ГОСПОДЕ, величина и моћ и слава и величанство и сјај, јер је све на небу и на земљи твоје. Твоје је, ГОСПОДЕ, царство. Ти си узвишен као глава свему.</verse>
				<verse number="12">Богатство и част од тебе долазе, ти си владар над свиме. У твојој руци је снага и моћ да све уздигнеш и оснажиш.</verse>
				<verse number="13">Сада ти, Боже наш, захваљујемо и хвалимо твоје славно Име.</verse>
				<verse number="14">»Али ко сам ја, ко је мој народ, да оволико можемо драговољно да приложимо? Све је од тебе, и ми ти дајемо само оно што смо добили из твоје руке.</verse>
				<verse number="15">Ми смо само странци и дошљаци пред тобом, као што су били и сви наши праоци. Дани на земљи су нам као сенка, без наде.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОДЕ, Боже наш, све ово обиље које смо спремили да ти подигнемо храм за твоје свето Име, све је то из твоје руке и све то теби припада.</verse>
				<verse number="17">Знам, Боже мој, да ти испитујеш срце и да ти је мила честитост. Све сам ти ово дао драговољно и искрено, а сада сам с радошћу гледао како ти драговољно даје народ који је овде.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца Авраама, Исаака и Израела, одржи ову жељу у срцу свога народа заувек и учврсти му срце у оданости теби.</verse>
				<verse number="19">И дај мом сину Соломону да се из свега срца држи твојих заповести, прописâ и уредби и да све учини да изгради ово здање за које сам све спремио.«</verse>
				<verse number="20">Тада Давид рече целој заједници: »Благословите ГОСПОДА, свога Бога.« И сви они благословише ГОСПОДА, Бога својих праотаца, дубоко се поклонише и падоше ничице пред ГОСПОДОМ и пред царем.</verse>
				<verse number="21">Следећег дана принеше ГОСПОДУ клане жртве и жртве паљенице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова и хиљаду мушких јагањаца, са њиховим жртвама леваницама, и обиље других кланих жртава за сав Израел.</verse>
				<verse number="22">Тог дана су јели и пили пред ГОСПОДОМ силно се радујући. Потом по други пут прогласише Соломона сина Давидовог за цара, помазавши га за владара подложеног ГОСПОДУ, а Садока за свештеника.</verse>
				<verse number="23">Тако Соломон седе на ГОСПОДЊИ престо као цар место свог оца Давида. Био је успешан цар и сав Израел га је слушао.</verse>
				<verse number="24">Сви заповедници и ратници, а тако и сви Давидови синови, заклеше се на покорност цару Соломону.</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД веома узвиси Соломона наочиглед целом Израелу и обдари га царским сјајем какав није имао ниједан цар Израела пре њега.</verse>
				<verse number="26">Давид син Јесејев био је цар над целим Израелом.</verse>
				<verse number="27">Владао је над Израелом четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="28">Умро је у дубокој старости, науживавши се живота, богатства и части. На месту цара наследио га је његов син Соломон.</verse>
				<verse number="29">Што се тиче догађаја владавине цара Давида, сви су, од првог до последњег, забележени у записима видеоца Самуила, пророка Натана и видеоца Гада,</verse>
				<verse number="30">са свим појединостима везаним за његову владавину и моћ и све што се догодило њему, Израелу и царствима других земаља.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="14">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Соломон син Давидов учврстио је своју власт у свом царству, јер је ГОСПОД, његов Бог, био с њим и учинио га силно великим.</verse>
				<verse number="2">Соломон издаде заповест целом Израелу – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама, судијама, свим поглаварима Израела и главама породица –</verse>
				<verse number="3">па он и цела заједница пођоше на узвишицу у Гивону, јер је тамо био Божији Шатор састанка, који је у пустињи био направио Мојсије, Божији слуга.</verse>
				<verse number="4">Давид је био пренео Божији Ковчег из Кирјат-Јеарима на место које је припремио, пошто је у Јерусалиму разапео шатор за њега.</verse>
				<verse number="5">А у Гивону је, испред Боравишта ГОСПОДЊЕГ, био и бронзани жртвеник који је направио Бецалел син Урија сина Хуровог, па Соломон и заједница одоше до њега.</verse>
				<verse number="6">Соломон се, пред ГОСПОДОМ, попе до бронзаног жртвеника, који је стајао уз Шатор састанка, и на њему принесе хиљаду жртава паљеница.</verse>
				<verse number="7">Те ноћи Бог се показа Соломону и рече му: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«</verse>
				<verse number="8">А Соломон одговори Богу: »Показао си велику љубав према мом оцу Давиду и мене поставио за цара после њега.</verse>
				<verse number="9">Сада ГОСПОДЕ, Боже, потврди своје обећање дато мом оцу Давиду, јер поставио си ме за цара народу којег има као земаљског праха.</verse>
				<verse number="10">Стога ми дај мудрости и знања, да могу да управљам овим народом. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«</verse>
				<verse number="11">Бог рече Соломону: »Пошто си пожелео ово, а ниси тражио богатство, ни благо, ни славу, ни смрт својих непријатеља и пошто ниси тражио дуг живот, него мудрост и знање да би могао да спроводиш правду међу мојим народом над којим сам те поставио за цара,</verse>
				<verse number="12">даће ти се мудрост и знање. А даћу ти и богатство, благо и славу какве није имао ниједан цар пре тебе нити ће их имати иједан после тебе.«</verse>
				<verse number="13">Потом се Соломон са узвишице у Гивону, где је био Шатор састанка, врати у Јерусалим, па је владао над Израелом.</verse>
				<verse number="14">Соломон је накупио много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">Учинио је да у Јерусалиму буде сребра и злата као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.</verse>
				<verse number="16">Соломон је увозио коње из Египта и Квеа – цареви добављачи куповали су их у Квеу.</verse>
				<verse number="17">Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела сребра, а коње по сто педесет шекела, а извозили су их свим хетитским и арамејским царевима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Соломон нареди да се сагради дом за ГОСПОДЊЕ Име, а њему царска палата.</verse>
				<verse number="2">Он одреди седамдесет хиљада људи да буду носачи, осамдесет хиљада људи да буду каменоресци у брдима и над њима три хиљаде шест стотина предрадника.</verse>
				<verse number="3">Соломон поручи Хираму, цару Тира: »Пошаљи ми кедрових дебала као што си послао и мом оцу Давиду када је себи градио палату да у њој живи.</verse>
				<verse number="4">Ја се спремам да саградим дом за Име ГОСПОДА, свога Бога, да му га посветим, да се пред ГОСПОДОМ приноси мирисни кâд, да се редовно постављају свети хлебови и да се приносе жртве паљенице сваког јутра и сваке вечери, суботом и кад је млад месец и о празницима ГОСПОДА, нашега Бога. То је трајна уредба за Израел.</verse>
				<verse number="5">»Дом који намеравам да саградим биће велик, јер је наш Бог већи од свих других богова.</verse>
				<verse number="6">И ко би био у стању да сагради дом за њега када га ни небеса ни небеса над небесима не могу обухватити? И како бих ја могао да му саградим дом који би био ишта друго осим места за паљење кâда пред Богом?</verse>
				<verse number="7">»Стога ми пошаљи човека вична обради злата и сребра, бронзе и гвожђа, који уме да ради са пурпурним, гримизним и плавим предивом, искусног у уметности резбарења, да ради у Јуди и Јерусалиму са мојим вештим занатлијама, које је одредио мој отац Давид.</verse>
				<verse number="8">»Пошаљи ми и кедрових, борових и сандалових дебала из Либана, јер знам да су твоји људи вешти у сечењу либанских стабала. Моји људи ће радити заједно с твојима,</verse>
				<verse number="9">да би ме снабдели великом количином дрвета, јер дом који градим биће велик и величанствен.</verse>
				<verse number="10">Твојим слугама, дрвосечама, даћу двадесет хиљада кора млевене пшенице, двадесет хиљада кора јечма, двадесет хиљада бата вина и двадесет хиљада бата уља.«</verse>
				<verse number="11">Хирам, цар Тира, одговори Соломону писмом: »ГОСПОД воли свој народ, па му је зато баш тебе поставио за цара.«</verse>
				<verse number="12">Хирам још додаде: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који је саздао небо и земљу. Он је дао цару Давиду мудрог сина, обдареног памећу и проницљивошћу, сина који ће за ГОСПОДА саградити дом, а за себе палату.</verse>
				<verse number="13">»Шаљем ти Хурам-Авија, човека велике вештине,</verse>
				<verse number="14">чија је мајка из Дановог племена, а отац из Тира. Хурам-Ави је вешт у раду са златом и сребром, бронзом и гвожђем, каменом и дрветом, а исто тако и пурпурним, плавим и гримизним предивом и танким ланом. Он има искуства у свакој врсти резбарског рада и може да изради сваки узорак који му се дâ. Он ће радити с твојим занатлијама и занатлијама мога господара, твог оца Давида.</verse>
				<verse number="15">»Сада, господару, пошаљи нама, својим слугама, пшеницу и јечам, уље и вино које си обећао,</verse>
				<verse number="16">а ми ћемо посећи колико год ти треба дебала из Либана. Увезаћемо их у сплавове и отпремити морем до Јопе. Одатле можеш да их одвезеш у Јерусалим.«</verse>
				<verse number="17">Соломон изврши попис свих странаца који су живели у Израелу. Тај попис је био после оног пописа који је извршио његов отац Давид. Соломон утврди да има сто педесет три хиљаде шест стотина странаца,</verse>
				<verse number="18">па одреди њих седамдесет хиљада за носаче, осамдесет хиљада за каменоресце у брдима, а над свима три хиљаде шест стотина предрадника да управљају њиховим радом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тада Соломон поче да гради Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, на гори Морији, где се ГОСПОД показао његовом оцу Давиду. Било је то на гумну Орнана Јевусејца, на месту које је припремио Давид.</verse>
				<verse number="2">Почео је да га гради другог дана другог месеца четврте године своје владавине.</verse>
				<verse number="3">Темељ који је Соломон поставио да на њему изгради Божији Дом био је шездесет лаката дуг и двадесет лаката широк, према старој мери лакта.</verse>
				<verse number="4">Трем на предњој страни Храма био је двадесет лаката дуг и двадесет лаката висок и пружао се ширином Храма. Изнутра га је Соломон обложио чистим златом.</verse>
				<verse number="5">Главну одају обложио је боровим плочама, које је прекрио чистим златом и украсио изрезбареним палмама и ланцима,</verse>
				<verse number="6">а цео Храм је украсио драгим камењем. Злато које је употребио било је из Парвајима.</verse>
				<verse number="7">Греде на таваници, довратке, зидове и врата Храма обложио је златом, а на зидовима изрезбарио херувиме.</verse>
				<verse number="8">Светињу над светињама саградио је тако да је њена дужина одговарала ширини Храма – била је двадесет лаката дуга и двадесет лаката широка. Њену унутрашњост обложио је са шест стотина таланата чистог злата.</verse>
				<verse number="9">Златни клинови били су тешки педесет шекела. И горње делове је обложио златом.</verse>
				<verse number="10">У Светињи над светињама направио је два кипа – херувиме – и обложио их златом.</verse>
				<verse number="11">Укупан распон крила оба херувима био је двадесет лаката. Једно крило првог херувима било је пет лаката дуго и додиривало је зид Храма, док му је друго, пет лаката дуго крило дотицало крило другог херувима.</verse>
				<verse number="12">Исто тако, једно крило другог херувима било је пет лаката дуго и дотицало је други зид Храма, а друго, које је било исто пет лаката дуго, дотицало је крило првог херувима.</verse>
				<verse number="13">Распон крила ових херувима био је укупно двадесет лаката. Херувими су стајали на ногама, лицем окренути према главној одаји.</verse>
				<verse number="14">Направио је и завесу од плавог, пурпурног и гримизног предива и танког лана. У њу су били уткани херувими.</verse>
				<verse number="15">Испред Храма је направио два стуба који су били тридесет пет лаката високи, а сваки је на врху имао главицу од пет лаката.</verse>
				<verse number="16">Направио је и уплетене ланце и ставио их на врх стубова, а тако и стотину нарова, које је причврстио за ланце.</verse>
				<verse number="17">Стубове је подигао испред Храма, један на југу, а други на северу. Јужни стуб назвао је »Јахин«, а северни »Вооз«.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Направио је и бронзани жртвеник, двадесет лаката дуг, двадесет лаката широк и десет лаката висок.</verse>
				<verse number="2">Направио је и Море, умиваоник од ливене бронзе, кружног облика, пречника десет лаката, пет лаката високо и тридесет лаката у обиму.</verse>
				<verse number="3">Испод руба је било окружено ликовима бикова, њих десет, по један на сваки лакат. Бикови су били изливени у два реда и сливени с Морем,</verse>
				<verse number="4">које је стајало на дванаест бикова. Три су гледала на север, три на запад, три на југ и три на исток. Бикови су задњим крајем били окренути према унутра.</verse>
				<verse number="5">Море је било један педаљ дебело, а руб му је био као руб пехара, као љиљан. Запремина му је била три хиљаде бата.</verse>
				<verse number="6">Направио је још и десет умиваоника и поставио пет на јужној, а пет на северној страни. У њима се прало све што се користило за жртве паљенице, док је Море служило за прање свештеникâ.</verse>
				<verse number="7">Направио је и десет златних свећњака према опису и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни.</verse>
				<verse number="8">Направио је још и десет столова и поставио их у Храму, пет на јужној, а пет на северној страни. Направио је и стотину златних чинија за шкропљење.</verse>
				<verse number="9">Саградио је свештеничко двориште и велико двориште, као и капију за велико двориште, коју је обложио бронзом.</verse>
				<verse number="10">Море је поставио на јужној страни, у југоисточном углу.</verse>
				<verse number="11">Направио је и лонце и лопатице и чиније за шкропљење. Тако је Хурам завршио посао који је обављао за цара Соломона у Божијем Дому:</verse>
				<verse number="12">два стуба; две зделичасте главице на врховима стубова; две мреже које су украшавале зделичасте главице на врховима стубова;</verse>
				<verse number="13">четири стотине нарова за мреже – два реда нарова за сваку мрежу, који су украшавали зделичасте главице на врховима стубова;</verse>
				<verse number="14">постоља са умиваоницима на њима;</verse>
				<verse number="15">Море и дванаест бикова испод њега;</verse>
				<verse number="16">лонце, лопатице, виљушке за месо и све припадајуће предмете. Сви предмети које је Хурам-Ави направио за цара Соломона за Дом ГОСПОДЊИ били су од углачане бронзе.</verse>
				<verse number="17">Цар је наредио да се лију у глиненим калупима у Јорданској равници између Сукота и Цартана.</verse>
				<verse number="18">Соломон је направио толико много предмета да нису ни утврђивали тежину утрошене бронзе.</verse>
				<verse number="19">Соломон је дао да се изради и сва опрема у Божијем Дому: златни жртвеник; столови за хлеб Присуства;</verse>
				<verse number="20">свећњаци од чистог злата са светиљкама, да горе испред унутрашњег светилишта као што је прописано;</verse>
				<verse number="21">златни цветови, светиљке и машице од чистог злата;</verse>
				<verse number="22">маказе за фитиљ, чиније за шкропљење, кутлаче и кадионице, све од чистог злата; и златна врата Храма: унутрашња врата Светиње над светињама и врата главне одаје.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Када је Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Божијег Дома.</verse>
				<verse number="2">Тада Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.</verse>
				<verse number="3">Сви израелски мушкарци окупише се код цара за време празникâ у седмом месецу.</verse>
				<verse number="4">Када су стигле све старешине Израела, Левити подигоше Ковчег</verse>
				<verse number="5">и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему.</verse>
				<verse number="6">Цар Соломон и сва заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји.</verse>
				<verse number="7">Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ.</verse>
				<verse number="8">Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими наткриљивали Ковчег и мотке за ношење.</verse>
				<verse number="9">Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас.</verse>
				<verse number="10">У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.</verse>
				<verse number="11">Свештеници се затим повукоше из Светиње. Сви свештеници који су тамо били, без обзира на ред ком су припадали, освешташе се.</verse>
				<verse number="12">Сви Левити који су били певачи – Асаф, Хеман, Једутун и њихови синови и рођаци – стајали су са источне стране жртвеника, обучени у танак лан и држали чинеле, харфе и лире. Пратило их је сто двадесет свештеника који су дували у трубе.</verse>
				<verse number="13">Трубачи и певачи певали су и трубили сложно, као један глас, хвалећи ГОСПОДА и захваљујући му. Уз пратњу труба, чинела и других музичких инструмената гласно су певали хвалећи ГОСПОДА: »Он је добар; љубав његова остаје довека.« Тада облак испуни Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="14">Свештеници нису могли да обављају службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Божији Дом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати.</verse>
				<verse number="2">Саградио сам ти величанствен дом, место на ком ћеш пребивати довека.«</verse>
				<verse number="3">Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је,</verse>
				<verse number="4">па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао:</verse>
				<verse number="5">‚Од дана када сам свој народ извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, нити сам изабрао икога да влада над мојим народом Израелом.</verse>
				<verse number="6">А сада сам изабрао Јерусалим, да моје Име буде у њему, и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘</verse>
				<verse number="7">Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог,</verse>
				<verse number="8">али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио.</verse>
				<verse number="9">Али, нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘</verse>
				<verse number="10">»ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог,</verse>
				<verse number="11">и у њега сам ставио Ковчег у ком је Савез који је ГОСПОД склопио са израелским народом.«</verse>
				<verse number="12">Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник и рашири руке.</verse>
				<verse number="13">А био је направио бронзано постоље пет лаката дуго, пет лаката широко и три лакта високо и поставио га насред спољног дворишта. Он се попе на њега, клекну пред целом израелском заједницом, рашири руке према небу</verse>
				<verse number="14">и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нема Бога као што си ти, ни на небу ни на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш.</verse>
				<verse number="15">Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.</verse>
				<verse number="16">»Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘</verse>
				<verse number="17">Стога, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду.</verse>
				<verse number="18">»Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи, са људима? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио!</verse>
				<verse number="19">Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти ја, твој слуга, упућујем.</verse>
				<verse number="20">Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао да ћеш у њега ставити своје Име, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту.</verse>
				<verse number="21">Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.</verse>
				<verse number="22">»Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому,</verse>
				<verse number="23">чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.</verse>
				<verse number="24">»Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому,</verse>
				<verse number="25">тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.</verse>
				<verse number="26">»Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом,</verse>
				<verse number="27">тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.</verse>
				<verse number="28">»Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест,</verse>
				<verse number="29">па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому,</verse>
				<verse number="30">чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи.</verse>
				<verse number="31">Тада ће те се бојати и живети као што тражиш све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.</verse>
				<verse number="32">»Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог великог Имена, твоје моћне руке и испружене деснице дошао из далеке земље – када туђинац дође и помоли се према овом Дому,</verse>
				<verse number="33">чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.</verse>
				<verse number="34">»Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам ја саградио за твоје Име,</verse>
				<verse number="35">чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.</verse>
				<verse number="36">»Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу,</verse>
				<verse number="37">па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи свог заточеништва, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘,</verse>
				<verse number="38">и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи свог заточеништва у коју су одведени, и помоле се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам ја саградио за твоје Име,</verse>
				<verse number="39">чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. Опрости свом народу, који је згрешио против тебе.</verse>
				<verse number="40">»Боже мој, помно гледај и слушај молитве које се моле на овом месту.</verse>
				<verse number="41">А сада, устани, ГОСПОДЕ, Боже, и дођи на место свога починка, ти и Ковчег твоје моћи. Нека се твоји свештеници, ГОСПОДЕ, Боже, заодену спасењем, нека се твоји верни радују у благостању.</verse>
				<verse number="42">ГОСПОДЕ, Боже, не одбаци свога помазаника. Сети се љубави свога слуге Давида.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Када је Соломон завршио молитву, са неба се спусти огањ и сажеже жртве паљенице и клане жртве. Слава ГОСПОДЊА испуни Храм,</verse>
				<verse number="2">па свештеници нису могли да уђу у Дом ГОСПОДЊИ јер га је испунила Слава ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="3">Када су сви Израелци видели огањ који је сишао и Славу ГОСПОДЊУ изнад Храма, клекнуше на плочник лицем до земље, па су се клањали и захваљивали ГОСПОДУ, говорећи: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="4">Тада цар и сав народ принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="5">Цар Соломон принесе жртву: двадесет две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сав народ посветише Божији Дом.</verse>
				<verse number="6">Свештеници заузеше своја места, а тако и Левити са ГОСПОДЊИМ музичким инструментима, које је цар Давид био направио за хваљење ГОСПОДА и који су се користили када је он захваљивао, говорећи: »Љубав његова остаје довека.« Стојећи преко пута Левитâ, свештеници су дували у трубе, а сви Израелци су стајали.</verse>
				<verse number="7">Соломон освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник који је направио био сувише мали да прими све жртве паљенице, житне жртве и лој.</verse>
				<verse number="8">Потом Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник који је падао у то време.</verse>
				<verse number="9">Осмога дана одржаше свечани скуп, пошто су седам дана славили посвећење жртвеника и још седам дана славили празник.</verse>
				<verse number="10">Двадесет трећег дана седмог месеца Соломон отпусти народ, који је био срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Давида и Соломона и за свој народ Израел.</verse>
				<verse number="11">Када је Соломон завршио Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и када је успео да изврши све што је био наумио да уради у Дому ГОСПОДЊЕМ и у својој палати,</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД му се показа ноћу и рече му: »Чуо сам твоју молитву и изабрао сам ово место да ми буде храм за приношење жртава.</verse>
				<verse number="13">»Када затворим небо, па не пада киша, или заповедим скакавцима да опустоше земљу, или на свој народ пошаљем помор,</verse>
				<verse number="14">ако се мој народ, који се зове мојим Именом, понизи и помоли, потражи моје лице и окрене се од свога злог начина живота, ја ћу чути са неба и опростити му грех и исцелити његову земљу.</verse>
				<verse number="15">Моје очи и уши помно ће пазити на молитве које се моле на овоме месту.</verse>
				<verse number="16">Изабрао сам и освештао овај храм, да у њему довека буде моје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.</verse>
				<verse number="17">»А ти, ако будеш живео преда мном као што је живео твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ,</verse>
				<verse number="18">учврстићу твој царски престо, као што сам рекао твом оцу кад сам с њим склопио савез: ‚Увек ће један од твојих потомака владати у Израелу‘.</verse>
				<verse number="19">»Али, ако се окренете од мене и одбаците уредбе и заповести које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате,</verse>
				<verse number="20">ишчупаћу Израелце из моје земље, коју сам им дао, и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Учинићу га узречицом и ругалицом међу свим народима.</verse>
				<verse number="21">И мада је сада овај храм тако узвишен, сви који буду пролазили згражаваће се. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они,</verse>
				<verse number="22">а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је он на њих довео сву ову несрећу.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">После двадесет година током којих је саградио Дом ГОСПОДЊИ и своју палату,</verse>
				<verse number="2">Соломон је обновио села која му је дао Хирам и населио их Израелцима.</verse>
				<verse number="3">Потом је отишао у Хамат-Цову и освојио је.</verse>
				<verse number="4">Обновио је и Тадмор у пустињи и све градове-складишта које је изградио у Хамату.</verse>
				<verse number="5">Обновио је и Горњи и Доњи Бет Хорон, утврђене градове, са зидовима, капијама и преворницама,</verse>
				<verse number="6">а тако и Ваалат и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, Либану и на целом подручју којим је владао.</verse>
				<verse number="7">Све преостале Хетите, Аморејце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци,</verse>
				<verse number="8">односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису докраја затрли – Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас.</verse>
				<verse number="9">Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом-кулучарем, него су они били његови војници, заповедници над четовођама и заповедници његових борних кола и коњаникâ.</verse>
				<verse number="10">Они су били и главни службеници цара Соломона, њих две стотине педесет, који су управљали народом.</verse>
				<verse number="11">Соломон је преселио фараонову кћер из Давидовог града у палату коју је сазидао за њу, говорећи: »Моја жена не сме да живи у палати Израеловог цара Давида, јер је та палата света откад је у њој био Божији Ковчег.«</verse>
				<verse number="12">Соломон је приносио жртве паљенице ГОСПОДУ на ГОСПОДЊЕМ жртвенику који је подигао испред трема,</verse>
				<verse number="13">према дневном распореду жртава који је заповедио Мојсије за суботе, младе месеце и три годишња празника – Празник бесквасног хлеба, Празник седмица и Празник сеница.</verse>
				<verse number="14">У складу са законом свог оца Давида, одредио је свештеничке редове за њихове дужности и Левите да воде слављење и помажу свештеницима према дневним потребама. Одредио је и чуваре капија за поједине капије по њиховим редовима, јер је тако био наредио Давид, Божији човек.</verse>
				<verse number="15">Они ни у чему нису одступали од царевих заповести за свештенике и Левите, укључујући и ризнице.</verse>
				<verse number="16">Тако су завршени сви Соломонови радови, од дана када је постављен темељ Дома ГОСПОДЊЕГ до његовог завршетка. Тако је завршен Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="17">Потом је Соломон отишао у Ецјон Гевер и Елот на обали Едома.</verse>
				<verse number="18">А Хирам му по својим слугама посла лађе и искусне морепловце. Они са Соломоновим слугама отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине педесет таланата злата и предадоше их цару Соломону.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Када је глас о Соломоновој слави дошао до краљице од Сабе, она дође у Јерусалим да га искуша тешким питањима. Стигла је са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму.</verse>
				<verse number="2">Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни.</verse>
				<verse number="3">Када је краљица од Сабе видела Соломонову мудрост и палату коју је саградио,</verse>
				<verse number="4">јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу и његове пехарнике у њиховим одорама и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.</verse>
				<verse number="5">Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости.</verse>
				<verse number="6">Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина твоје велике мудрости. Ти далеко превазилазиш оно што сам чула.</verse>
				<verse number="7">Благо твојим људима! Благо твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост!</verse>
				<verse number="8">Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на свој престо за цара, да владаш за ГОСПОДА, свога Бога. Због своје љубави према Израелу и жеље да га одржи довека, он те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«</verse>
				<verse number="9">Она даде цару сто двадесет таланата злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада није било таквих зачинâ какве је краљица од Сабе дала цару Соломону.</verse>
				<verse number="10">(А Хирамове и Соломонове слуге донеле су злата из Офира, а тако и сандаловине и драгог камења.</verse>
				<verse number="11">Цар је од сандаловине направио степенице за Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и харфе и лире за свираче. Ништа слично није дотад виђено у Јуди.)</verse>
				<verse number="12">Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила – даде јој више него што је она донела њему. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.</verse>
				<verse number="13">Злато које је Соломон добијао сваке године било је тешко шест стотина шездесет шест таланата,</verse>
				<verse number="14">не рачунајући приход који су доносили трговци и продавци. А и сви цареви Арабије и управитељи области у земљи доносили су Соломону злато и сребро.</verse>
				<verse number="15">Цар Соломон је направио две стотине великих штитова од кованог злата. За сваки штит је утрошено шест стотина шекела злата.</verse>
				<verse number="16">Направио је и три стотине малих штитова од кованог злата, а за сваки је утрошено три стотине шекела злата. Цар их је ставио у Палату либанске шуме.</verse>
				<verse number="17">Цар је направио и велик престо украшен слоновачом и обложен чистим златом.</verse>
				<verse number="18">Престо је имао шест степеника и златно подножје за ноге причвршћено за престо. На обе стране седишта били су наслони за руке, а крај сваког је стајао по један кип лава.</verse>
				<verse number="19">На оних шест степеника стајало је дванаест лавова, по један на сваком крају степеника. Никад ништа слично није израђено ни у једном другом царству.</verse>
				<verse number="20">Сви пехари цара Соломона били су од злата и све посуђе у Палати либанске шуме било је од чистог злата. Ништа није било израђено од сребра, јер се у Соломоново време сребро није сматрало вредним.</verse>
				<verse number="21">Цар је имао трговачке лађе, чију посаду су чиниле Хирамове слуге. Оне су се враћале сваке треће године, доносећи злато, сребро и слоновачу, мајмуне и паунове.</verse>
				<verse number="22">Цар Соломон био је богатији и мудрији од свих других царева на земљи.</verse>
				<verse number="23">Сви цареви на земљи желели су да дођу и чују мудрост којом је Бог обдарио Соломона.</verse>
				<verse number="24">Из године у годину, ко год је долазио, доносио је поклон – предмете од сребра и злата, одећу, оружје, зачине, коње и мазге.</verse>
				<verse number="25">Соломон је имао четири хиљаде штала за коње и борна кола и дванаест хиљада коњаника, које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="26">Владао је над свим царевима од реке Еуфрат до филистејске земље, све до границе Египта.</verse>
				<verse number="27">Учинио је да у Јерусалиму буде сребра као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели.</verse>
				<verse number="28">Соломон је увозио коње из Египта и свих других земаља.</verse>
				<verse number="29">Што се тиче осталих дела цара Соломона, сва су, од првог до последњег, забележена у записима пророка Натана, у пророштву Ахије Шилонца и у виђењима видеоца Ида о Јароваму сину Неватовом.</verse>
				<verse number="30">Соломон је у Јерусалиму четрдесет година владао над целим Израелом.</verse>
				<verse number="31">Када је умро, сахранише га у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ровоам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израел отишао онамо да га прогласи за цара.</verse>
				<verse number="2">Јаровам син Неватов чуо је за то у Египту, куда је побегао пред царем Соломоном, па се врати из Египта.</verse>
				<verse number="3">Када су послали по Јаровама, он и сав Израел одоше Ровоаму и рекоше му:</verse>
				<verse number="4">»Твој отац је на нас навалио тежак јарам. Ти нам олакшај мукотрпни рад и тешки јарам који је он навалио на нас, и ми ћемо ти служити.«</verse>
				<verse number="5">Ровоам одговори: »Дођите ми поново за три дана.« И народ оде.</verse>
				<verse number="6">Тада се цар Ровоам посаветова са старешинама које су служиле његовом оцу Соломону за његовог живота. »Шта ми саветујете да одговорим овом народу?« упита он.</verse>
				<verse number="7">»Ако будеш добар према овом народу«, одговорише они, »и даш им повољан одговор којим ће бити задовољни, они ће ти увек служити.«</verse>
				<verse number="8">Али Ровоам одбаци савет који су му дале старешине, па се посаветова са младићима с којима је одрастао и који су били у његовој служби.</verse>
				<verse number="9">Он их упита: »Шта ми саветујете? Како да одговоримо овом народу који ми говори: ‚Олакшај јарам који је на нас навалио твој отац‘?«</verse>
				<verse number="10">На то младићи који су с њим одрасли одговорише: »Кажи том народу који ти је тако рекао: ‚Мој мали прст је дебљи од струка мога оца.</verse>
				<verse number="11">Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.‘«</verse>
				<verse number="12">Трећега дана Јаровам и сав народ дођоше цару Ровоаму, као што им је рекао.</verse>
				<verse number="13">Цар оштро одговори народу, пошто је одбацио савет старешина,</verse>
				<verse number="14">а прихватио савет младићâ: »Мој отац је на вас навалио тежак јарам – ја ћу га учинити још тежим. Мој отац вас је кажњавао обичним бичевима, а ја ћу тешким корбачима.«</verse>
				<verse number="15">Тако цар не послуша народ, јер је Бог хтео да тако буде да би се испунило оно што је ГОСПОД рекао Јароваму сину Неватовом преко Ахије Шилонца.</verse>
				<verse number="16">Када су сви Израелци видели да цар неће да их послуша, рекоше му: »Који је наш удео у Давиду? Ми немамо наследство у сину Јесејевом! Свако у свој шатор, Израеле! А ти се, Давиде, за своју владарску кућу старај.« И сви Израелци одоше кући,</verse>
				<verse number="17">па је Ровоам владао само над оним Израелцима који су живели у градовима Јуде.</verse>
				<verse number="18">Цар Ровоам посла Израелцима Хадорама, који је био задужен за кулук, али га они каменоваше до смрти. Тада се цар Ровоам брже-боље попе у кола и побеже у Јерусалим.</verse>
				<verse number="19">Тако је Израел у побуни против Давидове владарске куће до дана данашњег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када је Ровоам стигао у Јерусалим, окупи сто осамдесет хиљада најбољих ратника из Јудиног и Венијаминовог племена, да поведу рат против Израела и врате царство Ровоаму.</verse>
				<verse number="2">Али реч ГОСПОДЊА дође Шемаји, Божијем човеку:</verse>
				<verse number="3">»Кажи Ровоаму сину Соломоновом, цару Јуде, и свим Израелцима који живе у Јуди и Венијамину:</verse>
				<verse number="4">‚Овако каже ГОСПОД: Немојте да идете да ратујете против своје браће. Нека се сваки од вас врати својој кући, јер је све ово моје дело.‘« И они послушаше речи ГОСПОДЊЕ и одусташе од похода против Јаровама.</verse>
				<verse number="5">Ровоам је живео у Јерусалиму и обновио градове за одбрану у Јуди:</verse>
				<verse number="6">Витлејем, Етам, Текоу,</verse>
				<verse number="7">Бет Цур, Сохо, Адулам,</verse>
				<verse number="8">Гат, Марешу, Зиф,</verse>
				<verse number="9">Адорајим, Лахиш, Азеку,</verse>
				<verse number="10">Цору, Ајалон и Хеврон. Све су то били утврђени градови у Јуди и Венијамину.</verse>
				<verse number="11">Он им ојача одбрану и постави у њих заповеднике, а тако и залихе хране, уља и вина.</verse>
				<verse number="12">У све градове посла штитове и копља и силно их ојача. Тако су Јуда и Венијамин остали његови.</verse>
				<verse number="13">Свештеници и Левити из свих области широм Израела стадоше на његову страну.</verse>
				<verse number="14">Левити чак оставише и своје пашњаке и имања и дођоше у Јуду и Јерусалим, пошто су их Јаровам и његови синови одбацили као ГОСПОДЊЕ свештенике.</verse>
				<verse number="15">А Јаровам постави своје свештенике да на узвишицама служе киповима јараца и телади које је он направио.</verse>
				<verse number="16">Али сви они из сваког израелског племена којима је било у срцу да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, дођоше за Левитима у Јерусалим, да принесу жртве ГОСПОДУ, Богу својих праотаца.</verse>
				<verse number="17">Они су ојачали јудејско царство и три године подржавали Ровоама сина Соломоновог, све време идући стопама Давида и Соломона.</verse>
				<verse number="18">Ровоам узе за жену Махалат, кћер Давидовог сина Јеримота и Авихајил, кћери Јесејевог сина Елиава.</verse>
				<verse number="19">Она му роди синове Јеуша, Шемарју и Захама.</verse>
				<verse number="20">После тога он се ожени Маахом кћери Авесаломовом, која му роди Авију, Атаја, Зизу и Шеломита.</verse>
				<verse number="21">Ровоам је волео Мааху кћер Авесаломову више од свих својих жена и наложница. Имао је укупно осамнаест жена и шездесет наложница, двадесет осам синова и шездесет кћери.</verse>
				<verse number="22">Ровоам постави Авију сина Маахиног за главног кнеза међу свом његовом браћом, како би га он наследио на месту цара.</verse>
				<verse number="23">Мудро је поступао, разаславши неке од својих синова по областима Јуде и Венијамина и по свим утврђеним градовима. Он им даде хране у изобиљу и ожени их многим женама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Када је Ровоам учврстио царство и ојачао, он и сав Израел с њим одбацише Закон ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="2">Пошто су били неверни ГОСПОДУ, пете године владавине цара Ровоама, египатски цар Шишак нападе Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">Са хиљаду двеста борних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеном војском састављеном од Либијаца, Сукејаца и Кушана која је с њим дошла из Египта,</verse>
				<verse number="4">он освоји утврђене градове Јуде и стиже све до Јерусалима.</verse>
				<verse number="5">Тада пророк Шемаја дође Ровоаму и јудејским поглаварима, који су се, у страху од Шишака, окупили у Јерусалиму, и рече им: »Овако каже ГОСПОД: ‚Оставили сте ме, зато ћу сада ја вас оставити Шишаку.‘«</verse>
				<verse number="6">Тада се Израелски поглавари и цар понизише и рекоше: »ГОСПОД је праведан.«</verse>
				<verse number="7">Када је ГОСПОД видео да су се понизили, реч ГОСПОДЊА дође Шемаји: »Пошто су се понизили, нећу их уништити, него ћу им ускоро дати избављење. Моја јарост се неће излити на Јерусалим преко Шишака,</verse>
				<verse number="8">али они ће постати његове слуге, да науче разлику између служења мени и служења царевима других земаља.«</verse>
				<verse number="9">Тако египатски цар Шишак нападе Јерусалим, однесе све благо из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, укључујући и златне штитове које је направио Соломон.</verse>
				<verse number="10">Стога цар Ровоам начини бронзане штитове место оних и повери их заповедницима страже на улазу у царску палату.</verse>
				<verse number="11">Кад год је цар одлазио у Дом ГОСПОДЊИ, стража је ишла с њим, носећи штитове, а потом их је враћала у стражару.</verse>
				<verse number="12">Пошто се Ровоам понизио, гнев ГОСПОДЊИ се одвратио од њега и ГОСПОД га није сасвим уништио, јер је у Јуди још било добра.</verse>
				<verse number="13">Цар Ровоам се учврсти у Јерусалиму и настави да влада. Имао је четрдесет једну годину када је постао цар. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је ГОСПОД изабрао између свих израелских племена да у њега стави своје Име. Мајка му се звала Наама, а била је Амонка.</verse>
				<verse number="14">Чинио је зло зато што му није било у срцу да тражи ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="15">Остали догађаји Ровоамовове владавине, од првог до последњег, и његов родослов, забележени су у записима пророка Шемаје и видеоца Ида. Све то време водио се рат између Ровоама и Јаровама.</verse>
				<verse number="16">Ровоам умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Авија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Осамнаесте године владавине цара Јаровама, Авија постаде цар Јуде.</verse>
				<verse number="2">У Јерусалиму је владао три године. Мајка му се звала Михаја кћи Уриела из Гиве. Између Авије и Јаровама изби рат.</verse>
				<verse number="3">Авија пође у бој са четири стотине хиљада врсних ратника, а Јаровам сврста осам стотина хиљада најбољих војника у бојне редове према њему.</verse>
				<verse number="4">Авија стаде на гори Цемарајим, у Ефремовом горју, и рече: »Јароваме и сав Израеле, чујте ме!</verse>
				<verse number="5">Зар не знате да је савезом соли ГОСПОД, Бог Израелов, дао Израелово царство Давиду и његовим потомцима довека?</verse>
				<verse number="6">А Јаровам син Неватов, службеник Соломона сина Давидовог, побунио се против свога господара.</verse>
				<verse number="7">Око њега су се окупиле ништарије и неваљалци и дигли се против Ровоама сина Соломоновог док је још био млад и неодлучан и недовољно јак да им се одупре.</verse>
				<verse number="8">А и сада сте наумили да се одупрете ГОСПОДЊЕМ царству, које је у рукама Давидових потомака, јер имате огромну војску и златну телад коју вам је Јаровам направио да вам буду богови.</verse>
				<verse number="9">И зар нисте истерали ГОСПОДЊЕ свештенике, Ааронове потомке, и Левите и сами себи поставили свештенике као што раде и народи других земаља? Ко год дође и освешта се једним јунцем и седам овнова може да постане свештеник онога што нису богови.</verse>
				<verse number="10">А што се нас тиче, ГОСПОД је наш Бог и ми га нисмо оставили. Свештеници који служе ГОСПОДУ Ааронови су потомци, а Левити им помажу.</verse>
				<verse number="11">Сваког јутра и сваке вечери они приносе жртве паљенице и мирисни кâд ГОСПОДУ. Постављају хлебове на чист сто и сваке вечери пале светиљке на златном свећњаку. Ми се држимо онога што од нас тражи ГОСПОД, наш Бог, а ви сте га оставили.</verse>
				<verse number="12">Бог је с нама – он је наш вођа. Његови свештеници ће својим трубама засвирати бојни поклич против вас. Израелци, немојте да се борите против ГОСПОДА, Бога својих праотаца, јер нећете успети.«</verse>
				<verse number="13">А Јаровам је послао део војске њима иза леђа, тако да је он био испред Јудеја, а заседа иза њих.</verse>
				<verse number="14">Када су се Јудеји окренули и видели да су нападнути и спреда и с леђа, завапише ГОСПОДУ. Свештеници дунуше у трубе,</verse>
				<verse number="15">а Јудеји испустише бојни поклич. Када је одјекнуо њихов поклич, Бог удари Јаровама и све Израелце пред Авијом и Јудом,</verse>
				<verse number="16">па Израелци побегоше пред Јудејима и Бог их предаде у њихове руке.</verse>
				<verse number="17">Авија и његова војска нанеше им тешке губитке – погину пет стотина хиљада најбољих израелских ратника.</verse>
				<verse number="18">Тако су тада Израелци поражени. А Јудеји су победили, јер су се ослонили на ГОСПОДА, Бога својих праотаца.</verse>
				<verse number="19">Авија потера Јаровама и од њега оте градове Бетел, Јешану и Ефрон са припадајућим селима.</verse>
				<verse number="20">Јаровам се више није опоравио за време Авијине владавине – ГОСПОД га удари и он умре.</verse>
				<verse number="21">А Авија је бивао све јачи. Имао је четрнаест жена и с њима двадесет два сина и шеснаест кћери.</verse>
				<verse number="22">Остали догађаји Авијине владавине, оно што је чинио и говорио, записани су у Књизи тумачења пророка Ида.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Када је Авија умро и када су га сахранили у Давидовом граду, на месту цара наследи га његов син Аса, за чије владавине је земља била у миру десет година.</verse>
				<verse number="2">Аса је чинио оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, његовог Бога.</verse>
				<verse number="3">Уклонио је туђинске жртвенике и узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке.</verse>
				<verse number="4">Наредио је Јудејима да траже ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и да извршавају његове законе и заповести.</verse>
				<verse number="5">Из сваког града у Јуди уклонио је узвишице и кадионе жртвенике и царство је било у миру под њим.</verse>
				<verse number="6">Обновио је утврђене градове у Јуди, пошто је земља живела у миру. Ни са ким није ратовао тих година, јер му је ГОСПОД дао починак.</verse>
				<verse number="7">Он рече Јудејима: »Хајде да поново изградимо ове градове и да око њих дигнемо зидове са кулама, капијама и преворницама. Земља је још наша, јер смо тражили ГОСПОДА, нашега Бога. Тражили смо га и он нам је дао починак са свих страна.« Тако су градили и живели у благостању.</verse>
				<verse number="8">Аса је имао војску од три стотине хиљада војника из Јудиног племена, наоружаних великим штитовима и копљима, и две стотине осамдесет хиљада војника из Венијаминовог племена, наоружаних малим штитовима и луковима. Сви су они били храбри ратници.</verse>
				<verse number="9">На њих крену Зара Кушанин са силном војском и три стотине борних кола и стиже све до Мареше.</verse>
				<verse number="10">Аса му крену у сусрет, па се његова војска сврста у бојне редове у долини Цефат код Мареше.</verse>
				<verse number="11">Тада Аса завапи ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи: »ГОСПОДЕ, нема никога као што си ти, који помажеш беспомоћнима против моћних. Помози нам, ГОСПОДЕ, Боже наш, јер ми се уздамо у тебе и у твоје име смо кренули против ове силне војске. ГОСПОДЕ, ти си наш Бог, не дај да човек надвлада против тебе.«</verse>
				<verse number="12">И ГОСПОД удари Кушане пред Асом и Јудом. Кушани побегоше,</verse>
				<verse number="13">а Аса и његова војска су их гонили све до Герара. Толико Кушана погину да више нису могли да се опораве. Били су скршени пред ГОСПОДОМ и његовом војском. Јудеји однеше велик плен</verse>
				<verse number="14">и уништише сва села око Герара, јер је житеље обузео ужас ГОСПОДЊИ. Јудеји опљачкаше сва ова села, јер је у њима било много плена,</verse>
				<verse number="15">а нападоше и таборе сточарâ и одведоше стада ситне стоке и камила. Потом се вратише у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Азарју сина Одедовог.</verse>
				<verse number="2">Азарја изађе у сусрет Аси и рече му: »Чуј ме, Аса, и сва Јудо и Венијамине: ГОСПОД је с вама када сте и ви с њим. Ако га будете тражили, он ће вам дати да га нађете, а ако га оставите, он ће оставити вас.</verse>
				<verse number="3">Дуго је Израел био без истинитога Бога, без свештеника да га поучи и без Закона.</verse>
				<verse number="4">Али он се у својој невољи окренуо ГОСПОДУ, Богу Израеловом, потражио га и нашао.</verse>
				<verse number="5">У то време није било безбедно путовати, јер је велик метеж владао међу становницима свих земаља.</verse>
				<verse number="6">Један народ је сатирао други народ, један град други град, јер их је Бог притискао свакојаким невољама.</verse>
				<verse number="7">Али ви будите јаки и не одустајте, јер ће ваш труд бити награђен.«</verse>
				<verse number="8">Када је Аса чуо ове речи и пророштво пророка Азарје сина Одедовог, охрабри се. Уклони одвратне идоле из целе Јудине и Венијаминове земље и из градова које је освојио у Ефремовом горју и поправи ГОСПОДЊИ жртвеник који је био испред трема Храма ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="9">Потом окупи све Јудеје и Венијаминовце и дошљаке из Ефремовог, Манасијиног и Симеоновог племена који су живели међу њима, пошто је много њих дошло из Израела када су видели да је ГОСПОД, његов Бог, с њим.</verse>
				<verse number="10">Окупише се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине,</verse>
				<verse number="11">па принеше ГОСПОДУ на жртву седам стотина грла крупне стоке и седам хиљада грла ситне стоке од плена који су донели.</verse>
				<verse number="12">Потом се заветоваше да ће да траже ГОСПОДА, Бога Израеловог, свим својим срцем и свом својом душом,</verse>
				<verse number="13">а ко год не буде хтео да тражи ГОСПОДА, Бога Израеловог, био мали или велики, мушкарац или жена, да буде погубљен.</verse>
				<verse number="14">Заклеше се на верност ГОСПОДУ гласним одобравањем и повицима уз звуке труба и овнујских рогова.</verse>
				<verse number="15">Сва Јуда се радовала због ове заклетве, јер су се заклели од свег срца. Ревносно су тражили Бога, и он им даде да га нађу. Тако им ГОСПОД даде починак са свих страна.</verse>
				<verse number="16">А цар Аса је чак и своју баку Мааху уклонио са положаја царице-мајке, јер је направила огавну Ашерину мотку. Аса посече мотку, изломи је и спали у долини Кидрон.</verse>
				<verse number="17">Иако није уклонио и узвишице из Израела, Аса је целог живота свим срцем био одан ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="18">Он је у Божији Дом унео сребро, злато и предмете које су он и његов отац одвојили за Бога.</verse>
				<verse number="19">И више није било рата све до тридесет пете године Асине владавине.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Тридесет шесте године Асине владавине, Бааша, цар Израела, нападе Јуду и поче да утврђује Раму да спречи да се улази на подручје јудејског цара Асе или да се излази из њега.</verse>
				<verse number="2">Тада Аса узе све злато и сребро из ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ и из своје палате и посла Бен-Хададу, цару Арама, који је владао у Дамаску, с поруком:</verse>
				<verse number="3">»Хајде да један с другим склопимо савез какав је био између мог и твог оца. Ево ти шаљем сребра и злата. Раскини савез с Баашом, царем Израела, да би се он повукао од мене.«</verse>
				<verse number="4">Бен-Хадад прихвати понуду цара Асе, па посла заповеднике своје војске на израелске градове и они поразише Ијон, Дан, Авел Мајим и све градове-складишта у Нефталиму.</verse>
				<verse number="5">Када је Бааша то чуо, престаде да утврђује Раму.</verse>
				<verse number="6">Тада цар Аса доведе све Јудеје, па однеше из Раме камење и дрво које је Бааша користио. Том грађом Аса обнови Геву и Мицпу.</verse>
				<verse number="7">У то време виделац Ханани дође јудејском цару Аси, па му рече: »Зато што си се ослонио на цара Арама, а не на ГОСПОДА, свога Бога, војска цара Арама отела се твојој власти.</verse>
				<verse number="8">Зар Кушани и Либијци нису били моћна војска са великим бројем борних кола и коњаника? А ипак, пошто си се ослонио на ГОСПОДА, он ти их је предао у руке.</verse>
				<verse number="9">Јер, ГОСПОДЊЕ очи гледају по свој земљи да оснаже оне који су му одани свим срцем. А ти си поступио безумно и од сада ћеш бити у рату.«</verse>
				<verse number="10">Аса се разгневи на видеоца и толико је био бесан на њега да га је бацио у тамницу. А у то исто време Аса је окрутно тлачио народ.</verse>
				<verse number="11">Догађаји Асине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.</verse>
				<verse number="12">Тридесет девете године Асине владавине, њему оболеше ноге. Иако је његова болест била тешка, он ни у болести не потражи помоћ од ГОСПОДА, него од лекарâ.</verse>
				<verse number="13">Тако је, у четрдесет првој години своје владавине, Аса умро,</verse>
				<verse number="14">па га сахранише у гробници коју је за себе усекао у Давидовом граду. Положише га на одар прекривен зачинима и мешавином миомириса и у његову част запалише велику ватру.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Асу на месту цара наследи његов син Јосафат, који ојача у односу на Израел.</verse>
				<verse number="2">Он постави војску по свим утврђеним градовима Јуде и размести војне посаде по Јуди и градовима Ефрема које је освојио његов отац Аса.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД је био са Јосафатом, јер је овај у својој младости ишао стопама свог праоца Давида. Није се саветовао са Баалима,</verse>
				<verse number="4">него је тражио Бога свога оца и држао се његових заповести, а не израелских обичаја.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД учврсти царство под његовом влашћу. Сва Јуда је Јосафату доносила поклоне, па је стекао велико богатство и част.</verse>
				<verse number="6">Свим срцем је живео онако као што ГОСПОД тражи, а из Јудеје је уклонио и узвишице и Ашерине мотке.</verse>
				<verse number="7">Треће године своје владавине, послао је своје службенике Бен-Хаила, Авдију, Захарију, Натанаила и Михеја да уче народ у јудејским градовима.</verse>
				<verse number="8">С њима су били и Левити Шемаја, Нетанја, Зевадја, Асаел, Шемирамот, Јонатан, Адонија, Товија и Тов-Адонија и свештеници Елишама и Јорам.</verse>
				<verse number="9">Они су учили народ по целој Јуди носећи са собом Књигу закона ГОСПОДЊЕГ. Тако су, учећи народ, обишли све јудејске градове.</verse>
				<verse number="10">Страх од ГОСПОДА обузе сва царства у земљама које су окруживале Јуду, па нису ратовала против Јосафата.</verse>
				<verse number="11">Неки Филистејци чак донеше Јосафату поклоне и сребро као данак, а Арапи му дотераше ситне стоке: седам хиљада седам стотина овнова и седам хиљада седам стотина јараца.</verse>
				<verse number="12">Јосафат је постајао све моћнији. Саградио је тврђаве и градове-складишта у Јуди,</verse>
				<verse number="13">а обављао је и многе радове и у другим јудејским градовима. У Јерусалиму је држао врсне ратнике,</verse>
				<verse number="14">а ово је њихов број по породицама: Из Јуде, заповедници над хиљадама: заповедник Адна са три стотине хиљада врсних ратника;</verse>
				<verse number="15">затим заповедник Јоанан, са две стотине осамдесет хиљада;</verse>
				<verse number="16">затим Амасја син Зихријев, који се добровољно јавио да служи ГОСПОДУ, са две стотине хиљада врсних ратника.</verse>
				<verse number="17">Из Венијамина: Елјада, врстан ратник, са две стотине хиљада људи наоружаних луковима и штитовима;</verse>
				<verse number="18">затим Јехозавад, са сто осамдесет хиљада људи наоружаних за борбу.</verse>
				<verse number="19">То је била војска која је служила цару, осим оне коју је поставио по утврђеним градовима широм Јуде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела,</verse>
				<verse number="2">а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад.</verse>
				<verse number="3">Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?« Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.«</verse>
				<verse number="4">Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="5">Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.«</verse>
				<verse number="6">А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«</verse>
				<verse number="7">Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.« Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«</verse>
				<verse number="8">Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«</verse>
				<verse number="9">Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.</verse>
				<verse number="10">Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«</verse>
				<verse number="11">Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«</verse>
				<verse number="12">А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«</verse>
				<verse number="13">Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.«</verse>
				<verse number="14">Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?« »Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.«</verse>
				<verse number="15">Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«</verse>
				<verse number="16">Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече: »‚Овај народ нема господара. Нека се свако врати кући у миру.‘«</verse>
				<verse number="17">Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«</verse>
				<verse number="18">Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.</verse>
				<verse number="19">»ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘ »Једни предложише ово, други оно,</verse>
				<verse number="20">док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘ »‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај. »‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘.</verse>
				<verse number="22">»Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«</verse>
				<verse number="23">Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја. »Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.</verse>
				<verse number="24">А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«</verse>
				<verse number="25">Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу,</verse>
				<verse number="26">па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘«</verse>
				<verse number="27">Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.« Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«</verse>
				<verse number="28">Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.</verse>
				<verse number="29">»Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.« Тако се израелски цар преруши и оде у бој.</verse>
				<verse number="30">А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«</verse>
				<verse number="31">Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.« Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега,</verse>
				<verse number="32">јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне.</verse>
				<verse number="33">А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа. На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«</verse>
				<verse number="34">Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Када се јудејски цар Јосафат жив и здрав вратио у своју палату у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="2">виделац Јеху син Хананијев изађе му у сусрет, па му рече: »Зар треба да помажеш опакима и да волиш оне који мрзе ГОСПОДА? Због тога је на теби јарост ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="3">Али има у теби и добра, јер си из земље уклонио Ашерине мотке и свим срцем тражиш Бога.«</verse>
				<verse number="4">Јосафат проведе неко време у Јерусалиму, а онда опет оде међу народ од Беер-Шеве до Ефремовог горја и поново их приклони ГОСПОДУ, Богу њихових праотаца.</verse>
				<verse number="5">Он постави судије у земљи, у сваком од утврђених градова Јуде,</verse>
				<verse number="6">и рече им: »Добро размислите шта радите, јер не судите у име човека, него у име ГОСПОДА, који је с вама кад год доносите пресуду.</verse>
				<verse number="7">Дакле, бојте се ГОСПОДА. Судите пажљиво, јер код ГОСПОДА, нашега Бога, нема неправде, ни пристрасности, ни подмићивања.«</verse>
				<verse number="8">А када се вратио у Јерусалим, Јосафат постави неке од Левита, свештеника и глава израелских породица да у Јерусалиму спроводе ГОСПОДЊИ закон и решавају спорове.</verse>
				<verse number="9">Он им овако рече: »Радите то верно и свим срцем, у страху од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="10">У сваком случају који дође пред вас, а односи се на вашу сабраћу која живе у градовима – било да је реч о проливању крви, било о нечем другом што се помиње у Закону и заповестима, уредбама и законима – треба да их опомињете да не греше против ГОСПОДА, иначе ће јарост ГОСПОДЊА сићи на вас и вашу сабраћу. Тако чините и нећете погрешити.</verse>
				<verse number="11">Главни свештеник Амарја биће ваш претпостављени у свему што се тиче ГОСПОДА, Зевадја син Јишмаелов, поглавар Јудиног племена, биће ваш претпостављени у свему што се тиче цара, а Левити ће бити ваши надгледници. Поступајте храбро и нека ГОСПОД буде с онима који чине добро.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">После ових догађаја, Моавци и Амонци и неки од Меунаца дођоше да ратују против Јосафата.</verse>
				<verse number="2">Неки дођоше и рекоше Јосафату: »Силна војска иде на тебе из Едома, с оне стране мора, и већ је у Хацецон-Тамару« – то јест Ен-Гедију.</verse>
				<verse number="3">Јосафат се уплаши и одлучи да упита ГОСПОДА за савет, па прогласи пост у целој Јуди.</verse>
				<verse number="4">Јудеји из сваког града у Јуди окупише се и дођоше да траже помоћ од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="5">Тада Јосафат устаде усред скупа Јудеја и Јерусалимљана у Дому ГОСПОДЊЕМ, пред новим двориштем,</verse>
				<verse number="6">па рече: »ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца, ти си Бог на небу и владаш над свим царствима незнабожаца. Моћ и сила у твојим су рукама и нико не може да ти се одупре.</verse>
				<verse number="7">Боже наш, ти си отерао становнике ове земље пред својим народом Израелом и довека је дао потомцима свог пријатеља Авраама.</verse>
				<verse number="8">Они живе у њој и у њој су подигли светилиште за твоје Име, говорећи:</verse>
				<verse number="9">‚Ако нас снађе несрећа – мач осуде, помор или глад – ми ћемо стати пред тебе, пред овај Храм који носи твоје Име, и завапити ти у својој невољи, и ти ћеш нас чути и спасти нас.‘</verse>
				<verse number="10">»А ево сада Амонаца, Моаваца и оних из горског краја Сеира, оних чије подручје ниси дао Израелцима да га освоје када су дошли из Египта, па су се Израелци окренули од њих и нису их затрли.</verse>
				<verse number="11">Види како нам они узвраћају: долазе да нас отерају са поседа који си нам дао у наследство.</verse>
				<verse number="12">Боже наш, зар им нећеш судити? Јер, ми смо немоћни да се суочимо са овом силном војском која иде на нас. Не знамо шта да радимо – зато су наше очи упрте у тебе.«</verse>
				<verse number="13">Сви Јудеји, са својом нејачи, женама и децом, стајали су тамо пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="14">Тада Дух Јахеов сиђе на Јахазиела сина Захарије сина Бенаје сина Јеиела сина Мататјиног, Левита, Асафовог потомка, док је стајао на скупу.</verse>
				<verse number="15">Он рече: »Чуј, сва Јудо, житељи Јерусалима и ти царе Јосафате! Овако вам каже ГОСПОД: ‚Не бојте се и не обесхрабрујте због ове силне војске. Јер, битка није ваша, него Божија.</verse>
				<verse number="16">Крените сутра на њих. Они ће се пењати уз превој Циц, а ви ћете их затећи на крају кланца у пустињи Јеруел.</verse>
				<verse number="17">Нећете морати да се борите у овој бици. Само заузмите положаје, Јудо и Јерусалиме, и чврсто стојте и гледајте како ГОСПОД побеђује. Не бојте се и не обесхрабрујте. Крените сутра на њих, јер ГОСПОД ће бити с вама‘.«</verse>
				<verse number="18">На то се Јосафат ничице поклони, а и сви Јудеји и житељи Јерусалима падоше ничице пред ГОСПОДОМ, клањајући му се.</verse>
				<verse number="19">Тада устадоше и неки Левити Кехатовци и Корејевци, па су из свега гласа хвалили ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="20">Ујутро поранише и кренуше у пустињу Текоу. Када су полазили, Јосафат устаде и рече: »Чујте ме, Јудо и житељи Јерусалима! Верујте у ГОСПОДА, свога Бога, и опстаћете. Верујте његовим пророцима, и успећете.«</verse>
				<verse number="21">Пошто се посаветовао са народом, Јосафат одреди људе да, корачајући на челу војске, певају ГОСПОДУ и хвале сјај његове светости говорећи: »Захваљујте ГОСПОДУ, јер љубав његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="22">Када су почели да певају и хвале ГОСПОДА, ГОСПОД постави заседе Амонцима, Моавцима и Сеирцима, који су кренули на Јуду, и удари их.</verse>
				<verse number="23">Амонци и Моавци се дигоше на Сеирце, да их униште и затру. А када су поубијали све Сеирце, почеше да се убијају међу собом.</verse>
				<verse number="24">Када су Јудеји стигли до места које гледа на пустињу и погледали пут оне силне војске, а оно – само мртва тела леже на земљи – нико није утекао!</verse>
				<verse number="25">Тада Јосафат и његова војска одоше да покупе плен, па нађоше међу онима много опреме, одеће и вредних предмета – више него што су могли да понесу. Плена је било толико да су га сакупљали три дана.</verse>
				<verse number="26">Четвртог дана се окупише у долини Бераха, где благословише ГОСПОДА. Зато се та долина и дан-данас зове Бераха.</verse>
				<verse number="27">Потом се, са Јосафатом на челу, сви Јудеји и Јерусалимљани радосни вратише у Јерусалим, јер им је ГОСПОД дао повода да ликују над својим непријатељима.</verse>
				<verse number="28">Када су ушли у Јерусалим, одоше у Дом ГОСПОДЊИ са харфама, лирама и трубама.</verse>
				<verse number="29">Страх од Бога обузе сва царства на земљи која су чула да се ГОСПОД борио против Израелових непријатеља.</verse>
				<verse number="30">А Јосафатово царство било је у миру, јер му је његов Бог дао починак са свих страна.</verse>
				<verse number="31">Тако је Јосафат владао над Јудом. Имао је тридесет пет година када је постао цар Јуде и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува кћи Шилхијева.</verse>
				<verse number="32">Он је ишао стопама свог оца Асе и није од тога одступао, чинећи оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="33">Али узвишице нису уклоњене и народ се ни даље није свим срцем приклонио Богу својих праотаца.</verse>
				<verse number="34">Остали догађаји Јосафатове владавине, од првог до последњег, записани су у Летописима Јехуа сина Хананијевог, који су забележени у Књизи царева Израела.</verse>
				<verse number="35">Касније је јудејски цар Јосафат склопио савез са израелским царем Ахазјом, који је опако поступао.</verse>
				<verse number="36">С њим се договорио да саграде трговачке лађе. Када су оне биле саграђене у Ецјон-Геверу,</verse>
				<verse number="37">Елиезер син Додавахуов из Мареше пророковао је против Јосафата, говорећи: »Зато што си склопио савез са Ахазјом, ГОСПОД ће уништити оно што си саградио.« И оне лађе се разбише, па нису могле да плове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Јосафат умре, па га сахранише крај његових праотаца у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Јорам.</verse>
				<verse number="2">Јорамова браћа, Јосафатови синови, звали су се Азарја, Јехиел, Захарија, Азарја, Михаило и Шефатја. Сви су они били синови Јосафата, цара Израела.</verse>
				<verse number="3">Њихов отац им је поклонио много злата, сребра и вредних предмета и утврђене градове у Јуди, али је царство дао Јораму, јер је он био његов прворођени син.</verse>
				<verse number="4">Када се Јорам учврстио на власти у царству које је наследио од оца, он мачем погуби сву своју браћу, а с њима и друге израелске кнежеве.</verse>
				<verse number="5">Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година.</verse>
				<verse number="6">Ишао је стопама царева Израела, као и Ахавова владарска кућа, јер се оженио Ахавовом кћери. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="7">Али, због савеза који је склопио са Давидом, ГОСПОД не хтеде да уништи Давидову владарску кућу, пошто је обећао да ће му он и његови потомци служити довека.</verse>
				<verse number="8">У Јорамово време Едом се побуни против Јуде и постави свог цара.</verse>
				<verse number="9">Стога Јорам крену на њих са свим својим заповедницима и борним колима. Едомци опколише њега и његове заповеднике борних кола, али он се диже ноћу и изврши пробој.</verse>
				<verse number="10">Све до дана данашњег Едом је одметнут од Јуде. У то исто време побунила се и Ливна, јер је Јорам оставио ГОСПОДА, Бога својих праотаца.</verse>
				<verse number="11">Јорам је дизао узвишице по брдима Јуде, наводио житеље Јерусалима да се клањају другим боговима и тако Јуду одвео на странпутицу.</verse>
				<verse number="12">Јорам је од пророка Илије добио писмо у ком је стајало: »Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: ‚Ниси пошао стопама свога оца Јосафата, ни стопама Асе, цара Јуде,</verse>
				<verse number="13">него си пошао стопама царева Израела и навео Јудеје и житеље Јерусалима да се клањају другим боговима, баш као и Ахавова владарска кућа. А поубијао си и своју рођену браћу, своју породицу, оне који су били бољи од тебе.</verse>
				<verse number="14">Зато ће сада ГОСПОД великом пошашћу ударити твој народ, твоје синове, твоје жене и све што је твоје.</verse>
				<verse number="15">А ти ћеш се разболети од дуготрајне болести црева, од које ће ти се на крају црева просути.‘«</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД против Јорама подстакну непријатељство Филистејаца и Арапа који су живели близу Кушана,</verse>
				<verse number="17">па они нападоше Јуду, провалише у њу и однеше сва добра која су се налазила у царској палати. А одведоше и Јорамове синове и жене, не оставивши му ниједног сина осим најмлађег, Ахазје.</verse>
				<verse number="18">После свих ових догађаја, ГОСПОД удари Јорама неизлечивом болешћу црева.</verse>
				<verse number="19">Након неког времена, на крају друге године, црева му испадоше од болести и он умре у великим мукама. Његов народ не запали ни ватру у његову част као што је палио његовим претходницима.</verse>
				<verse number="20">Јорам је имао тридесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао осам година. Умро је, а да нико није зажалио за њим. Сахранише га у Давидовом граду, али не у царској гробници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Житељи Јерусалима поставише Ахазју, Јорамовог најмлађег сина, за цара, пошто су нападачи, који су с Арапима упали у табор, побили све његове старије синове. Тако је почео да влада Ахазја син Јорамов, цар Јуде.</verse>
				<verse number="2">Ахазја је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао годину дана. Мајка му се звала Аталја, а била је Омријева унука.</verse>
				<verse number="3">Ишао је стопама Ахавове владарске куће, јер га је мајка охрабривала да чини зло.</verse>
				<verse number="4">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Ахавова владарска кућа, јер су му баш они, на његову пропаст, постали саветници после смрти његовог оца.</verse>
				<verse number="5">Он послуша њихов савет и када је са Јорамом сином Ахавовим, царем Израела, пошао у битку код Рамот-Гилада против Хазаела, цара Арама. Арамејци ранише Јорама,</verse>
				<verse number="6">па се он врати у Јизреел да се опорави од рана које су му задали у Рамоту у борби са Хазаелом, царем Арама. Тада јудејски цар Ахазја син Јорамов оде доле у Јизреел да види Јорама сина Ахавовог пошто је овај био рањен.</verse>
				<verse number="7">Бог учини да ова његова посета Јораму буде Ахазји на пропаст. Када је стигао, Ахазја изађе с Јорамом у сусрет Јехуу сину Нимшијевом, кога је ГОСПОД помазао да затре Ахавову владарску кућу.</verse>
				<verse number="8">Док је Јеху извршавао казну над Ахавовом владарском кућом, затече тамо и јудејске кнежеве и синове Ахазјиних рођака, који су били у Ахазјиној служби, па поби и њих.</verse>
				<verse number="9">Потом крену да тражи и Ахазју. Његови људи га ухватише док се крио у Самарији, па га доведоше Јехуу и погубише. Ипак га сахранише, јер рекоше: »Био је потомак Јосафата, који је тражио ГОСПОДА свим својим срцем.« Тако у Ахазјиној владарској кући не остаде нико довољно моћан да задржи царску власт.</verse>
				<verse number="10">Када је Ахазјина мајка Аталја видела да јој је син погинуо, крену да затре сву царску породицу Јудиног племена.</verse>
				<verse number="11">Али Јехошават, кћи цара Јорама, узе Јоаша сина Ахазјиног и украде га између царевих потомака, које су убијали. Она стави њега и његову дојкињу у једну спаваћу собу. Јехошават, кћи цара Јорама и жена свештеника Јехојаде, била је Ахазјина сестра и зато је сакрила дете од Аталје, да га ова не убије.</verse>
				<verse number="12">Он остаде сакривен с њима у Божијем Дому током шест година Аталјине владавине земљом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Седме године, Јехојада показа своју снагу. Он склопи савез са заповедницима над стотинама: Азарјом сином Јерохамовим, Јишмаелом сином Јоанановим, Азарјом сином Јовидовим, Маасејом сином Адајиним и Елишафатом сином Зихријевим.</verse>
				<verse number="2">Они пођоше по свој Јуди и окупише Левите и главе израелских породица из свих градова. Када су дошли у Јерусалим,</verse>
				<verse number="3">цела заједница склопи савез са царем у Божијем Дому. Јехојада им рече: »Владаће царев син, баш као што је ГОСПОД и обећао о Давидовим потомцима.</verse>
				<verse number="4">Ево шта треба да урадите: трећина вас свештеника и Левита који сте на дужности у суботу чуваћете капије,</verse>
				<verse number="5">друга трећина биће код царске палате, а трећа код Темељ-капије. Сав народ ће бити у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="6">Нико не сме да уђе у Дом ГОСПОДЊИ осим свештеникâ и Левитâ који су на дужности. Они могу да уђу, зато што су освештани, а сви остали треба да чувају оно што им је ГОСПОД одредио.</verse>
				<verse number="7">Левити треба да се распореде око цара, сваки с оружјем у руци. Ко год уђе у Храм, нека се погуби. Останите уз цара куд год он буде ишао.«</verse>
				<verse number="8">Левити и сви Јудеји учинише као што им је заповедио свештеник Јехојада. Сваки узе своје људе – оне који су били на дужности у суботу и оне који нису – јер свештеник Јехојада није ослободио дужности ниједан ред.</verse>
				<verse number="9">Он даде заповедницима над стотинама копља и велике и мале штитове који су припадали цару Давиду и били у Божијем Дому.</verse>
				<verse number="10">Потом распореди људе око цара, сваког с оружјем у руци, близу жртвеника и Храма, од јужне до северне стране Храма.</verse>
				<verse number="11">Онда изведоше царевог сина и ставише му круну, дадоше му Сведочанство, и прогласише га за цара. Јехојада и његови синови га помазаше и повикаше: »Живео цар!«</verse>
				<verse number="12">Аталја је чула грају коју је дизао народ трчећи и кличући цару, па оде у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="13">Када је погледала, а оно – цар стоји поред свог стуба на улазу, поред цара заповедници и трубачи, сав народ земље се радује и дува у трубе, а певачи уз музичке инструменте предводе славље. Тада Аталја раздре своју одећу и повика: »Издаја! Издаја!«</verse>
				<verse number="14">Свештеник Јехојада посла заповеднике над стотинама који су заповедали војницима и рече им: »Изведите је кроз редове и убијте мачем свакога ко крене за њом«, пошто није хтео да се она погуби у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="15">Они је ухватише на улазу Коњске капије царске палате и тамо је убише.</verse>
				<verse number="16">Тада Јехојада склопи савез да ће он, цар и народ бити ГОСПОДЊИ народ.</verse>
				<verse number="17">Сав народ оде до Вааловог храма и поруши га. Жртвенике и идоле разбише у парампарчад и пред жртвеницима убише Вааловог свештеника Матана.</verse>
				<verse number="18">Потом Јехојада надзор над Домом ГОСПОДЊИМ повери свештеницима, који су били Левити и које је Давид одредио да у Дому ГОСПОДЊЕМ приносе жртве паљенице ГОСПОДУ као што је записано у Мојсијевом закону, радујући се и певајући, као што је Давид заповедио.</verse>
				<verse number="19">Он распореди и чуваре капија на капије Дома ГОСПОДЊЕГ, да у њега не може да уђе нико ко је од било чега нечист.</verse>
				<verse number="20">Јехојада поведе са собом заповеднике над стотинама, племиће, управитеље народа и сав народ земље и изведе цара из Дома ГОСПОДЊЕГ, па уђоше у палату кроз Горњу капију и посадише цара на царски престо.</verse>
				<verse number="21">Сав народ земље се радовао, јер је у граду завладао мир када је Аталја убијена мачем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Јоаш је имао седам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао четрдесет година. Мајка му се звала Цивја, а била је из Беер-Шеве.</verse>
				<verse number="2">Јоаш је чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима све док је био жив свештеник Јехојада.</verse>
				<verse number="3">Јехојада му изабра две жене, па је Јоаш с њима имао синове и кћери.</verse>
				<verse number="4">После неког времена, Јоаш одлучи да обнови Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="5">Он окупи свештенике и Левите и рече им: »Сместа идите у јудејске градове и сакупите новац који сав Израел треба да даје сваке године, да се поправи Храм вашега Бога.« Али Левити то не учинише одмах,</verse>
				<verse number="6">па цар позва главног свештеника Јехојаду и упита га: »Зашто ниси тражио од Левитâ да донесу из Јуде и Јерусалима порез за Шатор састанка који им је одредио Мојсије, Божији слуга, и сва израелска заједница?«</verse>
				<verse number="7">А синови оне опаке жене Аталје били су опљачкали Божији Дом, па су чак и свете предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ користили при служењу Ваалима.</verse>
				<verse number="8">Стога цар заповеди да направе ковчег и ставе га испред капије Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="9">Потом објавише по Јуди и Јерусалиму да треба ГОСПОДУ да се донесе порез који је Мојсије, Божији слуга, одредио Израелу у пустињи.</verse>
				<verse number="10">Сви службеници и сав народ радо су доносили прилоге и стављали их у ковчег док се овај није напунио.</verse>
				<verse number="11">Кад год би Левити донели ковчег царевим службеницима и они видели да је у њему много новца, дошли би царев бележник и првосвештеников службеник и испразнили ковчег, па га поново вратили на место. То су чинили редовно и прикупили много новца.</verse>
				<verse number="12">Цар и Јехојада давали су тај новац људима који су обављали послове око Дома ГОСПОДЊЕГ, да унајме зидаре, тесаре и људе вичне раду са бронзом и гвожђем за обнову и поправку Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="13">Људи који су водили посао били су марљиви и поправке су добро напредовале под њиховим надзором, па је Божији Дом враћен у првобитно стање и ојачан.</verse>
				<verse number="14">А када су завршили, донеше преостали новац цару и Јехојади, што послужи да се направе предмети за Дом ГОСПОДЊИ: предмети за службу и жртве паљенице, судови и други предмети од злата и сребра. Све док је Јехојада био жив, непрекидно су се приносиле жртве паљенице у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="15">Јехојада остари и умре у дубокој старости од сто тридесет година.</verse>
				<verse number="16">Сахранише га крај царева у Давидовом граду, због добра које је учинио у Израелу за Бога и његов Храм.</verse>
				<verse number="17">После Јехојадине смрти, јудејски службеници дођоше цару и поклонише му се, и он је слушао њихове савете.</verse>
				<verse number="18">Јудеји оставише Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и почеше да се клањају Ашериним моткама и идолима. Због њихове кривице, Божији гнев сиђе на Јуду и Јерусалим.</verse>
				<verse number="19">Иако им је ГОСПОД слао пророке да их врате њему и иако су они сведочили против њих, они не хтедоше да послушају.</verse>
				<verse number="20">Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Захарију, сина свештеника Јехојаде. Он стаде пред народ и рече: »Овако каже Бог: ‚Зашто се не покоравате ГОСПОДЊИМ заповестима? Неће вам бити добро. Зато што сте оставили ГОСПОДА, он ће оставити вас.‘«</verse>
				<verse number="21">Али они сковаше заверу против њега и по царевом наређењу каменоваше га до смрти у дворишту Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="22">Цар Јоаш није се више сећао љубави коју је према њему показивао Захаријин отац Јехојада, него уби његовог сина, који, умирући, рече: »Нека ГОСПОД ово види и позове те на одговорност.«</verse>
				<verse number="23">Крајем те године, арамејска војска крену на Јоаша, нападе Јуду и Јерусалим и поби све вође народа, а сав плен посла свом цару у Дамаск.</verse>
				<verse number="24">Иако је арамејска војска дошла са мало људи, ГОСПОД им предаде у руке много већу војску. Јоаш је кажњен зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца.</verse>
				<verse number="25">Када су се Арамејци повукли, оставише Јоаша тешко рањеног. Његови службеници сковаше заверу против њега зато што је убио сина свештеника Јехојаде, па га убише на његовој постељи. Тако он умре, па га сахранише у Давидовом граду, али не у царској гробници.</verse>
				<verse number="26">А против њега су сковали заверу Завад, син Амонке Шимат, и Јехозавад, син Моавке Шимрит.</verse>
				<verse number="27">Извештај о његовим синовима, многа пророштва о њему и запис о обнови Божијег Дома записани су у Тумачењу Књиге о царевима. На месту цара наследи га његов син Амацја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Амацја је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Јехоадан, а била је из Јерусалима.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, али не из свега срца.</verse>
				<verse number="3">Када је учврстио своју власт у царству, погуби оне службенике који су убили његовог оца, цара.</verse>
				<verse number="4">Али њихове синове не погуби, држећи се онога што је записано у Књизи Мојсијевог закона, где је ГОСПОД заповедио: »Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.«</verse>
				<verse number="5">Амацја окупи јудејски народ из Јуде и Венијамина, разврста их по породицама и постави им заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама. Онда пописа све оне од двадесет година и старије, и утврди да има три стотине хиљада мушкараца способних за војску и који умеју да рукују копљем и штитом.</verse>
				<verse number="6">Он унајми још и сто хиљада врсних ратника из Израела за сто таланата сребра.</verse>
				<verse number="7">Али дође му један Божији човек и рече: »Царе, ова војска из Израела не сме да иде с тобом, јер ГОСПОД није са Израелом – ни са једним Ефремовим потомком.</verse>
				<verse number="8">Чак ако и одеш и храбро се бориш, Бог ће те оборити пред непријатељем, јер Бог има моћ и да помогне и да обори.«</verse>
				<verse number="9">Амацја упита Божијег човека: »А шта ћемо са оних сто таланата које сам платио израелској војсци?« А Божији човек одговори: »ГОСПОД може да ти дâ много више од тога.«</verse>
				<verse number="10">И Амацја отпусти војнике који су му дошли из Ефрема и посла их кући. Они се силно разгневише на Јуду и одоше кући у великом гневу.</verse>
				<verse number="11">Амацја скупи снагу, па поведе своју војску у Слану долину, где уби десет хиљада Сеираца.</verse>
				<verse number="12">Јудеји заробише живе десет хиљада људи, које одведоше на врх литице и бацише оданде, па се сви смрскаше.</verse>
				<verse number="13">А они војници које је Амацја вратио не давши им да учествују у рату, нападоше јудејске градове од Самарије до Бет-Хорона, убише три хиљаде људи и однеше много плена.</verse>
				<verse number="14">Када се Амацја вратио после покоља Едомаца, он донесе и богове Сеираца, па их постави себи за богове и поче да им се клања и да им приноси кâд.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД плану гневом на Амацју, па му посла пророка, који рече: »Зашто питаш за савет богове тог народа кад они нису могли ни свој народ да спасу од твоје руке?«</verse>
				<verse number="16">Док је овај још говорио, цар му рече: »Јесмо ли те ми поставили за царевог саветника? Престани! Зашто да погинеш?« И пророк престаде, али ипак рече: »Знам да је Бог одлучио да те затре зато што си ово урадио и ниси послушао мој савет.«</verse>
				<verse number="17">Пошто се посаветовао, Амацја, цар Јуде, посла ову поруку Јехоашу сину Јехоахаза сина Јехуовог, цару Израела: »Хајде да се огледамо у боју.«</verse>
				<verse number="18">На то израелски цар одговори јудејском: »Либански чичак послао поруку либанском кедру: ‚Дај своју кћер мом сину за жену‘. Тада наиђе либанска звер и згази чичак.</verse>
				<verse number="19">Ти говориш: ‚Ето, потукао сам Едом‘, и сад си се узохолио и пуцаш од поноса. Али, боље седи код куће! Зашто тражиш кавгу у којој ћеш пропасти, а с тобом и Јуда?«</verse>
				<verse number="20">Али Амацја не послуша, јер је Бог тако учинио да Јудеје преда у руке Јехоашу зато што су питали за савет богове Едома,</verse>
				<verse number="21">па израелски цар Јехоаш нападе. Он и Амацја огледаше се у боју код Бет-Шемеша у Јуди.</verse>
				<verse number="22">Израелци до ногу потукоше Јудеје, па они сви побегоше кући.</verse>
				<verse number="23">Јехоаш зароби Амацју у Бет-Шемешу и одведе га у Јерусалим, где сруши четири стотине лаката јерусалимског зида од Ефремове до Угаоне капије.</verse>
				<verse number="24">Када је узео све злато и сребро и све предмете који су се налазили у Божијем Дому и о којима се старао Јовид-Едом, као и благо из палате и таоце, врати се у Самарију.</verse>
				<verse number="25">Јудејски цар Амацја син Јоашев живео је још петнаест година по смрти израелског цара Јехоаша сина Јехоахазовог.</verse>
				<verse number="26">Остали догађаји Амацјине владавине, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.</verse>
				<verse number="27">Од времена када је Амацја престао да иде за ГОСПОДОМ ковала се завера против њега у Јерусалиму, па он побеже у Лахиш, али за њим послаше људе, који га тамо убише.</verse>
				<verse number="28">Оданде га на коњима пренеше назад, па га сахранише крај његових праотаца у Јудином граду.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тада сав јудејски народ узе Озију, који је имао шеснаест година, и постави га за цара на место његовог оца Амацје.</verse>
				<verse number="2">Он обнови Елат и врати га Јуди након што је Амацја умро.</verse>
				<verse number="3">Озија је имао шеснаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет две године. Мајка му се звала Јехолја, а била је из Јерусалима.</verse>
				<verse number="4">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Амацја.</verse>
				<verse number="5">Тражио је савете од Бога у време Захарије, који га је учио да се боји Бога. Све док је тражио савете од ГОСПОДА, Бог му је давао да му све полази за руком.</verse>
				<verse number="6">Ратовао је против Филистејаца и пробио бедеме Гата, Јавнеа и Ашдода, а потом обновио градове близу Ашдода и другде међу Филистејцима.</verse>
				<verse number="7">Бог му је помагао против Филистејаца, против Арапа који су живели у Гур-Ваалу и против Меунаца.</verse>
				<verse number="8">Амонци су Озији доносили данак, а име му се прочуло све до границе Египта, јер је постао веома моћан.</verse>
				<verse number="9">Озија је саградио куле у Јерусалиму на Угаоној капији, на Долинској капији и на углу зида, и утврдио их.</verse>
				<verse number="10">Саградио је и куле у пустињи и ископао много чатрња, јер је имао много стоке у Шефели и у равницама. Имао је и људе који су обрађивали његова поља и винограде у брдима и плодним крајевима, јер је волео земљу.</verse>
				<verse number="11">Озија је имао добро увежбану војску, спремну за покрет по четама, сходно броју људи који су јој одредили његов бележник Јеиел и надгледник Маасеја, а предводио ју је Ананија, један од царевих заповедника.</verse>
				<verse number="12">Било је укупно две хиљаде шест стотина глава породица које су заповедале ратницима.</verse>
				<verse number="13">Под њиховим заповедништвом била је војска од три стотине седам хиљада пет стотина људи вичних рату, моћна сила која је помагала цару против његових непријатеља.</verse>
				<verse number="14">Озија је сву војску снабдео штитовима, копљима, кацигама, оклопима, луковима и камењем за праћке.</verse>
				<verse number="15">У Јерусалиму је направио борбене справе, које су смислили домишљати људи, и ставио их на куле и углове бедема. Те справе су избацивале стреле и велико камење. Име му се прочуло надалеко, јер је имао велику помоћ од Бога док се није осилио.</verse>
				<verse number="16">Али, када се Озија осилио, његова охолост доведе до његове пропасти. Био је неверан ГОСПОДУ, своме Богу, и ушао у Храм ГОСПОДЊИ да на кадионом жртвенику пали кâд.</verse>
				<verse number="17">За њим уђе свештеник Азарја са још осамдесет храбрих ГОСПОДЊИХ свештеника</verse>
				<verse number="18">и они се успротивише цару Озији, рекавши му: »Није право, Озија, да ти палиш кâд ГОСПОДУ! То треба да раде свештеници, Ааронови потомци, који су освештани да пале кâд. Изађи из светилишта, јер си неверан. То ти не служи на част пред ГОСПОДОМ, Богом!«</verse>
				<verse number="19">На то се Озија, који је у руци држао кадионицу, спреман да запали кâд, разгневи. И док је био тако обузет гневом на свештенике пред кадионим жртвеником у Дому ГОСПОДЊЕМ, на челу му изби губа.</verse>
				<verse number="20">Када су главни свештеник Азарја и сви остали свештеници погледали у њега, видеше да му је на челу губа, па га брже-боље истераше напоље. А он је једва чекао да изађе, јер га је ГОСПОД ударио.</verse>
				<verse number="21">Цар Озија је имао губу све до дана своје смрти. Живео је у одвојеној кући, губав и одстрањен од Дома ГОСПОДЊЕГ, а његов син Јоатам управљао је царевим двором и народом у земљи.</verse>
				<verse number="22">Остала Озијина дела, од првог до последњег, записао је пророк Исаија син Амоцов.</verse>
				<verse number="23">Озија умре, па га сахранише крај његових праотаца на пољу близу царске гробнице, пошто су рекли: »Имао је губу.« На месту цара наследи га његов син Јоатам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Јоатам је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Мајка му се звала Јеруша кћи Садокова.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов отац Озија, само што није ушао у Храм ГОСПОДЊИ. Али народ је и даље поступао искварено.</verse>
				<verse number="3">Јоатам је обновио Горњу капију Дома ГОСПОДЊЕГ и много је градио на офелском зиду.</verse>
				<verse number="4">Подигао је градове у јудејском горју и утврђења и куле у шумским пределима.</verse>
				<verse number="5">Јоатам је ратовао против амонског цара и поразио Амонце. Они су му те године платили стотину таланата сребра, десет хиљада кора пшенице и десет хиљада кора јечма, а толико су му дали и друге и треће године.</verse>
				<verse number="6">Јоатам је постао моћан, јер је доследно живео онако како тражи ГОСПОД, његов Бог.</verse>
				<verse number="7">Остали догађаји Јоатамове владавине, сви његови ратови и све што је учинио, записани су у Књизи царева Израела и Јуде.</verse>
				<verse number="8">Имао је двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година.</verse>
				<verse number="9">Јоатам умре, па га сахранише у Давидовом граду. На месту цара наследи га његов син Ахаз.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима као његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="2">Ишао је стопама царева Израела, а начинио је и ливене ликове за клањање Ваалима.</verse>
				<verse number="3">Палио је кâд у долини Бен Хином и чак је и своје синове приносио као жртве паљенице по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.</verse>
				<verse number="4">Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом.</verse>
				<verse number="5">Зато га је ГОСПОД, његов Бог, предао у руке арамејском цару. Арамејци су га поразили, заробили много његових војника и одвели их у Дамаск. А био је предат и у руке израелском цару, који му је нанео тешке губитке.</verse>
				<verse number="6">У једном дану Пеках син Ремалјин убио је сто двадесет хиљада војника у Јуди, зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца.</verse>
				<verse number="7">Зихри, један од Ефремових ратника, убио је царевог сина Маасеју, управитеља палате Азрикама и Елкану, првог до цара.</verse>
				<verse number="8">Израелци су од своје сабраће заробили две стотине хиљада жена, синова и кћери, а узели су и силан плен и однели га у Самарију.</verse>
				<verse number="9">А тамо је био ГОСПОДЊИ пророк по имену Одед, који изађе у сусрет војсци када се враћала у Самарију и рече: »ГОСПОД, Бог ваших праотаца, био је гневан на Јудеје и зато вам их је предао у руке. Али ви сте их побили у бесу који досеже до неба,</verse>
				<verse number="10">а сад сте наумили и мушкарце и жене из Јуде и Јерусалима да учините својим робовима и робињама. Па зар нисте и ви криви за грехе против ГОСПОДА, свога Бога?</verse>
				<verse number="11">Стога ме послушајте: вратите своју сабраћу коју сте заробили, јер је љути гнев ГОСПОДЊИ на вама.«</verse>
				<verse number="12">Тада се неки од вођа Ефремоваца – Азарја син Јоананов, Берехја син Мешилемотов, Езекија син Шалумов и Амаса син Хадлајев – успротивише онима који су се враћали из рата,</verse>
				<verse number="13">говорећи: »Не смете да доведете те заробљенике овамо, јер ћемо бити криви пред ГОСПОДОМ. Зар хоћете да још надодате на наш грех и кривицу? Јер, наша кривица је већ велика и љути гнев ГОСПОДЊИ је на Израелу.«</verse>
				<verse number="14">И војници оставише заробљенике и плен пред службеницима и целим скупом.</verse>
				<verse number="15">Људи прозвани по имену устадоше и узеше заробљенике, па све који су били голи обукоше у одећу из плена. Када су их обукли и обули, нахранили и напојили, намазали им ране уљем и изнемогле посадили на магарце, одведоше их назад њиховој сабраћи у Јерихон, Град палми, а онда се вратише у Самарију.</verse>
				<verse number="16">У то време цар Ахаз посла гласнике цару Асирије молећи га за помоћ,</verse>
				<verse number="17">пошто су Едомци били поново дошли, напали Јуду и одвели заробљенике,</verse>
				<verse number="18">а Филистејци напали градове у Шефели и Јудином Негеву и заузели Бет Шемеш, Ајалон и Гедерот, а тако и Сохо, Тимну и Гимзо, са припадајућим селима, и тамо се настанили.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД је понизио Јуду због Ахаза, цара Израела, зато што је подстицао зло у Јуди и био крајње неверан ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="20">Тиглатпилесер, цар Асирије, дође Ахазу, али место помоћи донесе му невољу.</verse>
				<verse number="21">Ахаз узе неке предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ, из царске палате и од поглаварâ и поклони их асирском цару, али му ни то није помогло.</verse>
				<verse number="22">У време своје невоље цар Ахаз постаде још невернији ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="23">Приносио је жртве боговима Дамаска, који га је поразио, мислећи: »Пошто су богови арамејског цара помогли Арамејцима, принећу им жртве да би помогли и мени.« Али они су били разлог његове пропасти и пропасти целог Израела.</verse>
				<verse number="24">Ахаз скупи сву опрему из Божијег Дома и однесе је. Он затвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ, а жртвенике постави по свим угловима улица у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="25">У сваком јудејском граду подиже узвишице, да пали кâд другим боговима, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога својих праотаца.</verse>
				<verse number="26">Остали догађаји његове владавине, и све што је чинио, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.</verse>
				<verse number="27">Ахаз умре, па га сахранише у Јерусалиму, али не у гробници царева Израела. На месту цара наследи га његов син Езекија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Езекија је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Авија кћи Захаријина.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.</verse>
				<verse number="3">Првог месеца прве године своје владавине, Езекија отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ и поправи их.</verse>
				<verse number="4">Доведе свештенике и Левите, окупи их на тргу на источној страни</verse>
				<verse number="5">и рече: »Чујте ме, Левити. Освештајте се сада и освештајте Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца. Уклоните из светилишта све што је погано.</verse>
				<verse number="6">Наши очеви су били неверни. Чинили су оно што је зло пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, и оставили га. Окренули су лице од ГОСПОДЊЕГ боравишта и окренули му леђа.</verse>
				<verse number="7">Затворили су и врата на трему и угасили светиљке. Нису палили кâд ни приносили жртве паљенице у светилишту Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="8">Зато је гнев ГОСПОДЊИ био на Јуди и Јерусалиму. Он их је учинио предметом ужасавања, згражавања и цоктања, као што својим очима можете да видите.</verse>
				<verse number="9">Зато су наши очеви пали од мача, а наши синови, кћери и жене су у заточеништву.</verse>
				<verse number="10">»Сада сам одлучио да склопим савез са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим, да се његов љути гнев одврати од нас.</verse>
				<verse number="11">Синови моји, не будите сада немарни, јер ГОСПОД вас је изабрао да стојите пред њим и служите му, да пред њим обављате службу и палите кâд.«</verse>
				<verse number="12">Тада ови Левити прионуше на посао: од Кехатоваца: Махат син Амасајев и Јоил син Азарјин; од Мераријеваца: Кис син Авдијев и Азарја син Јехалелелов; од Гершоноваца: Јоах син Зимин и Еден син Јоахов;</verse>
				<verse number="13">од Елицафанових потомака: Шимри и Јеиел; од Асафових потомака: Захарија и Матанја;</verse>
				<verse number="14">од Хеманових потомака: Јехиел и Шими; од Једутунових потомака: Шемаја и Узиел.</verse>
				<verse number="15">Када су окупили своју сабраћу и освештали се, уђоше да изврше очишћење Дома ГОСПОДЊЕГ, као што је цар наредио, у складу с речју ГОСПОДЊОМ.</verse>
				<verse number="16">Свештеници уђоше у светилиште ГОСПОДЊЕ да изврше очишћење. У двориште Дома ГОСПОДЊЕГ изнеше све нечисто што су затекли у Храму ГОСПОДЊЕМ, па то Левити узеше и изнеше у долину Кидрон.</verse>
				<verse number="17">Почели су да освештавају првог дана првога месеца и до осмог дана истог месеца стигли су до ГОСПОДЊЕГ трема. Још осам дана су освештавали сâм Дом ГОСПОДЊИ и завршили шеснаестог дана првог месеца.</verse>
				<verse number="18">Потом одоше цару Езекији и известише га: »Извршили смо очишћење целог Дома ГОСПОДЊЕГ, жртвеника за жртве паљенице и свег његовог прибора и стола за постављање светог хлеба са свим његовим прибором.</verse>
				<verse number="19">Припремили смо и освештали све предмете које је цар Ахаз у својој невери уклонио док је био цар. Ено их сада пред ГОСПОДЊИМ жртвеником.«</verse>
				<verse number="20">Цар Езекија порани наредног јутра, окупи све градске службенике и оде до Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="21">Дотераше седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца за жртву за очишћење за цело царство, за светилиште и за Јуду, а цар заповеди свештеницима, Аароновим потомцима, да их принесу на ГОСПОДЊЕМ жртвенику.</verse>
				<verse number="22">Тада заклаше јунце, а свештеници узеше крв и њоме запљуснуше жртвеник. Затим заклаше овнове и њиховом крвљу запљуснуше жртвеник, а потом заклаше јагањце и запљуснуше жртвеник њиховом крвљу.</verse>
				<verse number="23">Јарце за жртву за очишћење дотераше пред цара и скуп, и они на њих положише руке.</verse>
				<verse number="24">Тада свештеници заклаше јарце и принеше њихову крв на жртвенику као жртву за очишћење, да изврше обред помирења за сав Израел, јер је цар наредио да се принесу жртва паљеница и жртва за очишћење за сав Израел.</verse>
				<verse number="25">Цар постави Левите у Дому ГОСПОДЊЕМ, са чинелама, харфама и лирама, онако како су прописали Давид, Божији виделац Гад и пророк Натан, пошто је ГОСПОД тако заповедио преко својих пророка.</verse>
				<verse number="26">Тако су Левити стајали с Давидовим музичким инструментима, а свештеници са својим трубама.</verse>
				<verse number="27">Езекија нареди да се на жртвенику принесе жртва паљеница. Када је почело приношење жртве, поче и певање ГОСПОДУ, праћено трубама и музичким инструментима Давида, цара Израела.</verse>
				<verse number="28">Сав скуп се поклони, док су певачи певали, а трубачи трубили. То је трајало све док се није завршило приношење жртве паљенице.</verse>
				<verse number="29">Када је завршено приношење, цар и сви који су били с њим клекнуше и поклонише се.</verse>
				<verse number="30">Цар Езекија и његови службеници наредише Левитима да певају хвалоспеве ГОСПОДУ речима Давида и видеоца Асафа, и они су их певали с радошћу, па погнули главе и клањали се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="31">Тада Езекија рече: »Сада сте посвећени ГОСПОДУ. Дођите и донесите клане жртве и жртве захвалнице у Дом ГОСПОДЊИ.« И скуп донесе клане жртве и жртве захвалнице, а сви који су то желели донеше жртве паљенице.</verse>
				<verse number="32">Број жртава паљеница које је скуп донео био је: седамдесет јунаца, сто овнова и две стотине јагањаца, све за жртве паљенице ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="33">Број животиња које су освештали за жртве износио је шест стотина јунаца и три хиљаде грла ситне стоке.</verse>
				<verse number="34">Али свештеникâ је било сувише мало да би могли да одеру све жртве паљенице, па им помогоше њихова сабраћа Левити док посао није обављен и док се нису освештали други свештеници, јер Левити су се савесније освештавали него свештеници.</verse>
				<verse number="35">Било је у изобиљу жртава паљеница, лоја од жртава за заједништво и жртава леваница уз жртве паљенице. Тако је поново успостављена служба у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="36">Езекија и сав народ радовали су се ономе што је Бог припремио за свој народ, јер се све одиграло тако ненадано.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Езекија разасла гласнике по целом Израелу и Јуди, а написа и писма Ефремовом и Манасијином племену, позивајући их да дођу у Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, да прославе Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="2">Цар и његови службеници и сва заједница у Јерусалиму одлучише да прославе Пасху у другом месецу.</verse>
				<verse number="3">Нису могли да је прославе у прописано време, јер се још није био освештао довољан број свештеника, а ни народ се још није био окупио у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="4">Овај наум се учини добар и цару и целој заједници,</verse>
				<verse number="5">па одлучише да пошаљу проглас по целом Израелу, од Беер-Шеве до Дана, позивајући народ да дође у Јерусалим и прослави Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог, јер то дуго нису чинили у великом броју, онако како је записано.</verse>
				<verse number="6">По царевој заповести, гласници пођоше по целом Израелу и Јуди са писмима од цара и његових службеника у којима је стајало: »Израелци, вратите се ГОСПОДУ, Богу Авраамовом, Исааковом и Израеловом, да би се он вратио вама који сте преостали, који сте утекли из руку цара Асирије.</verse>
				<verse number="7">Не будите као ваши очеви и браћа, који су били неверни ГОСПОДУ, Богу својих праотаца, па их је он учинио предметом згражавања, као што и сами видите.</verse>
				<verse number="8">Не будите тврдоглави, као што су били ваши очеви – покорите се ГОСПОДУ. Дођите у светилиште, које је он освештао довека. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, да се његов љути гнев окрене од вас.</verse>
				<verse number="9">Ако се вратите ГОСПОДУ, онда ће ваша браћа и деца наћи милост код оних који су их заробили и вратити се у ову земљу, јер је ГОСПОД, ваш Бог, милостив и сажаљив и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.«</verse>
				<verse number="10">Гласници су ишли од града до града у Ефрему и Манасији, све до Завулона, али им се народ ругао и исмевао их.</verse>
				<verse number="11">Ипак, неки из Асировог, Манасијиног и Завулоновог племена понизише се и дођоше у Јерусалим.</verse>
				<verse number="12">А у Јуди је Божија рука била на народу и дала му да сложно изврши оно што су заповедили цар и његови службеници, у складу с речју ГОСПОДЊОМ.</verse>
				<verse number="13">Силно мноштво народа окупи се у Јерусалиму у другом месецу да прослави Празник бесквасног хлеба.</verse>
				<verse number="14">Из Јерусалима уклонише жртвенике и кадионе жртвенике, па их бацише у долину Кидрон.</verse>
				<verse number="15">Четрнаестог дана другог месеца заклаше пасхално јагње. Свештеници и Левити се постидеше, па се освешташе и унеше жртве паљенице у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="16">Потом заузеше своја уобичајена места као што је прописано у закону Мојсија, Божијег човека, па су свештеници запљускивали крвљу коју су им додавали Левити.</verse>
				<verse number="17">Пошто се многи од народа нису освештали, Левити су морали да кољу пасхалну јагњад место свих оних који су били нечисти, да би их освештали за ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="18">Иако се већина од мноштва оних који су дошли из Ефрема, Манасије, Исахара и Завулона нису очистили, ипак су јели пасхално јагње, противно оном што је записано. Али Езекија се овако помоли за њих: »Нека ГОСПОД, који је добар, опрости свакоме</verse>
				<verse number="19">ко свим срцем тражи Бога – ГОСПОДА, Бога својих праотаца – ако и није чист онако како се захтева у светилишту.«</verse>
				<verse number="20">И ГОСПОД услиши Езекију и излечи народ.</verse>
				<verse number="21">Израелци који су били у Јерусалиму с великом су радошћу седам дана славили Празник бесквасног хлеба, а Левити и свештеници певали су хвалоспеве ГОСПОДУ сваки дан уз ГОСПОДЊЕ музичке инструменте.</verse>
				<verse number="22">Езекија је хвалио све Левите, који су вешто обављали ГОСПОДЊУ службу. Тих седам дана јели су оно што им је припадало од жртве, приносили жртве за заједништво и захваљивали ГОСПОДУ, Богу својих праотаца.</verse>
				<verse number="23">Потом се сва заједница сложи да славе још седам дана, па су још седам дана радосно славили.</verse>
				<verse number="24">Езекија, цар Јуде, прибави за заједницу хиљаду јунаца и седам хиљада грла ситне стоке, а поглавари још хиљаду јунаца и десет хиљада грла ситне стоке. Тада се освешта и велик број свештеника.</verse>
				<verse number="25">Сва Јудина заједница радовала се заједно са свештеницима и Левитима, свим окупљенима из Израела и са дошљацима који су дошли из Израела и дошљацима који су живели у Јуди.</verse>
				<verse number="26">У Јерусалиму је владала велика радост, јер још од времена Соломона сина Давидовог, цара Израела, није било ничег сличног у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">На крају свештеници и Левити устадоше да благослове народ, и Бог их услиши, јер је њихова молитва допрла до неба, његовог светог пребивалишта.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Када се све ово завршило, Израелци који су били у Јерусалиму кренуше по јудејским градовима, поразбијаше свете стубове и посекоше Ашерине мотке. Разорише узвишице и жртвенике широм Јуде и Венијамина и у Ефрему и Манасији. Када су их све разорили, Израелци се вратише у своје градове и на своје поседе.</verse>
				<verse number="2">Езекија подели свештенике и Левите на редове, свакога према његовој свештеничкој или левитској дужности, да приносе жртве паљенице и жртве за заједништво, да обављају службу, да захваљују и певају хвалоспеве на капијама Боравишта ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="3">Цар од свог личног имања даде прилог за јутарње и вечерње жртве паљенице и за жртве паљенице о суботама, младим месецима и прописаним празницима као што је записано у Закону ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="4">Он нареди житељима Јерусалима да дају део који припада свештеницима и Левитима, да би ови могли да се посвете Закону ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="5">Чим је ова наредба објављена, Израелци почеше да доносе првине свога жита, младог вина, уља, меда и свега што је родило на њивама – доносили су велике количине, десетак од свега.</verse>
				<verse number="6">А и они Израелци и Јудеји који су живели у јудејским градовима доносили су десетак од своје крупне и ситне стоке и десетак од светих предмета које су одвојили за ГОСПОДА, свога Бога, и стављали га на гомиле.</verse>
				<verse number="7">То су почели да чине у трећем месецу, а завршили у седмом.</verse>
				<verse number="8">Када су Езекија и његови службеници дошли и видели ове гомиле, благословише ГОСПОДА и његов народ Израел.</verse>
				<verse number="9">Езекија упита свештенике и Левите за те гомиле,</verse>
				<verse number="10">па му Азарја, главни свештеник, из Садокове породице, одговори: »Откад је народ почео да доноси своје прилоге у Дом ГОСПОДЊИ, имамо довољно да једемо и много нам претекне, јер је ГОСПОД благословио свој народ, па је овако много остало.«</verse>
				<verse number="11">Езекија нареди да се припреме одаје у Дому ГОСПОДЊЕМ, па тако и учинише.</verse>
				<verse number="12">Потом унеше прилоге, десетке и свете дарове, да се тамо чувају под управом Левита Конанје и његовог брата Шимија, који је био његов заменик.</verse>
				<verse number="13">По одлуци цара Езекије и Азарје, службеника задуженог за Божији Дом, Конанја и његов брат Шими били су надређени надзорницима Јехиелу, Азазји, Нахату, Асаелу, Јеримоту, Јозаваду, Елиелу, Јисмахји, Махату и Бенаји.</verse>
				<verse number="14">Левит Коре син Јимнин, чувар Источне капије, водио је бригу о жртвама драговољним које су се приносиле Богу, па је делио прилоге дате ГОСПОДУ као и свете дарове.</verse>
				<verse number="15">Еден, Минјамин, Исус, Шемаја, Амарја и Шеханја верно су му помагали у свештеничким градовима, делећи својој сабраћи свештеницима према њиховим редовима, како старима тако и младима.</verse>
				<verse number="16">Поврх тога, делили су и дечацима од три године и старијима, чија су имена била записана у родословима – свима који ће ући у Дом ГОСПОДЊИ да врше свакодневне дужности везане за посао у њиховој надлежности и према њиховом свештеничком реду.</verse>
				<verse number="17">Делили су свештеницима уписанима у родослове по породицама и Левитима од двадесет година и старијима, према њиховим дужностима и левитском реду,</verse>
				<verse number="18">а тако и свој нејачи, женама, синовима и кћерима у целој заједници, уписанима у родослове. Јер, они су се искрено освештавали.</verse>
				<verse number="19">Што се тиче свештеникâ, Ааронових потомака, који су живели на пољима око својих или других градова, поименце су одређивани људи који су сваком мушкарцу међу њима и свима који су били уписани у родослове Левитâ давали њихов део.</verse>
				<verse number="20">Тако је Езекија радио по целој Јуди, чинећи оно што је добро, исправно и верно пред ГОСПОДОМ, његовим Богом.</verse>
				<verse number="21">У свему што је предузимао служећи Божијем Дому и покоравајући се Закону и заповестима, тражио је свога Бога и радио свим срцем, и било му је добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">После свега што је Езекија тако верно урадио, Санхериб, цар Асирије, дође и нападе Јуду. Он опседе утврђене градове с намером да их освоји за себе.</verse>
				<verse number="2">Када је Езекија видео да је Санхериб дошао и да намерава да ратује против Јерусалима,</verse>
				<verse number="3">посаветова се са својим заповедницима и ратницима о томе да затвори воду у изворима ван града, и они му у томе помогоше.</verse>
				<verse number="4">Окупи се велико мноштво народа, па затворише све изворе и поток који је текао земљом, говорећи: »Зашто да цареви Асирије дођу и нађу много воде?«</verse>
				<verse number="5">Потом Езекија приону на поправљање порушених делова зида и дизање кула на њему. Са спољне стране изгради још један зид и ојача Мило у Давидовом граду. Он изради и много оружја и штитова.</verse>
				<verse number="6">Постави војне заповеднике над народом, па их окупи пред собом на тргу код градске капије и охрабри их говорећи:</verse>
				<verse number="7">»Будите јаки и храбри. Не бојте се и не обесхрабрујте због асирског цара и силне војске која је с њим, јер уз нас је већа сила него уз њега.</verse>
				<verse number="8">Уз њега је само рука од меса, а уз нас је ГОСПОД, наш Бог, који ће нам помоћи и борити се у нашим биткама.« И народ се испуни уздањем због онога што је рекао Езекија, цар Јуде.</verse>
				<verse number="9">Касније, када је асирски цар Санхериб са свом својом војском опседао Лахиш, он посла своје службенике у Јерусалим са овом поруком јудејском цару Езекији и свем јудејском народу који се тамо налазио:</verse>
				<verse number="10">»Овако каже Санхериб, цар Асирије: ‚На шта се ослањаш кад остајеш у Јерусалиму, под опсадом?</verse>
				<verse number="11">Када Езекија каже: »ГОСПОД, наш Бог, избавиће нас из руку асирског цара«, он вас заварава да би вас пустио да умрете од глади и жеђи.</verse>
				<verse number="12">Зар није баш Езекија уклонио Божије узвишице и жртвенике, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред једним жртвеником и само на њему палите кâд.«</verse>
				<verse number="13">Зар не знате шта смо ја и моји преци учинили с народима других земаља? Зар су богови тих народа икада избавили своју земљу из мојих руку?</verse>
				<verse number="14">Који је од свих богова народâ које су моји преци потпуно уништили могао да избави свој народ из мојих руку? Како ће онда ваш бог моћи да избави вас из мојих руку?</verse>
				<verse number="15">Не дајте, дакле, да вас Езекија завара и заведе. Не верујте му, јер ниједан бог ниједног народа ни царства није избавио свој народ из мојих руку или руку мојих предака. Утолико мање ће ваш бог моћи да избави вас из мојих руку.‘«</verse>
				<verse number="16">Санхерибови службеници још много тога рекоше против ГОСПОДА, Бога, и његовог слуге Езекије.</verse>
				<verse number="17">Асирски цар написа и писма у којима је вређао ГОСПОДА, Бога Израеловог, и говорио против њега: »Као што богови народâ других земаља нису избавили своје народе из мојих руку, тако ни Езекијин бог неће избавити свој.«</verse>
				<verse number="18">А асирски службеници почеше и на хебрејском језику да добацују житељима Јерусалима који су били на зидинама, да их уплаше и застраше како би освојили град,</verse>
				<verse number="19">говорећи о Богу Јерусалимовом исто што су говорили и о боговима других народа у свету, творевинама људских руку.</verse>
				<verse number="20">Због тога цар Езекија и пророк Исаија син Амоцов у молитви завапише до неба,</verse>
				<verse number="21">и ГОСПОД посла анђела, који уништи све врсне ратнике, вође и заповеднике у табору асирског цара, па се он повуче у своју земљу, осрамоћен. А када је ушао у храм свога бога, неки од његових синова погубише га мачем.</verse>
				<verse number="22">Тако је ГОСПОД спасао Езекију и житеље Јерусалима из руку асирског цара Санхериба и из руку свих других непријатеља. Он се старао о њима на свакој страни.</verse>
				<verse number="23">Многи донеше у Јерусалим жртве ГОСПОДУ и вредне поклоне Езекији, цару Јуде, кога су од тада сви народи почели веома да цене.</verse>
				<verse number="24">У то време Езекија се на смрт разболе, па се помоли ГОСПОДУ, који га услиши и даде му знак.</verse>
				<verse number="25">Али Езекија се узохоли и не узврати на доброту која му је показана, па је срџба ГОСПОДЊА била на њему и на Јуди и Јерусалиму.</verse>
				<verse number="26">Тада се Езекија покаја због своје охолости, а тако и Јерусалимљани, па срџба ГОСПОДЊА не сиђе на њих за време Езекијине владавине.</verse>
				<verse number="27">Езекија је стекао силно богатство и славу. Саградио је ризнице за своје сребро, злато и драго камење, зачине, штитове и сваковрсне драгоцености.</verse>
				<verse number="28">Саградио је и спремишта, да ускладишти пожњевено жито, младо вино и уље, и штале за све врсте животиња и торове за стада ситне стоке.</verse>
				<verse number="29">Градио је села и стекао много ситне и крупне стоке, јер му је Бог дао силно богатство.</verse>
				<verse number="30">Езекија је био тај који је запречио горњи рукавац Гихона и спровео воду до западне стране Давидовог града. Био је успешан у свему што је предузимао.</verse>
				<verse number="31">Али, када су вавилонски владари послали изасланике да га питају о знаку који се показао у његовој земљи, Бог га остави, да га провери и сазна све што му је у срцу.</verse>
				<verse number="32">Остала Езекијина дела и његова љубав према Богу записани су у Виђењу пророка Исаије сина Амоцовог у Књизи царева Јуде и Израела.</verse>
				<verse number="33">Езекија умре, па га сахранише на брду где су гробнице Давидових потомака. Када је умро, сва Јуда и житељи Јерусалима одаше му почаст. На месту цара наследи га његов син Манасија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.</verse>
				<verse number="3">Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалима и направио Ашерине мотке. Клањао се свим звездама и служио им.</verse>
				<verse number="4">Подигао је жртвенике и у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »Моје Име ће остати у Јерусалиму довека.«</verse>
				<verse number="5">У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама.</verse>
				<verse number="6">Приносио је своје синове као жртве паљенице у долини Бен Хином, бавио се враџбинама, гатањем и врачањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.</verse>
				<verse number="7">Узео је резбарени лик који је начинио и ставио га у Божији Дом, за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека.</verse>
				<verse number="8">Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио – сав Закон и уредбе и законе које сам им дао преко Мојсија.«</verse>
				<verse number="9">Али Манасија одведе Јуду и житеље Јерусалима на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД је говорио Манасији и његовом народу, али они га нису слушали.</verse>
				<verse number="11">Зато ГОСПОД на њих доведе заповеднике војске асирског цара, који заробише Манасију, ставише му куку у нос, везаше га бронзаним оковима и одведоше у Вавилон.</verse>
				<verse number="12">У својој невољи, он замоли ГОСПОДА, свога Бога, за милост и дубоко се понизи пред Богом својих праотаца.</verse>
				<verse number="13">А када му се помолио, ГОСПОДА дирну његово преклињање, па му услиши молитву и врати га у Јерусалим, у његово царство. Тада Манасија спозна да је ГОСПОД Бог.</verse>
				<verse number="14">После тога Манасија обнови спољни зид Давидовог града, западно од извора Гихона у долини, све до улаза Рибље капије и око брда Офела, а уједно му повећа и висину. Он постави и војне заповеднике у свим утврђеним градовима Јуде.</verse>
				<verse number="15">Манасија одбаци туђе богове и уклони онај лик из Дома ГОСПОДЊЕГ, као и све жртвенике које је био саградио на Храмском брду и у Јерусалиму и баци их ван града.</verse>
				<verse number="16">Потом обнови ГОСПОДЊИ жртвеник и на њему принесе жртве за заједништво и жртве захвалнице и рече Јудејима да служе ГОСПОДУ, Богу Израеловом.</verse>
				<verse number="17">А народ је наставио да приноси жртве на узвишицама, али само ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="18">Остала Манасијина дела, укључујући и молитву Богу и речи које су му видеоци говорили у име ГОСПОДА, Бога Израеловог, записана су у Летописима царева Израела.</verse>
				<verse number="19">Његова молитва и како је Бога дирнуло његово преклињање, као и сви његови греси, невера и места на којима је саградио узвишице и поставио Ашерине мотке и идоле пре него што се понизио – све је то забележено у записима виделаца.</verse>
				<verse number="20">Манасија умре, па га сахранише у његовој палати. На месту цара наследи га његов син Амон.</verse>
				<verse number="21">Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године.</verse>
				<verse number="22">Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. Служио је свим идолима које је направио његов отац Манасија и приносио им жртве.</verse>
				<verse number="23">Али, за разлику од свога оца Манасије, није се понизио пред ГОСПОДОМ, него је још увећао своју кривицу.</verse>
				<verse number="24">Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати.</verse>
				<verse number="25">Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину.</verse>
				<verse number="2">Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.</verse>
				<verse number="3">Осме године своје владавине, док је још био млад, Јосија поче да тражи Бога свога праоца Давида. У дванаестој години своје владавине, он поче да чисти Јуду и Јерусалим од узвишица, Ашериних мотки, резбарених ликова и ливених идола.</verse>
				<verse number="4">Под његовим надзором срушише Ваалове жртвенике и на комадиће исекоше кадионе жртвенике који су били над њима, а Ашерине мотке, резбарене ликове и ливене идоле разбише у парампарчад и разасуше по гробовима оних који су им приносили жртве.</verse>
				<verse number="5">Јосија спали кости свештеникâ на њиховим жртвеницима и тако очисти Јуду и Јерусалим.</verse>
				<verse number="6">У градовима Манасије, Ефрема и Симеона, све до Нефталима, и у рушевинама око њих,</verse>
				<verse number="7">поруши жртвенике и Ашерине мотке и у прах смрви резбарене ликове и исече на комадиће све кадионе жртвенике по целом Израелу. Потом се врати у Јерусалим.</verse>
				<verse number="8">Осамнаесте године своје владавине, да би очистио земљу и Храм, Јосија посла Шафана сина Ацалјиног и заповедника града Маасеју са бележником Јоахом сином Јоахазовим да поправе Дом ГОСПОДА, његовог Бога.</verse>
				<verse number="9">Они одоше првосвештенику Хилкији и дадоше му новац који је доношен у Божији Дом, а који су Левити, чувари капија, сакупили од Манасије, Ефрема и свег преосталог Израела и од целог Јуде и Венијамина и житељâ Јерусалима.</verse>
				<verse number="10">Потом новац поверише на чување људима одређеним да надгледају радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови су онда исплаћивали раднике који су поправљали и обнављали Храм.</verse>
				<verse number="11">Дали су новац и тесарима и градитељима да купе тесани камен и дрво за пречаге и друге греде за зграде које су цареви Јуде оставили да пропадају.</verse>
				<verse number="12">Људи су поштено радили, а њима су руководили Левити Јахат и Авдија, Мераријеви потомци, и Захарија и Мешулам, Кехатови потомци. Левити – сви који су умели да свирају –</verse>
				<verse number="13">били су задужени за носаче терета и надгледали раднике у свим пословима. Неки Левити су били писари, надгледници и чувари капија.</verse>
				<verse number="14">Док су износили новац који је био унет у Дом ГОСПОДЊИ, свештеник Хилкија нађе Књигу закона ГОСПОДЊЕГ, који је дат преко Мојсија.</verse>
				<verse number="15">Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.« И даде је Шафану,</verse>
				<verse number="16">а овај однесе књигу цару и извести га: »Твоји службеници раде све што им је поверено.</verse>
				<verse number="17">Исплатили су новац који је био у Дому ГОСПОДЊЕМ и поверили га на чување надгледницима и радницима.«</verse>
				<verse number="18">Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.</verse>
				<verse number="19">Када је цар чуо речи Закона, раздре своју одећу,</verse>
				<verse number="20">па заповеди Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Авдону сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји:</verse>
				<verse number="21">»Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име и у име оних који су преостали у Израелу и Јуди о ономе што пише у овој књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ који се излио на нас зато што се наши праоци нису држали речи ГОСПОДЊЕ и нису чинили оно што је записано у овој књизи.«</verse>
				<verse number="22">Хилкија и они које је цар послао с њим одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Токхата сина Хасриног, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="23">Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени:</verse>
				<verse number="24">Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље – сва проклетства записана у књизи коју су читали пред јудејским царем.</verse>
				<verse number="25">Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће се излити на ово место и неће се угасити.</verse>
				<verse number="26">Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо:</verse>
				<verse number="27">Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред Богом када си чуо шта је рекао против овог места и његових житеља, зато што си се преда мном понизио и раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="28">Сада ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место и његове житеље.‘« И они пренеше њен одговор цару.</verse>
				<verse number="29">Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима,</verse>
				<verse number="30">па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и Левитима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="31">Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом и да ће извршавати све речи савеза које су записане у оној књизи.</verse>
				<verse number="32">Затим нареди свима у Јерусалиму и Венијамину да потврде своју верност савезу, што житељи Јерусалима и учинише у складу са Божијим савезом, савезом Бога њихових праотаца.</verse>
				<verse number="33">Јосија уклони све гнусне идоле са свих подручја која су припадала Израелцима и свима у Израелу заповеди да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Све док је он био жив, нису одступали од тога да иду за ГОСПОДОМ, Богом својих праотаца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Јосија потом у Јерусалиму прослави ГОСПОДЊУ Пасху – пасхално јагње је заклано четрнаестог дана првог месеца.</verse>
				<verse number="2">Он одреди свештеницима њихове дужности и охрабри их за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="3">Он рече Левитима, који су учили сав Израел и били одвојени за ГОСПОДА: »Ставите свети Ковчег у Храм који је саградио Соломон син Давидов, цар Израела. Немојте да га носите на раменима. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, и његовом народу Израелу.</verse>
				<verse number="4">Припремите се по породицама, по својим редовима, према упутствима која су записали Давид, цар Израела, и његов син Соломон.</verse>
				<verse number="5">Стојте у светилишту са једним редом Левитâ на сваки род из породица своје сабраће, обичног народа.</verse>
				<verse number="6">Закољите пасхално јагње, освештајте се и спремите јагње за своју сабраћу онако како вам је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.«</verse>
				<verse number="7">За сав народ који је тамо био Јосија набави укупно тридесет хиљада грла ситне стоке за пасхалне жртве и три хиљаде говеда – све са свог имања.</verse>
				<verse number="8">И његови поглавари дадоше драговољне прилоге за народ и свештенике и Левите. Хилкија, Захарија и Јехиел, управитељи Божијег Дома, дадоше свештеницима две хиљаде шест стотина пасхалних жртава и три стотине говеда.</verse>
				<verse number="9">А и Конанја, са својом браћом Шемајом и Натанаилом и вођама Левитâ Хашавјом, Јеиелом и Јозавадом, даде пет хиљада пасхалних жртава и пет стотина говеда за Левите.</verse>
				<verse number="10">Тако је све било припремљено за службу, па свештеници стадоше на своја места, с Левитима по њиховим редовима, као што је цар заповедио.</verse>
				<verse number="11">Клали су пасхалну јагњад, а свештеници су запљускивали крвљу коју су им додавали Левити који су дерали животиње.</verse>
				<verse number="12">Одвојише жртве паљенице које ће дати родовима из породица обичног народа, да их они принесу ГОСПОДУ као што је записано у Мојсијевој књизи. Исто учинише и са говедима.</verse>
				<verse number="13">Пасхалне животиње су пекли над ватром, као што је прописано, а свете жртве кували у лонцима, котловима и тепсијама и брзо их делили целом народу.</verse>
				<verse number="14">После тога Левити спремише за себе и свештенике, јер су свештеници, Ааронови потомци, приносили жртве паљенице и лој све до ноћи.</verse>
				<verse number="15">Свирачи, Асафови потомци, били су на местима која су им прописали Давид, Асаф, Хеман и царев виделац Једутун. Ни чувари капија нису морали да напуштају своја места крај капија, јер су њихова сабраћа Левити спремила и за њих.</verse>
				<verse number="16">Тако је тог дана извршена цела ГОСПОДЊА служба везана за прославу Пасхе и приношење жртава паљеница на ГОСПОДЊЕМ жртвенику, као што је заповедио цар Јосија.</verse>
				<verse number="17">Израелци који су се тамо нашли славили су Пасху и Празник бесквасног хлеба седам дана.</verse>
				<verse number="18">Пасха се није овако славила у Израелу још од времена пророка Самуила. Ниједан од израелских царева није никад прославио такву Пасху као Јосија, са свештеницима, Левитима и свим Јудејима и Израелцима, који су тамо били са житељима Јерусалима.</verse>
				<verse number="19">Ова Пасха је прослављена осамнаесте године Јосијине владавине.</verse>
				<verse number="20">После свега овога, када је Јосија уредио Храм, египатски цар Нехо дође да нападне Кархемиш на Еуфрату, па Јосија изађе на њега.</verse>
				<verse number="21">А Нехо му посла гласнике с поруком: »Шта ја имам с тобом, јудејски царе? Нисам сада кренуо на тебе, него на владарску кућу с којом сам у рату. Бог ми је рекао да пожурим, зато престани да се противиш Богу, који је са мном, да те не затре.«</verse>
				<verse number="22">Али Јосија не хтеде да се окрене од њега, него се преруши не би ли га увукао у борбу. Није хтео да послуша оно што му је Нехо рекао по Божијој заповести, него га нападе на мегидској равници.</verse>
				<verse number="23">Стрелци погодише цара Јосију, па он рече својим службеницима: »Водите ме одавде, јер сам тешко рањен.«</verse>
				<verse number="24">И они га изнеше из његових кола и унеше у друга која је имао, па га одвезоше у Јерусалим, где он умре. Сахранише га у гробници његових праотаца, и сва Јуда и Јерусалим га ожалише.</verse>
				<verse number="25">Јеремија састави тужбалице за Јосијом, па и дан-данас сви певачи и певачице помињу Јосију у тужбалицама. Ове тужбалице су се уобичајиле у Израелу, а записане су у Књизи тужбалица.</verse>
				<verse number="26">Остали догађаји Јосијине владавине, и његова љубав према Богу у складу с оним што је записано у Закону ГОСПОДЊЕМ</verse>
				<verse number="27">– сва његова дела, од првог до последњег – записани су у Књизи царева Израела и Јуде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Тада народ узе Јехоахаза сина Јосијиног, па га постави за цара у Јерусалиму место његовог оца.</verse>
				<verse number="2">Јехоахаз је имао двадесет три године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца.</verse>
				<verse number="3">Египатски цар Нехо свргну га с престола у Јерусалиму и наметну Јуди данак од сто таланата сребра и једног таланта злата.</verse>
				<verse number="4">Египатски цар постави Јехоахазовог брата Елјакима за цара над Јудом и Јерусалимом и промени му име у Јехојаким, а његовог брата Јехоахаза узе и одведе у Египат.</verse>
				<verse number="5">Јехојаким је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Чинио је оно што је зло у очима ГОСПОДА, његовог Бога.</verse>
				<verse number="6">Њега нападе Навуходоносор, цар Вавилона, и веза бронзаним оковима, па га одведе у Вавилон.</verse>
				<verse number="7">Навуходоносор однесе у Вавилон предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ и стави их у свој храм у Вавилону.</verse>
				<verse number="8">Остали догађаји Јехојакимове владавине, и гнусобе које је чинио и све што се утврдило против њега, записани су у Књизи царева Израела и Јуде. На месту цара наследи га његов син Јоахин.</verse>
				<verse number="9">Јоахин је имао осамнаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца и десет дана. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.</verse>
				<verse number="10">У пролеће, цар Навуходоносор посла по њега и доведе га у Вавилон, заједно са вредним предметима из Дома ГОСПОДЊЕГ, а за цара над Јудом и Јерусалимом постави Јоахиновог стрица Цидкију.</verse>
				<verse number="11">Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година.</verse>
				<verse number="12">Чинио је оно што је зло у очима ГОСПОДА, његовог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом, који је говорио реч ГОСПОДЊУ.</verse>
				<verse number="13">А побунио се и против цара Навуходоносора, који га је натерао да се закуне Божијим именом. Постао је тврдоглав и окорелог срца и није хтео да се окрене ГОСПОДУ, Богу Израеловом.</verse>
				<verse number="14">Поврх тога, и све вође свештеника и народа постајале су све неверније, поводећи се за свим гнусним обичајима незнабожаца и скврнавећи Дом ГОСПОДЊИ, који је ГОСПОД освештао у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД, Бог њихових праотаца, стално их је опомињао преко својих гласника, јер му је било жао његовог народа и Боравишта.</verse>
				<verse number="16">Али они су се ругали Божијим гласницима, презирали његове речи и исмевали његове пророке, све док се његова срџба није дигла на његов народ и више није било лека.</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД на њих доведе халдејског цара, који њихове младиће погуби мачем у светилишту, не штедећи ни младиће ни девојке, ни старце ни немоћне. Бог их све предаде Навуходоносору.</verse>
				<verse number="18">Навуходоносор однесе у Вавилон све предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ, и велике и мале, и благо из Дома ГОСПОДЊЕГ и благо које је припадало цару и његовим заповедницима.</verse>
				<verse number="19">Божији Дом запалише и срушише јерусалимски зид. Спалише и све палате и уништише све што је у њима нешто вредело.</verse>
				<verse number="20">Преостали народ који није погинуо од мача Навуходоносор одведе у сужањство у Вавилон, па су служили њему и његовим синовима до појаве Персијског царства.</verse>
				<verse number="21">Тада се испунило оно што је ГОСПОД објавио преко свога слуге Јеремије: »Док се земља не наужива суботњих починака, почиваће пуста док се не наврши седамдесет година.«</verse>
				<verse number="22">Прве године владавине персијског цара Кира, да би се испунило оно што је ГОСПОД објавио преко Јеремије, ГОСПОД подстаче Кира да широм свога царства, усмено и писмено, објави:</verse>
				<verse number="23">»Овако каже Кир, цар Персије: »ГОСПОД, Бог неба, дао ми је сва царства на земљи и одредио ме да му сазидам храм у Јерусалиму у Јуди. Ко је међу вама из његовог народа – нека је његов Бог с њим – нека иде.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="15">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Прве године владавине персијског цара Кира, да би се испунило оно што је ГОСПОД објавио преко Јеремије, ГОСПОД подстаче персијског цара Кира да широм свога царства, усмено и писмено, објави:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже Кир, цар Персије: »ГОСПОД, Бог неба, дао ми је сва царства на земљи и одредио ме да му сазидам храм у Јерусалиму у Јуди.</verse>
				<verse number="3">Ко је међу вама из његовог народа, нека је његов Бог с њим. Нека иде у Јерусалим у Јуди да зида Дом ГОСПОДА, Бога Израеловог, Бога који је у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="4">И где год још да живи неко ко је преостао из тог народа, нека га људи из тог места снабдеју сребром и златом, добрима и стоком и жртвама драговољним за Божији Дом у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="5">Тада се главе породица Јуде и Венијамина, као и свештеници и Левити – сви које је Бог подстакао – спремише да иду и сазидају Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="6">Сви суседи им помогоше предметима од сребра и злата, добрима и стоком и скупоценим даровима поред свих жртава драговољних.</verse>
				<verse number="7">Чак и цар Кир изнесе предмете који су припадали Дому ГОСПОДЊЕМ, а које је Навуходоносор однео из Јерусалима и ставио у храм свога бога.</verse>
				<verse number="8">Кир, цар Персије, нареди да их изнесе Митридат, ризничар, који их преброја пред Шешбацаром, поглаваром Јуде.</verse>
				<verse number="9">А ово је њихов број: златних посуда: 30; сребрних посуда: 1.000; кадионица: 29;</verse>
				<verse number="10">златних чинија: 30; одговарајућих сребрних чинија: 410; осталих предмета: 1.000.</verse>
				<verse number="11">Укупно је било 5.400 златних и сребрних предмета. Шешбацар их све понесе када су се изгнаници враћали из Вавилона у Јерусалим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ово су људи из оне покрајине који су изашли из изгнаничког сужањства, које је вавилонски цар Навуходоносор као сужње одвео у Вавилон, и вратили се у Јерусалим и Јуду, свако у свој град,</verse>
				<verse number="2">предвођени Зоровавелом, Исусом, Немијом, Серајом, Реелајом, Мордехајем, Билшаном, Миспаром, Бигвајем, Рехумом и Бааном. Попис Израелаца:</verse>
				<verse number="3">Парошевих потомака: 2.172;</verse>
				<verse number="4">Шефатјиних потомака: 372;</verse>
				<verse number="5">Арахових потомака: 775;</verse>
				<verse number="6">Пахат-Моавових потомака преко Исуса и Јоава: 2.812;</verse>
				<verse number="7">Еламових потомака: 1.254;</verse>
				<verse number="8">Затуових потомака: 945;</verse>
				<verse number="9">Закајевих потомака: 760;</verse>
				<verse number="10">Банијевих потомака: 642;</verse>
				<verse number="11">Бевајевих потомака: 623;</verse>
				<verse number="12">Азгадових потомака: 1.222;</verse>
				<verse number="13">Адоникамових потомака: 666;</verse>
				<verse number="14">Бигвајевих потомака: 2.056;</verse>
				<verse number="15">Адинових потомака: 454;</verse>
				<verse number="16">Атерових потомака преко Езекије: 98;</verse>
				<verse number="17">Бецајевих потомака: 323;</verse>
				<verse number="18">Јориних потомака: 112;</verse>
				<verse number="19">Хашумових потомака: 223;</verse>
				<verse number="20">Гибарових потомака: 95;</verse>
				<verse number="21">људи из Витлејема: 123;</verse>
				<verse number="22">мушкараца из Нетофе: 56;</verse>
				<verse number="23">мушкараца из Анатота: 128;</verse>
				<verse number="24">људи из Азмавета: 42;</verse>
				<verse number="25">људи из Кирјат-Јеарима, Кефире и Беерота: 743;</verse>
				<verse number="26">људи из Раме и Гаве: 621;</verse>
				<verse number="27">мушкараца из Михмаса: 122;</verse>
				<verse number="28">мушкараца из Бетела и Аја: 223;</verse>
				<verse number="29">људи из Нева: 52;</verse>
				<verse number="30">људи из Магбиша: 156;</verse>
				<verse number="31">људи из другог Елама: 1.254;</verse>
				<verse number="32">људи из Харима: 320;</verse>
				<verse number="33">људи из Лода, Хадида и Она: 725;</verse>
				<verse number="34">људи из Јерихона: 345</verse>
				<verse number="35">људи из Сене: 3.630.</verse>
				<verse number="36">Свештеници: Једајиних потомака преко Исусове породице: 973;</verse>
				<verse number="37">Имерових потомака: 1.052;</verse>
				<verse number="38">Пашхурових потомака: 1.247;</verse>
				<verse number="39">Харимових потомака: 1.017.</verse>
				<verse number="40">Левити: Исусових и Кадмиелових потомака преко Ходавје: 74.</verse>
				<verse number="41">Певачи: Асафових потомака: 128.</verse>
				<verse number="42">Чувари капија: Шалумових, Атерових, Талмонових, Акувових, Хатитиних и Шовајевих потомака: 139.</verse>
				<verse number="43">Храмски служитељи: потомци Цихе, Хасуфе, Табаота,</verse>
				<verse number="44">Кероса, Сијахе, Падона,</verse>
				<verse number="45">Леване, Хагаве, Акува,</verse>
				<verse number="46">Хагава, Шалмаја, Ханана,</verse>
				<verse number="47">Гидела, Гахара, Реаје,</verse>
				<verse number="48">Рецина, Некоде, Газама,</verse>
				<verse number="49">Узе, Пасеаха, Бесаја,</verse>
				<verse number="50">Асне, Меунима, Нефусима,</verse>
				<verse number="51">Бакбука, Хакуфе, Хархура,</verse>
				<verse number="52">Бацлута, Мехиде, Харше,</verse>
				<verse number="53">Баркоса, Сисре, Тамаха,</verse>
				<verse number="54">Нециаха и Хатифе.</verse>
				<verse number="55">Потомци Соломонових слугу: потомци Сотаја, Хасоферета, Перуде,</verse>
				<verse number="56">Јаале, Даркона, Гидела,</verse>
				<verse number="57">Шефатје, Хатила, Похерет-Хацевајима и Амија.</verse>
				<verse number="58">Храмских служитеља и потомака Соломонових слугу: 392.</verse>
				<verse number="59">Људи који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Харше, Керува, Адана и Имера, али нису могли да докажу да су њихове породице потекле од Израела, били су:</verse>
				<verse number="60">потомци Делаје, Товије и Некоде, њих 652,</verse>
				<verse number="61">и међу потомцима свештеникâ: потомци Ховаје, Хакоца и Барзилаја, који се оженио кћери Барзилаја Гилађанина и узео његово име.</verse>
				<verse number="62">Они су тражили своје родослове по званичним књигама, али их нису нашли, па су били искључени из свештенства као нечисти.</verse>
				<verse number="63">Стога им је намесник наредио да не једу од пресвете хране све док се не појави свештеник који ће доносити одлуке помоћу Урима и Тумима.</verse>
				<verse number="64">Цела заједница бројала је 42.360 људи,</verse>
				<verse number="65">не рачунајући њихове слуге и слушкиње, којих је било 7.337. А имали су и 200 певача и певачица</verse>
				<verse number="66">и поседовали 736 коња, 245 мазги,</verse>
				<verse number="67">435 камила и 6.720 магараца.</verse>
				<verse number="68">Када су стигли до Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму, неке главе породица дале су жртве драговољне за Божији Дом, да се поново сазида на свом месту.</verse>
				<verse number="69">За радове су, према својим могућностима, дали у ризницу 61.000 дарика злата, 5.000 мина сребра и 100 свештеничких одора.</verse>
				<verse number="70">Свештеници, Левити, део народа, певачи, чувари капија и храмски служитељи настанише се у својим градовима, а остали Израелци у својим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Када је дошао седми месец и Израелци већ били у својим градовима, цео народ се сложно окупи у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Тада Исус син Јоцадаков са својим сусвештеницима и Зоровавел син Салатиилов са својом сабраћом почеше да подижу жртвеник Богу Израеловом да би на њему приносили жртве паљенице, као што је записано у Закону Мојсија, Божијег човека.</verse>
				<verse number="3">Упркос великом страху од околних народа, подигоше жртвеник на његовом првобитном месту, па су на њему приносили жртве паљенице ГОСПОДУ, и јутарње и вечерње.</verse>
				<verse number="4">Затим, као што је записано, прославише Празник сеница, приносећи онолико паљеница колико је било прописано за сваки дан празника.</verse>
				<verse number="5">Потом су приносили редовне жртве паљенице, жртве у време младог месеца и жртве за све ГОСПОДЊЕ свете празнике, као и оне које се приносе као жртве драговољне ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="6">Првог дана седмог месеца почеше да приносе жртве паљенице ГОСПОДУ, иако темељи Храма ГОСПОДЊЕГ још нису били положени.</verse>
				<verse number="7">Онда дадоше новца зидарима и тесарима и хране, пића и уља Сидонцима и Тирцима да им, по допуштењу Кира, цара Персије, из Либана морем до Јопе превезу кедрових дебала.</verse>
				<verse number="8">Другог месеца, друге године по њиховом доласку у Божији Дом у Јерусалиму, Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше да изводе радове, заједно са осталом својом сабраћом свештеницима, Левитима и свима који су се из сужањства вратили у Јерусалим, одређујући Левите од двадесет година и старије да надгледају зидање Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="9">Исус и његови синови и браћа, Кадмиел и његови синови – Ходавјини потомци – и Хенададови синови са својим синовима и браћом – све Левити – удружише се да надгледају оне који су радили на Божијем Дому.</verse>
				<verse number="10">Када су градитељи положили темеље Храма ГОСПОДЊЕГ, свештеници у својим одорама и са трубама, а Левити који су били Асафови потомци са чинелама, заузеше своја места да хвале ГОСПОДА, као што је прописао Давид, цар Израела,</verse>
				<verse number="11">па су певали хвалоспеве и песме захвалнице ГОСПОДУ: »Он је добар; његова љубав према Израелу остаје довека.« И сав народ је веома гласно викао хвалећи ГОСПОДА, јер су били положени темељи Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="12">А многи од старијих свештеника, Левита и глава породица који су видели ранији храм, гласно заплакаше када су видели да су положени темељи овог храма, док су многи други клицали од радости.</verse>
				<verse number="13">И нико није могао да разликује звук радосног клицања од звука плача, јер је народ веома гласно викао. А тај звук се чуо веома далеко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када су Јудини и Венијаминови непријатељи чули да изгнаници зидају храм ГОСПОДУ, Богу Израеловом,</verse>
				<verse number="2">дођоше Зоровавелу и главама породица, па рекоше: »Дајте да вам помогнемо да зидате, јер и ми, као и ви, тражимо вашега Бога и приносимо му жртве још од времена владавине Есархадона, цара Асирије, који нас је довео овамо.«</verse>
				<verse number="3">Али Зоровавел, Исус и остале главе израелских породица одговорише: »Немате ви никаквог удела с нама у зидању храма нашем Богу. Ми ћемо га сами сазидати за ГОСПОДА, Бога Израеловог, као што нам је заповедио Кир, цар Персије.«</verse>
				<verse number="4">Тада околни народи почеше да застрашују народ Јуде и да га ометају у зидању.</verse>
				<verse number="5">Све време владавине Кира, цара Персије, до владавине Дарија, цара Персије, унајмљивали су саветнике да роваре против Јудеја и да осујећују њихове науме.</verse>
				<verse number="6">За време Ксеркса, на почетку његове владавине, написаше тужбу против народа Јуде и Јерусалима.</verse>
				<verse number="7">А у време владавине Артаксеркса, цара Персије, Бишлам, Митридат, Товел и његови сарадници писали су Артаксерксу. Њихова представка била је написана арамејским писмом и на арамејском језику.</verse>
				<verse number="8">Заповедник Рехум и бележник Шимшај написали су следеће писмо цару Артаксерксу против Јерусалима:</verse>
				<verse number="9">Заповедник Рехум и бележник Шимшај са својим сарадницима – судијама и управитељима над становницима Триполија, Персије, Ереха и Вавилона, Еламцима из Сусе</verse>
				<verse number="10">и осталим народом који је велики и часни Асурбанипал иселио, па га населио у граду Самарији и другим местима с оне стране Еуфрата.</verse>
				<verse number="11">Ово је препис писма које су му послали: Цару Артаксерксу, од твојих слугу, људи с оне стране Еуфрата.</verse>
				<verse number="12">Нека цар зна да су Јудеји који су од тебе дошли к нама отишли у Јерусалим и поново зидају тај бунтовнички и опаки град. Обнављају зидине и поправљају темеље.</verse>
				<verse number="13">Надаље, нека цар зна: ако тај град буде сазидан и његове зидине обновљене, више се неће плаћати ни порези, ни данак, ни царина, па ће због тога трпети царски приход.</verse>
				<verse number="14">Будући да смо у обавези према двору и да нам не приличи да гледамо како се цару наноси срамота, шаљемо ово и обавештавамо цара,</verse>
				<verse number="15">да би се истражили летописи твојих претходника. У тим летописима ћеш наћи да је тај град бунтовнички град, невоља за цареве и покрајине и да се у њему дижу буне још од прадавних времена. Зато је тај град и био опустошен.</verse>
				<verse number="16">Обавештавамо цара: ако овај град буде сазидан и његове зидине обновљене, ништа ти неће остати с оне стране Еуфрата.</verse>
				<verse number="17">Цар је послао овај одговор: Заповеднику Рехуму и бележнику Шимшају, и осталим њиховим сарадницима који живе у Самарији и на другим местима с оне стране Еуфрата: Поздрав.</verse>
				<verse number="18">Писмо које сте нам послали прочитано је у преводу преда мном.</verse>
				<verse number="19">По наредби коју сам издао обављено је истраживање и утврђено да се тај град од давнина дизао против царева и да су се у њему дизале буне и устанци.</verse>
				<verse number="20">Јерусалим је имао моћне цареве који су владали над свиме с оне стране Еуфрата и којима су се плаћали порези, данак и царина.</verse>
				<verse number="21">Зато наредите тим људима да прекину радове, да се тај град не зида док ја то не наредим.</verse>
				<verse number="22">Пазите да не занемарите овај случај. Зашто би то зло расло на цареву штету?</verse>
				<verse number="23">Чим је препис писма цара Артаксеркса прочитан пред Рехумом, бележником Шимшајем и њиховим сарадницима, они одмах одоше Јудејима у Јерусалим и силом их натераше да прекину радове.</verse>
				<verse number="24">Тако су радови на Божијем Дому у Јерусалиму били обустављени све до друге године владавине персијског цара Дарија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А пророци Агеј и Захарија, потомак Идов, почеше да пророкују Јудејима у Јуди и Јерусалиму у име Бога Израеловог, који је био над њима.</verse>
				<verse number="2">Тада Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше поново да зидају Божији Дом у Јерусалиму, а Божији пророци су били с њима и помагали им.</verse>
				<verse number="3">У то време дођоше к њима Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознај и њихови сарадници и рекоше им: »Ко вам је дозволио да поново зидате овај храм и да обнављате ово здање?«</verse>
				<verse number="4">И још упиташе: »Како се зову људи који дижу ово здање?«</verse>
				<verse number="5">Али око њиховог Бога бдело је над јудејским старешинама, па нису били спречени да раде док извештај није отишао Дарију и док од њега није стигао писмени одговор.</verse>
				<verse number="6">Ово је препис писма које су Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознај и њихови сарадници, управитељи подручја с оне стране Еуфрата, послали цару Дарију.</verse>
				<verse number="7">Извештај који су му послали гласио је овако: Цару Дарију: срдачан поздрав.</verse>
				<verse number="8">Нека цар зна да смо отишли у покрајину Јуду, до храма великога Бога. Граде га од великог камења, а у зидове умећу греде. Радове марљиво изводе и добро им напредују.</verse>
				<verse number="9">Испитали смо њихове старешине и упитали их: »Ко вам је дозволио да поново зидате овај храм и да обновите ово здање?«</verse>
				<verse number="10">Распитали смо се и за њихова имена, да бисмо могли да запишемо имена њихових вођа и дојавимо их теби.</verse>
				<verse number="11">А они су нам овако одговорили: »Ми смо слуге Бога неба и земље и поново зидамо храм који је био сазидан пре много година, а сазидао га је и завршио један велики израелски цар.</verse>
				<verse number="12">Али, зато што су наши очеви разгневили Бога неба, он их је предао у руке Халдејцу Навуходоносору, цару Вавилона, и он је разорио овај храм и одвео народ у Вавилон.</verse>
				<verse number="13">А прве године владавине Кира, цара Вавилона, цар Кир је донео указ о поновном зидању овог Божијег Дома.</verse>
				<verse number="14">И још је из храма у Вавилону цар Кир изнео златне и сребрне предмете који су припадали Божијем Дому – које је Навуходоносор узео из храма у Јерусалиму и однео у храм у Вавилону – и предао их човеку по имену Шешбацар, кога је поставио за намесника</verse>
				<verse number="15">и рекао му: ‚Узми ове предмете, иди и стави их у храм у Јерусалиму. И нека се Божији Дом поново сазида на свом месту.‘</verse>
				<verse number="16">Тако је тај Шешбацар дошао и положио темеље Божијег Дома у Јерусалиму. И од тог времена па до сада он се зида, али још није довршен.«</verse>
				<verse number="17">Ако, дакле, цар жели, нека се претражи царски архив у Вавилону, да се види да ли је цар Кир заиста донео указ о поновном зидању Божијег Дома у Јерусалиму, па нека нам онда цар пошаље своју одлуку о томе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тада цар Дарије издаде наредбу, па претражише архив смештен у вавилонској ризници.</verse>
				<verse number="2">У тврђави града Екбатане, у покрајини Медији, пронађен је свитак на ком је писало: Службена белешка:</verse>
				<verse number="3">Прве године владавине цара Кира, цар је донео овај указ у вези са Божијим Домом у Јерусалиму: Нека се храм поново сазида као место где ће се приносити жртве и нека му се положе темељи. Нека буде шездесет лаката висок и шездесет лаката широк,</verse>
				<verse number="4">са три реда великог камења и једним редом дрвених греда. Трошкови ће се подмирити из царске ризнице.</verse>
				<verse number="5">Уз то, златни и сребрни предмети који припадају Божијем Дому, а које је Навуходоносор узео из храма у Јерусалиму и донео у Вавилон, нека се врате на своје место у храму у Јерусалиму и нека се чувају у Божијем Дому.</verse>
				<verse number="6">Стога, дакле, Татнаје, намесниче подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознаје и ваши сарадници, управитељи подручја с оне стране Еуфрата, држите се даље од тог места.</verse>
				<verse number="7">Не мешајте се у радове на овом Божијем Дому. Нека јудејски намесник и јудејске старешине поново сазидају Божији Дом на његовом месту.</verse>
				<verse number="8">Поврх тога, наређујем шта треба да чините за јудејске старешине током зидања овог Божијег Дома: Нека се трошкови тих људи у потпуности подмире из царске ризнице, од пореских прихода подручја с оне стране Еуфрата, да се радови не би прекидали.</verse>
				<verse number="9">Све што буде потребно – јунци, овнови, мушка јагњад за жртве паљенице Богу неба, затим пшеница, со, вино и уље на захтев свештеникâ у Јерусалиму – нека им се неизоставно даје сваког дана,</verse>
				<verse number="10">да Богу неба могу да приносе пријатне жртве и да се моле за живот цара и његових синова.</verse>
				<verse number="11">Надаље наређујем: ко год прекрши овај указ, нека му се из куће извади греда, а њега нека подигну и набију на ту греду. Нека му због тога кућа постане буњиште.</verse>
				<verse number="12">Нека Бог, који је тамо настанио своје име, обори сваког цара или народ који дигне руку да прекрши ову наредбу или поруши овај Божији Дом у Јерусалиму. Ја, Дарије, издао сам ову наредбу. Нека се она изврши са свом приљежношћу.</verse>
				<verse number="13">Тада Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознај и њихови сарадници приљежно извршише наредбу коју је послао цар Дарије.</verse>
				<verse number="14">Тако су јудејске старешине успешно наставиле да зидају под пророковањем пророкâ Агеја и Захарије, потомка Идовог. Завршише зидање у складу са заповешћу Бога Израеловог и са наредбама персијских царева Кира, Дарија и Артаксеркса.</verse>
				<verse number="15">Храм је завршен трећег дана месеца адара, шесте године владавине цара Дарија.</verse>
				<verse number="16">Тада Израелци – свештеници, Левити и остали изгнаници – с радошћу прославише посвећење Божијег Дома.</verse>
				<verse number="17">За посвећење овог Божијег Дома принеше стотину јунаца, две стотине овнова, четири стотине мушке јагњади и, као жртву за очишћење за сав Израел, дванаест јараца, по једног за свако Израелово племе.</verse>
				<verse number="18">Поставише свештенике по њиховим редовима и Левите по њиховим одредима да служе Богу у Јерусалиму, као што је записано у Књизи Мојсијевој.</verse>
				<verse number="19">Четрнаестог дана првог месеца изгнаници прославише Пасху.</verse>
				<verse number="20">Свештеници и Левити се очистише, и сви су били чисти. Левити заклаше пасхално јагње за све изгнанике, за своју сабраћу свештенике и за себе.</verse>
				<verse number="21">Тако су Израелци који су се вратили из изгнанства јели пасхално јагње, а с њима и сви они који су се одвојили од нечистих дела својих незнабожачких суседа да би тражили ГОСПОДА, Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="22">Седам дана су с радошћу славили Празник бесквасног хлеба, јер их је ГОСПОД испунио радошћу променивши став асирског цара према њима, па им је овај помогао око радова на Дому Бога, Бога Израеловог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">После ових догађаја, за време владавине Артаксеркса, цара Персије, Езра син Серајин, син Азарјин, син Хилкијин,</verse>
				<verse number="2">син Шалумов, син Садоков, син Ахитувов,</verse>
				<verse number="3">син Амарјин, син Азарјин, син Мерајотов,</verse>
				<verse number="4">син Зерахјин, син Узијин, син Букијев,</verse>
				<verse number="5">син Авишуин, син Пинхасов, син Елеазаров, син првосвештеника Аарона –</verse>
				<verse number="6">тај Езра дође из Вавилона. Он је био учитељ добро упућен у Мојсијев закон, који је дао ГОСПОД, Бог Израелов. Пошто је рука ГОСПОДА, његовог Бога, била на њему, цар му је дао све што је тражио.</verse>
				<verse number="7">И неки Израелци и свештеници, Левити, певачи, чувари капија и храмски служитељи дођоше у Јерусалим седме године владавине цара Артаксеркса.</verse>
				<verse number="8">Езра стиже у Јерусалим петог месеца седме године цареве владавине.</verse>
				<verse number="9">Кренуо је из Вавилона првог дана првог месеца и стигао у Јерусалим првог дана петог месеца, пошто је милостива рука његовог Бога била на њему.</verse>
				<verse number="10">Јер, Езра се посветио проучавању Закона ГОСПОДЊЕГ и његовом извршавању и поучавању Израела уредбама и законима.</verse>
				<verse number="11">Ово је препис писма које је цар Артаксерекс дао свештенику и учитељу Езри, зналцу заповести и уредби које је ГОСПОД дао Израелу:</verse>
				<verse number="12">Артаксерекс, цар царева, Езри, свештенику, учитељу Закона Бога неба: Поздрав.</verse>
				<verse number="13">Ово наређујем: Ко год од Израелаца и њихових свештеника и Левита у мом царству жели да иде у Јерусалим, може да иде с тобом.</verse>
				<verse number="14">Тебе шаље цар и седам његових саветника да испиташ како се Јуда и Јерусалим придржавају Закона твога Бога, који имаш са собом.</verse>
				<verse number="15">Осим тога, понеси са собом сребро и злато које цар и његови саветници драговољно дају Богу Израеловом, чије је Боравиште у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="16">као и све сребро и злато које прикупиш у покрајини Вавилон, и жртве драговољне од народа и свештеникâ за храм њиховог Бога у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="17">Постарај се да тим новцем купиш јунце, овнове, мушку јагњад, са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама, па их принеси на жртвенику храма свога Бога у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="18">Са преосталим сребром и златом ти и твоја сабраћа урадите како вам се чини да је најбоље, у складу с вољом вашега Бога.</verse>
				<verse number="19">Предај пред јерусалимским Богом све предмете који су ти поверени за службу у храму твога Бога.</verse>
				<verse number="20">И што год друго буде потребно за храм твога Бога, а ти будеш у прилици да набавиш, набави на рачун цареве ризнице.</verse>
				<verse number="21">Ја, цар Артаксерекс, још наређујем свим ризничарима подручја с оне стране Еуфрата: све што свештеник Езра, учитељ Закона Бога неба, затражи од вас, приљежно обезбедите –</verse>
				<verse number="22">до сто таланата сребра, сто кора пшенице, сто бата вина, сто бата уља за помазивање, а соли колико хоће.</verse>
				<verse number="23">Све што је Бог неба прописао нека се ревносно учини за храм Бога неба, да његова срџба не дође на царево царство и његове синове.</verse>
				<verse number="24">Треба да знате и то да ниједном свештенику, Левиту, певачу, чувару капија, храмском служитељу и другим службеницима овог Божијег Дома не сме да се намеће порез, данак или царина.</verse>
				<verse number="25">А ти, Езра, у складу с мудрошћу свога Бога, коју имаш, постави ниже и више судије да деле правду свем народу с оне стране Еуфрата, свима који познају законе твога Бога. А ти поучи оне који их не знају.</verse>
				<verse number="26">Ко год се не покорава закону твога Бога и царевом закону, нека се строго казни: смрћу, прогонством, одузимањем имовине или затвором.</verse>
				<verse number="27">Нека је благословен ГОСПОД, Бог наших праотаца, који је подстакао цара да овако укаже част Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму</verse>
				<verse number="28">и који ми је пред царем, његовим саветницима и свим његовим моћним службеницима показао своју љубав. Пошто је рука ГОСПОДА, мога Бога, била на мени, охрабрих се и окупих главе израелских породица, да иду са мном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ово су главе породица и они с њима уписани који су пошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксерекса:</verse>
				<verse number="2">Од Пинхасових потомака: Гершом; од Итамарових потомака: Данило; од Давидових потомака: Хатуш;</verse>
				<verse number="3">од Шеханјиних потомака; од Парошевих потомака: Захарија и с њим уписаних 150 мушкараца;</verse>
				<verse number="4">од Пахат-Моавових потомака: Елјехоенај син Зерахјин и с њим 200 мушкараца;</verse>
				<verse number="5">од Затуових потомака: Шеханја син Јахазиелов и с њим 300 мушкараца;</verse>
				<verse number="6">од Адинових потомака: Евед син Јонатанов и с њим 50 мушкараца;</verse>
				<verse number="7">од Еламових потомака: Исаија син Аталјин и с њим 70 мушкараца;</verse>
				<verse number="8">од Шефатјиних потомака: Зевадја син Михаилов и с њим 80 мушкараца;</verse>
				<verse number="9">од Јоавових потомака: Авдија син Јехиелов и с њим 218 мушкараца;</verse>
				<verse number="10">од Банијевих потомака: Шеломит син Јосифјин и с њим 160 мушкараца;</verse>
				<verse number="11">од Бевајевих потомака: Захарија син Бевајев и с њим 28 мушкараца;</verse>
				<verse number="12">од Азгадових потомака: Јоанан син Хакатанов и с њим 110 мушкараца;</verse>
				<verse number="13">од последњих Адоникамових потомака: Елифелет, Јеиел и Шемаја, и с њима 60 мушкараца;</verse>
				<verse number="14">од Бигвајевих потомака: Утај и Закур и с њима 70 мушкараца.</verse>
				<verse number="15">Окупио сам их код реке која тече према Ахави, па смо тамо остали утаборени три дана. Када сам прегледао народ и свештенике, утврдих да нема Левитâ.</verse>
				<verse number="16">Зато позвах поглаваре Елиезера, Ариела, Шемају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Мешулама и учитеље Јојарива и Елнатана</verse>
				<verse number="17">и послах их Иду, поглавару у месту Касифји. Рекох им шта да кажу Иду и његовим рођацима, храмским служитељима у Касифји, да нам доведу службенике за Дом нашега Бога.</verse>
				<verse number="18">И пошто је милостива рука нашега Бога била на нама, они нам доведоше Шеревју – способног човека, потомка Махлија сина Левија сина Израеловог – и његове синове и браћу, њих осамнаест,</verse>
				<verse number="19">и Хашавју – са Исаијом, једним од Мераријевих потомака – и његову браћу и братанце, њих двадесет.</verse>
				<verse number="20">А од храмских служитеља, које су Давид и поглавари одредили да помажу Левитима, доведоше њих две стотине двадесет. Сви они су поименце уписани.</verse>
				<verse number="21">Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином.</verse>
				<verse number="22">Било ме је стид да од цара тражим војнике и коњанике, да нас путем штите од непријатеља, пошто смо цару били рекли: »Милостива рука нашега Бога на свима је који га траже, а његов силни гнев на свима онима који га остављају.«</verse>
				<verse number="23">Тако смо постили и молили Бога за то, и он нас је услишио.</verse>
				<verse number="24">Потом сам између главних свештеника издвојио дванаесторицу: Шеревју, Хашавју и десеторицу њихове сабраће,</verse>
				<verse number="25">и измерио им сребро, злато и предмете које су као прилог за Дом нашега Бога дали цар, његови саветници, његови службеници и цео тамошњи Израел.</verse>
				<verse number="26">Измерио сам им на руке шест стотина педесет таланата сребра, сребрних предмета тежине сто таланата, сто таланата злата,</verse>
				<verse number="27">двадесет златних чинија вредних хиљаду дарика и два прекрасна предмета од углачане бронзе, драгоцена као злато.</verse>
				<verse number="28">Рекох им: »И ви и ови предмети свети сте ГОСПОДУ. Ово сребро и злато жртва су драговољна ГОСПОДУ, Богу наших праотаца.</verse>
				<verse number="29">Пазите на њих и чувајте их док их не измерите пред главним свештеницима, Левитима и главама Израелових породица у одајама Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="30">Тада свештеници и Левити примише измерено сребро, злато и предмете да их однесу у Дом нашега Бога у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="31">Дванаестог дана првог месеца кренусмо са реке Ахаве и упутисмо се у Јерусалим. Рука нашега Бога била је на нама, па нас је на путу штитио од непријатеља и пљачкаша.</verse>
				<verse number="32">Тако стигосмо у Јерусалим, где се одморисмо три дана.</verse>
				<verse number="33">Четвртог дана измерисмо сребро, злато и предмете на руке свештенику Меремоту сину Уријином у Дому нашега Бога. С њим су били Елеазар син Пинхасов и Левити Јозавад син Исусов и Ноадја син Бинујев.</verse>
				<verse number="34">Све је проверено по броју и тежини, а онда је уписана целокупна тежина.</verse>
				<verse number="35">Тада изгнаници који су се вратили из сужањства принеше жртве паљенице Богу Израеловом: дванаест јунаца за сав Израел, деведесет шест овнова, седамдесет седморо мушке јагњади и дванаест јараца за жртву за очишћење. Све је то било жртва паљеница ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="36">Предадоше цареве указе царским сатрапима и намесницима подручја с оне стране Еуфрата, и ови помогоше народу и Божијем Дому.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Када је све то обављено, дођоше к мени поглавари и рекоше: »Израелски народ, свештеници и Левити нису се држали одвојено од суседних народа и гнусоба које чине Ханаанци, Хетити, Перижани, Јевусејци, Амонци, Моавци, Египћани и Аморејци.</verse>
				<verse number="2">Јер, за себе и за своје синове узимали су њихове кћери за жене и помешали свети род са околним народима. А поглавари и службеници били су предводници у овом неверству.«</verse>
				<verse number="3">Када сам то чуо, раздро сам своју кошуљу и огртач, чупао косу и браду, па сео згрожен.</verse>
				<verse number="4">Тада се, због овог неверства изгнаника, око мене окупише сви који се боје речи Бога Израеловог. А ја сам, згрожен, седео све до вечерње жртве.</verse>
				<verse number="5">Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу,</verse>
				<verse number="6">говорећи: »Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба.</verse>
				<verse number="7">Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас.</verse>
				<verse number="8">»А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству.</verse>
				<verse number="9">Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште у Јуди и Јерусалиму.</verse>
				<verse number="10">»Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести,</verse>
				<verse number="11">које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај.</verse>
				<verse number="12">Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘</verse>
				<verse number="13">»Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак.</verse>
				<verse number="14">Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог?</verse>
				<verse number="15">ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Док се Езра молио и признавао грехе, плачући и ничице се бацајући пред Божијим Домом, силно мноштво Израелаца – мушкараца, жена и деце – окупило се око њега. И народ је горко плакао.</verse>
				<verse number="2">Тада Шеханја син Јехиелов, један од Еламових потомака, рече Езри: »Били смо неверни нашем Богу женећи се туђинкама из народâ око нас. Али, ипак још има наде за Израел.</verse>
				<verse number="3">Стога, хајде да сада склопимо савез пред нашим Богом и обавежемо се да отерамо све те жене и њихову децу, по твом савету, господару, и савету оних који се боје заповести нашега Бога. Нека се то уради по Закону.</verse>
				<verse number="4">Устани, јер то је твој посао, а ми ћемо бити с тобом. Буди храбар и уради то.«</verse>
				<verse number="5">И Езра устаде, па затражи да се главни свештеници, Левити и сви Израелци закуну да ће урадити како је речено. И они се заклеше.</verse>
				<verse number="6">Онда Езра оде од Божијег Дома и уђе у собу Јоанана сина Елјашивовог. А док је био тамо, није јео хлеба ни пио воде, јер је и даље туговао због неверства изгнаника.</verse>
				<verse number="7">Потом је у Јуди и у Јерусалиму издат проглас да се сви изгнаници окупе у Јерусалиму,</verse>
				<verse number="8">а ко не дође за три дана, биће му, у складу с одлуком поглаварâ и старешинâ, заплењена сва имовина и биће искључен из заједнице изгнаника.</verse>
				<verse number="9">Тако су се за три дана сви људи Јуде и Венијамина окупили у Јерусалиму. А двадесетог дана деветог месеца, сав народ је седео на тргу пред Божијим Домом, дрхтећи због повода овом окупљању и због јаке кише.</verse>
				<verse number="10">Тада устаде свештеник Езра и рече им: »Били сте неверни. Женили сте се туђинкама и тако увећали Израелову кривицу.</verse>
				<verse number="11">Зато то сада признајте ГОСПОДУ, Богу ваших праотаца, и извршите његову вољу. Одвојте се од народâ земље и од ваших жена-туђинки.«</verse>
				<verse number="12">Цела заједница одврати снажним гласом: »Тако је! Морамо да урадимо као што кажеш.</verse>
				<verse number="13">Али, овде има много народа и кишно је доба, па не можемо да стојимо напољу. Осим тога, то не може да се изврши за дан-два, јер много нас је који смо у томе тешко згрешили.</verse>
				<verse number="14">Нека наши поглавари заступају целу заједницу, па нека онда свако из наших градова ко се оженио туђинком дође у заказано време, а с њим старешине и судије из сваког града, док се љути гнев нашега Бога због овога не одврати од нас.«</verse>
				<verse number="15">Томе се успротивише само Јонатан син Асахелов и Јахзеја син Тиквин, које подржаше Мешулам и Левит Шабетај.</verse>
				<verse number="16">Изгнаници учинише како је речено. Свештеник Езра одабра људе који су били главе породица, по једног из сваког дома, а сви су били одређени по имену. Они седоше да испитују случајеве првог дана десетог месеца,</verse>
				<verse number="17">а до првог дана првог месеца завршише са свима који су се оженили туђинкама.</verse>
				<verse number="18">Међу потомцима свештеникâ, ови су се оженили туђинкама: од потомака Исуса сина Јоцадаковог и његове браће: Маасеја, Елиезер, Јарив и Гедалја;</verse>
				<verse number="19">сви они обећаше да ће отерати своје жене и сваки за своју кривицу принесе овна из стада као жртву за кривицу;</verse>
				<verse number="20">од Имерових потомака: Ханани и Зевадја;</verse>
				<verse number="21">од Харимових потомака: Маасеја, Илија, Шемаја, Јехиел и Узија;</verse>
				<verse number="22">од Пашхурових потомака: Елјоенај, Маасеја, Јишмаел, Натанаил, Јозавад и Еласа.</verse>
				<verse number="23">Међу Левитима: Јозавад, Шими, Келаја, то јест Келита, Петахја, Јуда и Елиезер.</verse>
				<verse number="24">Од певача: Елјашив. Од чувара капија: Шалум, Телем и Ури.</verse>
				<verse number="25">Међу осталим Израелцима: од Парошевих потомака: Рамја, Јизија, Малкија, Мијамин, Елеазар, Малкија и Бенаја;</verse>
				<verse number="26">од Еламових потомака: Матанја, Захарија, Јехиел, Авди, Јеремот и Илија;</verse>
				<verse number="27">од Затуових потомака: Елјоенај, Елјашив, Матанја, Јеремот, Завад и Азиза;</verse>
				<verse number="28">од Бевајевих потомака: Јоанан, Ананија, Забај и Ателај;</verse>
				<verse number="29">од Банијевих потомака: Мешулам, Малух, Адаја, Јашув, Шеал и Јеремот;</verse>
				<verse number="30">од Пахат-Моавових потомака: Адна, Келал, Бенаја, Маасеја, Матанја, Бецалел, Бинуј и Манасија;</verse>
				<verse number="31">од Харимових потомака: Елиезер, Јишија, Малкија, Шемаја, Симеон,</verse>
				<verse number="32">Венијамин, Малух и Шемарја;</verse>
				<verse number="33">од Хашумових потомака: Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија и Шими;</verse>
				<verse number="34">од Банијевих потомака: Маадај, Амрам, Уел,</verse>
				<verse number="35">Бенаја, Бедја, Келуху,</verse>
				<verse number="36">Ванја, Меремот, Елјашив,</verse>
				<verse number="37">Матанја, Матенај и Јаасу;</verse>
				<verse number="38">од Бинујевих потомака: Шими,</verse>
				<verse number="39">Шелемја, Натан, Адаја,</verse>
				<verse number="40">Махнадвај, Шашај, Шарај,</verse>
				<verse number="41">Азарел, Шелемја, Шемарја,</verse>
				<verse number="42">Шалум, Амарја и Јосиф;</verse>
				<verse number="43">од Невових потомака: Јеиел, Матитја, Завад, Зевина, Јадај, Јоил и Бенаја.</verse>
				<verse number="44">Сви ови су се били оженили туђинкама и неке од њих су родиле децу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="16">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Немије сина Хахалјиног: Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе,</verse>
				<verse number="2">из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму.</verse>
				<verse number="3">Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.«</verse>
				<verse number="4">Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба.</verse>
				<verse number="5">Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима,</verse>
				<verse number="6">ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе.</verse>
				<verse number="7">Веома зло смо се понели према теби. Нисмо се држали твојих заповести, уредби и законâ које си дао своме слузи Мојсију.</verse>
				<verse number="8">»Сети се речи коју си заповедио своме слузи Мојсију: ‚Ако будете неверни, расејаћу вас међу народима.</verse>
				<verse number="9">Али, ако ми се вратите и држите се мојих заповести, таман били изгнани и на крај неба, ја ћу вас оданде сабрати и одвести на место које сам изабрао да буде боравиште за моје Име.‘</verse>
				<verse number="10">»Они су твоје слуге и твој народ, који си откупио својом великом снагом и својом моћном руком.</verse>
				<verse number="11">»О Господе, пажљиво саслушај молитву овог твог слуге и молитву твојих слугу који с радошћу поштују твоје Име. Дај твом слузи да данас нађе самилост у царевим очима.« Ја сам био царев пехарник.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Месеца нисана, двадесете године владавине цара Артаксеркса, када су цару донели вино, ја га узех и дадох му га. Раније нисам био тужан пред њим,</verse>
				<verse number="2">па ме цар упита: »Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? То не може да буде ништа друго него туга у срцу.« Ја се веома уплаших,</verse>
				<verse number="3">па рекох цару: »Живео довека, царе! Како да ми лице не буде тужно када град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а капије му је прогутала ватра?«</verse>
				<verse number="4">Тада ме цар упита: »Шта желиш?« Ја се помолих Богу неба,</verse>
				<verse number="5">па одговорих цару: »Ако је цару по вољи и ако сам ја, твој слуга, стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град гробова мојих предака, да га поново сазидам.«</verse>
				<verse number="6">Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?« И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време</verse>
				<verse number="7">и још му рекох: »Ако је цару по вољи, нека ми се дају писма за намеснике с оне стране Еуфрата, да ме безбедно спроведу до Јуде,</verse>
				<verse number="8">и писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да ми да дебала да направим греде за капије на тврђави поред Храма, за градски зид и за кућу у којој ћу становати.« И цар ми даде писма, јер је милостива рука мога Бога била на мени.</verse>
				<verse number="9">Тако одох намесницима с оне стране Еуфрата и дадох им царева писма. А цар је са мном послао и војне заповеднике и коњанике.</verse>
				<verse number="10">Када су за то чули Санвалат Хоронац и амонски службеник Товија, било им је веома криво што је неко дошао да ради за добробит Израелаца.</verse>
				<verse number="11">Ја стигох у Јерусалим, па, пошто сам тамо остао три дана,</verse>
				<verse number="12">кренух ноћу са неколико људи. Ником нисам рекао шта ми је Бог ставио у срце да учиним за Јерусалим. Са собом нисам имао других јахаћих животиња осим оне на којој сам јахао.</verse>
				<verse number="13">Ноћу се упутих кроз Долинску капију према Змајевом бунару и до Сметлишне капије и прегледах зидове Јерусалима, који су били разорени, и његове капије, које је прогутала ватра.</verse>
				<verse number="14">Потом одох даље, према Изворској капији и према Царевом језерцету, али тамо није било места да прође животиња коју сам јахао,</verse>
				<verse number="15">па сам се ноћу попео долином и даље прегледајући зид. Онда сам се вратио и ушао кроз Долинску капију.</verse>
				<verse number="16">Службеници нису знали куда сам отишао нити шта сам радио, јер још ништа нисам био рекао Јудејима, ни свештеницима, ни племићима, ни службеницима, ни другима који ће обављати радове.</verse>
				<verse number="17">Ја им рекох: »Видите у каквој смо невољи: Јерусалим лежи у рушевинама, а капије су му спаљене. Стога хајде да поново сазидамо јерусалимски зид, да више не будемо ругло.«</verse>
				<verse number="18">А испричах им и о милостивој руци свога Бога на мени и шта ми је цар рекао. Они одвратише: »Почнимо одмах да зидамо.« И прионуше на то добро дело.</verse>
				<verse number="19">Када су за то чули Санвалат Хоронац, амонски службеник Товија и Гешем Арапин, почеше да нам се ругају и да нас исмевају. »Шта то радите?« питали су. »Зар се буните против цара?«</verse>
				<verse number="20">А ја им одговорих: »Бог неба даће нам да успемо. Ми, његове слуге, почећемо да зидамо, а ви немате удела у Јерусалиму, ни законско ни историјско право на њега.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Првосвештеник Елјашив и његова сабраћа свештеници прионуше на посао и поново саградише Овчију капију. Освешташе је и наместише јој крила, па наставише да зидају све до Стотина-куле, коју освешташе, и даље, до Хананелове куле.</verse>
				<verse number="2">До њих су зидали Јерихонци, а до ових Закур син Имријев.</verse>
				<verse number="3">Хасенини синови поново саградише Рибљу капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице.</verse>
				<verse number="4">До њих је поправке обављао Меремот син Урије сина Хакоцовог, до њега Мешулам син Берехје сина Мешезавеловог, а до њега Садок син Баанин.</verse>
				<verse number="5">До њих су поправке обављали Текоанци, али њихови племићи не пристадоше да раде под својим надзорницима.</verse>
				<verse number="6">Јојада син Пасеахов и Мешулам син Бесодјин поправише Стару капију. Поставише јој греде и наместише крила, браве и преворнице.</verse>
				<verse number="7">До њих су поправке обављали Мелатја Гивонац и Јадон Меронотац, људи из Гивона и Мицпе, местâ под влашћу намесника с оне стране Еуфрата.</verse>
				<verse number="8">До њих је поправке обављао Узиел син Хархајин, један од златара, а до њега Ананија, један од мирисара. Они обновише Јерусалим све до Широког зида.</verse>
				<verse number="9">До њих је поправке обављао Рефаја син Хуров, поглавар половине области Јерусалима.</verse>
				<verse number="10">До њега је Једааја син Харумафов обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Хатуш син Хашавнејин.</verse>
				<verse number="11">Малкија син Харимов и Хашув син Пахат-Моавов поправљали су следећи део и Пећну кулу.</verse>
				<verse number="12">До њих је, са својим кћерима, поправке обављао Шалум син Халохешов, поглавар половине области Јерусалима.</verse>
				<verse number="13">Ханун и житељи Заноаха поправише Долинску капију. Поново је саградише и наместише јој крила, браве и преворнице. Они поправише и хиљаду лаката зида све до Сметлишне капије,</verse>
				<verse number="14">коју поправи Малкија син Рехавов, поглавар области Бет-Хакарем. Он је поново сагради и постави јој крила, браве и преворнице.</verse>
				<verse number="15">Шалун син Кол-Хозеов, поглавар области Мицпе, поправи Изворску капију. Сагради је, покри и постави јој крила, браве и преворнице. Он поправи и зид језерца Силоама код Царевог врта, све до степеница које се спуштају из Давидовог града.</verse>
				<verse number="16">Иза њега је, до преко пута Давидових гробова, све до вештачког језерца и Куће ратникâ, поправке обављао Немија син Азбуков, поглавар половине области Бет-Цур.</verse>
				<verse number="17">До њега су поправке обављали Левити под руководством Рехума сина Банијевог, а до њега је, за своју област, поправке обављао Хашавја, поглавар половине области Кеила.</verse>
				<verse number="18">До њега су поправке обављала њихова сабраћа под руководством Баваја сина Хенададовог, поглавара половине области Кеила,</verse>
				<verse number="19">а до њега је Езер син Исусов, поглавар Мицпе, поправљао део од места наспрам успона ка Оружарници до угла.</verse>
				<verse number="20">До њега је Барух син Завајев с великим жаром поправљао део од угла до улаза у кућу првосвештеника Елјашива.</verse>
				<verse number="21">До овога је Меремот син Урије сина Хакоцовог, поправљао део од улаза у Елјашивову кућу до њеног краја.</verse>
				<verse number="22">До њега су поправке обављали свештеници који су живели у околини.</verse>
				<verse number="23">До њих су Венијамин и Хашув обављали поправке пред својом кућом, а до ових је Азарја син Маасеје сина Ананијиног обављао поправке поред своје куће.</verse>
				<verse number="24">До њега је Бинуј син Хенададов поправљао део од Азарјине куће до завоја и даље до угла,</verse>
				<verse number="25">а Палал син Узајев преко пута завоја и куле која се диже из горње цареве палате близу дворишта страже. До њега су Педаја син Парошев</verse>
				<verse number="26">и храмски служитељи који су живели на брду Офел обављали поправке до места преко пута Водене капије, према истоку, и куле која се диже из палате.</verse>
				<verse number="27">До њих су Текоанци поправљали део од велике куле која се диже из палате до Офелског зида.</verse>
				<verse number="28">Изнад Коњске капије поправке су обављали свештеници, сваки пред својом кућом.</verse>
				<verse number="29">До њих је Садок син Имеров обављао поправке преко пута своје куће, а до њега Шемаја син Шеханјин, стражар на Источној капији.</verse>
				<verse number="30">До њега су један део поправљали Ананија син Шелемјин и Ханун, шести Цалафов син. До њих је Мешулам син Берехјин обављао поправке преко пута места где је становао.</verse>
				<verse number="31">До њега је поправљао Малкија, златар, све до куће храмских служитеља и трговаца, преко пута Надзорне капије и даље све до одаје изнад угла,</verse>
				<verse number="32">а између одаје изнад угла и Овчије капије поправке су обављали златари и трговци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када је Санвалат чуо да поново градимо зид, разгневио се и силно разјарио. Исмевао је Јудеје</verse>
				<verse number="2">и пред својом сабраћом и самаријском војском говорио: »Шта то раде они килави Јудеји? Да неће да обнове зид? Да неће да принесу жртве? Да неће да заврше за један дан? Да неће да врате у живот спаљено камење из оних гомила крша?«</verse>
				<verse number="3">А Товија Амонац, који је био поред њега, рече: »Ма, то што они зидају – да им се лисица попне, развалила би им тај њихов камени зид.«</verse>
				<verse number="4">Чуј, Боже наш, како нас презиру. Скрени њихове увреде на њихову главу. Предај их као плен у земљу сужањства.</verse>
				<verse number="5">Не покривај њихову кривицу и нека им се грех не избрише пред тобом, јер су вређали градитеље.</verse>
				<verse number="6">Тако смо градили зид и целог изградили до пола његове висине, јер је народ радио свим срцем.</verse>
				<verse number="7">Али, када су Санвалат, Товија, Арапи, Амонци и Ашдодци чули да је поправка јерусалимских зидова узнапредовала и да се пукотине затварају, силно се разгневише,</verse>
				<verse number="8">па сви заједно сковаше заверу да дођу и ударе на Јерусалим и тако му донесу невољу.</verse>
				<verse number="9">А ми смо се молили своме Богу и постављали стражу и дању и ноћу због њих.</verse>
				<verse number="10">Тада Јудеји рекоше: »Раднике је почела да издаје снага, а крша је толико да нећемо моћи да саградимо зид.«</verse>
				<verse number="11">А наши непријатељи рекоше: »Пре него што дознају за то или нас опазе, бићемо међу њима и побити их, и тако ћемо окончати радове.«</verse>
				<verse number="12">Тада дођоше Јудеји који су живели близу њих, па су нам по десет пута понављали: »На коју год страну да се окренете, напашће нас.«</verse>
				<verse number="13">Стога поставих људе с мачевима, копљима и луковима иза најнижих делова зида на изложеним местима, распоредивши их по братствима.</verse>
				<verse number="14">Пошто сам све прегледао, устадох и рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Не бојте их се. Сетите се Господа, који је велик и страшан, и борите се за своју браћу, синове и кћери, за своје жене и дом.«</verse>
				<verse number="15">Када су наши непријатељи чули да знамо за њихову заверу и да ју је Бог осујетио, сви се вратисмо на зид, свако на свој посао.</verse>
				<verse number="16">Од тога дана једна половина мојих људи је радила, а друга половина држала штитове, копља, лукове и оклопе. Заповедници су стајали иза свег народа Јуде</verse>
				<verse number="17">који је градио зид. Носачи терета су радили једном руком, а у другој су држали оружје.</verse>
				<verse number="18">Сваком од градитеља мач је био припасан уз бок док је радио. А поред мене је стајао трубач.</verse>
				<verse number="19">Тада рекох племићима, службеницима и осталом народу: »Посао је велик и обиман, а ми смо на зиду далеко један од другог.</verse>
				<verse number="20">Одакле год зачујете звук рога, тамо нам се придружите. Наш Бог ће се борити за нас.«</verse>
				<verse number="21">Тако смо наставили посао, од ране зоре, па док не изађу звезде, при чему је половина људи држала копља.</verse>
				<verse number="22">У то време још рекох народу: »Нека сваки човек са својим помоћником ноћи у Јерусалиму, да би нам ноћу били стражари, а дању радници.«</verse>
				<verse number="23">Ни ја, ни моја браћа, ни моји људи, ни стражари који су били са мном нисмо скидали одећу, и сваки је држао своје оружје чак и када је ишао да мокри.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Народ и њихове жене дигоше силну повику на своју јудејску сабраћу.</verse>
				<verse number="2">Једни су говорили: »Нас и наших синова и кћери има много. Да бисмо јели и преживели, треба нам жита.«</verse>
				<verse number="3">Други су говорили: »Залажемо своје њиве, винограде и куће да добијемо жита за време глади.«</verse>
				<verse number="4">А трећи су говорили: »Морали смо да узајмимо новац да платимо цару порез на наше њиве и винограде.</verse>
				<verse number="5">Иако је наше тело као и тело наше сабраће, а наши синови као и њихови синови, ми подвргавамо наше синове и кћери ропству. Неке од наших кћери већ су робиње, а ми смо беспомоћни, јер наше њиве и виногради припадају другима.«</verse>
				<verse number="6">Када сам чуо њихову повику и ове речи, веома се разгневих.</verse>
				<verse number="7">Потом размислих, па оптужих племиће и службенике, рекавши: »Ви узимате камату од своје сабраће!« Онда сазвах велик скуп против њих</verse>
				<verse number="8">и рекох: »Колико год је било могуће, откупили смо своју јудејску сабраћу која су била продата незнабошцима. А сада ви сами продајете своју сабраћу, да би опет била продата нама!« А они су ћутали, јер нису имали шта да кажу.</verse>
				<verse number="9">»Није добро то што радите«, рекох даље. »Зар не треба да живите у страху од нашега Бога, да нас наши незнабожачки непријатељи не би више вређали?</verse>
				<verse number="10">И ја и моја сабраћа и моји људи позајмљујемо народу новац и жито. Нека се више не узима камата.</verse>
				<verse number="11">Колико данас им вратите њихове њиве, винограде, маслињаке и куће, а тако и камату: један посто од новца, жита, младог вина и уља.«</verse>
				<verse number="12">»Вратићемо«, рекоше они, »и више нећемо ништа тражити од њих. Учинићемо као што кажеш.« Тада позвах свештенике и затражих од племићâ и службеникâ да се закуну да ће учинити као што су рекли.</verse>
				<verse number="13">А истресох и скуте своје одеће и рекох: »Нека овако и Бог из куће и имања истресе сваког човека који не одржи ово обећање. Нека тако буде истресен и испражњен!« На то цео скуп рече: »Амин«, па је хвалио ГОСПОДА. И народ учини као што је обећао.</verse>
				<verse number="14">Осим тога, од двадесете године цара Артаксеркса, када сам постављен за њиховог намесника у Јуди, до његове тридесет друге године – дванаест година – ни ја ни моја браћа нисмо јели храну додељену намеснику.</verse>
				<verse number="15">Ранији намесници, моји претходници, наметали су народу тешко бреме и узимали од њега, осим хране и вина, четрдесет шекела сребра. Чак су и њихови помоћници господарили народом. Али ја, из страха од Бога, нисам тако поступао,</verse>
				<verse number="16">него сам се посветио радовима на овом зиду. Нисмо купили ниједну њиву, а сви моји људи били су укључени у радове.</verse>
				<verse number="17">Штавише, за мојом трпезом било је сто педесет Јудеја и службеника, као и оних који су нам дошли из околних народа.</verse>
				<verse number="18">Сваког дана су за мене спремали једног вола, шест најбољих оваца и нешто перади, а сваких десет дана све врсте вина у изобиљу. Али, без обзира на све то, нисам захтевао храну која припада намеснику, јер је овај народ већ био тешко оптерећен.</verse>
				<verse number="19">Сети ме се по добру, Боже мој, због свега што сам учинио за овај народ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Када су Санвалат, Товија, Гешем Арапин и остали наши непријатељи дознали да сам саградио зид и да у њему није остала ниједна пукотина – иако још нисам био поставио крила на капије –</verse>
				<verse number="2">Санвалат и Гешем ми поручише: »Хајде да се састанемо у једном од села у долини Оно.« Али они су намеравали да ми учине зло,</verse>
				<verse number="3">па им послах гласнике с овим одговором: »У великом сам послу и не могу да дођем доле. Зашто да се посао прекине кад га оставим и одем доле к вама?«</verse>
				<verse number="4">Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут исто одговарао.</verse>
				<verse number="5">Онда ми, пети пут, Санвалат посла свог помоћника са истом поруком и са незапечаћеним писмом у руци</verse>
				<verse number="6">у ком је писало: »Шире се гласине међу народима – а и Гешем то каже – да се ти и Јудеји спремате на буну и да зато и градите зид. А по тим гласинама, ти треба да постанеш њихов цар</verse>
				<verse number="7">и већ си поставио пророке да о теби објаве у Јерусалиму овај проглас: ‚Цар је у Јуди!‘ А те ће гласине стићи до цара, зато дођи да се посаветујемо.«</verse>
				<verse number="8">Ја му послах овај одговор: »Ништа од тога што кажеш није се десило, него си ти све то смислио у својој глави.«</verse>
				<verse number="9">Сви су они хтели да нас уплаше, мислећи: »Клонуће им руке од посла и неће га завршити.« Зато, Боже, оснажи моје руке.</verse>
				<verse number="10">Једног дана одох у кућу Шемаје сина Делаје сина Мехатавеловог, који се затворио у своју кућу. Он рече: »Хајде да се нађемо у Божијем Дому, у Храму, и затворимо врата Храма, јер ће доћи да те убију – ноћу ће доћи да те убију.«</verse>
				<verse number="11">Али ја рекох: »Зар да бежи човек као што сам ја? Или, зар неко као што сам ја може да уђе у Храм и да остане жив? Нећу да идем!«</verse>
				<verse number="12">Схватио сам да га није послао Бог, већ да је пророковао против мене зато што су га Санвалат и Товија унајмили.</verse>
				<verse number="13">Унајмили су га да ме застраши, па да се ја уплашим и онако поступим и згрешим, а они би ме онда изнели на рђав глас и извргли срамоти.</verse>
				<verse number="14">Сети се, Боже мој, Товије и Санвалата због ових њихових дела. Сети се и пророчице Ноадје и осталих пророка који су ме застрашивали.</verse>
				<verse number="15">Зид је завршен двадесет петог елула, за педесет два дана.</verse>
				<verse number="16">Када су сви наши непријатељи чули за то и сви народи око нас то видели, обесхрабрише се, јер су схватили да је то дело учињено уз помоћ нашега Бога.</verse>
				<verse number="17">А тих дана су јудејски племићи слали многа писма Товији, а од Товије су им стизали одговори.</verse>
				<verse number="18">Јер, многи у Јуди били су за њега везани заклетвом, пошто је он био зет Шеханје сина Араховог, а његов син Јоанан за жену је узео кћер Мешулама сина Берехјиног.</verse>
				<verse number="19">Осим тога, преда мном су говорили о његовим добрим делима, па онда њему причали шта сам рекао, а Товија је слао писма да ме застраши.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Када је зид био саграђен и када сам наместио крила на капијама, одређени су чувари капија, певачи и Левити.</verse>
				<verse number="2">Свог брата Хананија одредио сам да управља Јерусалимом, заједно са Ананијом, заповедником тврђаве, зато што је био честит човек и бојао се Бога више него већина људи.</verse>
				<verse number="3">Рекох им: »Нека се капије Јерусалима не отварају док сунце не огреје. Док су чувари капија још на дужности, нека затворе крила и наместе преворнице. За стражаре одредите житеље Јерусалима. Једни нека буду на стражарским местима, а други крај својих кућа.«</verse>
				<verse number="4">Град је био велик и простран, али је у њему било мало људи и куће још нису биле сазидане.</verse>
				<verse number="5">Мој Бог ми стави у срце мисао да окупим племиће, поглаваре и обичан народ, да се попишу по породицама. А нашао сам и књигу родослова првих повратника. У њој нађох записано:</verse>
				<verse number="6">Ово су људи оне покрајине који су изашли из изгнаничког сужањства, које је вавилонски цар Навуходоносор одвео као сужње и који су се вратили у Јерусалим и Јуду, свако у свој град,</verse>
				<verse number="7">предвођени Зоровавелом, Исусом, Немијом, Азарјом, Раамјом, Нахаманијем, Мордехајем, Билшаном, Мисперетом, Бигвајем, Нехумом и Бааном. Попис Израелаца:</verse>
				<verse number="8">Парошевих потомака: 2.172;</verse>
				<verse number="9">Шефатјиних потомака: 372;</verse>
				<verse number="10">Арахових потомака: 652;</verse>
				<verse number="11">Пахат-Моавових потомака преко Исуса и Јоава: 2.818;</verse>
				<verse number="12">Еламових потомака: 1.254;</verse>
				<verse number="13">Затуових потомака: 845;</verse>
				<verse number="14">Закајевих потомака: 760;</verse>
				<verse number="15">Бинујевих потомака: 648;</verse>
				<verse number="16">Бевајевих потомака: 628;</verse>
				<verse number="17">Азгадових потомака: 2.322;</verse>
				<verse number="18">Адоникамових потомака: 667;</verse>
				<verse number="19">Бигвајевих потомака: 2.067;</verse>
				<verse number="20">Адинових потомака: 655;</verse>
				<verse number="21">Атерових потомака преко Езекије: 98;</verse>
				<verse number="22">Хашумових потомака: 328;</verse>
				<verse number="23">Бецајевих потомака: 324;</verse>
				<verse number="24">Харифових потомака: 112;</verse>
				<verse number="25">Гивонових потомака: 95;</verse>
				<verse number="26">мушкараца из Витлејема и Нетофе: 188;</verse>
				<verse number="27">мушкараца из Анатота: 128</verse>
				<verse number="28">мушкараца из Бет-Азмавета: 42;</verse>
				<verse number="29">мушкараца из Кирјат-Јеарима, Кефире и Беерота: 743</verse>
				<verse number="30">мушкараца из Раме и Гаве: 621;</verse>
				<verse number="31">мушкараца из Михмаса: 122;</verse>
				<verse number="32">мушкараца из Бетела и Аја: 123;</verse>
				<verse number="33">мушкараца из другог Нева: 52;</verse>
				<verse number="34">мушкараца из другог Елама: 1.254;</verse>
				<verse number="35">мушкараца из Харима: 320;</verse>
				<verse number="36">мушкараца из Јерихона: 345;</verse>
				<verse number="37">мушкараца из Лода, Хадида и Она: 721;</verse>
				<verse number="38">мушкараца из Сене: 3.930.</verse>
				<verse number="39">Свештеници: Једаајиних потомака преко Исусове породице: 973;</verse>
				<verse number="40">Имерових потомака: 1.052;</verse>
				<verse number="41">Пашхурових потомака: 1.247;</verse>
				<verse number="42">Харимових потомака: 1.017.</verse>
				<verse number="43">Левити: Исусових потомака преко Кадмиела и преко Ходвиних потомака: 74.</verse>
				<verse number="44">Певачи: Асафових потомака: 148.</verse>
				<verse number="45">Чувари капија: Шалумових, Атерових, Талмонових, Акувових, Хатитиних и Шовајевих потомака: 138.</verse>
				<verse number="46">Храмски служитељи: потомци Цихе, Хасуфе, Табаота,</verse>
				<verse number="47">Кероса, Сије, Падона,</verse>
				<verse number="48">Леване, Хагаве, Шалмаја,</verse>
				<verse number="49">Ханана, Гидела, Гахара,</verse>
				<verse number="50">Реаје, Рецина, Некоде,</verse>
				<verse number="51">Газама, Узе, Пасеаха,</verse>
				<verse number="52">Бесаја, Меунима, Нефушсима,</verse>
				<verse number="53">Бакбука, Хакуфе, Хархура,</verse>
				<verse number="54">Бацлита, Мехиде, Харше,</verse>
				<verse number="55">Баркоса, Сисре, Тамаха,</verse>
				<verse number="56">Нециаха и Хатифе.</verse>
				<verse number="57">Потомци Соломонових слугу: потомци Сотаја, Соферета, Периде,</verse>
				<verse number="58">Јаале, Даркона, Гидела,</verse>
				<verse number="59">Шефатје, Хатила, Похерет-Хацевајима и Амона.</verse>
				<verse number="60">Храмских служитеља и потомака Соломонових слугу: 392.</verse>
				<verse number="61">Људи који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Харше, Керува, Адона и Имера, али нису могли да докажу да су њихове породице потекле од Израела, били су:</verse>
				<verse number="62">потомци Делаје, Товије и Некоде, њих 642,</verse>
				<verse number="63">и међу потомцима свештеникâ: потомци Ховаје, Хакоца и Барзилаја, који се оженио кћери Барзилаја Гилађанина и узео његово име.</verse>
				<verse number="64">Они су тражили своје родослове по званичним књигама, али их нису нашли, па су били искључени из свештенства као нечисти.</verse>
				<verse number="65">Стога им је намесник наредио да не једу од пресвете хране све док се не појави свештеник који ће доносити одлуке помоћу Урима и Тумима.</verse>
				<verse number="66">Цела заједница бројала је 42.360 људи,</verse>
				<verse number="67">не рачунајући њихове слуге и слушкиње, којих је било 7.337. А имали су и 245 певача и певачица</verse>
				<verse number="68">и поседовали 736 коња, 245 мазги,</verse>
				<verse number="69">435 камила и 6.720 магараца.</verse>
				<verse number="70">Неке главе породица дале су прилог за радове. Намесник је дао у ризницу 1.000 дарика злата, 50 чинија и 530 свештеничких одора.</verse>
				<verse number="71">Неке главе породица дале су у ризницу за радове 20.000 дарика злата и 2.200 мина сребра.</verse>
				<verse number="72">Остали народ је дао укупно 20.000 дарика злата, 2.000 мина сребра и 67 свештеничких одора.</verse>
				<verse number="73">Свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и остали Израелци настанише се у својим градовима. До седмог месеца сви Израелци су већ били у својим градовима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Цео народ се сложно окупи на тргу испред Водене капије, па рече учитељу Езри да донесе Књигу Мојсијевог закона, који је ГОСПОД дао Израелу.</verse>
				<verse number="2">Тако првог дана седмог месеца свештеник Езра изнесе Закон пред скуп сачињен од људи, жена и свих који су били у стању да разумеју.</verse>
				<verse number="3">Читао га је гласно на тргу испред Водене капије од раног јутра до поднева пред људима и женама и другима који су били у стању да разумеју. И сав народ је пажљиво слушао Књигу закона.</verse>
				<verse number="4">Учитељ Езра стајао је на високом дрвеном постољу које је било подигнуто за ту прилику. Крај њега су стајали: здесна Матитја, Шема, Анаја, Урија, Хилкија и Маасеја, а слева Педаја, Мишаел, Малкија, Хашум, Хашбадана, Захарија и Мешулам.</verse>
				<verse number="5">Езра отвори књигу, а сав народ је могао да га види јер је Езра стајао изнад њега. Када ју је отворио, сав народ устаде.</verse>
				<verse number="6">Езра благослови ГОСПОДА, великога Бога, а сав народ подиже руке и одговори: »Амин! Амин!« па се ничице поклони ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">Левити Исус, Бани, Шеревја, Јамин, Акув, Шабетај, Ходија, Маасеја, Келита, Азарја, Јозавад, Ханан и Пелаја учили су народ Закону док је народ тамо стајао.</verse>
				<verse number="8">Читали су из Књиге Божијег закона, образлажући је и објашњавајући смисао да би народ разумео шта се чита.</verse>
				<verse number="9">Тада намесник Немија, свештеник и учитељ Езра и Левити који су учили народ рекоше свима: »Овај дан је свет ГОСПОДУ, вашем Богу. Не тугујте и не плачите.« Јер, сав народ је плакао док је слушао речи Закона.</verse>
				<verse number="10">Немија им још рече: »Идите и једите најбољу храну и пијте слатка пића, а део пошаљите онима који немају ништа спремљено. Овај дан је свет нашем Господу. Не жалостите се, јер је радост ГОСПОДЊА ваша снага.«</verse>
				<verse number="11">А Левити су умиривали народ говорећи: »Смирите се, јер овај дан је свет. Не жалостите се.«</verse>
				<verse number="12">И сав народ оде да једе и пије, да шаље оброке хране и да с великом радошћу слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.</verse>
				<verse number="13">Другога дана главе свих породица, са свештеницима и Левитима, окупише се око учитеља Езре да проуче речи Закона.</verse>
				<verse number="14">Нађоше записано у Закону, који је ГОСПОД дао преко Мојсија, да Израелци треба да живе у сеницама за време празника у седмом месецу</verse>
				<verse number="15">и да ово треба да објаве и разгласе по свим градовима и у Јерусалиму: »Идите у Горје и донесите грана маслине, дивље маслине, мирте, палме и осталог лиснатог дрвећа, да се направе сенице«, као што је записано.</verse>
				<verse number="16">И народ оде и донесе грана, па себи направише сенице на својим крововима, у својим двориштима, у двориштима Божијег Дома и на тргу код Водене капије и оном код Ефремове капије.</verse>
				<verse number="17">Цела заједница која се вратила из изгнанства направила је сенице и живела у њима. А до тог дана Израелци нису тако радили још од времена Исуса Навина. Њихова радост била је веома велика.</verse>
				<verse number="18">Езра је сваког дана, од првог до последњег, читао из Књиге Божијег закона. Седам дана су славили празник, а осмог дана је био свечани скуп, као што је прописано.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином.</verse>
				<verse number="2">Израелови потомци одвојише се од свих туђинаца, па су стајали и признавали своје грехе и преступе својих праотаца.</verse>
				<verse number="3">Стајали су, свако на свом месту, и једну четвртину дана наглас читали из Књиге закона ГОСПОДА, свога Бога, а у другој четвртини дана признавали своје грехе и клањали се ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="4">Левити Исус, Бани, Кадмиел, Шеванја, Буни, Шеревја, Бани и Кенани стајали су на степеницама и из свега гласа вапили ГОСПОДУ, своме Богу.</verse>
				<verse number="5">Потом Левити Исус, Кадмиел, Бани, Хашавнеја, Шеревја, Ходија, Шеванја и Петахја рекоше: »Устаните и благосиљајте ГОСПОДА, свога Бога, који је одувек и довека: »Нека је благословено твоје славно Име, од сваког благослова и хвале узвишеније.</verse>
				<verse number="6">»Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима, земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања.</verse>
				<verse number="7">»Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам.</verse>
				<verse number="8">Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан.</verse>
				<verse number="9">»Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора.</verse>
				<verse number="10">Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег.</verse>
				<verse number="11">Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде.</verse>
				<verse number="12">Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду.</verse>
				<verse number="13">Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести.</verse>
				<verse number="14">Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија.</verse>
				<verse number="15">Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.</verse>
				<verse number="16">»Али они, наши праоци, постали су бахати и тврдоглави и нису се држали твојих заповести.</verse>
				<verse number="17">Одбили су да слушају и заборавили су чуда која си учинио међу њима. Постали су тврдоглави, па су се побунили и изабрали себи вођу да се врате у ропство. Али ти си Бог који прашта, милостив и сажаљив, спор да се разгневи и препун љубави. Стога их ниси оставио</verse>
				<verse number="18">ни када су себи излили лик телета и рекли: ‚Ово су твоји богови, који су те извели из Египта,‘ ни када су поступали с великим презиром.</verse>
				<verse number="19">Али, због своје велике самилости ниси их оставио у пустињи. Стуб од облака није престајао да их води њиховим путем дању, ни стуб од огња да им осветљава пут којим ће да иду ноћу.</verse>
				<verse number="20">Дао си им свога доброг Духа да их учи. Своју ману ниси ускраћивао њиховим устима и давао си им воде када су били жедни.</verse>
				<verse number="21">Четрдесет година си их одржавао у пустињи: ништа им није недостајало, одећа им се није цепала нити су им ноге отицале.</verse>
				<verse number="22">»Дао си им царства и народе и сваком си одредио његов део. Заузели су земљу Сихона, цара Хешбона, и земљу Ога, цара Башана.</verse>
				<verse number="23">Намножио си им децу као звезде на небу и довео их у земљу за коју си њиховим очевима рекао да у њу уђу и запоседну је.</verse>
				<verse number="24">И деца су ушла и запосела земљу, а ти си пред њима покорио становнике земље, Ханаанце, и предао их њима у руке заједно с њиховим царевима и с народима земље, да с њима раде шта год хоће.</verse>
				<verse number="25">Освојили су утврђене градове и плодну земљу, узели куће пуне сваковрсних добара, већ ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке. Јели су досита и угојили се и уживали твоју велику доброту.</verse>
				<verse number="26">»Али били су непослушни и бунили су се против тебе. Твој Закон су бацили за леђа и убијали твоје пророке, који су их опомињали да се врате теби, и поступали су с великим презиром.</verse>
				<verse number="27">Зато си их предао у руке душманима, који су их тлачили. А када су били тлачени, вапили су к теби. Ти си их чуо са неба и у својој великој самилости давао си им спаситеље, који су их спасавали из руку душмана.</verse>
				<verse number="28">Али, чим би били на миру, опет су чинили зло пред тобом, а ти си их остављао да падну у руке својих непријатеља, да ови владају над њима. А када би ти поново завапили, ти би их чуо са неба и, у својој самилости, много пута их избављао.</verse>
				<verse number="29">»Опомињао си их да се врате твом Закону, али они су постали бахати и нису се држали твојих заповести. Кршили су твоје законе, од којих човек живи ако их извршава. Упорно су ти окретали леђа, постали тврдоглави и нису слушали.</verse>
				<verse number="30">Много година си био стрпљив с њима, опомињао их својим Духом преко својих пророка, али нису обраћали пажњу. Стога си их предао у руке другим народима.</verse>
				<verse number="31">Али, због своје велике самилости, ниси их сасвим уништио нити си их оставио, јер ти си милостив и сажаљив Бог.</verse>
				<verse number="32">»Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који се држиш свог Савеза љубави, нека у твојим очима не буде незнатна ова невоља која је снашла нас, наше цареве и поглаваре, наше свештенике и пророке, наше очеве и сав твој народ од времена асирских царева до данас.</verse>
				<verse number="33">Био си праведан у свему што нас је задесило. Поступао си верно, а ми смо чинили зло.</verse>
				<verse number="34">Наши цареви, поглавари, свештеници и очеви нису се држали твог Закона и нису марили за заповести и опомене које си им давао.</verse>
				<verse number="35">Чак и док су били у свом царству, уживајући твоју велику доброту према њима у пространој и плодној земљи коју си им дао, нису ти служили ни окренули се од својих злих дела.</verse>
				<verse number="36">»А, ево, ми смо данас робови, робови у земљи коју си дао нашим праоцима да уживају у њеним плодовима и другим добрима.</verse>
				<verse number="37">Због наших греха, њена обилна жетва одлази царевима које си поставио над нама и који господаре нашим телима и стоком како им драго. У великој смо невољи.«</verse>
				<verse number="38">»Због свега тога склапамо чврст писмени споразум, а наши поглавари, Левити и свештеници стављају на њега свој печат.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А запечатили су га: намесник Немија син Хахалјин, Цидкија,</verse>
				<verse number="2">Сераја, Азарја, Јеремија,</verse>
				<verse number="3">Пашхур, Амарја, Малкија,</verse>
				<verse number="4">Хатуш, Шеванја, Малух,</verse>
				<verse number="5">Харим, Меремот, Авдија,</verse>
				<verse number="6">Данило, Гинетон, Барух,</verse>
				<verse number="7">Мешулам, Авија, Мијамин,</verse>
				<verse number="8">Маазја, Билгај и Шемаја. То су били свештеници.</verse>
				<verse number="9">Левити: Исус син Азанјин, Бинуј од Хенададових синова, Кадмиел</verse>
				<verse number="10">и њихова сабраћа: Шеванја, Ходија, Келита, Пелаја, Ханан,</verse>
				<verse number="11">Михеј, Рехов, Хашавја,</verse>
				<verse number="12">Закур, Шеревја, Шеванја,</verse>
				<verse number="13">Ходија, Бани и Бенину.</verse>
				<verse number="14">Поглавари народа: Парош, Пахат-Моав, Елам, Зату, Бани,</verse>
				<verse number="15">Буни, Азгад, Бевај,</verse>
				<verse number="16">Адонија, Бигвај, Адин,</verse>
				<verse number="17">Атер, Езекија, Азур,</verse>
				<verse number="18">Ходија, Хашум, Бецај,</verse>
				<verse number="19">Хариф, Анатот, Невај,</verse>
				<verse number="20">Магпиаш, Мешулам, Хезир,</verse>
				<verse number="21">Мешезавел, Садок, Јадуа,</verse>
				<verse number="22">Пелатја, Ханан, Анаја,</verse>
				<verse number="23">Осија, Ананија, Хашув,</verse>
				<verse number="24">Халохеш, Пилха, Шовек,</verse>
				<verse number="25">Рехум, Хашавна, Маасеја,</verse>
				<verse number="26">Ахија, Ханан, Анан,</verse>
				<verse number="27">Малух, Харим и Баана.</verse>
				<verse number="28">»Остали народ – свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и сви они који су се одвојили од туђих народа ради Божијег закона, са својим женама, синовима и кћерима који су у стању да разумеју –</verse>
				<verse number="29">придружује се својој сабраћи племићима и везује се проклетством и заклетвом да ће живети по Божијем закону који му је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да ће се држати свих заповести, законâ и уредби ГОСПОДА, нашега Господа, и извршавати их.</verse>
				<verse number="30">»Обећавамо да нећемо давати наше кћери за жене другим народима ни узимати њихове кћери за жене својим синовима.</verse>
				<verse number="31">»Ако други народи буду доносили робу или жито да их продају у суботу, нећемо од њих куповати у суботу ни у други свети дан. Сваке седме године нећемо обрађивати земљу и отписаћемо све дугове.</verse>
				<verse number="32">»Обавезујемо се да ћемо давати трећину шекела сребра годишње за службу у Дому нашега Бога:</verse>
				<verse number="33">за постављени хлеб, за редовне житне жртве и жртве паљенице, за жртве које се приносе суботом, у време младог месеца и о празницима, за свете жртве, за жртве за очишћење да се изврши обред помирења за Израел, и за све дужности везане за Дом нашега Бога.</verse>
				<verse number="34">»Ми свештеници, Левити и народ бацали смо коцку да одредимо када свака од наших породица треба у Дом нашега Бога, у одређено време сваке године, да донесе прилог у дрвима за ватру на жртвенику ГОСПОДА, нашега Бога, као што је записано у Закону.</verse>
				<verse number="35">»Обавезујемо се и да ћемо сваке године у Дом ГОСПОДЊИ доносити првине наших усева и сваке воћке.</verse>
				<verse number="36">»И као што је записано у Закону, своје прворођене синове, првине животиња и првине крупне и ситне стоке доводићемо у Дом нашега Бога, свештеницима који служе у Дому нашега Бога.</verse>
				<verse number="37">»Осим тога, доносићемо у спремишта Дома нашега Бога, свештеницима, првине свог млевеног жита, житних жртава, плодова сваког дрвета, младог вина и уља, а Левитима десетак од својих усева, јер Левити прикупљају десетак у свим градовима у којима радимо.</verse>
				<verse number="38">Нека свештеник потекао од Аарона прати Левите када ови примају десетак, а Левити нека донесу десетак десетка у Дом нашега Бога, у спремишта ризнице.</verse>
				<verse number="39">Израелски народ и Левити треба да доносе своје прилоге у житу, младом вину и уљу у спремишта где се држе предмети светилишта и где бораве свештеници који обављају службу, чувари капија и певачи. »Нећемо занемарити Дом нашега Бога.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Поглавари народа се настанише у Јерусалиму, а остали народ је бацао коцку да би се од сваких десет људи одредио један који ће да живи у Јерусалиму, светом граду, док ће осталих девет остати у својим градовима.</verse>
				<verse number="2">И народ благослови све који су добровољно пристали да живе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="3">Ово су поглавари из покрајина који су се настанили у Јерусалиму (неки Израелци, свештеници, Левити, храмски служитељи и потомци Соломонових слугу живели су у градовима Јуде, сваки на свом поседу у свом граду,</verse>
				<verse number="4">док су неки други људи из Јуде и Венијамина живели у Јерусалиму): Од Јудиних потомака: Фаресов потомак Атаја син Узије сина Захарије сина Амарје сина Шефатје сина Малалеиловог</verse>
				<verse number="5">и Салин потомак Маасеја син Баруха сина Кол-Хозеа сина Хазаје сина Адаје сина Јојарива сина Захаријиног.</verse>
				<verse number="6">Свих Фаресових потомака који су живели у Јерусалиму било је 468 способних људи.</verse>
				<verse number="7">Од Венијаминових потомака: Салу син Мешулама сина Јоеда сина Педаје сина Колаје сина Маасеје сина Итиела сина Исаијиног</verse>
				<verse number="8">и његови следбеници Габај и Салај – њих 928.</verse>
				<verse number="9">Јоил син Зихријев био је њихов главни заповедник, а Јуда син Хасенуин заповедник Другог градског округа.</verse>
				<verse number="10">Од свештеникâ: Једааја син Јојаривов, Јахин,</verse>
				<verse number="11">Сераја син Хилкије сина Мешулама сина Садока сина Мерајота сина Ахитувовог, главни службеник у Божијем Дому,</verse>
				<verse number="12">и њихова сабраћа, која су обављала послове везане за Храм – њих 822. Адаја син Јерохама сина Пелалје сина Амција сина Захарије сина Пашхура сина Малкијиног</verse>
				<verse number="13">и његова сабраћа, главе породица – њих 242. Амашсај син Азарела сина Ахзаја сина Мешилемота сина Имеровог</verse>
				<verse number="14">и његова сабраћа – 128 способних људи. Њихов главни заповедник био је Завдиел син Хагедолимов.</verse>
				<verse number="15">Од Левитâ: Шемаја син Хашува сина Азрикама сина Хашавје сина Бунијевог,</verse>
				<verse number="16">Шабетај и Јозавад, двојица левитских поглавара који су били задужени за послове ван Божијег Дома,</verse>
				<verse number="17">Матанја син Михеја сина Завдија сина Асафовог, главни за почињање захваљивања и молитве, Бакбукја, други међу својом сабраћом, и Авда син Шамуе сина Галала сина Једутуновог.</verse>
				<verse number="18">У светом граду је било укупно 284 Левита.</verse>
				<verse number="19">Чувари капија: Акув, Талмон и њихова сабраћа, који су стражарили на капијама – њих 172.</verse>
				<verse number="20">Остали Израелци, свештеници и Левити били су у свим градовима Јуде, свако на свом наследству.</verse>
				<verse number="21">Храмски служитељи живели су на брду Офел, а надређени су им били Циха и Гишпа.</verse>
				<verse number="22">Надгледник над Левитима у Јерусалиму био је Узи син Банија сина Хашавје сина Матанје сина Михејевог. Он је био један од Асафових потомака, певача одговорних за службу у Божијем Дому.</verse>
				<verse number="23">Њихове свакодневне дужности биле су одређене царевом заповешћу.</verse>
				<verse number="24">Петахја син Мешезавелов, један од потомака Заре сина Јудиног, био је царев повереник за све послове с народом.</verse>
				<verse number="25">Што се тиче селâ и њихових поља, неки од народа Јуде живели су у Кирјат-Арби и околним насељима, у Дивону и његовим насељима, у Јекавцеелу и његовим насељима,</verse>
				<verse number="26">у Јешуи, Молади, Бет-Пелету,</verse>
				<verse number="27">Хацар-Шуалу, Беер-Шеви и њеним насељима,</verse>
				<verse number="28">Циклагу, Мехони и њеним насељима,</verse>
				<verse number="29">Ен-Римону, Цори, Јармуту,</verse>
				<verse number="30">Заноаху, Адуламу и њиховим селима, Лахишу и његовим пољима, и Азеки и њеним насељима. Дакле, живели су све од Беер-Шеве до долине Хином.</verse>
				<verse number="31">Потомци Венијаминоваца из Гаве живели су у Михмасу, Аији, Бетелу и његовим насељима,</verse>
				<verse number="32">Анатоту, Нову, Ананји,</verse>
				<verse number="33">Хацору, Рами, Гитајиму,</verse>
				<verse number="34">Хадиду, Цевоиму, Невалату,</verse>
				<verse number="35">Лоду, Оноу и Долини занатлија.</verse>
				<verse number="36">А неки од левитских редова из Јуде настанили су се у Венијамину.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ово су свештеници и Левити који су се вратили са Зоровавелом сином Салатииловим и са Исусом: Сераја, Јеремија, Езра,</verse>
				<verse number="2">Амарја, Малух, Хатуш,</verse>
				<verse number="3">Шеханја, Рехум, Меремот,</verse>
				<verse number="4">Идо, Гинетон, Авија,</verse>
				<verse number="5">Мијамин, Моадја, Билга,</verse>
				<verse number="6">Шемаја, Јојарив, Једааја,</verse>
				<verse number="7">Салу, Амок, Хилкија и Једааја. То су биле вође свештеника и њихова сабраћа у Исусово време.</verse>
				<verse number="8">Левити су били: Исус, Бинуј, Кадмиел, Шеревја, Јуда и Матанја, који је са својом сабраћом био задужен за песме захвалнице.</verse>
				<verse number="9">Њихова сабраћа Бакбукја и Уни стајали су преко пута њих за време службе.</verse>
				<verse number="10">Исусу се родио Јојаким, Јојакиму се родио Елјашив, Елјашиву се родио Јојада,</verse>
				<verse number="11">Јојади се родио Јонатан, а Јонатану се родио Јадуа.</verse>
				<verse number="12">У Јојакимово време главе свештеничких породица били су: Серајине породице: Мераја; Јеремијине: Ананија;</verse>
				<verse number="13">Езрине: Мешулам; Амарјине: Јоанан;</verse>
				<verse number="14">Малухове: Јонатан; Шеханјине: Јосиф;</verse>
				<verse number="15">Харимове: Адна; Мерајотове: Хелкај;</verse>
				<verse number="16">Идове: Захарија; Гинетонове: Мешулам;</verse>
				<verse number="17">Авијине: Зихри; Минјаминове и Моадјине: Пилтај;</verse>
				<verse number="18">Билгине: Шамуа; Шемајине: Јонатан;</verse>
				<verse number="19">Јојаривове: Матенај; Једајине: Узи;</verse>
				<verse number="20">Салајеве: Калај; Амокове: Евер;</verse>
				<verse number="21">Хилкијине: Хашавја; Једајине: Натанаил.</verse>
				<verse number="22">Главе левитских породица и свештеници у време Елјашива, Јојаде, Јоанана и Јадуе, пописани су у време владавине Дарија Персијанца.</verse>
				<verse number="23">Главе породица Левијевих потомака до времена Јоанана сина Елјашивовог записане су у Књизи летописа.</verse>
				<verse number="24">Вође Левитâ били су Хашавја, Шеревја, Исус син Кадмиелов и њихова сабраћа која су стајала преко пута њих да наизменично хвале Бога и захваљују му, као што је прописао Давид, Божији човек.</verse>
				<verse number="25">Матанја, Бакбукја, Авдија, Мешулам, Талмон и Акув били су чувари капија који су чували спремишта код капија.</verse>
				<verse number="26">Они су служили у време Јојакима сина Исуса сина Јоцадаковог и у време намесника Немије и свештеника и учитеља Езре.</verse>
				<verse number="27">Када је било посвећење јерусалимског зида, потражили су Левите у свим местима где су живели и довели их у Јерусалим да радосно, уз песме захвалнице и свирку чинела, харфи и лира, прославе посвећење.</verse>
				<verse number="28">Окупили су и певаче из области око Јерусалима – из нетофљанских села,</verse>
				<verse number="29">из Бет-Гилгала и са подручја Геве и Азмавета, јер су певачи саградили за себе села око Јерусалима.</verse>
				<verse number="30">Када су се свештеници и Левити очистили, очистише и народ, капије и зид.</verse>
				<verse number="31">Тада наредих да јудејски поглавари изађу на зид, а саставих и два велика хора да певају захвалнице. Један је ишао зидом десно, према Сметлишној капији,</verse>
				<verse number="32">а за њима Хошаја и половина јудејских поглавара,</verse>
				<verse number="33">са Азарјом, Езром, Мешуламом,</verse>
				<verse number="34">Јудом, Венијамином, Шемајом и Јеремијом,</verse>
				<verse number="35">неки од свештеника са трубама, па Захарија син Јонатана сина Шемаје сина Матанје сина Михеја сина Закура сина Асафовог</verse>
				<verse number="36">и његова сабраћа – Шемаја, Азарел, Милалај, Гилалај, Маај, Натанаил, Јуда и Ханани – са музичким инструментима Давида, Божијег човека. Поворку је предводио учитељ Езра.</verse>
				<verse number="37">Код Изворске капије попеше се степеницама на успону према зиду до Давидовог града и прођоше изнад Давидове куће до Водене капије на истоку.</verse>
				<verse number="38">Други хор је ишао лево, а ја и половина народа за њима зидом поред Пећке куле до Широког зида,</verse>
				<verse number="39">изнад Ефремове капије, Старе капије, Рибље капије, Хананелове куле и Стотина-куле, све до Овчије капије, док не стадосмо код Стражарске капије.</verse>
				<verse number="40">Тада оба хора заузеше своја места у Божијем Дому, а тако и ја и половина службеника,</verse>
				<verse number="41">свештеници Елјаким, Маасеја, Минјамин, Михеј, Елјоенај, Захарија и Ананија са трубама,</verse>
				<verse number="42">и Маасеја, Шемаја, Елеазар, Узи, Јоанан, Малкија, Елам и Езер. Хорови су певали под Језрахјином управом.</verse>
				<verse number="43">Тога дана принеше велике жртве, радујући се јер им је Бог дао велику радост. Радовале су се и жене и деца, а звук радости у Јерусалиму чуо се далеко.</verse>
				<verse number="44">У то време су одређени и људи који ће се старати о спремиштима за прилоге, првине воћа и десетак, и да са њива око градова доносе у спремишта следовања која Закон тражи да буду за свештенике и Левите, јер је Јуда била задовољна свештеницима и Левитима који су служили.</verse>
				<verse number="45">Обављали су службу свога Бога и службу очишћења, а тако и певачи и чувари капија, у складу са заповестима Давида и његовог сина Соломона.</verse>
				<verse number="46">Јер, још давно, у време Давида и Асафа, постојали су управници задужени за певаче, хвалоспеве и песме захвалнице Богу.</verse>
				<verse number="47">Зато је у време Зоровавела и Немије сав Израел сваког дана давао следовања за певаче и чуваре капија. А одвајали су део и за друге Левите, а Левити за Ааронове потомке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Тога дана су гласно пред народом читали Књигу Мојсијеву. Нађоше да је у њој записано да ниједан Амонац ни Моавац не смеју никада да уђу у Божију заједницу</verse>
				<verse number="2">пошто нису Израелцима изашли у сусрет са хлебом и водом, него су против њих унајмили Валаама да их прокуне. Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов.</verse>
				<verse number="3">Када су чули овај закон, искључише из Израела све странце.</verse>
				<verse number="4">Пре тога је свештеник Елјашив био одређен да води бригу о спремиштима Дома нашега Бога. Пошто је био веома близак са Товијом,</verse>
				<verse number="5">дао му је једну велику собу у којој су се раније држале житне жртве, тамјан, храмски предмети, десетак од жита, младог вина и уља одређен за Левите, певаче и чуваре капија, и прилози за свештенике.</verse>
				<verse number="6">А док се све то догађало, ја нисам био у Јерусалиму јер сам се тридесет друге године владавине Артаксеркса, цара Вавилона, вратио цару. После неког времена затражио сам од њега допуштење</verse>
				<verse number="7">и вратио се у Јерусалим, где дознах за зло које је Елјашив учинио давши Товији собу у двориштима Божијег Дома.</verse>
				<verse number="8">То ме је веома наљутило, па избацих све Товијине ствари из собе.</verse>
				<verse number="9">Онда наредих да се собе очисте, па вратих у њих опрему Божијег Дома, као и житне жртве и тамјан.</verse>
				<verse number="10">А дознах и то да Левитима нису давали њихова следовања, те да су се сви Левити и певачи задужени за службу вратили на своје њиве.</verse>
				<verse number="11">Стога укорих службенике и упитах их: »Зашто је Божији Дом занемарен?« Онда окупих Левите и певаче и поставих их на њихова места.</verse>
				<verse number="12">Тада је сва Јуда у спремишта доносила десетак од жита, младог вина и уља.</verse>
				<verse number="13">Свештеника Шелемју, учитеља Садока и Левита Педају одредих да воде бригу о спремиштима, а за помоћника им доделих Ханана сина Закура сина Матанјиног, јер су њих сматрали поузданима. Њихова дужност је била да својој сабраћи деле залихе.</verse>
				<verse number="14">Сети ме се због тога, Боже мој, и немој да избришеш дела љубави која сам учинио за Дом свога Бога и за службу у њему.</verse>
				<verse number="15">У то време сам видео у Јуди људе како у суботу газе грожђе у муљачи, носе снопове жита и стављају их на магарце, а тако и вино, грожђе, смокве и товар сваке врсте. И све су то носили у Јерусалим у суботу. Зато их опоменух да не продају храну на тај дан.</verse>
				<verse number="16">А Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су тамо рибу и робу сваке врсте и у суботу их продавали Јудејима.</verse>
				<verse number="17">Зато прекорих јудејске племиће и рекох им: »Какво то зло чините? Скврнавите суботу!</verse>
				<verse number="18">Зар то исто нису чинили и ваши праоци, па је наш Бог довео сву ову несрећу на нас и на овај град? А ви навлачите још већу срџбу на Израел скврнавећи суботу.«</verse>
				<verse number="19">А када је, уочи суботе, мрак почео да се спушта на капије Јерусалима, наредих да им се крила затворе и да се не отварају до иза суботе. На капије поставих неке од својих људи да се никакав товар не би уносио у суботу.</verse>
				<verse number="20">Једном или двапут трговци и продавци робе сваке врсте провели су ноћ ван Јерусалима,</verse>
				<verse number="21">али их ја опоменух и рекох: »Зашто ноћите пред зидом? Ако то још једном урадите, употребићу силу!« И од тог времена више нису долазили у суботу.</verse>
				<verse number="22">Онда заповедих Левитима да се очисте и да иду да стражаре на капијама како би се субота очувала светом. Сети ме се и због овога, Боже мој, и смилуј ми се у својој великој љубави.</verse>
				<verse number="23">А у то време сам видео и Јудеје који су се били оженили женама из Ашдода, Амона и Моава.</verse>
				<verse number="24">Пола њихове деце говорило је ашдодски или језик овог или оног народа, а није знало да говори јудејски.</verse>
				<verse number="25">Ја сам их прекоревао и проклињао, неке и тукао и чупао им косу, терао их да се закуну у Божије име и говорио: »Не дајте своје кћери њиховим синовима за жене нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима или себи.</verse>
				<verse number="26">Зар није баш тако згрешио Соломон, цар Израела? Међу многим народима није било цара као што је он. Његов Бог га је волео и учинио га царем над целим Израелом. Али туђинке су чак и њега навеле на грех.</verse>
				<verse number="27">Зар треба да слушамо како и ви чините ово ужасно зло и како сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?«</verse>
				<verse number="28">Један од синова Јојаде, сина првосвештеника Елјашива, био је зет Санвалата Хоронца, па сам га отерао од себе.</verse>
				<verse number="29">Сети их се, Боже мој, јер су укаљали свештеничку службу и савез свештенства и Левитâ.</verse>
				<verse number="30">Тако сам свештенике и Левите очистио од свега туђег и одредио им дужности, сваком према његовом послу.</verse>
				<verse number="31">А побринуо сам се и да се прилози у дрвима и првине доносе у одређено време. Сети ме се по добру, Боже мој.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="17">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Ово се догодило у време Ксеркса, онога Ксеркса који је владао над сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша.</verse>
				<verse number="2">У то време је цар Ксеркс владао са свог царског престола у тврђави града Сузе.</verse>
				<verse number="3">Треће године своје владавине приредио је гозбу за све своје поглаваре и службенике, па су се тако на њој нашли персијски и међански великаши, племићи и поглавари покрајина.</verse>
				<verse number="4">Пуних стотину осамдесет дана показивао је он богатство и славу свога царства и сјај и раскош свога величанства.</verse>
				<verse number="5">После тога, цар је у унутрашњем врту своје палате приредио седмодневну гозбу за сав народ који се налазио у тврђави града Сузе, од најмањег до највећег.</verse>
				<verse number="6">Завесе од белог и плавог лана биле су гајтанима од танког лана и скерлетног предива причвршћене за сребрне шипке на стубовима од алабастера. На плочнику од порфира, мермера, седефа и другог скупоценог камења биле су лежаљке од злата и сребра.</verse>
				<verse number="7">Вино се служило у златним пехарима, од којих је сваки био другачији, а царског вина било је у изобиљу, у складу с царевом дарежљивошћу.</verse>
				<verse number="8">По царевој заповести, пило се без присиле, јер је цар наложио свим дворским пехарницима да угађају жељама сваке званице.</verse>
				<verse number="9">А и царица Вашти је у царској палати цара Ксеркса приредила гозбу за жене.</verse>
				<verse number="10">Седмога дана, када је цар био весео од вина, он рече Мехуману, Бизти, Харвони, Бигти, Авагти, Зетару и Каркасу, седморици евнуха који су му служили,</verse>
				<verse number="11">да пред њега доведу царицу Вашти с царским оглављем, да народу и поглаварима покаже њену лепоту. Јер, Вашти је била прелепа.</verse>
				<verse number="12">Али, када су јој евнуси пренели цареву заповест, царица Вашти одби да дође. На то се цар силно разгневи и разјари.</verse>
				<verse number="13">Пошто је цар имао обичај да се посаветује са стручњацима за закон и правосуђе, он упита мудраце који су били стручњаци за текућа збивања</verse>
				<verse number="14">и били блиски цару – Каршену, Шетара, Адмату, Таршиша, Мереса, Марсену и Мемухана, седморицу поглавара Персије и Медије који су смели слободно да приступају цару и који су заузимали највише положаје у царству:</verse>
				<verse number="15">»Шта, по закону, треба да се уради са царицом Вашти зато што се није покорила заповести цара Ксеркса коју су јој пренели евнуси?«</verse>
				<verse number="16">Тада Мемухан одговори пред царем и поглаварима: »Царица Вашти није скривила само цару већ и свим поглаварима и свим народима свих покрајина цара Ксеркса.</verse>
				<verse number="17">Јер, све жене ће дознати за царичино понашање, па ће презирати своје мужеве и говорити: ‚Цар Ксеркс је заповедио да се царица Вашти доведе пред њега, а она није дошла.‘</verse>
				<verse number="18">И колико данас ће жене персијских и међанских поглавара које су чуле за царичино понашање то испричати свим царевим поглаварима, па неће бити краја непоштовању и гневу.</verse>
				<verse number="19">Стога, ако је цару по вољи, нека изда царски указ да Вашти више не сме да изађе пред цара Ксеркса и нека се тај указ упише међу законе Персије и Медије, који не могу да се опозову. И нека цар њен царски положај дâ другој, бољој од ње.</verse>
				<verse number="20">Тада ће, када се царев указ објави по целом његовом великом царству, све жене поштовати своје мужеве, од најмањег до највећег.«</verse>
				<verse number="21">Овај савет се свиде цару и његовим поглаварима, па цар учини како му је Мемухан предложио.</verse>
				<verse number="22">Посла писма у све покрајине царства, свакој покрајини њеним писмом и сваком народу на његовом језику. У писмима је стајало, на језику сваког народа, да сваки човек треба да буде господар у својој кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">После ових догађаја, чим се стишао гнев цара Ксеркса, он се сети Вашти, онога што је она урадила и онога што је он наредио о њој.</verse>
				<verse number="2">Тада рекоше цареви лични служитељи: »Нека се за цара потраже лепе младе девојке.</verse>
				<verse number="3">Нека цар у свим покрајинама свога царства одреди поверенике који ће све те лепе младе девојке довести у харем у тврђави града Сузе. Нека се оне повере бризи царевог евнуха Хегаја, који је задужен за жене, а он ће се постарати за негу њихове лепоте.</verse>
				<verse number="4">Она девојка која се цару највише допадне, нека буде царица место Вашти.« Овај предлог се свиде цару, и он тако уради.</verse>
				<verse number="5">А у тврђави града Сузе био је и један Јудејин из Венијаминовог племена по имену Мордехај син Јаира сина Шимија сина Кисовог.</verse>
				<verse number="6">Њега су одвели из Јерусалима заједно са изгнаницима које је са Јехонијом, царем Јуде, одвео Навуходоносор, цар Вавилона.</verse>
				<verse number="7">Он је одгајао Хадасу, то јест Јестиру, кћер свога стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Била је то девојка стасита и привлачна, а Мордехај ју је, после смрти њеног оца и мајке, узео к себи као кћер.</verse>
				<verse number="8">Када је објављена царева наредба и указ, у тврђаву града Сузе доведоше многе девојке и поверише их Хегајевој бризи. Тако и Јестиру одведоше у цареву палату и поверише је Хегају, који је био задужен за жене.</verse>
				<verse number="9">Девојка му се допаде и стече његову наклоност, па је он одмах снабде средствима за улепшавање и следовањем хране. Даде јој седам најбољих слушкиња из цареве палате и заједно с њима је премести у најбољи део харема.</verse>
				<verse number="10">А Јестира није помињала свој народ ни сроднике, јер јој је Мордехај забранио да о томе говори.</verse>
				<verse number="11">Он је сваког дана ходао горе-доле испред дворишта харема да би сазнао како је Јестира и шта је с њом.</verse>
				<verse number="12">Када би на неку девојку дошао ред да уђе код цара Ксеркса по завршетку дванаестомесечног улепшавања прописаног за жене – шест месеци уљем од смирне и шест месеци мирисима и другим средствима за улепшавање –</verse>
				<verse number="13">овако је одлазила цару: Што год би пожелела да са собом понесе из харема у цареву палату, дали би јој.</verse>
				<verse number="14">Увече би одлазила цару, а ујутро се враћала у други део харема, на бригу Шаашгазу, царевом евнуху задуженом за наложнице. Она не би поново ишла цару, осим ако би му се допала, па би је он позвао к себи по имену.</verse>
				<verse number="15">Када је дошао ред на Јестиру – коју је усвојио Мордехај и која је била кћи његовог стрица Авихајила – да оде цару, она не затражи ништа осим онога шта јој је предложио Хегај, царев евнух задужен за жене. Тиме Јестира изазва дивљење свих који су је гледали.</verse>
				<verse number="16">Јестиру одведоше цару Ксерксу, у његову царску палату, десетог месеца, месеца тевета, седме године његове владавине.</verse>
				<verse number="17">Цар заволе Јестиру више од свих других жена и она стече његову милост и наклоност већу него иједна друга девојка. Он јој стави царско оглавље на главу и учини је царицом место Вашти.</verse>
				<verse number="18">Потом цар приреди велику гозбу, Јестирину гозбу, за све своје поглаваре и службенике, прогласи празник широм свих покрајина и царски дарежљиво раздели поклоне.</verse>
				<verse number="19">Када су девојке окупили други пут, Мордехај је седео на царевој капији.</verse>
				<verse number="20">А Јестира није говорила о својим сродницима и народу, као што јој је Мордехај заповедио, јер се и даље држала Мордехајевих налога, као што је то чинила и док ју је одгајао.</verse>
				<verse number="21">У време када је Мордехај седео на царевој капији, Бигтана и Тереш, двојица царевих евнуха који су чували улаз, разгневише се и сковаше заверу да убију цара Ксеркса.</verse>
				<verse number="22">Али Мордехај сазна за заверу и обавести царицу Јестиру, а она извести цара у Мордехајево име.</verse>
				<verse number="23">Када је извештај проверен и када се открило да је истинит, ону двојицу обесише на вешала. Све је то пред царем записано у Књигу летописа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">После ових догађаја, цар Ксеркс указа част Хаману сину Хамедатином, Агаговцу: узвиси га и даде му место изнад свих других поглавара који су служили с њим.</verse>
				<verse number="2">Сви цареви службеници на царевој капији падали су на колена и клањали се да одају почаст Хаману, јер је цар тако заповедио за њега. Али Мордехај није падао на колена ни клањао се да му ода почаст.</verse>
				<verse number="3">Тада цареви службеници на царевој капији упиташе Мордехаја: »Зашто кршиш цареву заповест?«</verse>
				<verse number="4">И тако су му говорили из дана у дан, али он их није слушао. Стога они то испричаше Хаману, да виде да ли вреди Мордехајево оправдање, јер им је рекао да је Јудејин.</verse>
				<verse number="5">Када је Хаман видео да Мордехај не пада на колена и не клања му се да му ода почаст, разгневи се.</verse>
				<verse number="6">Али, када је сазнао ком народу Мордехај припада, учини му се мало да убије само Мордехаја, па потражи начин да затре све Јудеје у целом Ксерксовом царству.</verse>
				<verse number="7">Дванаесте године владавине цара Ксеркса, у првом месецу, месецу нисану, бацише пред Хаманом пур, то јест коцку, да одреде дан и месец када ће то учинити, и коцка паде на дванаести месец, месец адар.</verse>
				<verse number="8">Тада Хаман рече цару Ксерксу: »Има један народ расејан и раштркан међу народима у свим покрајинама твога царства чији се обичаји разликују од обичајâ свих осталих народа и који се не покорава царевим законима. Стога није добро за цара да га остави на миру.</verse>
				<verse number="9">Ако је цару по вољи, нека се изда заповест да се тај народ затре, а ја ћу донети десет хиљада таланата сребра у цареву ризницу за оне који ће то извршити.«</verse>
				<verse number="10">Цар скину свој прстен-печатњак и даде га Хаману сину Хамедатином, Агаговцу, непријатељу Јудеја,</verse>
				<verse number="11">па му рече: »Задржи то сребро за себе и учини с тим народом што год ти драго.«</verse>
				<verse number="12">Потом, тринаестог дана првог месеца, позваше царске бележнике, који царевим сатрапима, намесницима разних покрајина и поглаварима разних народа написаше све Хаманове наредбе писмом сваке покрајине и на језику сваког народа. А написаше их у име цара Ксеркса и запечатише његовим прстеном.</verse>
				<verse number="13">Дописе послаше по гласницима у све цареве покрајине да се у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, затру, убију и униште сви Јудеји од младог до старог, нејач и жене, и да се заплене њихова добра.</verse>
				<verse number="14">Препис овог указа требало је да постане закон у свакој покрајини и да буде обзнањен свим народима како би били спремни за тај дан.</verse>
				<verse number="15">Гласници похиташе по царевој заповести. Указ објавише и у тврђави града Сузе. Цар и Хаман седоше да пију, а у граду Сузи настаде пометња.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када је Мордехај дознао за све што се догодило, раздре своју одећу, обуче се у кострет и посу пепелом, па оде у град, гласно и горко запомажући.</verse>
				<verse number="2">Дође до цареве капије, али се у кострети није смело кроз њу.</verse>
				<verse number="3">У свакој покрајини у коју су стигли царев указ и његова наредба настаде велика жалост међу Јудејима. Постили су, плакали и кукали, а многи су лежали у кострети и пепелу.</verse>
				<verse number="4">Када су Јестирине слушкиње и евнуси дошли к њој и то јој јавили, царица се силно узнемири. Она посла Мордехају одећу да је обуче место кострети, али он одби да је прими.</verse>
				<verse number="5">Тада Јестира позва Хатаха, једног од царевих евнуха, који је био одређен да јој служи, и заповеди му да сазна од Мордехаја шта се догодило и зашто.</verse>
				<verse number="6">Хатах оде Мордехају на градски трг пред царевом капијом</verse>
				<verse number="7">и Мордехај му исприча све што му се догодило и о тачном износу новца који је Хаман обећао да ће уплатити у царску ризницу за затирање Јудеја.</verse>
				<verse number="8">Даде му и препис указа о њиховом уништењу, који је објављен у Сузи, да га покаже и објасни Јестири, и рече му да јој заповеди да оде цару да га моли за милост и да се код њега заузме за свој народ.</verse>
				<verse number="9">Хатах се врати и исприча Јестири шта је Мордехај рекао,</verse>
				<verse number="10">а она му заповеди да каже Мордехају:</verse>
				<verse number="11">»Сви цареви службеници и народ царских покрајина знају да за сваког мушкарца или жену који непозвани приђу цару у унутрашњем дворишту постоји само један закон: да се погубе – осим ако цар таквоме не пружи златно жезло и не поштеди му живот. А ја већ тридесет дана нисам позвана да идем цару.«</verse>
				<verse number="12">Када су Мордехају пренели Јестирине речи,</verse>
				<verse number="13">он јој овако поручи: »Немој да мислиш да ћеш се, зато што си у царевој палати, једино ти од свих Јудеја спасти.</verse>
				<verse number="14">Јер, ако сада будеш ћутала, помоћ и избављење Јудејима доћи ће са другог места, а ти и твоја породица пропашћете. И ко зна ниси ли ти дошла на царски положај управо ради тренутка као што је овај.«</verse>
				<verse number="15">Тада Јестира поручи Мордехају:</verse>
				<verse number="16">»Иди и окупи све Јудеје који су у Сузи, па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни ноћу ни дању. Тако ћемо постити и ја и моје слушкиње. Онда ћу отићи цару, иако је то против закона, па ако погинем – погинем.«</verse>
				<verse number="17">И Мордехај оде и учини све што му је Јестира заповедила.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Трећега дана Јестира обуче своје царско рухо и стаде у унутрашње двориште царске палате, испред цареве дворане. А цар је седео на свом царском престолу у дворани, окренут према улазу.</verse>
				<verse number="2">Када је видео царицу Јестиру како стоји у дворишту, она нађе милост у његовим очима. Цар пружи Јестири златно жезло које му је било у руци, и она приђе и дотаче врх жезла.</verse>
				<verse number="3">Тада је цар упита: »Шта је, царице Јестиро? Који је твој захтев? Ако је и до половине царства, даће ти се.«</verse>
				<verse number="4">А Јестира одговори: »Ако је цару по вољи, нека цар, са Хаманом, дође данас на гозбу коју сам припремила за њега.«</verse>
				<verse number="5">Цар рече: »Кажите Хаману да пожури и учини то што Јестира тражи.« Тако и цар и Хаман дођоше на гозбу коју је Јестира припремила.</verse>
				<verse number="6">Док су пили вино, цар рече Јестири: »Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«</verse>
				<verse number="7">»Ово је моја молба и мој захтев«, одговори Јестира.</verse>
				<verse number="8">»Ако сам нашла милост у царевим очима и ако је цару по вољи да ми услиши молбу и испуни мој захтев, нека цар и Хаман и сутра дођу на гозбу коју ћу припремити за њих. Сутра ћу учинити како цар каже.«</verse>
				<verse number="9">Тога дана Хаман изађе срећан и расположен. Али, када је на царевој капији видео Мордехаја и да овај не устаје пред њим и не плаши га се, испуни се гневом према њему.</verse>
				<verse number="10">Хаман се ипак суздржа и оде кући. Посла по своје пријатеље и своју жену Зереш,</verse>
				<verse number="11">па се пред њима хвалио својим великим богатством, мноштвом својих синова и свиме чиме му је цар указао част и узвисио га изнад поглаварâ и царевих службеника.</verse>
				<verse number="12">»И то још није све«, додаде Хаман. »Царица Јестира је једино мене позвала да будем с царем на гозби коју је припремила. А и сутра сам с царем позван к њој.</verse>
				<verse number="13">Али ништа од тога ми не пружа задовољство све док гледам оног Јудејина Мордехаја како седи на царевој капији.«</verse>
				<verse number="14">Његова жена Зереш и сви његови пријатељи рекоше му: »Нареди да се подигну вешала педесет лаката висока, а ујутро затражи од цара да на њих обесе Мордехаја. После иди с царем на гозбу и буди срећан.« Хаману се предлог свиде, па нареди да се подигну вешала.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Те ноћи цар није могао да спава, па нареди да му донесу књигу службених записа – летописе – и да му читају из ње.</verse>
				<verse number="2">Тамо се нађе записано да је Мордехај разоткрио Бигтана и Тереша, двојицу царевих евнуха који су чували улаз, а намеравали су да убију цара Ксеркса.</verse>
				<verse number="3">Тада цар упита: »Какву је почаст и признање Мордехај добио за то?« »Ништа није учињено за њега«, одговорише његови лични служитељи.</verse>
				<verse number="4">Цар рече: »Ко је то у дворишту?« А то је Хаман био управо ушао у спољашње двориште палате да затражи од цара да Мордехај буде обешен на вешала која је за њега спремио.</verse>
				<verse number="5">Цареви служитељи рекоше: »Ено Хаман стоји у дворишту.« »Нека уђе«, рече цар.</verse>
				<verse number="6">Када је Хаман ушао, цар га упита: »Шта треба учинити за човека коме цар хоће да ода почаст?« Хаман помисли: »Коме ће цар да ода почаст ако не мени?«</verse>
				<verse number="7">Стога одговори цару: »За човека коме цар хоће да ода почаст</verse>
				<verse number="8">треба донети царско рухо које је сâм цар носио и довести коња ког је сâм цар јахао, онога са царским оглавом.</verse>
				<verse number="9">Нека се потом рухо и коњ повере једноме од племића, царевих поглавара, који ће обући човека коме сâм цар хоће да ода почаст и провести га на коњу градским тргом, вичући пред њим: ‚Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!‘«</verse>
				<verse number="10">Тада цар заповеди Хаману: »Одмах узми рухо и коња, па Јудејину Мордехају, који седи на царевој капији, учини као што си рекао. И немој да изоставиш ништа од онога што си рекао.«</verse>
				<verse number="11">И Хаман узе рухо и коња, па обуче Мордехаја и проведе га на коњу градским тргом, вичући пред њим: »Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!«</verse>
				<verse number="12">После тога се Мордехај врати на цареву капију, а Хаман похита кући, утучен и покривене главе,</verse>
				<verse number="13">па исприча својој жени Зереш и свим својим пријатељима о свему што га је задесило. Његови саветници и његова жена Зереш рекоше му: »Пошто је Мордехај, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш моћи да му се супротставиш, него ћеш сигурно пасти пред њим.«</verse>
				<verse number="14">Док су они с њим разговарали, дођоше цареви евнуси и журно одведоше Хамана на гозбу коју је припремила Јестира.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.</verse>
				<verse number="2">Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«</verse>
				<verse number="3">А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев.</verse>
				<verse number="4">Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«</verse>
				<verse number="5">На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«</verse>
				<verse number="6">А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.« На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.</verse>
				<verse number="7">Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот.</verse>
				<verse number="8">И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира. Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?« Чим је цар то изустио, Хамана зграбише.</verse>
				<verse number="9">Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката и стоје крај Хаманове куће.« А цар рече: »Обесите га на њих!«</verse>
				<verse number="10">И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја. Тада се царев гнев стиша.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он.</verse>
				<verse number="2">Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.</verse>
				<verse number="3">Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја.</verse>
				<verse number="4">Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.</verse>
				<verse number="5">»Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама.</verse>
				<verse number="6">Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«</verse>
				<verse number="7">Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје.</verse>
				<verse number="8">А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«</verse>
				<verse number="9">Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику.</verse>
				<verse number="10">Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале.</verse>
				<verse number="11">Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља,</verse>
				<verse number="12">и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара.</verse>
				<verse number="13">Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима.</verse>
				<verse number="14">По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе.</verse>
				<verse number="15">Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем.</verse>
				<verse number="16">За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части.</verse>
				<verse number="17">У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара, када је требало да царев указ ступи на снагу, истог оног дана када су се непријатељи Јудеја надали да ће их подврћи својој власти, догоди се обратно: Јудеји добише власт над онима који су их мрзели.</verse>
				<verse number="2">Јудеји се окупише по својим градовима у свим покрајинама цара Ксеркса, да нападну оне који су хтели да им науде. И нико није могао да им се одупре, јер је страх од њих обузео све народе.</verse>
				<verse number="3">Сви поглавари у покрајинама, сатрапи, намесници и цареви службеници помагали су Јудејима јер их је обузео страх од Мордехаја.</verse>
				<verse number="4">Пошто је Мордехај имао велик утицај на царевом двору, глас о њему проширио се по свим покрајинама, и он је постајао све моћнији.</verse>
				<verse number="5">Јудеји ударише мачем на све своје непријатеље, убијајући их и затирући, чинећи што им драго са онима који су их мрзели.</verse>
				<verse number="6">Само у тврђави града Сузе Јудеји убише и затреше пет стотина људи.</verse>
				<verse number="7">Убише и Паршандату, Далфона, Аспату,</verse>
				<verse number="8">Порату, Адалју, Аридату,</verse>
				<verse number="9">Пармашту, Арисаја, Аридаја и Вајзату</verse>
				<verse number="10">– десет синова Хамана сина Хамедатиног, непријатеља Јудеја. Али од добара не узеше ништа.</verse>
				<verse number="11">Цара истог дана известише о броју убијених у тврђави града Сузе,</verse>
				<verse number="12">а он рече царици Јестири: »Јудеји су у тврђави града Сузе убили и затрли пет стотина људи и десет Хаманових синова. Шта ли су тек учинили у осталим царевим покрајинама? Дакле, која је твоја молба? Биће ти услишена. И који је твој захтев? И он ће бити испуњен.«</verse>
				<verse number="13">»Ако је цару по вољи«, одговори Јестира, »дозволи Јудејима у Сузи да и сутра поступе по данашњем указу и нека се десет Хаманових синова обеси на вешала.«</verse>
				<verse number="14">И цар заповеди да се баш тако уради. Издадоше указ у Сузи и обесише десет Хаманових синова.</verse>
				<verse number="15">Јудеји из Сузе се окупише и четрнаестог дана месеца адара и погубише три стотине мушкараца у Сузи. Али од добара не узеше ништа.</verse>
				<verse number="16">И остали Јудеји, они који су живели у царевим покрајинама, окупише се да од непријатеља бране свој живот и мир. Убише њих седамдесет пет хиљада, али од добара не узеше ништа.</verse>
				<verse number="17">Било је то тринаестог дана месеца адара. Четрнаестог дана се одморише и тај дан учинише даном гошћења и весеља.</verse>
				<verse number="18">А Јудеји из Сузе окупили су се тринаестог и четрнаестог дана, а петнаестог дана су се одморили и тај дан прогласили даном гошћења и весеља.</verse>
				<verse number="19">Због тога Јудеји сељани, они који живе у селима, славе четрнаести дан месеца адара као дан весеља и гошћења и међусобне размене дарова у храни.</verse>
				<verse number="20">Мордехај забележи ове догађаје и посла писма свим Јудејима близу и далеко у покрајинама цара Ксеркса, поручујући им</verse>
				<verse number="21">да сваке године славе четрнаести и петнаести дан месеца адара</verse>
				<verse number="22">као дане када су се Јудеји одморили од својих непријатеља и као месец када им се туга преокренула у радост, а жалост у дан празновања, и да те дане славе као дане гошћења и весеља, међусобне размене дарова у храни и даривања сиромаха.</verse>
				<verse number="23">Јудеји прихватише да наставе оно што су почели, чинећи онако како им је написао Мордехај.</verse>
				<verse number="24">Јер, Хаман син Хамедатин, Агаговац, непријатељ свих Јудеја, сковао је заверу да затре Јудеје, па је бацио пур, то јест коцку, за њихову пропаст и уништење.</verse>
				<verse number="25">Али Јестира изађе пред цара и он издаде писмени налог да се о Хаманову главу обије опаки наум који је сковао против Јудеја и да њега и његове синове обесе на вешала.</verse>
				<verse number="26">Зато су ти дани прозвани Пурим, по речи »пур«. Због свега што је писало у Мордехајевом писму и свега што су видели и што им се догодило,</verse>
				<verse number="27">Јудеји преузеше на себе да установе обичај који се неће прекидати, да они и њихови потомци, и сви који им се придруже, сваке године без изузетка славе та два дана онако како је прописано и у одређено време.</verse>
				<verse number="28">Тих дана треба да се сећа и да их слави свака породица у сваком поколењу, у свакој покрајини и у сваком граду. Јудеји никад не смеју да престану да славе те дане Пурима, нити спомен на њих сме да замре међу њиховим потомцима.</verse>
				<verse number="29">Царица Јестира кћи Авихајилова и Мордехај Јудејин написаше писмо с пуним овлашћењем да потврде ово друго писмо о Пуриму.</verse>
				<verse number="30">Мордехај разасла писма свим Јудејима у сто двадесет седам покрајина цара Ксеркса с порукама мира и сигурности,</verse>
				<verse number="31">да се установе ти дани Пурима у за њих одређено време, како су Мордехај Јудејин и царица Јестира одредили за њих и као што су за себе и за своје потомке одредили времена поста и тужбалица.</verse>
				<verse number="32">Јестирина наредба потврдила је прописе за Пурим и записана је у књигу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Потом цар Ксеркс наметну данак земљи и морским острвима.</verse>
				<verse number="2">Сва дела његове моћи и силе, као и потпун приказ величине Мордехаја, кога је цар узвисио, записани су у Књизи летописа царева Медије и Персије.</verse>
				<verse number="3">Мордехај Јудејин био је први до цара Ксеркса, најистакнутији међу Јудејима и веома цењен међу својом многом сабраћом, јер је радио за добро свога народа и био заговорник благостања свих његових потомака.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="18">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла.</verse>
				<verse number="2">Имао је седам синова и три кћери</verse>
				<verse number="3">и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку.</verse>
				<verse number="4">Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима.</verse>
				<verse number="5">Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио.</verse>
				<verse number="6">Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.</verse>
				<verse number="7">»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану. А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«</verse>
				<verse number="8">»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.«</verse>
				<verse number="9">»Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="10">»Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом.</verse>
				<verse number="11">Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.«</verse>
				<verse number="12">»Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.« И Сатана оде од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="13">Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече:</verse>
				<verse number="14">»Волови су орали, а магарице пасле поред њих,</verse>
				<verse number="15">кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«</verse>
				<verse number="16">Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«</verse>
				<verse number="17">Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«</verse>
				<verse number="18">Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата,</verse>
				<verse number="19">кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«</verse>
				<verse number="20">Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу</verse>
				<verse number="21">и рече: »Гô сам изашао из мајчине утробе, гô ћу и умрети. ГОСПОД дао, ГОСПОД и узео. Благословено име ГОСПОДЊЕ.«</verse>
				<verse number="22">И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Једног дана синови Божији опет дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.</verse>
				<verse number="2">»Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану. А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«</verse>
				<verse number="3">»Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла. И он се и даље држи своје честитости, иако си ме ти наговорио да га без разлога упропастим.«</verse>
				<verse number="4">А Сатана одврати: »Кожа за кожу! Човек ће за свој живот дати све што има.</verse>
				<verse number="5">Али, испружи руку и такни му кости и месо, и он ће те проклети у лице.«</verse>
				<verse number="6">»Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »он је у твојим рукама. Само му поштеди живот.«</verse>
				<verse number="7">И Сатана оде од ГОСПОДА, па удари Јова болним чиревима од табанâ до темена.</verse>
				<verse number="8">Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.</verse>
				<verse number="9">»Зар ћеш и даље да се држиш своје честитости?« упита га његова жена. »Прокуни Бога и умри.«</verse>
				<verse number="10">А он одврати: »Говориш као безумница. Зар да од Бога прихватамо добро, али не и зло?« И, упркос свему, Јов не згреши својим устима.</verse>
				<verse number="11">Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше.</verse>
				<verse number="12">А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу.</verse>
				<verse number="13">Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.</verse>
				<verse number="2">Рече:</verse>
				<verse number="3">»Не било дана кад сам се родио, ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘</verse>
				<verse number="4">Нека се тај дан претвори у таму, не марио за њега Бог на висини, светлост га не осветљавала.</verse>
				<verse number="5">Присвојиле га тама и сенка смрти, облаци га застрли, помрачења му надјачала светлост.</verse>
				<verse number="6">А ону ноћ густа тмина однела, не убрајала се у дане у години, не нашла се ни у једном месецу.</verse>
				<verse number="7">Јалова била она ноћ, не чуло се у њој радосно клицање.</verse>
				<verse number="8">Проклели је они који дан проклињу, који левијатана умеју да пробуде.</verse>
				<verse number="9">Потамнеле звезде њеног сванућа, жудно чекала светлост узалуд, не угледала зраке зорине</verse>
				<verse number="10">што ми није затворила врата утробе ни сакрила муку од мојих очију.</verse>
				<verse number="11">Што нисам умро у мајчиној утроби, што не издахнух излазећи из ње?</verse>
				<verse number="12">Што ме колена прихватише и што ме груди подојише?</verse>
				<verse number="13">Јер, сад бих лежао и био миран, спавао бих и почивао</verse>
				<verse number="14">са царевима и саветницима земаљским који су себи саградили рушевине,</verse>
				<verse number="15">или са кнежевима који су имали злата, који су сребром напунили куће.</verse>
				<verse number="16">Или, што нисам био као недоношче закопано, као нејаче што светлост дана не угледа?</verse>
				<verse number="17">Тамо опаки не изазивају метеж, тамо се изнемогли одмарају.</verse>
				<verse number="18">Сужњи су на миру, не чују више вику стражара.</verse>
				<verse number="19">Тамо су мали и велики, и роб је слободан од свог господара.</verse>
				<verse number="20">Зашто је светлост дата паћенику и живот онима чемерне душе,</verse>
				<verse number="21">онима који чезну за смрћу, а она не долази, који за њом трагају више но за благом закопаним,</verse>
				<verse number="22">који су пуни радости и од среће кличу кад гроб пронађу?</verse>
				<verse number="23">Шта ће живот човеку чији је пут сакривен, око кога је Бог подигао ограду?</verse>
				<verse number="24">Јер, уздаси су ми као хлеб насушни, као вода ми се разливају јецаји.</verse>
				<verse number="25">Снашло ме оно од чега сам стрепео, стигло ме оно чега сам се плашио.</verse>
				<verse number="26">Немам мира ни спокоја, починка немам, само неспокој.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тада проговори Елифаз Теманац и рече:</verse>
				<verse number="2">»Кад би неко с тобом разговарао, да ли би ти сметало? Али, ко може а да не говори?</verse>
				<verse number="3">Ти си поучио многе људе, јачао онемоћале руке.</verse>
				<verse number="4">Својим речима си придизао поклекле, јачао клецава колена.</verse>
				<verse number="5">Али, сад је стигло тебе, а теби смета, снашло те, а ти се престрашио.</verse>
				<verse number="6">Зар ти твоја побожност не улива уздање, а твоја беспрекорност наду?</verse>
				<verse number="7">Размисли: Да ли је ико недужан пропао? Да ли су игде затрти честити?</verse>
				<verse number="8">Колико сам ја приметио, они који ору зло и који сеју невољу, то и пожању.</verse>
				<verse number="9">Погину од Божијег даха, од даха гнева његовог нестану.</verse>
				<verse number="10">Лавља рика и урлик умукну и поломе се зуби младих лавова.</verse>
				<verse number="11">Лав пропадне јер нема плена, и млади лавичини се раштркају.</verse>
				<verse number="12">»Реч је у потаји стигла до мене, као шапат ми је допрла до уха.</verse>
				<verse number="13">Међу тешким сновима, ноћу, кад људе дубок сан савлада,</verse>
				<verse number="14">такав ме страх и трепет обузеше да су ми се све кости тресле.</verse>
				<verse number="15">Неки дух ми прође преко лица, све ми се длаке на телу накострешише.</verse>
				<verse number="16">Он стаде, али не могох да препознам ко је. Нека прилика ми је била пред очима. Била је тишина, а онда зачух глас:</verse>
				<verse number="17">‚Може ли смртник да буде праведнији од Бога? Може ли човек да буде чистији од свог Творца?</verse>
				<verse number="18">Кад не верује ни својим слугама и своје анђеле оптужује за безумље,</verse>
				<verse number="19">колико ће више оптуживати оне који станују у кућама од глине, којима је темељ у земаљском праху, које је лакше смрвити но мољца.</verse>
				<verse number="20">Од јутра до вечери Бог их удара док се у комадиће не претворе. Пошто темеља немају, нестају заувек.</verse>
				<verse number="21">Зар није ишчупан кочић њиховог шатора, па умиру без мудрости?‘</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»Завапи! Зар ће ти се неко одазвати? Којем од светих ћеш се обратити?</verse>
				<verse number="2">Јер, безумника убија огорченост, а глупана коље завист.</verse>
				<verse number="3">Видео сам безумника како пушта корен, али убрзо му кућу прогласих проклетом.</verse>
				<verse number="4">Деца му далеко од сигурности – сатиру их на суду, а никог да их избави.</verse>
				<verse number="5">Летину му једу гладни, купећи је између трња, а жедни жуде за његовим богатством.</verse>
				<verse number="6">Недаћа не излази из земаљског праха, нити невоља ниче из земље.</verse>
				<verse number="7">Него, човек рађа невољу као што варнице лете увис.</verse>
				<verse number="8">»Али, ја бих Бога потражио и пред њега изнео свој случај.</verse>
				<verse number="9">Он чини чуда неистражива, чудеса која се не могу избројати.</verse>
				<verse number="10">Он земљи дарује кишу и пољима шаље воду.</verse>
				<verse number="11">Понижене подиже високо, ожалошћенима даје спокој.</verse>
				<verse number="12">Он осујећује науме лукавих, да им ништа не пође за руком.</verse>
				<verse number="13">Он мудре хвата у њиховом лукавству и препреденима мрси рачуне.</verse>
				<verse number="14">Дању их обузима тама и у подне пипају као да је ноћ.</verse>
				<verse number="15">Он убогога спасава од њиховог оштрог језика и избавља га из руке силника.</verse>
				<verse number="16">Тако за сиромаха има наде и неправда затвара уста.</verse>
				<verse number="17">»Благо човеку кога Бог исправља. Зато не презири стегу Свесилнога.</verse>
				<verse number="18">Јер, он рањава, али и превија, удара, али и руком исцељује.</verse>
				<verse number="19">Избавиће те из шест тешких недаћа, а ни у седмој те неће задесити зло.</verse>
				<verse number="20">У време глади откупиће те од смрти и у рату од силе мача.</verse>
				<verse number="21">Штитиће те од опаког језика, неће те бити страх кад дође разарање.</verse>
				<verse number="22">Смејаћеш се разарању и глади, нећеш се плашити звери,</verse>
				<verse number="23">јер ћеш бити у савезу с камењем у пољу и звери ће живети у миру с тобом.</verse>
				<verse number="24">Знаћеш да ти је шатор сигуран, обилазићеш своје имање и ништа неће мањкати.</verse>
				<verse number="25">Знаћеш да ћеш имати много деце, потомака као траве на земљи.</verse>
				<verse number="26">До гроба ћеш стићи у пуној снази, као класје што се скупља у право време.</verse>
				<verse number="27">Све смо ово испитали, и истина је. Зато послушај и примени на себе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тада Јов одговори:</verse>
				<verse number="2">»О, кад би се моја тескоба могла измерити и сав мој јад ставити на кантар!</verse>
				<verse number="3">Били би тежи од свег морског песка. Зато су ми речи брзоплете.</verse>
				<verse number="4">У мени су стреле Свесилнога, мој дух њихов отров пије. Божије страхоте на мене се устремиле.</verse>
				<verse number="5">Зар дивљи магарац њаче крај зелене траве? Зар во муче кад има крме?</verse>
				<verse number="6">Зар се бљутаво јело једе без соли? Зар има сласти у беланцету?</verse>
				<verse number="7">Нећу то да је једем, од тога ми је мука.</verse>
				<verse number="8">»О, кад би ми молба била услишена, кад би ми Бог дао оно за чим чезнем!</verse>
				<verse number="9">О, кад би Бог хтео да ме сатре, да замахне руком и да ме уништи!</verse>
				<verse number="10">Онда бих бар још имао ту утеху да грчећи се од бола нисам речи Светога порекао.</verse>
				<verse number="11">Какву снагу имам, да бих се још надао? Шта ме чека на крају, да бих истрајао?</verse>
				<verse number="12">Зар имам снагу камена? Зар ми је тело од бронзе?</verse>
				<verse number="13">Зар се могу сâм на себе ослонити, сад кад ми је сваки успех ускраћен?</verse>
				<verse number="14">Ко нема љубави према пријатељу одбацује и страх од Свесилнога.</verse>
				<verse number="15">Али, моја браћа су непоуздана као поток без сталнога тока, као потоци који се изливају</verse>
				<verse number="16">мутни од леда и растопљеног снега,</verse>
				<verse number="17">који у сушно доба престају да теку и од жеге нестају из корита.</verse>
				<verse number="18">С пута свога корита скрећу, залазе у празно и пропадају.</verse>
				<verse number="19">Каравани из Теме их траже, путници из Сабе им се надају.</verse>
				<verse number="20">И разочарају се, јер су се уздали, кад стигну до њих, виде да су се преварили.</verse>
				<verse number="21">Ви сте мени постали такви – видели сте страхоту, и уплашили се.</verse>
				<verse number="22">Зар сам вам рекао: ‚Дајте ми нешто, дајте мито за мене од свог богатства,</verse>
				<verse number="23">избавите ме из руку непријатеља, спасите ме из канџи безочнога‘?</verse>
				<verse number="24">Поучите ме, и ућутаћу. Покажите ми где сам погрешио.</verse>
				<verse number="25">Како боле речи искрене! Али, на шта то циљају ваши прекори?</verse>
				<verse number="26">Зар мислите речи да прекорите кад су ветар речи очајника?</verse>
				<verse number="27">За сироче бисте бацали коцку и својим пријатељем трговали.</verse>
				<verse number="28">Сада ме, молим вас, погледајте: зар бих вас лагао у лице?</verse>
				<verse number="29">Попустите, не будите неправедни, размислите: о мојој праведности је реч.</verse>
				<verse number="30">Зар ми је зло на језику? Зар моја уста не разликују лажи?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">»Зар није тешка човекова служба на земљи? Зар не проводи дане као најамник?</verse>
				<verse number="2">Као што слуга жуди за хладом, а најамник жељно чека плату,</verse>
				<verse number="3">тако сам и ја месеце јаловости наследио, ноћи јада су ми додељене.</verse>
				<verse number="4">Кад легнем, мислим: ‚Кад ћу устати?‘ А ноћ се отегла и доста ми је превртања до зоре.</verse>
				<verse number="5">Тело ми прекривено црвима и блатом, кожа ми испуцала и гнојна.</verse>
				<verse number="6">Дани ми бржи од ткалачког чунка и без наде се примичу крају.</verse>
				<verse number="7">Сети се, Боже, да ми је живот само дашак. Моје очи више неће видети срећу.</verse>
				<verse number="8">Око које ме сада гледа, више ме неће видети. Тражићеш ме, али ме неће бити.</verse>
				<verse number="9">Као што се облак расплине и више га нема, тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:</verse>
				<verse number="10">никад се више не враћа кући, укућани га више не познају.</verse>
				<verse number="11">»Зато нећу да суспрежем уста. Говорићу јер ми је дух тескобан, жалићу се јер ми је душа чемерна.</verse>
				<verse number="12">Зар сам ја море или морска неман кад си нада мном поставио стражу?</verse>
				<verse number="13">Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху, мој лежај ће ми олакшати јадање‘,</verse>
				<verse number="14">ти ме сновима плашиш и виђењима престрављујеш,</verse>
				<verse number="15">па ми је драже дављење и смрт него ове моје кости.</verse>
				<verse number="16">Презирем живот, нећу вечно живети. Окани ме се, моји дани су као дах.</verse>
				<verse number="17">»Шта је човек, да ти је толико важан, да ти је тако прирастао срцу,</verse>
				<verse number="18">да га походиш сваког јутра и сваког трена провераваш?</verse>
				<verse number="19">Зашто не скинеш поглед с мене, тек толико да пљувачку прогутам?</verse>
				<verse number="20">Ако сам згрешио, шта сам учинио теби, ти надзорниче људи? Зашто си ме узео за мету? Зар сам ти постао терет?</verse>
				<verse number="21">Зашто мој прекршај не опростиш и не пређеш преко мога греха? Јер, ускоро ћу лећи у прашину и ти ћеш ме помно тражити, али мене више неће бити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Тада одврати Билдад Шуаховац:</verse>
				<verse number="2">»Докле ћеш тако да говориш? Речи су ти као силан ветар.</verse>
				<verse number="3">Зар Бог правду изврће? Зар Свесилни искривљује оно што је право?</verse>
				<verse number="4">Ако су твоја деца згрешила против њега, он их је казнио према њиховом преступу.</verse>
				<verse number="5">Али, ако потражиш Бога и за милост замолиш Свесилнога,</verse>
				<verse number="6">ако си чист и честит, он ће се и сада ради тебе пренути и вратити те на твоје праведничко место.</verse>
				<verse number="7">Прошлост ће ти бити безначајна према твом благостању будућем.</verse>
				<verse number="8">»Само питај раније нараштаје и сазнај шта су њихови очеви научили.</verse>
				<verse number="9">Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо и само су сенка наши дани на земљи.</verse>
				<verse number="10">Зар те они неће поучити и објаснити ти? Зар неће из срца изнети речи?</verse>
				<verse number="11">Зар папирус расте где нема мочваре? Зар трска буја без воде?</verse>
				<verse number="12">Још зелена и непосечена, пре сваке друге биљке увене.</verse>
				<verse number="13">Тако је и са свима који забораве Бога, тако пропада нада безбожника.</verse>
				<verse number="14">Крхко је његово уздање, паукова кућа његов је ослонац.</verse>
				<verse number="15">Наслони ли се на њу, она попушта, ухвати ли се за њу, она се руши.</verse>
				<verse number="16">Он је као заливена биљка на сунцу: по врту шири своје младице,</verse>
				<verse number="17">корењем је хрпу стења преплела и тражи место међу камењем.</verse>
				<verse number="18">А кад је с њеног места ишчупају, место је се одриче говорећи: ‚Никад те не видех.‘</verse>
				<verse number="19">Живот јој се гаси, а из тла друге биљке расту.</verse>
				<verse number="20">Не, Бог не одбацује беспрекорнога, нити снажи руку зликоваца.</verse>
				<verse number="21">Још ће ти он смехом испунити уста и усне прекрити радосним клицањем.</verse>
				<verse number="22">Твоји ће непријатељи обући срамоту и нестаће шатори злих.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Да, знам да је тако. Али, како да смртник буде праведан пред Богом?</verse>
				<verse number="3">Када би хтео да се расправља с Богом, не би му ни једном у хиљаду одговорио.</verse>
				<verse number="4">Он је свемудар и свесилан. Ко му се то опро и остао нетакнут?</verse>
				<verse number="5">Он планине помера, а оне и не знају, и у свом гневу их преврће.</verse>
				<verse number="6">Он земљу покреће с места и тресе јој стубове.</verse>
				<verse number="7">Он говори сунцу, и оно не изађе, печатом својим печати звезде.</verse>
				<verse number="8">Он једини небеса разапиње и гази по морским таласима.</verse>
				<verse number="9">Он је створио Медведа и Ориона, Влашиће и јужна сазвежђа.</verse>
				<verse number="10">Да, он чини чуда неистражива, чудесна дела која се не могу избројати.</verse>
				<verse number="11">Да, он крај мене пролази, а ја га не видим, поред мене промиче, а ја га не опажам.</verse>
				<verse number="12">Ако нешто уграби, ко ће га спречити? Ко сме да му каже: ‚Шта то радиш?‘</verse>
				<verse number="13">Бог свој гнев не суспреже. Чак су му се и Рахавове слуге поклониле.</verse>
				<verse number="14">Како онда ја да му одговорим? Како да нађем речи против њега?</verse>
				<verse number="15">И да сам недужан, не бих умео да му одговорим. Свог Судију бих само за милост могао да молим.</verse>
				<verse number="16">А кад би се на мој позив и одазвао, не верујем да би ме саслушао.</verse>
				<verse number="17">Јер, он ме због ситнице сатире и без разлога ми умножава ране.</verse>
				<verse number="18">Не дâ ми да дођем до даха, него ме чемером преплављује.</verse>
				<verse number="19">Ако је реч о снази, он је најсилнији, ако о правди, ко ће њега на суд?</verse>
				<verse number="20">Иако сам недужан, моја уста ме осуђују, иако сам беспрекоран, она ме проглашавају кривим.</verse>
				<verse number="21">Беспрекоран сам, али ми није стало до мене, свој живот презирем.</verse>
				<verse number="22">Све је свеједно, па зато кажем: он затире и беспрекорног и опаког.</verse>
				<verse number="23">Кад бич смрти изненада ошине, он се руга очајању недужних.</verse>
				<verse number="24">Кад земља падне у руке опаких, он застире очи њеним судијама. А ако не он, ко онда?</verse>
				<verse number="25">»Моји су дани бржи од гласника, без трунке радости пролећу.</verse>
				<verse number="26">Промичу хитро као лађе од папируса, као орао кад се на плен обрушава.</verse>
				<verse number="27">И кад бих рекао: ‚Заборавићу своје јадање, променићу израз на лицу и смешкати се‘,</verse>
				<verse number="28">опет бих стрепео од свих својих мука, јер знам да ме не сматраш недужним.</verse>
				<verse number="29">И пошто ћу бити крив, што да се трудим узалуд?</verse>
				<verse number="30">Да се оперем и водом снежницом и руке да истрљам лужницом,</verse>
				<verse number="31">ти би ме гурнуо у каљужу, па бих и својој одећи био одвратан.</verse>
				<verse number="32">Бог није човек као ја, да могу да му одговорим: ‚Хајде да се судимо.‘</verse>
				<verse number="33">О, кад би било неког ко би могао да пресуди међу нама, ко би на обојицу положио руку,</verse>
				<verse number="34">ко би Божији прут одвратио од мене, да ме његова страхота више не плаши.</verse>
				<verse number="35">Тада бих говорио без страха од њега, јер сад нисам какав сам иначе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">»Презирем свој живот. Стога ћу дати маха свом јадању, излити сав чемер своје душе.</verse>
				<verse number="2">Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме, него ми кажи за шта ме оптужујеш.</verse>
				<verse number="3">Зар ти је мило да ме тлачиш, да своје дело одбацујеш, а да се радујеш сплеткама злих?</verse>
				<verse number="4">Зар имаш телесне очи, зар гледаш као што гледа смртник,</verse>
				<verse number="5">зар су ти дани као у смртника, зар су ти године као у човека,</verse>
				<verse number="6">кад истражујеш моју кривицу и испитујеш мој грех,</verse>
				<verse number="7">иако знаш да нисам крив и да из твоје руке нема избављења?</verse>
				<verse number="8">»‚Твоје руке су ме обликовале и саздале. Зар ћеш се окренути и уништити ме?</verse>
				<verse number="9">Сети се да си ме обликовао као глину. Зар ћеш ме опет вратити у прах?</verse>
				<verse number="10">Зар ме ниси излио као млеко и згрушао ме као сир?</verse>
				<verse number="11">Обукао си ме у кожу и месо и исплео ме костима и жилама.</verse>
				<verse number="12">Дао си ми живот и љубав и брижљиво бдео над мојим духом.</verse>
				<verse number="13">Али, ово си сакрио у свом срцу, знам да ти је ово била намера:</verse>
				<verse number="14">мотрићеш на мене, да, ако згрешим, мој прекршај не прође некажњен.</verse>
				<verse number="15">Ако сам крив, тешко мени! А ако сам недужан, главу не могу да дигнем. Пун сам стида и у невољу сам заглибио.</verse>
				<verse number="16">Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав и опет ми силна чуда показујеш.</verse>
				<verse number="17">Против мене доводиш нове сведоке и све је већи твој гнев на мене. Твоја војска стално на мене наваљује.</verse>
				<verse number="18">»‚Зашто си ме из утробе извео? Да сам бар умро, да ме нико не види!</verse>
				<verse number="19">Да бар никад нисам живео! Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!</verse>
				<verse number="20">Зар ми дани нису одбројани? Окрени се од мене, да се још мало повеселим</verse>
				<verse number="21">пре него што одем на пут без повратка, у земљу таме и сенке смрти,</verse>
				<verse number="22">земљу најцрње ноћи, оно место сенке смрти и метежа где је и светлост као тама.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Тада Цофар Наамац одврати:</verse>
				<verse number="2">»Зар да ово мноштво речи остане без одговора? Зар да се овај брбљивац још и оправда?</verse>
				<verse number="3">Зар да твоје бесмислице ућуткају људе? Зар да те нико не прекори кад се ругаш?</verse>
				<verse number="4">Говориш: ‚Моје учење је беспрекорно и чист сам пред тобом.‘</verse>
				<verse number="5">О, кад би Бог проговорио, кад би ти се својим устима обратио</verse>
				<verse number="6">и открио ти тајне мудрости – јер права мудрост има две стране – сазнао би да ти је неке грехе заборавио.</verse>
				<verse number="7">Можеш ли у Божије тајне да проникнеш, да досегнеш границе Свесилнога?</verse>
				<verse number="8">Од небеса су више – шта ти ту можеш? Од Шеола су дубље – шта ти о томе знаш?</verse>
				<verse number="9">Од земље су дуже, од мора шире.</verse>
				<verse number="10">Ако он наиђе и баци те у тамницу, па сазове суд, ко ће га спречити?</verse>
				<verse number="11">Јер, он зна ништавне људе. Кад види зло, зар га не памти?</verse>
				<verse number="12">Празноглавац ће се опаметити кад се дивље магаре роди као човек!</verse>
				<verse number="13">»Али, ако своје срце усмериш к њему и пружиш му руке,</verse>
				<verse number="14">ако из своје руке одбациш грех и не даш злу да у твом шатору станује,</verse>
				<verse number="15">тада ћеш без стида дизати поглед, стајати чврсто и без страха.</verse>
				<verse number="16">Јер, заборавићеш своју невољу, сећати је се колико и водâ протеклих.</verse>
				<verse number="17">Живот ће ти бити светлији од поднева, тама ће ти постати као јутро.</verse>
				<verse number="18">Бићеш сигуран, јер има наде; заштићен, на сигурном ћеш се одмарати.</verse>
				<verse number="19">Кад легнеш, нико те неће плашити. Многи ће тражити твоју наклоност.</verse>
				<verse number="20">А очи опаких ишчилеће и више неће налазити уточиште. Једина нада биће им да издахну.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Ви сте заиста народ с којим ће мудрост изумрети!</verse>
				<verse number="3">Али, и ја имам памет као и ви; нисам ништа гори од вас! Ко за те ствари не зна?</verse>
				<verse number="4">Својим пријатељима постадох ругло, ја, који сам призивао Бога и он ми одговарао; ја, праведан и беспрекоран – ругло!</verse>
				<verse number="5">Безбрижни с презиром мисле о онима у невољи кад невоља зада ударац онима који посрћу.</verse>
				<verse number="6">Мирни су шатори пљачкашâ и спокојни они који изазивају Бога, иако их Бог држи у шаци.</verse>
				<verse number="7">»А ви кажете: ‚Питај звери, и оне ће те поучити, или птице, и оне ће ти рећи;</verse>
				<verse number="8">или, обрати се земљи, и она ће те поучити, и рибе морске ће ти испричати.</verse>
				<verse number="9">Ко од свих њих не зна да је ово рука ГОСПОДЊА учинила?</verse>
				<verse number="10">У руци му лежи живот сваког бића и дах свих људи.</verse>
				<verse number="11">Зар ухо не испитује речи као што непце куша храну?</verse>
				<verse number="12">Мудрост је одлика стараца, дуг живот умност доноси.‘</verse>
				<verse number="13">Богу припада мудрост и сила, његови су савет и умност.</verse>
				<verse number="14">Да, што он поруши, нико не може да сагради, кога он утамничи, нико не може да ослободи.</verse>
				<verse number="15">Да, кад запречи воде, суша настаје, а кад их пусти, земљу опустоше.</verse>
				<verse number="16">Његова је снага и права мудрост, његови су и варалица и преварени.</verse>
				<verse number="17">Он саветнике разголићује и од судија прави будале.</verse>
				<verse number="18">Он царевима развезује појас и везује им уже око бокова.</verse>
				<verse number="19">Он свештеницима скида одоре и обара давно укорењене.</verse>
				<verse number="20">Он ућуткује оне којима се верује и старешинама моћ расуђивања одузима.</verse>
				<verse number="21">Он поглаваре засипа презиром и моћницима развезује појас.</verse>
				<verse number="22">Он дубине таме разоткрива и сенку смрти износи на видело.</verse>
				<verse number="23">Он народе подигне, па их уништи, умножи их, па их расеје.</verse>
				<verse number="24">Он вођама народа разум одузима и шаље их да лутају беспућем,</verse>
				<verse number="25">па без светлости пипају по мраку и тетурају се као пијани.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">»Да, све сам то својим очима видео, својим ушима чуо и разумео.</verse>
				<verse number="2">То што ви знате, знам и ја; нисам ништа гори од вас.</verse>
				<verse number="3">Са Свесилним бих хтео да разговарам, са Богом да се расправим.</verse>
				<verse number="4">Али, ви ширите лажи и сви сте неспособни исцелитељи.</verse>
				<verse number="5">О, кад бисте бар сасвим ућутали! Тиме бисте показали мудрост.</verse>
				<verse number="6">Саслушајте моје доказе, чујте приговор мојих усана.</verse>
				<verse number="7">Зар ћете ради Бога износити лажи? Зар ћете ради њега изговарати преваре?</verse>
				<verse number="8">Зар ћете према њему бити пристрасни? Зар ћете за њега водити парницу?</verse>
				<verse number="9">Зар би било добро да вас он испита? Зар бисте га преварили као човека?</verse>
				<verse number="10">Он би вас сигурно прекорио кад бисте потајно били пристрасни.</verse>
				<verse number="11">Зар вас не би његов сјај престравио? Зар вас не би обузео ужас од њега?</verse>
				<verse number="12">Ваше изреке су од пепела, ваша одбрана је одбрана од блата.</verse>
				<verse number="13">Ћутите и пустите ме да говорим, па нека ме снађе што му драго.</verse>
				<verse number="14">Зашто се излажем опасности и свој живот у своје руке узимам?</verse>
				<verse number="15">Да, нека ме и убије, ја ћу се у њега уздати и бранити своје поступке пред њим.</verse>
				<verse number="16">И већ то ће ми бити на спасење, јер безбожник не би ступио пред њега.</verse>
				<verse number="17">»Пажљиво саслушајте моје речи, добро чујте шта ћу вам рећи:</verse>
				<verse number="18">Ево, припремио сам своју парницу и знам да ћу се оправдати.</verse>
				<verse number="19">Може ли неко да ме оптужи? Тада бих заћутао и умро.</verse>
				<verse number="20">Само ми ово двоје учини, Боже, па се од твога лица нећу скривати:</verse>
				<verse number="21">Склони своју руку далеко од мене и не плаши ме више својим страхотама.</verse>
				<verse number="22">Тада ме позови, и одговараћу ти, или ме пусти да говорим, а ти одговарај.</verse>
				<verse number="23">Колико сам злоделâ и грехâ починио? Покажи ми мој преступ и грех!</verse>
				<verse number="24">Зашто своје лице кријеш и непријатељем ме сматраш?</verse>
				<verse number="25">Зар ћеш мучити лист који носи ветар и суву стрњику гонити?</verse>
				<verse number="26">Јер, горке оптужбе против мене исписујеш и за грехе из младости ме кажњаваш.</verse>
				<verse number="27">Сапињеш ми ноге у окове и све моје стазе надзиреш пратећи трагове мојих стопала.</verse>
				<verse number="28">Човек се као нешто труло распада, као одећа коју мољци изједају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">»Рођени од жене кратка је века и пун невоља.</verse>
				<verse number="2">Као цвет никне па увене, као сенка која бежи, не опстаје.</verse>
				<verse number="3">Зар у таквога упиреш поглед? Зар њега изводиш на суд пред себе?</verse>
				<verse number="4">Ко ће из нечистог извући чисто? Нико!</verse>
				<verse number="5">Човеков је век одређен; одбројао си му месеце и поставио границе које не може да пређе.</verse>
				<verse number="6">Стога одврати поглед од њега и остави га на миру, да се свога века наужива.</verse>
				<verse number="7">»Па и за дрво има наде: ако га посеку, опет ће нићи и младице му се намножити.</verse>
				<verse number="8">Ако му корен у земљи и остари и пањ му се у прашини сасуши,</verse>
				<verse number="9">чим осети воду, пропупеће и као биљка потерати младице.</verse>
				<verse number="10">Али, кад човек умре, постаје беспомоћан, кад смртник издахне, где је?</verse>
				<verse number="11">Као што вода испарава из мора и корито реке испуца и осуши се,</verse>
				<verse number="12">тако и човек легне и не устаје. Док небеса не ишчезну, неће се људи пробудити ни отргнути од сна.</verse>
				<verse number="13">О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш и склониш ме док те гнев не прође, кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.</verse>
				<verse number="14">Ако човек умре, хоће ли опет живети? Све време свог тешког служења чекаћу док ми не дође замена.</verse>
				<verse number="15">Зваћеш, и ја ћу се одазвати; чезнућеш за својим делом.</verse>
				<verse number="16">Да, тада ћеш ми бројати кораке, али на моје грехе нећеш вребати.</verse>
				<verse number="17">Да, мој преступ запечатићеш у врећи, мој грех ћеш покрити.</verse>
				<verse number="18">Али, као што се планина одроњава и мрви и стена помера са свог места,</verse>
				<verse number="19">као што вода спира камење и бујице отплављују земљу, тако и ти човеку уништаваш наду.</verse>
				<verse number="20">Надјачаш га једном заувек, и њега нема, лик му промениш и одбациш га.</verse>
				<verse number="21">Да ли му синове поштују, он то не зна, да ли их понижавају, он то не види.</verse>
				<verse number="22">Он само бол свога тела осећа и само себе оплакује.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада одврати Елифаз Теманац:</verse>
				<verse number="2">»Зар би мудар човек одговарао празним знањем или пунио трбух источним ветром?</verse>
				<verse number="3">Зар би расправљао јаловим речима и беседама од којих нема користи?</verse>
				<verse number="4">А ти чак побожност поништаваш и преданост Богу укидаш.</verse>
				<verse number="5">Твој грех ти учи уста шта да кажу, служиш се језиком лукавих.</verse>
				<verse number="6">Твоја уста те осуђују, не ја, твоје усне против тебе сведоче.</verse>
				<verse number="7">»Зар си ти први човек који се родио? Зар си се пре брегова изнедрио?</verse>
				<verse number="8">Зар си Божији савет прислушкивао? Зар само себи приписујеш мудрост?</verse>
				<verse number="9">Шта то ти знаш, а да и ми не знамо? Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?</verse>
				<verse number="10">Има међу нама седих и времешних, људи и од твог оца старијих.</verse>
				<verse number="11">Зар су ти премалене Божије утехе и благе речи које су ти упућене?</verse>
				<verse number="12">Зашто те твоје срце занело, зашто ти очи севају,</verse>
				<verse number="13">па свој гнев окрећеш против Бога и таквим речима га обасипаш?</verse>
				<verse number="14">Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био праведан?</verse>
				<verse number="15">Бог ни својим светима не верује, ни небеса нису чиста у његовим очима,</verse>
				<verse number="16">а камоли човек, биће погано и искварено, које зло пије као воду.</verse>
				<verse number="17">»Саслушај ме, и објаснићу ти; пусти ме да ти испричам шта сам видео,</verse>
				<verse number="18">шта су рекли мудраци, не кријући шта су примили од својих очева,</verse>
				<verse number="19">од јединих којима је дата земља кад још странац није крочио међу њих.</verse>
				<verse number="20">Свег свога века зао човек се у мукама превија, безочник свих година које су му дате.</verse>
				<verse number="21">Звуци страве звоне му у ушима. Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.</verse>
				<verse number="22">Не верује да ће се избавити таме, суђено му је да погине од мача.</verse>
				<verse number="23">Лута унаоколо – храна лешинарима, зна да му се дан таме примакао.</verse>
				<verse number="24">Мука и тескоба га престрављују, обарају се на њега као цар спреман да нападне,</verse>
				<verse number="25">јер је песницом узмахивао на Бога и пред Свесилним се бусао у груди,</verse>
				<verse number="26">пркосно насрћући на њега иза дебелог, чврстог штита заклоњен.</verse>
				<verse number="27">Иако му је лице задригло, а струк му се салом обложио,</verse>
				<verse number="28">живеће у разваљеним градовима и у кућама где нико не станује, које су се у гомиле крша претвориле.</verse>
				<verse number="29">Неће више бити богат, нити ће моћ његова опстати; неће му се имање ширити земљом.</verse>
				<verse number="30">Неће моћи да измакне тами. Пламен ће му осушити младице, а дах уста Божијих одуваће га.</verse>
				<verse number="31">Нека се не заварава вером у ништавило, јер ништа ће и добити заузврат.</verse>
				<verse number="32">Пре свог времена биће у целости исплаћен и гране му се неће зазеленети.</verse>
				<verse number="33">Биће као лоза која незрело грожђе отреса, као маслина која одбацује своје цветове.</verse>
				<verse number="34">Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.</verse>
				<verse number="35">Они невољом затрудне и рађају зло, утроба им превару обликује.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Многих таквих речи сам се наслушао. Јадни сте ми ви тешитељи!</verse>
				<verse number="3">Има ли краја овом блебетању? Шта те то мучи па мораш да говориш?</verse>
				<verse number="4">Да сте на мом месту, и ја бих могао да говорим као ви, да вас оптужбама засипам и да над вама одмахујем главом.</verse>
				<verse number="5">Али, моја уста би вас охрабрила, утеха с мојих усана умирила.</verse>
				<verse number="6">Ако и говорим, мој бол се не смирује, ако заћутим, он не одлази.</verse>
				<verse number="7">Да, Боже, ти си ме изнурио, сву си моју заједницу уништио.</verse>
				<verse number="8">Збрчкао си ме, и то поста сведок; моја мршавост устаје и против мене сведочи.</verse>
				<verse number="9">Бог у свом гневу насрће на мене, растрже ме и на мене шкргуће зубима. Мој противник ме погледом пробада.</verse>
				<verse number="10">Људи су на мене разјапили уста, с презиром ме шамарају и против мене се удружују.</verse>
				<verse number="11">Бог ме предао злима и у канџе зликоваца ме бацио.</verse>
				<verse number="12">Мирно сам живео, а он ме скршио, за шију ме зграбио и здробио. Као мету ме је поставио,</verse>
				<verse number="13">његови ме стрелци опколише. Без милости ми пробада бубреге и моју жуч на земљу просипа.</verse>
				<verse number="14">Рану за раном на телу ми отвара, као ратник на мене јуриша.</verse>
				<verse number="15">На своју кожу нашио сам кострет и свој понос у прашину закопао.</verse>
				<verse number="16">Од плача ми се зајапурило лице, сенка смрти пала ми по капцима.</verse>
				<verse number="17">А нема насиља на мојим рукама и моја молитва је чиста.</verse>
				<verse number="18">»О, земљо, немој моју крв да покријеш и нека мом крику не буде починка!</verse>
				<verse number="19">Већ сада је мој Сведок на небу, мој Бранитељ на висинама.</verse>
				<verse number="20">Пријатељи ми се ругају док сузе лијем пред Богом.</verse>
				<verse number="21">А он се за човека заузима код Бога као што се човек заузима за пријатеља.</verse>
				<verse number="22">Али, још коју годину, и отићи ћу на пут без повратка.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">»Дух ми је скршен, живот ми се гаси, гробље ме чека.</verse>
				<verse number="2">»Да, ругаоци ме окружују; моје очи на њиховој издаји почивају.</verse>
				<verse number="3">Положи залог за мене, Боже – ко би други за мене јемчио?</verse>
				<verse number="4">Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју; зато им нећеш дати да буду узвишени.</verse>
				<verse number="5">Ко поткаже пријатеља ради награде, његовој деци ишчилеће очи.</verse>
				<verse number="6">»Бог учини да сваком будем узречица погрдна, онај коме сви у лице пљују.</verse>
				<verse number="7">Очи ми се замутиле од бола, сви ми удови попут сенке постали.</verse>
				<verse number="8">Честити се због тога згражавају, недужни устаје на безбожнога.</verse>
				<verse number="9">Праведник се држи својих путева и човек неокаљаних руку јачи постаје.</verse>
				<verse number="10">Хајде, опет сви покушајте; међу вама нећу наћи мудрога.</verse>
				<verse number="11">Моји дани су прошли, изјаловили се моји науми и жеље мога срца.</verse>
				<verse number="12">Ови ноћ у дан претварају и пред лицем тмине говоре: ‚Светлост се примиче.‘</verse>
				<verse number="13">Ако је Шеол дом ком се надам, ако свој лежај простирем у тмини,</verse>
				<verse number="14">ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘ и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,</verse>
				<verse number="15">где ми је онда нада? Види ли неко какву наду за мене?</verse>
				<verse number="16">Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи? Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Тада одврати Билдад Шуаховац:</verse>
				<verse number="2">»Када ћеш окончати овакве беседе? Уразуми се, па да разговарамо.</verse>
				<verse number="3">Зашто нас сматраш за стоку? Зашто смо глупи у твојим очима?</verse>
				<verse number="4">Ти који се раздиреш од гнева, зар хоћеш да земља опусти због тебе, да се хридина помери с места?</verse>
				<verse number="5">Гаси се светлост опакога, не светли више пламен ватре његове.</verse>
				<verse number="6">Помрачила се светлост у његовом шатору, утрнула је светиљка над њим.</verse>
				<verse number="7">Нестала је жустрина његовог корака, о сопствене сплетке се спотиче.</verse>
				<verse number="8">Ноге га воде у мрежу и он у њене петље забаса.</verse>
				<verse number="9">Замка га шчепа за пету, клопка га чврсто стеже.</verse>
				<verse number="10">Вреба га омча скривена на земљи, замка лежи на његовој стази.</verse>
				<verse number="11">Ужас га спопада са свих страна и у стопу га прати.</verse>
				<verse number="12">Недаћа за њим гладује, несрећа само чека да посрне.</verse>
				<verse number="13">Болест му изједа кожу, првенац смрти удове му прождире.</verse>
				<verse number="14">Извлаче га из његовог шатора и пред Цара ужаса одводе.</verse>
				<verse number="15">У шатору му се настањује огањ, горући сумпор по стану му посипају.</verse>
				<verse number="16">Доле му се суши корење, а горе му гране вену.</verse>
				<verse number="17">Спомен на њега нестаје са земље, име му се не помиње на улици.</verse>
				<verse number="18">Из светлости га терају у таму и из света изгоне.</verse>
				<verse number="19">Нема рода ни порода у свом народу, никог преживелог тамо где је боравио.</verse>
				<verse number="20">Западњаци се грозе његове судбине, источњаке ужас спопада.</verse>
				<verse number="21">Да, такво је боравиште човека безбожног и место онога ко Бога не познаје.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Докле ћете ме мучити и сатирати речима?</verse>
				<verse number="3">Већ сте ме десет пута изгрдили и није вас стид што ме нападате.</verse>
				<verse number="4">Па и да је истина да сам застранио, моја заблуда се само мене тиче.</verse>
				<verse number="5">Ако хоћете да се узвисите нада мном и да моје понижење против мене употребите,</verse>
				<verse number="6">онда знајте да ми је Бог нанео неправду и своју мрежу разапео око мене.</verse>
				<verse number="7">Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам, запомажем, али правде нема.</verse>
				<verse number="8">Пут ми је заградио да не могу да прођем, стазе ми је завио у таму.</verse>
				<verse number="9">Моју част је свукао са мене и круну ми скинуо с главе.</verse>
				<verse number="10">Са свих страна ме растрже, док ме не буде. Моју наду је као дрво ишчупао.</verse>
				<verse number="11">Гневом је плануо на мене и у непријатеље ме убраја.</verse>
				<verse number="12">Његове чете сложно надиру; до мене пут насипају и око мог шатора се утаборују.</verse>
				<verse number="13">Од мене је удаљио браћу, пријатељи се од мене отуђили.</verse>
				<verse number="14">Родбине моје више нема, пријатељи ме заборавили.</verse>
				<verse number="15">Гости и служавке сматрају ме странцем, туђинац сам у њиховим очима.</verse>
				<verse number="16">Свог слугу зовем, а он се не одазива, иако га својим устима заклињем.</verse>
				<verse number="17">Мој дах је мрзак мојој жени, рођена браћа ме се гнушају.</verse>
				<verse number="18">Чак ме и дечаци презиру; кад наиђем, они ми се ругају.</verse>
				<verse number="19">Одвратан сам пријатељима најближим, против мене су они које сам волео.</verse>
				<verse number="20">Кост и кожа постадох, за длаку сам живу главу извукао.</verse>
				<verse number="21">»Смилујте ми се, пријатељи, смилујте, јер Божија рука ме је ударила.</verse>
				<verse number="22">Зашто ме као и Бог гоните? Зар се још нисте мог меса наситили?</verse>
				<verse number="23">О, кад би се моје речи могле прибележити, кад би се у књигу записале,</verse>
				<verse number="24">кад би се гвозденом и оловном писаљком заувек у стену урезале.</verse>
				<verse number="25">Знам да мој Откупитељ живи и да ће на крају устати над земљом.</verse>
				<verse number="26">И кад ми се кожа распадне, у свом телу видећу Бога.</verse>
				<verse number="27">Хоћу својим, а не туђим очима да га видим. О, како срце у мени за тим жуди!</verse>
				<verse number="28">Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити кад је у њему корен невоље?‘</verse>
				<verse number="29">тада се сами бојте мача, јер срџба ће бити кажњена мачем. И тада ћете знати да има суда.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Тада одврати Цофар Наамац:</verse>
				<verse number="2">»Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим због оног што у себи осећам.</verse>
				<verse number="3">Чујем прекор који ме вређа, па ме разум тера да одговорим.</verse>
				<verse number="4">Свакако знаш како је од давнина, откад је човек стављен на земљу:</verse>
				<verse number="5">да је ликовање опакога кратког века, да радост безбожника траје само трен.</verse>
				<verse number="6">Макар му гордост досеже до неба и глава му додирује облаке,</verse>
				<verse number="7">попут свог измета, заувек ће нестати. Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘</verse>
				<verse number="8">Он одлеће као сан, да се више не нађе, као ноћно привиђење одагнан.</verse>
				<verse number="9">Око које га је видело више га неће видети, његово место више га неће гледати.</verse>
				<verse number="10">Деца ће му од сиротиње тражити помоћ; својим рукама ће вратити што је отео.</verse>
				<verse number="11">Младалачка крепкост његових костију с њим ће у прашину лећи.</verse>
				<verse number="12">Иако је зло слатко у његовим устима, па га под језиком крије,</verse>
				<verse number="13">иако пази да га не прогута, па га у устима чува,</verse>
				<verse number="14">храна му у желуцу постаје кисела, у змијски отров у њему се претвара.</verse>
				<verse number="15">Избљуваће богатство које је прогутао, Бог ће му га истерати из желуца.</verse>
				<verse number="16">Змијски отров ће сисати, убиће га језик љуте гује.</verse>
				<verse number="17">Потоке неће видети, ни реке којима тече мед и млеко.</verse>
				<verse number="18">Плод свога труда вратиће непоједен, у добити од трговања неће уживати,</verse>
				<verse number="19">јер је тлачио и сатирао сиромахе, отимао куће које није дигао.</verse>
				<verse number="20">Нема краја његовој похлепи, неће га спасти благо његово.</verse>
				<verse number="21">Ничег више нема што би прождро, благостање му неће потрајати.</verse>
				<verse number="22">Усред обиља велика мука ће га снаћи, свом силином јад се оборити на њега.</verse>
				<verse number="23">Кад свој желудац напуни, Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити и засути га кишом удараца.</verse>
				<verse number="24">Ако гвозденом оружју и измакне, пробошће га стрела бронзана.</verse>
				<verse number="25">Из својих леђа он је извлачи, блистави шиљак из своје жучи. Ужас га спопада,</verse>
				<verse number="26">потпуна тмина на блага му вреба. Прогутаће га огањ ни од кога подјарен и прождрети све у шатору његовом.</verse>
				<verse number="27">Небеса ће његову кривицу разоткрити, земља против њега устати.</verse>
				<verse number="28">Кућу ће му однети поплава, водена бујица на дан Божије срџбе.</verse>
				<verse number="29">Такву је судбину Бог одредио опакоме, то је наследство које му је Бог доделио.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Добро слушајте шта ћу рећи; то нека ми буде утеха од вас.</verse>
				<verse number="3">Будите стрпљиви док вам говорим, а кад завршим, ругајте се даље.</verse>
				<verse number="4">Зар је моја притужба против човека? Како онда да не изгубим стрпљење?</verse>
				<verse number="5">Погледајте ме и запањите се, од препасти заклоните уста руком.</verse>
				<verse number="6">Кад на то помислим, престравим се, дрхтавица ми тело обузме.</verse>
				<verse number="7">»Зашто опаки остају у животу, старе и све су моћнији?</verse>
				<verse number="8">Деца им збринута с њима, њихови унуци пред њиховим су очима.</verse>
				<verse number="9">Куће им безбедне и без страха, Божија шиба на миру их оставља.</verse>
				<verse number="10">Њихови бикови оплођују сигурно, краве им се теле, а не јалове се.</verse>
				<verse number="11">Децу шаљу напоље као јагањце, дечица им скакућу унаоколо.</verse>
				<verse number="12">Певају уз даире и лиру и уз звук свирале се веселе.</verse>
				<verse number="13">Свој век у благостању завршавају и у миру силазе у Шеол.</verse>
				<verse number="14">А Богу говоре: ‚Остави нас на миру! Твоје путеве не желимо да знамо!</verse>
				<verse number="15">Ко је Свесилни, да бисмо му служили? Каква је корист од тога да му се молимо?‘</verse>
				<verse number="16">Али њихово благостање није у њиховој руци; зато је савет опаких далеко од мене.</verse>
				<verse number="17">Колико често се гаси светиљка опаких и сналази их недаћа, бол који Бог одређује у свом гневу?</verse>
				<verse number="18">Колико често су као слама на ветру, као плева коју односи олуја?</verse>
				<verse number="19">‚Бог чува казну за човекову децу.‘ Нека њега самог казни, да он сам осети.</verse>
				<verse number="20">Нека својим очима види своју пропаст, нека се напије срџбе Свесилнога.</verse>
				<verse number="21">Јер, шта га брига за дом који за собом оставља кад његовом животу дође крај?</verse>
				<verse number="22">Ко може ичему да научи Бога, Онога који и највишима суди?</verse>
				<verse number="23">Један умире у сваком благостању, потпуно сигуран и спокојан,</verse>
				<verse number="24">ухрањеног тела и костију пуних мождине,</verse>
				<verse number="25">а други умире с огорчењем у души, никад не окусивши срећу.</verse>
				<verse number="26">Заједно леже у праху и обојицу их прекривају црви.</verse>
				<verse number="27">»Да, знам ја добро шта мислите и сплетке којима бисте да ми учините зло.</verse>
				<verse number="28">Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа, шатор у ком су живели опаки?‘</verse>
				<verse number="29">Зар никад нисте питали путнике? Зар нисте прихватили њихово сведочење,</verse>
				<verse number="30">да је у дан несреће зликовац поштеђен, да се избавља дана срџбе?</verse>
				<verse number="31">Ко му у лице пребацује за његове поступке? Ко му враћа за оно што је учинио?</verse>
				<verse number="32">Односе га на гробље и над хумком постављају стражу;</verse>
				<verse number="33">лака му је земља у долини. Сви људи за њим иду, а пред њим мноштво небројено.</verse>
				<verse number="34">Како да ме утешите бесмислицама? Ваши одговори нису друго до лаж!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Тада одврати Елифаз Теманац:</verse>
				<verse number="2">»Зар може човек да буде користан Богу? Па и од мудраца, каква му је корист?</verse>
				<verse number="3">Зар је Свесилноме мило ако си праведан? Зар нешто добија ако си беспрекоран?</verse>
				<verse number="4">Зар те због твоје побожности прекорева и против тебе износи оптужбе?</verse>
				<verse number="5">Зар није велика твоја опакост? Зар твојих греха нема безброј?</verse>
				<verse number="6">Од браће си без разлога тражио залоге и са већ голих свлачио одећу.</verse>
				<verse number="7">Изнуренога ниси напојио водом, а гладноме си храну ускраћивао.</verse>
				<verse number="8">Земља припада моћном човеку и частан човек на њој живи.</verse>
				<verse number="9">Удовице си отпуштао празних руку и сирочади кршио снагу.</verse>
				<verse number="10">Зато те одасвуд окружују клопке и ужас обузима изненада,</verse>
				<verse number="11">зато је тама толика да не видиш, зато те силна вода прекрива.</verse>
				<verse number="12">»Зар није Бог на небеским висинама? Зар не види теме највиших звезда?</verse>
				<verse number="13">А ти кажеш: ‚Шта зна Бог? Зар он кроз такву дубоку таму суди?</verse>
				<verse number="14">Густи облаци га застиру, па не види док небеским сводом језди.‘</verse>
				<verse number="15">Зар ћеш се држати старе стазе којом су газили опаки?</verse>
				<verse number="16">Они су нестали пре времена, бујица им је однела темеље.</verse>
				<verse number="17">Они су говорили Богу: ‚Остави нас на миру! Шта Свесилни може да нам учини?‘</verse>
				<verse number="18">Па иако им је он куће напунио добрима, ја се држим подаље од савета опаких.</verse>
				<verse number="19">Праведни виде њихову пропаст и радују се, недужни им се ругају:</verse>
				<verse number="20">‚Да, пропадоше наши душмани и огањ им прождире богатство.‘</verse>
				<verse number="21">Потчини се Богу и буди у миру с њим – тако ће ти се благостање вратити.</verse>
				<verse number="22">»Прихвати поуку из његових уста и његове речи у свом срцу похрани.</verse>
				<verse number="23">Ако се вратиш Свесилноме, препородићеш се. Склони опакост далеко од свог шатора</verse>
				<verse number="24">и грумење злата баци у прашину, злато офирско међу стење у клисурама,</verse>
				<verse number="25">па ће Свесилни бити твоје злато и твоје најбоље сребро.</verse>
				<verse number="26">Да, тада ћеш наћи радост у Свесилноме и своје лице подизати к Богу.</verse>
				<verse number="27">Молићеш му се, и услишиће те, а ти ћеш испунити своје завете.</verse>
				<verse number="28">И шта год да наумиш, оствариће се и светлост ће ти обасјати путеве.</verse>
				<verse number="29">Кад људи буду унижавани, ти ћеш рећи: ‚Дигни их!‘ и он ће спасти смерне.</verse>
				<verse number="30">Избављаће и оног ко није недужан, који ће се због чистоте твојих руку избавити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»И данас ми је јадиковка чемерна; тешка је његова рука упркос мом јецању.</verse>
				<verse number="3">О, кад бих бар знао где да га нађем! Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!</verse>
				<verse number="4">Свој случај бих изложио пред њим и своја уста напунио доказима.</verse>
				<verse number="5">Сазнао бих шта би ми одговорио и разумео речи које ми је упутио.</verse>
				<verse number="6">Да ли би с великом силом расправљао са мном? Не, он би попустљив био према мени.</verse>
				<verse number="7">Тамо би честит човек изнео свој случај, и ја бих се заувек избавио од свог судије.</verse>
				<verse number="8">»Али, одем ли на исток, он није тамо, кренем ли на запад, не налазим га.</verse>
				<verse number="9">Кад на северу чини дела, ја га не видим, кад скрене на југ, не опажам га.</verse>
				<verse number="10">Али, он зна пут којим идем; кад ме провери, изаћи ћу као злато.</verse>
				<verse number="11">Моје ноге су његове стопе пратиле, не скрећући, држао сам се пута његовог.</verse>
				<verse number="12">Од заповести његових усана нисам одступао, речи уста његових похранио сам у грудима.</verse>
				<verse number="13">Али, кад нешто науми, ко да га одврати? Све што пожели, он и учини.</verse>
				<verse number="14">Извршиће што је одредио за мене и много је још таквих наума спремио.</verse>
				<verse number="15">Зато сам се престравио пред њим; бојим га се кад на све то помислим.</verse>
				<verse number="16">Бог ми је следио срце, Свесилни ме престравио.</verse>
				<verse number="17">Али, тама ме није ућуткала, густа тама која ми је лице покрила.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">»Зашто Свесилни не одреди времена за суд? Зашто те дане не виде они који га знају?</verse>
				<verse number="2">Људи померају међаше, украду стадо, па га напасају.</verse>
				<verse number="3">Одводе магарца који сирочади припада и удовичиног вола узимају као залог.</verse>
				<verse number="4">Убоге гурају са стазе; сакрива се сва сиротиња земље.</verse>
				<verse number="5">Да, као дивља магарад у пустињи, сиротиња јутром рани да нађе хране, хране у пустари за своју децу.</verse>
				<verse number="6">Крмиво скупља по њивама и пабирчи по виноградима опаких.</verse>
				<verse number="7">Гола проводи ноћ, јер нема одеће, ни чиме би се покрила на студени.</verse>
				<verse number="8">Покисла од пљуска горског, хридине грли, јер нема заклона.</verse>
				<verse number="9">Опаки сироче откидају од дојке, сиротињско дете узимају као залог.</verse>
				<verse number="10">Сиротиња иде гола, јер нема одеће; снопове жита носи, а гладна остаје.</verse>
				<verse number="11">Маслине гњечи међу маслињацима, у муљачи гази, а жедна остаје.</verse>
				<verse number="12">Из града допире јецање људи и рањеници запомажу. Али Бог се на све то оглушује.</verse>
				<verse number="13">»Има их који се буне против светлости, који њене путеве не познају, нити се њених стаза држе.</verse>
				<verse number="14">Убица устаје пре сванућа и сиромаха и убогога убија, а ноћу је као крадљивац.</verse>
				<verse number="15">Око прељубниково пази кад ће сумрак. ‚Ниједно око ме неће видети,‘ каже и лице покрива.</verse>
				<verse number="16">По мраку проваљују у куће, а дању се брижљиво крију јер за светлост не желе да знају.</verse>
				<verse number="17">Свима им је јутро као сенка смрти, а њене ужасе добро познају.</verse>
				<verse number="18">Они су тек пена на површини воде; проклето је што им је додељено на земљи, па нико не иде у винограде њихове.</verse>
				<verse number="19">Као што жега и суша отопљен снег односе, тако и Шеол односи грешнике.</verse>
				<verse number="20">Заборавља их утроба која их је родила; црв се њима слади. Опаких се више нико не сећа, они су као дрво скршени.</verse>
				<verse number="21">Злостављају нероткиње, жене без деце, а удовицама не чине добро.</verse>
				<verse number="22">Али, Бог својом силом одвлачи моћнике; ако се и одрже, живот им је неизвестан.</verse>
				<verse number="23">У сигурност их уљуљка, али му очи мотре на њихове путеве.</verse>
				<verse number="24">Закратко се узвисе, а онда нестану, падну и покупе их као и све друге, као класје буду посечени.</verse>
				<verse number="25">»Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж и моје речи поништити?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Тада одврати Билдад Шуаховац:</verse>
				<verse number="2">»Власт и страх припадају Богу; он ствара мир на својим висинама.</verse>
				<verse number="3">Може ли се његова војска пребројати? Над ким његова светлост не излази?</verse>
				<verse number="4">Како да човек буде праведан пред Богом? Како да рођени од жене буде чист?</verse>
				<verse number="5">Да, ни месец није сјајан, ни звезде чисте у његовим очима,</verse>
				<verse number="6">па колико мање је то човек, који је тек црв, син човечији, који је тек црвић!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тада Јов одврати:</verse>
				<verse number="2">»Како си добро помогао немоћноме! Како си само спасао руку нејаку!</verse>
				<verse number="3">Како си добро саветовао онога ко нема мудрости! Колику си само памет показао!</verse>
				<verse number="4">Чијом ли си помоћи изговорио те речи и чији ли је дух из тебе говорио?</verse>
				<verse number="5">»Мртви се грче од тескобе, они испод водâ и становника њихових.</verse>
				<verse number="6">Шеол је гô пред Богом, Авадон нема покрова.</verse>
				<verse number="7">Бог је над празнином север разастро и земљу о ништа обесио.</verse>
				<verse number="8">Он воде везује у својим облацима, а облак се од њих не поцепа.</verse>
				<verse number="9">Он лице пуног месеца заклања преко њега свој облак разастирући.</verse>
				<verse number="10">Он је на лицу водâ кружницу оцртао, границу између светлости и таме.</verse>
				<verse number="11">Тресу се стубови небеса, престрављени његовом претњом.</verse>
				<verse number="12">Својом силом је море укротио, својом мудрошћу Рахава раскомадао.</verse>
				<verse number="13">Од његовог даха небо се разбистрило, рука му је хитру змију пробола.</verse>
				<verse number="14">Да, то је само делић његових дела, само шапат речи о њему чујемо, па ко да разуме гром силе његове?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Потом Јов настави своју беседу и рече:</verse>
				<verse number="2">»Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду, Свесилнога, који ми је загорчао душу,</verse>
				<verse number="3">док је живота у мени, даха Божијег у мојим ноздрвама,</verse>
				<verse number="4">усне ми неће говорити зло, ни језик превару изрицати.</verse>
				<verse number="5">Далеко било да признам да сте ви у праву; до смрти се нећу одрећи своје честитости.</verse>
				<verse number="6">Држаћу се своје праведности и нећу је оставити; док сам жив, неће ме срце прекоревати.</verse>
				<verse number="7">»Нека ми непријатељ буде као опаки, мој противник као покварењак!</verse>
				<verse number="8">Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен, кад му Бог живот одузме.</verse>
				<verse number="9">Чује ли Бог његов вапај кад га снађе мука?</verse>
				<verse number="10">Хоће ли се радовати у Свесилноме? Хоће ли у свако време призивати Бога?</verse>
				<verse number="11">Поучићу вас о Божијој руци, нећу крити науме Свесилнога.</verse>
				<verse number="12">Ето, сами сте све видели. Зашто онда говорите бесмислице?</verse>
				<verse number="13">Ово је судбина коју Бог додељује зломе, наследство које безочник прима од Свесилнога:</verse>
				<verse number="14">Колико год деце имао, од мача ће изгинути и потомство му се неће наситити хлеба.</verse>
				<verse number="15">Који га надживе, њих ће сахранити помор, а удовице његове неће за њим плакати.</verse>
				<verse number="16">Ако сребра нагомила као прашине и одеће накупи као блата,</verse>
				<verse number="17">то што скупи, обући ће праведник и недужни ће поделити сребро.</verse>
				<verse number="18">Као од паучине је кућа коју гради, као сеница коју је подигао чувар.</verse>
				<verse number="19">На починак легне богат, али тако више неће бити: кад отвори очи, све је нестало.</verse>
				<verse number="20">Ужас га преплављује као вода, ноћу га односи олуја.</verse>
				<verse number="21">Источни ветар га подигне, и њега нема: одува га с његовог места.</verse>
				<verse number="22">Без милости се обрушава на њега док он од силине његове бежи главом без обзира.</verse>
				<verse number="23">Рукама пљешће ругајући му се и фијуком га истерује с места његовог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Да, сребро има своје налазиште и злато има место где се пречишћава.</verse>
				<verse number="2">Гвожђе се узима из земље, а бакар из рудаче топи.</verse>
				<verse number="3">Човек докида таму и у њеним најдаљим закуцима, до саме сенке смрти, за рудом трага.</verse>
				<verse number="4">Окно буши далеко од људских насеобина, на местима која је људска нога заборавила; далеко од људи виси и њише се.</verse>
				<verse number="5">Земља, из које долази храна, испод је сва као ватром прорована.</verse>
				<verse number="6">У њеним стенама лазулит се сместио и у њеној прашини има злата.</verse>
				<verse number="7">Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу, око соколово није је видело.</verse>
				<verse number="8">Њоме не газе дивље животиње и ниједан лав њоме не пролази.</verse>
				<verse number="9">Човек руком удара на кремен и темеље планина огољује.</verse>
				<verse number="10">Кроз стену пролаз прокопава, очи му виде сва њена блага.</verse>
				<verse number="11">Изворе река запречује бранама и на светлост износи скривено.</verse>
				<verse number="12">Али, где да се нађе мудрост? На ком месту пребива умност?</verse>
				<verse number="13">Човек не зна где јој је кућа, не може се наћи у земљи живих.</verse>
				<verse number="14">Океан каже: ‚Није у мени‘, море каже: ‚Није код мене.‘</verse>
				<verse number="15">Ни чистим златом не може се купити, нити јој се цена може одмерити сребром.</verse>
				<verse number="16">Не може се купити златом из Офира, драгоценим ониксом и лазулитом.</verse>
				<verse number="17">Ни злато ни стакло нису јој равни, нити се може добити за предмете од злата.</verse>
				<verse number="18">Корали и кристал нису помена вредни, већа је цена мудрости од цене рубина.</verse>
				<verse number="19">Топаз из Куша није јој раван, чистим златом не може се купити.</verse>
				<verse number="20">»Па, одакле онда долази мудрост? На ком то месту пребива умност?</verse>
				<verse number="21">Скривена је од очију свега живог, заклоњена од птица.</verse>
				<verse number="22">Авадон и Смрт говоре: ‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘</verse>
				<verse number="23">Само Бог разуме њене путеве и зна место на ком пребива,</verse>
				<verse number="24">јер погледом обухвата крајеве земље и види све под небесима.</verse>
				<verse number="25">Кад је ветру одредио снагу и кад је мером измерио воду,</verse>
				<verse number="26">кад је киши одредио закон и путање облацима олујним,</verse>
				<verse number="27">тада је видео мудрост и измерио је, учврстио је и проверио.</verse>
				<verse number="28">А човеку рече: ‚Да, страх од Господа, то је мудрост, клонити се зла, то је умност.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Потом Јов настави своју беседу и рече:</verse>
				<verse number="2">»О, да су ми месеци који су протекли, дани кад ме је Бог чувао,</verse>
				<verse number="3">кад ми је светиљка његова сијала над главом и кад сам у његовој светлости ходао кроз таму,</verse>
				<verse number="4">дани мог зрелог доба, кад ми је Божије пријатељство шатор наткриљивало,</verse>
				<verse number="5">кад је Свесилни још био са мном и моја деца ме окруживала,</verse>
				<verse number="6">кад су моје стазе пливале у млеку, а из стена ми се потоци уља изливали.</verse>
				<verse number="7">Кад сам долазио на градску капију и заузимао своје место на тргу,</verse>
				<verse number="8">младићи би ме видели и уклањали се, а старци се дизали и остајали да стоје.</verse>
				<verse number="9">Поглавари би прекидали разговор и уста покривали руком,</verse>
				<verse number="10">гласови племићâ би утихнули, језик би им се за непце залепио.</verse>
				<verse number="11">Ко год ме чуо, хвалио ме, и ко год ме видео, лепо је говорио о мени,</verse>
				<verse number="12">јер сам избављао сиромаха када завапи и сироче без помоћи.</verse>
				<verse number="13">Самртник ме благосиљао; учинио сам да срце удовице радосно кличе.</verse>
				<verse number="14">Праведност сам обукао као одећу, правда ми је била огртач и оглавље.</verse>
				<verse number="15">Био сам очи слепоме и ноге хромоме;</verse>
				<verse number="16">био сам отац убогима и незнанца заступао у парници.</verse>
				<verse number="17">Ломио сам очњаке покварењаку и плен му отимао између зуба.</verse>
				<verse number="18">Мислио сам: ‚Умрећу у свом гнезду, дани ће ми бити као зрнца песка.</verse>
				<verse number="19">Корење ће ми допирати до воде, а роса ми сву ноћ лежати по гранама.</verse>
				<verse number="20">Снага ће ми се стално обнављати и лук ће ми у руци бити као нов.‘</verse>
				<verse number="21">Људи су ме жељно слушали и у тишини чекали мој савет.</verse>
				<verse number="22">После мојих речи, нису проговарали, моје речи су их шкропиле као роса.</verse>
				<verse number="23">Ишчекивали су ме као кишу и моје речи упијали као пљусак пролећни.</verse>
				<verse number="24">Кад бих им се осмехнуо, испунили би се неверицом, ведрина мог лица била им је драгоцена.</verse>
				<verse number="25">Ја сам им пут одређивао и водио их као поглавар и као цар који борави међу војском, као онај који теши ожалошћене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">А сад ми се ругају људи млађи од мене, чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.</verse>
				<verse number="2">Шта ми користи снага руку њихових кад им је крепкост ишчилела?</verse>
				<verse number="3">Изнурени оскудицом и глађу, ноћу су сасушену земљу глодали по пустолинама самотним.</verse>
				<verse number="4">У шипражју су брали слану лободу и жукиним кореном се хранили.</verse>
				<verse number="5">Из људског друштва су изопштени, за њима су викали као за крадљивцима.</verse>
				<verse number="6">По сувим коритима потока су спавали, по рупама у земљи и међу стењем.</verse>
				<verse number="7">У грмљу су испуштали урлике и један уз другог се стискали у шикари.</verse>
				<verse number="8">Сој презира вредан и без имена – бичем су истерани из земље.</verse>
				<verse number="9">»А сад сам ја њима песма ругалица; међу њима сам погрдна узречица постао.</verse>
				<verse number="10">Одвратан сам им и клоне ме се, не устежу се да ми пљуну у лице.</verse>
				<verse number="11">Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио и невољом ме ударио, они се преда мном више не устежу.</verse>
				<verse number="12">Здесна руља на мене устаје; клипове ми подмећу под ноге и пут у пропаст за мене граде.</verse>
				<verse number="13">Моју стазу су разорили и успели да ме упропасте, а никог да ми помогне.</verse>
				<verse number="14">Надиру као кроз широк процеп, преко развалина наваљују.</verse>
				<verse number="15">Ужаси ме преплављују. Мој углед нестаде као ветар, спокој ми се расплину као облак.</verse>
				<verse number="16">Сад се моја душа у мени растаче, дани невоље ме зграбише.</verse>
				<verse number="17">Ноћ ми кости пробада, бол изједајући не одлази на починак.</verse>
				<verse number="18">Великом силом одећу ми гужва, као оковратник кошуље ме стеже.</verse>
				<verse number="19">У блато ме баца и као прах и пепео постајем.</verse>
				<verse number="20">К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш, устајем, а ти ме не гледаш.</verse>
				<verse number="21">Окрутан си према мени постао, силином своје руке на мене се обараш.</verse>
				<verse number="22">У ветар ме дижеш и на њему носиш, олујним ветром ме ковитлаш.</verse>
				<verse number="23">Знам да ћеш ме у смрт одвести, на место одређено свим живима.</verse>
				<verse number="24">Нико не диже руку на сломљенога кад у својој муци вапије.</verse>
				<verse number="25">Зар нисам плакао над невољницима? Зар ме није душа болела због убогога?</verse>
				<verse number="26">Кад сам се надао добру, дође зло, кад сам ишчекивао светлост, дође тама.</verse>
				<verse number="27">Утроба ми кључа без престанка, дани патње ме сусрећу.</verse>
				<verse number="28">Ходам црн, али не од сунца, устајем на скупу и вапијем.</verse>
				<verse number="29">Шакалима сам постао брат, нојевима друг.</verse>
				<verse number="30">Кожа ми је сва поцрнела, тело ми врућица сажиже.</verse>
				<verse number="31">Лира ми је подешена за жалопојку, а свирала за нарицање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">»Склопих савез са својим очима да ниједну девојку не погледам пожудно.</verse>
				<verse number="2">Јер, шта је део човеков од Бога одозго, какво му је наследство од Свесилнога са висина?</verse>
				<verse number="3">Зар није пропаст за покваренога, несрећа за оне који чине злодела?</verse>
				<verse number="4">Зар он не види моје путеве и не броји све моје кораке?</verse>
				<verse number="5">»Ако сам ходао у лажи или ми је нога хитала за преваром</verse>
				<verse number="6">– нека ме Бог измери на кантару праведности, и знаће да сам беспрекоран –</verse>
				<verse number="7">ако ми је корак скренуо са стазе, ако ми се срце повело за очима, ако су ми се руке укаљале,</verse>
				<verse number="8">нека онда други поједе што сам засејао, нека моје изданке ишчупају из корена.</verse>
				<verse number="9">Ако ми је нека жена завела срце, ако сам на вратима вребао на ближњега,</verse>
				<verse number="10">нека се онда моја жена пода другом, нека онда с њом спавају други.</verse>
				<verse number="11">Јер, то би било срамотно дело, грех који заслужује осуду.</verse>
				<verse number="12">Јер, то је огањ који сажиже до Авадона, који би све моје усеве из корена ишчупао.</verse>
				<verse number="13">Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду кад су се на мене жалили,</verse>
				<verse number="14">шта ћу учинити кад Бог устане? Шта ћу одговорити кад полажем рачун?</verse>
				<verse number="15">Зар ме није начинио у утроби мајчиној исти Онај који је и њих саздао у материци?</verse>
				<verse number="16">Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ или дозволио да удовица очи исплаче,</verse>
				<verse number="17">ако сам јео залогај хлеба а да га са сирочетом нисам поделио</verse>
				<verse number="18">– иако сам му од своје младости био као отац и од свог рођења удовицу водио као пастир –</verse>
				<verse number="19">ако сам гледао неког како страда јер нема одеће или убогога без покривача,</verse>
				<verse number="20">а да ме није од срца благосиљао што сам га руном својих оваца угрејао,</verse>
				<verse number="21">ако сам на сироче подигао руку, знајући да имам утицаја на суду,</verse>
				<verse number="22">нека ми плећка испадне из рамена, нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.</verse>
				<verse number="23">Јер, зазирао сам од пропасти од Бога и због величанства његовог нисам то чинио.</verse>
				<verse number="24">Ако сам се уздао у злато или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,</verse>
				<verse number="25">ако сам се радовао свом великом богатству, благу које сам својим рукама стекао,</verse>
				<verse number="26">ако сам гледао сунце у његовој блиставости или месец како путује у свом сјају,</verse>
				<verse number="27">па ми је срце било потајно заведено да им руком пошаљем пољубац,</verse>
				<verse number="28">и то би био злочин који заслужује осуду, јер бих изневерио Бога на висини.</verse>
				<verse number="29">Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља или ликовао због невоље која га је снашла,</verse>
				<verse number="30">нисам својим устима дао да згреше призивајући проклетство на његов живот;</verse>
				<verse number="31">ако људи из мог шатора никад нису рекли: ‚Коме он није дао меса да се наједе?‘</verse>
				<verse number="32">и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи, јер сам путнику увек отварао врата;</verse>
				<verse number="33">ако сам тајио свој грех као што то чине људи у грудима кријући своју кривицу,</verse>
				<verse number="34">јер сам се толико плашио гомиле и стрепео од презира братстава да сам ћутао и нисам излазио на врата…</verse>
				<verse number="35">»О, кад би било неког да ме саслуша! Ево, потписујем своју одбрану. Нека ми Свесилни одговори, нека мој тужитељ напише оптужницу.</verse>
				<verse number="36">На свом рамену бих је носио, и ставио је на себе као круну.</verse>
				<verse number="37">Положио бих му рачун о свим корацима својим, као кнез бих му приступио.</verse>
				<verse number="38">»Ако моја земља завапи против мене и све њене бразде заплачу заједно,</verse>
				<verse number="39">ако сам њене плодове прождро не плативши и ојадио душу њених закупаца,</verse>
				<verse number="40">место пшенице нека изникне трњак и место јечма коров.« Овим завршавају Јовове беседе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Тако она тројица престадоше да одговарају Јову јер је он у својим очима био праведан.</verse>
				<verse number="2">Али Елиху син Барахела Бузијца, из Рамовог братства, силно се наљути на Јова што је оправдавао себе, а не Бога.</verse>
				<verse number="3">А наљути се и на његова три пријатеља што нису знали шта да одговоре Јову, а ипак су га осуђивали.</verse>
				<verse number="4">Он сам се до тада уздржавао да одговори Јову јер су они били старији од њега.</verse>
				<verse number="5">Али, када је видео да она тројица више немају шта да кажу, наљути се.</verse>
				<verse number="6">Стога тада проговори Елиху син Барахела Бузијца и рече: »Ја сам млад по годинама, а ви сте стари; зато сам се бојажљиво устезао да вам покажем шта знам.</verse>
				<verse number="7">Мислио сам: Нека старост говори, нека многе године покажу мудрост.</verse>
				<verse number="8">Али, дух у човеку, дах Свесилнога, даје му умност.</verse>
				<verse number="9">Нису само стари мудри, нити само времешни знају шта је правда.</verse>
				<verse number="10">Стога кажем: Саслушајте ме, да и ја изложим своје знање.</verse>
				<verse number="11">Ето, чекао сам док сте говорили, слушао како расуђујете. Док сте тражили шта ћете рећи,</verse>
				<verse number="12">сву своју пажњу сам вам посветио. Али, ниједан од вас није Јовове речи оповргао, ни одговорио на његове тврдње.</verse>
				<verse number="13">Немојте да кажете: ‚Нашли смо мудрост; нека га Бог разобличи, а не човек.‘</verse>
				<verse number="14">Али Јов није мени упутио своју беседу, па му нећу вашим речима одговорити.</verse>
				<verse number="15">Смели су се и више немају шта да кажу, речи им је понестало.</verse>
				<verse number="16">Зар још да чекам, сад кад они ћуте, кад стоје, а не одговарају?</verse>
				<verse number="17">И ја ћу да кажем своје, и ја ћу да изложим своје знање.</verse>
				<verse number="18">Јер, много тога имам да кажем, дух ме на то тера изнутра.</verse>
				<verse number="19">Утроба ми је као вино без одушке, као нова мешина хоће да се распрсне.</verse>
				<verse number="20">Говорићу и ја, да нађем олакшање, отворићу уста и одговорити.</verse>
				<verse number="21">Ни према коме нећу бити пристрастан, нити ћу било коме ласкати.</verse>
				<verse number="22">Јер, да сам вичан ласкању, одмах би ме мој Творац уклонио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">»А сад, Јове, чуј моје речи, обрати пажњу на све што ћу ти рећи.</verse>
				<verse number="2">Своја уста отварам, језик ми обликује речи под непцем.</verse>
				<verse number="3">Речи ми навиру из праведног срца, усне искрено изричу моје знање.</verse>
				<verse number="4">Дух Божији ме је створио, дах Свесилнога дао ми је живот.</verse>
				<verse number="5">Одговори ми, дакле, ако умеш, спреми се да ми се успротивиш.</verse>
				<verse number="6">Ево и ја сам пред Богом као и ти, и ја сам од глине саздан.</verse>
				<verse number="7">Нећу те мучити страхом, ни тешком руком те притискати.</verse>
				<verse number="8">»Али, ти си на моје уши рекао – јасно сам чуо твоје речи:</verse>
				<verse number="9">‚Чист сам и без греха; недужан сам, нема кривице на мени.</verse>
				<verse number="10">А ипак је Бог на мени нашао ману, за свог непријатеља ме сматра.</verse>
				<verse number="11">Ноге ми ставља у кладе, све моје стазе будно надзире.‘</verse>
				<verse number="12">»Али, ево ја ти кажем: у томе ниси у праву, јер Бог је већи од човека.</verse>
				<verse number="13">Зашто против њега износиш оптужбе да ни на једну човечију реч не одговара?</verse>
				<verse number="14">Јер, Бог говори – једном овако, други пут онако – али човек то не примећује.</verse>
				<verse number="15">Кроз снове, кроз ноћна виђења, кад дубок сан обузме људе док на свом лежају спавају,</verse>
				<verse number="16">он им на ухо говори и претњама престрављује,</verse>
				<verse number="17">да би човека одвратио од његових дела и сачувао га од охолости,</verse>
				<verse number="18">да би му душу спасао од гробне јаме и живот од стреле.</verse>
				<verse number="19">Или га кажњава боловима на постељи и непрестаним севањем у костима,</verse>
				<verse number="20">па се његовом бићу гади храна и души његовој јело најукусније.</verse>
				<verse number="21">Тело му наочиглед копни, а кости, некад покривене, огољене штрче.</verse>
				<verse number="22">Душа му се гробној јами примиче, а његов живот гласницима смрти.</verse>
				<verse number="23">Али, ако се уз њега нађе анђео-посредник, један од хиљаду, да човеку каже шта је за њега добро,</verse>
				<verse number="24">да му се смилује и каже: ‚Поштеди га одласка у гробну јаму; нашао сам откупнину за њега,‘</verse>
				<verse number="25">тело му се подмлади као у детета, у дане своје младости се враћа.</verse>
				<verse number="26">Моли се Богу, и налази милост, гледа му лице и кличе од радости. Бог му његову праведност враћа.</verse>
				<verse number="27">Онда запева пред људима и каже: ‚Грешио сам и кварио оно што је исправно, али не добих оно што сам заслужио.</verse>
				<verse number="28">Душу ми је откупио, да у гробну јаму не оде, и мој живот светлост ће видети.‘</verse>
				<verse number="29">Да, Бог све то чини човеку – два, па и три пута –</verse>
				<verse number="30">да би му душу одвратио од гробне јаме, да би му засјала светлост живота.</verse>
				<verse number="31">»Пази, Јове, и саслушај ме, ћути, а ја ћу говорити.</verse>
				<verse number="32">Ако имаш шта да кажеш, одговори ми; говори, јер хоћу да те оправдам.</verse>
				<verse number="33">А ако немаш одговора, онда ме саслушај; ћути, и мудрости ћу те поучити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Потом Елиху рече:</verse>
				<verse number="2">»Чујте моје речи, ви мудри, саслушајте ме, ви учени.</verse>
				<verse number="3">Јер, ухо проверава речи као што непце куша храну.</verse>
				<verse number="4">Сами за себе разаберимо шта је право, заједно сазнајмо шта је добро.</verse>
				<verse number="5">Јов каже: ‚Недужан сам, а Бог ми ускраћује правду.</verse>
				<verse number="6">Иако сам у праву, за лажова ме сматрају; смртоносном стрелом сам прободен, иако нисам крив.‘</verse>
				<verse number="7">Који човек је као Јов, који презир пије као воду?</verse>
				<verse number="8">Састаје се с онима који чине зло, са опакима се дружи.</verse>
				<verse number="9">Јер он каже: ‚Никакве користи човеку од тога што би да угоди Богу.‘</verse>
				<verse number="10">»Зато ме саслушајте, разумни људи. Далеко је од Бога да би чинио зло, од Свесилнога да би чинио неправду.</verse>
				<verse number="11">Он човеку враћа по његовим делима, даје му према његовом владању.</verse>
				<verse number="12">Не, Бог никад не чини зло, нити Свесилни искривљује правду.</verse>
				<verse number="13">Ко га је поставио над земљом? Ко му је цео свет поверио?</verse>
				<verse number="14">Кад би одлучио да свој дух и дах повуче,</verse>
				<verse number="15">сва бића би пропала заједно и човек би се у прах вратио.</verse>
				<verse number="16">»Ако си разуман, чуј ово, саслушај шта ти говорим.</verse>
				<verse number="17">Може ли да влада онај ко мрзи правду? Зар ћеш Праведнога и Силнога да осудиш?</verse>
				<verse number="18">Зар није он Онај који цару каже: ‚Ништаријо‘ и поглаварима: ‚Опаки‘,</verse>
				<verse number="19">који није пристрастан према кнежевима и богатоме не даје предност над сиромахом, јер сви су његово дело?</verse>
				<verse number="20">У један трен умиру, усред ноћи; народ буде протресен и нестане; без људске руке падају моћници.</verse>
				<verse number="21">Његове очи мотре на човечије путеве, он сваки његов корак види.</verse>
				<verse number="22">Нема тог мрака ни сенке смрти где би се злочинци сакрили.</verse>
				<verse number="23">Није на човеку да одређује када ће ступити на суд пред Богом.</verse>
				<verse number="24">Бог без истраге сатире моћнике и друге поставља на њихово место.</verse>
				<verse number="25">Он добро зна њихова дела, па их ноћу обори и згази.</verse>
				<verse number="26">Кажњава их за њихову опакост тамо где свако може да их види,</verse>
				<verse number="27">јер су престали да иду за њим и занемарили све његове путеве.</verse>
				<verse number="28">Због њих је вапај сиромахов допро до њега и он чује вапај потлачених.</verse>
				<verse number="29">Али, ако се и не огласи, ко може да га осуди? Ако сакрије лице, ко може да га види? А он је и над народом и над човеком на исти начин,</verse>
				<verse number="30">да не завлада безбожник па народ одведе у клопку.</verse>
				<verse number="31">Ако човек каже Богу: ‚Крив сам, али нећу више грешити.</verse>
				<verse number="32">Поучи ме оном што не видим; ако сам чинио неправду, више је нећу чинити.‘</verse>
				<verse number="33">Да ли ће ти узвратити по твојој вољи кад ти његову одбијаш? Ти треба да одлучиш, не ја; зато испричај шта знаш.</verse>
				<verse number="34">Разумни људи и мудар човек који ме чује рећи ће:</verse>
				<verse number="35">‚Јов говори непромишљено, у његовим речима нема разборитости.‘</verse>
				<verse number="36">О, кад би Јов био искушан до краја зато што као грешници одговара!</verse>
				<verse number="37">Свом греху додаје побуну, рукама презриво пљешће међу нама и своје оптужбе против Бога умножава.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Потом Елиху рече:</verse>
				<verse number="2">»Зар ти мислиш да је то праведно? Говориш: ‚Бог ће ме оправдати.‘</verse>
				<verse number="3">А опет питаш: ‚Шта ми користи и шта добијам ако не грешим?‘</verse>
				<verse number="4">Одговорићу на то теби и твојим пријатељима с тобом.</verse>
				<verse number="5">Погледај небеса и види, загледај се у облаке, онолико од тебе више.</verse>
				<verse number="6">Ако грешиш, шта си урадио Богу? Ако је твојих греха много, да ли си му наудио?</verse>
				<verse number="7">Ако си праведан, шта му то дајеш или шта то он прима из твоје руке?</verse>
				<verse number="8">Твоја опакост погађа само човека сличног теби, твоја праведност само сину човечијем користи.</verse>
				<verse number="9">»Људи вапију због тешког тлачења, траже избављење из руке силникâ.</verse>
				<verse number="10">Али нико не каже: ‚Где је Бог, мој Творац, који ноћу даје песме,</verse>
				<verse number="11">који учи нас више него звери и чини нас мудријима од птица?‘</verse>
				<verse number="12">Вапију, али он не одговара због бахатости злих.</verse>
				<verse number="13">Не, Бог не слуша њихове празне речи, Свесилни не мари за њих.</verse>
				<verse number="14">Па колико ће тек мање слушати тебе кад кажеш да га не видиш, да је твоја парница пред њим, а да на њега мораш да чекаш,</verse>
				<verse number="15">и још да његов гнев не кажњава и да он за твоје силно безумље не мари.</verse>
				<verse number="16">Тако Јов отвара уста за бесмислице и непромишљено умножава речи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Потом Елиху настави:</verse>
				<verse number="2">»Стрпи се мало, па ћу ти показати да се још штошта може рећи у прилог Богу.</verse>
				<verse number="3">Издалека ћу изнети своје знање и доказати да је мој Творац праведан.</verse>
				<verse number="4">Заиста, моје речи нису лажне; уз тебе је човек чије је знање савршено.</verse>
				<verse number="5">»Да, Бог је силан, али не презире, силан је, али богат разумевањем.</verse>
				<verse number="6">Он не дâ опакоме да живи, а невољницима чини по правди.</verse>
				<verse number="7">Са праведникâ не скида очи; на престо их посађује уз цареве да довека буду узвишени.</verse>
				<verse number="8">Али, ако су неки везани ланцима и спутани конопцима невоље,</verse>
				<verse number="9">он им говори о њиховим делима, о преступима које су учинили из бахатости.</verse>
				<verse number="10">Уши им отвара да чују опомену и налаже им да се окрену од греха.</verse>
				<verse number="11">Ако га послушају и почну да му служе, у благостању ће провести остатак својих дана и своје године у задовољству.</verse>
				<verse number="12">Али, ако не послушају, погинуће од стреле и умрети у незнању.</verse>
				<verse number="13">А безбожници у срцу гаје љутњу; кад их он окује, не вапију.</verse>
				<verse number="14">У цвету младости умиру, међу храмским блудницима.</verse>
				<verse number="15">Али он невољника избавља у невољи и отвара му уши у потлачености.</verse>
				<verse number="16">Он те из чељусти муке измамљује на место пространо, безгранично, и за трпезу те посађује пуну јела бираних.</verse>
				<verse number="17">А сад си под осудом опакога, дограбиле су те осуда и правда.</verse>
				<verse number="18">Пази да те нико не заведе богатством, не дај да велико мито учини да застраниш.</verse>
				<verse number="19">Зар ће ти богатство или људи од утицаја средити да не будеш на муци?</verse>
				<verse number="20">Не жуди за ноћи, кад људе одвлаче из њихових домова.</verse>
				<verse number="21">Пази се да не загазиш у грех, јер чини се да ти је дражи од невоље.</verse>
				<verse number="22">Да, Бог је узвишен у својој сили. Ко је учитељ као он?</verse>
				<verse number="23">Ко му је одредио пут, или ко ће му рећи: ‚Погрешно си радио‘?</verse>
				<verse number="24">Сети се да величаш његово дело, које су људи опевали.</verse>
				<verse number="25">Сав људски род га је видео, човек га гледа издалека.</verse>
				<verse number="26">Да, Бог је велик, нама несхватљив. Број његових година не може се докучити.</verse>
				<verse number="27">Он скупља капи воде које се из кише у маглу претварају.</verse>
				<verse number="28">Из облака капљу и обилато пљуште по људима.</verse>
				<verse number="29">Ко да разуме како су облаци разастрти, како он грми из свога заклона?</verse>
				<verse number="30">Да, он своје муње расипа око себе и дно мора покрива водом.</verse>
				<verse number="31">Јер, тако он влада народима, дајући хране у изобиљу.</verse>
				<verse number="32">Муњом је напунио руке и заповеда јој да удари.</verse>
				<verse number="33">Његов гром олују најављује, а чак јој и говеда обзнањују долазак.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">»Од тога ми дрхти срце и хоће да искочи из груди.</verse>
				<verse number="2">Слушајте тутњаву гласа његовог, грмљавину која му излази из уста.</verse>
				<verse number="3">Он муњу пушта испод целог неба и до крајева земље је шаље.</verse>
				<verse number="4">Иза тога глас му затутњи – то он грми гласом величанственим. И више муње не зауздава кад му се једном зачује глас.</verse>
				<verse number="5">Бог чудесно грми својим гласом, велика дела чини, нама несхватљива.</verse>
				<verse number="6">Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘ и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘</verse>
				<verse number="7">Он сваком човеку спутава руке да сви људи његово дело упознају.</verse>
				<verse number="8">Звери одлазе у своје јазбине и тамо налазе заклон.</verse>
				<verse number="9">Вихор долази са југа, а студен од ветрова северних.</verse>
				<verse number="10">Лед настане од Божијег даха и широке воде се заледе.</verse>
				<verse number="11">Он облаке пуни влагом и својом муњом их пара.</verse>
				<verse number="12">По његовом налогу круже да изврше што год им заповеди на лицу целе земље.</verse>
				<verse number="13">Шаље их да казни људе или да наводни земљу или да покаже љубав.</verse>
				<verse number="14">Саслушај ово, Јове; стани и осмотри Божија чудесна дела.</verse>
				<verse number="15">Знаш ли како Бог заповеда облацима и чини да његова муња севне?</verse>
				<verse number="16">Знаш ли како висе мрачни облаци, чудесна дела Онога који је савршен у знању?</verse>
				<verse number="17">Ти, који се куваш у својој одећи кад се земља умири од јужног ветра,</verse>
				<verse number="18">зар можеш с њим да разапнеш небеса, чврста као ливено огледало?</verse>
				<verse number="19">Реци нам шта треба да му кажемо; у тами смо, па не знамо како да изложимо свој случај.</verse>
				<verse number="20">Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим? Ко би тражио да га прогутају?</verse>
				<verse number="21">Сад нико не може да гледа у светлост која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.</verse>
				<verse number="22">Са севера златан сјај долази – Бог у страхотном величанству стиже.</verse>
				<verse number="23">Свесилни је ван нашег домашаја и узвишен је у сили и правди; у својој великој праведности никог не тлачи.</verse>
				<verse number="24">Зато га људи поштују. Он не гледа оне који мисле да су мудри.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:</verse>
				<verse number="2">»Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?</verse>
				<verse number="3">Утегни се као човек; питаћу те, а ти ми одговори.</verse>
				<verse number="4">»Где си био кад сам постављао темеље земље? Кажи, кад си тако паметан.</verse>
				<verse number="5">Ко јој је одредио мере? То ваљда знаш! Ко је мерничко уже растегао преко ње?</verse>
				<verse number="6">На чему јој је смештено подножје или ко јој је угаони камен поставио</verse>
				<verse number="7">док су јутарње звезде углас певале и сви синови Божији клицали од радости?</verse>
				<verse number="8">»Ко је море затворио вратима кад је наврло из утробе земљине,</verse>
				<verse number="9">кад сам га у облаке обукао и у дубоку таму га повио,</verse>
				<verse number="10">кад сам му одредио међе и наместио му гвоздене преворнице и врата,</verse>
				<verse number="11">кад сам рекао: ‚Довде можеш да дођеш, не даље; овде је међа твојих таласа поносних‘?</verse>
				<verse number="12">»За свог живота, да ли си икад заповедао јутру или зори показао где јој је место,</verse>
				<verse number="13">ухвативши земљу за ивице и из ње истресавши све опаке?</verse>
				<verse number="14">Земља прима облик као глина под печатом, а брда и долине стоје јој као набори на одећи.</verse>
				<verse number="15">Злима је ускраћена светлост и сломљена им уздигнута рука.</verse>
				<verse number="16">»Да ли си ишао до изворâ мора или ходао по закуцима океана?</verse>
				<verse number="17">Да ли су ти показане двери смрти? Да ли си двери сенке смрти видео?</verse>
				<verse number="18">Да ли си сагледао пространства земље? Кажи, ако све то знаш.</verse>
				<verse number="19">»Који је пут до боравишта светлости? Где станује тама?</verse>
				<verse number="20">Можеш ли до њиховог места да их одведеш? Знаш ли стазе до њихових станишта?</verse>
				<verse number="21">Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио! Велик је број твојих дана!</verse>
				<verse number="22">»Да ли си ушао у спремишта снега или видео спремишта грȁда</verse>
				<verse number="23">која држим за времена невоље, за дане рата и боја?</verse>
				<verse number="24">Који је пут до места где се муња раздељује? Где се ветар источни расипа по земљи?</verse>
				<verse number="25">Ко просеца јарак бујици и стазу грмљавини,</verse>
				<verse number="26">да би киша пала на земљу ненастањену, на пустињу где нема човека,</verse>
				<verse number="27">да напоји голу пустош, да би у њој изникнула трава?</verse>
				<verse number="28">Има ли киша оца? Ко је родитељ капи росе?</verse>
				<verse number="29">Из чије утробе излази лед? Ко је родитељка мразу са небеса,</verse>
				<verse number="30">кад се воде стврдну као камен и лед се хвата на површини океана?</verse>
				<verse number="31">»Можеш ли свезати раскошне Влашиће или развезати конопце Орионове?</verse>
				<verse number="32">Можеш ли у право време извести сазвежђа или водити Медведа с његовим младима?</verse>
				<verse number="33">Да ли знаш небеске законе? Зар можеш да им доделиш власт на земљи?</verse>
				<verse number="34">»Зар можеш да довикнеш до облака и силном водом се покријеш?</verse>
				<verse number="35">Зар ти муње шаљеш, и оне иду, и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?</verse>
				<verse number="36">Ко је мудрошћу обдарио срце и умности подарио уму?</verse>
				<verse number="37">Ко мудрошћу пребројава облаке? Ко излива небеске мешине,</verse>
				<verse number="38">да се прашина згрудва и грудве земље слепе?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">»Зар ти ловиш плен лавици и глад лавовима утољујеш</verse>
				<verse number="2">кад се шћућуре у свом брлогу или кад вребају из грмља?</verse>
				<verse number="3">Ко гаврану набавља храну кад му птићи вапију до Бога и без хране тумарају унаоколо?</verse>
				<verse number="4">»Да ли знаш време кад се дивокоза кози? Да ли гледаш кад кошута младе излеже?</verse>
				<verse number="5">Да ли бројиш колико месеци носе? Да ли знаш у које време се омладе?</verse>
				<verse number="6">Шћућуре се и излегу своје младе, и окончају им се порођајне муке.</verse>
				<verse number="7">Младунци им јачају и расту у дивљини; оду од мајке и не враћају се.</verse>
				<verse number="8">»Ко је дивљем магарцу дао слободу? Ко му је развезао споне?</verse>
				<verse number="9">Пустару сам му дао за дом и слане равнице за постојбину.</verse>
				<verse number="10">Он се смеје градској вреви, гоничев повик не чује.</verse>
				<verse number="11">Тумара брдима, својим пашњацима, и било какво зеленило тражи.</verse>
				<verse number="12">»Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга? Зар ће крај твојих јасала преноћити?</verse>
				<verse number="13">Можеш ли га уздама задржати уз бразду? Зар ће за тобом дрљати долове?</verse>
				<verse number="14">Можеш ли се ослонити на њега јер му је снага велика? Зар ћеш му тешке послове препустити?</verse>
				<verse number="15">Можеш ли се поуздати у њега да ће ти вратити жито и довући ти га на гумно?</verse>
				<verse number="16">»Нојева крила радосно лепршају, иако нису као родина крила и перје.</verse>
				<verse number="17">Он полаже јаја на земљи и оставља их да се греју у песку,</verse>
				<verse number="18">не марећи што их нога може згазити или дивља животиња згњечити.</verse>
				<verse number="19">Он са својим птићима поступа грубо, као да нису његови; није га брига ако му је труд био узалуд,</verse>
				<verse number="20">јер га Бог није обдарио мудрошћу, нити му је уделио умности.</verse>
				<verse number="21">Али, када крила рашири за трк, смеје се коњу и јахачу.</verse>
				<verse number="22">»Зар ти дајеш снагу коњу? Зар му ти врат украшаваш гривом?</verse>
				<verse number="23">Зар ти чиниш да скаче као скакавац, да страх утерује поносним фрктањем?</verse>
				<verse number="24">Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази, и у окршај јури.</verse>
				<verse number="25">Смеје се страху, ничег се не боји, пред мачем не узмиче.</verse>
				<verse number="26">На сапима му тоболац звекеће и блиставо копље и сулица.</verse>
				<verse number="27">У махнитом узбуђењу земљу раскопава; не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.</verse>
				<verse number="28">На звук рога зафркће: ‚Ха!‘ Издалека већ нањуши мирис битке и вику заповедникâ и бојни поклич чује.</verse>
				<verse number="29">»Зар кобац помоћу твоје мудрости лети и према југу шири крила?</verse>
				<verse number="30">Зар орао по твом налогу лети ка висовима и на високом месту гнездо свија?</verse>
				<verse number="31">На литици станује и на њој ноћи, хридина му је тврђава.</verse>
				<verse number="32">Одатле вреба на своју храну, очи му је надалеко опазе.</verse>
				<verse number="33">Птићи му се крвљу госте, и где год шта угине, ето и њега.«</verse>
				<verse number="34">Онда ГОСПОД рече Јову:</verse>
				<verse number="35">»Зар ће исправљати Свесилнога онај ко се с њим препире? Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«</verse>
				<verse number="36">А Јов одговори ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="37">»Да, недостојан сам – како да ти одговорим? Руку стављам преко уста.</verse>
				<verse number="38">Говорио сам једном, нећу више одговарати, двапут, али више нећу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Онда ГОСПОД рече Јову из олује:</verse>
				<verse number="2">»Утегни се као човек; питаћу те, а ти ми одговори.</verse>
				<verse number="3">Зар би и моју правду хтео да порекнеш? Зар би мене осудио да себе оправдаш?</verse>
				<verse number="4">Зар ти је рука као Божија и зар ти глас грми као његов?</verse>
				<verse number="5">Окити се онда славом и сјајем и у част и величанство се обуци.</verse>
				<verse number="6">Излиј жестину своје срџбе, погледај сваког охолог и обори га,</verse>
				<verse number="7">погледај сваког надменог и унизи га, опаке сатри на месту.</verse>
				<verse number="8">Све их заједно у прашину закопај, у гробу им стави повез на лице.</verse>
				<verse number="9">Тада ћу ти и ја признати да твоја десница може да те спасе.</verse>
				<verse number="10">»Погледај бехемота, кога сам створио заједно с тобом. Травом се храни као во,</verse>
				<verse number="11">а види колика му је снага у слабинама, колика сила у мишићима трбушним!</verse>
				<verse number="12">Реп му се њише као кедар, жиле му на бедрима чврсто преплетене.</verse>
				<verse number="13">Кости су му цеви бронзане, удови као гвоздене полуге.</verse>
				<verse number="14">Он је првенац међу Божијим делима, његов Творац с мачем му прилази.</verse>
				<verse number="15">Храну му доносе брегови, где се све дивље звери играју.</verse>
				<verse number="16">Он под лотосом лежи, међу мочварном трском сакривен.</verse>
				<verse number="17">Лотоси га сенком заклањају, окружују га тополе поточне.</verse>
				<verse number="18">Кад река набуја, он се не плаши, безбрижан је и да му Јордан јурне у губицу.</verse>
				<verse number="19">Може ли га неко ухватити за очи или му замку провући кроз њушку?</verse>
				<verse number="20">Можеш ли левијатана извући удицом или му језик везати ужетом?</verse>
				<verse number="21">Можеш ли му уже провући кроз ноздрве или му чељуст пробости куком?</verse>
				<verse number="22">Зар ће те он молити за милост? Зар ће ти умилним речима говорити?</verse>
				<verse number="23">Зар ће с тобом склопити савез да га узмеш за слугу довека?</verse>
				<verse number="24">Можеш ли се с њим играти као с птицом или га на узици водити да своје кћери забавиш?</verse>
				<verse number="25">Зар ће се прекупци ценкати за њега? Зар ће га разделити међу трговцима?</verse>
				<verse number="26">Можеш ли му кожу избости копљима или главу оствама?</verse>
				<verse number="27">Дигнеш ли руку на њега, нећеш више на бој помишљати!</verse>
				<verse number="28">Залудна је нада да се може надвладати; већ сâм поглед на њега човека обара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">»Нико није срчан толико да га раздражи. Па ко онда мени да се супротстави?</verse>
				<verse number="2">Ко је то икад мени дошао, па сам му платио да се нагодимо? Све под небом мени припада.</verse>
				<verse number="3">Нећу ћутати о његовим удовима, о силној снази и лепоти стаса.</verse>
				<verse number="4">Ко може горњу одећу да му свуче? Ко ће двоструки оклоп да му пробије?</verse>
				<verse number="5">Ко сме врата губице његове да отвори, окружена зубима застрашујућим?</verse>
				<verse number="6">На леђима му низови штитова, једних уз друге чврсто приљубљених;</verse>
				<verse number="7">тако су близу један другом да ни ваздух између њих не пролази.</verse>
				<verse number="8">Чврсто су један с другим спојени, један уз другог приања и не могу се раздвојити.</verse>
				<verse number="9">Када кине, светлост из њега севне; очи су му као зраци зоре.</verse>
				<verse number="10">Из уста му буктиње пламте, огњене варнице из њих фрцају.</verse>
				<verse number="11">Из ноздрва му дим куља као из лонца на ватри трском наложеној.</verse>
				<verse number="12">Његов дах угљевље запали и пламен му из уста сукља.</verse>
				<verse number="13">Силна снага лежи му у врату, а пред њим страх иде.</verse>
				<verse number="14">Набори на месу чврсто су му спојени, сливени и непомерљиви.</verse>
				<verse number="15">Груди су му тврде као стена, тврде као доњи жрвањ.</verse>
				<verse number="16">Кад се дигне, богови се престраве, сметени од његових удараца разорних.</verse>
				<verse number="17">Мач га дохвати, али се одбије, а тако и копље, стрела и сулица.</verse>
				<verse number="18">Њему је гвожђе као слама, бронза као труло дрво.</verse>
				<verse number="19">Стреле га не терају у бекство, као стрњика му је камење из праћке.</verse>
				<verse number="20">Он тољаге сматра стрњиком, смеје се фијукању копља.</verse>
				<verse number="21">Одоздо му црепови назубљени, који у блату траг као од млатила остављају.</verse>
				<verse number="22">Под њим дубине ускључају као лонац и море се запени као помаст у котлу.</verse>
				<verse number="23">За собом светлуцаву бразду оставља – човек би помислио да је океан оседео.</verse>
				<verse number="24">Ништа на земљи није му равно, створењу неустрашивом.</verse>
				<verse number="25">Он свисока гледа на све надмене; он је цар над свим охолима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Тада Јов одговори ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="2">»Знам да све можеш и да ниједан твој наум не може да се осујети.</verse>
				<verse number="3">Питао си: ‚Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?‘ Говорио сам о стварима које нисам разумео, о стварима сувише чудесним за мене, које нисам схватао.</verse>
				<verse number="4">Рекао си: ‚Слушај сада, и ја ћу говорити; питаћу те, а ти ми одговори.‘</verse>
				<verse number="5">Моје уши су слушале о теби, а сада су те и моје очи виделе.</verse>
				<verse number="6">Зато самог себе презирем и у праху и пепелу се кајем.«</verse>
				<verse number="7">Након што је ГОСПОД све ово рекао Јову, рече Елифазу Теманцу: »Гневан сам на тебе и на твоја два пријатеља, јер нисте о мени говорили право као мој слуга Јов.</verse>
				<verse number="8">Зато сада узмите седам јунаца и седам овнова, па идите моме слузи Јову и принесите за себе жртву паљеницу. Мој слуга Јов молиће се за вас, и ја ћу му услишити молитву, па нећу с вама поступити како ваше безумље заслужује зато што нисте о мени говорили право као мој слуга Јов.«</verse>
				<verse number="9">Тада Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац одоше и учинише како им је ГОСПОД рекао, и ГОСПОД услиши Јовову молитву.</verse>
				<verse number="10">Након што се Јов молио за своје пријатеље, ГОСПОД му поврати пређашње благостање и још му удвостручи оно што је имао раније.</verse>
				<verse number="11">Сва његова браћа и сестре и сви његови пређашњи познаници дођоше, па су јели с њим у његовој кући. Жалили су с њим и тешили га због свих невоља које је ГОСПОД послао на њега, и свако од њих му даде по сребрњак и по златан прстен.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД благослови други део Јововог живота више него први. Имао је четрнаест хиљада грла ситне стоке, шест хиљада камила, хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.</verse>
				<verse number="13">А имао је и седам синова и три кћери.</verse>
				<verse number="14">Првој кћери даде име Јемима, другој Кеција и трећој Керен-Хапух.</verse>
				<verse number="15">И нигде у целој земљи нису се могле наћи жене тако лепе као Јовове кћери, којима отац даде наследство с браћом.</verse>
				<verse number="16">После тога Јов поживе још сто четрдесет година и виде своју децу и децу своје деце до четвртог колена.</verse>
				<verse number="17">И Јов умре у дубокој старости.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="19">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Благо човеку који не иде за саветима опаких, на путу грешничком не стоји и на већу ругалаца не седи,</verse>
				<verse number="2">него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ и о његовом Закону дан и ноћ размишља.</verse>
				<verse number="3">Он је као дрво засађено покрај водâ текућих које у право време доноси свој род и лишће му никад не вене. Све што чини, добро му успева.</verse>
				<verse number="4">А опаки нису такви – они су као плева коју разноси ветар.</verse>
				<verse number="5">Зато се опаки неће одржати на суду, ни грешници у заједници праведних.</verse>
				<verse number="6">Јер, ГОСПОД зна пут праведних, а пут опаких пропашће.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Зашто се незнабошци комешају, а народи узалуд завере кују?</verse>
				<verse number="2">Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против ГОСПОДА и против Помазаника његовог:</verse>
				<verse number="3">»Скршимо њихове окове и збацимо њихове ланце!«</verse>
				<verse number="4">Смеје се Онај који на небу седи на престолу, Господ им се изругује.</verse>
				<verse number="5">Онда им у свом гневу говори и у љутој срџби их застрашује:</verse>
				<verse number="6">»Свог Цара сам поставио на Сиону, на својој светој гори.«</verse>
				<verse number="7">Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ. Он ми рече: »Ти си мој Син, данас те родих.</verse>
				<verse number="8">Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство и крајеве земље у посед.</verse>
				<verse number="9">Разбићеш их гвозденом палицом, смрскати их као посуду грнчарску.«</verse>
				<verse number="10">Зато се уразумите, цареви, опомену прихватите, владари земаљски.</verse>
				<verse number="11">Са страхом служите ГОСПОДУ, са трепетом му кличите.</verse>
				<verse number="12">Пољубите Сина, да се не разгневи, да не пропаднете на свом путу. Јер, његов гнев само што није плануо. Благо свима који се у њега уздају!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ! Колики против мене устају!</verse>
				<verse number="2">Много их је који за мене говоре: »Неће га Бог спасти.«</verse>
				<verse number="3">Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ; ти си слава моја, ти ми главу подижеш.</verse>
				<verse number="4">Из свега гласа ГОСПОДУ завапих, и он ме услиши са своје свете горе.</verse>
				<verse number="5">Лежем и спавам, и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.</verse>
				<verse number="6">Не плашим се десетина хиљада које ме са свих страна опколише.</verse>
				<verse number="7">Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој! Удари по образу све моје непријатеље, поразбијај зубе опакима.</verse>
				<verse number="8">Од ГОСПОДА долази спасење! Нека твој благослов буде на твом народу!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Услиши ме кад ти завапим, Боже мој праведни! Олакшај моју невољу. Смилуј ми се и чуј моју молитву.</verse>
				<verse number="2">Докле ћете, људи, моју част да каљате? Докле ћете да волите празне оптужбе и да тражите лажи о мени?</verse>
				<verse number="3">Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе. Чуће ГОСПОД кад му завапим.</verse>
				<verse number="4">У свом гневу не чините грех. Кад лежите на својој постељи, размислите и смирите се.</verse>
				<verse number="5">Принесите праве жртве и у ГОСПОДА се уздајте.</verse>
				<verse number="6">Много их је који говоре: »Ко ће нам показати нешто добро?« ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.</verse>
				<verse number="7">Већом си ми радошћу испунио срце од њихове кад им обилно роди жито и вино.</verse>
				<verse number="8">Чим легнем, одмах мирно заспим. Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чуј моје речи, ГОСПОДЕ, проникни у моје уздахе.</verse>
				<verse number="2">Моје запомагање слушај, Царе мој и Боже мој, јер се теби молим.</verse>
				<verse number="3">Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас, сваког јутра своје молбе полажем пред тебе и чекам.</verse>
				<verse number="4">Ти ниси Бог коме је мила опакост, зло код тебе не борави.</verse>
				<verse number="5">Хвалисавци не опстају пред твојим погледом, ти мрзиш све који чине зло.</verse>
				<verse number="6">Лажљивце уништаваш, крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом. У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.</verse>
				<verse number="8">Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности. Због мојих душмана свој пут преда мном поравнај.</verse>
				<verse number="9">Нема искрености у њиховим устима, срце им је пуно пропасти. Грло им је гроб отворен, језиком ласкају.</verse>
				<verse number="10">Прогласи их кривима, Боже! Нека им њихове сплетке донесу пропаст. Отерај их због многих преступа њихових, јер су се против тебе побунили.</verse>
				<verse number="11">Нека се радују сви који се у тебе уздају, нека кличу од радости довека. Заштити оне који воле твоје Име, нека се у теби радују,</verse>
				<verse number="12">јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ, не притискај ме стегом у својој јарости.</verse>
				<verse number="2">Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао. Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.</verse>
				<verse number="3">Душа ми се силно тресе од страха. Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?</verse>
				<verse number="4">Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави, због своје љубави ме спаси.</verse>
				<verse number="5">Јер, у смрти нема спомена на тебе, у Шеолу, ко да ти захваљује?</verse>
				<verse number="6">Изнемогох од јецања. Сву ноћ постељу плачем заливам, свој лежај сузама натапам.</verse>
				<verse number="7">Од жалости ми очи ишчилеше, ослабише због свих душмана мојих.</verse>
				<verse number="8">Даље од мене, сви који чините неправду, јер ГОСПОД је чуо мој плач!</verse>
				<verse number="9">Чуо је ГОСПОД моју молбу, ГОСПОД је моју молитву прихватио.</verse>
				<verse number="10">Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи, узмакнуће, изненада постиђени.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам. Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,</verse>
				<verse number="2">да ме као лав не растргну и не одвуку, а никог да ме избави.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио – ако сам учинио неправду својим рукама,</verse>
				<verse number="4">ако сам злом узвратио пријатељу или без разлога избавио његовог душманина –</verse>
				<verse number="5">нека ме онда мој непријатељ гони и стигне, нека ми живот угази у земљу и моју част баци у прашину.</verse>
				<verse number="6">Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу! Дигни се против беса мојих душмана! Пробуди се, Боже мој, правду затражи!</verse>
				<verse number="7">Нека те окружи скуп народâ, а ти седи високо над њима –</verse>
				<verse number="8">нека ГОСПОД суди народима. Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности, по мојој честитости.</verse>
				<verse number="9">Докрајчи зло опаких, а праведне учврсти, праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.</verse>
				<verse number="10">Мој штит држи Бог, који спасава људе срца честитог.</verse>
				<verse number="11">Бог је праведан судија и поваздан своју срџбу искаљује.</verse>
				<verse number="12">Не покаје ли се човек, Бог ће свој мач наоштрити, свој лук натегнути и уперити.</verse>
				<verse number="13">Спремиће своје оружје смртоносно, своје стреле запалити.</verse>
				<verse number="14">Ево, ко зачне зло и невољом затрудни, лаж рађа.</verse>
				<verse number="15">Ко рупу копа и продуби је, сâм пада у јаму коју је ископао.</verse>
				<verse number="16">Невоља коју је изазвао о његову главу се обија, његово насиље на његово теме силази.</verse>
				<verse number="17">Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности, псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, Господе наш, како је величанствено твоје Име по свој земљи! Сјај свој над небесима си поставио!</verse>
				<verse number="2">Учинио си да ти са усана деце и одојчади стижу хвалоспеви због душмана твојих, да би ућуткао непријатеља и осветника.</verse>
				<verse number="3">Када небеса твоја гледам, дело прстију твојих, месец и звезде што си их поставио…</verse>
				<verse number="4">Шта је човек да га се сећаш, син човечији да ти је до њега стало?</verse>
				<verse number="5">Учинио си га тек мало мањим од Бога, овенчао га славом и чашћу.</verse>
				<verse number="6">Дао си му власт над делима твојих руку, све му под ноге подложио:</verse>
				<verse number="7">све овце и говеда и звери пољске,</verse>
				<verse number="8">птице небеске и рибе морске, и све што морским стазама пролази.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОДЕ, Господе наш, како је величанствено твоје Име по свој земљи!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим, причати о свим твојим делима чудесним.</verse>
				<verse number="2">У теби ћу се радовати и веселити, твом Имену псалме певати, Свевишњи.</verse>
				<verse number="3">Узмичу непријатељи моји, пред тобом посрћу и гину.</verse>
				<verse number="4">Јер, ти си се за моје право и парницу заузео. На престо си сео као судија правичан.</verse>
				<verse number="5">Прекорио си незнабошце и уништио опаке, име им избрисао заувек и довека.</verse>
				<verse number="6">Непријатељ сконча у рушевинама заувек. Градове си му тако разорио да и спомен на њих неста.</verse>
				<verse number="7">А ГОСПОД на престолу седи довека, престо је поставио да са њега суди.</verse>
				<verse number="8">Судиће свету праведно, народима управљати правично.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД је потлаченима утврђење високо, утврђење високо у временима невоље.</verse>
				<verse number="10">У тебе се уздају они који знају твоје Име, јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.</verse>
				<verse number="11">Псалме певајте ГОСПОДУ, који на Сиону седи на престолу! Његова дела разглашујте међу народима!</verse>
				<verse number="12">Јер, памти Онај који крв проливену освећује, запомагање сиромахâ не заборавља.</verse>
				<verse number="13">Смилуј ми се, ГОСПОДЕ. Види како ме тлаче они што ме мрзе. Склони ме са капија смрти</verse>
				<verse number="14">да све хвале теби исказујем на капијама Кћери сионске и да кличем због твога спасења.</verse>
				<verse number="15">Незнабошци потонуше у јаму коју су сами ископали, ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД је познат по правди коју спроводи: опаки се заплиће у дела својих руку.</verse>
				<verse number="17">Опаки ће се вратити у Шеол, сви незнабошци, који су Бога заборавили.</verse>
				<verse number="18">А убоги неће бити заборављени заувек, нити ће икад пропасти нада сиромахâ.</verse>
				<verse number="19">Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача. Нека се незнабошцима суди пред тобом.</verse>
				<verse number="20">Страхом их удари, ГОСПОДЕ, да незнабошци спознају да су само смртници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ? Зашто се кријеш у временима невоље?</verse>
				<verse number="2">Опаки у својој надмености сиромахе прогони; они се хватају у сплетке које је смислио.</verse>
				<verse number="3">Опаки се пожудом свога срца хвали, лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.</verse>
				<verse number="4">Опаки у својој надмености Бога не тражи, нема места за Бога у његовим наумима.</verse>
				<verse number="5">Путеви су му увек успешни, надмен је и далеко су од њега твоји закони, презире све своје душмане.</verse>
				<verse number="6">Мисли: »Нећу посрнути. Никад ме неће задесити зло.«</verse>
				<verse number="7">Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре, под језиком му мука и несрећа.</verse>
				<verse number="8">У заседи лежи покрај села, из потаје убија недужнога, очима вреба жртве.</verse>
				<verse number="9">У заседи лежи као лав у брлогу, у заседи лежи да сиромаха ухвати, да га у мрежу ухвати и одвуче.</verse>
				<verse number="10">Жртве се руше, сатрвене, под његовом снагом падају.</verse>
				<verse number="11">А он мисли: »Заборавио је Бог. Сакрио је лице и никад ништа не види.«</verse>
				<verse number="12">Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже! Сиромахе не заборави!</verse>
				<verse number="13">Зашто да опаки презире Бога? Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?</verse>
				<verse number="14">Јер, ти видиш, гледаш муку и јад, у руке их узимаш. Невољник се теби предаје, ти сирочади помажеш.</verse>
				<verse number="15">Сломи руку опакоме и зломе, казни његову опакост, да се више не нађе.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД је Цар заувек и довека! Нестаће незнабошци из његове земље.</verse>
				<verse number="17">Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких, охрабрујеш их и помно слушаш.</verse>
				<verse number="18">Браниш права сирочади и потлачених, да их смртник више не застрашује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">У ГОСПОДА се уздам. Зашто ми, онда, говорите: »Одлети као птица на своју гору.</verse>
				<verse number="2">Јер, ено, опаки натежу лукове, стреле на тетиве намештају, да из мрака погоде људе срца честитог.</verse>
				<verse number="3">Када се темељи руше, шта да учини праведник?«</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД је у свом светом Храму, престо ГОСПОДЊИ на небесима. Он гледа људе, очима их испитује.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД испитује праведника, а опакога и онога ко воли насиље мрзи душа његова.</verse>
				<verse number="6">На опаке ће излити угљевље ужарено и сумпор горући, дати им да испију чашу ветра огњеног.</verse>
				<verse number="7">Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност. Честити ће гледати његово лице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Помози, ГОСПОДЕ, јер нема више верних и нестаде поузданих међу људима.</verse>
				<verse number="2">Свако ближњему лажи говори ласкавим уснама и дволичног срца.</verse>
				<verse number="3">Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне и сваки хвалисави језик</verse>
				<verse number="4">који говори: »Својим језиком ћемо победити. Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«</verse>
				<verse number="5">»Због пљачкања сиромахâ и роптања убогих, сада ћу устати«, обећава ГОСПОД. »Донећу им спасење за којим жуде.«</verse>
				<verse number="6">Чиста су обећања ГОСПОДЊА, сребро пречишћено у пећи земљаној, седам пута очишћено.</verse>
				<verse number="7">Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ, и штитити нас од ових људи довека.</verse>
				<verse number="8">Опаки ходају унаоколо кад је безвредно на цени међу људима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Докле, ГОСПОДЕ? Зар ћеш ме заувек заборавити? Докле ћеш своје лице крити од мене?</verse>
				<verse number="2">Докле ћу носити бол у души, тугу у срцу поваздан? Докле ће се непријатељ дизати на мене?</verse>
				<verse number="3">Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши, снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.</verse>
				<verse number="4">Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.« Нека се не веселе душмани када посрнем.</verse>
				<verse number="5">Јер, ја се у твоју љубав уздам, срце ми се због твога спасења радује.</verse>
				<verse number="6">Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Безумник мисли: »Нема Бога.« Покварени су, огавна дела су учинили. Нема никога ко чини добро.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД са неба гледа род људски, да види има ли ко разуман, неко ко тражи Бога.</verse>
				<verse number="3">Сви су застранили, сви се заједно покварили. Нема никога ко чини добро, нема ниједнога.</verse>
				<verse number="4">Зар никад неће научити они који чине неправду, они који мој народ прождиру као да хлеб једу и који ГОСПОДА не призивају?</verse>
				<verse number="5">Ено их, силан их је страх обузео, јер Бог је с нараштајем праведних.</verse>
				<verse number="6">Само се ви ругајте наумима сиромаховим – ГОСПОД је његово уточиште.</verse>
				<verse number="7">О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона! Кад ГОСПОД врати благостање свом народу, клицаће Јаков, радоваће се Израел!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ, ко да станује на твојој светој гори?</verse>
				<verse number="2">Онај ко живи беспрекорно и чини што је праведно, ко из срца говори истину</verse>
				<verse number="3">и језиком не клевеће, ко не наноси зло другоме и не вређа ближњега,</verse>
				<verse number="4">ко презире оне које је Бог одбацио, а указује част онима који се боје ГОСПОДА, ко се закуне и заклетву не прекрши, па макар била на његову штету,</verse>
				<verse number="5">ко новац позајмљује без камате и не прима мито да осуди недужнога. Ко тако чини, никад неће посрнути.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Чувај ме, Боже, јер у тебе се уздам.</verse>
				<verse number="2">Ти рече ГОСПОДУ: »Ти си мој Господ, без тебе ништа добро немам«,</verse>
				<verse number="3">али и о боговима који су свети народима земље: »Величанствени су, у њима је сва моја наслада.«</verse>
				<verse number="4">Умножиће се муке оних који за другим боговима трче. Нећу да изливам њихове крваве леванице, ни њихова имена уснама да помињем.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОДЕ, ти си одредио мој део и моју чашу, ти чврсто држиш што ми је додељено.</verse>
				<verse number="6">Међе ми на лепу земљу падоше; да, прекрасно је моје наследство.</verse>
				<verse number="7">Благосиљам ГОСПОДА, који ме саветује, чак ме и ноћу опомиње савест.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД ми је стално пред очима, јер ми је здесна, нећу посрнути.</verse>
				<verse number="9">Зато ми се срце радује и душа весели. И тело ће ми спокојно почивати,</verse>
				<verse number="10">јер ми душу нећеш оставити у Шеолу, ни дати да твој верни иструне.</verse>
				<verse number="11">Показаћеш ми стазу живота, својим лицем радошћу ме испунити, теби здесна милином вечном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Чуј моју молбу за правду, ГОСПОДЕ, обрати пажњу на мој вапај. Саслушај моју молитву, која не долази с усана лажљивих.</verse>
				<verse number="2">Нека ми од тебе дође оправдање на суду, нека твоје очи виде шта је правично.</verse>
				<verse number="3">Истражиш ли ми срце и испиташ ли ме ноћу, провериш ли ме огњем, никакво зло нећеш наћи. Уста ме моја не наводе</verse>
				<verse number="4">да чиним што други људи чине. Речју твојих усана сачувах се од стаза насиља.</verse>
				<verse number="5">Кораци ми чврсто прионуше уз твоје стазе, ноге ми се не оклизнуше.</verse>
				<verse number="6">Вапијем ти, Боже, јер ћеш ме услишити, саслушај ме и чуј моје речи.</verse>
				<verse number="7">Покажи своју љубав чудесну, ти који десницом својом од душмана спасаваш оне који се у тебе уздају.</verse>
				<verse number="8">Чувај ме као зеницу свога ока. У сенци својих крила ме сакриј</verse>
				<verse number="9">од опаких који на мене насрћу, од смртних непријатеља који ме окружују.</verse>
				<verse number="10">Затворише своје срце бешћутно, устима надмено говоре.</verse>
				<verse number="11">Ушли су ми у траг, већ ме опколише, очима вребају да ме на земљу оборе</verse>
				<verse number="12">као лав што једва чека плен да растргне, као млади лав што вреба из скровишта.</verse>
				<verse number="13">Устани, ГОСПОДЕ, стани му на пут и обори га! Својим мачем од опакога ме избави!</verse>
				<verse number="14">Својом руком их уклони, ГОСПОДЕ, уклони их из света живих, а драгоцене своје насити: нека су им трбуси пуни и нека својој деци остављају што претекне.</verse>
				<verse number="15">А ја, ја ћу у праведности твоје лице гледати. Кад се пробудим, твојим ликом ћу се ситити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Волим те, ГОСПОДЕ, снаго моја.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД је хридина моја, тврђава моја и избавитељ. Мој Бог је стена моја, у њега се уздам. Он штит је мој и сила мог спасења, утврђење високо.</verse>
				<verse number="3">Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен – и он ме од непријатељâ спасе.</verse>
				<verse number="4">Таласи смрти ме опколили, бујице уништења запретиле да ме преплаве.</verse>
				<verse number="5">Конопци Шеола ме омотали, замке смрти ми се испречиле.</verse>
				<verse number="6">У невољи ГОСПОДУ завапих, у помоћ позвах свога Бога. Он у свом Храму чу мој глас, мој вапај стиже пред њега, до ушију му допре.</verse>
				<verse number="7">Земља задрхта и затресе се, уздрмаше се темељи планина, задрхташе јер се разјарио.</verse>
				<verse number="8">Дим му покуља из ноздрва, огањ прождирући сукну му из уста, угљевље ужарено засја.</verse>
				<verse number="9">Он небеса разгрну и сиђе, мрачни облаци му под ногама.</verse>
				<verse number="10">Херувима узјаха и полете, на крилима ветра се вину.</verse>
				<verse number="11">Тмину учини својим скровиштем, облаке небеске, мрачне и пуне воде, заклоном око себе.</verse>
				<verse number="12">Од његовог сјаја грȁд и угљевље ужарено кроз облаке се пробише.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД загрме с неба, заори се глас Свевишњега.</verse>
				<verse number="14">Он одапе стреле и распрши непријатеље, муње избаци и у бег их нагна.</verse>
				<verse number="15">Показаше се кланци на дну мора и открише темељи земљини од твог бојног поклича, ГОСПОДЕ, од силине даха твојих ноздрва.</verse>
				<verse number="16">Он посегну руком са висина и дохвати ме, из силних вода ме извуче.</verse>
				<verse number="17">Он ме од јаког непријатеља избави, од оних који ме мрзе. Јер, прејаки су били за мене;</verse>
				<verse number="18">напали ме у дан моје несреће, али ГОСПОД ми је био ослонац.</verse>
				<verse number="19">Извео ме на пространо место, избавио ме јер сам му омилио.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД ми узврати по мојој праведности, награди ме јер су ми руке чисте.</verse>
				<verse number="21">Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ, нисам се од свог Бога злу окренуо.</verse>
				<verse number="22">Преда мном су сви његови закони, нисам од његових уредби одступио.</verse>
				<verse number="23">Пред њим сам беспрекоран био и клонио се греха.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД ме награди по мојој праведности јер виде чистоту мојих руку.</verse>
				<verse number="25">Верноме се показујеш као веран, беспрекорноме као беспрекоран,</verse>
				<verse number="26">чистоме као чист, а поквареноме као препреден.</verse>
				<verse number="27">Понизне спасаваш, а охоле унижаваш.</verse>
				<verse number="28">Ти, ГОСПОДЕ, моју светиљку палиш, мој Бог моју таму осветљава.</verse>
				<verse number="29">Уз твоју помоћ на војску јуришам, са својим Богом уза зидине се верем.</verse>
				<verse number="30">Савршен је пут овога Бога, без мане је реч ГОСПОДЊА. Он штит је сваком ко се у њега узда.</verse>
				<verse number="31">Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА? И ко је Стена осим Бога нашега?</verse>
				<verse number="32">Бог је тај који ми даје снагу и мој пут чини савршеним.</verse>
				<verse number="33">Ноге ми чини као у јелена, даје ми да на висовима стојим.</verse>
				<verse number="34">Шаке ми вежба за бој, рукама бронзани лук натежем.</verse>
				<verse number="35">Дајеш ми штит своје победе, твоја ме десница придржава, пригињеш се да ме учиниш великим.</verse>
				<verse number="36">Пут пода мном шириш, да ми се ноге не спотакну.</verse>
				<verse number="37">Гоним непријатеље и стижем их, не окрећем се док их не докрајчим.</verse>
				<verse number="38">Скршим их, па не могу да устану, под ногама ми попадали леже.</verse>
				<verse number="39">Дајеш ми снагу за бој, моје противнике тераш да ми се поклоне.</verse>
				<verse number="40">Моје непријатеље у бег нагониш, па таманим оне што ме мрзе.</verse>
				<verse number="41">Запомажу, а никог да их спасе, ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.</verse>
				<verse number="42">Мрвим их у прах на ветру, изливам као блато на улици.</verse>
				<verse number="43">Избавио си ме од народа бунтовног, поставио ме за владара многих народа. Народи за које нисам знао сада ми служе.</verse>
				<verse number="44">Чим чују за мене, покоре ми се, туђинци ми удворички прилазе.</verse>
				<verse number="45">Нестаје срчаност њихова, дрхтећи излазе из својих скровишта.</verse>
				<verse number="46">Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја! Узвишен нека је Бог, мој Спаситељ!</verse>
				<verse number="47">Он је Бог који се свети за мене, који ми народе потчињава,</verse>
				<verse number="48">који ме од непријатељâ избавља. Над мојим противницима си ме узвисио, од насилника ме избавио.</verse>
				<verse number="49">Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима, псалме певам твоме Имену.</verse>
				<verse number="50">Бог свом цару велике победе дарује. Љубав показује свом помазанику Давиду и његовим потомцима довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Небеса Божију славу казују, свод небески објављује дело руку његових.</verse>
				<verse number="2">Дан дану о томе говори, ноћ ноћи то обзнањује.</verse>
				<verse number="3">Нема ту говора, ни речи, ни гласа који би се чуо,</verse>
				<verse number="4">а ипак њихова порука по свој земљи иде и њихове речи до накрај света. На небесима је шатор разапео сунцу,</verse>
				<verse number="5">што озарено као младожења из своје одаје излази, усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.</verse>
				<verse number="6">На једном крају неба излази и кружи до другог. Ништа није скривено од врелине његове.</verse>
				<verse number="7">Савршен је Закон ГОСПОДЊИ – живот обнавља. Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ – лаковернога мудрим чине.</verse>
				<verse number="8">Исправни су налози ГОСПОДЊИ – срце радују. Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ – очи просветљују.</verse>
				<verse number="9">Чист је страх од ГОСПОДА – остаје довека. Поуздани су закони ГОСПОДЊИ – сви редом правични,</verse>
				<verse number="10">драгоценији од злата, од много чистог злата, слађи од меда, меда што из саћа капље.</verse>
				<verse number="11">Они мене, твог слугу, опомињу; држећи их се, велику награду добијам.</verse>
				<verse number="12">Али ко може да примети своје грешке? Очисти ме од скривених пропуста.</verse>
				<verse number="13">Чувај мене, свог слугу, од бахатости, да не завлада нада мном. Тада ћу бити беспрекоран, чист од великог преступа.</verse>
				<verse number="14">Нека ти буду миле речи мојих уста и мисли мога срца, ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Услишио те ГОСПОД у дан невоље, штитило те Име Бога Јаковљевог!</verse>
				<verse number="2">Помоћ ти послао из светилишта и подржао те са Сиона!</verse>
				<verse number="3">Обратио пажњу на све твоје прилоге и твоје паљенице прихватио!</verse>
				<verse number="4">Дао ти што ти срце жели и испунио све твоје науме!</verse>
				<verse number="5">Клицаћемо од радости кад победиш и дићи барјаке у име Бога нашега. Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!</verse>
				<verse number="6">Сад знам да ГОСПОД свом помазанику даје победу. Са свог светог неба услишава га снагом своје деснице победничке.</verse>
				<verse number="7">Неки се у борна кола уздају, неки у коње, а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.</verse>
				<verse number="8">На колена су оборени и падају, а ми устајемо и стојимо чврсто.</verse>
				<verse number="9">Дај цару победу, ГОСПОДЕ! Услиши нас кад ти завапимо!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ, силно кличе због твоје победе.</verse>
				<verse number="2">Дао си му што му срце жели и ниси одбио молбу његових усана.</verse>
				<verse number="3">У сусрет си му изашао с обилним благословима и на главу му ставио круну од чистог злата.</verse>
				<verse number="4">За живот те молио, и ти му даде век животни заувек и довека.</verse>
				<verse number="5">Велика је његова слава због твоје победе, сјај и величанство ставио си на њега.</verse>
				<verse number="6">Дао си му вечне благослове, силно га обрадовао својим лицем.</verse>
				<verse number="7">Јер, цар се у ГОСПОДА узда; због љубави Свевишњега неће посрнути.</verse>
				<verse number="8">Рука ће ти наћи све непријатеље, твоја десница оне који те мрзе.</verse>
				<verse number="9">Биће као у пећи огњеној кад се појавиш. Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу и огањ ће их прождрети.</verse>
				<verse number="10">Истребићеш им потомке са земље, њихово потомство из рода људског.</verse>
				<verse number="11">Иако зло спремају против тебе и опаке сплетке смишљају, неће успети.</verse>
				<verse number="12">У бекство ћеш их нагнати кад у њих упериш свој лук.</verse>
				<verse number="13">Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили. Певаћемо и свирати твојој снази.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Далеко су од спасења речи мога ридања.</verse>
				<verse number="2">Боже мој, вапијем дању, а ти не одговараш, и ноћу, али нема ми починка.</verse>
				<verse number="3">Ти си Свети који царује међу хвалама Израеловим.</verse>
				<verse number="4">У тебе су се наши праоци уздали, уздали се, и ти их избавио.</verse>
				<verse number="5">Вапили су к теби, и спасавали се, у тебе се уздали, и нису се постидели.</verse>
				<verse number="6">А ја сам црв, а не човек; људи ме вређају, народ презире.</verse>
				<verse number="7">Сви који ме виде, исмевају ме, ругају ми се и одмахују главом:</verse>
				<verse number="8">»У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе. Нека га избави ако му је омилио.«</verse>
				<verse number="9">А ти си ме извео из мајчине утробе, испунио ме уздањем већ на грудима мајке.</verse>
				<verse number="10">На тебе се од мајчине утробе ослањам; ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.</verse>
				<verse number="11">Не буди далеко од мене, јер невоља је близу, а никога да помогне.</verse>
				<verse number="12">Многи бикови ме опколише, снажни бикови башански окружују ме.</verse>
				<verse number="13">Уста су разјапили на мене лавови што плен раздиру и ричу.</verse>
				<verse number="14">Као вода се изливам, све ми се кости ишчашиле. Срце ми као восак, у мени се истопило.</verse>
				<verse number="15">Грло ми се осушило као суд грнчарски, језик за непце залепио. У смртни прах си ме положио.</verse>
				<verse number="16">Пси ме опколише, чопор зликоваца око мене кружи. Руке и ноге ми прободоше,</verse>
				<verse number="17">све кости своје пребројати могу. Гледају ме и ликују.</verse>
				<verse number="18">Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.</verse>
				<verse number="19">Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене! Снаго моја, у помоћ ми похитај!</verse>
				<verse number="20">Душу ми избави од мача, живот драгоцени од псећих шапа.</verse>
				<verse number="21">Спаси ме из лављих уста, услиши ме пред роговима бивољим.</verse>
				<verse number="22">Објавићу твоје Име својој браћи, усред скупа ћу те хвалити.</verse>
				<verse number="23">Хвалите ГОСПОДА, ви који га се бојите. Славите га, сви потомци Јаковљеви. Плашите га се, сви потомци Израелови.</verse>
				<verse number="24">Јер, он није презрео патње невољникове ни гнушао их се. Није сакрио своје лице од њега, него га је чуо кад је завапио.</verse>
				<verse number="25">Од тебе су моје хвале на великом скупу; пред онима који те се боје извршићу своје завете.</verse>
				<verse number="26">Кротки ће јести и наситити се; хвалиће ГОСПОДА они који га траже. Живели довека!</verse>
				<verse number="27">Сетиће се ГОСПОДА сви крајеви земље и вратити му се; поклониће се пред њим све породице незнабожаца.</verse>
				<verse number="28">Јер, царска власт припада ГОСПОДУ – он влада над народима.</verse>
				<verse number="29">Јешће и клањати му се сви људи у снази. На колена ће пред њим пасти сви који у смртни прах силазе, који своју душу не могу да сачувају у животу.</verse>
				<verse number="30">Потомство ће му служити. О Господу ће причати следећем поколењу</verse>
				<verse number="31">и његову праведност објављивати народу још нерођеном: »Овако је учинио ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">ГОСПОД је пастир мој, ни у чему не оскудевам.</verse>
				<verse number="2">Даје ми да на зеленим ливадама лежим, крај водâ ме мирних води,</verse>
				<verse number="3">живот ми обнавља. Ради свог Имена стазама правим ме проводи.</verse>
				<verse number="4">Макар долином сенке смрти ишао, зла се не бојим, јер ти си са мном. Твој штап и палица утеху ми пружају.</verse>
				<verse number="5">Трпезу простиреш преда мном наочиглед душманима мојим. Главу ми помазујеш уљем, мој пехар се прелива.</verse>
				<verse number="6">Да, доброта и љубав пратиће ме свих дана мог живота и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">ГОСПОДЊА је земља и све на њој, свет и сви који на њему живе.</verse>
				<verse number="2">Јер он га утемељи на морима и учврсти на морским струјама.</verse>
				<verse number="3">Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ? Ко сме да стоји на његовом светом месту?</verse>
				<verse number="4">Онај чије су руке неукаљане и срце чисто, који не жуди за ништавним боговима и не заклиње се лажно.</verse>
				<verse number="5">Такав ће примити благослов од ГОСПОДА и оправдање од Бога, свог Спаситеља.</verse>
				<verse number="6">Такви су они који га траже – који твоје лице траже, Боже Јаковљев.</verse>
				<verse number="7">Дигните своје надвратке, капије, отворите се, двери вечне, да славни Цар уђе.</verse>
				<verse number="8">Ко је тај славни Цар? ГОСПОД јаки и силни, ГОСПОД у боју силни!</verse>
				<verse number="9">Дигните своје надвратке, капије, отворите се, двери вечне, да славни Цар уђе.</verse>
				<verse number="10">Ко је тај славни Цар? ГОСПОД над војскама – он је славни Цар!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,</verse>
				<verse number="2">у тебе се уздам, Боже мој. Не дај да се постидим, не дај да непријатељи ликују нада мном.</verse>
				<verse number="3">Неће се постидети који тебе ишчекују – постидеће се они који те лако изневере.</verse>
				<verse number="4">Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ, својим стазама ме научи.</verse>
				<verse number="5">Води ме у својој истини и поучи ме, јер ти си Бог, мој Спаситељ; тебе поваздан ишчекујем.</verse>
				<verse number="6">Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави, јер су од вечности.</verse>
				<verse number="7">Не сећај се грехâ из моје младости ни мојих преступа. Сети ме се због своје љубави и доброте, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="8">Добар је ГОСПОД и правичан – зато грешнике учи своме путу.</verse>
				<verse number="9">Нека кротке води ка оном што је право и нека кротке учи своме путу.</verse>
				<verse number="10">Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.</verse>
				<verse number="11">Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости, иако је велик.</verse>
				<verse number="12">Ко се боји ГОСПОДА, ГОСПОД ће га усмерити путем који треба да изабере.</verse>
				<verse number="13">Живот ће провести у благостању, а његови потомци наследиће земљу.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД је присан с онима који га се боје, свој Савез им обзнањује.</verse>
				<verse number="15">Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА, јер ми ноге ослобађа из мреже.</verse>
				<verse number="16">Окрени се к мени и милостив ми буди, јер сам усамљен и јадан.</verse>
				<verse number="17">Бриге ми се намножиле у срцу – ослободи ме тескобе.</verse>
				<verse number="18">Види мој јад и муку и све моје грехе однеси.</verse>
				<verse number="19">Види колико је мојих непријатеља и колико жестоком мржњом ме мрзе.</verse>
				<verse number="20">Чувај ми душу и избави ме. Не дај да се постидим, јер у тебе се уздам.</verse>
				<verse number="21">Нека ме поштење и честитост чувају, јер тебе ишчекујем.</verse>
				<verse number="22">Избави Израел, Боже, из свих његових невоља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости, у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.</verse>
				<verse number="2">Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери, моје срце и мисли истражи.</verse>
				<verse number="3">Јер, твоја љубав ми је пред очима и у твојој истини живим.</verse>
				<verse number="4">Не седим са ништаријама и не улазим к лицемерима.</verse>
				<verse number="5">Мрзак ми је скуп зликоваца и нећу да седим с опакима.</verse>
				<verse number="6">Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ, и око твог жртвеника идем,</verse>
				<verse number="7">из свега гласа певајући песму захвалницу и причајући о свим твојим делима чудесним.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш и место где твоја Слава станује.</verse>
				<verse number="9">Не узми ми душу с грешницима, мој живот са крволоцима,</verse>
				<verse number="10">чије руке извршавају опаке науме и десница им пуна мита.</verse>
				<verse number="11">А ја живим у својој честитости. Избави ме и милостив ми буди.</verse>
				<verse number="12">На равном месту стоје ми ноге. На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ – кога да се бојим? ГОСПОД је тврђава мог живота – од кога да страхујем?</verse>
				<verse number="2">Кад на мене навале зликовци, моји душмани и непријатељи, да ми тело прождру, посрнуће и пасти.</verse>
				<verse number="3">Ако се и војска утабори против мене, срце ми се неће бојати. Ако и рат против мене поведу, и тада ћу бити спокојан.</verse>
				<verse number="4">Само једно од ГОСПОДА молим, само једно тражим: да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим све дане свога живота, да гледам лепоту ГОСПОДЊУ и савет тражим у Храму његовом.</verse>
				<verse number="5">Јер, на дан несреће он ће ме у свом боравишту чувати, сакрити ме у скровишту свога шатора и на високу стену поставити.</verse>
				<verse number="6">Тада ћу дићи главу над непријатељима око себе. Код његовог шатора кличући ћу приносити жртве, певати и свирати ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="7">Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим, милостив ми буди и услиши ме.</verse>
				<verse number="8">Срце ми каже: »Тражи његово лице!« Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="9">Не криј своје лице од мене, не одбиј свог слугу у гневу. Ти си Помагач мој. Не одбаци ме и не остави, Боже, Спаситељу мој.</verse>
				<verse number="10">Ако ме отац и мајка оставе, ГОСПОД ће ме примити.</verse>
				<verse number="11">Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ, равном стазом ме води због мојих непријатеља.</verse>
				<verse number="12">Не препуштај ме вољи душмана, јер лажни сведоци против мене устају, од насиља дашћу.</verse>
				<verse number="13">У ово сам сигуран: видећу доброту ГОСПОДЊУ у земљи живих.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОДА ишчекуј. Буди јак и одважног срца и ГОСПОДА ишчекуј.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја, не оглуши се о мене. Јер, ако будеш ћутао, бићу као они што у гробну јаму силазе.</verse>
				<verse number="2">Чуј глас моје молбе кад ти вапијем, кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.</verse>
				<verse number="3">Не одвлачи ме са опакима, са онима који чине неправду, који са ближњима говоре о миру, а у срцу им зло.</verse>
				<verse number="4">Дај им према њиховим делима, према злоћи њихових поступака. Дај им према њиховим делима и врати им како су заслужили.</verse>
				<verse number="5">Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини ни његова дела, он ће их срушити и више их неће подићи.</verse>
				<verse number="6">Благословен ГОСПОД, јер је чуо глас моје молбе.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД је моја снага и штит. Моје срце у њега се узда, и помоћ ми долази. Стога ми срце кличе од радости и ГОСПОДУ песмом захваљујем.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД је снага свом народу, тврђава спасења свом помазанику.</verse>
				<verse number="9">Спаси свој народ и благослови свој посед. Буди им пастир и носи их довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници, ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,</verse>
				<verse number="2">признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ. Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.</verse>
				<verse number="3">Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама, Бог славни грми, ГОСПОД грми над големим водама.</verse>
				<verse number="4">Силан је глас ГОСПОДЊИ, величанствен је глас ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="5">Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи, ГОСПОД либанске кедрове ломи.</verse>
				<verse number="6">Од њега Либан поскакује као теле, Сирјон као биволче.</verse>
				<verse number="7">Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.</verse>
				<verse number="8">Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса, ГОСПОД кадешку пустињу потреса.</verse>
				<verse number="9">Глас ГОСПОДЊИ храстове савија и шуме огољује. У његовом Храму сви вичу: »Слава!«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД над потопом седи на престолу, ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД свом народу даје снагу, ГОСПОД свој народ миром благосиља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Узвисујем те, ГОСПОДЕ, јер си ме из невоље извукао и ниси дао да непријатељи ликују нада мном.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОДЕ, Боже мој, теби сам завапио, и ти ме исцели.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДЕ, душу си ми подигао из Шеола, у животу ме одржао, да у гробну јаму не сиђем.</verse>
				<verse number="4">Певајте псалме ГОСПОДУ, верни његови, његовом светом Имену захваљујте.</verse>
				<verse number="5">Јер, гнев његов траје само трен, а наклоност његова цео живот. Плач може потрајати сву ноћ, али ујутро долази клицање.</verse>
				<verse number="6">У својој безбрижности рекох: »Никада се нећу поколебати.«</verse>
				<verse number="7">ГОСПОДЕ, својом наклоношћу учинио си да стојим чврсто као гора. Али, кад си своје лице сакрио, уплаших се</verse>
				<verse number="8">и завапих теби, ГОСПОДЕ, ГОСПОДА замолих за милост:</verse>
				<verse number="9">»Каква је корист од моје смрти, од мога силаска у гробну јаму? Зар ће ти прах захваљивати? Зар ће он објављивати твоју истину?«</verse>
				<verse number="10">Чуј, ГОСПОДЕ, и милостив ми буди, Помагач ми буди, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="11">Моју си кукњаву окренуо у играње. Кострет си свукао с мене и у радост ме обукао,</verse>
				<verse number="12">да ти моја душа пева псалме и да не замукне. ГОСПОДЕ, Боже мој, довека ћу ти захваљивати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">У тебе се уздам, ГОСПОДЕ. Не дај да се икада постидим; избави ме због своје праведности.</verse>
				<verse number="2">Чуј ме и похитај да ме избавиш. Буди ми стена, да ме заштитиш, тврђава висока, да ме спасеш.</verse>
				<verse number="3">Ти си моја Стена и Тврђава. Води ме и управљај ради Имена свога.</verse>
				<verse number="4">Извуци ме из мреже коју ми поставише, јер ти си моје Уточиште.</verse>
				<verse number="5">У твоје руке дух свој предајем; избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.</verse>
				<verse number="6">Мрзим оне што се држе идола ништавних. Ја се у ГОСПОДА уздам.</verse>
				<verse number="7">Веселићу се и радовати у твојој љубави, јер си мој јад видео и сазнао тескобу моје душе.</verse>
				<verse number="8">Ниси ме предао у руке непријатељу, него си ми ноге учврстио на месту пространом.</verse>
				<verse number="9">Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи. Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.</verse>
				<verse number="10">Живот ми изједа тескоба, моје године јецање. Снага ме издаје због моје невоље, кости ми ослабише.</verse>
				<verse number="11">Због свих својих душмана велико ругло постадох ближњима. Ужасавају ме се познаници; ко год ме види на улици, од мене бежи.</verse>
				<verse number="12">Заборавили ме као да сам мртав, као сломљен суд постадох.</verse>
				<verse number="13">Чујем шапутање многих – ужас одасвуд: заверу кују против мене и смишљају како живот да ми узму.</verse>
				<verse number="14">Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ, и говорим: »Ти си Бог мој.«</verse>
				<verse number="15">Моја је судбина у твојој руци. Избави ме из руку непријатељâ и оних што ме прогоне.</verse>
				<verse number="16">Својим лицем обасјај свога слугу, у својој љубави ме спаси.</verse>
				<verse number="17">Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ, јер теби вапијем. Нека се постиде опаки и нека у Шеолу умукну.</verse>
				<verse number="18">Нека ућуткане буду усне лажљиве, јер дрско, охоло и презриво против праведника говоре.</verse>
				<verse number="19">Како је велика твоја доброта, коју си спремио за оне који те се боје, коју наочиглед људима показујеш онима који се у тебе уздају.</verse>
				<verse number="20">Склањаш их од људских сплетки у скровиште свога лица. У свом заклону их сакриваш од свадљивих језика.</verse>
				<verse number="21">Благословен ГОСПОД, јер ми је чудесну љубав показао у граду под опсадом.</verse>
				<verse number="22">У свом страху рекох: »Уклоњен сам испред твојих очију.« Али ти си чуо глас моје молбе кад сам ти завапио.</verse>
				<verse number="23">Волите ГОСПОДА, сви верни његови. ГОСПОД чува верне, а охолима пуном мером враћа.</verse>
				<verse number="24">Будите јаки и одважног срца, сви који ГОСПОДА ишчекујете.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Благо оном коме су преступи опроштени, чији су греси покривени.</verse>
				<verse number="2">Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу и у чијем духу нема лукавости.</verse>
				<verse number="3">Док сам ћутао, кости ми ослабише од мог ридања свакодневног.</verse>
				<verse number="4">И дан и ноћ твоја ме рука притискала, снага ми се сушила као за летње жеге.</verse>
				<verse number="5">Тада ти признах свој грех и више своју кривицу нисам скривао. Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ« – и ти опрости кривицу мога греха.</verse>
				<verse number="6">Зато нека ти се сваки верни моли у време невоље. Када се бујица силних вода дигне, до њега неће доћи.</verse>
				<verse number="7">Ти си заклон мој; од невоље ћеш ме сачувати, окружити ме песмама избављења.</verse>
				<verse number="8">»Научићу те и показати ти пут којим треба да идеш. Саветоваћу те и држати те на оку.</verse>
				<verse number="9">Не буди као коњ или мазга, који немају памети, којима се управља жвалама и уздама, јер ти иначе не прилазе.«</verse>
				<verse number="10">Многе су муке опакога, али ко се у ГОСПОДА узда, љубав га окружује.</verse>
				<verse number="11">Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници! Кличите од радости, сви који сте срца честитог!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници! Честитима приличи да му певају хвалоспев.</verse>
				<verse number="2">Захваљујте ГОСПОДУ лиром, свирајте му на лири од десет жица.</verse>
				<verse number="3">Певајте му нову песму, умилно свирајте и кличите од радости.</verse>
				<verse number="4">Јер, правична је реч ГОСПОДЊА и поуздана су сва његова дела.</verse>
				<verse number="5">Он воли праведност и правду, пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="6">Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена, све мноштво на њима дахом уста његових.</verse>
				<verse number="7">Он морске воде на куп сабире и океан ставља у спремишта.</verse>
				<verse number="8">Нека се сва земља боји ГОСПОДА, нека сви житељи света страхују од њега.</verse>
				<verse number="9">Јер, он рече – и све постаде, он заповеди – и све се појави.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД разбија науме незнабожаца, спречава намере народâ.</verse>
				<verse number="11">А науми ГОСПОДЊИ остају довека, намере његовог срца кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="12">Благо народу чији Бог је ГОСПОД, народу који је изабрао себи за посед.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД са неба гледа и види све људе,</verse>
				<verse number="14">из свог пребивалишта на све житеље земље мотри –</verse>
				<verse number="15">он који је свима саздао срце и прониче сва њихова дела.</verse>
				<verse number="16">Не спасава цара мноштво његове војске, не избавља ратника његова велика снага.</verse>
				<verse number="17">Узалуд се од коња надати избављењу, не помаже његова велика снага да се умакне.</verse>
				<verse number="18">Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје, на онима који се у његову љубав уздају</verse>
				<verse number="19">да их избави од смрти и одржи у животу у време глади.</verse>
				<verse number="20">Наша душа ГОСПОДА ишчекује, он нам је помагач и штит.</verse>
				<verse number="21">У њему нам се радује срце, јер се у његово свето Име уздамо.</verse>
				<verse number="22">Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ, јер се у тебе уздамо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба, стално га хвалити својим устима.</verse>
				<verse number="2">Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ – чуће то кротки и обрадовати се.</verse>
				<verse number="3">Величајте са мном ГОСПОДА, заједно узвисујмо Име његово.</verse>
				<verse number="4">Тражио сам ГОСПОДА, и он ме услишио – избавио ме од свих мојих страхова.</verse>
				<verse number="5">Који у њега гледају, озарени су, лице им никад не облива стид.</verse>
				<verse number="6">Ево, сиромах завапи, и ГОСПОД га услиши и спасе из свих невоља.</verse>
				<verse number="7">Анђео ГОСПОДЊИ диже табор око оних који се ГОСПОДА боје и избавља их.</verse>
				<verse number="8">Окусите и видите да је ГОСПОД добар; благо човеку који се у њега узда.</verse>
				<verse number="9">Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови, јер који га се боје ничим не оскудевају.</verse>
				<verse number="10">И лавови могу немати хране и огладнети, али они који траже ГОСПОДА ничег доброг нису лишени.</verse>
				<verse number="11">Дођите, децо, саслушајте ме, учићу вас страху од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="12">Ако уживаш у животу и желиш да видиш многе дане среће,</verse>
				<verse number="13">чувај свој језик од зла и своје усне од лажљивих речи.</verse>
				<verse number="14">Клони се зла и чини добро, тражи мир и за њим иди.</verse>
				<verse number="15">Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима, његове уши чују њихове вапаје.</verse>
				<verse number="16">Лице је ГОСПОДЊЕ против оних који чине зло, да спомен на њих уклони са земље.</verse>
				<verse number="17">Праведни завапе, и ГОСПОД их чује, избавља их из свих невоља.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД је близу онима који су сломљеног срца и спасава оне чији је дух скршен.</verse>
				<verse number="19">Праведника могу снаћи многе невоље, али га ГОСПОД из свих њих избавља;</verse>
				<verse number="20">све кости му чува, ниједна од њих неће се сломити.</verse>
				<verse number="21">Зло ће погубити опакога и кажњени ће бити који мрзе праведника.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД откупљује своје слуге, нема казне за онога ко се у њега узда.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ, бори се против оних што се против мене боре.</verse>
				<verse number="2">Штит и оклоп узми, устани и у помоћ ми притекни.</verse>
				<verse number="3">Копљем и сулицом замахни на моје гонитеље. Мојој души реци: »Ја сам твој Спаситељ.«</verse>
				<verse number="4">Нека осрамоћени буду и постиде се они који би да ми узму живот. Нека посрамљени узмакну они који ми смишљају зло.</verse>
				<verse number="5">Нека буду као плева на ветру када их анђео ГОСПОДЊИ потера.</verse>
				<verse number="6">Нека им пут буде мрачан и клизав када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.</verse>
				<verse number="7">Јер, без разлога поставише мрежу пред мене и без разлога ми ископаше јаму.</verse>
				<verse number="8">Нека их задеси пропаст изненадна – нека их ухвати мрежа коју су поставили, нека упадну у јаму своје пропасти.</verse>
				<verse number="9">Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ и радовати се у спасењу његовом.</verse>
				<verse number="10">Свим ћу својим бићем рећи: »Ко је као ти, ГОСПОДЕ? Сиромаха спасаваш од јачега од њега, сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«</verse>
				<verse number="11">Устају окрутни сведоци, испитују ме о оном што не знам.</verse>
				<verse number="12">Злом ми узвраћају за добро и душу ми уцвељују.</verse>
				<verse number="13">А ја сам се, кад су били болесни, облачио у кострет и постом морио своју душу. Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,</verse>
				<verse number="14">у жалости сам ишао унаоколо као за пријатељем или братом, погружен као да своју мајку оплакујем.</verse>
				<verse number="15">А сад кад сам ја посрнуо, они се обрадоваше и удружише. Нападачи се удружише против мене, да ме изненада нападну, па ме раздиру без престанка.</verse>
				<verse number="16">Погано се ругају ругаоци и на мене шкргућу зубима.</verse>
				<verse number="17">Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ? Избави ми душу од њихових насртаја, живот драгоцени од ових лавова.</verse>
				<verse number="18">Захваљиваћу ти на великом скупу, хвалити те међу мноштвом народа.</verse>
				<verse number="19">Не дај да нада мном ликују моји лажљиви непријатељи; не дај да злобно намигују очима ови што ме без разлога мрзе.</verse>
				<verse number="20">Јер, они не говоре о миру, него смишљају лажне оптужбе против оних који мирно живе у земљи.</verse>
				<verse number="21">Разјапили су уста на мене и говоре: »Да, да! Својим очима смо видели!«</verse>
				<verse number="22">И ти си видео, ГОСПОДЕ – немој да ћутиш. Не буди далеко од мене, Господе.</verse>
				<verse number="23">Пробуди се и устани да ме одбраниш у мојој парници, Боже мој и Господе.</verse>
				<verse number="24">У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој, и не дај им да ликују нада мном.</verse>
				<verse number="25">Не дај им да помисле: »Да, баш то смо хтели«, не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«</verse>
				<verse number="26">Нека се постиде и посраме сви који над мојом несрећом ликују. Нека стид и срамоту обуку они који се нада мном узвисују.</verse>
				<verse number="27">Нека кличу и радују се они којима је мило што сам оправдан. Нека стално говоре: »Велик је ГОСПОД, мила му је добробит његовог слуге.«</verse>
				<verse number="28">А мој ће језик о твојој праведности причати, хвале ти изрицати поваздан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Грех говори опакоме дубоко у срцу. Страха од Бога нема му пред очима,</verse>
				<verse number="2">јер сâм себи сувише ласка да би свој грех видео и замрзео.</verse>
				<verse number="3">Речи његових уста грешне су и лажљиве, престаде да буде разуман и да чини добро.</verse>
				<verse number="4">На својој постељи смишља неправду, на рђавом путу стоји, зло не одбацује.</verse>
				<verse number="5">Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса, твоја верност до облакâ.</verse>
				<verse number="6">Твоја је праведност као моћне планине, твоја правда као океан. Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="7">Како је драгоцена твоја љубав! У сенци твојих крила род људски налази уточиште.</verse>
				<verse number="8">Госте се обиљем из твога Дома, дајеш им да пију из реке твојих посластица.</verse>
				<verse number="9">Јер, код тебе је врело живота, због твоје светлости светлост видимо.</verse>
				<verse number="10">И даље показуј љубав онима који те познају и своју праведност онима срца честитог.</verse>
				<verse number="11">Нека ме не гази нога охолога и не тресе рука опакога.</verse>
				<verse number="12">Гле како попадали леже они који чине зло, оборени да се више не дигну.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Не жести се због зликоваца и не завиди онима који чине неправду,</verse>
				<verse number="2">јер они ће се ускоро осушити као трава, брзо свенути као зелено биље.</verse>
				<verse number="3">У ГОСПОДА се уздај и чини добро, да се настаниш у земљи и да живиш спокојно.</verse>
				<verse number="4">У ГОСПОДУ тражи срећу, и он ће ти дати што ти срце жели.</verse>
				<verse number="5">Свој пут ГОСПОДУ препусти, у њега се уздај и ово ће учинити:</verse>
				<verse number="6">учиниће да твоја праведност засија као светлост, твоја правда као сунце у подне.</verse>
				<verse number="7">Смири се пред ГОСПОДОМ и стрпљиво га чекај. Не жести се због онога ко успева на свом путу, због човека који своје опаке науме остварује.</verse>
				<verse number="8">Окани се гнева и остави се јарости, не жести се – то води само злу.</verse>
				<verse number="9">Јер, зликовци ће бити одстрањени, а који ГОСПОДА ишчекују, наследиће земљу.</verse>
				<verse number="10">Још мало, и опакога више неће бити; ма колико га тражио на његовом месту, нећеш га наћи.</verse>
				<verse number="11">А кротки ће наследити земљу и у великом миру уживати.</verse>
				<verse number="12">Опаки против праведника смишља зло и шкргуће зубима на њега.</verse>
				<verse number="13">Али ГОСПОД се смеје опакоме, јер зна да долази дан његове казне.</verse>
				<verse number="14">Опаки потежу мач и натежу лук да оборе сиромаха и убогога, да покољу оне који живе честито.</verse>
				<verse number="15">Али мач ће пробости њихово срце и њихови лукови биће поломљени.</verse>
				<verse number="16">Боље је оно мало што праведник има него велико богатство опаких.</verse>
				<verse number="17">Јер, сломиће се руке опаких, а ГОСПОД је ослонац праведнику.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД зна живот беспрекорних. Њихово наследство остаће довека,</verse>
				<verse number="19">неће се постидети у време зла, биће сити у данима глади.</verse>
				<verse number="20">А опаки ће пропасти. Нестаће непријатељи ГОСПОДА као лепота ливаде, као дим ће нестати.</verse>
				<verse number="21">Опаки узима у зајам, али не враћа, а праведник је милостив и даје.</verse>
				<verse number="22">Они које ГОСПОД благослови, наследиће земљу, а које прокуне, биће одстрањени.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД учвршћује кораке човекове ако му је мио његов пут.</verse>
				<verse number="24">Ако и посрне, неће пасти, јер га ГОСПОД придржава руком.</verse>
				<verse number="25">Био сам млад, а сад сам стар, али још не видех да је праведник остављен или да му деца просе хлеба.</verse>
				<verse number="26">Увек је милостив и на зајам даје и деца су му благослов.</verse>
				<verse number="27">Клони се зла и чини добро, и живећеш у својој земљи довека.</verse>
				<verse number="28">Јер, ГОСПОД воли правду и неће оставити своје верне. Он их довека чува, а потомци опаких биће одстрањени.</verse>
				<verse number="29">Праведници ће наследити земљу и у њој живети довека.</verse>
				<verse number="30">Праведникова уста говоре мудрост и језик казује што је праведно.</verse>
				<verse number="31">У срцу му је Закон Бога његовог, кораци му не посрћу.</verse>
				<verse number="32">Опаки вреба на праведника, тражи прилику да га усмрти,</verse>
				<verse number="33">али ГОСПОД му га неће оставити у рукама ни дати да буде осуђен кад му суде.</verse>
				<verse number="34">ГОСПОДА ишчекуј и његовог пута се држи. Он ће те узвисити и наследићеш земљу; видећеш кад опаки буду одстрањени.</verse>
				<verse number="35">Видео сам опаког окрутника како се као зелено дрво шири.</verse>
				<verse number="36">Прођох касније онуда, а оно – њега нема! Потражих га, али га не нађох.</verse>
				<verse number="37">Посматрај беспрекорнога и гледај честитога: мирољубив човек има будућност.</verse>
				<verse number="38">А сви преступници биће затрти, будућност опаких одсечена.</verse>
				<verse number="39">Праведницима спасење долази од ГОСПОДА, он им је тврђава у време невоље.</verse>
				<verse number="40">ГОСПОД им помаже и избавља их, од опаких их избавља и спасава, јер у њега се уздају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу и не притискај ме стегом у својој јарости.</verse>
				<verse number="2">Твоје стреле заболе се у мене и рука твоја на мене се спустила.</verse>
				<verse number="3">Нема здравља у мом телу због твоје срџбе, нема мира мојим костима због мога греха.</verse>
				<verse number="4">Моја кривица над главу ми се наднела као тежак терет, за мене претежак.</verse>
				<verse number="5">Моје ране заударају, гноје се због мога безумља.</verse>
				<verse number="6">Савијен сам и сасвим погнут, поваздан у жалости ходам унаоколо.</verse>
				<verse number="7">Леђа ми жарећи бол пробада, на телу ми ништа здраво није.</verse>
				<verse number="8">Изнемогао сам и сав сломљен, ридам због срца тескобног.</verse>
				<verse number="9">Пред тобом су све моје жеље, Господе, није ти скривено моје јецање.</verse>
				<verse number="10">Срце ми силно лупа, снага ме издаје, нестаде и светлост мојих очију.</verse>
				<verse number="11">Не прилазе ми пријатељи и другови због моје болести, моја родбина подаље се држи.</verse>
				<verse number="12">Замке постављају они што би да ми узму живот. Они што би да ми науде, пропашћу ми прете, поваздан смишљају преваре.</verse>
				<verse number="13">А ја сам као глув, и ништа не чујем, и као нем, и уста не отварам.</verse>
				<verse number="14">Постадох као човек који не чује, из чијих уста нема одговора.</verse>
				<verse number="15">Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ, ти ћеш чути, Господе мој, Боже.</verse>
				<verse number="16">Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном. Кад ми нога посрне, нека се нада мном не узвисују.«</verse>
				<verse number="17">Јер, само што не паднем, а мој бол стално је са мном.</verse>
				<verse number="18">Али своју кривицу признајем, мој грех ме мучи.</verse>
				<verse number="19">Непријатељи ми пуни живота и многобројни, много их је који ме мрзе без разлога.</verse>
				<verse number="20">За добро ми узвраћају злом, оптужују ме што за добрим идем.</verse>
				<verse number="21">Не остављај ме, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене, Боже мој.</verse>
				<verse number="22">У помоћ ми похитај, ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Рекох: »Пазићу на своје путеве да својим језиком не згрешим. Брњицу ћу држати на устима све док је опаки преда мном.«</verse>
				<verse number="2">Заћутах, умукнух, чак ни о добру нисам говорио. Али мој бол се погорша,</verse>
				<verse number="3">срце се у мени ражари. Што сам више о томе мислио, то је огањ више горео. Тада проговорих:</verse>
				<verse number="4">»ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај и меру мојих дана, да знам како ми је живот пролазан.</verse>
				<verse number="5">Ево, дао си ми дане кратке као длан, мој век животни као ништа је пред тобом. Сваки човек је само дашак.</verse>
				<verse number="6">»Сваки човек као авет тумара, узалуд трчкара унаоколо, богатство гомила, а не зна ко ће га покупити.</verse>
				<verse number="7">»А сада, Господе, шта да чекам? У теби је моја нада.</verse>
				<verse number="8">Избави ме од свих мојих преступа, не дај да ме безумници вређају.</verse>
				<verse number="9">Ућутаћу, нећу отварати уста, јер ти си ово учинио.</verse>
				<verse number="10">Склони свој ударац од мене – докрајчиће ме силина твоје руке.</verse>
				<verse number="11">Ти човека прекореваш и одгајаш стегом због његове кривице и као мољац разједаш све за чим жуди. Сваки човек је само дашак.</verse>
				<verse number="12">»Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ, мој вапај саслушај, на моје сузе се не оглуши. Јер, ја сам само дошљак и насељеник код тебе, као сви моји праоци.</verse>
				<verse number="13">Скини свој поглед са мене, да се још мало повеселим пре но што одем и више ме не буде.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао, и он ми се окрену и чу мој вапај.</verse>
				<verse number="2">Извуче ме из јаме пропасти, из муља и блата. Ноге ми постави на хридину, кораке ми учврсти.</verse>
				<verse number="3">У уста ми стави нову песму, хвалоспев Богу нашем. Многи ће то видети и уплашити се и у ГОСПОДА се уздати.</verse>
				<verse number="4">Благо човеку коме је ГОСПОД узданица, који се не окреће охолима, онима који за лажима иду.</verse>
				<verse number="5">Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој. Чудесни су твоји науми – нема ти равна. Да их објављујем и говорим о њима, толико их је да се не могу пребројати.</verse>
				<verse number="6">Нису ти биле миле жртве и приноси, него си ми уши отворио. Паљенице и жртве за очишћење ниси тражио.</verse>
				<verse number="7">Тада рекох: »Ево долазим – о мени пише у књизи</verse>
				<verse number="8">– милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој. Закон твој дубоко ми је у срцу.«</verse>
				<verse number="9">Радосну вест о праведности објавих на великом скупу – нисам своја уста затворио, и ти то знаш, ГОСПОДЕ;</verse>
				<verse number="10">нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио. Говорио сам о твојој верности и спасењу, нисам твоју љубав и истину прикрио од великог скупа.</verse>
				<verse number="11">Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ, нека ме твоја љубав и истина стално штите.</verse>
				<verse number="12">Јер, сколише ме зла небројена, моји греси ме стигоше, па више не видим. Више их је него власи на глави и срце ме издаје.</verse>
				<verse number="13">Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме! ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!</verse>
				<verse number="14">Нека постиђени и осрамоћени буду сви који би да ми узму живот. Нека осрамоћени узмакну сви који ми желе зло.</verse>
				<verse number="15">Нека се згрозе над својом срамотом сви који ми говоре: »Да, да.«</verse>
				<verse number="16">А који тебе траже нека се у теби радују и веселе. Нека они који твоје спасење воле стално говоре: »Велик је ГОСПОД!«</verse>
				<verse number="17">Сиромах сам и убог, али Господ мисли на мене. Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже – не оклевај.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">Благо оном ко мари за сиромаха. ГОСПОД ће га избавити у време зла,</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог; благословиће га на земљи и неће га предати на вољу непријатељима;</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој и вратити му здравље.</verse>
				<verse number="4">Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, исцели ме, јер против тебе сам згрешио.«</verse>
				<verse number="5">Непријатељи моји рђаво о мени говоре: »Када ће овај да умре и име да му нестане?«</verse>
				<verse number="6">Кад год неки од њих дође да ме види, испразности говори, а у срцу зле гласине скупља, па изађе и исприча их.</verse>
				<verse number="7">Сви који ме мрзе сложно се против мене дошаптавају, зло ми смишљају и говоре:</verse>
				<verse number="8">»То га нека гадна болештина држи; сад кад је легао, више неће устати.«</verse>
				<verse number="9">Чак и мој најбољи пријатељ, коме сам веровао, који је мој хлеб јео, своју пету на мене диже.</verse>
				<verse number="10">Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ, подигни ме, да им истом мером вратим.</verse>
				<verse number="11">По овом знам да сам ти омилио: мој непријатељ нада мном не ликује.</verse>
				<verse number="12">Ти ме због моје честитости подржаваш и пред своје лице стављаш довека.</verse>
				<verse number="13">Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, од вечности до вечности! Амин! Амин!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Као што јелен жуди за водама потока, тако душа моја жуди за тобом, Боже.</verse>
				<verse number="2">Жедна ми је душа Бога, Бога живога. Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?</verse>
				<verse number="3">Сузе су ми храна дању и ноћу док ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«</verse>
				<verse number="4">Душа ме боли кад се сетим како сам с мноштвом народа ишао, водећи их до Дома Божијег, уз клицање и захваљивање силног света који празнује.</verse>
				<verse number="5">Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом</verse>
				<verse number="6">и мом Богу. Душа је у мени потиштена. Зато ћу те се сећати на овом брдашцу крај горе Хермон, у земљи где река Јордан почиње,</verse>
				<verse number="7">где дубина дубину дозива хучањем твојих водопада. Сви твоји валови и таласи преко мене пређоше.</verse>
				<verse number="8">Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље, а ноћу је његова песма са мном, молитва Богу мог живота.</verse>
				<verse number="9">Питам Бога, Хридину моју: »Зашто си ме заборавио? Зашто унаоколо ходам у жалости, од непријатеља угњетен?«</verse>
				<verse number="10">Кости ми пуцају од увреда душмана, који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«</verse>
				<verse number="11">Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Оправдај ме, Боже; поведи моју парницу против народа безбожног, избави ме од човека лукавог и неправедног.</verse>
				<verse number="2">Ти си Бог, Тврђава моја. Зашто си ме одбацио? Зашто унаоколо ходам у жалости, од непријатеља угњетен?</verse>
				<verse number="3">Пошаљи своју светлост и истину, да ме воде. Нека ме доведу до твоје свете горе, до твога Боравишта.</verse>
				<verse number="4">Тада ћу прићи Божијем жртвенику, Богу, мојој радости највећој. Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.</verse>
				<verse number="5">Зашто си потиштена, душо моја? Зашто си тако узнемирена у мени? У Бога се уздај, јер опет ћу му захваљивати, Спаситељу мом и мом Богу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Својим смо ушима чули, Боже, наши су нам праоци причали о делима која си учинио у њихово време, у данима давним.</verse>
				<verse number="2">Својом руком си истерао незнабошце, а наше праоце засадио; народе си скршио, а њих раширио.</verse>
				<verse number="3">Нису својим мачем запосели земљу, нити им је њихова рука донела победу, него твоја десница, твоја рука и светлост твога лица, јер си их волео.</verse>
				<verse number="4">Ти си мој Цар и мој Бог, који Јакову дајеш победе.</verse>
				<verse number="5">С тобом душмане потискујемо, твојим Именом газимо оне што се на нас дижу.</verse>
				<verse number="6">Јер, не уздам се у свој лук, нити ми мој мач доноси победу,</verse>
				<verse number="7">него нам ти победу над душманима доносиш, ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.</verse>
				<verse number="8">Богом се поваздан хвалимо и довека ћемо твоје Име славити.</verse>
				<verse number="9">А сада нас ти одбаци и извргну срамоти и више у бој не излазиш с нашим војскама.</verse>
				<verse number="10">Учинио си да узмакнемо пред душманином, па нас опљачкаше они који нас мрзе.</verse>
				<verse number="11">Предао си нас као овце за клање и раштркао нас међу незнабошце.</verse>
				<verse number="12">Свој народ си продао у бесцење и по тој цени ниси много зарадио.</verse>
				<verse number="13">Учинио си нас руглом пред нашим суседима, предметом подсмеха и поруге онима око нас.</verse>
				<verse number="14">Учинио си нас узречицом међу незнабошцима, на нас народи с презиром главом одмахују.</verse>
				<verse number="15">Срамота је моја поваздан преда мном, стид ми лице покрива</verse>
				<verse number="16">због граје онога који ме вређа и погрђује, због непријатеља који би да се освети.</verse>
				<verse number="17">Све нас је то снашло, али те нисмо заборавили ни прекршили твој Савез.</verse>
				<verse number="18">Није нам се окренуло срце ни ноге скренуле са твоје стазе,</verse>
				<verse number="19">а ти си нас смрвио међу тим шакалима и сенком смрти нас покрио.</verse>
				<verse number="20">Ако смо Име свога Бога заборавили или руке ширили ка туђем богу,</verse>
				<verse number="21">зар то Бог не би открио? Јер, он зна тајне срца.</verse>
				<verse number="22">Ради тебе нас поваздан убијају, сматрају нас овцама за клање.</verse>
				<verse number="23">Пробуди се, Господе! Зашто спаваш? Прени се! Не одбаци нас заувек!</verse>
				<verse number="24">Зашто кријеш лице и наш јад и потлаченост заборављаш?</verse>
				<verse number="25">Душа нам потону у прашину, трбух нам се за земљу прилепио.</verse>
				<verse number="26">Устани и помози нам, ради своје љубави нас избави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Из срца ми надиру предивне речи док за цара ово дело састављам. Језик ми је писаљка вештог писара.</verse>
				<verse number="2">Најлепши си од рода људског, умилне речи с усана ти теку. Није чудо што те Бог довека благословио.</verse>
				<verse number="3">Мач припаши уз бедро, ратниче, опаши се сјајем и величанством.</verse>
				<verse number="4">У свом величанству изјаши за истину, кроткост и праведност. Твоја је десница за задивљујућа дела увежбана.</verse>
				<verse number="5">Твоје оштре стреле пробиће срце царевих непријатеља, па ће ти народи падати пред ноге.</verse>
				<verse number="6">Твој престо је, Боже, заувек и довека и жезло правичности жезло је твога царства.</verse>
				<verse number="7">Волиш праведност, а мрзиш опакост. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости као ниједнога од твојих другова.</verse>
				<verse number="8">Сва твоја одећа смирном, алојем и касијом мирише у палатама слоновачом украшеним док у свирци жичаних инструмената уживаш.</verse>
				<verse number="9">Кнегиње су међу твојим дворанкама, уз десницу ти невеста, будућа царица, окићена златом офирским.</verse>
				<verse number="10">»Чуј, кћери, помно ме саслушај: Заборави свој народ и дом свога оца.</verse>
				<verse number="11">Цар ће жудети за твојом лепотом; потчини му се, јер он ће ти бити господар.</verse>
				<verse number="12">Кћи тирска донеће ти дар, народ најбогатији тражити твоју наклоност.«</verse>
				<verse number="13">Кнегиња у венчаници протканој златом као бисер је у златном лежишту.</verse>
				<verse number="14">У руху од шареног веза уводе је к цару са деверушама које је прате.</verse>
				<verse number="15">Уводе их с радошћу и клицањем, у цареву палату улазе.</verse>
				<verse number="16">Твоје праоце наследиће твоји синови; поставићеш их за поглаваре по свој земљи.</verse>
				<verse number="17">Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења; зато ће те народи славити заувек и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Бог је наше уточиште и снага, спреман помагач у невољама.</verse>
				<verse number="2">Зато се нећемо бојати макар се љуљала земља и горе попадале у срце мора,</verse>
				<verse number="3">макар хучале и кључале воде морске и горе се тресле од њиховог налета.</verse>
				<verse number="4">Има једна река чији рукавци радост доносе Божијем граду, месту светом, где је Боравиште Свевишњега.</verse>
				<verse number="5">Бог је усред града, па град неће пасти; Бог ће му помоћи у свитање.</verse>
				<verse number="6">Народи се комешају, падају царства, он глас дигне, земља се растопи.</verse>
				<verse number="7">С нама је ГОСПОД над војскама, Бог Јаковљев наше је утврђење високо.</verse>
				<verse number="8">Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА, пустошења која је учинио на земљи.</verse>
				<verse number="9">До крајева земље он прекида ратове, лук ломи и копље сече, кола спаљује.</verse>
				<verse number="10">»Престаните и знајте да сам ја Бог. Бићу узвишен међу народима, бићу узвишен на земљи.«</verse>
				<verse number="11">С нама је ГОСПОД над војскама, Бог Јаковљев наша је тврђава.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Пљешћите рукама, сви народи, вичите Богу гласом радосним.</verse>
				<verse number="2">Страшан је ГОСПОД, Свевишњи, Цар велики над свом земљом.</verse>
				<verse number="3">Он нам потчини народе, под ноге народности стави.</verse>
				<verse number="4">Он нам изабра наследство, понос Јакова, кога је заволео.</verse>
				<verse number="5">Бог се успиње уз клицање, ГОСПОД уз звук рога овнујског.</verse>
				<verse number="6">Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте! Певајте псалме Цару нашем, певајте!</verse>
				<verse number="7">Јер, Бог је Цар свега света. Маскил му певајте!</verse>
				<verse number="8">Бог влада над народима, Бог на свом светом престолу седи.</verse>
				<verse number="9">Окупљају се владари народâ са народом Бога Авраамовог, јер сви моћници на земљи Богу припадају. Он је силно узвишен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">Велик је ГОСПОД и хвале предостојан у граду нашега Бога. Његова света гора,</verse>
				<verse number="2">на лепој висини, радост је све земље. Гора Сион је као висови Цафона, она је град Цара великога.</verse>
				<verse number="3">Бог се у њеним кулама показа као њено утврђење високо.</verse>
				<verse number="4">Јер, кад су се цареви удружили, кад су заједно кренули на њу,</verse>
				<verse number="5">видеше је и запрепастише се, па побегоше у силном страху.</verse>
				<verse number="6">Тамо их обузе дрхтавица, грчеви као у жене у трудовима,</verse>
				<verse number="7">као кад источни ветар лађе таршишке разбија.</verse>
				<verse number="8">Што смо чули, то смо и видели у граду ГОСПОДА над војскама, у граду нашега Бога: Бог га чини чврстим довека.</verse>
				<verse number="9">Усред твога Храма, ГОСПОДЕ, о твојој љубави размишљамо.</verse>
				<verse number="10">Као и глас о теби, Боже, тако се и хвале теби шире до крајева земље. Твоја десница правду подржава.</verse>
				<verse number="11">Радоваће се гора Сион, клицати Јудини градови због твојих пресуда.</verse>
				<verse number="12">Прођите око Сиона, идите око њега, његове куле пребројте;</verse>
				<verse number="13">добро погледајте његове бедеме, осмотрите му тврђаве, да о њима причате нараштају следећем.</verse>
				<verse number="14">Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека, он ће нас вечно водити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Чујте ово, сви народи, почујте, сви становници света,</verse>
				<verse number="2">како мали тако и велики, како богати тако и убоги.</verse>
				<verse number="3">Моја уста говориће мудрост, а речи из мог срца даће умност.</verse>
				<verse number="4">Помно ћу слушати пословицу, своју загонетку уз лиру ћу објаснити.</verse>
				<verse number="5">Зашто да се бојим у данима зла, кад ме изопачене варалице опколе,</verse>
				<verse number="6">они што се у своју моћ уздају и својим се силним богатством хвале?</verse>
				<verse number="7">Нико не може себе да откупи, не може Богу да плати откупнину за себе –</verse>
				<verse number="8">превисока је откупна цена живота, никад се не може платити –</verse>
				<verse number="9">да живи довека и гробну јаму да не види.</verse>
				<verse number="10">Јер, свако види да мудри умиру, да и безумник и глупан пропадају, да другима остављају своје богатство.</verse>
				<verse number="11">Довека ће им гробница бити кућа, њихово боравиште кроз сва поколења, макар су земље назвали по себи.</verse>
				<verse number="12">Не остаје човек, упркос части коју ужива, сличан је зверима које угибају.</verse>
				<verse number="13">То је судбина оних који се безумно у себе уздају и њихових следбеника, којима су миле њихове изреке.</verse>
				<verse number="14">Као овце, за Шеол су одређени, смрт им је пастир. Честити ће владати над њима; брзо ће пропасти њихово обличје, Шеол ће им бити боравиште.</verse>
				<verse number="15">А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола и к себи ме узети.</verse>
				<verse number="16">Не бој се кад се неко обогати, кад се намножи благо његовог дома.</verse>
				<verse number="17">Јер, кад умре, ништа са собом неће понети, неће с њим у гроб сићи благо његово.</verse>
				<verse number="18">Иако се за живота сматрао благословеним – јер, људи те хвале кад ти добро иде –</verse>
				<verse number="19">и он ће отићи поколењу својих праотаца, где више неће видети светлости.</verse>
				<verse number="20">Човек који ужива част, а нема разборитости, сличан је зверима које угибају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Бог над боговима, ГОСПОД, говори и зове земљу од места изласка сунца до места заласка његовог.</verse>
				<verse number="2">Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.</verse>
				<verse number="3">Бог наш долази и не ћути. Пред њим огањ прождире, око њега олуја бесни.</verse>
				<verse number="4">Он небо и земљу зове за сведоке док свом народу суди:</verse>
				<verse number="5">»Саберите к мени моје верне, који су жртвом са мном склопили савез.«</verse>
				<verse number="6">Небеса објављују његову праведност, јер сâм Бог је судија.</verse>
				<verse number="7">»Слушај, народе мој, ја ћу говорити, Израеле, против тебе ћу сведочити: Ја сам Бог, твој Бог.</verse>
				<verse number="8">Не прекоревам те због твојих жртава – твоје паљенице стално су преда мном.</verse>
				<verse number="9">Не треба ми јунац из твоје куће ни јарци из твојих торова,</verse>
				<verse number="10">јер моја је свака шумска животиња, стока на хиљаду планина.</verse>
				<verse number="11">Знам сваку горску птицу, моје је све што се у пољу миче.</verse>
				<verse number="12">Да огладним, не бих ти рекао, јер свет је мој и све што је у њему.</verse>
				<verse number="13">Зар ја једем месо бикова или крв јараца пијем?</verse>
				<verse number="14">Принеси Богу жртву захвалницу, изврши завете дате Свевишњему,</verse>
				<verse number="15">па кад ме призовеш у дан невоље, избавићу те, и ти ћеш ме славити.«</verse>
				<verse number="16">А опакоме Бог каже: »С којим правом моје уредбе препричаваш и мој Савез узимаш у уста</verse>
				<verse number="17">кад мрзиш поуку и моје речи бацаш за леђа?</verse>
				<verse number="18">Кад видиш крадљивца, одмах му се умиљаваш. Прељубницима ласкаш.</verse>
				<verse number="19">Устима шириш зло, језиком везеш преваре.</verse>
				<verse number="20">Седиш и против брата говориш, сина своје мајке клевећеш.</verse>
				<verse number="21">То си чинио, а ја сам ћутао, па си мислио да сам баш као ти. Али ја ћу те укорити и све ово изложити пред твојим очима.</verse>
				<verse number="22">»Схватите то, ви који заборављате Бога, иначе ћу вас раскомадати, а никог неће бити да вас избави.</verse>
				<verse number="23">Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави, а ко је одлучио да крене правим путем, њему ћу Божије спасење показати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">Смилуј ми се, Боже, према љубави својој, према великој самилости својој избриши моје преступе.</verse>
				<verse number="2">Опери сву моју кривицу и од мога греха ме очисти.</verse>
				<verse number="3">Јер, знам своје преступе и мој грех стално је преда мном.</verse>
				<verse number="4">Против тебе, само против тебе згреших и учиних оно што је зло у твојим очима, да будеш у праву када донесеш одлуку и чист када изрекнеш пресуду.</verse>
				<verse number="5">У кривици сам се родио, у греху ме зачела мајка.</verse>
				<verse number="6">Ти желиш верност у нутрини бића и мудрости ме учиш у дубини срца.</verse>
				<verse number="7">Исопом ме очисти од греха, и бићу чист, опери ме, и бићу од снега бељи.</verse>
				<verse number="8">Учини да чујем радост и весеље, нека се радују кости које си смрвио.</verse>
				<verse number="9">Сакриј лице од мојих греха и избриши сву моју кривицу.</verse>
				<verse number="10">Чисто срце створи у мени, Боже, и обнови у мени дух постојан.</verse>
				<verse number="11">Не одбаци ме од свога лица и не узми свог Светог Духа од мене.</verse>
				<verse number="12">Врати ми радост свога спасења и дај ми дух вољан, да ме подупре.</verse>
				<verse number="13">Тада ћу преступнике учити твојим путевима, и грешници ће се теби враћати.</verse>
				<verse number="14">Избави ме од кривице за крв проливену, Боже, Боже спасења мога, и мој ће језик твојој праведности клицати.</verse>
				<verse number="15">Господе, моје усне раствори, и моја ће ти уста изрицати хвале.</verse>
				<verse number="16">Жртва ти није мила, иначе бих ти је принео; не желиш жртву паљеницу.</verse>
				<verse number="17">Дух сломљен, то су жртве Богу; срце сломљено и смрвљено, Боже, нећеш презрети.</verse>
				<verse number="18">Учини добро Сиону у својој наклоности, опет изгради зидине јерусалимске.</verse>
				<verse number="19">Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности, целе жртве паљенице; тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче, срамото пред Богом!</verse>
				<verse number="2">Језик ти смишља пропаст, као бритва је наоштрен, варалице.</verse>
				<verse number="3">Зло волиш више него добро, лаж више него да говориш истину.</verse>
				<verse number="4">Волиш све погубне речи, језиче лукави.</verse>
				<verse number="5">Али Бог ће те заувек оборити. Шчепаће те и ишчупати из твог шатора и из земље живих те искоренити.</verse>
				<verse number="6">Праведни ће то видети и уплашити се. Смејаће му се, говорећи:</verse>
				<verse number="7">»Ево силника који не узе Бога за своје утврђење, него се у своје велико богатство уздао и снагу налазио у својој похлепи.«</verse>
				<verse number="8">А ја сам као дрво маслине зелено у Дому Божијем: заувек и довека у Божију љубав се уздам.</verse>
				<verse number="9">Довека ћу ти захваљивати због оног што си учинио. Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима, јер је добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="53">
				<verse number="1">Безумник мисли: »Нема Бога.« Покварени су, огавну неправду су починили. Нема никога ко чини добро.</verse>
				<verse number="2">Бог са неба гледа род људски, да види има ли ко разуман, неко ко тражи Бога.</verse>
				<verse number="3">Сви су застранили, сви се заједно покварили. Нема никога ко чини добро, нема ниједнога.</verse>
				<verse number="4">Зар никад неће научити они који чине неправду, они који мој народ прождиру као да хлеб једу и који Бога не призивају?</verse>
				<verse number="5">Ено их, силан их је страх обузео где нема места страху. Бог расу кости оних што су те опседали. Ти их срамоти извргну, јер их је Бог одбацио.</verse>
				<verse number="6">О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона! Кад Бог врати благостање свом народу, клицаће Јаков, радоваће се Израел!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="54">
				<verse number="1">Спаси ме својим Именом, Боже, својом силом ме оправдај.</verse>
				<verse number="2">Чуј моју молитву, Боже, саслушај речи мојих уста.</verse>
				<verse number="3">Странци се дигоше на мене, силници мој живот траже, људи који не маре за Бога.</verse>
				<verse number="4">Ево, Бог ми помаже, Господ је међу онима који ме подржавају.</verse>
				<verse number="5">Нека се зло врати мојим душманима, затри их својом истином.</verse>
				<verse number="6">Принећу ти жртву драговољну; твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ, јер је добро.</verse>
				<verse number="7">Јер, он ме из свих невоља избавио и својим очима видех непријатеље поражене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="55">
				<verse number="1">Чуј моју молитву, Боже, не криј се од моје молбе.</verse>
				<verse number="2">Помно ме саслушај и услиши. Мисли су ми збркане и сметен сам</verse>
				<verse number="3">због онога што говори непријатељ, због онога како ме опаки тлачи. Јер, на мене обарају несрећу и у свом гневу ме мрзе.</verse>
				<verse number="4">Срце се у мени грчи, смртни ужас ме спопада,</verse>
				<verse number="5">страх и трепет ме обузе, језа ме преплави.</verse>
				<verse number="6">Рекох: »Е да су ми крила као у голуба, одлетео бих и био на миру!</verse>
				<verse number="7">Далеко бих одлепршао, у пустињи боравио.</verse>
				<verse number="8">Похитао бих у своје склониште од вихора и олује.«</verse>
				<verse number="9">Говор им збркај, Господе, језике им расколи, јер насиље и кавгу видим у граду.</verse>
				<verse number="10">Дању и ноћу круже његовим зидинама. У њему су неправда и мука,</verse>
				<verse number="11">у њему је пропаст; тлачење и превара не одлазе му с улица.</verse>
				<verse number="12">Да ме увредио непријатељ, то бих поднео. Да се дигао на мене онај ко ме мрзи, од њега бих се сакрио.</verse>
				<verse number="13">Али то си учинио ти, човек као ја, мој пријатељ, кога тако добро знам,</verse>
				<verse number="14">с којим сам водио присне разговоре док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.</verse>
				<verse number="15">Нека их заскочи смрт, нека живи сиђу у Шеол, јер зло им је у дому и срцу.</verse>
				<verse number="16">А ја Бога призивам, и ГОСПОД ме спасава.</verse>
				<verse number="17">Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим, и он ми чује глас.</verse>
				<verse number="18">Здравог и живог ће ме избавити из битке коју с многима водим.</verse>
				<verse number="19">Чуће Бог, који од искона седи на престолу, и поразити их, јер не мењају се и Бога се не боје.</verse>
				<verse number="20">Мој друг на пријатеља диже руку и свој савез прекрши.</verse>
				<verse number="21">Говор му је гладак маслац, а у срцу му рат. Речи су му блаже од уља, а у ствари су мачеви исукани.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОДУ повери своје бриге, и он ће те подупрети – никад неће дати да праведник посрне.</verse>
				<verse number="23">А ти ћеш, Боже, опаке оборити у јаму пропасти. Крволоци и варалице неће доживети ни пола својих дана. А ја се у тебе уздам.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="56">
				<verse number="1">Смилуј ми се, Боже, јер људи ме газе. Поваздан ме притискају ратници,</verse>
				<verse number="2">поваздан ме газе душмани. Много је ратника нада мном.</verse>
				<verse number="3">Кад се уплашим, у тебе се уздам.</verse>
				<verse number="4">У Бога, чију реч хвалим, у Бога се уздам. Нећу се плашити – шта ми може смртник?</verse>
				<verse number="5">Поваздан моје речи искривљују, стално смишљају како да ми учине зло.</verse>
				<verse number="6">Састају се, сакривени вребају, на моје кораке пазе чекајући да ми узму живот.</verse>
				<verse number="7">Зар да се с таквим безакоњем извуку? У свом гневу, Боже, обори народе.</verse>
				<verse number="8">Пребројао си моје ноћи бесане; моје сузе стави у мешину – све је то већ у твојој књизи.</verse>
				<verse number="9">Чим завапим к теби, узмакнуће моји непријатељи. То знам јер Бог је на мојој страни.</verse>
				<verse number="10">У Бога, чију реч хвалим, у ГОСПОДА, чију реч хвалим,</verse>
				<verse number="11">у Бога се уздам. Нећу се плашити – шта ми може човек?</verse>
				<verse number="12">Извршићу завете које сам ти дао, Боже; принећу ти жртве захвалнице.</verse>
				<verse number="13">Зато што си ме избавио од смрти – да, ноге си ми сачувао од посртања – пред тобом ћу ходати у светлости живота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="57">
				<verse number="1">Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се, јер моја душа у теби тражи уточиште. У сенци твојих крила потражићу уточиште док несрећа не прође.</verse>
				<verse number="2">Богу Свевишњем вапијем, Богу, који све за мене чини.</verse>
				<verse number="3">Са небеса шаље и спасава ме, срамоти извргава оног ко ме гази. Бог своју љубав и истину шаље.</verse>
				<verse number="4">Међу лавовима лежим, међу људождерима, чији су зуби копља и стреле, а језик оштар мач.</verse>
				<verse number="5">Буди узвишен над небесима, Боже, твоја слава над свом земљом.</verse>
				<verse number="6">Мрежу поставише за моје ноге – душу ми обузе тескоба. Јаму ископаше преда мном – али сами у њу упадоше.</verse>
				<verse number="7">Срце ми је постојано, Боже, срце ми је постојано. Певаћу и свирати.</verse>
				<verse number="8">Пробуди се, душо моја! Пробудите се, харфо и лиро! Зору ћу да пробудим.</verse>
				<verse number="9">Захваљиваћу ти међу народима, Господе, псалме ти певати међу народностима.</verse>
				<verse number="10">Јер, твоја љубав је велика до неба и твоја истина до облакâ.</verse>
				<verse number="11">Буди узвишен над небесима, Боже, твоја слава над свом земљом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="58">
				<verse number="1">Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари? Зар поштено судите људима?</verse>
				<verse number="2">Не, јер у срцу смишљате неправду и рукама размеравате насиље по земљи.</verse>
				<verse number="3">Опаки још од мајчине утробе застрањују, још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.</verse>
				<verse number="4">Отров им је као змијски отров, као у кобре која је уши затворила,</verse>
				<verse number="5">па не чује глас кротитељâ, ма колико били вешти у чарању.</verse>
				<verse number="6">Поломи им зубе у устима, Боже, скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!</verse>
				<verse number="7">Нека нестану као вода која отиче, нека буду згажени као трава на стази.</verse>
				<verse number="8">Нека буду као пуж који се топи док пузи, као мртворођенче које никад не виде сунца.</verse>
				<verse number="9">Пре но што им котлићи осете врелину трња, нека у љутом гневу буду живи одувани.</verse>
				<verse number="10">Радоваће се праведник кад буде освећен, кад ноге опере у крви опаких.</verse>
				<verse number="11">Тада ће људи рећи: »Заиста праведник добија награду. Заиста постоји Бог који суди на земљи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="59">
				<verse number="1">Избави ме од мојих непријатеља, Боже, заштити ме од оних који се на мене дижу.</verse>
				<verse number="2">Избави ме од зликоваца и спаси од крволокâ,</verse>
				<verse number="3">јер ено их вребају на мене! Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ, иако никакав преступ ни грех нисам починио.</verse>
				<verse number="4">Ништа не скривих, а они трче да се спреме за напад. Пробуди се! Прискочи ми у помоћ и сам се увери!</verse>
				<verse number="5">Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, да казниш све народе. Немај милости према опаким издајницима.</verse>
				<verse number="6">Свако вече се враћају, режећи као пси, и круже градом.</verse>
				<verse number="7">Види шта им бљују уста, на уснама им мачеви. »Ко нас чује?« говоре.</verse>
				<verse number="8">А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ, свим народима се ругаш.</verse>
				<verse number="9">Снаго моја, тебе ишчекујем, јер ти си, Боже, моје утврђење високо.</verse>
				<verse number="10">Бог мој милостиви ићи ће преда мном, Бог ће ми дати да ликујем над душманима.</verse>
				<verse number="11">Немој само да их побијеш, да мој народ не заборави шта је било. Својом их силом распрши, па их обори, Господе, Штите наш.</verse>
				<verse number="12">Због греха њихових уста, због речи њихових усана, нека буду ухваћени у својој охолости. Због клетви и лажи које говоре</verse>
				<verse number="13">у срџби их докрајчи. Докрајчи их, да их више не буде, да се зна да Бог влада у Јакову и до крајева земље.</verse>
				<verse number="14">Свако вече се враћају, режећи као пси, и круже градом.</verse>
				<verse number="15">Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу и завијају ако се не насите.</verse>
				<verse number="16">А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази, радосно певати о твојој љубави. Јер, ти си моје утврђење високо, моје уточиште у време невоље.</verse>
				<verse number="17">Снаго моја, теби хвалоспев певам. Ти си, Боже, моје утврђење високо, мој милостиви Бог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="60">
				<verse number="1">Одбацио си нас, Боже, пробио нам бојне редове; разгневио си се. Сада нас врати.</verse>
				<verse number="2">Затресао си земљу и расцепио је. Зацели јој пукотине од силног потреса.</verse>
				<verse number="3">Ударио си свој народ тешком невољом, напио нас вином од ког се посрће.</verse>
				<verse number="4">А онима који те се боје заставу си дигао да се ван домета лука склоне,</verse>
				<verse number="5">да се избаве они које волиш. Спаси својом десницом и услиши ме.</verse>
				<verse number="6">Бог рече у свом светилишту: »Победићу и Сихем разделити, долину Сукот размерити.</verse>
				<verse number="7">Гилад је мој и Манасија је мој, Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.</verse>
				<verse number="8">Моав ми је суд за прање, на Едом ћу бацити сандалу, над Филистејом победнички поклич испуштам.«</verse>
				<verse number="9">Ко ће ме спровести до града утврђеног? Ко ће ме довести до Едома?</verse>
				<verse number="10">Зар нећеш ти, Боже, ти који нас одбаци, ти, Боже, који више не излазиш у бој с нашим војскама?</verse>
				<verse number="11">Помози нам против душмана, јер ништавна је људска помоћ.</verse>
				<verse number="12">С Богом ћемо чинити силна дела и он ће згазити наше душмане.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="61">
				<verse number="1">Чуј мој вапај, Боже, моју молитву помно саслушај.</verse>
				<verse number="2">С крајева земље те дозивам док ми срце малакше. На високу стену ме одведи где ћу бити спокојан.</verse>
				<verse number="3">Јер, ти си моје уточиште, јака кула против непријатеља.</verse>
				<verse number="4">Да ми је да у твом шатору боравим довека и уточиште нађем у заклону твојих крила.</verse>
				<verse number="5">Јер, ти си чуо моје завете, Боже, дао ми наследство које је за оне који се твога Имена боје.</verse>
				<verse number="6">Умножи број дана царевог живота, његове године кроз поколења.</verse>
				<verse number="7">Нека довека седи на престолу пред Богом, чија ће љубав и истина бдети над њим.</verse>
				<verse number="8">Тако ћу твом Имену псалме певати довека и своје завете извршавати сваки дан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="62">
				<verse number="1">Само је у Богу починак, душо моја, од њега је моје спасење.</verse>
				<verse number="2">Само је он моја Стена и Спаситељ, моје утврђење високо, нећу се пољуљати.</verse>
				<verse number="3">Докле ћете насртати на мене? Зар хоћете да ме убијете? Само што не паднем као нагнут зид, као ограда климава.</verse>
				<verse number="4">Заверу су сковали да ме с мог узвишеног места оборе. Лажи им омилише. Устима ме благосиљају, а у себи проклињу.</verse>
				<verse number="5">Само је у Богу починак, душо моја, од њега је моја нада.</verse>
				<verse number="6">Само је он моја Стена и Спаситељ, моје утврђење високо, нећу се пољуљати.</verse>
				<verse number="7">Код Бога је моје спасење и слава, Бог је моја јака Стена, моје уточиште.</verse>
				<verse number="8">У њега се уздај у свако доба, народе, своје срце изливајте пред њим. Бог је наше уточиште.</verse>
				<verse number="9">Људи су само дашак, људски род је лаж. Да се сви заједно попну на кантар, од дашка би били лакши.</verse>
				<verse number="10">Не уздајте се у изнуђено, не поносите се отетим. Ако вам се увећа богатство, нека вам се срце за њега не везује.</verse>
				<verse number="11">Бог рече једно, а ја чух и друго: да је у Богу снага</verse>
				<verse number="12">и да је у теби, Господе, љубав. Ти сваком враћаш према његовим делима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="63">
				<verse number="1">Боже, ти си Бог мој, кога тражим. Жедна те је моја душа, за тобом моје тело жуди у земљи сувој и изнуреној, у којој нема воде.</verse>
				<verse number="2">Да, у светилишту сам те видео, видео твоју снагу и славу.</verse>
				<verse number="3">Зато што је твоја љубав боља од живота, моје усне ће те хвалити.</verse>
				<verse number="4">Благосиљаћу те док сам жив; дизаћу руке у молитви, твоје Име призивајући.</verse>
				<verse number="5">Бићу сит као од најбољег јела; кличућим уснама моја уста ће те хвалити.</verse>
				<verse number="6">Сећам те се на својој постељи, на тебе мислим у ноћним сатима.</verse>
				<verse number="7">Ти си Помагач мој, зато у сенци твојих крила кличем.</verse>
				<verse number="8">Душа ми се приљубила уз тебе, твоја ме десница придржава.</verse>
				<verse number="9">А они што би да ми узму живот, да га униште, у Подземље ће отићи.</verse>
				<verse number="10">Биће предати мачу и постати храна шакалима.</verse>
				<verse number="11">А цар ће се радовати у Богу. Хвалиће се сви који му се заклињу на верност, а уста лажљиваца биће запушена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="64">
				<verse number="1">Чуј, Боже, глас моје јадиковке, живот ми сачувај од страшног непријатеља.</verse>
				<verse number="2">Сакриј ме од завере опаких, од сплетке зликоваца.</verse>
				<verse number="3">Језике оштре као мач и речи одапињу као љуте стреле.</verse>
				<verse number="4">Из потаје гађају недужнога; гађају га изненада, ни од чега не зазирући.</verse>
				<verse number="5">Један другог у злим наумима бодре; договарају се где да сакрију замке и говоре: »Ко ће их видети?«</verse>
				<verse number="6">Неправду смишљају и говоре: »Савршен злочин смо смислили.« Дубока су тајна ум и срце човечије.</verse>
				<verse number="7">Али Бог ће их погодити стрелом, биће рањени изненада;</verse>
				<verse number="8">сами ће се о свој језик саплести. Сви који их виде одмахиваће главом.</verse>
				<verse number="9">Уплашиће се сав људски род; причаће шта је Бог учинио и извући поуку из његовог дела.</verse>
				<verse number="10">Праведник се радује у ГОСПОДУ и у њега се узда. Хвалиће се сви који су срца честитог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="65">
				<verse number="1">Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ, теби се завет извршава.</verse>
				<verse number="2">Теби који чујеш молитве, теби ће доћи сав људски род</verse>
				<verse number="3">грехом савладан. Ти наше преступе опрашташ.</verse>
				<verse number="4">Благо оном кога си изабрао и дао му да ти приступи, да борави у твојим двориштима! Наситисмо се добрима твога Дома, твога Храма светог.</verse>
				<verse number="5">У својој праведности, ти нас страхотним делима услишаваш, Боже, Спаситељу наш, узданице свих крајева земље и мора далеких.</verse>
				<verse number="6">Својом силом учвршћујеш планине снагом наоружан.</verse>
				<verse number="7">Хучање морâ стишаваш, хучање таласа њихових и грају народâ.</verse>
				<verse number="8">Они што живе накрај света боје се твојих знамења. Исходишта јутра и вечери клицањем одзвањају.</verse>
				<verse number="9">О земљи водиш бригу и натапаш је, чинећи је силно богатом. Божија река пуна је воде, да људима спремиш жито, јер си тако одредио.</verse>
				<verse number="10">Натапаш бразде земљине, грумење поравнаваш; размекшаваш је пљуском, усеве јој благосиљаш.</verse>
				<verse number="11">Годину крунишеш својим добрима и обиље се излива куд год прођеш.</verse>
				<verse number="12">Пашњаци пустињски обиљем се преливају, брда се опасују весељем.</verse>
				<verse number="13">Ливаде се прекриле стадима, а долине огрнуле житом – од радости кличу и певају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="66">
				<verse number="1">Кличи Богу, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Псалме певај слави његовог Имена, величанственим учини хвалоспев о њему!</verse>
				<verse number="3">Кажи Богу: »Како су страхотна твоја дела! Због твоје велике силе улагују ти се непријатељи.</verse>
				<verse number="4">Сва земља ти се клања и пева псалме – сви певају псалме твоме Имену.«</verse>
				<verse number="5">Дођите и видите шта је Бог учинио: страхотна дела за људски род.</verse>
				<verse number="6">Море претвори у копно, реку пређоше пешке. Дођите да се у њему радујемо.</verse>
				<verse number="7">Он својом силом влада довека, његове очи мотре на народе. Нека се бунтовници не дижу на њега.</verse>
				<verse number="8">Благосиљајте нашег Бога, народи, нека одзвањају хвалоспеви о њему.</verse>
				<verse number="9">Он нам је душу сачувао живу и није дао да нам се нога оклизне.</verse>
				<verse number="10">Јер, ти си нас проверио, Боже, пречистио нас као што се пречишћава сребро.</verse>
				<verse number="11">У мрежу си нас увео, терет нам натоварио на леђа.</verse>
				<verse number="12">Пустио си људе да нам јашу над главом, кроз ватру и воду прођосмо. Али ти нас изведе и окрепи нас.</verse>
				<verse number="13">С паљеницама ћу ући у твој Дом; извршићу завете које сам ти дао,</verse>
				<verse number="14">које су моје усне обећале и моја уста изговорила у невољи.</verse>
				<verse number="15">Принећу ти паљенице од угојених животиња, с кâдом од лоја овнујског. Принећу ти говеда и јарце.</verse>
				<verse number="16">Дођите и чујте, сви који се бојите Бога: испричаћу вам шта је за мене учинио.</verse>
				<verse number="17">Завапио сам му својим устима, својим језиком га величао.</verse>
				<verse number="18">Да сам у срцу размишљао о злу, не би ме Господ чуо.</verse>
				<verse number="19">Али Бог ме чуо и помно саслушао моју молитву.</verse>
				<verse number="20">Нека је благословен Бог, који ми не одби молитву и своју љубав ми не ускрати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="67">
				<verse number="1">Смилуј нам се, Боже, и благослови нас. Својим лицем нас обасјај,</verse>
				<verse number="2">да сва земља упозна твоје путеве, сви незнабошци твоје спасење.</verse>
				<verse number="3">Нека ти захваљују народи, Боже; нека ти сви народи захваљују.</verse>
				<verse number="4">Нека се народности радују и кличу, јер народима судиш праведно и управљаш народностима на земљи.</verse>
				<verse number="5">Нека ти захваљују народи, Боже; нека ти сви народи захваљују.</verse>
				<verse number="6">Земља је дала свој род. Нека нас Бог, наш Бог, благослови.</verse>
				<verse number="7">Нека нас Бог благослови и нека га се боје сви крајеви земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="68">
				<verse number="1">Нека устане Бог, нека се распрше његови непријатељи, нека се разбеже пред њим они који га мрзе.</verse>
				<verse number="2">Као што се растерује дим, растерај их. Као што се восак топи пред ватром, нека тако опаки пропадну пред Богом.</verse>
				<verse number="3">А праведни нека се радују, нека се веселе пред Богом, нека радосно кличу.</verse>
				<verse number="4">Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену. Величајте онога који јаше на облацима – име му је ГОСПОД – и кличите пред њим.</verse>
				<verse number="5">Бог у свом светом пребивалишту отац је сирочади, бранитељ удовица.</verse>
				<verse number="6">Бог усамљенима налази дом, сужње изводи на срећну слободу, а бунтовне оставља да живе у земљи спрженој сунцем.</verse>
				<verse number="7">Кад си ишао пред својим народом, Боже, кад си кроз пустолину корачао,</verse>
				<verse number="8">земља се тресла, небо лило кишу пред Богом синајским, пред Богом, Богом Израеловим.</verse>
				<verse number="9">Ти посла изобилну кишу, Боже, свој изнемогли посед окрепи.</verse>
				<verse number="10">Твој народ се насели на њему и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.</verse>
				<verse number="11">Господ издаде заповест, и мноштво жена радосну вест објави:</verse>
				<verse number="12">»Цареви над војскама беже ли беже! Домаћице деле плен!</verse>
				<verse number="13">Чак и за вас који сте лежали међу торовима има крилâ голубице обложених сребром, с перјем од злата!«</verse>
				<verse number="14">Кад је Свесилни развејао цареве по земљи, она постаде као снег на Цалмону.</verse>
				<verse number="15">Моћна гора је гора башанска; гора башанска је гора врлетна.</verse>
				<verse number="16">Зашто са завишћу гледате, горе врлетне, на гору на којој се Богу свидело да борави, на којој ће се ГОСПОД настанити довека?</verse>
				<verse number="17">Божијих је кола десетине хиљада и хиљаде хиљада: Господ са Синаја у своје светилиште долази.</verse>
				<verse number="18">Када си се попео на висину, за собом си повео сужње и од људи примио дарове, чак и од бунтовникâ, да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.</verse>
				<verse number="19">Нека је благословен Господ, Бог наш Спаситељ, који наш терет носи поваздан.</verse>
				<verse number="20">Наш Бог је Бог који спасава; ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.</verse>
				<verse number="21">Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља, космато теме онога ко у својој кривици остаје.</verse>
				<verse number="22">Господ рече: »Вратићу их из Башана, вратићу их из морских дубина,</verse>
				<verse number="23">да ноге умочиш, а твоји пси језик у крв непријатељâ.«</verse>
				<verse number="24">Народ виде улазак твоје поворке, Боже, улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.</verse>
				<verse number="25">Напред су певачи, за њима свирачи, између њих девојке у даире ударају.</verse>
				<verse number="26">Бога благосиљајте на великом скупу, ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!</verse>
				<verse number="27">Предводи их најмлађи, Венијамин, за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом, поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.</verse>
				<verse number="28">Покажи своју силу, Боже, силу, Боже, којом си за нас све чинио</verse>
				<verse number="29">из свога Храма у Јерусалиму, где ти цареви доносе дарове.</verse>
				<verse number="30">Запрети звери међу трском, крду бикова међу телићима народâ. Нека ти, унижена, сребрне шипке донесе. Распршио си народе којима је мио рат; сада ти пузећи долазе са сребрњацима.</verse>
				<verse number="31">Из Египта ће доћи посланици, Куш ће пружити руке Богу.</verse>
				<verse number="32">Певајте Богу, царства земаљска, псалме певајте ГОСПОДУ,</verse>
				<verse number="33">Ономе који јаше по небесима, по небесима исконским, који, ено, силним гласом грми.</verse>
				<verse number="34">Признајте Божију силу. Његово је величанство над Израелом, његова сила у облацима.</verse>
				<verse number="35">Страшан си, Боже, у свом светилишту. Бог Израелов силу и моћ даје свом народу. Нека је благословен Бог!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="69">
				<verse number="1">Спаси ме, Боже! Воде ми се попеле до гуше,</verse>
				<verse number="2">у дубок муљ тонем, где ногама нема ослонца. У дубоке воде упадох, таласи ме преплављују.</verse>
				<verse number="3">Изнемогох од дозивања, грло ми промукло. Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.</verse>
				<verse number="4">Оних што ме низашта мрзе више је но власи ми на глави. Много је мојих непријатеља без разлога, терају ме да вратим што нисам украо.</verse>
				<verse number="5">Ти знаш моје безумље, Боже, моја кривица није ти скривена.</verse>
				<verse number="6">Нека не буду осрамоћени због мене они који те ишчекују, Господе ГОСПОДЕ над војскама. Нека се не постиде због мене они који те траже, Боже Израелов.</verse>
				<verse number="7">Јер, ради тебе трпим увреде и стид ми покрива лице.</verse>
				<verse number="8">Странац сам својој браћи, туђинац синовима моје мајке.</verse>
				<verse number="9">Изједа ме ревност за твој Дом и на мене падају увреде оних који те вређају.</verse>
				<verse number="10">Кад плачем и постим, вређају ме.</verse>
				<verse number="11">Кад се у кострет обучем, узречица им постанем.</verse>
				<verse number="12">Они што седе на капији, против мене говоре, а пијанци о мени певају ругалице.</verse>
				<verse number="13">А ја се теби молим, ГОСПОДЕ. У време своје наклоности, у својој великој љубави, Боже, услиши ме својим спасењем поузданим.</verse>
				<verse number="14">Ишчупај ме из блата, не дај да потонем. Избави ме од оних који ме мрзе, из водâ дубоких.</verse>
				<verse number="15">Не дај да ме преплаве воде, ни прогутају дубине, ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.</verse>
				<verse number="16">Услиши ме, ГОСПОДЕ, јер твоја љубав је добра. Окрени ми се у својој великој самилости.</verse>
				<verse number="17">Не криј своје лице од мене, твог слуге, брзо ме услиши, јер сам у невољи.</verse>
				<verse number="18">Приђи и избави ми душу, спаси ме због мојих непријатеља.</verse>
				<verse number="19">Ти знаш увреде које примих, моју срамоту и стид. Пред тобом су сви моји душмани.</verse>
				<verse number="20">Увреде ми сломише срце, и разболех се. Чекао сам да се неко сажали, али таквог не би, и да ме неко утеши, али не нађох никог.</verse>
				<verse number="21">У јело ми ставише жучи, кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.</verse>
				<verse number="22">Нека им трпеза пред њима постане замка и клопка за њихове пријатеље.</verse>
				<verse number="23">Нека им се помраче очи, да не виде, и нека им се кукови тресу без престанка.</verse>
				<verse number="24">Излиј своју срџбу на њих, нека их стигне твој љути гнев.</verse>
				<verse number="25">Нека им опусти табор – не било никог да им станује у шаторима.</verse>
				<verse number="26">Јер, прогоне онога кога ти раниш и причају о болу оних које прободеш.</verse>
				<verse number="27">Кривицу им додај на кривицу, не дај да се оправдају пред тобом.</verse>
				<verse number="28">Нека буду избрисани из књиге живих, нека не буду уписани с праведнима.</verse>
				<verse number="29">А ја сам јадан и болан; нека ме твоје спасење заштити, Боже.</verse>
				<verse number="30">Песмом ћу хвалити Божије Име и величати га песмом захвалницом.</verse>
				<verse number="31">Биће то ГОСПОДУ милије од вола, милије од јунца с роговима и папцима.</verse>
				<verse number="32">Видеће то кротки и обрадовати се. Живело вам срце, ви који Бога тражите.</verse>
				<verse number="33">ГОСПОД чује убоге и не презире своје засужњене.</verse>
				<verse number="34">Нека га хвале небо и земља, мора и све што се у њима креће,</verse>
				<verse number="35">јер Бог ће спасти Сион и поново подићи градове Јудине. Народ ће се тамо населити и запосести га.</verse>
				<verse number="36">Наследиће га потомци његових слугу, пребивати у њему они који његово Име воле.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="70">
				<verse number="1">Боже, избави ме! ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!</verse>
				<verse number="2">Нека осрамоћени и постиђени буду сви који би да ми узму живот. Нека осрамоћени узмакну сви који ми желе зло.</verse>
				<verse number="3">Нека узмакну у својој срамоти сви који ми се злурадо ругају.</verse>
				<verse number="4">А они који те траже нека се у теби радују и веселе. Нека они који воле твоје спасење без престанка говоре: »Нека је узвишен Бог!«</verse>
				<verse number="5">А ја, јадан сам и бедан. У помоћ ми похитај, Боже. Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ; не оклевај.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="71">
				<verse number="1">У тебе се уздам, ГОСПОДЕ, не дај да се икада постидим.</verse>
				<verse number="2">Избави ме и ослободи у својој праведности, помно ме саслушај и спаси.</verse>
				<verse number="3">Буди ми стена уточишта на коју увек могу да дођем. Заповест издај да ме спасеш, јер ти си хридина и тврђава моја.</verse>
				<verse number="4">Ослободи ме из руку опакога, Боже мој, из шака човека злог и окрутног.</verse>
				<verse number="5">Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ, моје уздање од младости.</verse>
				<verse number="6">На тебе се од мајчине утробе ослањам, ти си ме из трбуха мајчиног извео. Без престанка ти изричем хвале.</verse>
				<verse number="7">Пример постадох многима, јер ти си моје јако уточиште.</verse>
				<verse number="8">Уста су ми пуна хвала о теби, твоју лепоту поваздан објављују.</verse>
				<verse number="9">Не одбаци ме у старости, не остави ме кад ми ишчили снага.</verse>
				<verse number="10">Јер, непријатељи говоре против мене, заједно кују заверу они што на мој живот вребају.</verse>
				<verse number="11">Говоре: »Бог га је оставио. Идите за њим и ухватите га, јер нема никог да га избави.«</verse>
				<verse number="12">Не удаљуј се од мене, Боже, у помоћ ми похитај, Боже мој.</verse>
				<verse number="13">Нека моји тужитељи скончају у срамоти, нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.</verse>
				<verse number="14">А ја ћу те чекати без престанка, све више ти изрицати хвале.</verse>
				<verse number="15">Уста ће моја причати о твојој праведности, поваздан о твојим делима спасења, иако им не знам броја.</verse>
				<verse number="16">Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА, помињаћу твоју праведност, само твоју.</verse>
				<verse number="17">Ти ме од моје младости учиш, Боже, и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.</verse>
				<verse number="18">Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео, док снагу твоје руке не објавим нараштају новом, твоју силу свима који ће доћи.</verse>
				<verse number="19">Твоја праведност до неба досеже, Боже, који си велика дела учинио. Ко је, Боже, као ти?</verse>
				<verse number="20">Иако си ме великим и тешким невољама изложио, опет ћеш ме оживети, опет ћеш ме из дубина земље подићи.</verse>
				<verse number="21">Учинићеш ме већим но икад и опет ме утешити.</verse>
				<verse number="22">Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој, у лиру ти свирати, Свече Израелов.</verse>
				<verse number="23">Клицаће моје усне док ти свирам и моја душа, коју си избавио.</verse>
				<verse number="24">Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан, јер су осрамоћени и постиђени они који хтедоше да ми науде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="72">
				<verse number="1">Боже, дај цару, сину царевом, свој осећај за правду и правичност,</verse>
				<verse number="2">да твом народу суди правично и твојим сиромасима по правди.</verse>
				<verse number="3">Нека планине народу донесу мир, а брда праведност.</verse>
				<verse number="4">Нека брани сиромахе међу народом, нека спасе децу убогих, нека скрши тлачитеља.</verse>
				<verse number="5">Нека те се боје док год је сунца и месеца, кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="6">Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду, као пљускови што натапају земљу.</verse>
				<verse number="7">Нека у данима његове владавине праведни бујају и мир обилује док год је месеца.</verse>
				<verse number="8">Нека влада од мора до мора и од Еуфрата до крајева земље.</verse>
				<verse number="9">Нека пред њим клече становници пустиње, нека његови непријатељи лижу прашину.</verse>
				<verse number="10">Нека му цареви Таршиша и острвâ доносе данак, цареви Сабе и Севе дарове.</verse>
				<verse number="11">Нека му се клањају сви цареви, нека му служе сви народи.</verse>
				<verse number="12">Јер, он ће избавити убогога кад завапи, сиромаха који нема помагача.</verse>
				<verse number="13">Сажалиће се на сиромаха и убогога и спасти живот убогима.</verse>
				<verse number="14">Избавиће их од тлачења и насиља, јер му је њихова крв драгоцена.</verse>
				<verse number="15">Живео цар! Нека му се дарује злато сабејско. Нека се моле за њега без престанка. Нека га поваздан благосиљају.</verse>
				<verse number="16">Нека буде обиље жита у земљи, нека се повија по врховима гора. Нека њени плодови бујају као Либан. Нека житељи града цветају као трава на земљи.</verse>
				<verse number="17">Нека му се име сачува довека, нека траје док год је сунца. Нека преко њега сви народи буду благословени и нека га славе.</verse>
				<verse number="18">Нека је благословен ГОСПОД, Бог, Бог Израелов, који једини чини чуда.</verse>
				<verse number="19">Нека је благословено његово славно Име довека. Нека се сва земља испуни његовом славом. Амин! Амин!</verse>
				<verse number="20">Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="73">
				<verse number="1">Заиста је добар Бог према Израелу, према онима чистог срца.</verse>
				<verse number="2">А ја – замало ми ноге не посрнуше, замало се не оклизнух корачајући,</verse>
				<verse number="3">јер сам завидео бахатима гледајући благостање опаких.</verse>
				<verse number="4">Никакву патњу не трпе, тело им здраво и снажно.</verse>
				<verse number="5">Немају брига као други, нити их људске невоље погађају.</verse>
				<verse number="6">Зато им је охолост огрлица, насиље одећа коју облаче.</verse>
				<verse number="7">Очи им подбуле од сала, срце им препуно измишљотина.</verse>
				<verse number="8">Изругују се, говоре пакосно, надмено прете тлачењем.</verse>
				<verse number="9">Устима присвајају небеса, а језиком запоседају земљу.</verse>
				<verse number="10">Зато се народ њима окреће и њихове речи гута као воду.</verse>
				<verse number="11">А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?« и: »Зар Свевишњи има знање?«</verse>
				<verse number="12">Ето такви су опаки – увек безбрижни, богатство гомилају.</verse>
				<verse number="13">Узалуд сам чисто срце чувао и руке прао у недужности.</verse>
				<verse number="14">Поваздан ме погађају невоље и казну примам сваког јутра.</verse>
				<verse number="15">Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«, издао бих твоју децу.</verse>
				<verse number="16">Али, кад сам све то покушао да разумем, сувише тешко ми је било</verse>
				<verse number="17">док нисам ушао у Божије светилиште – тада схватих какав им је крај:</verse>
				<verse number="18">Заиста, на клизаво место их стављаш, у пропаст их обараш.</verse>
				<verse number="19">У једном трену пропадају, докраја збрисани ужасом.</verse>
				<verse number="20">Као што човек заборави сан кад се пробуди, тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.</verse>
				<verse number="21">Кад ми је срце било чемерно и мисли огорчене,</verse>
				<verse number="22">био сам безумник и незналица, живинче бесловесно пред тобом.</verse>
				<verse number="23">Али ипак сам стално с тобом, ти ме за десницу држиш.</verse>
				<verse number="24">Својим саветима ме водиш, а на крају ћеш ме увести у славу.</verse>
				<verse number="25">Кога ја на небу имам осим тебе? А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.</verse>
				<verse number="26">Занемоћати ми може тело и срце, али Бог је снага мога срца и мој део довека.</verse>
				<verse number="27">Пропашће они који су далеко од тебе; ти затиреш све који су ти неверни.</verse>
				<verse number="28">А за мене је добро да будем у Божијој близини; у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште. Причаћу о свим твојим делима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="74">
				<verse number="1">Зашто нас довека одбаци, Боже? Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?</verse>
				<verse number="2">Сети се свога народа, који си давно купио, племена које си откупио да буде твој посед, ове горе Сион, на којој си боравио.</verse>
				<verse number="3">Скрени своје кораке ка вечним рушевинама, ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.</verse>
				<verse number="4">Рикали су твоји душмани на месту нашег састанка с тобом, знак своје победе поставили.</verse>
				<verse number="5">Као човек што секиром витла по гуштари,</verse>
				<verse number="6">секирама и ћускијама скршише све даске изрезбарене.</verse>
				<verse number="7">Твоје светилиште спалише до земље, оскврнавише боравиште твога Имена.</verse>
				<verse number="8">Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.« И спалише сва места састанка с Богом у земљи.</verse>
				<verse number="9">Не видимо више своја знамења, нема више пророкâ, нико од нас не зна докле ће овако.</verse>
				<verse number="10">Докле ће те вређати душманин, Боже? Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?</verse>
				<verse number="11">Зашто суспрежеш руку, своју десницу? Дигни је са својих груди, докрајчи их!</verse>
				<verse number="12">Али Бог је мој цар од давнина, он спасење доноси на земљу.</verse>
				<verse number="13">Ти си својом силом расколио море, разбио главе неманима у води.</verse>
				<verse number="14">Ти си левијатану смрскао главе, дао га за храну створењима пустињским.</verse>
				<verse number="15">Ти си врела и потоке отворио, ти си пресушио реке непресушне.</verse>
				<verse number="16">Дан је твој, а и ноћ је твоја, ти си поставио месец и сунце.</verse>
				<verse number="17">Ти си одредио све међе земљине, ти си створио лето и зиму.</verse>
				<verse number="18">Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао, како ти је Име погрђивао народ безуман.</verse>
				<verse number="19">Не предај живот своје голубице зверима, не заборави живот својих сиромаха довека.</verse>
				<verse number="20">Сети се свога Савеза, јер пуни су насиља мрачни закуци земље.</verse>
				<verse number="21">Не дај да потлачени узмакне осрамоћен, нека сиромах и убоги хвале твоје Име.</verse>
				<verse number="22">Устани, Боже, заузми се за своју парницу, сети се како те безумници поваздан вређају.</verse>
				<verse number="23">Не заборави грају твојих душмана и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="75">
				<verse number="1">Теби захваљујемо, Боже, захваљујемо јер је твоје Име близу. О твојим чудесним делима људи причају.</verse>
				<verse number="2">»Кад изаберем право време, судићу правично.</verse>
				<verse number="3">Кад се затресе земља и сви њени житељи, ја њене стубове у раван враћам.</verse>
				<verse number="4">Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘ и опакима: ‚Не дижите рогове.</verse>
				<verse number="5">Не дижите рогове ка небу, не говорите истегнуте шије.‘«</verse>
				<verse number="6">Уздизање не долази ни са истока, ни са запада, ни из пустиње.</verse>
				<verse number="7">Него, Бог је тај који суди: једнога унизује, а другога уздиже.</verse>
				<verse number="8">Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева, пун вина запењеног, зачињеног. Кад га излије, до талога ће га искапити и испити сви опаки на земљи.</verse>
				<verse number="9">А ја ћу ово довека објављивати; псалме ћу певати Богу Јаковљевом.</verse>
				<verse number="10">»Одсећи ћу рогове свим опакима, а уздигнути биће рогови праведникови.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="76">
				<verse number="1">Бог је знаменит у Јуди, Име му је велико у Израелу.</verse>
				<verse number="2">У Салиму је његов шатор, на Сиону боравиште.</verse>
				<verse number="3">Тамо је поломио пламене стреле, штитове и мачеве, бојно оружје.</verse>
				<verse number="4">Светлошћу блисташ, величанственији од прадавних гора.</verse>
				<verse number="5">Храбри леже опљачкани, у последњи сан утонули; ниједан ратник не диже руку.</verse>
				<verse number="6">Од твоје претње, Боже Јаковљев, и јахач и коњ у дубок сан утонуше.</verse>
				<verse number="7">Само се тебе треба бојати. Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?</verse>
				<verse number="8">Ти с неба изрече пресуду – земља се уплаши и умири</verse>
				<verse number="9">кад Бог устаде да суди, да спасе све кротке на земљи.</verse>
				<verse number="10">Захваљиваће ти и јаросни Едом, преостале из Хамата везаћеш за себе.</verse>
				<verse number="11">Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу, и завете извршавајте. Нека околни народи доносе дарове Ономе кога се треба бојати.</verse>
				<verse number="12">Он чини да владари буду понизни, њега се боје земаљски цареви.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="77">
				<verse number="1">Богу вапијем за помоћ, Богу вапијем, и он ме чује.</verse>
				<verse number="2">У дан невоље Господа тражим, ноћу до изнемоглости пружам руке и моја душа одбија да се утеши.</verse>
				<verse number="3">Сетим се Бога, и заридам, размишљам, и клонем духом.</verse>
				<verse number="4">Не даш да ми се склопе очи, узрујан сам, не могу да говорим.</verse>
				<verse number="5">Размишљам о данима давним, годинама прадавним.</verse>
				<verse number="6">Ноћу се сећам својих песама. Са својим срцем разговарам, а мој дух тражи одговор:</verse>
				<verse number="7">»Зар ће Господ довека одбацити? Зар се више неће смиловати?</verse>
				<verse number="8">Зар довека нестаде његова љубав? Зар за сва поколења пропаде његово обећање?</verse>
				<verse number="9">Зар је Бог заборавио да буде милостив? Зар је у гневу своју самилост закључао?«</verse>
				<verse number="10">И говорим: »Ово ме боли: десница Свевишњега није више с нама.«</verse>
				<verse number="11">Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ, да, сећаћу се твојих давних чуда.</verse>
				<verse number="12">Мислићу о свим твојим делима и размишљати о оном што си учинио.</verse>
				<verse number="13">Твој пут је свет, Боже. Који је бог тако велик као наш Бог?</verse>
				<verse number="14">Ти си Бог који чини чуда, ти своју силу обзнањујеш међу народима.</verse>
				<verse number="15">Својом си руком откупио свој народ, потомке Јаковљеве и Јосифове.</verse>
				<verse number="16">Воде те видеше, Боже, воде те видеше и згрчише се, дубине задрхташе.</verse>
				<verse number="17">Мрачни облаци излише воду, небом се проломи гром, твоје стреле се разлетеше.</verse>
				<verse number="18">Твоја грмљавина заори се у вихору, муње обасјаше свет, земља задрхта и затресе се.</verse>
				<verse number="19">Твој пут је водио кроз море, твоја стаза кроз силне воде, иако се твоје стопе не видеше.</verse>
				<verse number="20">Ти свој народ поведе као стадо преко Мојсија и Аарона.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="78">
				<verse number="1">Чуј моје учење, народе, почуј речи мојих уста.</verse>
				<verse number="2">Своја уста ћу отворити у причама, објавити давне загонетке.</verse>
				<verse number="3">Оно што смо чули и сазнали, оно што су нам наши очеви испричали,</verse>
				<verse number="4">нећемо крити од њихових унука. Причаћемо следећем нараштају о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ, о његовој сили и чудима која учини.</verse>
				<verse number="5">Он установи прописе у Јакову и постави Закон у Израелу, за које заповеди нашим праоцима да их својој деци обзнане,</verse>
				<verse number="6">да их сазна следећи нараштај, деца која ће се тек родити, која ће онда говорити својој деци</verse>
				<verse number="7">да се уздају у Бога и не забораве Божија дела, него да чувају његове заповести,</verse>
				<verse number="8">да не буду као њихови праоци – нараштај бунтован и непокоран, нараштај чије је срце непостојано и који је духом неверан Богу.</verse>
				<verse number="9">Ефремовци, иако наоружани луком, на дан битке окренуше леђа.</verse>
				<verse number="10">Нису се држали Божијег Савеза и одбијали су да живе по његовом Закону.</verse>
				<verse number="11">Заборавили су његова дела и чуда која им је показао.</verse>
				<verse number="12">Чудесна дела је учинио наочиглед њиховим праоцима у земљи египатској, у цоанском крају.</verse>
				<verse number="13">Море је раздвојио и кроз њега их провео, учинио да воде стоје као бедем.</verse>
				<verse number="14">Дању их је водио облаком, а сву ноћ светлошћу огња.</verse>
				<verse number="15">У пустињи је расколио стене и напојио их водом обилном као океан.</verse>
				<verse number="16">Из хридине је извео потоке и учинио да воде потеку као реке.</verse>
				<verse number="17">А они су и даље грешили против њега, бунећи се против Свевишњега у пустињи.</verse>
				<verse number="18">Намерно су искушавали Бога тражећи храну за којом су жудели.</verse>
				<verse number="19">Против Бога су говорили, питајући: »Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?</verse>
				<verse number="20">Ето, стену је ударио, да вода потече, и набујали потоци теку. А може ли дати и хлеба? Може ли свом народу да набави меса?«</verse>
				<verse number="21">Кад их је Бог чуо, разјари се. Огањ плану против Јакова, гнев се диже против Израела,</verse>
				<verse number="22">јер нису веровали Богу ни уздали се у његово спасење.</verse>
				<verse number="23">Он заповеди облацима на небу и отвори двери небеске,</verse>
				<verse number="24">па просу ману као кишу, да народ једе; даде им жита са неба.</verse>
				<verse number="25">Човек је јео хлеб анђела. Он им посла хране да једу досита.</verse>
				<verse number="26">Он с небеса пусти источни ветар и својом силом јужни ветар доведе,</verse>
				<verse number="27">па као кишу просу на њих меса као прашине, крилатих птица као морског песка.</verse>
				<verse number="28">Он учини да им попадају сред табора, свуд уоколо њихових шатора.</verse>
				<verse number="29">И они су јели док се добро не наједоше, јер им је дао оно за чим су жудели.</verse>
				<verse number="30">А док их још није прошла жеља, док им је храна још била у устима,</verse>
				<verse number="31">Божији гнев се диже на њих. Он поби најснажније међу њима и покоси младиће Израелове.</verse>
				<verse number="32">А они су ипак и даље грешили и нису веровали упркос чудима.</verse>
				<verse number="33">Зато им оконча дане у једном даху и њихове године ужасом изненадним.</verse>
				<verse number="34">Кад год би их Бог убијао, тражили би га и опет му се свесрдно враћали –</verse>
				<verse number="35">сетили би се да је Бог њихова Стена, Бог Свевишњи њихов Откупитељ.</verse>
				<verse number="36">А онда би га опет варали устима и лагали га језиком.</verse>
				<verse number="37">Нису му били одани срцем, ни верни његовом Савезу.</verse>
				<verse number="38">А он, самилостан, праштао би им грех и не би их затро. Много је пута суспрезао гнев и није будио сву своју јарост.</verse>
				<verse number="39">Јер, сетио би се да су само тело, ветар који прође и више се не враћа.</verse>
				<verse number="40">Колико су се само бунили против њега у пустињи и жалостили га у пустолини!</verse>
				<verse number="41">Стално су изнова искушавали Бога и задавали бол Свецу Израеловом.</verse>
				<verse number="42">Нису се сећали његове руке – дана кад их је од њиховог душманина откупио,</verse>
				<verse number="43">ни знамењâ која је учинио у Египту, његових чуда у цоанском крају:</verse>
				<verse number="44">Он им у крв претвори реке и потоке, да не пију из њих.</verse>
				<verse number="45">Ројеве мува посла међу њих, да их изједу, и жабе, да их затру.</verse>
				<verse number="46">Усеве им предаде штурку, њихову муку скакавцу чегрташу.</verse>
				<verse number="47">Лозу им затуче грȁдом, њихове дивље смокве мразом.</verse>
				<verse number="48">Говеда им предаде грȁду, њихову стоку муњама.</verse>
				<verse number="49">Посла на њих сву жестину свога гнева, срџбу, бес и невољу. Гласнике несреће одасла на њих.</verse>
				<verse number="50">Стазу поравна за свој гнев. Живот им не поштеде смрти, него их предаде помору.</verse>
				<verse number="51">Поби све прворођено у Египту, првине мушкости у Хамовим шаторима.</verse>
				<verse number="52">А свој народ изведе као овце и кроз пустињу их поведе као стадо.</verse>
				<verse number="53">Водио их је поуздано, па се нису плашили, а море прекри њихове непријатеље.</verse>
				<verse number="54">Доведе их у своју свету земљу, на ову гору, коју својом десницом освоји.</verse>
				<verse number="55">Пред њима истера народе; ужетом измери и раздели наследство племенима Израеловим и даде им да се настане у својим шаторима.</verse>
				<verse number="56">Али они су искушавали Бога Свевишњега и бунили се против њега. Нису се држали његових прописа,</verse>
				<verse number="57">него се одметнуше као и њихови очеви и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.</verse>
				<verse number="58">Гневили су га својим узвишицама и чинили га љубоморним својим идолима.</verse>
				<verse number="59">Када их је Бог чуо, разјари се и сасвим одбаци Израел.</verse>
				<verse number="60">Он напусти Боравиште у Шилу, шатор у ком се настанио међу људима.</verse>
				<verse number="61">Знак своје силе посла у сужањство и знак свога сјаја у душманинове руке.</verse>
				<verse number="62">Свој народ предаде мачу, разјарен на свој посед.</verse>
				<verse number="63">Огањ им прождре младиће и њихове девојке не чуше песму свадбену.</verse>
				<verse number="64">Свештеници им попадаше од мача – не заплакаше њихове удовице.</verse>
				<verse number="65">Тада се Господ прену као од сна, као ратник који се трезни од вина.</verse>
				<verse number="66">Своје душмане потисну, вечној срамоти их предаде.</verse>
				<verse number="67">Потом одбаци шатор Јосифов и не изабра племе Ефремово,</verse>
				<verse number="68">него изабра племе Јудино, гору Сион, коју заволе.</verse>
				<verse number="69">Своје светилиште сагради као висове, као земљу, коју је утемељио довека.</verse>
				<verse number="70">Изабра Давида, свога слугу, и узе га од овчијих торова.</verse>
				<verse number="71">Доведе га од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ, Израела, његов посед.</verse>
				<verse number="72">И напасао их је срца честитог, водио их вештим рукама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="79">
				<verse number="1">Боже, народи провалише у твој посед. Укаљаше твој свети Храм, Јерусалим претворише у рушевину.</verse>
				<verse number="2">Лешеве твојих слугу дадоше за храну птицама, месо твојих верних зверима.</verse>
				<verse number="3">Крв им излише око Јерусалима као воду, а никога да их сахрани.</verse>
				<verse number="4">Ругло постадосмо својим суседима, предмет подсмеха и поруге онима око нас.</verse>
				<verse number="5">Докле још, ГОСПОДЕ? Зар ћеш се довека гневити? Зар ће твоја љубомора горети као огањ?</verse>
				<verse number="6">Излиј своју јарост на народе који те не знају, на царства која ти не призивају Име.</verse>
				<verse number="7">Јер, они прождреше Јакова и опустошише његово боравиште.</verse>
				<verse number="8">Не сећај се, против нас, греха наших предака. Нека нам твоја самилост похита у сусрет, јер смо беспомоћни.</verse>
				<verse number="9">Помози нам, Боже, наш Спаситељу, свог славног Имена ради. Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.</verse>
				<verse number="10">Зашто да народи говоре: »Где им је бог?« Нека нама наочиглед народи сазнају како се светиш за проливену крв својих слугу.</verse>
				<verse number="11">Нека роптање сужања стигне пред тебе, снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.</verse>
				<verse number="12">Седмоструко врати у крило нашим суседима увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="13">Тада ћемо ти ми, твој народ, овце твога пашњака, довека захваљивати, исказивати ти хвале кроз сва поколења.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="80">
				<verse number="1">Чуј нас, Пастиру Израелов, ти који Јосифов народ водиш као стадо. Ти који на престолу међу херувимима седиш, засијај</verse>
				<verse number="2">пред Ефремом, Венијамином и Манасијом. Пробуди своју снагу, дођи и спаси нас.</verse>
				<verse number="3">Обнови нас, Боже; нека нас обасја светлост твога лица, да се спасемо.</verse>
				<verse number="4">Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама, твој гнев тињати против молитви твога народа?</verse>
				<verse number="5">Хлебом од суза га храниш и пехарима суза појиш.</verse>
				<verse number="6">Учинио си да се суседи због нас препиру и да нам се наши непријатељи ругају.</verse>
				<verse number="7">Обнови нас, Боже над војскама; нека нас обасја светлост твога лица, да се спасемо.</verse>
				<verse number="8">Ти си из Египта донео лозу, истерао народе и посадио је.</verse>
				<verse number="9">За њу си искрчио место, и она се закорени и испуни земљу.</verse>
				<verse number="10">Њена сенка планине је прекривала, њене гране моћне кедрове.</verse>
				<verse number="11">До Великог мора пружала је розге, своје младице до Еуфрата.</verse>
				<verse number="12">Зашто јој поломи ограде да са ње беру сви који крај ње прођу?</verse>
				<verse number="13">Вепар из шуме је пустоши, пољско звериње прождире.</verse>
				<verse number="14">Врати нам се, Боже над војскама! Погледај са неба и види. Старај се о овој лози,</verse>
				<verse number="15">чокоту који је твоја десница посадила, сину кога си за себе одгајио.</verse>
				<verse number="16">Они који је спалише и посекоше, нека изгину од претње твога лица!</verse>
				<verse number="17">Нека твоја рука буде на човеку крај твоје деснице, на ономе кога си за себе одгајио.</verse>
				<verse number="18">Тада се нећемо окретати од тебе. Оживи нас, и твоје Име ћемо призивати.</verse>
				<verse number="19">Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама; нека нас обасја светлост твога лица, да се спасемо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="81">
				<verse number="1">Кличите Богу, нашој снази, радосно вичите Богу Јаковљевом!</verse>
				<verse number="2">Псалам запевајте, у даире ударите, у милозвучну харфу и лиру засвирајте.</verse>
				<verse number="3">У овнујски рог дуните за млада месеца, за пуна месеца на дан нашег Празника.</verse>
				<verse number="4">То је уредба за Израел, закон Бога Јаковљевог.</verse>
				<verse number="5">То је Јосифу дао као пропис када је изашао против земље египатске. Ово чух на језику који нисам знао:</verse>
				<verse number="6">»Плећа му измакнух испод терета, руке му се ослободише кошаре.</verse>
				<verse number="7">Ти ми завапи у невољи, и ја те избавих. Услиших те из скровишта грома, проверих те код водâ Мериве.</verse>
				<verse number="8">»Чуј ме, мој народе, опоменућу те. Е кад би ме послушао, Израеле!</verse>
				<verse number="9">Нека код тебе не буде туђег бога и страном богу се не клањај.</verse>
				<verse number="10">Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те извео из Египта. Своја уста отвори, и ја ћу их напунити.</verse>
				<verse number="11">»Али мој народ не хтеде да ме послуша, Израел ми се не покори.</verse>
				<verse number="12">Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу, да за својим саветима иду.</verse>
				<verse number="13">Е, кад би ме мој народ послушао, мојим путевима ишао Израел!</verse>
				<verse number="14">Брзо бих њихове непријатеље покорио и руку окренуо против њихових душмана.</verse>
				<verse number="15">Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе; време њихове казне било би довека.</verse>
				<verse number="16">А Израел бих хранио најбољом пшеницом и ситио га медом из стене.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="82">
				<verse number="1">Бог устаје на Божијем скупу, пресуду доноси међу судијама:</verse>
				<verse number="2">»Докле ћете судити неправедно и бити пристрасни према опакима?</verse>
				<verse number="3">»Браните сиромаха и сироче, оправдавајте потлаченога и сиротана.</verse>
				<verse number="4">Избављајте сиромаха и убогога, ослобађајте их из руку опаких.</verse>
				<verse number="5">»Ништа не знају и ништа не разумеју. Док тумарају у мраку, сви се темељи земље љуљају.</verse>
				<verse number="6">Ја рекох: ‚Богови сте, сви сте синови Свевишњега.‘</verse>
				<verse number="7">Али умрећете као сви људи и пасти као сваки поглавар.«</verse>
				<verse number="8">Устани, Боже, суди земљи, јер сви народи су твој посед.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="83">
				<verse number="1">Не ћути, Боже! Не буди нем, Боже, и не мируј!</verse>
				<verse number="2">Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше, дигоше главу они који те мрзе.</verse>
				<verse number="3">Лукаве науме кују против твога народа и спремају завере против твојих штићеника.</verse>
				<verse number="4">Говоре: »Хајде да их затремо као народ, да се Израелово име више не помиње.«</verse>
				<verse number="5">Јер, сложно заверу кују, савез склапају против тебе</verse>
				<verse number="6">шатори Едома и Јишмаеловаца, Моав и Хагарци,</verse>
				<verse number="7">Гевал, Амон и Амалек, Филистеја и житељи Тира.</verse>
				<verse number="8">Чак им се и Асирија придружила, да помогне Лотовим потомцима.</verse>
				<verse number="9">Учини с њима као и с Мидјанцима, као са Сисром и Јавином код потока Кишона,</verse>
				<verse number="10">који погинуше код Ендора и постадоше ђубриво на тлу.</verse>
				<verse number="11">Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев, сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,</verse>
				<verse number="12">који рекоше: »Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«</verse>
				<verse number="13">Учини да буду као плева у вихору, као стрњика на ветру.</verse>
				<verse number="14">Као што огањ прождире шуму и пламен пали планине,</verse>
				<verse number="15">тако их потерај својим вихором и престрави својим ветром олујним.</verse>
				<verse number="16">Лица им прекриј срамотом, да тебе потраже, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="17">Нека се довека стиде и плаше, нека у срамоти пропадну.</verse>
				<verse number="18">Нека знају да си ти, коме је име ГОСПОД, једини Свевишњи над свом земљом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="84">
				<verse number="1">Како је дивно твоје Боравиште, ГОСПОДЕ над војскама!</verse>
				<verse number="2">Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ, срце и тело ми кличу Богу живоме.</verse>
				<verse number="3">Чак и врабац себи налази дом и ластавица гнездо за себе, где ће своје птиће излећи, крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама, Царе мој и мој Боже.</verse>
				<verse number="4">Благо онима што у твом Дому бораве – они те без престанка хвале.</verse>
				<verse number="5">Благо онима чија је снага у теби, који су се у срцу одлучили за ходочашће.</verse>
				<verse number="6">Док пролазе долином Баха, у место пуно извора је претварају, а јесења киша благословима је прекрива.</verse>
				<verse number="7">Све више им расте снага док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву, саслушај ме, Боже Јаковљев.</verse>
				<verse number="9">Погледај наш штит, Боже, лице помазаника свога погледај с наклоношћу.</verse>
				<verse number="10">Бољи је један дан у твојим двориштима од хиљаду других. Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога него да станујем у шаторима опаких.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит. ГОСПОД даје милост и славу; ниједно добро не ускраћује онима чији је живот беспрекоран.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОДЕ над војскама, благо човеку који се у тебе узда.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="85">
				<verse number="1">Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ, Јакову си вратио благостање.</verse>
				<verse number="2">Уклонио си кривицу свога народа, све његове грехе покрио.</verse>
				<verse number="3">Склонио си сву своју срџбу и одвратио се од свог љутог гнева.</verse>
				<verse number="4">Обнови нас, Боже, наш Спаситељу, и окончај свој гнев према нама.</verse>
				<verse number="5">Зар ћеш се довека на нас гневити? Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?</verse>
				<verse number="6">Зар нас нећеш поново оживети, да се твој народ радује у теби?</verse>
				<verse number="7">Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ, и дај нам своје спасење.</verse>
				<verse number="8">Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори, јер он обећава мир своме народу, вернима својим – само нека се опет не окрену безумљу.</verse>
				<verse number="9">Да, његово спасење је близу онима који га се боје, да се Слава настани у нашој земљи.</verse>
				<verse number="10">Састају се љубав и истина, љубе се праведност и мир.</verse>
				<verse number="11">Истина ниче из земље, а праведност гледа са неба.</verse>
				<verse number="12">Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро и наша земља даће свој род.</verse>
				<verse number="13">Праведност ће ићи пред њим и пут припремити за његове кораке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="86">
				<verse number="1">Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме, јер сиромах сам и убог.</verse>
				<verse number="2">Душу ми чувај, јер сам ти веран. Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу, који се у тебе узда.</verse>
				<verse number="3">Смилуј ми се, Господе, јер ти поваздан вапијем.</verse>
				<verse number="4">Обрадуј свога слугу, јер за тобом жудим, Господе.</verse>
				<verse number="5">Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ, препун љубави према онима који ти вапију.</verse>
				<verse number="6">Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву, помно саслушај мој вапај за милост.</verse>
				<verse number="7">Вапијем ти у дан своје невоље, јер ћеш ме услишити.</verse>
				<verse number="8">Нема међу боговима таквог као ти, Господе, и нема делâ као што су твоја.</verse>
				<verse number="9">Доћи ће сви народи које си створио и поклонити се пред тобом, Господе, и Име твоје славити.</verse>
				<verse number="10">Јер, ти си велик и чудесна дела чиниш; ти једини си Бог.</verse>
				<verse number="11">Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ, да у твојој истини ходам. Дај ми неподељено срце да се твога Имена бојим.</verse>
				<verse number="12">Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже, свим својим срцем; твоје Име славићу довека.</verse>
				<verse number="13">Јер, велика је твоја љубав према мени, из дубина Шеола живот си ми избавио.</verse>
				<verse number="14">Бахати се дигоше на мене, Боже, скуп силника мој живот тражи. За тебе они не маре.</verse>
				<verse number="15">А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив, спор да се разгневиш, препун љубави и истине.</verse>
				<verse number="16">Окрени се к мени и смилуј ми се; дај своје снаге своме слузи и спаси сина своје слушкиње.</verse>
				<verse number="17">Покажи ми знак своје доброте – нека га виде они што ме мрзе, и постиде се, јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="87">
				<verse number="1">На светим горама основао је град.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД више воли капије сионске од свих боравишта Јаковљевих.</verse>
				<verse number="3">Дивоте о теби говоре, граде Божији.</verse>
				<verse number="4">»Рахав и Вавилон прибројаћу к онима који ме знају, а тако и Филистеју, Тир и Куш, па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона.‘«</verse>
				<verse number="5">Да, за Сион ће говорити: »Овај и онај његови су грађани и сâм Свевишњи ће га учврстити.«</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД ће уписати у књигу народâ: »Овај је грађанин Сиона.«</verse>
				<verse number="7">И они ће играти и певати: »У теби су сви моји извори.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="88">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу, и дан и ноћ пред тобом запомажем.</verse>
				<verse number="2">Нека моја молитва дође пред тебе, саслушај мој вапај.</verse>
				<verse number="3">Јер, душа ми је сита несреће и живот ми се примиче Шеолу.</verse>
				<verse number="4">Већ ме убрајају у оне који у гробну јаму силазе. Као човек сам коме нема помоћи,</verse>
				<verse number="5">остављен међу мртвима, као погинули што леже у гробу, којих се више не сећаш, који су одвојени од твоје руке.</verse>
				<verse number="6">У најдубљу јаму си ме положио, у мрачне дубине.</verse>
				<verse number="7">Твоја јарост тешко ме притиска, свим својим таласима ме удараш.</verse>
				<verse number="8">Удаљио си од мене моје познанике, учинио да им постанем одвратан. Затворен сам и не могу да изађем.</verse>
				<verse number="9">Очи ми ослабише од патње. Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ, теби пружам руке.</verse>
				<verse number="10">Зар мртвима показујеш чуда? Зар духови умрлих устају и захваљују ти?</verse>
				<verse number="11">Зар се о твојој љубави прича у гробу, о верности твојој у Авадону?</verse>
				<verse number="12">Зар се за твоја чуда зна у свету таме, за твоју праведност у земљи заборава?</verse>
				<verse number="13">А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ, и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.</verse>
				<verse number="14">Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ, и од мене кријеш своје лице?</verse>
				<verse number="15">Од своје младости сам јадан и на самрти, изнемогох твоје страхоте носећи.</verse>
				<verse number="16">Твој љути гнев преко мене прелази, твоје страхоте ме сатиру –</verse>
				<verse number="17">поваздан се око мене вртложе као воде и сложно ме ударају.</verse>
				<verse number="18">Удаљио си од мене пријатеља и друга, тама ми је познаник једини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="89">
				<verse number="1">О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека, устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="2">Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека, да си верност на самом небу учврстио.</verse>
				<verse number="3">»Савез сам склопио са својим изабраником, заклео се своме слузи Давиду:</verse>
				<verse number="4">‚Твоје потомство учврстићу довека и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘«</verse>
				<verse number="5">Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ, твоју верност на скупу светих.</verse>
				<verse number="6">Ко је у облацима раван ГОСПОДУ? Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?</verse>
				<verse number="7">Страшан је Бог на већу светих, већи и страшнији од свих око себе.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти? Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.</verse>
				<verse number="9">Ти узбурканим морем владаш, кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.</verse>
				<verse number="10">Ти Рахава скрши као да је рањен, снажном руком непријатеље распрши.</verse>
				<verse number="11">Небеса су твоја, твоја је и земља, ти си свет утемељио и све на њему.</verse>
				<verse number="12">Ти си север и југ створио, Тавор и Хермон твом Имену кличу.</verse>
				<verse number="13">Мишица ти снажна, рука јака, десница уздигнута.</verse>
				<verse number="14">Праведност и правда темељ су твога престола, љубав и истина пред тобом иду.</verse>
				<verse number="15">Благо народу који зна да ти кличе: он у светлости твог лица хода,</verse>
				<verse number="16">у твом Имену поваздан се радује и твоју праведност хвали.</verse>
				<verse number="17">Јер, ти му дајеш сјај и снагу. Због твоје наклоности победу односимо.</verse>
				<verse number="18">Наш штит припада ГОСПОДУ, наш цар Свецу Израеловом.</verse>
				<verse number="19">Једном си у виђењу својим вернима рекао: »Помоћ сам пружио ратнику, изабранога издигао из народа:</verse>
				<verse number="20">нашао сам Давида, свог слугу, својим светим уљем га помазао.</verse>
				<verse number="21">Моја рука ће га придржавати, моја мишица снажити.</verse>
				<verse number="22">Неће му непријатељ узимати данак ни опаки га тлачити.</verse>
				<verse number="23">Скршићу пред њим његове душмане и оборити оне који га мрзе.</verse>
				<verse number="24">С њим ће бити моја верност и љубав и у мом Имену ће победити.</verse>
				<verse number="25">Ставићу његову руку на море и његову десницу на реке.</verse>
				<verse number="26">Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог и Стена која ме спасава.‘</verse>
				<verse number="27">Учинићу га и својим прворођеним, најузвишенијим од земаљских царева.</verse>
				<verse number="28">Довека ћу за њега чувати своју љубав и мој поуздани савез с њим.</verse>
				<verse number="29">Његово потомство учврстићу заувек и његов престо као дане небеске.</verse>
				<verse number="30">»Ако његови синови оставе мој Закон и не буду живели по мојим законима,</verse>
				<verse number="31">ако моје уредбе прекрше и не буду се држали мојих заповести,</verse>
				<verse number="32">казнићу их шибом због њиховог преступа, батинама због њиховог греха,</verse>
				<verse number="33">али му нећу ускратити своју љубав ни раскинути своју верност.</verse>
				<verse number="34">Нећу прекршити свој савез ни променити своје обећање.</verse>
				<verse number="35">Једном заувек својом светошћу се заклех, нећу Давида слагати:</verse>
				<verse number="36">његова владарска кућа остаће довека и његов престо као сунце преда мном;</verse>
				<verse number="37">довека ће бити учвршћен, као месец, сведок на небу поуздан.«</verse>
				<verse number="38">Али ти одбаци, презре и разјари се на помазаника свога.</verse>
				<verse number="39">Ти раскиде савез са својим слугом и круну му укаља збацивши је на земљу.</verse>
				<verse number="40">Ти му све зидине проби и сва његова утврђења претвори у рушевине.</verse>
				<verse number="41">Ко год прође путем, пљачка га; ругло постаде својим суседима.</verse>
				<verse number="42">Уздигао си десницу његових душмана, учинио да ликују сви његови непријатељи.</verse>
				<verse number="43">Ти му отупи оштрицу мача и у боју га не подржа.</verse>
				<verse number="44">Ти учини крај његовом сјају и престо му баци на земљу.</verse>
				<verse number="45">Ти му скрати дане младости и срамотом га покри.</verse>
				<verse number="46">Докле још, ГОСПОДЕ? Зар ћеш се довека скривати? Докле ће твоја јарост горети као огањ?</verse>
				<verse number="47">Сети се како је кратак мој живот, како си ништавним учинио живот људски.</verse>
				<verse number="48">Који човек живи а да неће видети смрт? Може ли свој живот спасти Шеолове руке?</verse>
				<verse number="49">Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ, на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?</verse>
				<verse number="50">Сети се, Господе, како су вређали твог слугу, како у срцу носим увреде свих народа,</verse>
				<verse number="51">којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ, којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.</verse>
				<verse number="52">Благословен ГОСПОД довека! Амин! Амин!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="90">
				<verse number="1">Господе, ти си нам пребивалиште кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="2">Пре но што су се родиле горе и ти земљу и свет изнедрио, ти си Бог од вечности до вечности.</verse>
				<verse number="3">Ти човека враћаш у прах, говорећи: »У прах се вратите, људи.«</verse>
				<verse number="4">Хиљаду је година у твојим очима као дан јучерашњи када прође, као неколико ноћних сати.</verse>
				<verse number="5">Живот им докрајчиш и у смртни сан падају. Ујутро су као трава што никне:</verse>
				<verse number="6">ујутро никне и цвета, а увече свене и осуши се.</verse>
				<verse number="7">Твој гнев нас сатире и твоја јарост престрављује.</verse>
				<verse number="8">Пред себе си ставио наша злодела, наше скривене грехе пред светлост свога лица.</verse>
				<verse number="9">Сви дани нам пролазе у твојој срџби, наше године јецањем се свршавају.</verse>
				<verse number="10">Животни век нам је седамдесет година, ако смо у снази – осамдесет. Али и најбоље од њих мука су и јад, јер брзо мину и ми одлетимо.</verse>
				<verse number="11">Ко је заиста искусио силу твога гнева? Твоја срџба је застрашујућа.</verse>
				<verse number="12">Научи нас да бројимо своје дане, да стекнемо мудро срце.</verse>
				<verse number="13">Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако? Сажали се на своје слуге.</verse>
				<verse number="14">Сваког јутра својом љубављу нас насити, да свих својих дана кличемо и радујемо се.</verse>
				<verse number="15">Дај да се радујемо онолико дана колико си нас ударао невољом, онолико година колико смо гледали несрећу.</verse>
				<verse number="16">Покажи своја дела својим слугама, своје величанство њиховој деци.</verse>
				<verse number="17">Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама. Учврсти за нас наша дела – да, учврсти наша дела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="91">
				<verse number="1">Ко живи у скровишту Свевишњега остаће у сенци Свесилнога.</verse>
				<verse number="2">Рећи ћу за ГОСПОДА: »Он је моје уточиште и тврђава, Бог мој, у кога се уздам.«</verse>
				<verse number="3">Он ће те избавити из птичареве замке и од помора погубног.</verse>
				<verse number="4">Својим перјем ће те покрити и под његовим крилима наћи ћеш уточиште. Његова верност биће ти штит и оклоп.</verse>
				<verse number="5">Нећеш се плашити ноћних ужаса, ни стреле која лети дању,</verse>
				<verse number="6">ни помора који се шуња по мраку, ни пошасти која хара у подне:</verse>
				<verse number="7">хиљаду их може пасти крај тебе, десет хиљада теби здесна, али теби се неће примаћи.</verse>
				<verse number="8">Само гледај својим очима, и видећеш казну која сналази опаке.</verse>
				<verse number="9">Ако ти пребивалиште буде ГОСПОД, ако ти Свевишњи буде уточиште,</verse>
				<verse number="10">никакво зло неће те задесити ни пошаст се примаћи твоме шатору.</verse>
				<verse number="11">Јер, заповедиће својим анђелима за тебе да те чувају на свим твојим путевима;</verse>
				<verse number="12">они ће те носити на рукама да ногом не запнеш за камен.</verse>
				<verse number="13">Лава и кобру ћеш газити, згазити младог лава и љуту гују.</verse>
				<verse number="14">»Зато што ме воли, избавићу га, зато што моје Име признаје, заштитићу га.</verse>
				<verse number="15">Завапиће ми, и ја ћу га услишити. С њим ћу бити у невољи, избавити га и прославити.</verse>
				<verse number="16">Наситићу га дугим животом и моје спасење му показати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="92">
				<verse number="1">Добро је захваљивати ГОСПОДУ и твом Имену певати псалме, Свевишњи,</verse>
				<verse number="2">твоју љубав објављивати ујутро и твоју верност ноћу,</verse>
				<verse number="3">уз лиру од десет жица и брујање харфе.</verse>
				<verse number="4">Јер, ти си ме својим делима обрадовао, ГОСПОДЕ, због твојих дела кличем.</verse>
				<verse number="5">Како су велика твоја дела, ГОСПОДЕ! Како су дубоки твоји науми!</verse>
				<verse number="6">Глупан ово не зна, безумник не разуме:</verse>
				<verse number="7">иако опаки ничу као трава и сви зликовци бујају, заувек ће бити затрти.</verse>
				<verse number="8">А ти си, ГОСПОДЕ, узвишен довека.</verse>
				<verse number="9">Јер, заиста, твоји ће непријатељи, ГОСПОДЕ, твоји ће непријатељи пропасти, сви зликовци бити распршени.</verse>
				<verse number="10">Учинио си да будем јак као биво, новим уљем сам помазан.</verse>
				<verse number="11">Очи ми гледају пораз душманâ што на мене вребају, уши слушају кукњаву опаких који се на мене дижу.</verse>
				<verse number="12">Праведник ће бујати као палма, расти као кедар либански.</verse>
				<verse number="13">Они који су посађени у Дому ГОСПОДЊЕМ у двориштима нашег Бога бујају</verse>
				<verse number="14">и у старости род доносе, стамени и крепки,</verse>
				<verse number="15">објављујући: »ГОСПОД је правичан. Он је моја Стена и у њему нема неправде.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="93">
				<verse number="1">ГОСПОД царује у величанство обучен, ГОСПОД се обукао и наоружао силом. Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.</verse>
				<verse number="2">Твој престо чврсто стоји од искона, ти си од вечности.</verse>
				<verse number="3">Реке дижу, ГОСПОДЕ, реке дижу свој глас, реке своје хучеће таласе дижу.</verse>
				<verse number="4">Силнији од хучања многих вода, силнији од морских таласа, силан је ГОСПОД на небесима.</verse>
				<verse number="5">Твоји прописи докраја су поуздани, светост довека краси твој Дом, ГОСПОДЕ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="94">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, Боже освете, Боже освете, засијај.</verse>
				<verse number="2">Устани, Судијо земље, врати охолима како заслужују.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДЕ, докле ће опаки, докле ће опаки ликовати?</verse>
				<verse number="4">Докле ће просипати дрске речи? Докле ће се сви зликовци хвалисати?</verse>
				<verse number="5">Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ, и твој посед тлаче.</verse>
				<verse number="6">Удовицу и дошљака кољу, сироче убијају.</verse>
				<verse number="7">Говоре: »Не види ГОСПОД, не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«</verse>
				<verse number="8">Ви обратите пажњу, глупи међу народом! Безумници, кад ћете се уразумити?</verse>
				<verse number="9">Зар Онај који је усадио ухо не чује? Зар Онај који је саздао око не види?</verse>
				<verse number="10">Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава? Зар Онај који људски род учи нема знања?</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.</verse>
				<verse number="12">Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ, и из свог Закона га учиш.</verse>
				<verse number="13">Ти му дајеш смирење од дана злих док се за опакога копа јама.</verse>
				<verse number="14">Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити ни свој посед оставити.</verse>
				<verse number="15">Пресуде ће се опет заснивати на правди и сви срца честитог за њом ће ићи.</verse>
				<verse number="16">Ко ће за мене устати против злих? Ко ће за мене стати против зликоваца?</verse>
				<verse number="17">Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ, брзо бих се у смртној тишини настанио.</verse>
				<verse number="18">Кад рекох: »Нога ми се оклизну«, твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="19">Кад се намножила тескоба у мени, твоја утеха ме развесели.</verse>
				<verse number="20">Зар могу с тобом у савезу да буду искварене судије, које муку стварају својим одлукама?</verse>
				<verse number="21">Удружују се да праведнику узму живот и да недужнога осуде на смрт.</verse>
				<verse number="22">Али ГОСПОД је моје утврђење високо, мој Бог је стена мога уточишта.</verse>
				<verse number="23">Он ће им вратити за њихове грехе и због њихове опакости их уништити. ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="95">
				<verse number="1">Дођите да кличемо ГОСПОДУ, да радосно вичемо Стени нашег спасења!</verse>
				<verse number="2">Изађимо пред њега с песмом захвалницом, радосно му псалме извикујмо.</verse>
				<verse number="3">Јер, ГОСПОД је велики Бог и велики Цар над свим боговима.</verse>
				<verse number="4">У руци су му дубине земљине и његови су врхунци планина.</verse>
				<verse number="5">Море је његово, он га је начинио, и његове су руке саздале копно.</verse>
				<verse number="6">Дођите да се поклонимо и савијемо колена, да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.</verse>
				<verse number="7">Јер, он је наш Бог, а ми народ његовог пашњака, стадо које својом руком води. Данас ако му чујете глас,</verse>
				<verse number="8">»нека вам не отврдне срце као код Мериве, као онога дана код Масе у пустињи,</verse>
				<verse number="9">где су ме ваши праоци искушавали и проверавали, иако су гледали моја дела.</verse>
				<verse number="10">Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја. Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује; моје путеве нису упознали.‘</verse>
				<verse number="11">Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="96">
				<verse number="1">Певајте ГОСПОДУ нову песму! Певај ГОСПОДУ, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Певајте ГОСПОДУ, Име му благосиљајте! Из дана у дан његово спасење објављујте!</verse>
				<verse number="3">О његовој слави причајте међу незнабошцима, о чудима његовим међу свим народима.</verse>
				<verse number="4">Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан, бојати га се треба више од свих богова.</verse>
				<verse number="5">Јер, ништавни су сви богови народâ, а ГОСПОД је небеса начинио.</verse>
				<verse number="6">Пред њим су сјај и величанство, сила и лепота у његовом су светилишту.</verse>
				<verse number="7">Дајте ГОСПОДУ, породице народâ, дајте ГОСПОДУ славу и силу.</verse>
				<verse number="8">Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена. Дар донесите и у његова дворишта уђите,</verse>
				<verse number="9">поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости. Дрхти пред њим, сва земљо!</verse>
				<verse number="10">Говорите међу незнабошцима: »ГОСПОД царује!« Чврсто стоји свет, неће се пољуљати. Он ће народима судити правично.</verse>
				<verse number="11">Нека се радују небеса, нека кличе земља, нека грми море и све што је у њему,</verse>
				<verse number="12">нека се радују поља и све на њима. Тада ће све шумско дрвеће клицати</verse>
				<verse number="13">пред ГОСПОДОМ, јер он долази, он долази да суди земљи. Судиће свету у праведности и народима у својој верности.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="97">
				<verse number="1">ГОСПОД царује – нека кличе земља, нека се радује све мноштво острва.</verse>
				<verse number="2">Око њега су облаци и густа тмина, праведност и правда темељ су његовог престола.</verse>
				<verse number="3">Пред њим огањ иде и сажиже његове душмане унаоколо.</verse>
				<verse number="4">Његове муње свет обасјавају, земља то гледа и дрхти.</verse>
				<verse number="5">Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ, пред Господаром све земље.</verse>
				<verse number="6">Небеса његову праведност објављују и сви народи гледају његову славу.</verse>
				<verse number="7">Срамоти ће бити извргнути сви који служе ликовима, који се хвале идолима. Њему се поклоните, сви богови!</verse>
				<verse number="8">Сион то чује, и радује се, и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="9">Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом, ти си силно узвишен над свим боговима.</verse>
				<verse number="10">Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло, јер он чува живот својих верних и избавља их из руку опаких.</verse>
				<verse number="11">Светлост се просипа по праведнима и радост по онима срца честитог.</verse>
				<verse number="12">Радујте се у ГОСПОДУ, праведници, и захваљујте његовом светом Имену.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="98">
				<verse number="1">Певајте ГОСПОДУ нову песму, јер чудесна дела учини. Његова десница и света мишица победу му донеше.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД обзнани своје спасење, своју праведност пред народима откри.</verse>
				<verse number="3">Сетио се своје љубави и верности према народу Израеловом. Сви крајеви земље видеше спасење Бога нашега.</verse>
				<verse number="4">Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо! Вичи и кличи и псалам певај!</verse>
				<verse number="5">Псалам певајте ГОСПОДУ уз лиру! Уз лиру и звук псалма,</verse>
				<verse number="6">уз трубе и звук рога овнујског радосно вичите пред ГОСПОДОМ Царем!</verse>
				<verse number="7">Нека грми море и све што је у њему, свет и сви који у њему живе!</verse>
				<verse number="8">Нека реке пљешћу рукама, нека планине сложно кличу</verse>
				<verse number="9">пред ГОСПОДОМ! Јер, он долази да суди земљи. Судиће свету праведно и народима правично.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="99">
				<verse number="1">ГОСПОД царује – нека дрхте народи. На престолу седи међу херувимима – нека се земља тресе.</verse>
				<verse number="2">Велик је ГОСПОД на Сиону, узвишен над свим народима.</verse>
				<verse number="3">Нека захваљују твоме Имену, великом и страшном. Он је свет!</verse>
				<verse number="4">Силни Царе, ти волиш правду. Правичност си учврстио, право и праведно поступаш у Јакову.</verse>
				<verse number="5">Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега, и клањајте се код његовог подножја. Он је свет!</verse>
				<verse number="6">Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима, Самуило међу онима који његово Име призивају. Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.</verse>
				<verse number="7">Говорио им је из стуба од облака. Држали су се његових прописа и уредби које им је дао.</verse>
				<verse number="8">Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш. Био си им Бог који прашта, иако си кажњавао њихова злодела.</verse>
				<verse number="9">Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега, и клањајте се на његовој светој гори. Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="100">
				<verse number="1">Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!</verse>
				<verse number="2">Служите ГОСПОДУ с радошћу, долазите пред њега кличући!</verse>
				<verse number="3">Знајте да је ГОСПОД Бог. Он нас је начинио, и ми смо његови, његов народ, стадо његовог пашњака.</verse>
				<verse number="4">Са захвалницом улазите кроз његове капије и са хвалом у његова дворишта. Захваљујте му, његово Име благосиљајте.</verse>
				<verse number="5">Јер, ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека и његова верност кроз сва поколења.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="101">
				<verse number="1">Певаћу о љубави и правди, теби, ГОСПОДЕ, псалам ћу певати.</verse>
				<verse number="2">Пазићу да идем путем беспрекорним – када ли ћеш доћи к мени? Вршићу дужности у својој палати срца честитог.</verse>
				<verse number="3">Ништа погано нећу стављати пред очи. Мрзим оно што чине неверни, нећу да имам удела у томе.</verse>
				<verse number="4">Изопачено срце биће далеко од мене, нећу да имам ништа са злом.</verse>
				<verse number="5">Ко ближњега клевеће у потаји, тога ћу затрти. Коме су очи охоле и срце надмено, тога нећу трпети.</verse>
				<verse number="6">Моје очи тражиће верне у земљи, да код мене живе. Ко иде путем беспрекорним, тај ће ми служити.</verse>
				<verse number="7">Ко се бави преваром, неће живети у моме дому. Ко говори лажи, неће ми стајати пред очима.</verse>
				<verse number="8">Сваког јутра ћу затирати све опаке у земљи, да уклоним све зликовце из града ГОСПОДЊЕГ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="102">
				<verse number="1">Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ, и нека мој вапај дође до тебе.</verse>
				<verse number="2">Не криј своје лице у дан моје невоље, окрени своје ухо к мени. Кад ти завапим, брзо ме услиши.</verse>
				<verse number="3">Јер, моји дани као дим нестају, кости ми као жеравица горе.</verse>
				<verse number="4">Срце ми се као трава разболело и осушило, хлеб свој заборављам да једем.</verse>
				<verse number="5">Због свога гласног јаукања кост и кожа сам постао.</verse>
				<verse number="6">Сличан сам дивљој птици у пустињи, сличан сови међу рушевинама.</verse>
				<verse number="7">Будан лежим, сличан самотном врапцу на крову.</verse>
				<verse number="8">Непријатељи ме поваздан вређају, ругаоци моје име користе као псовку.</verse>
				<verse number="9">Пепео једем као хлеб и своје пиће мешам са сузама</verse>
				<verse number="10">због твога беса и срџбе, јер ти ме подиже и одбаци.</verse>
				<verse number="11">Моји дани су као вечерња сенка и као трава се сушим.</verse>
				<verse number="12">А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека и спомен на тебе кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="13">Устаћеш и сажалити се на Сион, јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.</verse>
				<verse number="14">Јер, његово камење мило је твојим слугама и жале његов прах.</verse>
				<verse number="15">Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ, сви цареви земаљски твоје Славе.</verse>
				<verse number="16">Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион и показати се у својој Слави.</verse>
				<verse number="17">Осврнуће се на молитву убогих и неће презрети њихову молбу.</verse>
				<verse number="18">Нека се ово запише за будући нараштај, па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:</verse>
				<verse number="19">»ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама, са небеса осмотри земљу</verse>
				<verse number="20">да чује роптање засужњених и ослободи осуђене на смрт</verse>
				<verse number="21">да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону и хвале му изричу у Јерусалиму</verse>
				<verse number="22">када се народи и царства окупе да служе ГОСПОДУ.«</verse>
				<verse number="23">Сред животног пута снагу ми је скршио, скратио дане мога живота.</verse>
				<verse number="24">Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана! Кроз сва поколења трају твоје године.</verse>
				<verse number="25">Давно си поставио темеље земљине и небеса су твојих руку дело.</verse>
				<verse number="26">Ти остајеш, а они ће нестати, сасвим се отрцати као одећа. Као одело ћеш их променити, и биће одбачени.</verse>
				<verse number="27">Али ти остајеш и твојим годинама нема краја.</verse>
				<verse number="28">Деца твојих слугу живеће спокојно, њихово потомство учврстиће се пред тобом.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="103">
				<verse number="1">Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја, и све што је у мени, његовом светом Имену.</verse>
				<verse number="2">Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја, и не заборави сва доброчинства његова.</verse>
				<verse number="3">Он је тај који ти прашта грехе, који све твоје болести исцељује,</verse>
				<verse number="4">који ти живот откупљује од гробне јаме, који те љубављу и самилошћу окружује,</verse>
				<verse number="5">који те добрима сити, па ти се младост обнавља као орлу.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД праведно и право поступа са свим потлаченима.</verse>
				<verse number="7">Своје је путеве обзнанио Мојсију, своја дела народу Израеловом.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД је сажаљив и милостив, спор да се разгневи и препун љубави.</verse>
				<verse number="9">Он неће стално оптуживати, ни довека се гневити.</verse>
				<verse number="10">Не поступа с нама према нашим гресима нити нам узвраћа према нашој кривици.</verse>
				<verse number="11">Јер, колико је небо високо над земљом, толика је његова љубав према онима који га се боје.</verse>
				<verse number="12">Колико је исток далеко од запада, толико је наше преступе удаљио од нас.</verse>
				<verse number="13">Као што се отац сажали на децу, тако се и он сажали на оне који га се боје.</verse>
				<verse number="14">Јер, он зна како смо саздани, сећа се да смо прах.</verse>
				<verse number="15">А човек – његови дани су као трава. Као пољски цвет цвета,</verse>
				<verse number="16">ветар преко њега пређе, и нема га, и више га се не сећа његово место.</verse>
				<verse number="17">А љубав ГОСПОДЊА од вечности је до вечности на онима који га се боје и његова праведност на деци њихове деце,</verse>
				<verse number="18">на онима који се држе његовог Савеза и сећају се да његове налоге извршавају.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД је свој престо поставио на небесима и његово царство влада над свима.</verse>
				<verse number="20">Захваљујте ГОСПОДУ, његови моћни анђели, који чините како вам он каже и његовој речи се покоравате.</verse>
				<verse number="21">Захваљујте ГОСПОДУ, све војске његове, ви његове слуге које његову вољу извршавате.</verse>
				<verse number="22">Захваљујте ГОСПОДУ, сва дела његова на свим местима његовог царства. Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="104">
				<verse number="1">Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја. Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој. У сјај и величанство си обучен,</verse>
				<verse number="2">светлошћу као плаштом огрнут. Небеса разастиреш као завесу,</verse>
				<verse number="3">на водама над небом полажеш греде својих горњих одаја. Од облакâ правиш своја кола и на крилима ветра путујеш.</verse>
				<verse number="4">Ветрове чиниш својим гласницима, огњене пламенове својим слугама.</verse>
				<verse number="5">Земљу си на њене темеље поставио – довека се неће пољуљати.</verse>
				<verse number="6">Океаном си је покрио као одећом, воде су стајале над планинама.</verse>
				<verse number="7">Ти запрети водама, и оне побегоше, на звук твога грома хитро утекоше.</verse>
				<verse number="8">Уздигоше се планине, спустише долине до места које си им одредио.</verse>
				<verse number="9">Водама си поставио границу коју не смеју да пређу, да више не прекрију земљу.</verse>
				<verse number="10">Ти воде из изворâ изливаш у кланце. Између планина теку</verse>
				<verse number="11">и сваку дивљу животињу поје. Дивљи магарци гасе жеђ,</verse>
				<verse number="12">крај њих се гнезде птице и певају међу гранама.</verse>
				<verse number="13">Из својих горњих одаја планине натапаш, земља је пуна плодова твог труда.</verse>
				<verse number="14">Ти чиниш да расте трава за стоку и биљке које служе човеку, да добије храну из земље:</verse>
				<verse number="15">вино, које човеку радује срце, уље, да му лице засија, и хлеб, који му снажи тело.</verse>
				<verse number="16">Сите се стабла ГОСПОДЊА, кедрови либански, које је засадио.</verse>
				<verse number="17">На њима врапци свијају гнезда, рода свој дом на боровима.</verse>
				<verse number="18">Високе планине уточиште су дивокозама, хридине даманима.</verse>
				<verse number="19">Ти чиниш да месец одређује времена, сунце зна када да зађе.</verse>
				<verse number="20">Ти донесеш таму, и ноћ падне, кад све шумске животиње излазе,</verse>
				<verse number="21">лавови ричу за пленом и своју храну траже од Бога.</verse>
				<verse number="22">Сунце изађе, и оне се окупе и по својим јазбинама полежу.</verse>
				<verse number="23">Тада човек иде на посао, на свој рад до вечери.</verse>
				<verse number="24">Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ! Сва си их учинио у мудрости. Пуна је земља твојих створења.</verse>
				<verse number="25">Ено мора, големог и широког, које врви од створења безбројних, бића малих и великих.</verse>
				<verse number="26">По њему плове лађе, у њему је левијатан, кога си створио да се у њему игра.</verse>
				<verse number="27">Сви ови на тебе чекају да им храну даш на време.</verse>
				<verse number="28">Ти им је дајеш, и они је сабиру, руку отвараш, и они се добрима сите.</verse>
				<verse number="29">Своје лице сакријеш, и они се уплаше, дах им одузмеш, и они угибају и у прах се враћају.</verse>
				<verse number="30">Ти свој дах пошаљеш, и други се стварају, и тако обнављаш лице земље.</verse>
				<verse number="31">Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека! Нека се радује ГОСПОД у својим делима!</verse>
				<verse number="32">Он земљу погледа, и она задрхти, планине дотакне, и оне се задиме.</verse>
				<verse number="33">Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати, псалме му певати све док ме буде.</verse>
				<verse number="34">Нека му моје мисли буду миле! У ГОСПОДУ ћу се радовати.</verse>
				<verse number="35">Нека грешници нестану са земље и нека више не буде опаких. Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="105">
				<verse number="1">Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте, обзнањујте његова дела међу народима.</verse>
				<verse number="2">Певајте му, псалме му певајте, говорите о свим његовим делима чудесним.</verse>
				<verse number="3">Хвалите се његовим светим Именом. Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.</verse>
				<verse number="4">Тражите ГОСПОДА и његову силу, његово лице тражите без престанка.</verse>
				<verse number="5">Сећајте се чудесних дела која је учинио, чуда и пресуда које је изрекао,</verse>
				<verse number="6">потомци Авраама, његовог слуге, синови Јаковљеви, изабрани његови.</verse>
				<verse number="7">Он је ГОСПОД, наш Бог, по свој земљи његови су закони.</verse>
				<verse number="8">Он се довека сећа свога Савеза, речи коју је заповедио хиљади нараштаја,</verse>
				<verse number="9">савеза који је склопио с Авраамом, своје заклетве Исааку,</verse>
				<verse number="10">коју као уредбу потврди Јакову, као вечан савез Израелу:</verse>
				<verse number="11">»Теби ћу дати земљу Ханаан, она ће ти бити наследство.«</verse>
				<verse number="12">Кад их је још било мало, сасвим мало, и док су још били дошљаци у земљи</verse>
				<verse number="13">и лутали од народа до народа, од једног царства до другог,</verse>
				<verse number="14">ником није дао да их тлачи. Због њих је опомињао цареве:</verse>
				<verse number="15">»Не дирајте помазанике моје! Не наносите зло мојим пророцима!«</verse>
				<verse number="16">Он позва глад у њихову земљу, сасвим пресече снабдевање хлебом.</verse>
				<verse number="17">Пред њима посла човека – Јосифа, продатог у робље.</verse>
				<verse number="18">Ноге му спуташе оковима, врат му ставише у гвожђе,</verse>
				<verse number="19">док се не испуни оно што је прорекао, док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.</verse>
				<verse number="20">Цар нареди да га пусте, владар над народима га ослободи.</verse>
				<verse number="21">Постави га за господара над својим домом и за управитеља над свим својим имањем,</verse>
				<verse number="22">да његове поглаваре обучава по својој вољи и да његове старешине учи мудрости.</verse>
				<verse number="23">Онда Израел уђе у Египат, Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД свој народ учини силно плодним и јачим од његових душмана,</verse>
				<verse number="25">чије срце окрену да мрзе његов народ, да лукаво поступају с његовим слугама.</verse>
				<verse number="26">Он посла Мојсија, свога слугу, и Аарона, кога је изабрао.</verse>
				<verse number="27">Они његова знамења учинише међу њима и чуда у Хамовој земљи.</verse>
				<verse number="28">Он посла таму, и замрачи земљу, јер су се против његове речи побунили.</verse>
				<verse number="29">Воду им претвори у крв и поби њихове рибе.</verse>
				<verse number="30">Земља им поврве од жаба – чак и царске ложнице испунише.</verse>
				<verse number="31">Он рече, и долетеше ројеви мува и комарци на све њихово подручје.</verse>
				<verse number="32">Место кише даде им грȁд, с огњеним муњама по њиховој земљи;</verse>
				<verse number="33">потуче им лозу и смоквина стабла, поломи дрвеће на њиховом подручју.</verse>
				<verse number="34">Он рече, и безброј скакаваца чегрташа и коњица дође;</verse>
				<verse number="35">прождреше све биљке у њиховој земљи и прождреше род њихових њива.</verse>
				<verse number="36">Он им поби све прворођено у земљи, првине све њихове мушкости.</verse>
				<verse number="37">Израел изведе са сребром и златом; нико из његових племена не посрну.</verse>
				<verse number="38">Египат се обрадова њиховом одласку, јер га је од њих страх спопао.</verse>
				<verse number="39">ГОСПОД облак распростре као покров и огањ да светли ноћу.</verse>
				<verse number="40">Они затражише, и он им препелице доведе и небеским хлебом их насити.</verse>
				<verse number="41">Стену отвори, и вода покуља, попут реке потече пустињом.</verse>
				<verse number="42">Јер, сетио се свога светог обећања датог Аврааму, своме слузи.</verse>
				<verse number="43">Свој народ изведе с радошћу, изабране своје с клицањем.</verse>
				<verse number="44">Даде им земље незнабожаца, па запоседоше плод труда народâ,</verse>
				<verse number="45">да би се држали његових уредби и његовим законима се покоравали. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="106">
				<verse number="1">Алилуја! Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар; љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="2">Ко може да исприча сва његова силна дела, ко да искаже све хвале о њему?</verse>
				<verse number="3">Благо онима који се држе правде, који у свако доба чине што је право.</verse>
				<verse number="4">Сети ме се, ГОСПОДЕ, кад свом народу покажеш наклоност. У помоћ ми притекни својим спасењем,</verse>
				<verse number="5">да видим благостање твојих изабраних, да се радујем с твојим народом, да се твојим поседом хвалим.</verse>
				<verse number="6">Згрешили смо као наши праоци, чинили зло и поступали опако.</verse>
				<verse number="7">Када су наши праоци били у Египту, твоја чудесна дела нису разумели. Нису се сећали многобројних дела твоје љубави, па се побунише крај мора, Црвеног мора.</verse>
				<verse number="8">Али он их спасе свога Имена ради, да обзнани своју силу.</verse>
				<verse number="9">Он запрети Црвеном мору, и оно пресуши, кроз дубине их проведе као кроз пустињу.</verse>
				<verse number="10">Он их спасе из руку онога ко их мрзи, откупи их из руку непријатељевих.</verse>
				<verse number="11">Воде прекрише њихове душмане, ни један једини не остаде жив.</verse>
				<verse number="12">Тада повероваше његовим речима и хвалоспев му отпеваше.</verse>
				<verse number="13">Али брзо су заборавили његова дела и нису чекали његов савет.</verse>
				<verse number="14">Пожуди су се предали у пустињи, Бога искушавали у пустолини.</verse>
				<verse number="15">Он им даде оно што су тражили, али им посла и опаку болест.</verse>
				<verse number="16">У табору почеше да завиде Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="17">Земља се отвори и прогута Датана и Авирамове следбенике прекри.</verse>
				<verse number="18">Огањ плану међу њиховим следбеницима, пламен сажеже опаке.</verse>
				<verse number="19">Код Хорева направише теле, па су се ливеном лику клањали.</verse>
				<verse number="20">Тако су своју Славу заменили ликом вола, који једе траву.</verse>
				<verse number="21">Заборавили су Бога, који их је спасао, који је велика дела учинио у Египту,</verse>
				<verse number="22">чудесна дела у Хамовој земљи и страхотна дела крај Црвеног мора.</verse>
				<verse number="23">Зато он рече да ће их истребити. Али Мојсије, његов изабраник, стаде пред њега да његов гнев одврати, да их не затре.</verse>
				<verse number="24">Потом презреше земљу пожељну, његовој речи не повероваше.</verse>
				<verse number="25">Гунђали су у својим шаторима, глас ГОСПОДЊИ нису слушали.</verse>
				<verse number="26">Зато им се подигнуте руке заклео да ће мртви попадати по пустињи,</verse>
				<verse number="27">да ће им потомци пасти међу народе и да ће их раштркати по земљама.</verse>
				<verse number="28">Везали су се за Ваала Пеорског и јели жртве принете мртвима.</verse>
				<verse number="29">Својим делима разгневише ГОСПОДА, и помор изби међу њима.</verse>
				<verse number="30">Тада устаде Пинхас, па је посредовао, и помор престаде.</verse>
				<verse number="31">То му се урачуна у праведност за сва поколења довека.</verse>
				<verse number="32">Разјарише га крај водâ Мериве, па Мојсија задеси невоља због њих:</verse>
				<verse number="33">пошто су му огорчили дух, он несмотрене речи изговори.</verse>
				<verse number="34">Не затреше народе као што им је ГОСПОД заповедио,</verse>
				<verse number="35">него се измешаше с незнабошцима и научише да чине исто што и они.</verse>
				<verse number="36">Служили су њиховим идолима, који им постадоше замка.</verse>
				<verse number="37">Своје синове и кћери жртвовали су демонима.</verse>
				<verse number="38">Недужну крв су проливали, крв својих синова и кћери, жртвујући их ханаанским идолима, и земља се оскврнави крвљу.</verse>
				<verse number="39">Тако су се каљали својим поступцима и постали неверни због својих дела.</verse>
				<verse number="40">Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ и његов посед му се згади.</verse>
				<verse number="41">Предаде их у руке незнабошцима, па над њима завладаше они што их мрзе.</verse>
				<verse number="42">Потлачише их непријатељи и својој власти их подвргоше.</verse>
				<verse number="43">Много их је пута избављао, а они су и даље бунтовне науме ковали и све дубље тонули у грех.</verse>
				<verse number="44">Али он погледа на њихову невољу када је чуо њихов вапај</verse>
				<verse number="45">и ради њих се сети свога Савеза. Сажали се због своје велике љубави</verse>
				<verse number="46">и учини да се на њих сажале сви који су их засужњили.</verse>
				<verse number="47">Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, и сабери нас између незнабожаца, да твом светом Имену захваљујемо и да се хвалама теби поносимо.</verse>
				<verse number="48">Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, заувек и довека. Нека сав народ каже: »Амин!« Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="107">
				<verse number="1">Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар; љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="2">Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ, они које је из душманинове руке откупио</verse>
				<verse number="3">и сабрао их из земаља, са истока и запада, са севера и југа.</verse>
				<verse number="4">Неки су лутали беспутном пустињом, не налазећи град у ком би се настанили.</verse>
				<verse number="5">Били су гладни и жедни, душа је клонула у њима.</verse>
				<verse number="6">Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их избави из њихових недаћа.</verse>
				<verse number="7">Правим путем их поведе до града где ће се настанити.</verse>
				<verse number="8">Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини.</verse>
				<verse number="9">Јер, он напаја жедне и гладне добрима сити.</verse>
				<verse number="10">Неки су седели у тами и сенци смрти, јадом и гвожђем спутани,</verse>
				<verse number="11">јер су се против Божијих речи побунили и презрели савете Свевишњега.</verse>
				<verse number="12">Зато их је мукотрпним радом унизио. Посртали су, а никога да помогне.</verse>
				<verse number="13">Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа.</verse>
				<verse number="14">Изведе их из таме и сенке смрти и раскиде њихове окове.</verse>
				<verse number="15">Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини.</verse>
				<verse number="16">Јер, он разбија бронзане капије и расеца гвоздене преворнице.</verse>
				<verse number="17">Неки су били безумни, па испаштали због свог преступа и греха.</verse>
				<verse number="18">Свако јело гадило се њиховој души, па се примакоше дверима смрти.</verse>
				<verse number="19">Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их спасе из њихових недаћа.</verse>
				<verse number="20">Он своју реч посла, и исцели их и избави од гроба.</verse>
				<verse number="21">Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини.</verse>
				<verse number="22">Нека приносе жртве захвалнице и радосним песмама о његовим делима причају.</verse>
				<verse number="23">Неки су се на море отиснули у лађама, да на големим водама обављају посао.</verse>
				<verse number="24">И они су видели ГОСПОДЊА дела, његова чудесна дела у дубинама.</verse>
				<verse number="25">Јер, он нареди, и вихор задува и високо подиже таласе.</verse>
				<verse number="26">Они се подигоше до неба, па се спустише до дубина – храброст им се топила пред опасношћу.</verse>
				<verse number="27">Као пијанци су тетурали и посртали, сва њихова вештина постаде бескорисна.</verse>
				<verse number="28">Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи, и он их изведе из њихових недаћа.</verse>
				<verse number="29">Он стиша олују и таласи се смирише.</verse>
				<verse number="30">Они се обрадоваше што је настало затишје, и он их одведе до жељене луке.</verse>
				<verse number="31">Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави и чудесних дела која за људски род чини.</verse>
				<verse number="32">Нека га узвисују на скупу народа и хвале на већу старешина.</verse>
				<verse number="33">Он реке претвори у пустињу и изворе воде у жедну земљу,</verse>
				<verse number="34">земљу плодну у слану пустолину због опакости њених житеља.</verse>
				<verse number="35">Он пустињу претвори у језера и суву земљу у изворе воде.</verse>
				<verse number="36">Тамо насели гладне, и они подигоше град да се у њему настане.</verse>
				<verse number="37">Засејаше њиве и посадише винограде, који им обилну летину родише.</verse>
				<verse number="38">Он их благослови, па се силно намножише. Он не даде да се смањи број њихове стоке.</verse>
				<verse number="39">А онда им се смањио број и били су понижени тлачењем, несрећом и тугом.</verse>
				<verse number="40">Онај који презир излива на владаре учини да пустим беспућем лутају.</verse>
				<verse number="41">Али он убоге диже из беде и породице им умножи као стада.</verse>
				<verse number="42">Честити то виде и радују се, а сви неправедни умукнуће.</verse>
				<verse number="43">Ко је мудар, нека се тога држи и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="108">
				<verse number="1">Срце ми је постојано, Боже. Певаћу и свирати свим својим бићем.</verse>
				<verse number="2">Пробудите се, харфо и лиро! Зору ћу пробудити!</verse>
				<verse number="3">Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ, псалме ти певати пред народностима.</verse>
				<verse number="4">Јер, љубав твоја од небеса је виша, твоја верност до облакâ досеже.</verse>
				<verse number="5">Нека си узвишен над небесима, Боже, и твоја слава над свом земљом.</verse>
				<verse number="6">Спаси десницом својом и услиши ме, да се твоји миљеници избаве.</verse>
				<verse number="7">Бог рече у свом светилишту: »Победићу. Сихем ћу разделити и долину Сукот размерити.</verse>
				<verse number="8">Мој је Гилад, мој Манасија, Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.</verse>
				<verse number="9">Моав ће ми бити умиваоник, на Едом ћу бацити своју сандалу, над Филистејом клицати као победник.«</verse>
				<verse number="10">Ко ће ме увести у град утврђен? Ко ће ме одвести у Едом?</verse>
				<verse number="11">Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци, ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?</verse>
				<verse number="12">Помози нам против душмана, јер ништавна је људска помоћ.</verse>
				<verse number="13">С Богом ћемо силну снагу показати и он ће згазити наше душмане.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="109">
				<verse number="1">Не оглушуј се, Боже, којем изричем хвале.</verse>
				<verse number="2">Јер, уста опаких и варалица разјапише се на мене. Лажљивим језиком против мене говоре,</verse>
				<verse number="3">речима мржње ме окружују, без икаквог разлога нападају,</verse>
				<verse number="4">на моју љубав узвраћају оптужбама. Све што могу је да се молим.</verse>
				<verse number="5">Злом ми за добро узвраћају и мржњом за моју љубав.</verse>
				<verse number="6">Одреди опаког судију над њим и нека му тужитељ стане здесна.</verse>
				<verse number="7">Кад му буду судили, нека се нађе крив и нека се његове молитве сматрају грехом.</verse>
				<verse number="8">Нека му дани буду малобројни. Нека његову службу преузме други.</verse>
				<verse number="9">Нека му деца постану сирочад и жена удовица.</verse>
				<verse number="10">Нека му деца скитају и просе, нека их истерају из рушевина дома.</verse>
				<verse number="11">Нека му поверилац узме све што има, нека странци заплене плод његове муке.</verse>
				<verse number="12">Не било никог да му се смилује, да се на његову сирочад сажали.</verse>
				<verse number="13">Нека му се затру потомци, нека им се избрише име у следећем колену.</verse>
				<verse number="14">Нека се ГОСПОД сећа кривице његових праотаца, нека се не избрише грех његове мајке,</verse>
				<verse number="15">нека без престанка буду пред ГОСПОДОМ. Нека спомен на његову породицу уклони са земље.</verse>
				<verse number="16">Јер, никад му не паде на памет да милостиво поступи, него је до смрти гонио сиромаха и убогога и човека сломљеног срца.</verse>
				<verse number="17">Проклетство је волео – нека га стигне; благослов му се није милио – нека је далеко од њега.</verse>
				<verse number="18">Проклетство је облачио као одећу, као вода му је улазило у тело и као уље у његове кости.</verse>
				<verse number="19">Нека га проклетство обавија као одећа, као појас којим се стално опасује.</verse>
				<verse number="20">Нека ГОСПОД тако узврати мојим тужитељима и онима који зло говоре о мени.</verse>
				<verse number="21">А ти се, ГОСПОДЕ, Господе, за мене заузми Имена свога ради. Избави ме због доброте своје љубави.</verse>
				<verse number="22">Јер, сиромах сам и убог и срце у мени дрхти.</verse>
				<verse number="23">Нестајем као вечерња сенка, као скакавца ме отресају.</verse>
				<verse number="24">Од поста ми клецају колена и тело ми је омршавело.</verse>
				<verse number="25">Ругло постадох мојим тужитељима, кад ме виде, главом одмахују.</verse>
				<verse number="26">Помози ми, ГОСПОДЕ, Боже мој, спаси ме због своје љубави.</verse>
				<verse number="27">Нека знају да си то ти својом руком учинио, да си ти, ГОСПОДЕ, онај који ме спасао.</verse>
				<verse number="28">Нека они проклињу, ти благосиљаш. Кад устану против мене, постидеће се, а ја, твој слуга, радоваћу се.</verse>
				<verse number="29">Нека се моји тужитељи обуку у срамоту и стидом се покрију као огртачем.</verse>
				<verse number="30">Силно ћу се ГОСПОДУ захваљивати својим устима, међу мноштвом га хвалити.</verse>
				<verse number="31">Јер, он убогоме стоји здесна, да га спасе од оних који га осуђују.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="110">
				<verse number="1">ГОСПОД рече моме Господу: »Седи ми здесна док од твојих непријатеља не начиним подножје за твоје ноге.«</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона – владаћеш усред својих непријатеља.</verse>
				<verse number="3">Твој народ ће драговољно за тобом на дан твоје битке; доћи ће ти твоји младићи у светим одорама као роса у рану зору.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД се заклео и неће се предомислити: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«</verse>
				<verse number="5">Господ ти је здесна – цареве ће сатрти у дан свога гнева.</verse>
				<verse number="6">Народима ће судити, и биће лешева на гомиле. По свој земљи владаре ће сатрти.</verse>
				<verse number="7">Уз пут ће се напити из потока, па дићи главу као победник.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="111">
				<verse number="1">Алилуја! Свим срцем ћу ГОСПОДУ захваљивати на већу честитих и на скупу.</verse>
				<verse number="2">Велика су ГОСПОДЊА дела – жељно их ишчекују сви којима су мила.</verse>
				<verse number="3">Сјајно је и величанствено његово дело и праведност његова остаје довека.</verse>
				<verse number="4">Учинио је да се његова чудесна дела памте. ГОСПОД је милостив и сажаљив.</verse>
				<verse number="5">Храну даје онима који га се боје, довека се сећа свога Савеза.</verse>
				<verse number="6">Силу својих дела свом народу показа, земље незнабожаца даде им у посед.</verse>
				<verse number="7">Истинита су и праведна његова дела, поуздани су његови налози;</verse>
				<verse number="8">чврсто стоје заувек и довека, на истини и правичности засновани.</verse>
				<verse number="9">Он посла откупљење свом народу, заповеди да његов Савез буде довека. Свето је и страшно његово Име.</verse>
				<verse number="10">Страх од ГОСПОДА почетак је мудрости; разумни су сви који његове налоге извршавају. Хвале о њему остају довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="112">
				<verse number="1">Алилуја! Благо човеку који се боји ГОСПОДА, који силно ужива у његовим заповестима.</verse>
				<verse number="2">Потомство ће му бити моћно на земљи, биће благословено поколење честитих.</verse>
				<verse number="3">Богатство и благо у његовом су дому и његова праведност остаје довека.</verse>
				<verse number="4">И у тами светлост сија честитима, сваком ко је милостив, сажаљив и праведан.</verse>
				<verse number="5">Добро је човеку дарежљивом и који даје на зајам, који своје послове обавља праведно</verse>
				<verse number="6">– никада неће посрнути. Спомен на праведника остаје довека.</verse>
				<verse number="7">Не плаши се рђавих вести, срце му је постојано, у ГОСПОДА се узда.</verse>
				<verse number="8">Срце му је спокојно, не боји се, ликујући гледа своје душмане.</verse>
				<verse number="9">Просу, даде сиромасима; праведност његова остаје довека. Његов рог у части се уздиже.</verse>
				<verse number="10">Види то опаки, и гневи се, зубима шкргуће и нестаје. Пропашће оно за чим опаки жуди.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="113">
				<verse number="1">Алилуја! Хвалите, слуге ГОСПОДЊЕ, хвалите Име ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="2">Нека је благословено Име ГОСПОДЊЕ сада и довека.</verse>
				<verse number="3">Од изласка сунца до места његовог заласка, нека је хваљено Име ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД је узвишен над народима, његова Слава над небесима.</verse>
				<verse number="5">Ко је као ГОСПОД, Бог наш, који на висини седи на престолу,</verse>
				<verse number="6">који се сагиње да небеса и земљу осмотри?</verse>
				<verse number="7">Он сиромаха диже из прашине, убогога подиже са буњишта,</verse>
				<verse number="8">да га посади с племићима, с племићима његовог народа.</verse>
				<verse number="9">Нероткињи даје да станује у дому као радосна мајка деце. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="114">
				<verse number="1">Кад је Израел изашао из Египта, народ Јаковљев из народа туђег језика,</verse>
				<verse number="2">Јуда постаде његово светилиште, Израел његово царство.</verse>
				<verse number="3">Море то виде, и побеже, Јордан потече назад.</verse>
				<verse number="4">Горе су поскакивале као овнови, брда као јагањци.</verse>
				<verse number="5">Шта ти би, море, да си побегло? Јордане, зашто си потекао назад?</verse>
				<verse number="6">Горе, зашто сте као овнови поскакивале, ви, брда, као јагањци?</verse>
				<verse number="7">Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ, пред лицем Бога Јаковљевог,</verse>
				<verse number="8">који стену претвори у језеро, тврду стену у извор воде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="115">
				<verse number="1">Не нама, ГОСПОДЕ, не нама, него свом Имену дај славу због своје љубави и истине.</verse>
				<verse number="2">Зашто да незнабошци говоре: »Где је њихов бог?«</verse>
				<verse number="3">На небесима је наш Бог, он чини што му се свиди.</verse>
				<verse number="4">А њихови идоли су сребро и злато, дело људских руку.</verse>
				<verse number="5">Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,</verse>
				<verse number="6">уши имају а не чују, нос имају а не миришу,</verse>
				<verse number="7">руке имају а не додирују, ноге имају а не ходају, ни мрмор не излази из њиховог грла.</verse>
				<verse number="8">Такви су и они који их направише и сви који се у њих уздају.</verse>
				<verse number="9">Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај – он је твој помагач и штит.</verse>
				<verse number="10">Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај – он је твој помагач и штит.</verse>
				<verse number="11">Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте – он је ваш помагач и штит.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас: благословиће дом Израелов, благословиће дом Ааронов,</verse>
				<verse number="13">благословиће оне који се боје ГОСПОДА, и мале и велике.</verse>
				<verse number="14">Умножио вас ГОСПОД, вас и вашу децу.</verse>
				<verse number="15">Благословио вас ГОСПОД, који је небо и земљу начинио.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОДЊА су небеса над небесима, а земљу је дао људском роду.</verse>
				<verse number="17">Не хвале ГОСПОДА мртви, ни они који силазе у тишину –</verse>
				<verse number="18">ми живи благосиљамо ГОСПОДА сада и довека. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="116">
				<verse number="1">ГОСПОДА волим, јер мој глас чује, мој вапај за милост.</verse>
				<verse number="2">Зато што к мени окреће ухо, призиваћу га свег свог живота.</verse>
				<verse number="3">Конопци смрти опколили ме, спопала ме тескоба Шеола, спопали ме мука и невоља.</verse>
				<verse number="4">Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих: »ГОСПОДЕ, избави ме!«</verse>
				<verse number="5">Милостив је ГОСПОД и праведан, наш Бог пун је самилости.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД чува безазлене; беспомоћан сам био, а он ме спасао.</verse>
				<verse number="7">Врати се у свој спокој, јер ГОСПОД ти је учинио добро.</verse>
				<verse number="8">Живот си ми избавио од смрти, моје очи од суза, моје ноге од посртања.</verse>
				<verse number="9">Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.</verse>
				<verse number="10">Веровао сам и кад сам рекао: »Ово тлачење за мене је претешко«</verse>
				<verse number="11">и кад сам у великом страху рекао: »Сви људи су лажови.«</verse>
				<verse number="12">Како да узвратим ГОСПОДУ за све добро које ми је учинио?</verse>
				<verse number="13">Дићи ћу чашу спасења и призвати Име ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="14">Извршићу своје завете ГОСПОДУ пред целим његовим народом.</verse>
				<verse number="15">Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ смрт верних његових.</verse>
				<verse number="16">Твој сам слуга, ГОСПОДЕ, твој слуга, син твоје слушкиње; ти си ме мојих окова ослободио.</verse>
				<verse number="17">Принећу ти жртву захвалницу и призвати Име ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="18">Испунићу своје завете ГОСПОДУ пред целим његовим народом,</verse>
				<verse number="19">у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ, усред тебе, Јерусалиме. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="117">
				<verse number="1">Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци, славите га, сви народи.</verse>
				<verse number="2">Јер, велика је његова љубав према нама и истина ГОСПОДЊА остаје довека. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="118">
				<verse number="1">Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар; љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="2">Нека каже Израел: »Љубав његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="3">Нека дом Ааронов каже: »Љубав његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="4">Нека кажу они који се боје ГОСПОДА: »Љубав његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="5">У тескоби завапих ГОСПОДУ, и он ме услиши и ослободи.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД је са мном, нећу се плашити. Шта ми може човек?</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач, ликујући гледам оне који ме мрзе.</verse>
				<verse number="8">Боље је у ГОСПОДА се уздати него се ослањати на човека.</verse>
				<verse number="9">Боље је у ГОСПОДА се уздати него се ослањати на поглаваре.</verse>
				<verse number="10">Сви ме народи окружише, али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.</verse>
				<verse number="11">Са свих страна ме окружише, али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.</verse>
				<verse number="12">Као рој пчела ме окружише, али брзо нестадоше, као трње запаљено – ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.</verse>
				<verse number="13">Гурали су ме не бих ли пао, али ГОСПОД ми поможе.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД је моја снага и песма, он је мој Спаситељ.</verse>
				<verse number="15">Звук клицања победничког у шаторима праведникâ одјекује: »Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!</verse>
				<verse number="16">Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА! Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«</verse>
				<verse number="17">Нећу умрети, него ћу живети и причати о делима ГОСПОДЊИМ.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД ме тешком казном казнио, али ме није предао смрти.</verse>
				<verse number="19">Отворите ми капије праведности – ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.</verse>
				<verse number="20">Ово је капија ГОСПОДЊА кроз коју улазе праведници.</verse>
				<verse number="21">Захвалићу ти, јер си ме услишио; ти си мој Спаситељ.</verse>
				<verse number="22">Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОД то учини и то је дивно у нашим очима.</verse>
				<verse number="24">Ово је дан који је ГОСПОД начинио – кличимо и радујмо се у њему!</verse>
				<verse number="25">Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас! Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!</verse>
				<verse number="26">Благословен онај који долази у Име ГОСПОДЊЕ! Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.</verse>
				<verse number="27">ГОСПОД је Бог и он нас обасја светлошћу. С гранама у руци идите у поворци празничкој до рогова жртвеника.</verse>
				<verse number="28">Ти си Бог мој и теби ћу захваљивати. Ти си Бог мој, тебе ћу узвисивати.</verse>
				<verse number="29">Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар; љубав његова остаје довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="119">
				<verse number="1">Благо онима чији је живот беспрекоран, који живе по Закону ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="2">Благо онима који се држе његових прописа и свим својим срцем га траже,</verse>
				<verse number="3">који не чине неправду, него његовим путевима иду.</verse>
				<verse number="4">Заповедио си нам да се помно држимо твојих налога.</verse>
				<verse number="5">О, кад би моји путеви били чврсти, да се твојих уредби држим!</verse>
				<verse number="6">Тада се не бих стидео док твоје заповести проучавам.</verse>
				<verse number="7">Захваљиваћу ти срца честитог кад твоје праведне законе научим.</verse>
				<verse number="8">Држаћу се твојих уредби. Не остави ме никад.</verse>
				<verse number="9">Како да младић свој живот сачува чистим? Држећи се твоје речи.</verse>
				<verse number="10">Свим својим срцем теби се окрећем. Не дај да застраним од твојих заповести.</verse>
				<verse number="11">Твоју реч у срцу сам похранио, да против тебе не згрешим.</verse>
				<verse number="12">Нека си благословен, ГОСПОДЕ. Својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="13">Својим уснама понављам све законе који из твојих уста излазе.</verse>
				<verse number="14">Радујем се по твојим прописима живећи као неко богатству великом.</verse>
				<verse number="15">О твојим налозима размишљам и твоје путеве проучавам.</verse>
				<verse number="16">Миле су ми твоје уредбе, твоју реч нећу заборавити.</verse>
				<verse number="17">Чини добро мени, твоме слузи, и живећу и држати се твоје речи.</verse>
				<verse number="18">Очи ми отвори, да видим чудесна дела у твом Закону.</verse>
				<verse number="19">Дошљак сам на земљи. Не криј од мене своје заповести.</verse>
				<verse number="20">Душа ми се цепа све време за твојим законима жудећи.</verse>
				<verse number="21">Претиш бахатима, проклетима, који од твојих заповести застрањују.</verse>
				<verse number="22">Уклони с мене увреду и презир, јер ја се држим твојих прописа.</verse>
				<verse number="23">Иако поглавари седе и говоре против мене, ја, твој слуга, о твојим уредбама размишљам.</verse>
				<verse number="24">Твоји прописи моја су наслада, моји саветници.</verse>
				<verse number="25">Душа ми је за прашину прионула. Оживи ме као што си обећао.</verse>
				<verse number="26">Кад сам ти свој живот испричао, одговорио си ми. Својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="27">Учини да разумем твоје налоге, и размишљаћу о твојим чудима.</verse>
				<verse number="28">Душа ми копни од туге. Подигни ме као што си обећао.</verse>
				<verse number="29">Скрени ме са пута лажи и милостиво ме у свој Закон упути.</verse>
				<verse number="30">Пут верности сам изабрао, твоје законе пред себе положио.</verse>
				<verse number="31">Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ. Не дај да будем извргнут срамоти.</verse>
				<verse number="32">Трчим путем твојих заповести, јер си ми срце ослободио.</verse>
				<verse number="33">Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби, и ја ћу га се држати до краја.</verse>
				<verse number="34">Дај ми да разумем, и покораваћу се твом Закону и свим срцем га се држати.</verse>
				<verse number="35">Упути ме стазом својих заповести, јер на њој уживам.</verse>
				<verse number="36">Срце ми приклони својим уредбама, а не непоштеном добитку.</verse>
				<verse number="37">Одврати ми очи, да не гледају ништавост. Живот ми сачувај на свом путу.</verse>
				<verse number="38">Испуни обећање мени, твоме слузи, ономе који те се боји.</verse>
				<verse number="39">Уклони увреде од којих стрепим, јер твоји закони су добри.</verse>
				<verse number="40">О, како жудим за твојим налозима! Живот ми сачувај због своје праведности.</verse>
				<verse number="41">Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ, твоје спасење као што си обећао.</verse>
				<verse number="42">Тада ћу одговорити оном ко ме вређа, јер се у твоју реч уздам.</verse>
				<verse number="43">Не отми реч истине из мојих уста, јер у твоје законе наду полажем.</verse>
				<verse number="44">Без престанка, заувек и довека, твог Закона ћу се држати.</verse>
				<verse number="45">Ходаћу у слободи, јер сам се твојим налозима окренуо.</verse>
				<verse number="46">Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити, и нећу се постидети.</verse>
				<verse number="47">Извор среће су ми твоје заповести, јер их волим.</verse>
				<verse number="48">Поштовање исказујем твојим заповестима, које волим, и о твојим уредбама размишљам.</verse>
				<verse number="49">Сети се обећања мени, твоме слузи, којим си ми улио наду.</verse>
				<verse number="50">Ово је утеха у мом јаду: твоја реч ме држи у животу.</verse>
				<verse number="51">Бахати ми се жестоко изругују, али ја не скрећем од твога Закона.</verse>
				<verse number="52">Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ, и утеху налазим.</verse>
				<verse number="53">Бес ме хвата због опаких, који су твој Закон оставили.</verse>
				<verse number="54">Твоје су уредбе моји псалми у кући где сам само дошљак.</verse>
				<verse number="55">Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ, и твог Закона се држим.</verse>
				<verse number="56">То чиним јер се твојим налозима покоравам.</verse>
				<verse number="57">Ти си мој део, ГОСПОДЕ; обећао сам да ћу се твојих речи држати.</verse>
				<verse number="58">Свим својим срцем те преклињем: смилуј ми се као што си обећао.</verse>
				<verse number="59">Размислио сам о свом животу и твојим прописима се вратио.</verse>
				<verse number="60">Хитам и не оклевам да се твојих заповести држим.</verse>
				<verse number="61">Иако опаки око мене постављају замке, твој Закон нећу заборавити.</verse>
				<verse number="62">У поноћ устајем да ти захвалим због твојих закона праведних.</verse>
				<verse number="63">Друг сам свима који те се боје и онима који се твојих налога држе.</verse>
				<verse number="64">Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ. Својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="65">Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ, као што си обећао.</verse>
				<verse number="66">Научи ме добром расуђивању и знању, јер се у твоје заповести уздам.</verse>
				<verse number="67">Пре него што ме снашао јад, застрањивао сам, али сада се твоје речи држим.</verse>
				<verse number="68">Ти си добар и чиниш добро. Својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="69">Бахати ме изблатише лажима, али ја се свим срцем твојих налога држим.</verse>
				<verse number="70">Срце им је окорело и бешћутно, а ја у твом Закону уживам.</verse>
				<verse number="71">Добро је што ме снашао јад, да бих твоје уредбе научио.</verse>
				<verse number="72">Вреднији ми је Закон из твојих уста него хиљаде златника и сребрњака.</verse>
				<verse number="73">Твоје руке су ме начиниле и обликовале. Умности ми дај да твоје заповести научим.</verse>
				<verse number="74">Нека ме виде они који те се боје, да се обрадују што у твоју реч полажем наду.</verse>
				<verse number="75">Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни и да си ме због своје верности ударио јадом.</verse>
				<verse number="76">Нека ме твоја љубав теши као што си обећао своме слузи.</verse>
				<verse number="77">Нека твоја самилост стигне до мене, јер у твом Закону уживам.</verse>
				<verse number="78">Нека се бахати постиде што су ме лажно оптужили, а ја ћу о твојим налозима размишљати.</verse>
				<verse number="79">Нека ми се приклоне који те се боје и који твоје прописе знају.</verse>
				<verse number="80">Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама, да се не постидим.</verse>
				<verse number="81">Душа ми гине за твојим спасењем, у твоју реч полажем наду.</verse>
				<verse number="82">Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући. Питам: »Кад ћеш ме утешити?«</verse>
				<verse number="83">Иако постадох као мешина смежурана од дима, твоје уредбе нисам заборавио.</verse>
				<verse number="84">Колико је дана преостало твом слузи? Кад ћеш судити мојим гонитељима?</verse>
				<verse number="85">Бахати за мене копају јаме твом Закону пркосећи.</verse>
				<verse number="86">Поуздане су све твоје заповести. Помози ми, јер ме лажима прогоне.</verse>
				<verse number="87">Умало ме не докрајчише на земљи, али твоје налоге не оставих.</verse>
				<verse number="88">Живот ми сачувај због своје љубави, и држаћу се прописа које си изрекао.</verse>
				<verse number="89">Твоја реч, ГОСПОДЕ, довека чврсто стоји на небесима,</verse>
				<verse number="90">твоја верност кроз сва поколења. Земљу си учврстио, и она стоји;</verse>
				<verse number="91">све и данас стоји по твојим законима, јер све теби служи.</verse>
				<verse number="92">Да у твом Закону нисам уживао, пропао бих у свом јаду.</verse>
				<verse number="93">Нећу заборавити твоје налоге довека, јер си ми њима сачувао живот.</verse>
				<verse number="94">Твој сам – спаси ме! Јер, твојим налозима сам се окренуо.</verse>
				<verse number="95">Опаки чекају да ме униште, а ја хоћу твоје прописе да разумем.</verse>
				<verse number="96">Сваком савршенству видим границу, али твоје заповести немају међа.</verse>
				<verse number="97">О, како волим твој Закон! О њему поваздан размишљам.</verse>
				<verse number="98">Твоје ме заповести чине мудријим од мојих непријатеља, јер су стално са мном.</verse>
				<verse number="99">Разборитији сам од свих својих учитеља, јер о твојим прописима размишљам.</verse>
				<verse number="100">Разумем више од старешина, јер се твојим налозима покоравам.</verse>
				<verse number="101">Ноге чувам од сваке зле стазе, да бих се твоје речи држао.</verse>
				<verse number="102">Не застрањујем од твојих закона, јер ти си ме поучио.</verse>
				<verse number="103">Како су ми твоје речи слатке непцу, од меда слађе мојим устима!</verse>
				<verse number="104">Умност стичем преко твојих налога; зато мрзим сваку лажну стазу.</verse>
				<verse number="105">Твоја реч је светиљка мојим ногама и светлост мојој стази.</verse>
				<verse number="106">Заклех се и при томе остајем: држаћу се твојих праведних закона.</verse>
				<verse number="107">Толико сам препатио, ГОСПОДЕ. Живот ми сачувај као што си обећао.</verse>
				<verse number="108">Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ, и својим ме законима научи.</verse>
				<verse number="109">Иако живот стално излажем опасности, твој Закон не заборављам.</verse>
				<verse number="110">Опаки ми поставише замку, али од твојих налога не одступам.</verse>
				<verse number="111">Твоји прописи моје су наследство довека, они су радост мога срца.</verse>
				<verse number="112">У срцу сам одлучио да увек твоје уредбе извршавам до краја.</verse>
				<verse number="113">Мрзим људе дволичне, а твој Закон волим.</verse>
				<verse number="114">Ти си моје скровиште и штит, у твоју реч наду полажем.</verse>
				<verse number="115">Идите од мене, зликовци! Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.</verse>
				<verse number="116">Помози ми као што си обећао, и живећу, не дај да се у својој нади постидим.</verse>
				<verse number="117">Подржи ме, и бићу спасен, без престанка ћу на твоје уредбе пазити.</verse>
				<verse number="118">Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују, јер узалуд је њихова притворност.</verse>
				<verse number="119">Све опаке на земљи уклањаш као троску, зато волим твоје прописе.</verse>
				<verse number="120">Тело ми дрхти у страху од тебе, твојих закона се бојим.</verse>
				<verse number="121">Чиним што је праведно и правично. Не препуштај ме мојим тлачитељима.</verse>
				<verse number="122">Заузми се за добробит свога слуге, не дај да ме бахати тлаче.</verse>
				<verse number="123">Очи ми ишчилеше чекајући твоје спасење и твоје обећање праведно.</verse>
				<verse number="124">По својој љубави поступи са својим слугом и својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="125">Твој сам слуга – умности ми дај, да твоје прописе упознам.</verse>
				<verse number="126">Време је, ГОСПОДЕ, да нешто учиниш – твој Закон крше.</verse>
				<verse number="127">Твоје заповести волим више од злата, од чистог злата.</verse>
				<verse number="128">Зато што су сви твоји налози правични, мрзим сваку лажну стазу.</verse>
				<verse number="129">Чудесни су твоји прописи; зато им се моја душа покорава.</verse>
				<verse number="130">Објашњење твојих речи просветљује, умност даје лаковерноме.</verse>
				<verse number="131">Уста отварам и уздишем, за твојим заповестима жудим.</verse>
				<verse number="132">Окрени ми се и смилуј као што увек чиниш онима који твоје Име воле.</verse>
				<verse number="133">Кораке ми усмери као што си обећао, да ниједан грех нада мном не завлада.</verse>
				<verse number="134">Ослободи ме мојих тлачитеља, да се твојих налога држим.</verse>
				<verse number="135">Својим лицем обасјај свога слугу и својим уредбама ме научи.</verse>
				<verse number="136">Потоци суза из очију ми теку, јер се људи твог Закона не држе.</verse>
				<verse number="137">Праведан си, ГОСПОДЕ, и правични су твоји закони.</verse>
				<verse number="138">Праведни су и сасвим поуздани прописи које си дао.</verse>
				<verse number="139">Изједа ме моја ревност, јер моји душмани твоје речи заборавише.</verse>
				<verse number="140">Твоја обећања сасвим су проверена, твој слуга их воли.</verse>
				<verse number="141">Незнатан сам и презрен, али твоје налоге не заборављам.</verse>
				<verse number="142">Твоја је праведност праведност вечна и твој Закон истина.</verse>
				<verse number="143">Невоља и тескоба ме снађоше, али у твојим заповестима уживам.</verse>
				<verse number="144">Вечна је праведност твојих прописа; дај ми да их разумем, да бих живео.</verse>
				<verse number="145">Из свег срца вапијем – услиши ме, ГОСПОДЕ, твојих уредби ћу се држати.</verse>
				<verse number="146">Теби вапијем, спаси ме, и твојих прописа ћу се држати.</verse>
				<verse number="147">Пре зоре устајем и вапијем, твоју реч ишчекујем.</verse>
				<verse number="148">Очи ми широм отворене кроз ноћне сате, да бих о твојим обећањима размишљао.</verse>
				<verse number="149">ГОСПОДЕ, чуј мој глас због љубави своје, живот ми сачувај по законима својим.</verse>
				<verse number="150">Примичу се они који опаке науме смишљају, далеко су од твог Закона.</verse>
				<verse number="151">Али ти си близу, ГОСПОДЕ, и поуздане су све твоје заповести.</verse>
				<verse number="152">Одавно сам из твојих прописа научио да си их утемељио довека.</verse>
				<verse number="153">Погледај на мој јад и избави ме, јер нисам твој Закон заборавио.</verse>
				<verse number="154">Поведи моју парницу и ослободи ме, живот ми дај као што си обећао.</verse>
				<verse number="155">Спасење је далеко од опаких, јер твоје уредбе не траже.</verse>
				<verse number="156">Велика је твоја самилост, ГОСПОДЕ. Живот ми сачувај по законима својим.</verse>
				<verse number="157">Много је мојих гонитеља и душмана, али од твојих прописа не скрећем.</verse>
				<verse number="158">Видео сам издајнике, и згрозио се, јер се твојих обећања не држе.</verse>
				<verse number="159">Види како твоје налоге волим, ГОСПОДЕ. Живот ми сачувај због своје љубави.</verse>
				<verse number="160">Истина је срж твоје речи и вечни су сви твоји праведни закони.</verse>
				<verse number="161">Без разлога ме поглавари прогоне, али срце ми једино пред твојом речју дрхти.</verse>
				<verse number="162">Твојим обећањима се радујем као онај ко се великог плена докопао.</verse>
				<verse number="163">Мрзим лаж и гади ми се, а твој Закон волим.</verse>
				<verse number="164">Седам те пута дневно хвалим због твојих закона праведних.</verse>
				<verse number="165">Велик мир имају они који твој Закон воле и ни о шта се не спотичу.</verse>
				<verse number="166">Твоје спасење ишчекујем, ГОСПОДЕ, и твоје заповести извршавам.</verse>
				<verse number="167">Твојих прописа се држим и силно их волим.</verse>
				<verse number="168">Твојих налога и прописа се држим, јер је сав мој живот пред тобом.</verse>
				<verse number="169">Нека моје клицање до тебе допре, ГОСПОДЕ. Дај ми умности као што си обећао.</verse>
				<verse number="170">Нека моја молба пред тебе стигне. Избави ме као што си обећао.</verse>
				<verse number="171">Нека ми се с усана излива хвалоспев, јер ме својим уредбама учиш.</verse>
				<verse number="172">Нека ми језик пева о твојим обећањима, јер праведне су све твоје заповести.</verse>
				<verse number="173">Нека ми твоја рука притекне у помоћ, јер сам твоје налоге изабрао.</verse>
				<verse number="174">За твојим спасењем жудим, ГОСПОДЕ, и у твом Закону уживам.</verse>
				<verse number="175">Нека живи моја душа и нека те хвали и нека ми твоји закони помажу.</verse>
				<verse number="176">Залутах као овца изгубљена; потражи свога слугу, јер твоје заповести нисам заборавио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="120">
				<verse number="1">У својој невољи ГОСПОДУ завапих, и он ме услиши.</verse>
				<verse number="2">Душу ми избави, ГОСПОДЕ, од лажљивих усана и језика преварног.</verse>
				<verse number="3">Шта ће ти он дати? И шта још поврх тога, језиче преварни?</verse>
				<verse number="4">Оштре стреле ратничке с ужареним угљевљем.</verse>
				<verse number="5">Тешко мени што у Мешеху боравим, што станујем у шаторима кедарским!</verse>
				<verse number="6">Предуго живим с онима који мир мрзе.</verse>
				<verse number="7">Ја сам за мир. Али, кад о миру говорим, они рат заговарају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="121">
				<verse number="1">Ка горама дижем поглед – одакле ће ми стићи помоћ?</verse>
				<verse number="2">Помоћ ми стиже од ГОСПОДА, који је небо и земљу начинио.</verse>
				<verse number="3">Он неће дати да ти посрне нога, неће твој Чувар задремати.</verse>
				<verse number="4">Не, неће задремати ни заспати Чувар Израелов.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД је твој Чувар, ГОСПОД је сенка на твојој десници:</verse>
				<verse number="6">сунце ти неће наудити дању ни месец ноћу.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД ће те чувати од сваког зла, он ће твој живот чувати.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД ће те чувати када одлазиш и када долазиш, сада и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="122">
				<verse number="1">Обрадовах се кад ми рекоше: »Хајдемо до Дома ГОСПОДЊЕГ.«</verse>
				<verse number="2">Ноге нам стоје у твојим капијама, Јерусалиме.</verse>
				<verse number="3">Јерусалим је сазидан као град где се народ сједињује.</verse>
				<verse number="4">До њега се успињу племена, племена ГОСПОДЊА, по закону датом Израелу, да захваљују Имену ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="5">Тамо стоје судијске столице, престоли владарске куће Давидове.</verse>
				<verse number="6">Молите се за мир Јерусалимов. Нека спокојни буду који те воле.</verse>
				<verse number="7">Нека буде мир међу твојим зидинама и спокој у твојим тврђавама.</verse>
				<verse number="8">Ради своје браће и другова рећи ћу: »Мир теби.«</verse>
				<verse number="9">Ради Дома ГОСПОДА, Бога нашега, тражићу што је за тебе добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="123">
				<verse number="1">К теби дижем поглед, к теби који на престолу седиш на небесима.</verse>
				<verse number="2">Као што су очи слугу упрте у руку господареву, као што су очи слушкиње упрте у руку господаричину, тако су наше очи упрте у ГОСПОДА, Бога нашега, док нам се не смилује.</verse>
				<verse number="3">Смилуј нам се, ГОСПОДЕ, смилуј нам се, јер се преситисмо презира.</verse>
				<verse number="4">Пресита нам је душа подсмеха обесних људи, презира бахатих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="124">
				<verse number="1">Да нам није било ГОСПОДА – нека Израел каже –</verse>
				<verse number="2">да нам није било ГОСПОДА кад су се људи дигли на нас,</verse>
				<verse number="3">живе би нас прогутали. Кад је њихов гнев плануо на нас,</verse>
				<verse number="4">воде би нас преплавиле, бујица однела,</verse>
				<verse number="5">подивљале воде би нас однеле.</verse>
				<verse number="6">Благословен ГОСПОД, који не даде да плен постанемо њиховим зубима.</verse>
				<verse number="7">Умакосмо као птица из птичареве замке – замка се покида, и ми умакосмо.</verse>
				<verse number="8">Наша је помоћ у Имену ГОСПОДА, који је небо и земљу начинио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="125">
				<verse number="1">Они који се уздају у ГОСПОДА, као гора су Сион, која се не може померити, него довека стоји.</verse>
				<verse number="2">Као што горе окружују Јерусалим тако ГОСПОД окружује свој народ сада и довека.</verse>
				<verse number="3">Жезло опаких неће остати над земљом додељеном праведницима, да праведници не би чинили неправду.</verse>
				<verse number="4">Чини добро добрима, ГОСПОДЕ, и онима срца честитог.</verse>
				<verse number="5">А оне што скрећу на криве путеве, ГОСПОД ће одвести с онима који чине неправду. Мир Израелу!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="126">
				<verse number="1">Када је ГОСПОД вратио благостање Сиону, било нам је као да сањамо.</verse>
				<verse number="2">Уста су нам била пуна смеха, а језик клицања. Тада се међу народима говорило: »ГОСПОД велика дела учини за њих.«</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД велика дела учини за нас, и радост нас обузе.</verse>
				<verse number="4">Врати нам благостање, ГОСПОДЕ, као негевске потоке.</verse>
				<verse number="5">Они који у сузама сеју, кличући ће жњети.</verse>
				<verse number="6">Онај ко плачући излази носећи семе за сетву, вратиће се кличући, носећи снопове жита.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="127">
				<verse number="1">Ако ГОСПОД кућу не гради, узалуд се труде њени градитељи. Ако ГОСПОД град не чува, узалуд стражар бди.</verse>
				<verse number="2">Узалуд устајете рано и остајете докасно мукотрпно радећи за хлеб који једете. Да, онима које воли он даје и док спавају.</verse>
				<verse number="3">Деца су наследство од ГОСПОДА, плод утробе награда од њега.</verse>
				<verse number="4">Као стреле у ратниковој руци, таква су деца рођена у човековој младости.</verse>
				<verse number="5">Благо оном ко њима напуни свој тоболац – неће се постидети кад с непријатељима буде расправљао на градској капији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="128">
				<verse number="1">Благо сваком ко се боји ГОСПОДА, ко његовим путевима хода.</verse>
				<verse number="2">Јешћеш плод свога труда, бићеш благословен и биће ти добро.</verse>
				<verse number="3">Жена ће ти бити као плодна лоза у одајама твоје куће, твоја деца као младице маслине око твоје трпезе.</verse>
				<verse number="4">Ето, тако је благословен човек који се боји ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="5">Благословио те ГОСПОД са Сиона! Гледао благостање Јерусалимово све дане свога живота!</verse>
				<verse number="6">Видео децу своје деце! Мир Израелу!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="129">
				<verse number="1">Силно су ме тлачили од моје младости – нека Израел каже –</verse>
				<verse number="2">силно су ме тлачили од моје младости, али нису ме савладали.</verse>
				<verse number="3">Орачи су ми орали по леђима, дуге бразде повлачили.</verse>
				<verse number="4">Али ГОСПОД је праведан – он исече ужад опаких.</verse>
				<verse number="5">Нека се постиде и узмакну сви који мрзе Сион.</verse>
				<verse number="6">Нека буду као трава на крововима, која свене пре но што порасте,</verse>
				<verse number="7">којом жетелац не напуни руку ни наручје онај који веже снопове.</verse>
				<verse number="8">Нека пролазници не говоре: »Нека је на вама благослов ГОСПОДЊИ. У Име ГОСПОДЊЕ благосиљамо вас.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="130">
				<verse number="1">Из дубина вапијем теби, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОДЕ, чуј мој глас, обрати пажњу на мој вапај за милост.</verse>
				<verse number="3">Да грехе бележиш, ГОСПОДЕ, ко би опстао?</verse>
				<verse number="4">Али ти прашташ – зато те се боје.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОДА ишчекујем, моја душа га ишчекује, и у његову реч своју наду полажем.</verse>
				<verse number="6">Душа ми Господа ишчекује више него ноћна стража свитање, више него ноћна стража свитање.</verse>
				<verse number="7">У ГОСПОДА се уздај, Израеле, јер код ГОСПОДА је љубав и код њега је откупљење обилно.</verse>
				<verse number="8">Он ће откупити Израел од свих његових греха.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="131">
				<verse number="1">Није ми срце гордо, ГОСПОДЕ, ни очи охоле. Не бавим се великим стварима ни делима сувише чудесним за мене.</verse>
				<verse number="2">Не, душу сам своју смирио и стишао као одојче на мајчиним грудима, као одојче је моја душа у мени.</verse>
				<verse number="3">Израеле, у ГОСПОДА полажи своју наду сада и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="132">
				<verse number="1">Сети се Давида, ГОСПОДЕ, и свих његових недаћа.</verse>
				<verse number="2">Он се заклео ГОСПОДУ, заветовао се Силноме Јаковљевом:</verse>
				<verse number="3">»Нећу ући у своју кућу ни попети се на своју постељу,</verse>
				<verse number="4">нећу дати да ми сан обузме очи ни дремеж капке</verse>
				<verse number="5">док не нађем место за ГОСПОДА, боравиште за Силнога Јаковљевог.«</verse>
				<verse number="6">Ево, чули смо за његов Ковчег у Ефрати, нашли га у честарском крају.</verse>
				<verse number="7">Хајдемо до његовог Боравишта, да му се код његовог подножја поклонимо.</verse>
				<verse number="8">Устани, ГОСПОДЕ, дођи до места свога починка, ти и Ковчег твоје силе.</verse>
				<verse number="9">Нека се твоји свештеници обуку у праведност, нека твоји верни кличу од радости.</verse>
				<verse number="10">Ради свога слуге Давида, не одврати лице од помазаника свога.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД се заклео Давиду истинитом заклетвом, од које неће одступити: »Једнога од твојих потомака поставићу на твој престо.</verse>
				<verse number="12">Ако се твоји синови буду држали мог Савеза и прописа којима их учим, њихови ће синови довека седети на твом престолу.«</verse>
				<verse number="13">Јер, ГОСПОД изабра Сион, њега пожеле за своје боравиште:</verse>
				<verse number="14">»Ово је место мог починка довека; овде ћу боравити, јер сам тако пожелео.</verse>
				<verse number="15">Благословићу га обиљем хране, његове сиромахе наситићу хлебом.</verse>
				<verse number="16">Његове свештенике обући ћу у спасење и његови верни клицаће од радости.</verse>
				<verse number="17">Овде ћу оснажити Давида, и поставити владарску кућу за помазаника мога.</verse>
				<verse number="18">У срамоту ћу обући његове непријатеље, а на њему ће његова круна блистати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="133">
				<verse number="1">О како је добро и како мило кад браћа живе заједно –</verse>
				<verse number="2">као на глави драгоцено уље које се спушта низ браду, браду Ааронову, које се спушта на оковратник његове одоре,</verse>
				<verse number="3">као роса са Хермона која се спушта на гору Сион. Тамо је ГОСПОД обећао свој благослов: живот вечни.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="134">
				<verse number="1">Хајде, благосиљајте ГОСПОДА, сви ви слуге ГОСПОДЊЕ, који ноћу стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="2">Дижите своје руке према светилишту и ГОСПОДА благосиљајте.</verse>
				<verse number="3">Нека вас ГОСПОД, који је начинио небо и земљу, благослови са Сиона.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="135">
				<verse number="1">Алилуја! Хвалите Име ГОСПОДЊЕ, хвалите, ви слуге ГОСПОДЊЕ,</verse>
				<verse number="2">ви који стојите у Дому ГОСПОДЊЕМ, у двориштима Дома Бога нашега.</verse>
				<verse number="3">Хвалите ГОСПОДА, јер ГОСПОД је добар, псалме певајте његовом Имену, јер је мило.</verse>
				<verse number="4">Јер, ГОСПОД за себе изабра Јакова, Израела, да му буде посед драгоцени.</verse>
				<verse number="5">Знам да је ГОСПОД велик, да је наш Господ већи од свих богова.</verse>
				<verse number="6">Што год се ГОСПОДУ свиди, то чини на небу и на земљи, на морима и свим океанима.</verse>
				<verse number="7">Он чини да се облаци дижу с крајева земље. Муње ствара киши и ветар изводи из својих спремишта.</verse>
				<verse number="8">Он поби прворођене Египтове, првине људи и стоке.</verse>
				<verse number="9">Он посла знамења и чуда посред тебе, Египте, против фараона и свих његових службеника.</verse>
				<verse number="10">Он поби многе народе и погуби моћне цареве –</verse>
				<verse number="11">Сихона, цара Аморејаца, Ога, цара Башана, и сва ханаанска царства –</verse>
				<verse number="12">и њихову земљу даде у наследство, у наследство свом народу Израелу.</verse>
				<verse number="13">Твоје Име, ГОСПОДЕ, остаје довека, спомен на тебе кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="14">Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ, смиловати се својим слугама.</verse>
				<verse number="15">Идоли народâ од сребра су и злата, дело људских руку.</verse>
				<verse number="16">Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,</verse>
				<verse number="17">уши имају а не чују, нити има даха у њиховим устима.</verse>
				<verse number="18">Они што их праве као они ће скончати, а тако и сви који се у њих уздају.</verse>
				<verse number="19">Благосиљај ГОСПОДА, доме Израелов. Благосиљај ГОСПОДА, доме Ааронов.</verse>
				<verse number="20">Благосиљај ГОСПОДА, доме Левијев. Благосиљајте ГОСПОДА, ви који га се бојите.</verse>
				<verse number="21">Нека је благословен са Сиона ГОСПОД, који борави у Јерусалиму. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="136">
				<verse number="1">Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар – љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="2">Захваљујте Богу над боговима – љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="3">Захваљујте Господару над господарима – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="4">ономе који једини чини велика чуда – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="5">ономе који својом умношћу начини небеса – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="6">ономе који земљу разастре над водама – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="7">ономе који начини велика светлила – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="8">сунце да влада дању – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="9">месец и звезде да владају ноћу – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="10">ономе који поби прворођене Египтове – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="11">и између њих изведе Израела – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="12">снажном руком и испруженом десницом – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="13">ономе који Црвено море раздвоји – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="14">и посред њега проведе Израела – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="15">а фараона и његову војску у Црвено море баци – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="16">ономе који проведе свој народ кроз пустињу – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="17">ономе који поби велике цареве – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="18">и погуби славне цареве – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="19">Сихона, цара Аморејаца – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="20">и Ога, цара Башана – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="21">и земљу њихову даде у наследство – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="22">у наследство свом слузи Израелу – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="23">ономе који нас се сетио у нашем понижењу – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="24">и ослободио нас наших душмана – љубав његова остаје довека –</verse>
				<verse number="25">ономе који сваком живом бићу даје храну – љубав његова остаје довека.</verse>
				<verse number="26">Захваљујте Богу небеском – љубав његова остаје довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="137">
				<verse number="1">Крај река вавилонских седели смо и плакали Сиона се сећајући.</verse>
				<verse number="2">Тамо смо своје лире повешали о врбе.</verse>
				<verse number="3">Јер, тамо они који су нас засужњили затражише од нас да певамо, наши мучитељи затражише да се радујемо: »Певајте нам неку песму сионску!«</verse>
				<verse number="4">Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?</verse>
				<verse number="5">Ако те заборавим, Јерусалиме, нека моја десница заборави да свира.</verse>
				<verse number="6">Нека ми се језик залепи за непце ако те се не будем сећао, ако ми Јерусалим не буде радост највећа.</verse>
				<verse number="7">Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима едомски народ викао: »Срушите, до темеља га срушите!«</verse>
				<verse number="8">Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта, благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,</verse>
				<verse number="9">благо оном ко твоју одојчад дограби и смрска је о стену.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="138">
				<verse number="1">Свим срцем ћу ти захваљивати, пред анђелима псалме ти певати.</verse>
				<verse number="2">Клањаћу се према твом светом Храму и твом Имену захваљивати за твоју љубав и истину. Јер, ти си своје Име и обећање од свега већим учинио.</verse>
				<verse number="3">Кад сам завапио, услишио си ме, душу ми охрабрио и оснажио.</verse>
				<verse number="4">Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ, кад чују речи твојих уста.</verse>
				<verse number="5">Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ, јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД је на висини, али на понизнога обраћа пажњу, а охолога издалека препознаје.</verse>
				<verse number="7">Чак и кад сред невоље ходам, ти ми живот чуваш. Своју руку пружаш против гнева мојих непријатеља, твоја десница ме спасава.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД ће довршити што је за мене започео. Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека – не остављај своја дела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="139">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,</verse>
				<verse number="2">знаш када седам и када устајем, издалека мисли ми разазнајеш.</verse>
				<verse number="3">Видиш када ходам и када лежем, знани су ти сви моји путеви.</verse>
				<verse number="4">Још ми реч није на језик дошла, а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.</verse>
				<verse number="5">С леђа и с лица ме окружујеш, на мене си своју руку положио.</verse>
				<verse number="6">То знање ми је сувише чудесно, превисоко да бих га докучио.</verse>
				<verse number="7">Куда да одем од Духа твог? Куда од тебе да побегнем?</verse>
				<verse number="8">Попнем ли се на небо – тамо си, прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.</verse>
				<verse number="9">Дигнем ли се на крилима зориним и на крају мора се настаним,</verse>
				<verse number="10">и тамо би ме твоја рука водила, држала ме твоја десница.</verse>
				<verse number="11">Кажем ли: »Нека ме тама сакрије и светлост око мене нека ноћ постане«,</verse>
				<verse number="12">ни тама ти неће бити тамна – ноћ теби као дан сија, тама исто као светлост.</verse>
				<verse number="13">Јер, ти си нутрину мог бића створио, саткао ме у мајчиној утроби.</verse>
				<verse number="14">Хвала ти што сам створен силно чудесно. Чудесна су твоја дела – зна то добро моја душа.</verse>
				<verse number="15">Нису ти моје кости биле скривене док сам настајао у тајности, док сам у дубинама земље ткан.</verse>
				<verse number="16">Твоје очи су ме гледале док сам тек заметак био. Сваки мој дан у твоју књигу је записан пре но што је иједан настао.</verse>
				<verse number="17">Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже! Како је огроман њихов збир!</verse>
				<verse number="18">Да их бројим – више их је него песка, и да их пребројим – ти ми преостајеш.</verse>
				<verse number="19">О, кад би погубио опаке, Боже! Одлазите од мене, крволоци!</verse>
				<verse number="20">Злонамерно говоре о теби, Име ти злоупотребљавају душмани.</verse>
				<verse number="21">Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ, и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?</verse>
				<verse number="22">Мрзим их мржњом потпуном, у непријатеље их убрајам.</verse>
				<verse number="23">Проникни ме, Боже, и срце ми упознај, испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.</verse>
				<verse number="24">Види нисам ли на рђавом путу и вечним путем ме поведи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="140">
				<verse number="1">Избави ме од зликовца, ГОСПОДЕ, од насилника ме заштити.</verse>
				<verse number="2">Они у срцу смишљају злодела и поваздан кавге замећу.</verse>
				<verse number="3">Језик оштре да буде као змијски, гујин отров им под уснама.</verse>
				<verse number="4">Сачувај ме, ГОСПОДЕ, од руку људи опаких, од насилника ме заштити. Они наумише да ме саплету.</verse>
				<verse number="5">Охоли ми поставише замку, мрежу од ужади раширише и клопке за мене наместише дуж пута.</verse>
				<verse number="6">Рекох ГОСПОДУ: »Ти си мој Бог.« Чуј мој вапај за милост, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="7">Господе ГОСПОДЕ, мој силни Спаситељу, ти ми штитиш главу у дан битке.</verse>
				<verse number="8">Не дај да се испуне жеље опакога, ГОСПОДЕ, не дај да своје зле науме изврши када нападне.</verse>
				<verse number="9">Нека главе оних који ме опколише прекрије мука коју су својим уснама изазвали.</verse>
				<verse number="10">Нека ужарено угљевље запљушти по њима. Нека у огањ упадну, у дубоку јаму, да више не устану.</verse>
				<verse number="11">Не дај да клеветник дуго живи на земљи, нека насилника несрећа улови и уништи.</verse>
				<verse number="12">Знам да ГОСПОД брани права потлаченога и убоге оправдава.</verse>
				<verse number="13">Да, праведници ће захваљивати твом Имену, честити живети пред тобом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="141">
				<verse number="1">Теби вапијем, ГОСПОДЕ: похитај к мени! Саслушај ме кад ти завапим.</verse>
				<verse number="2">Нека моја молитва буде прихваћена пред тобом као кâд, дизање мојих руку као вечерња жртва.</verse>
				<verse number="3">Стражу ми постави пред уста, ГОСПОДЕ, чувај врата мојих усана.</verse>
				<verse number="4">Не дај да ми се срце приклони злоделима, па да чиним опака дела с људима који неправду чине. Не дај да једем њихове посластице.</verse>
				<verse number="5">Нека ме праведник из љубави удари и изгрди – биће то уље на мојој глави, то моја глава неће одбити, јер моја молитва је против злодела зликоваца.</verse>
				<verse number="6">Кад њихове судије баце с литице, увидеће како су благе биле моје речи:</verse>
				<verse number="7">»Као кад неко оре и копа земљу, тако су наше кости расуте пред устима Шеола.«</verse>
				<verse number="8">А моје очи у тебе су упрте, Господе ГОСПОДЕ, у тебе се уздам. Живот ми не узимај.</verse>
				<verse number="9">Чувај ме од замки које ми поставише, од клопки оних који чине злодела.</verse>
				<verse number="10">Нека опаки упадну у своје мреже, а ја онуда прођем безбедно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="142">
				<verse number="1">Из свега гласа ГОСПОДА зовем у помоћ, ГОСПОДУ вапијем за милост.</verse>
				<verse number="2">Пред њега изливам своју јадиковку, пред њим објављујем своју невољу.</verse>
				<verse number="3">Кад год занемоћам, ти си тај који мој пут зна. На стази којом идем замку су сакрили за мене.</verse>
				<verse number="4">Погледај десно и види – никог за мене није брига. Нема за мене уточишта, нико за мој живот не мари.</verse>
				<verse number="5">Тебе у помоћ зовем, ГОСПОДЕ. Говорим: »Ти си уточиште моје, моје наследство у земљи живих.«</verse>
				<verse number="6">Помно саслушај мој вапај, јер сам беспомоћан. Избави ме од мојих гонитеља, јер су од мене јачи.</verse>
				<verse number="7">Душу ми изведи из тамнице, да твом Имену захваљујем. Тада ће ме окружити праведници због твоје доброте према мени.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="143">
				<verse number="1">Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ, саслушај моје молбе за милост. Услиши ме у својој верности и праведности.</verse>
				<verse number="2">Не изводи мене, твог слугу, пред свој суд, јер нико жив није праведан пред тобом.</verse>
				<verse number="3">Непријатељ ми прогони душу, мој живот разбија о земљу. Тера ме да боравим у тами као они који су давно помрли.</verse>
				<verse number="4">Зато сам занемоћао, срце је у мени престрављено.</verse>
				<verse number="5">Сећам се давних дана, о свим твојим делима размишљам, о твојим делима мислим.</verse>
				<verse number="6">Руке к теби пружам, жедна те је моја душа као сува земља.</verse>
				<verse number="7">Брзо ме услиши, ГОСПОДЕ, снага ме оставља. Не криј од мене своје лице, да не будем као они што у гробну јаму силазе.</verse>
				<verse number="8">Дај да ујутро чујем о твојој љубави, јер у тебе се уздам. Обзнани ми пут којим да идем, јер за тобом жудим.</verse>
				<verse number="9">Избави ме, ГОСПОДЕ, од мојих непријатеља, јер у теби се сакривам.</verse>
				<verse number="10">Научи ме да чиним твоју вољу, јер ти си Бог мој, нека ме твој добри Дух по равној земљи води.</verse>
				<verse number="11">Имена свога ради, ГОСПОДЕ, живот ми сачувај, ради праведности своје, душу ми из невоље изведи.</verse>
				<verse number="12">У знак своје љубави, моје непријатеље потамани и све моје душмане уништи, јер ја сам твој слуга.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="144">
				<verse number="1">Благословен ГОСПОД, Стена моја, који ми руке увежбава за борбу, а прсте за рат.</verse>
				<verse number="2">Он је моја љубав и тврђава, моје утврђење високо и избавитељ, мој штит иза ког се склањам. Он ми народе потчињава.</verse>
				<verse number="3">Шта је човек, ГОСПОДЕ, да ти је до њега стало, син човечији, да о њему мислиш?</verse>
				<verse number="4">Човек је као дашак, његови дани као сенка која нестаје.</verse>
				<verse number="5">Своја небеса нагни, ГОСПОДЕ, и сиђи, планине додирни, и задимиће се.</verse>
				<verse number="6">Севни муњом и моје непријатеље распрши, своје стреле одапни и створи пометњу међу њима.</verse>
				<verse number="7">Посегни руком са висина, истргни ме и избави из силних вода, из руку туђинаца,</verse>
				<verse number="8">чија уста говоре лажи, чија се десница лажно заклиње.</verse>
				<verse number="9">Певаћу ти нову песму, Боже, свирати ти на харфи од десет жица.</verse>
				<verse number="10">Ти царевима дајеш победу, ти свог слугу Давида истржеш испод мача погубног.</verse>
				<verse number="11">Истргни ме и избави из руку туђинаца, чија уста говоре лажи, чија се десница лажно заклиње.</verse>
				<verse number="12">Нека нам синови буду као биљке које у својој младости нарасту, а наше кћери као стубови исклесани да палату украсе.</verse>
				<verse number="13">Нека нам амбари буду пуни сваковрсног жита, нека нам овце испуне ливаде хиљадама својих јагањаца,</verse>
				<verse number="14">нека су нам говеда угојена. Нека нико не проваљује кроз зидине, нека нико не буде засужњен, нека не буде кукњаве на нашим улицама.</verse>
				<verse number="15">Благо народу коме је тако, благо народу чији Бог је ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="145">
				<verse number="1">Узвисиваћу те, Боже, Царе мој, и твоје Име благосиљати заувек и довека.</verse>
				<verse number="2">Сваког дана ћу те благосиљати и твоје Име хвалити заувек и довека.</verse>
				<verse number="3">Велик је ГОСПОД и хвале предостојан, неистражива је величина његова.</verse>
				<verse number="4">Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела и објављивати дела твоје силе.</verse>
				<verse number="5">Размишљаћу о сјају славе твога величанства и о твојим делима чудесним.</verse>
				<verse number="6">Говориће се о сили твојих дела страхотних, а ја ћу о твојој величини причати.</verse>
				<verse number="7">Сећаће се твоје велике доброте и клицати твојој праведности.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД је добар према свима, самилост показује према свим својим делима.</verse>
				<verse number="10">Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ, и благосиљати те сви твоји верни.</verse>
				<verse number="11">Говориће о слави твога царства и о твојој сили причати,</verse>
				<verse number="12">да целом људском роду обзнане твоја силна дела и величанствени сјај твога царства.</verse>
				<verse number="13">Твоје царство је вечно царство и твоја власт кроз сва поколења. ГОСПОД је веран у свему што каже, одан у свему што чини.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД придржава све који падну и усправља све погнуте.</verse>
				<verse number="15">Очи свих у тебе су упрте и ти им дајеш храну у право време.</verse>
				<verse number="16">Своју руку отвараш и све што живи до миле воље ситиш.</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД је праведан на свим својим путевима и веран у свим својим делима.</verse>
				<verse number="18">ГОСПОД је близу свима који га призивају, свима који га у истини призивају.</verse>
				<verse number="19">Он испуњава жеље онима који га се боје, чује њихов вапај и спасава их.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОД чува све који га воле, а све опаке ће затрти.</verse>
				<verse number="21">Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ. Нека свако биће његово Име благосиља заувек и довека.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="146">
				<verse number="1">Алилуја! Хвали ГОСПОДА, душо моја.</verse>
				<verse number="2">Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити, док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.</verse>
				<verse number="3">Не уздајте се у владаре, у смртника у ком нема спасења.</verse>
				<verse number="4">Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа, тог истог дана пропадају његови науми.</verse>
				<verse number="5">Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач, ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,</verse>
				<verse number="6">који је небо и земљу начинио, море и све што је у њима, који остаје веран довека,</verse>
				<verse number="7">који стаје у одбрану потлачених, а гладнима даје хлеба. ГОСПОД ослобађа сужње,</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД отвара очи слепима, ГОСПОД усправља сагнуте, ГОСПОД воли праведнике.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД чува дошљаке, сирочад и удовице подупире, а путеве опаких искривљује.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД влада довека, твој Бог, Сионе, кроз сва поколења. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="147">
				<verse number="1">Алилуја! Добро је псалме певати нашем Богу, мило је и лепо хвалоспев му певати.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД гради Јерусалим, сабире изгнане Израелове.</verse>
				<verse number="3">Он лечи оне који су сломљеног срца и ране им повија.</verse>
				<verse number="4">Он број звезда одређује и сваку по имену зове.</verse>
				<verse number="5">Велик је наш Господ и силна је његова снага, нема граница умности његовој.</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД подупире кротке, а опаке баца на земљу.</verse>
				<verse number="7">Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу, на лири свирајте нашем Богу.</verse>
				<verse number="8">Он небо прекрива облацима, земљи спрема кишу и чини да трава расте по горама.</verse>
				<verse number="9">Он даје храну стоци и младим гавранима кад загракћу.</verse>
				<verse number="10">Није му стало до коњске снаге, нису му миле човечије ноге.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОДУ су мили који га се боје, који се у његову љубав уздају.</verse>
				<verse number="12">Слави ГОСПОДА, Јерусалиме! Хвали свога Бога, Сионе!</verse>
				<verse number="13">Јер, он ојачава преворнице твојих капија и благосиља твоју децу у теби.</verse>
				<verse number="14">Он мир доноси твојим границама и најбољом пшеницом те сити.</verse>
				<verse number="15">Своју заповест шаље на земљу, брзо трчи реч његова.</verse>
				<verse number="16">Снег простире као вуну и мраз расипа као пепео,</verse>
				<verse number="17">грȁд баца као залогаје хлеба. Ко може његову студен да издржи?</verse>
				<verse number="18">Он своју реч пошаље, и отопи их, учини да његов ветар задува, и воде потеку.</verse>
				<verse number="19">Своју реч је објавио Јакову, своје уредбе и законе Израелу.</verse>
				<verse number="20">Није то учинио ниједном другом народу – његове законе они не знају. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="148">
				<verse number="1">Алилуја! Хвалите ГОСПОДА са небеса, хвалите га на висинама.</verse>
				<verse number="2">Хвалите га, сви његови анђели, хвалите га, све војске његове.</verse>
				<verse number="3">Хвалите га, сунце и месече, хвалите га, све звезде блиставе.</verse>
				<verse number="4">Хвалите га, небеса над небесима и воде над небом.</verse>
				<verse number="5">Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ, јер он заповеди, и они постадоше,</verse>
				<verse number="6">он их постави заувек и довека, издаде уредбу која неће проћи.</verse>
				<verse number="7">Хвалите ГОСПОДА са земље, морске немани и сви океани,</verse>
				<verse number="8">огњу и грȁде, снеже и магло, вихоре који његову реч извршаваш,</verse>
				<verse number="9">планине и сва брда, дрвеће плодоносно и сви кедрови,</verse>
				<verse number="10">животиње дивље и сва стоко, гмизавци и птице крилате,</verse>
				<verse number="11">цареви земаљски и сви народи, поглавари и све судије земаљске,</verse>
				<verse number="12">младићи и девојке, старци и децо.</verse>
				<verse number="13">Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ, јер само је његово Име узвишено, његов је сјај над земљом и небесима.</verse>
				<verse number="14">Свом народу рог је подигао, славу свих верних својих, народа Израеловог, народа њему блиског. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="149">
				<verse number="1">Алилуја! Певајте ГОСПОДУ нову песму, хвалоспев му певајте на скупу верних.</verse>
				<verse number="2">Нека се Израел радује у свом Створитељу, нека сионски народ свом Цару кличе.</verse>
				<verse number="3">Нека му хвале Име играјући, нека му свирају у даире и лиру.</verse>
				<verse number="4">Јер, ГОСПОД воли свој народ, он кротке победом овенчава.</verse>
				<verse number="5">Нека се верни радују у слави, нека кличу на својим постељама.</verse>
				<verse number="6">Нека им у устима буду хвале Богу, а у руци мач двосекли,</verse>
				<verse number="7">да изврше освету над незнабошцима и казну над народима,</verse>
				<verse number="8">да им цареве вежу ланцима, њихове племиће гвозденим оковима,</verse>
				<verse number="9">да на њима изврше записани суд. То је почаст дата свим његовим вернима. Алилуја!</verse>
			</chapter>
			<chapter number="150">
				<verse number="1">Алилуја! Хвалите Бога у његовом светилишту, хвалите га на моћним небесима његовим,</verse>
				<verse number="2">хвалите га због делâ његове силе, хвалите га због силне величине његове,</verse>
				<verse number="3">хвалите га звуцима овнујског рога, хвалите га харфом и лиром,</verse>
				<verse number="4">хвалите га даирама и играњем, хвалите га жичаним инструментима и фрулом,</verse>
				<verse number="5">хвалите га чинелама гласним, хвалите га чинелама громким.</verse>
				<verse number="6">Нека све што дише хвали ГОСПОДА. Алилуја!</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="20">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела:</verse>
				<verse number="2">да се постигну мудрост и стега, да се схвате умне речи,</verse>
				<verse number="3">да се прихвати стега разборитог живота, да би се чинило оно што је право, праведно и честито,</verse>
				<verse number="4">да се дâ разборитости лаковернима, знања и промишљености младима</verse>
				<verse number="5">– нека мудри слушају и увећавају своју ученост и нека умни добијају смернице –</verse>
				<verse number="6">да се схвате пословице и поучне приче, изреке и загонетке мудрих.</verse>
				<verse number="7">Страх од ГОСПОДА почетак је знања, али безумни презиру мудрост и стегу.</verse>
				<verse number="8">Сине мој, слушај поуке свога оца и не одбаци оно чему те је учила мајка.</verse>
				<verse number="9">То ће бити венац који ти краси главу и огрлица око твога врата.</verse>
				<verse number="10">Сине мој, ако те грешници маме, не попуштај им.</verse>
				<verse number="11">Ако ти кажу: »Пођи с нама. Хајде да вребамо на нечији живот, да неког недужног заскочимо из заседе.</verse>
				<verse number="12">Хајде да их прогутамо живе, као Шеол, и целе, као оне који силазе у јаму.</verse>
				<verse number="13">Добићемо свакојаког блага и своје куће напунити пленом.</verse>
				<verse number="14">Придружи нам се, па ћемо делити једну кесу«</verse>
				<verse number="15">– сине мој, не иди с њима, не ступај ногом на њихове стазе,</verse>
				<verse number="16">јер њихове ноге срљају у грех, они хрле да пролију крв.</verse>
				<verse number="17">Узалуд је разапињати мрежу свим птицама наочиглед!</verse>
				<verse number="18">Они на свој живот вребају, они сами себе заскачу из заседе!</verse>
				<verse number="19">Тако заврше сви који се лакоме на непоштен добитак – он им узме живот.</verse>
				<verse number="20">Мудрост гласно зове на улици, по трговима диже свој глас,</verse>
				<verse number="21">по бучним раскрсницама виче, пред градским капијама држи беседу:</verse>
				<verse number="22">»Докле ћете, ви лаковерни, лаковерност волети? Докле ће се ругаоцима милити ругање и докле ће безумници мрзети знање?</verse>
				<verse number="23">Прихватите мој прекор, и пред вас ћу излити своје срце, обзнанити вам своје мисли.</verse>
				<verse number="24">Али пошто сте ме одбили кад сам звала и нико није марио кад сам пружала руку,</verse>
				<verse number="25">пошто сте остали глуви на све моје савете и мој прекор нисте хтели да прихватите,</verse>
				<verse number="26">ја ћу се смејати вашој несрећи, ругати се кад вас велика недаћа задеси,</verse>
				<verse number="27">кад велика недаћа на вас навали као олуја, кад на вас несрећа дође као вихор, кад на вас мука и невоља навале.</verse>
				<verse number="28">»Тада ће ме звати, али ја се нећу одазвати, тражиће ме, али ме неће наћи.</verse>
				<verse number="29">Пошто су мрзели знање и нису изабрали да се боје ГОСПОДА,</verse>
				<verse number="30">пошто нису хтели да прихвате мој савет и пошто су презрели мој прекор,</verse>
				<verse number="31">јешће плодове својих поступака и најести се својих сплетки.</verse>
				<verse number="32">Јер, застрањивање ће убити лаковерне, а безбрижност уништити безумне.</verse>
				<verse number="33">А ко мене слуша, у сигурности ће живети и бити спокојан, без страха од зла.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Сине мој, ако прихватиш моје речи и похраниш у себи моје заповести,</verse>
				<verse number="2">помно слушајући мудрост и срце предајући умности,</verse>
				<verse number="3">будеш ли зазивао мудрост и вапио за умношћу,</verse>
				<verse number="4">будеш ли их тражио као сребро и трагао за њима као за благом скривеним,</verse>
				<verse number="5">тада ћеш разумети страх од ГОСПОДА и наћи Божије знање.</verse>
				<verse number="6">Јер, ГОСПОД даје мудрост и из његових уста знање и умност долазе –</verse>
				<verse number="7">он честитима пружа помоћ, он штит је онима који живе беспрекорно,</verse>
				<verse number="8">јер он штити стазе правде и чува пут својих верних.</verse>
				<verse number="9">Тада ћеш разумети шта је право, праведно и честито – сваку добру стазу.</verse>
				<verse number="10">Јер, мудрост ће ти ући у срце и знање ће ти обрадовати душу.</verse>
				<verse number="11">Промишљеност ће те штитити, а умност чувати,</verse>
				<verse number="12">да те спасу од пута зликоваца, од људи изопаченог говора,</verse>
				<verse number="13">који силазе с равних стаза да би мрачним путевима ишли,</verse>
				<verse number="14">који уживају да чине зло и радују се изопачености зла,</verse>
				<verse number="15">чије су стазе криве и путеви преварни.</verse>
				<verse number="16">То ће те спасти и од прељубнице, од жене на странпутици, чије су речи умилне,</verse>
				<verse number="17">која оставља друга из своје младости и на свој завет пред Богом заборавља.</verse>
				<verse number="18">Јер, кућа њена тоне у смрт и стазе јој воде к душама умрлих.</verse>
				<verse number="19">Ко год к њој уђе, више се не враћа, нити стазе живота налази.</verse>
				<verse number="20">Зато иди путевима добрих људи и држи се стаза праведникâ.</verse>
				<verse number="21">Јер, честити ће живети на земљи и беспрекорни ће остати на њој,</verse>
				<verse number="22">а опаки ће бити уклоњени са земље и неверни ишчупани из ње.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Сине мој, не заборави чему те учим, већ моје заповести чувај у срцу,</verse>
				<verse number="2">јер ће ти за много година продужити живот и донети ти благостање.</verse>
				<verse number="3">Нека те љубав и истина никада не оставе. Вежи их себи око врата, упиши их на плочу свога срца.</verse>
				<verse number="4">Тада ћеш стећи наклоност и добро име у очима Бога и људи.</verse>
				<verse number="5">Уздај се у ГОСПОДА свим својим срцем, а на свој разум се не ослањај.</verse>
				<verse number="6">Што год чинио, на њега мисли, и он ће ти поравнати стазе.</verse>
				<verse number="7">Не буди мудар у својим очима, бој се ГОСПОДА и клони се зла.</verse>
				<verse number="8">То ће бити лек твоме телу и окрепа твојим костима.</verse>
				<verse number="9">Указуј част ГОСПОДУ својим богатством, првинама свих својих усева,</verse>
				<verse number="10">па ће ти се пресипати амбари и младо вино преливати из бачви.</verse>
				<verse number="11">Сине мој, не презири ГОСПОДЊУ стегу и нека ти не омрзне његов прекор.</verse>
				<verse number="12">Јер, ГОСПОД стегом васпитава оне које воли, као отац сина којим је задовољан.</verse>
				<verse number="13">Благо човеку који нађе мудрост, човеку који стекне умност.</verse>
				<verse number="14">Јер, она доноси већу добит него сребро и већи принос него злато,</verse>
				<verse number="15">она је од рубина драгоценија; шта год да пожелиш, није јој равно.</verse>
				<verse number="16">У десној руци јој је дуг живот, у левој богатство и част.</verse>
				<verse number="17">Њени путеви су путеви удобни и све су јој стазе пуне спокоја.</verse>
				<verse number="18">Она је дрво живота онима који је пригрле, благо онима који је се домогну.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД је мудрошћу положио темеље земље, умношћу небеса поставио на њихово место.</verse>
				<verse number="20">Његовим знањем океани су раздвојени и облаци пустили кишу.</verse>
				<verse number="21">Сине мој, чувај здрав разум и проницљивост, не пуштај их с очију.</verse>
				<verse number="22">Они ће ти бити живот, украс о твом врату.</verse>
				<verse number="23">Тада ћеш спокојно ићи својим путем и нога ти се неће спотицати.</verse>
				<verse number="24">Када на починак легнеш, нећеш се плашити, када легнеш, слатко ћеш спавати.</verse>
				<verse number="25">Не бој се ненадане несреће, ни пропасти која стиже опаке,</verse>
				<verse number="26">јер ГОСПОД ће ти бити узданица и ногу ти чувати од замке.</verse>
				<verse number="27">Не ускрати добро онима који га заслужују када је у твојој моћи да га учиниш.</verse>
				<verse number="28">Не реци ближњему: »Одлази. Сутра ћу ти дати«, када то већ сада имаш.</verse>
				<verse number="29">Не снуј зла ближњему, који с поверењем крај тебе живи.</verse>
				<verse number="30">Не спори се ни са ким без разлога – ако ти није учинио зло.</verse>
				<verse number="31">Не завиди насилнику, нити иди његовим путевима,</verse>
				<verse number="32">јер ГОСПОДУ је одвратан изопачен човек, а са честитим је присан.</verse>
				<verse number="33">ГОСПОД баца клетву на кућу опакога, а дом праведников благосиља.</verse>
				<verse number="34">Он се руга охолим ругаоцима, а понизнима дарује милост.</verse>
				<verse number="35">Мудри наслеђују част, а безумни ће понети срамоту.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Слушајте, синови, очеву поуку, пазите и стичите умност.</verse>
				<verse number="2">Добар наук вам дајем, зато не одбацујте моје учење.</verse>
				<verse number="3">Када сам био још дечак у кући свога оца, нежни јединац у мајке,</verse>
				<verse number="4">он ме је учио и овако ми говорио: »Приони уз моје речи свим својим срцем, држи се мојих заповести, и живећеш.</verse>
				<verse number="5">Стичи мудрост, стичи умност. Моје речи не заборављај нити одступај од њих.</verse>
				<verse number="6">Не остављај мудрост, и она ће те чувати. Воли је, и она ће бдети над тобом.</verse>
				<verse number="7">»Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост и свиме што имаш стекни умност.</verse>
				<verse number="8">Цени мудрост, и она ће те узвисити, пригрли је, и она ће ти донети част.</verse>
				<verse number="9">Ставиће ти дражестан венац на главу и подарити ти прекрасну круну.«</verse>
				<verse number="10">Послушај, сине мој, прихвати моје речи, и умножиће се године твога живота.</verse>
				<verse number="11">Поучио сам те путу мудрости, упутио те равним стазама.</verse>
				<verse number="12">Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати, кад будеш трчао, нећеш се спотицати.</verse>
				<verse number="13">Држи се поуке, не пуштај је, чувај је, јер она ти је живот.</verse>
				<verse number="14">Не иди стазом опаких и не ходај путем зликоваца.</verse>
				<verse number="15">Избегавај га, не прелази га, окрени се од њега и иди својим путем.</verse>
				<verse number="16">Јер, они не могу да заспе док зло не учине, сан им не долази на очи док некога не оборе.</verse>
				<verse number="17">Они се опакошћу хране као хлебом и насиљем се опијају као вином.</verse>
				<verse number="18">Стаза праведникова је као сјај зоре – све јаче сија до пуног дана.</verse>
				<verse number="19">А пут опаких је као дубока тмина – и не знају о шта се спотичу.</verse>
				<verse number="20">Сине мој, обрати пажњу на моје речи, помно саслушај шта ти говорим.</verse>
				<verse number="21">Не испуштај их из вида, чувај их у срцу.</verse>
				<verse number="22">Јер оне су живот ономе ко их нађе и здравље целом човечијем телу.</verse>
				<verse number="23">Више од свега чувај срце, јер оно је врело живота.</verse>
				<verse number="24">Уклони изопаченост из својих уста, нека ти речи преваре буду далеко од усана.</verse>
				<verse number="25">Очима гледај право напред, поглед право пред себе упири.</verse>
				<verse number="26">Осмотри стазу на коју крочиш и нека буду чврсти сви твоји путеви.</verse>
				<verse number="27">Не скрећи ни десно ни лево, ногу склањај од зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сине мој, обрати пажњу на моју мудрост, помно саслушај у шта сам проникнуо,</verse>
				<verse number="2">да сачуваш промишљеност, а речима да исказујеш знање.</verse>
				<verse number="3">Јер, с усана прељубнице капље мед, а непце јој је од уља глађе,</verse>
				<verse number="4">али на крају је горка као чемер, оштра као мач двосекли.</verse>
				<verse number="5">Ноге јој силазе у смрт, кораци јој воде право у Шеол.</verse>
				<verse number="6">Она не мисли о путу живота, стазе су јој криве, а она и не зна.</verse>
				<verse number="7">Зато ме послушајте, синови, не одступајте од овог што вам говорим.</verse>
				<verse number="8">Држите се стазе далеко од ње, не прилазите вратима њене куће,</verse>
				<verse number="9">да свој углед не дате другима и своје године окрутнима,</verse>
				<verse number="10">да се вашег блага не домогну туђинци и плод вашег труда у туђу кућу не оде.</verse>
				<verse number="11">На крају свог живота болно ћете јецати, када вам се тело и мишићи истроше.</verse>
				<verse number="12">Казаћете: »Како сам мрзео стегу! Како ми је срце презирало прекор!</verse>
				<verse number="13">Нисам се покоравао својим учитељима, ни слушао оне који су ме учили.</verse>
				<verse number="14">Замало се посве упропастих пред целом заједницом.«</verse>
				<verse number="15">Пиј воду из своје чатрње, воду текућу из свог студенца.</verse>
				<verse number="16">Зар да ти се врела изливају и да твоји потоци теку улицама?</verse>
				<verse number="17">Нека буду само твоји – не дели их са туђинцима.</verse>
				<verse number="18">Нека ти извор буде благословен. Уживај са женом своје младости,</verse>
				<verse number="19">љупком срном, милом кошутом. Нека те њене дојке увек заносе, нека те њена љубав увек опија.</verse>
				<verse number="20">Зашто да те опија прељубница, сине мој? Зашто да грлиш груди туђе жене?</verse>
				<verse number="21">Јер, ГОСПОД види шта човек чини и помно посматра све његове поступке.</verse>
				<verse number="22">Опакога хватају његова злодела, узице његовог греха чврсто га сапињу.</verse>
				<verse number="23">Погинуће, јер нема стеге, големо безумље води га на странпутицу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Сине мој, ако си јемчио за ближњега, ако си се руковао за другога се обавезујући,</verse>
				<verse number="2">ако си се везао својим речима, ако си се заробио својим обећањем,</verse>
				<verse number="3">пао си у руке свога ближњега. Стога ово учини, сине мој, да се ослободиш: иди и понизи се пред својим ближњим и салећи га молбама.</verse>
				<verse number="4">Не дај сна својим очима, ни починка својим капцима.</verse>
				<verse number="5">Ослободи се као газела из ловчеве руке, као птица из птичареве замке.</verse>
				<verse number="6">Иди мраву, лењивче, гледај шта он ради и постани мудар.</verse>
				<verse number="7">Он нема ни заповедника, ни надгледника, ни владара,</verse>
				<verse number="8">а ипак своје залихе спрема лети и своју храну скупља у време жетве.</verse>
				<verse number="9">Докле ћеш се излежавати, лењивче? Када ћеш се из сна пробудити?</verse>
				<verse number="10">Још мало одспавај, још мало одремај, још мало подвиј руке под главу,</verse>
				<verse number="11">и сиромаштво ће те заскочити као скитница и оскудица као ратник са штитом.</verse>
				<verse number="12">Нитков и пропалица луња наоколо говорећи лажи.</verse>
				<verse number="13">Очима намигује, ногама шаље знаке, прстима показује,</verse>
				<verse number="14">зло снује с преваром у срцу, увек раздор сеје.</verse>
				<verse number="15">Зато ће га у магновењу стићи несрећа, изненада ће бити сатрвен бесповратно.</verse>
				<verse number="16">Има шест појава које ГОСПОД мрзи, седам које су му одвратне:</verse>
				<verse number="17">охол поглед, лажљив језик, руке које проливају недужну крв,</verse>
				<verse number="18">срце које снује опаке сплетке, ноге које журе да учине зло,</verse>
				<verse number="19">лажни сведок који сипа лажи и човек који сеје раздор међу браћом.</verse>
				<verse number="20">Сине мој, држи се заповести свога оца и не заборави чему те је учила мајка.</verse>
				<verse number="21">Привежи их себи за срце заувек, окачи их око свога врата.</verse>
				<verse number="22">Када ходаш, оне ће те водити, када спаваш, оне ће те чувати, када се пробудиш, оне ће ти говорити.</verse>
				<verse number="23">Јер, заповести су светиљка, учење светлост, а прекори стеге пут у живот.</verse>
				<verse number="24">Они те чувају од зле жене, од умилног језика жене на странпутици.</verse>
				<verse number="25">Не жуди у срцу за њеном лепотом и не дај јој да те својим очима опчини.</verse>
				<verse number="26">Јер, блудници је цена векна хлеба, а прељубница драгоцени живот лови.</verse>
				<verse number="27">Може ли човек да скупи жар у крило а да одећу не прогори?</verse>
				<verse number="28">Може ли да хода по ужареном угљевљу а ноге да не опрљи?</verse>
				<verse number="29">Тако је и с оним ко с туђом женом спава; ко год је дотакне, неће проћи некажњено.</verse>
				<verse number="30">Крадљивца не презиру ако је гладан украо да утоли своју глад,</verse>
				<verse number="31">али, ако га ухвате, платиће седмоструко, макар га стајало свега што има у кући.</verse>
				<verse number="32">Али, ко почини прељубу, нема памети, ко је почини, свој живот затире.</verse>
				<verse number="33">Снаћи ће га батине и стид и са себе неће спрати срамоту.</verse>
				<verse number="34">Јер, јаросна је мужевљева љубомора и он за милост не зна кад крене да се свети.</verse>
				<verse number="35">Никакву накнаду неће прихватити и одбиће дарове ма колико их било.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Сине мој, држи се мојих речи и похрани у себи моје заповести.</verse>
				<verse number="2">Држи се мојих заповести, и живећеш, чувај моја учења као зеницу ока,</verse>
				<verse number="3">привежи их себи за прсте, упиши их на плочу свога срца.</verse>
				<verse number="4">Мудрости говори: »Ти си ми сестра«, а умност зови рођаком.</verse>
				<verse number="5">Оне ће те чувати од прељубнице, од жене на странпутици, чије су речи умилне.</verse>
				<verse number="6">С прозора своје куће једном сам гледао напоље кроз решетку</verse>
				<verse number="7">и видео међу лаковернима, приметио међу младићима, младића без памети.</verse>
				<verse number="8">Ишао је улицом крај њеног угла, запутивши се у правцу њене куће,</verse>
				<verse number="9">у сутон, док је дан измицао, а ноћна се спуштала тмина.</verse>
				<verse number="10">У сусрет му изађе жена у блудничким хаљинама и с преваром у срцу.</verse>
				<verse number="11">Била је наметљива и дрска, ноге јој се нису могле задржати у кући –</verse>
				<verse number="12">час на улици, час на тргу, код сваког угла је вребала.</verse>
				<verse number="13">Она га ухвати и пољуби, па му бестидно рече:</verse>
				<verse number="14">»Имам код куће меса од жртава за заједништво – данас сам испунила своје завете.</verse>
				<verse number="15">Зато сам ти изашла у сусрет, потражила те и нашла.</verse>
				<verse number="16">Пресвукла сам свој лежај бојеним чаршавима од египатског платна,</verse>
				<verse number="17">постељу намирисала смирном, алојем и циметом.</verse>
				<verse number="18">Хајде да водимо љубав до јутра, да се сладимо љубављу.</verse>
				<verse number="19">Мужа ми нема код куће, на далек пут је отишао.</verse>
				<verse number="20">Понео је са собом кесу пуну новца и неће се вратити до пуног месеца.«</verse>
				<verse number="21">Убедљивим речима наговори га, заведе га уснама умилним.</verse>
				<verse number="22">Он сместа пође за њом, као што во иде на клање, као јелен који упадне у замку,</verse>
				<verse number="23">где му стрела прободе јетру, као птица која улеће у клопку, не знајући да ће га то живота стајати.</verse>
				<verse number="24">Стога ме чујте, синови, обратите пажњу на моје речи.</verse>
				<verse number="25">Не дајте да вам срце скрене на њене путеве, немојте да залутате на њене стазе.</verse>
				<verse number="26">Многе жртве је она оборила, силно је мноштво оних које је убила.</verse>
				<verse number="27">Кућа јој је друм који води у Шеол, доле у одаје смрти.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Зар мудрост не зове? Зар умност не диже свој глас?</verse>
				<verse number="2">Она стоји на висовима дуж пута, где се стазе сусрећу;</verse>
				<verse number="3">крај градских капија, на улазима, из свега гласа виче:</verse>
				<verse number="4">»Вас позивам, људи, својим гласом род људски.</verse>
				<verse number="5">Ви лаковерни, стекните разборитост, ви нерезумни, уразумите се.</verse>
				<verse number="6">Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити, својим уснама казиваћу што је право.</verse>
				<verse number="7">Моја уста зборе истину, опакост је одвратна мојим уснама.</verse>
				<verse number="8">Правичне су све речи мојих уста, ниједна није крива ни изопачена.</verse>
				<verse number="9">Проницљивима све су оне праве, исправне онима који имају знање.</verse>
				<verse number="10">Моје поуке узмите место сребра, знање место сувог злата.</verse>
				<verse number="11">Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ – шта год да пожелите, није јој равно.</verse>
				<verse number="12">»Ја, мудрост, станујем с разборитошћу, знање и промишљеност поседујем.</verse>
				<verse number="13">Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло. Мрзим охолост и бахатост, опако понашање и лажљива уста.</verse>
				<verse number="14">Моји су савети и здраво расуђивање, ја имам умност и моћ.</verse>
				<verse number="15">По мени владају цареви и владари правичне законе доносе.</verse>
				<verse number="16">По мени владају кнежеви и племићи и све судије на земљи.</verse>
				<verse number="17">Ја волим оне који мене воле и мене налазе они који ме траже.</verse>
				<verse number="18">Код мене су богатство и част, трајно имање и благостање.</verse>
				<verse number="19">Мој плод је бољи од сувог злата, мој принос вреднији од чистог сребра.</verse>
				<verse number="20">Ја идем путем праведности, стазама правде,</verse>
				<verse number="21">да имање подарим онима који ме воле и да им напуним ризнице.</verse>
				<verse number="22">»ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута, пре својих дела прадавних.</verse>
				<verse number="23">У најраније време сам обликована, у почетку, пре настанка света.</verse>
				<verse number="24">Рођена сам пре океанâ, док још није било изворâ вода обилних.</verse>
				<verse number="25">Рођена сам пре но што су горе стављене на своје место, пре брегова,</verse>
				<verse number="26">када још није створио земљу ни поља, пре праха земаљског.</verse>
				<verse number="27">»Када је небеса постављао, била сам тамо; када је круг над океаном урезивао,</verse>
				<verse number="28">када је у висинама облаке постављао, када је надјачао изворе водâ подземних,</verse>
				<verse number="29">када је међу мору ударао, да не пређе своје ивице, када је темеље земље означавао,</verse>
				<verse number="30">расла сам крај њега, његова наслада из дана у дан. Све време сам се пред њим радовала,</verse>
				<verse number="31">радујући се свету, његовој земљи; људски род био ми је наслада.</verse>
				<verse number="32">»Стога ме послушајте, синови; благо онима који се мојих путева држе.</verse>
				<verse number="33">Послушајте моју поуку и будите мудри, не занемарујте је.</verse>
				<verse number="34">Благо човеку који ме слуша, који на мојим вратима из дана у дан бди и крај мојих довратака чека.</verse>
				<verse number="35">Јер, ко мене нађе, живот налази и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,</verse>
				<verse number="36">а ко против мене згреши, души својој наноси штету, јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Мудрост је сазидала своју кућу, отесала седам својих стубова.</verse>
				<verse number="2">Спремила је меса, зачинила вино и поставила трпезу.</verse>
				<verse number="3">Послала је своје слушкиње да с највишег места у граду позову:</verse>
				<verse number="4">»Свратите к мени, сви лаковерни!« А онима без памети каже:</verse>
				<verse number="5">»Дођите, једите мога хлеба и пијте вина које сам зачинила!</verse>
				<verse number="6">Оканите се своје лаковерности, и живећете. Путем умности крените!«</verse>
				<verse number="7">Ко исправља ругаоца, увреду прима, ко прекорева опакога, настрада.</verse>
				<verse number="8">Не прекоревај ругаоца, јер ће те замрзети, прекори мудрога, и он ће те заволети.</verse>
				<verse number="9">Поучи мудрога, и биће још мудрији, научи праведнога, и ученост ће му се увећати.</verse>
				<verse number="10">Почетак мудрости страх је од ГОСПОДА, а спознање Светога умност.</verse>
				<verse number="11">»Јер, по мени ти се умножавају дани и године додају твоме животу.</verse>
				<verse number="12">Ако си мудар, на своју корист си мудар, ако си ругалац, сам ћеш испаштати.«</verse>
				<verse number="13">Жена Лудост наметљива је и непокорна и ништа не зна.</verse>
				<verse number="14">Седи пред вратима своје куће, на столици наврх града,</verse>
				<verse number="15">и дозива пролазнике, који иду право својим путем.</verse>
				<verse number="16">»Свратите к мени, сви лаковерни!« А онима без памети каже:</verse>
				<verse number="17">»Слатка је вода украдена, сластан хлеб који се у потаји једе!«</verse>
				<verse number="18">А они и не знају да су тамо духови мртвих, да су њени гости у дубинама Шеола.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Соломонове пословице: Мудар син весели оца, а безуман син жалости мајку.</verse>
				<verse number="2">Непоштено стечено благо безвредно је, а праведност избавља од смрти.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД не дâ да праведници гладују, а опаке спречава да добију што желе.</verse>
				<verse number="4">Лење руке осиромашују човека, а марљиве руке доносе богатство.</verse>
				<verse number="5">Мудар је ко лети скупља усеве, а ко спава у време жетве, навлачи срамоту.</verse>
				<verse number="6">Благослови красе главу праведника, а насиље прекрива уста опакога.</verse>
				<verse number="7">Сећање на праведника биће благослов, а иструнуће име опакога.</verse>
				<verse number="8">Мудри у срцу прихватају заповести, а брбљиви безумник пропада.</verse>
				<verse number="9">Ко живи честито, живи спокојно, а ко пође кривим путем, биће откривен.</verse>
				<verse number="10">Ко намигује, жалост изазива, а брбљиви безумник пропада.</verse>
				<verse number="11">Уста праведникова врело су живота, а насиље прекрива уста опакога.</verse>
				<verse number="12">Мржња сеје раздор, а љубав покрива сва рђава дела.</verse>
				<verse number="13">Мудрост је на уснама умних, а батина је за леђа онога ко нема памети.</verse>
				<verse number="14">Мудри похрањују знање, а безумникова уста блиску пропаст.</verse>
				<verse number="15">Богатство је богатоме утврђен град, а сиромаштво пропаст сиромаху.</verse>
				<verse number="16">Живот је плата праведникова, а добит опакога казна је за грех.</verse>
				<verse number="17">Ко мари за стегу, на путу је у живот, а ко се не осврће на прекор, креће странпутицом.</verse>
				<verse number="18">Ко скрива мржњу, лажљив је, а ко шири клевете, безуман је.</verse>
				<verse number="19">Где је много речи, ту није без греха, а ко зауздава језик, мудар је.</verse>
				<verse number="20">Језик праведников чисто је сребро, а срце опакога безвредно је.</verse>
				<verse number="21">Усне праведникове хране многе, а безумни гину јер немају памети.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОДЊИ благослов доноси богатство које никаква невоља не прати.</verse>
				<verse number="23">Безумник налази насладу чинећи зло, а уман човек у мудрости.</verse>
				<verse number="24">Опакога ће стићи оно од чега стрепи, а праведник ће добити све што жели.</verse>
				<verse number="25">Кад олуја протутњи, опаки нестане, а праведник остаје довека.</verse>
				<verse number="26">Што је сирће зубима, а дим очима, то је лењивац онима који га шаљу да нешто уради.</verse>
				<verse number="27">Страх од ГОСПОДА додаје дане животу, а опакима се године одузимају.</verse>
				<verse number="28">Чему се праведници надају, доноси радост, а нада опаких пропада.</verse>
				<verse number="29">Пут ГОСПОДЊИ уточиште је праведницима, а пропаст онима који чине зло.</verse>
				<verse number="30">Праведници неће бити искорењени довека, а опаких неће остати на земљи.</verse>
				<verse number="31">Праведникова уста говоре мудрост, а изопачен језик биће одсечен.</verse>
				<verse number="32">Праведникове усне знају шта је мило, а уста опакога само шта је изопачено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">ГОСПОДУ је гнусан нетачан кантар, а мили су му тачни тегови.</verse>
				<verse number="2">Где има охолости, има и срамоте, а с понизношћу долази мудрост.</verse>
				<verse number="3">Честите води њихово поштење, а неверне уништава њихова дволичност.</verse>
				<verse number="4">Богатство не помаже на дан гнева, а праведност избавља од смрти.</verse>
				<verse number="5">Праведност поравнава пут беспрекорноме, а опакога обара његова опакост.</verse>
				<verse number="6">Праведност избавља честите, а неверни падају у замку пожуде.</verse>
				<verse number="7">Када опак човек умре, његова нада пропада, ништавно је све чему се надао од своје моћи.</verse>
				<verse number="8">Праведник се избавља из невоље, а опаки у њу упада место њега.</verse>
				<verse number="9">Безбожник речима уништава ближњега, а праведници се спасавају знањем.</verse>
				<verse number="10">Када је праведницима добро, град се весели, а када страдају опаки, клицање се ори.</verse>
				<verse number="11">Због благослова на честитима град се уздиже, а због речи опаких људи пропада.</verse>
				<verse number="12">Човек без памети руга се ближњему, а уман човек ћути.</verse>
				<verse number="13">Оговарач издаје поверење куд год иде, а поуздан човек чува тајну.</verse>
				<verse number="14">Када нема вођства, народ пропада, а с многим саветницима долази победа.</verse>
				<verse number="15">Ко положи залог за другога, рђаво ће проћи, а ко одбије да то учини, биће сигуран.</verse>
				<verse number="16">Добродушна жена стиче поштовање, а немилосрдни људи само богатство.</verse>
				<verse number="17">Милостив човек чини себи добро, а окрутан навлачи невољу на себе.</verse>
				<verse number="18">Опаки зарађује несигурну плату, а ко сеје праведност, награда му је сигурна.</verse>
				<verse number="19">Истинска праведност води у живот, а ко јури за злом, у своју смрт срља.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОДУ су мрски људи изопаченог срца, а мили су му они чији је живот беспрекоран.</verse>
				<verse number="21">Ово је извесно: опаки неће проћи некажњено, а праведници ће се избавити.</verse>
				<verse number="22">Златна брњица на свињској њушци, таква је лепа жена без памети.</verse>
				<verse number="23">Жеља праведникâ излази само на добро, а нада опаких води само у гнев.</verse>
				<verse number="24">Један даје обилато, и све више стиче, а други шкртари, и све је сиромашнији.</verse>
				<verse number="25">Дарежљив човек стиче благостање и ко друге напоји водом, и сам ће бити напојен.</verse>
				<verse number="26">Ко гомила жито, народ га проклиње, а ко га продаје, народ га благосиља.</verse>
				<verse number="27">Ко тражи добро, налази наклоност, а ко иде за злом, зло ће га и снаћи.</verse>
				<verse number="28">Ко се узда у своје богатство, пашће, а праведници успевају као зелен лист.</verse>
				<verse number="29">Ко навлачи невољу на своје укућане, наследиће ветар, и безумник ће бити слуга мудроме.</verse>
				<verse number="30">Праведников плод је дрво живота и мудар је онај ко придобија душе.</verse>
				<verse number="31">Ако на земљи праведник добија по заслузи, колико ће више безбожник и грешник.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ко воли стегу, воли знање, а ко мрзи прекор, глуп је.</verse>
				<verse number="2">Добар човек стиче наклоност ГОСПОДЊУ, а смутљивца ГОСПОД осуђује.</verse>
				<verse number="3">Опакост не даје човеку чврсто упориште, али праведников корен се не помера.</verse>
				<verse number="4">Крепосна жена круна је своме мужу, а која срамоти мужа, као трулеж му је у костима.</verse>
				<verse number="5">Мисли праведникâ су правичне, а савети опаких су преварни.</verse>
				<verse number="6">Речи опаких вребају на живот, а честите избавља њихов говор.</verse>
				<verse number="7">Опаки се руше и нема их, а кућа праведникâ чврсто стоји.</verse>
				<verse number="8">Човека цене по његовој разборитости, а ко је изопаченог ума, презиру га.</verse>
				<verse number="9">Боље је бити нико а имати слугу него се градити неко а немати ни хлеба.</verse>
				<verse number="10">Праведнику је стало и до живота његовог живинчета, а опаки је окрутан и кад је самилостан.</verse>
				<verse number="11">Ко своју земљу обрађује, имаће хране у изобиљу, а ко јури за тлапњама, нема памети.</verse>
				<verse number="12">Опаки жуди да неко зло учини, а корен праведникâ даје добар плод.</verse>
				<verse number="13">Зао човек упада у замку својих грешних речи, а праведник се избавља из невоље.</verse>
				<verse number="14">Човек ужива у добрима због онога што говори као што и за своја дела бива награђен.</verse>
				<verse number="15">Безумник мисли да му је пут прав, а мудар човек слуша савете.</verse>
				<verse number="16">Безумник одмах одаје своју љутњу, а разборит човек прелази преко увреде.</verse>
				<verse number="17">Истинољубив сведок сведочи поштено, а лажни сведок говори лажи.</verse>
				<verse number="18">Непромишљене речи пробадају попут мача, а речи мудрих доносе исцељење.</verse>
				<verse number="19">Истинољубиве усне трају довека, а лажљив језик само трен.</verse>
				<verse number="20">Превара је у срцу оних који снују зло, а радост је у срцу оних који заговарају мир.</verse>
				<verse number="21">Праведника не сналази никакво зло, а опаки упадају у многе невоље.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД мрзи лажљиве усне, а мили су му они који говоре истину.</verse>
				<verse number="23">Разборит човек чува своје знање за себе, а безумник разглашава своју глупост.</verse>
				<verse number="24">Марљиве руке управљају, а лењост води у ропски рад.</verse>
				<verse number="25">Брига у срцу тишти човека, а лепа реч га чини радосним.</verse>
				<verse number="26">Праведник води свога пријатеља, а стаза опаких води на странпутицу.</verse>
				<verse number="27">Лењивац никад не испече ловину, а марљиви стиче драгоцено благо.</verse>
				<verse number="28">Праведност је пут у живот, а опакост је стаза у смрт.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Мудар син слуша очеве поуке, а ругалац не слуша прекор.</verse>
				<verse number="2">Добре речи се човеку враћају као добро, а неверни жуде само за насиљем.</verse>
				<verse number="3">Ко пази на своје речи, на свој живот пази, а ко говори непромишљено, пропашће.</verse>
				<verse number="4">Лењивац жели, а не добија ништа, а марљивима се жеље остварују.</verse>
				<verse number="5">Праведници мрзе лажљиве речи, а опаки се брукају и срамоте.</verse>
				<verse number="6">Праведност чува честитога, а опакост обара грешника.</verse>
				<verse number="7">Неко се гради да је богат, а нема ништа. Други се гради да је сиромашан, а има велико богатство.</verse>
				<verse number="8">Човек може богатством да откупи живот, а сиромаху нико не прети.</verse>
				<verse number="9">Светлост праведникâ весело сија, а светиљка опаких се гаси.</verse>
				<verse number="10">Охолост рађа само свађу, а мудрост је код оних који прихватају савет.</verse>
				<verse number="11">Непоштено стечено богатство се истопи, а ко мало-помало скупља, има све више.</verse>
				<verse number="12">Предуго надање доноси бол срцу, а испуњена жеља дрво је живота.</verse>
				<verse number="13">Ко презире поуку, пропашће, а ко поштује заповест, биће на миру.</verse>
				<verse number="14">Учење мудрих извор је живота – одвраћа човека од замки смрти.</verse>
				<verse number="15">Разборитост доноси наклоност, а живот неверних је тежак.</verse>
				<verse number="16">Ко год је разборит, ради промишљено, а безумник показује своју глупост.</verse>
				<verse number="17">Непоуздан гласник упада у невољу, а поуздан весник доноси исцељење.</verse>
				<verse number="18">Ко не мари за стегу, у сиромаштво и срамоту пада, а ко слуша прекор, стиче част.</verse>
				<verse number="19">Испуњена жеља слатка је души, а безумницима је мрско да се окрену од зла.</verse>
				<verse number="20">Ко иде с мудрима, постаће мудар, а ко се дружи с безумнима, страдаће.</verse>
				<verse number="21">Несрећа гони грешнике, а добро је награда праведницима.</verse>
				<verse number="22">Добар човек оставља наследство унуцима, а грешниково богатство чува се за праведника.</verse>
				<verse number="23">Сиромахова њива може дати обиље хране, али неправда све однесе.</verse>
				<verse number="24">Ко штеди прут, мрзи свога сина, а ко воли свога сина, васпитава га стегом.</verse>
				<verse number="25">Праведник једе да утоли глад, а желудац опаких стално је гладан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Мудра жена гради свој дом, а безумна га својим рукама руши.</verse>
				<verse number="2">Ко живи честито, боји се ГОСПОДА, а ко поступа преварно, презире га.</verse>
				<verse number="3">Безумник добија батине због охолог говора, а речи мудрих штите их.</verse>
				<verse number="4">Где нема волова, празне су јасле, а снага вола даје обилну жетву.</verse>
				<verse number="5">Истинољубив сведок не лаже, а лажни сведок сипа лажи.</verse>
				<verse number="6">Ругалац тражи мудрост, али је не налази, а проницљив човек лако долази до знања.</verse>
				<verse number="7">Држи се даље од безумника, јер нећеш наћи знања у његовим речима.</verse>
				<verse number="8">Мудрост разборитога је у томе што су му поступци промишљени, а глупост безумних је обмана.</verse>
				<verse number="9">Безумници се ругају жртви за кривицу, а међу честитима је наклоност.</verse>
				<verse number="10">Срце зна свој чемер и своју радост, и други у томе нема удела.</verse>
				<verse number="11">Кућа опаких биће разорена, а шатор честитих ће опстати.</verse>
				<verse number="12">Има пут који човеку изгледа прав, а на крају води у смрт.</verse>
				<verse number="13">Срце и у смеху може да боли, а радост се на крају изроди у жалост.</verse>
				<verse number="14">Отпадник ће платити за своје поступке, а добар човек биће награђен за своје.</verse>
				<verse number="15">Лаковеран човек све верује, а разборит промишља своје кораке.</verse>
				<verse number="16">Мудар човек се боји и клони се зла, а безумник иде даље пун поуздања.</verse>
				<verse number="17">Нагао човек понаша се безумно, а смутљивац је омражен.</verse>
				<verse number="18">Лаковерни наслеђују глупост, а разборити су овенчани знањем.</verse>
				<verse number="19">Зли ће се поклонити пред добрима и опаки пред капијама праведниковим.</verse>
				<verse number="20">Сиромах је мрзак и својим ближњима, а богаташ има много пријатеља.</verse>
				<verse number="21">Ко презире ближњега, чини грех, а благословен је ко се смилује убогима.</verse>
				<verse number="22">Зар нису на странпутици они који снују зло? А који снују добро, налазе љубав и истину.</verse>
				<verse number="23">Сваки тежак рад доноси добит, а брбљање води у сиромаштво.</verse>
				<verse number="24">Богатство је круна на глави мудрих, а глупост безумних само је глупост.</verse>
				<verse number="25">Истинољубив сведок спасава животе, а лажни сведок говори лажи.</verse>
				<verse number="26">Ко се боји ГОСПОДА, има чврсту тврђаву и она је уточиште његовој деци.</verse>
				<verse number="27">Страх од ГОСПОДА врело је живота јер човека одвраћа од замки смрти.</verse>
				<verse number="28">Царева слава је у мноштву народа, а владар без поданика пропада.</verse>
				<verse number="29">Стрпљив човек има велику умност, а нагао човек показује безумље.</verse>
				<verse number="30">Здрав дух даје живот телу, а од зависти труну кости.</verse>
				<verse number="31">Ко тлачи сиромаха, вређа његовог Творца, а ко се смилује убогоме, указује му част.</verse>
				<verse number="32">Опакога обара његово зло, а праведник и у смрти налази уточиште.</verse>
				<verse number="33">Мудрост почива у срцу умнога, а за њу се не зна међу безумнима.</verse>
				<verse number="34">Праведност узвисује народ, а грех је срамота сваком народу.</verse>
				<verse number="35">Цару је мио мудар слуга, а на срамотног се гневи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Благ одговор одвраћа јарост, а груба реч изазива гнев.</verse>
				<verse number="2">Језик мудрих хвали знање, а уста безумних сипају глупости.</verse>
				<verse number="3">Очи ГОСПОДЊЕ свуда су и мотре и на зле и на добре.</verse>
				<verse number="4">Здрав језик је дрво живота, а покварен језик крши дух.</verse>
				<verse number="5">Глупан презире очеву стегу, а ко прихвата прекор, разборит је.</verse>
				<verse number="6">Велико благо је у праведниковој кући, а опаком зарада доноси невољу.</verse>
				<verse number="7">Усне мудрих шире знање, али срце безумних није такво.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких, а миле су му молитве честитих.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОДУ је одвратан пут опакога, а он воли оног ко иде за праведношћу.</verse>
				<verse number="10">Строга стега чека оног ко крене странпутицом, а ко мрзи прекор, погинуће.</verse>
				<verse number="11">Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ, а некмоли људска срца.</verse>
				<verse number="12">Ругалац не воли оног ко га прекорева; он мудрога не пита за савет.</verse>
				<verse number="13">Весело срце разведрава лице, а бол у срцу сатире дух.</verse>
				<verse number="14">Срце умнога тражи знање, а уста безумних хране се глупошћу.</verse>
				<verse number="15">Сиромаху је сваки дан рђав, а веселом срцу гозба је непрестана.</verse>
				<verse number="16">Боље је мало са страхом од ГОСПОДА него велико благо с немиром.</verse>
				<verse number="17">Бољи је оброк од поврћа где је љубав него утовљен во где је мржња.</verse>
				<verse number="18">Нагао човек сеје раздор, а стрпљив човек смирује свађу.</verse>
				<verse number="19">Лењивчев пут запречен је трњем, а стаза честитога друм је простран.</verse>
				<verse number="20">Мудар син доноси радост оцу, а безуман презире мајку.</verse>
				<verse number="21">Глупост радује човека без памети, а уман човек иде правим путем.</verse>
				<verse number="22">Где нема савета, науми пропадају, а где је много саветника, успевају.</verse>
				<verse number="23">Човек се радује када дâ прикладан одговор – како је добра реч у право време!</verse>
				<verse number="24">Разборитоме стаза живота води навише, да га сачува силаска у Шеол.</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД руши кућу охолога, а учвршћује међе удовичине.</verse>
				<verse number="26">ГОСПОДУ су одвратне мисли злога, а миле су му мисли чистих.</verse>
				<verse number="27">Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима, а ко мрзи мито, живеће.</verse>
				<verse number="28">Срце праведника одмерава одговор, а уста опаких сипају зло.</verse>
				<verse number="29">ГОСПОД је далеко од опаких, а молитве праведникâ чује.</verse>
				<verse number="30">Сјај у очима радује срце, а радосна вест крепи кости.</verse>
				<verse number="31">Ко послуша прекор који спасава живот, пребиваће међу мудрима.</verse>
				<verse number="32">Ко не мари за стегу, самог себе презире, а ко слуша прекор, стиче умност.</verse>
				<verse number="33">Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости, а понизност долази пре части.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Човеку припадају науми срца, а од ГОСПОДА долази шта ће језик одговорити.</verse>
				<verse number="2">Човеку се сви његови поступци чине чисти, али ГОСПОД одмерава побуде.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДУ препусти све што радиш, па ће ти науми успети.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД има одговор за све, чак и за опакога – дан несреће.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОДУ су одвратни сви који су охолог срца; ово је извесно: неће проћи некажњено.</verse>
				<verse number="6">Лубављу и истином окајава се грех, а страхом од ГОСПОДА избегава се зло.</verse>
				<verse number="7">Када је човеков пут мио ГОСПОДУ, чак и непријатељи живе с њим у миру.</verse>
				<verse number="8">Боље је мало с праведношћу него велика добит стечена неправдом.</verse>
				<verse number="9">Човеково срце смишља његов пут, али ГОСПОД управља његовим корацима.</verse>
				<verse number="10">Када је одлука на царевим уснама, уста му не изневеравају правду.</verse>
				<verse number="11">Од ГОСПОДА су тачан кантар и теразије, сви тегови у џаку његово су дело.</verse>
				<verse number="12">Неправда је одвратна царевима, јер се престо учвршћује праведношћу.</verse>
				<verse number="13">Царевима су миле праведне усне и они воле оног ко говори право.</verse>
				<verse number="14">Царева јарост весник је смрти, али мудар човек уме да је стиша.</verse>
				<verse number="15">Кад се царево лице озари, то значи живот, а наклоност му је као облак кише пролећне.</verse>
				<verse number="16">Колико је боље стећи мудрост него злато и пожељније стећи умност него сребро!</verse>
				<verse number="17">Друм честитога заобилази зло и ко пази на свој пут, чува свој живот.</verse>
				<verse number="18">Бахатост претходи пропасти, а надменост паду.</verse>
				<verse number="19">Боље је бити понизан међу убогима него делити плен с охолима.</verse>
				<verse number="20">Ко слуша поуку, биће му добро, и благословен је ко се узда у ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="21">Ко је мудар у срцу, зову га умним, а милозвучне речи поткрепљују поуку.</verse>
				<verse number="22">Разборитост је врело живота оном ко је има, а глупост је казна глупанима.</verse>
				<verse number="23">Срце мудрога управља његовим устима, а његове речи поткрепљују поуку.</verse>
				<verse number="24">Милозвучне речи су саће, слатке души и мелем костима.</verse>
				<verse number="25">Има пут који човеку изгледа прав, а на крају води у смрт.</verse>
				<verse number="26">Јешност радникова ради за њега, јер га глад тера.</verse>
				<verse number="27">Поган човек смишља зло, а речи су му пламтећи огањ.</verse>
				<verse number="28">Изопачен човек изазива кавгу, а оговарач раставља најбоље пријатеље.</verse>
				<verse number="29">Насилник мами ближњега и одводи га путем који не ваља.</verse>
				<verse number="30">Ко намигује, нешто изопачено смишља, а ко стеже усне, спрема зло.</verse>
				<verse number="31">Седа коса је круна славе; она се стиче на путу праведности.</verse>
				<verse number="32">Ко је стрпљив, бољи је од ратника, и ко се суздржава, од освајача града.</verse>
				<verse number="33">Коцка се баца у крило, али од ГОСПОДА је свака њена одлука.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Бољи је залогај сува хлеба у миру него кућа пуна жртвеног меса у завади.</verse>
				<verse number="2">Мудар слуга газдоваће над срамотним сином и имаће удела у наследству као један од браће.</verse>
				<verse number="3">Топионички лонац је за сребро и пећ за злато, а ГОСПОД проверава срце.</verse>
				<verse number="4">Опак човек слуша зле усне, а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.</verse>
				<verse number="5">Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца, и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.</verse>
				<verse number="6">Старима су унуци круна, а родитељи су дика својој деци.</verse>
				<verse number="7">Узвишене речи не пристају будали, а још мање лажљиве речи владару.</verse>
				<verse number="8">Мито је амајлија ономе ко га даје: куд год се окрене, успева.</verse>
				<verse number="9">Ко опрости увреду, тражи љубав, а ко је стално помиње, раставља пријатеље.</verse>
				<verse number="10">Прекор више тишти умнога него безумника сто удараца бичем.</verse>
				<verse number="11">Зли мисли само о побуни; зато се окрутан службеник шаље на њега.</verse>
				<verse number="12">Боље је срести медведицу којој су отели младе него безумника у његовој глупости.</verse>
				<verse number="13">Ко на добро узврати злом, зло му неће изаћи из куће.</verse>
				<verse number="14">Почетак свађе је као да провали вода; зато попусти пре него што избије кавга.</verse>
				<verse number="15">Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога, једнако су одвратни ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="16">Каква је корист од новца у безумниковој руци? Да купи мудрост кад нема памети.</verse>
				<verse number="17">Пријатељ воли у свако време, а брат се рађа да помогне у невољи.</verse>
				<verse number="18">Човек без памети рукује се и јемчи за другога.</verse>
				<verse number="19">Ко воли свађу, воли побуну; ко диже високу капију, пропаст призива.</verse>
				<verse number="20">Човек изопаченог срца не налази срећу, а коме је језик преваран, упада у невољу.</verse>
				<verse number="21">Велика је жалост имати сина безумника, нема радости будалином оцу.</verse>
				<verse number="22">Радосно срце добар је лек, а скршен дух суши кости.</verse>
				<verse number="23">Опаки прима мито у потаји да искриви путеве правде.</verse>
				<verse number="24">Умноме је мудрост одмах пред њим, а безумникове очи лутају до накрај света.</verse>
				<verse number="25">Безуман син жалост је оцу и чемер оној која га је родила.</verse>
				<verse number="26">Не ваља кажњавати недужнога, ни батинати честитог службеника.</verse>
				<verse number="27">Ко има знање, користи речи с устезањем, и уман човек мирне је ћуди.</verse>
				<verse number="28">И за глупана се мисли да је мудар ако ћути, и да је уман, ако држи језик за зубима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Самотник жуди за себичним циљевима, пркосећи сваком здравом расуђивању.</verse>
				<verse number="2">Безумнику није мила умност; само му је до тога да каже своје мишљење.</verse>
				<verse number="3">Када дође опакост, дође и презир, а са бруком дође и срамота.</verse>
				<verse number="4">Речи из човекових уста дубоке су воде, а врело мудрости поток је жуборави.</verse>
				<verse number="5">Не ваља држати страну опакоме да се недужноме ускрати правда.</verse>
				<verse number="6">Безумникове усне доводе до кавге, а његова уста призивају батине.</verse>
				<verse number="7">Безумникова уста његова су пропаст, а усне замка за његов живот.</verse>
				<verse number="8">Оговарачеве речи као најслађи су залогаји: спуштају се у дубине трбуха.</verse>
				<verse number="9">Ко је немаран у свом послу, брат је оном који уништава.</verse>
				<verse number="10">Име ГОСПОДЊЕ тврда је кула; праведник трчи к њој и сигурност налази.</verse>
				<verse number="11">Богаташево богатство његов је утврђен град и висок зид у његовој машти.</verse>
				<verse number="12">Пре пада охоло је срце човеково, а пре части долази понизност.</verse>
				<verse number="13">Ко одговара пре него што саслуша, на лудост му је и срамоту.</verse>
				<verse number="14">Дух одржава човека у болести, а скршен дух ко ће да издржи?</verse>
				<verse number="15">Срце умнога стиче знање и уши мудрих га траже.</verse>
				<verse number="16">Поклон отвара врата човеку и доводи га пред великаше.</verse>
				<verse number="17">Ко први изложи свој случај, изгледа у праву, док други не дође и испита га.</verse>
				<verse number="18">Коцка решава спорове и љуте противнике држи на одстојању.</verse>
				<verse number="19">Увређен брат тврђи је од утврђеног града, а спорови су као закључана тврђава.</verse>
				<verse number="20">Човек пуни трбух плодовима својих уста и сити се родом својих усана.</verse>
				<verse number="21">Живот и смрт у власти су језика, и који га воле, јешће његов плод.</verse>
				<verse number="22">Ко себи нађе жену, налази срећу и стиче наклоност ГОСПОДЊУ.</verse>
				<verse number="23">Сиромах понизно износи молбу, а богаташ одговара грубо.</verse>
				<verse number="24">Човек може да пропадне и крај много другова, а прави пријатељ приврженији је од брата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Бољи је сиромах чији је живот беспрекоран него безумник чије су речи изопачене.</verse>
				<verse number="2">Ревност без знања не ваља, и ко жури, промашује пут.</verse>
				<verse number="3">Безумље упропашћује човеку живот, а он се у срцу љути на ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="4">Богатство доноси много пријатеља, а сиромаха и пријатељ напушта.</verse>
				<verse number="5">Лажни сведок неће проћи некажњено, и ко шири лажи, неће умаћи.</verse>
				<verse number="6">Владару се многи улагују и свако је пријатељ дарежљивом човеку.</verse>
				<verse number="7">Сиромаха мрзе сви његови рођаци, а колико га се тек клоне другови! Иако их преклињући тражи, не налази их.</verse>
				<verse number="8">Ко стиче разборитост, воли себе, и ко чува умност, наћи ће срећу.</verse>
				<verse number="9">Лажни сведок неће проћи некажњено, и ко шири лажи, пропашће.</verse>
				<verse number="10">Безумнику не приличи да живи у раскоши, а још мање робу да влада над кнежевима.</verse>
				<verse number="11">Разборитост човеку доноси стрпљење; на част му је кад пређе преко увреде.</verse>
				<verse number="12">Царев бес је попут лавље рике, а његова наклоност као роса на трави.</verse>
				<verse number="13">Безуман син је пропаст за оца, а свадљива жена вода која непрестано капље.</verse>
				<verse number="14">Кућа и богатство наслеђују се од родитеља, а разборита жена је од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="15">Лењост доноси дубок сан и докон човек остаје гладан.</verse>
				<verse number="16">Ко се држи заповести, чува свој живот, а ко не мари како живи, погинуће.</verse>
				<verse number="17">Ко се смилује сиромаху, ГОСПОДУ позајмљује, и он ће му платити за његово добро дело.</verse>
				<verse number="18">Стегом васпитавај свога сина док има наде; не буди саучесник у његовој смрти.</verse>
				<verse number="19">Нагао човек сносиће казну; ако га једном избавиш, мораћеш поново.</verse>
				<verse number="20">Слушај савет и прихватај стегу, па ћеш на крају постати мудар.</verse>
				<verse number="21">Човек има многе замисли, али оно што ГОСПОД науми, то се остварује.</verse>
				<verse number="22">Похлепа човекова на срамоту му је; боље је бити сиромах, него лажљивац.</verse>
				<verse number="23">Страх од ГОСПОДА води у живот; ко га је пун, спокојан је и зло га не сналази.</verse>
				<verse number="24">Лењивац умочи руку у чинију, али га мрзи да је врати до уста.</verse>
				<verse number="25">Удари ругаоца, и лаковерни ће се научити памети; прекори умнога, и он ће стећи знање.</verse>
				<verse number="26">Син који пљачка оца и тера мајку из куће, изазива бруку и срамоту.</verse>
				<verse number="27">Престани да слушаш поуку, сине мој, па ћеш одлутати од речи знања.</verse>
				<verse number="28">Покварен сведок руга се правди и уста опаких гутају зло.</verse>
				<verse number="29">Казне су спремне за ругаоце и ударци за леђа безумникâ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Вино је ругалац и опојно пиће галамџија; кога они одведу на странпутицу, није мудар.</verse>
				<verse number="2">Царев бес је попут лавље рике: ко га изазове, самом себи науди.</verse>
				<verse number="3">Човеку је на част кад избегне кавгу, али сваки глупан започиње свађу.</verse>
				<verse number="4">Лењивац не оре у право време, па кад за жетве тражи род, ништа не налази.</verse>
				<verse number="5">Човечије мисли дубоке су воде, али уман човек их захвата.</verse>
				<verse number="6">Многи тврде да имају љубави, али ко да нађе верног човека?</verse>
				<verse number="7">Праведан човек живи беспрекорно; благо његовим потомцима.</verse>
				<verse number="8">Када цар седне на престо да суди, свако зло својим очима решета.</verse>
				<verse number="9">Ко може да каже: »Очистио сам своје срце, чист сам од греха«?</verse>
				<verse number="10">Неједнаки тегови и неједнаке мере – обоје је одвратно ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="11">И дете се познаје по својим делима, да ли му је владање чисто и честито.</verse>
				<verse number="12">Уши које чују и очи које виде – обоје је начинио ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">Не буди спавалица, јер ћеш осиромашити; остани будан, и наситићеш се хлеба.</verse>
				<verse number="14">»Лоше, лоше!« говори купац, а кад оде, хвали се како је повољно купио.</verse>
				<verse number="15">Има злата и много је рубина, али су речи пуне знања најдрагоценији украс.</verse>
				<verse number="16">Узми огртач ономе ко јемчи за странца и задржи га као залог када то чини за туђинца.</verse>
				<verse number="17">Хлеб стечен на превару сладак је човеку, али после су му уста пуна шљунка.</verse>
				<verse number="18">Науми успевају захваљујући савету; уз добре саветнике води рат.</verse>
				<verse number="19">Оговарач издаје тајне; зато се клони онога ко сувише прича.</verse>
				<verse number="20">Ко прокуне свога оца или мајку, светиљка ће му се угасити у најцрњем мраку.</verse>
				<verse number="21">Брзо стечено имање на почетку неће бити благословено на крају.</verse>
				<verse number="22">Немој да кажеш: »Вратићу ти за ово зло!« Сачекај ГОСПОДА, и он ће те спасти.</verse>
				<verse number="23">ГОСПОДУ су мрски неједнаки тегови и нетачан кантар не ваља.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД управља човечијим корацима; како онда да човек разуме свој пут?</verse>
				<verse number="25">Клопка је за човека кад пожури да нешто прогласи светињом, а потом се покаје због свога завета.</verse>
				<verse number="26">Мудар цар распрши опаке, а онда их прегази точковима.</verse>
				<verse number="27">Дух човечији је светиљка ГОСПОДЊА која истражује његово унутрашње биће.</verse>
				<verse number="28">Љубав и истина чувају цара – љубављу се његов престо учвршћује.</verse>
				<verse number="29">Снага краси младиће, а старцима је седа глава украс.</verse>
				<verse number="30">Зло се батинама чисти и ударци чисте унутрашње биће.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Царево срце је као поток у руци ГОСПОДЊОЈ – он га скреће куд га воља.</verse>
				<verse number="2">Човеку се сви његови путеви чине прави, али ГОСПОД процењује срце.</verse>
				<verse number="3">Да се чини што је право и праведно милије је ГОСПОДУ него жртва.</verse>
				<verse number="4">Охоле очи и надмено срце – светиљка опаких – грех су.</verse>
				<verse number="5">Науми марљивога воде у благостање, а науми брзоплетога у немаштину.</verse>
				<verse number="6">Богатство стечено лажљивим језиком дашак је несталан и води у смрт.</verse>
				<verse number="7">Опаке ће однети њихово насиље, јер неће да чине оно што је право.</verse>
				<verse number="8">Кривац иде искривљеним путем, а недужни чини оно што је исправно.</verse>
				<verse number="9">Боље је живети на углу крова него са свадљивом женом у кући.</verse>
				<verse number="10">Опаки жуди за злом и нема милости према ближњему.</verse>
				<verse number="11">Када се ругалац казни, лаковерни постаје мудар; када се мудри поучи, стиче знање.</verse>
				<verse number="12">Праведни Бог мотри на кућу опакога и опаке баца у пропаст.</verse>
				<verse number="13">Ко запуши уши на вапај сиромаха, и он ће тако вапити, а нико му се неће одазвати.</verse>
				<verse number="14">Поклон дат у тајности утишава гнев, а мито у потаји бес.</verse>
				<verse number="15">Кад се изврши правда, праведник се радује, а злочинце обузима ужас.</verse>
				<verse number="16">Човек који одлута са пута разборитости завршава у друштву покојникâ.</verse>
				<verse number="17">Ко воли насладу, постаће сиромах; ко воли вино и уље, неће се обогатити.</verse>
				<verse number="18">Опаки је откупнина за праведника, а неверни за честите.</verse>
				<verse number="19">Боље је живети и у пустињи него са женом свадљивом и зле ћуди.</verse>
				<verse number="20">У кући мудрога лепе су залихе хране и уља, а безуман човек одмах све поједе.</verse>
				<verse number="21">Ко тежи за праведношћу и љубављу, налази живот, праведност и част.</verse>
				<verse number="22">Мудар човек напада град пун ратника и обара бедеме у које су се уздали.</verse>
				<verse number="23">Ко пази на своја уста и језик, самог себе чува од невоље.</verse>
				<verse number="24">Бахатом и надменом име је Ругалац; он је охол преко сваке мере.</verse>
				<verse number="25">Лењивца убија његова жудња, јер његове руке одбијају да раде.</verse>
				<verse number="26">Он поваздан силно жуди, а праведник даје издашно.</verse>
				<verse number="27">Жртва опаких је одвратна – каква ли је тек кад је из злих побуда приносе?</verse>
				<verse number="28">Лажни сведок ће пропасти, а разборит човек говориће довека.</verse>
				<verse number="29">Опак човек наступа дрско, а честит промишљено.</verse>
				<verse number="30">Нема ни мудрости, ни умности, ни савета против ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="31">Коњ се опрема за дан боја, али ГОСПОД даје победу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Углед је пожељнији од великог богатства, бити цењен боље од сребра или злата.</verse>
				<verse number="2">Ово је заједничко и богатима и сиромашнима: ГОСПОД је Творац и једних и других.</verse>
				<verse number="3">Проницљив човек види опасност и склања се, а лаковерни иду даље и страдају.</verse>
				<verse number="4">Понизност и страх од ГОСПОДА доносе богатство, част и живот.</verse>
				<verse number="5">Пут изопачених посут је трњем и клопкама, а ко чува свој живот, држи се далеко од њих.</verse>
				<verse number="6">Научи дете којим путем да иде, па ни у старости неће од њега одступити.</verse>
				<verse number="7">Богати господаре над сиромасима, а дужник је слуга повериоцу.</verse>
				<verse number="8">Ко сеје неправду, жање невољу, и доћи ће крај његовом тлачењу.</verse>
				<verse number="9">Ко је дарежљив, биће благословен, јер свој залогај дели са сиромахом.</verse>
				<verse number="10">Отерај ругаоца, и отићи ће завада, престаће свађе и вређања.</verse>
				<verse number="11">Ко воли чисто срце и говори умилно, имаће цара за пријатеља.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОДЊЕ очи чувају знање, а послове невернога он осујећује.</verse>
				<verse number="13">Лењивац каже: »Ено лава напољу! Погинућу на улици!«</verse>
				<verse number="14">Уста прељубнице дубока су јама – у њу пада онај на кога се ГОСПОД разгневио.</verse>
				<verse number="15">Глупост је увезана у детињем срцу, али је прут стеге отера далеко од њега.</verse>
				<verse number="16">Ко угњетава сиромаха да увећа богатство и ко поклања богатоме, постаће сиромашан.</verse>
				<verse number="17">Отвори уши и чуј речи мудрих; усмери своје срце ка мом знању.</verse>
				<verse number="18">Јер, милина је када их чуваш у срцу и када су ти све спремне на језику.</verse>
				<verse number="19">Да би твоје уздање било у ГОСПОДУ, ја ти их данас обзнањујем.</verse>
				<verse number="20">Написао сам тридесет изрека за тебе, речи савета и знања,</verse>
				<verse number="21">да те научим истинитим и поузданим речима, да можеш да однесеш истинит одговор оном ко те послао.</verse>
				<verse number="22">Не израбљуј сиромаха зато што је сиромашан и не сатири убогога на суду.</verse>
				<verse number="23">Јер, ГОСПОД ће водити њихову парницу и узети живот онима који њима хоће да га узму.</verse>
				<verse number="24">Не спријатељуј се са гневљивим човеком и не дружи се с оним ко се лако наљути,</verse>
				<verse number="25">да не прихватиш његове путеве и ухватиш се у замку.</verse>
				<verse number="26">Не буди један од оних који се рукују у знак јемства, који јемче за туђе дугове.</verse>
				<verse number="27">Ако немаш чиме да платиш, зашто да однесу и постељу испод тебе?</verse>
				<verse number="28">Не померај прастари међаш који су поставили твоји праоци.</verse>
				<verse number="29">Јеси ли видео човека вештог у свом послу? Такав ће служити царевима, а не незнатним људима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Када седнеш да обедујеш с владаром, држи на уму ко је пред тобом.</verse>
				<verse number="2">Обуздај се ако си прождрљив.</verse>
				<verse number="3">Не жуди за његовим ђаконијама, јер то јело је вараво.</verse>
				<verse number="4">Не ради мукотрпно да стекнеш богатство – имај памети да се обуздаш.</verse>
				<verse number="5">Само ли га погледаш, благо нестане, јер му крила израсту као орлу и на небо одлети.</verse>
				<verse number="6">Немој да једеш тврдичино јело, не жуди за његовим ђаконијама.</verse>
				<verse number="7">Јер, он је онакав како мисли. »Једи и пиј«, каже ти, али тако не мисли.</verse>
				<verse number="8">Повратићеш оно мало што си појео и све твоје похвале биће узалудне.</verse>
				<verse number="9">Не говори безумнику, јер ће презрети мудрост твојих речи.</verse>
				<verse number="10">Не померај прастари међаш и не улази у њиву сирочади.</verse>
				<verse number="11">Јер, њихов Бранитељ је јак – он ће водити њихову парницу с тобом.</verse>
				<verse number="12">Срцем приони уз поуку и ушима уз речи знања.</verse>
				<verse number="13">Не устежи се да дете васпитаваш стегом – ако га истучеш прутом, неће умрети.</verse>
				<verse number="14">Истуци га прутом и спаси га Шеола.</verse>
				<verse number="15">Сине мој, будеш ли мудар, и ја ћу се радовати.</verse>
				<verse number="16">Свим својим бићем ћу клицати кад будеш говорио што је право.</verse>
				<verse number="17">Не завиди грешницима, него увек буди у страху од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="18">Јер, има за тебе будућности и нада ти се неће изјаловити.</verse>
				<verse number="19">Слушај, сине мој, буди мудар и управи своје срце на прави пут.</verse>
				<verse number="20">Не дружи се с онима који се наливају вином или се ождеравају месом,</verse>
				<verse number="21">јер пијанице и прождрљивци падају у сиромаштво, а поспаност их облачи у рите.</verse>
				<verse number="22">Слушај свога оца, који те је зачео, и не презири мајку када остари.</verse>
				<verse number="23">Купи истину и не продаји је; стекни мудрост, стегу и умност.</verse>
				<verse number="24">Праведников отац силно се радује; ко има мудрог сина, весели се због њега.</verse>
				<verse number="25">Нека ти се отац и мајка веселе, нека се радује она која те родила!</verse>
				<verse number="26">Сине мој, обрати пажњу и добро гледај шта чиним.</verse>
				<verse number="27">Блудница је дубока јама и прељубница тесан студенац.</verse>
				<verse number="28">Попут разбојника вреба у заседи и умножава неверне међу људима.</verse>
				<verse number="29">Ко говори »авај«? Ко говори »јао«? Ко се завађа? Ко се жали? Ко има непотребне ране? Ко има очи подливене крвљу?</verse>
				<verse number="30">Они који дуго седе за вином, који иду да кушају мешано вино.</verse>
				<verse number="31">Не гледај у вино зато што је црвено, зато што се искри у чаши, зато што клизи низ грло.</verse>
				<verse number="32">На крају уједа као змија и трује као гуја.</verse>
				<verse number="33">Очи ће ти гледати чудне призоре, а срце помишљати на будалаштине.</verse>
				<verse number="34">Биће ти као да спаваш насред мора или лежиш уврх катарке.</verse>
				<verse number="35">»Изударали ме«, говорићеш, »али нисам повређен! Истукли ме, а ја ништа не осећам! Кад се пробудим, тражићу још пића.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Не завиди злим људима, нити жуди да будеш с њима.</verse>
				<verse number="2">Јер, они мисле само о насиљу и о неделима говоре.</verse>
				<verse number="3">Мудрошћу се кућа гради и умношћу учвршћује.</verse>
				<verse number="4">Помоћу знања јој се пуне одаје благом ретким и лепим.</verse>
				<verse number="5">Боље је бити мудар него јак; да, знање је веће него сила.</verse>
				<verse number="6">По мудром савету води рат, а победа је у мноштву саветника.</verse>
				<verse number="7">Мудрост је недокучива за глупана; на већу не отвара уста.</verse>
				<verse number="8">Ко снује зло, зваће се смутљивац;</verse>
				<verse number="9">безумничке смутње су грех, а ругалац је одвратан људима.</verse>
				<verse number="10">Ако клонеш у дан невоље, мале си снаге.</verse>
				<verse number="11">Избави оне које на силу одводе у смрт, оне што посрћући иду на клање.</verse>
				<verse number="12">Ако кажеш: »Шта се то нас тиче? «, зар то не види Онај који процењује срце? Зар то не зна Онај који ти чува живот? Зар он неће сваком узвратити по његовим делима?</verse>
				<verse number="13">Једи меда, сине мој, јер је добар, и саће је слатко твоме непцу;</verse>
				<verse number="14">знај да је и мудрост таква твојој души. Ако је нађеш, има за тебе будућности и нада ти се неће изјаловити.</verse>
				<verse number="15">Опаки, не вребај на праведникову кућу из заседе, не пљачкај његово боравиште.</verse>
				<verse number="16">Јер, макар праведник пао и седам пута, опет се диже, а опаке обара несрећа.</verse>
				<verse number="17">Не радуј се када твој непријатељ падне; посрне ли, не дај срцу да се весели.</verse>
				<verse number="18">Јер, ГОСПОД ће то видети и неће му бити мило, па ће свој гнев одвратити од њега.</verse>
				<verse number="19">Не узрујавај се због злих људи и не завиди опакима.</verse>
				<verse number="20">Јер, за злога нема будућности и угасиће се светиљка опаких.</verse>
				<verse number="21">Бој се ГОСПОДА и цара, сине мој, и немој ништа да имаш с бунтовницима.</verse>
				<verse number="22">Јер, њихова пропаст изненада ће се на њих обрушити, а ко зна какву несрећу ГОСПОД или цар могу да пошаљу.</verse>
				<verse number="23">И ово су изреке мудрих: Не ваља бити пристрастан при суђењу.</verse>
				<verse number="24">Ко кривоме каже: »Невин си«, народи ће га проклињати, народности мрзети,</verse>
				<verse number="25">а добро ће проћи који осуде кривога, јер ће примити богат благослов.</verse>
				<verse number="26">Искрен одговор пољубац је у уста.</verse>
				<verse number="27">Заврши свој посао напољу и припреми своје њиве, а после тога гради себи кућу.</verse>
				<verse number="28">Не сведочи против ближњега без разлога и не варај речима.</verse>
				<verse number="29">Никад не реци: »Ја ћу учинити њему као што је он учинио мени; вратићу том човеку за његова дела.«</verse>
				<verse number="30">Пролазио сам поред лењивчеве њиве и крај винограда човека без памети:</verse>
				<verse number="31">свуда је изникло трње, тле обрасло у коров, а камени зид зарушен.</verse>
				<verse number="32">Размислих о томе што сам видео и извукох поуку:</verse>
				<verse number="33">Још мало одспавај, још мало одремај, још мало подвиј руке под главу,</verse>
				<verse number="34">и сиромаштво ће те заскочити као скитница и оскудица као пљачкаш под оружјем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Ево још Соломонових пословица, које су преписали људи Езекије, цара Јуде:</verse>
				<verse number="2">Божија слава је да нешто сакрије, а слава царевâ је да то истражују.</verse>
				<verse number="3">Небо је високо, земља дубока, а мисли царева неистраживе.</verse>
				<verse number="4">Уклони троску из сребра, и сребрнар може да начини лепу посуду.</verse>
				<verse number="5">Уклони опакога од цара, и престо ће му се учврстити праведношћу.</verse>
				<verse number="6">Не величај себе кад си пред царем и немој да стојиш међу великашима.</verse>
				<verse number="7">Јер, боље је да ти се каже: »Попни се овамо« него да будеш понижен пред владаром. Оно што си видео,</verse>
				<verse number="8">не износи журно пред суд. Јер, шта ћеш радити на крају када те твој ближњи извргне срамоти?</verse>
				<verse number="9">Ако се спориш са својим ближњим, не откривај туђу тајну,</verse>
				<verse number="10">да те онај који је чује не извргне срамоти, па да те рђав глас прати довека.</verse>
				<verse number="11">Праве речи у право време златне су јабуке у сребрном лежишту.</verse>
				<verse number="12">Прекор мудрога златна је минђуша или накит од сувог злата послушном уху.</verse>
				<verse number="13">Као свежина снега у време жетве, такав је поуздан гласник онима који га шаљу – својим господарима крепи душу.</verse>
				<verse number="14">Облаци и ветар без кише онај је ко се хвали поклоном који није дао.</verse>
				<verse number="15">Стрпљивошћу се владар убеди и мек језик ломи кост.</verse>
				<verse number="16">Када нађеш мед, једи умерено, да га не би, прејевши се, повратио.</verse>
				<verse number="17">Не одлази често у кућу свога ближњега, да му не дојадиш, па те замрзи.</verse>
				<verse number="18">Тољага, мач или оштра стрела човек је који лажно сведочи против ближњега.</verse>
				<verse number="19">Кваран зуб или уганута нога уздање је у невернога у време невоље.</verse>
				<verse number="20">Огртач скинут по хладну времену или сирће посуто на рану онај је ко пева песме потиштеноме.</verse>
				<verse number="21">Ако је твој непријатељ гладан, дај му да једе хлеба; ако је жедан, дај му да пије воде.</verse>
				<verse number="22">Јер, ако то учиниш, посућеш му главу ужареним угљевљем и ГОСПОД ће те наградити.</verse>
				<verse number="23">Северни ветар доноси кишу, а подмукао језик гневне погледе.</verse>
				<verse number="24">Боље је живети на углу крова него са свадљивом женом у кући.</verse>
				<verse number="25">Студена вода жедноме добра је вест из далеке земље.</verse>
				<verse number="26">Замућен извор или загађено врело праведник је који попушта опакоме.</verse>
				<verse number="27">Није добро прејести се меда, нити је часно тражити превелику част.</verse>
				<verse number="28">Град проваљен и без зидина човек је који свој дух не може да обузда.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Као снег у лето или киша о жетви, тако част приличи безумнику.</verse>
				<verse number="2">Као врабац који лепрша или ластавица у лету, тако ни незаслужено проклетство не слеће.</verse>
				<verse number="3">Бич је за коња, улар за магарца, а шиба за безумникова леђа.</verse>
				<verse number="4">Не одговарај безумнику према његовој глупости, да сâм не постанеш као он.</verse>
				<verse number="5">Одговори безумнику према његовој глупости, да он сâм себи не би изгледао мудар.</verse>
				<verse number="6">Сâм себи одсеца ноге и призива невољу ко по безумнику шаље поруку.</verse>
				<verse number="7">Оклембешена нога хромога пословица је у устима безумникâ.</verse>
				<verse number="8">Као везивање камена за праћку, такав је ко безумнику указује част.</verse>
				<verse number="9">Трнова грана у руци пијанца пословица је у устима безумникâ.</verse>
				<verse number="10">Стрелац који насумице рањава онај је ко најми безумника или пролазника.</verse>
				<verse number="11">Као што се пас враћа на своју бљувотину, тако и безумник понавља своју глупост.</verse>
				<verse number="12">Јеси ли срео човека који је мудар у својим очима? И за безумника има више наде него за њега!</verse>
				<verse number="13">Лењивац каже: »Рикање се чује на путу! Лав је на улицама!«</verse>
				<verse number="14">Као што се врата окрећу на шаркама, тако се лењивац преврће на постељи.</verse>
				<verse number="15">Лењивац умочи руку у чинију, али га мрзи да је врати до уста.</verse>
				<verse number="16">Лењивац је у својим очима мудрији него седам људи који разумно одговарају.</verse>
				<verse number="17">Пса за уши хвата пролазник који се у туђу свађу умеша.</verse>
				<verse number="18">Као лудак који испаљује буктиње и смртоносне стреле,</verse>
				<verse number="19">такав је човек који превари ближњега, па каже: »Само сам се шалио!«</verse>
				<verse number="20">Без дрва, ватра се гаси; без оговарача, свађа престаје.</verse>
				<verse number="21">Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру, а свадљивац да распири кавгу.</verse>
				<verse number="22">Оговарачеве речи су као најслађи залогаји: спуштају се у дубину трбуха.</verse>
				<verse number="23">Сребрна глеђ на земљаном суду ласкаве су речи из опаког срца.</verse>
				<verse number="24">Онај ко мрзи крије се иза речи, а у себи носи превару.</verse>
				<verse number="25">Иако умиљато говори, не веруј му, јер му је седам гнусоба у срцу.</verse>
				<verse number="26">Мржњу прикрива варком, али његова опакост разоткриће се на скупу.</verse>
				<verse number="27">Ко јаму копа, сам у њу пада; ко камен ваља, камен се на њега преваљује.</verse>
				<verse number="28">Лажљив језик мрзи оне којима чини нажао, а ласкава уста доносе пропаст.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта који дан доноси.</verse>
				<verse number="2">Нека те хвали други, а не твоја уста, туђинац, а не твоје усне.</verse>
				<verse number="3">Камен је тежак и песак је терет, али огорченост због глупана тежа је од оба.</verse>
				<verse number="4">Јарост је окрутна и гнев је жесток, али ко да се одупре љубомори?</verse>
				<verse number="5">Бољи је отворен прекор него скривена љубав.</verse>
				<verse number="6">Пријатељу веруј и кад те рани, а непријатељу ни кад те пољупцима обасипа.</verse>
				<verse number="7">Ко је сит, презире мед, а гладноме је и чемер сладак.</verse>
				<verse number="8">Као птица кад залута од свога гнезда, такав је човек који одлута од свога дома.</verse>
				<verse number="9">Мирисна помаст и кâд веселе срце, а слаткоћа пријатељева од његовог је искреног савета.</verse>
				<verse number="10">Не остављај свога пријатеља ни пријатеља свога оца; не иди братовљевој кући када те задеси несрећа – бољи је сусед близу него брат далеко.</verse>
				<verse number="11">Буди мудар, сине мој, и развесели ми срце, па ћу моћи да одговорим оном ко ме вређа.</verse>
				<verse number="12">Проницљив човек види опасност и склања се, а лаковерни иду даље и страдају.</verse>
				<verse number="13">Узми огртач ономе ко јемчи за странца, задржи га као залог када то чини за туђинца.</verse>
				<verse number="14">Ко у рано јутро гласно благосиља ближњега, узеће му се као да га је проклео.</verse>
				<verse number="15">Свадљива жена је непрестано капање по кишном дану;</verse>
				<verse number="16">ко је обуздава, обуздава ветар и стеже уље у шаци.</verse>
				<verse number="17">Гвожђе се оштри гвожђем, а човек човеком.</verse>
				<verse number="18">Ко чува смокву, јешће њене плодове, а ко чува свога господара, биће му указана част.</verse>
				<verse number="19">Као што се лице огледа у води, тако се и у човечијем срцу огледа човек.</verse>
				<verse number="20">Шеол и Авадон никад да се насите, а тако ни очи човечије.</verse>
				<verse number="21">Топионички лонац је за сребро и пећ за злато, а човек се проверава похвалама које добија.</verse>
				<verse number="22">Да глупана тучком туцаш у авану као жито, глупост га неће оставити.</verse>
				<verse number="23">Добро пази на своју ситну стоку и приљежно се брини о својим стадима,</verse>
				<verse number="24">јер благо није довека, ни круна кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="25">Када се коси сено и потера отава и када се трава скупља са брегова,</verse>
				<verse number="26">јагањци су ти за одећу, а јарци да платиш њиву.</verse>
				<verse number="27">Тада имаш козјег млека у изобиљу за храну теби и твојим укућанима и да се твоје слушкиње нахране.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Опаки бежи и кад га нико не гони, а праведници су храбри као лав.</verse>
				<verse number="2">Када се у земљи дигне буна, има много кнежева, али само јој човек уман и од знања доноси постојаност.</verse>
				<verse number="3">Опаки моћник који угњетава сиромахе као пролом облака је после којег нема хлеба.</verse>
				<verse number="4">Они који запостављају закон, хвале опаке, а они који се држе закона, опиру им се.</verse>
				<verse number="5">Зли људи не разумеју правду, а они који траже ГОСПОДА, све разумеју.</verse>
				<verse number="6">Боље је бити сиромах који живи беспрекорно него богаташ чији су поступци изопачени.</verse>
				<verse number="7">Ко се држи закона, тај је разуман син, а ко се дружи с изелицама, срамоти свога оца.</verse>
				<verse number="8">Ко зеленашењем увећава своје богатство, згрће га за другога, који ће се смиловати сиромасима.</verse>
				<verse number="9">Ко се оглуши о закон, и молитва му је гнусна.</verse>
				<verse number="10">Ко честите скрене на рђав пут, пашће у сопствену клопку, а беспрекорни ће добити лепо наследство.</verse>
				<verse number="11">Богаташ је мудар у својим очима, али га уман сиромах прозире.</verse>
				<verse number="12">Када праведници славе победу, велико је славље, а када се опаки уздижу, људи се скривају.</verse>
				<verse number="13">Ко крије своје преступе, неће уживати у благостању, а ко их признаје и одриче их се, наћи ће самилост.</verse>
				<verse number="14">Благо човеку који је увек на опрезу, а ко је отврднуо своје срце, упада у невољу.</verse>
				<verse number="15">Као лав који риче или медвед који насрће, такав је опак владар над сиромашним народом.</verse>
				<verse number="16">Владар без памети чини велика зла, а који мрзи непоштен добитак, живеће дуго.</verse>
				<verse number="17">Човек кога тишти кривица за убиство бежаће до смрти – нека га нико не хвата.</verse>
				<verse number="18">Ко живи беспрекорно, биће спасен, а онај чији су поступци изопачени, изненада пада.</verse>
				<verse number="19">Ко обрађује своју земљу, имаће хране у изобиљу, а ко јури за тлапњама, наситиће се сиромаштва.</verse>
				<verse number="20">Веран човек биће силно благословен, а ко жури да се обогати, неће проћи некажњено.</verse>
				<verse number="21">Не ваља бити пристрастан, али човек ће и за парче хлеба да учини преступ.</verse>
				<verse number="22">Тврдица жури да се обогати, а не види да ће га снаћи сиромаштво.</verse>
				<verse number="23">Ко прекори човека, на крају стиче већу наклоност него онај ко му ласка.</verse>
				<verse number="24">Ко пљачка свога оца или мајку и говори: »То није преступ«, друг је оном ко затире.</verse>
				<verse number="25">Похлепник изазива кавгу, а ко се узда у ГОСПОДА, ужива у благостању.</verse>
				<verse number="26">Ко се узда у самога себе, безуман је, а ко живи мудро, избавиће се.</verse>
				<verse number="27">Ко даје сиромасима, ништа му не мањка, а ко одвраћа поглед од њих, стижу га многе клетве.</verse>
				<verse number="28">Када се опаки уздигну, људи се скривају, а када опаки пропадну, праведници се множе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Ко је тврдоглав и после многих прекора, биће сатрвен изненада и неповратно.</verse>
				<verse number="2">Када се праведници множе, народ се радује, а када опаки влада, народ ропће.</verse>
				<verse number="3">Ко воли мудрост, доноси радост своме оцу, а ко се дружи с блудницама, траћи своје богатство.</verse>
				<verse number="4">Цар државу утврђује правдом, а ко је лаком на мито, руши је.</verse>
				<verse number="5">Ко ласка ближњему, шири мрежу пред његовим ногама.</verse>
				<verse number="6">Преступ је клопка за злог човека, а праведник може да кличе од радости.</verse>
				<verse number="7">Праведнику је стало до правде за сиромахе, а опаки то не разуме.</verse>
				<verse number="8">Ругаоци стварају метеж у граду, а мудри одвраћају гнев.</verse>
				<verse number="9">Када се мудар човек парничи с глупаном, беснео он или се смејао, нема помирења.</verse>
				<verse number="10">Крвожедни мрзе беспрекорнога, а честити му чувају живот.</verse>
				<verse number="11">Безумник искаљује сав свој гнев, а мудар га суспреже.</verse>
				<verse number="12">Ако владар слуша лажи, сви његови службеници постану опаки.</verse>
				<verse number="13">Сиромаху и угњетачу ово је заједничко: обојици ГОСПОД даје очињи вид.</verse>
				<verse number="14">Ако цар правично суди сиромасима, престо ће му бити чврст довека.</verse>
				<verse number="15">Прут и укор дарују мудрост, а дете препуштено само себи срамоти мајку.</verse>
				<verse number="16">Када се опаки множе, множе се и преступи, али праведници ће видети њихов пад.</verse>
				<verse number="17">Стегом васпитавај свога сина, и бићеш миран – он ће донети радост твојој души.</verse>
				<verse number="18">Када нема пророчких виђења, људи се разуларе, али благо оном ко се држи Закона.</verse>
				<verse number="19">Слугу не можеш поправити само речима, јер, иако разуме, не покорава се.</verse>
				<verse number="20">Јеси ли видео човека који брзоплето говори? Има више наде за безумника него за њега.</verse>
				<verse number="21">Ко тетоши слугу од малена, овај ће му после бити непокоран.</verse>
				<verse number="22">Гневљив човек изазива кавгу, а напрасит чини многе преступе.</verse>
				<verse number="23">Охолост унижава човека, а ко је понизан духом, стиче част.</verse>
				<verse number="24">Ко је саучесник крадљивцу, самог себе мрзи – ни под заклетвом ништа не одаје.</verse>
				<verse number="25">Страх човеку поставља замку, а ко се узда у ГОСПОДА, сачуваће се.</verse>
				<verse number="26">Многи траже да их прими владар, али човек од ГОСПОДА добија правду.</verse>
				<verse number="27">Праведницима је одвратан непоштен човек, опакоме је одвратан ко живи честито.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Речи Агура сина Јакеовог из Масе: »Уморан сам, Боже, уморан, Боже, и исцрпљен.</verse>
				<verse number="2">Глупљи сам од других људи, немам памети људске.</verse>
				<verse number="3">Нисам се научио мудрости, немам знања о Светоме.</verse>
				<verse number="4">»Ко се попео на небо и сишао? Ко је ухватио ветар својим рукама? Ко је огртачем обавио воде? Ко је поставио све крајеве земље? Како се зове и како му се зове син? Знаш ли то?</verse>
				<verse number="5">»Свака Божија реч је пречишћена, он је штит онима који се у њега уздају.</verse>
				<verse number="6">Не додај ништа његовим речима, да те не прекори и покаже да лажеш.</verse>
				<verse number="7">»Двоје од тебе молим, не одбиј ме пре но што умрем:</verse>
				<verse number="8">Удаљи од мене празне речи и лажи. Не дај ми ни сиромаштво ни богатство, само ме храни хлебом мојим насушним,</verse>
				<verse number="9">да се не бих, имајући превише, одрекао тебе и рекао: ‚Ко је ГОСПОД?‘ или да не бих, осиромашен, крао, и тако обешчастио име мога Бога.</verse>
				<verse number="10">»Не клевећи слугу његовом господару, јер ће те проклети, па ћеш испаштати.</verse>
				<verse number="11">»Има оних који проклињу свога оца и не благосиљају своју мајку.</verse>
				<verse number="12">Има оних који су чисти у својим очима, а нису се очистили од своје нечисти.</verse>
				<verse number="13">Има оних који гледају с висине, чији су погледи презриви.</verse>
				<verse number="14">Има оних чији су зуби мачеви и очњаци ножеви, да прождру сиромахе са земље и убоге из рода људског.</verse>
				<verse number="15">»Пијавица има две кћери: Дај! и Дај! »Има троје које никад није сито, четворо које никад не каже: ‚Доста!‘:</verse>
				<verse number="16">Шеол, јалова материца, земља никад сита воде, и ватра, која никад не каже: ‚Доста!‘</verse>
				<verse number="17">»Око онога ко се руга оцу и презире послушност мајци искљуваће гаврани из долине и појести млади лешинари.</verse>
				<verse number="18">»Троје ми је чудесно, четворо не разумем:</verse>
				<verse number="19">пут орла по небу, пут змије по стени, пут лађе по пучини и пут мушкарца девојци.</verse>
				<verse number="20">»Овако поступа прељубница: једе, па обрише уста и каже: ‚Нисам учинила ништа рђаво.‘</verse>
				<verse number="21">»Од три појаве се земља тресе, четири не може да поднесе:</verse>
				<verse number="22">слугу који постане цар, будалу која се најела хлеба,</verse>
				<verse number="23">жену удату а невољену и слушкињу када истисне господарицу.</verse>
				<verse number="24">»Четворо је мало на земљи, а веома мудро:</verse>
				<verse number="25">Мрави су створења нејака, а ипак лети себи спремају храну.</verse>
				<verse number="26">Дамани су створења слаба, а ипак граде себи дом у стени.</verse>
				<verse number="27">Скакавци немају цара, а ипак се крећу у поретку.</verse>
				<verse number="28">Гуштер се може ухватити руком, а ипак га има у царским палатама.</verse>
				<verse number="29">»Троје хода отмено, четворо се креће гиздаво:</verse>
				<verse number="30">лав, најјачи међу зверима, који ни пред чим не узмиче,</verse>
				<verse number="31">кочоперан петао, јарац, и цар међу својим народом.</verse>
				<verse number="32">»Ако си се понео будаласто узохоливши се, или ако си сновао какво зло, руку на уста!</verse>
				<verse number="33">Као што се млаћењем млека добија маслац, а од увртања носа потече крв, тако и потпиривање гнева доводи до кавге.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Речи Лемуела, цара Масе, којима га је учила мајка:</verse>
				<verse number="2">»Сине мој, сине утробе моје, сине завета мојих,</verse>
				<verse number="3">не троши снагу на жене, своју крепкост на оне што доносе пропаст царевима.</verse>
				<verse number="4">»Није за цареве, Лемуеле, није за цареве да пију вино, није за владаре да жуде за пићем опојним,</verse>
				<verse number="5">да у пићу не забораве закон, па ускрате права свим потлаченима.</verse>
				<verse number="6">Пиће опојно дај оном ко пропада, вино онима чија је душа чемерна;</verse>
				<verse number="7">нека пију и забораве своје сиромаштво, да се више не сећају своје муке.</verse>
				<verse number="8">»Заузимај се за оне који не могу да говоре за себе, за права свих који су осуђени на пропаст.</verse>
				<verse number="9">Заузимај се, суди правично и брани права сиромаха и убогога.«</verse>
				<verse number="10">Ко да нађе жену врсну? Много је вреднија она од рубина.</verse>
				<verse number="11">Муж се свим срцем у њу узда и ни у каквим добрима не оскудева.</verse>
				<verse number="12">Она му чини добро, а не зло свих дана свога живота.</verse>
				<verse number="13">Пажљиво бира вуну и лан и рукама ради с вољом.</verse>
				<verse number="14">Попут трговачке лађе, издалека доноси храну.</verse>
				<verse number="15">Док је још мрак, устаје да нахрани укућане и слушкињама одреди послове.</verse>
				<verse number="16">Промишљено изабере њиву, па је купи, од своје зараде засади виноград.</verse>
				<verse number="17">На посао приања свом снагом и рукама вредно ради.</verse>
				<verse number="18">Када види да је зарада добра, светиљку ни ноћу не гаси.</verse>
				<verse number="19">Рукама се хвата преслице, прстима вретено држи.</verse>
				<verse number="20">Широке је руке према сиромаху и руку пружа убогоме.</verse>
				<verse number="21">Кад пада снег, за укућане не страхује, јер сви су топло обучени.</verse>
				<verse number="22">За своју постељу шије покриваче, себе у танак лан и пурпур облачи.</verse>
				<verse number="23">Мужа јој поштују на градској капији, где седи међу старешинама земље.</verse>
				<verse number="24">Ланену одећу шије и продаје, а трговце снабдева тканицама.</verse>
				<verse number="25">Снагом и чашћу је заогрнута, па се смеје данима будућим.</verse>
				<verse number="26">С мудрошћу говори, а на језику јој поука с љубављу.</verse>
				<verse number="27">На владање укућана будно пази и никад залудна не седи.</verse>
				<verse number="28">Деца устају пред њом и зову је срећном, а тако и муж, хвалећи је:</verse>
				<verse number="29">»Многе жене врсно раде, али ти их све надмашујеш.«</verse>
				<verse number="30">Љупкост је варава и лепота пролазна, али жена која се боји ГОСПОДА, за похвалу је.</verse>
				<verse number="31">Награди је за оно што је учинила и нека јој дела донесу хвалу на градској капији.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="21">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Проповедника, сина Давидовог, цара у Јерусалиму:</verse>
				<verse number="2">Испразност над испразношћу! – говори Проповедник. Испразност над испразношћу! Све је испразност!</verse>
				<verse number="3">Каква је корист човеку од свег његовог мукотрпног труда под сунцем?</verse>
				<verse number="4">Поколење оде и поколење дође, а земља остаје довека.</verse>
				<verse number="5">Сунце изађе и зађе, па хита назад, на место одакле излази.</verse>
				<verse number="6">Ветар дува на југ, па окрене на север, витла уоколо-наоколо, па опет назад.</verse>
				<verse number="7">Све реке теку у море, а море се не препуни. Одакле реке долазе, онамо се и враћају.</verse>
				<verse number="8">Све је заморно, толико да не може да се искаже. Око не може да се нагледа, ни ухо да се наслуша.</verse>
				<verse number="9">Што је било, опет ће бити, што се чинило, опет ће се чинити – нема ништа ново под сунцем.</verse>
				<verse number="10">Има ли ишта за шта би се могло рећи: »Гле, ово је ново!«? И то је већ било, давно пре нашег времена.</verse>
				<verse number="11">Нема сећања на оно што је било пре, нити ће бити сећања на оно што ће тек бити међу онима који ће бити после.</verse>
				<verse number="12">Ја, Проповедник, био сам цар над Израелом у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="13">Одлучио сам да истражим и испитам, помоћу мудрости, све што се чини под небом. Какав је тежак задатак Бог дао људима да се с њим муче!</verse>
				<verse number="14">Видео сам све што се чини под сунцем: све је испразност – трчање за ветром.</verse>
				<verse number="15">Што је криво, не може да се исправи; чега нема, не може да се изброји.</verse>
				<verse number="16">Мислио сам: »Ево, надрастао сам и надмашио у мудрости све који су владали над Јерусалимом пре мене. Стекао сам много мудрости и знања.«</verse>
				<verse number="17">Стога сам одлучио да сазнам у чему је предност мудрости над лудошћу и безумљем, али увидех да је и то само трчање за ветром.</verse>
				<verse number="18">Јер, где је много мудрости, много је и јада, и што је више знања, више је и бола.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност.</verse>
				<verse number="2">»Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?«</verse>
				<verse number="3">Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.</verse>
				<verse number="4">Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде.</verse>
				<verse number="5">Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке.</verse>
				<verse number="6">Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа.</verse>
				<verse number="7">Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене.</verse>
				<verse number="8">Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао.</verse>
				<verse number="9">Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене.</verse>
				<verse number="10">Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.</verse>
				<verse number="11">Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.</verse>
				<verse number="12">Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено?</verse>
				<verse number="13">Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме.</verse>
				<verse number="14">Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд.</verse>
				<verse number="15">Помислих: »Безумников усуд стићи ће и мене. Шта, дакле, имам од тога што сам толико мудар?« И рекох: »И то је испразност.«</verse>
				<verse number="16">Јер, мудрога не памте дуго, баш као ни безумника, јер обојица ће бити заборављени после неког времена. Авај, и мудар човек мора да умре као и безумник.</verse>
				<verse number="17">Тако замрзех живот, јер ми је било мучно све што се догађа под сунцем. Све је испразност – трчање за ветром.</verse>
				<verse number="18">Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику.</verse>
				<verse number="19">Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност.</verse>
				<verse number="20">Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем.</verse>
				<verse number="21">Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло.</verse>
				<verse number="22">Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем?</verse>
				<verse number="23">Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност.</verse>
				<verse number="24">Нема ништа боље за човека него да једе и пије и налази задовољство у свом мукотрпном труду. Видео сам да и то долази од Бога.</verse>
				<verse number="25">Јер, без њега, ко би могао да једе или да нађе задовољство?</verse>
				<verse number="26">Ономе ко му је по вољи, Бог даје мудрост, знање и радост, а грешнику даје задатак да сакупља и гомила богатство да би га предао ономе ко је Богу по вољи. И то је испразност – трчање за ветром.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Постоји доба за све и време за сваки чин под небом:</verse>
				<verse number="2">време за рађање и време за умирање, време за сађење и време за чупање посађеног,</verse>
				<verse number="3">време за убијање и време за лечење, време за рушење и време за грађење,</verse>
				<verse number="4">време за плакање и време за смејање, време за туговање и време за играње,</verse>
				<verse number="5">време за разбацивање камења и време за сакупљање камења, време за грљење и време за суздржавање од грљења,</verse>
				<verse number="6">време за тражење и време за губљење, време за чување и време за бацање,</verse>
				<verse number="7">време за цепање и време за крпљење, време за ћутање и време за причање,</verse>
				<verse number="8">време за љубав и време за мржњу, време за рат и време за мир.</verse>
				<verse number="9">Каква је корист раднику од његовог мукотрпног труда?</verse>
				<verse number="10">Видео сам задатак који је Бог дао људима да се с њим муче.</verse>
				<verse number="11">Он је све начинио да буде лепо у своје време. Усадио је људима и свест о вечности, али човек не може да докучи шта Бог чини од почетка до краја.</verse>
				<verse number="12">Знам да за човека нема ништа боље него да се радује и да чини добро док је жив.</verse>
				<verse number="13">Ко год једе и пије и налази задовољство у свем свом мукотрпном труду – то је Божији дар.</verse>
				<verse number="14">Знам да све што Бог чини остаје довека. Томе се ништа не може додати ни одузети. Бог то чини да би га се људи бојали.</verse>
				<verse number="15">Што постоји, то је већ било, и што ће тек бити, већ је и пре било. Бог враћа оно што је прошло.</verse>
				<verse number="16">А видех и нешто друго под сунцем: место суда – опакост, место правде – опакост.</verse>
				<verse number="17">Помислих: »Бог ће судити и праведноме и опакоме, јер постоји време за сваки чин и за свако дело.«</verse>
				<verse number="18">Помислих и ово о положају људи: »Бог им јасно показује да су животиње.</verse>
				<verse number="19">Усуд људи исти је као и усуд животиња: као што умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух и човек није у предности над животињом. Све је испразност.</verse>
				<verse number="20">Сви иду на исто место. Сви су постали од земаљског праха и сви се у прах враћају.</verse>
				<verse number="21">Ко зна да ли човечији дух иде горе, а дух животиње доле, под земљу?«</verse>
				<verse number="22">Тако видех да за човека нема ништа боље него да ужива у својим делима, јер то је његова награда. Јер, ко може да му покаже шта ће бити после њега?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Онда поново погледах свеколико угњетавање које се одиграва под сунцем: Видех сузе угњетених, а никога да их утеши. Сила је била на страни њихових угњетача, а никога да их утеши.</verse>
				<verse number="2">Стога закључих да су мртви срећнији од живих.</verse>
				<verse number="3">Боље него и једнима и другима ономе је ко још није био, ко није видео злодела која се чине под сунцем.</verse>
				<verse number="4">И видех да сав мукотрпни труд и свако успешно дело извиру из човекове зависти према ближњему. И то је испразност – трчање за ветром.</verse>
				<verse number="5">Безумник скрсти руке и самога себе изједа.</verse>
				<verse number="6">Боље једна прегршт мира него две прегршти мукотрпног труда и трчања за ветром.</verse>
				<verse number="7">И опет видех испразност под сунцем:</verse>
				<verse number="8">Човек, сам самцат – нема ни сина ни брата – мукотрпно се труди без краја и конца, очи никако да му се насите богатства, а он се не пита: »За кога се то ја мукотрпно трудим и себе лишавам задовољства?« И то је испразност – тешка мука!</verse>
				<verse number="9">Двојици је боље него једноме, јер имају добру награду за свој труд.</verse>
				<verse number="10">Ако један падне, онај други ће му помоћи да се дигне. А јадан је онај ко падне, а нема никога да му помогне да се дигне.</verse>
				<verse number="11">И ако двојица заједно легну, грејаће један другога. А како да се један сам угреје?</verse>
				<verse number="12">Једнога је лако савладати, а двојица се могу одупрети. И уже од три струка није лако прекинути.</verse>
				<verse number="13">Бољи је сиромашан а мудар младић, него стар а безуман цар који више не прихвата савет.</verse>
				<verse number="14">Младић је изашао из тамнице, да постане цар, иако се родио сиромашан у свом царству.</verse>
				<verse number="15">Видео сам како сви живи под сунцем иду за младићем, царевим наследником:</verse>
				<verse number="16">нигде краја онима који су га подржавали. Али касније нису били задовољни њиме. И то је испразност – трчање за ветром.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.</verse>
				<verse number="2">Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.</verse>
				<verse number="3">Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.</verse>
				<verse number="4">Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет.</verse>
				<verse number="5">Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет.</verse>
				<verse number="6">Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела?</verse>
				<verse number="7">Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.</verse>
				<verse number="8">Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши.</verse>
				<verse number="9">Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.</verse>
				<verse number="10">Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност.</verse>
				<verse number="11">Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?</verse>
				<verse number="12">Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.</verse>
				<verse number="13">Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику</verse>
				<verse number="14">јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.</verse>
				<verse number="15">Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом.</verse>
				<verse number="16">И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар?</verse>
				<verse number="17">Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.</verse>
				<verse number="18">Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда.</verse>
				<verse number="19">Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога.</verse>
				<verse number="20">Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе:</verse>
				<verse number="2">Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло.</verse>
				<verse number="3">Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему.</verse>
				<verse number="4">Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име.</verse>
				<verse number="5">И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека</verse>
				<verse number="6">таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.</verse>
				<verse number="7">Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.</verse>
				<verse number="8">Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?</verse>
				<verse number="9">Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.</verse>
				<verse number="10">Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.</verse>
				<verse number="11">Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога?</verse>
				<verse number="12">Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Бољи је углед него скупоцен мирис и дан смрти него дан рођења.</verse>
				<verse number="2">Боље је ићи у кућу где је жалост него у кућу где је гозба. Јер, смрт је усуд сваког човека и ко је жив, нека то прими к срцу.</verse>
				<verse number="3">Боља је туга него смех, јер тужно лице чини срце бољим.</verse>
				<verse number="4">Мудар је у мислима у кући где је жалост, а безумници у кући где је весеље.</verse>
				<verse number="5">Боље је слушати покуду мудрога него славопојку безумникâ.</verse>
				<verse number="6">Као праскање трња под лонцем, такав је безумников смех. И то је испразност.</verse>
				<verse number="7">Изнуда чини мудрог човека лудим. Мито квари ум.</verse>
				<verse number="8">Бољи је крај нечега него почетак. Стрпљивост је боља од охолости.</verse>
				<verse number="9">Не жури да се разгневиш, јер гнев борави у недрима безумникâ.</verse>
				<verse number="10">Немој да питаш: »Зашто је некада било боље него сада?« јер то није мудро питање.</verse>
				<verse number="11">Мудрост је, као и наследство, добра и на корист онима који живе под сунцем.</verse>
				<verse number="12">Мудрост је заштита као што је и новац заштита, али предност знања је у овоме: мудрост чува живот оном ко је има.</verse>
				<verse number="13">Погледај Божије дело: ко може да исправи оно што је он искривио?</verse>
				<verse number="14">У време благостања, буди срећан, а у време зла размишљај: Бог је створио и једно и друго, да човек не открије ништа о својој будућности.</verse>
				<verse number="15">У овом свом испразном животу видео сам свашта: и праведника како пропада упркос својој праведности и опакога како дуго живи упркос својој опакости.</verse>
				<verse number="16">Не буди преправедан ни премудар – зашто да се уништаваш?</verse>
				<verse number="17">Не буди превише опак, а не буди ни безуман – зашто да умреш пре времена?</verse>
				<verse number="18">Добро је да држиш једно, али ни друго да не испушташ из руке, јер ко се боји Бога, избегава крајности.</verse>
				<verse number="19">Мудрост чини мудрога моћнијим од десет моћника у неком граду.</verse>
				<verse number="20">Нема на земљи таквог праведника који чини само добро и никад не згреши.</verse>
				<verse number="21">Не обраћај пажњу на сваку реч коју људи изрекну, јер ћеш можда чути како те твој слуга проклиње</verse>
				<verse number="22">– а и сâм знаш колико си пута ти проклињао друге.</verse>
				<verse number="23">Све сам ово проверио мудрошћу. Рекох: »Хоћу да будем мудар« – али то је било ван мог домашаја.</verse>
				<verse number="24">Што постоји, ван домашаја је и сувише дубоко – ко то да открије?</verse>
				<verse number="25">Покушах да спознам, истражим и схватим мудрост и смисао ствари и да спознам опакост безумља – а безумље је лудост.</verse>
				<verse number="26">Открих да је од смрти горча жена чије срце је клопка и мрежа, а руке окови. Ко је Богу мио, измаћи ће јој, али грешника ће ухватити.</verse>
				<verse number="27">Ево, ово сам открио – говори Проповедник. Мало-помало, да откријем смисао ствари,</verse>
				<verse number="28">док сам још трагао а ништа нисам налазио, нашао сам једног човека међу хиљаду, а међу свима њима нисам нашао ниједну жену.</verse>
				<verse number="29">Само ово сам открио: Бог је створио човека честитим, али људи се дадоше у потрагу за многим сплеткама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ко је као мудар човек? Ко зна нешто да објасни? Мудрост човеку разведрава лице и мења натмурен изглед.</verse>
				<verse number="2">Повинуј се царевој заповести, јер на то си се заклео пред Богом.</verse>
				<verse number="3">Када си пред царем, не одлази журно. Не заузимај се за рђаву ствар, јер он чини што је њему воља.</verse>
				<verse number="4">Царева реч је најјача, и ко сме да му каже: »Шта то радиш?«</verse>
				<verse number="5">Ко се повинује његовој заповести, избећи ће невољу, а мудар човек зна право време и начин.</verse>
				<verse number="6">Јер, за све постоји право време и начин. Човека тешко притиска његово зло,</verse>
				<verse number="7">пошто не зна шта ће бити. Јер, ко му може рећи када ће шта бити?</verse>
				<verse number="8">Нико нема власт над духом, да га задржи, ни власт над даном своје смрти. Као што у рату нема отпуштања из војске, тако ни опакост не пушта оне којима господари.</verse>
				<verse number="9">Све ово сам видео проучавајући сва дела која се чине под сунцем: понекад човек има власт да другоме нанесе зло.</verse>
				<verse number="10">А видео сам и како опаке сахрањују, а сви из града у ком су чинили своју опакост, излазећи са гробља, хвале их. И то је испразност.</verse>
				<verse number="11">Зато што се казна за злодело не извршава брзо, људи су спремни да чине зло.</verse>
				<verse number="12">Иако грешник учини стотину злодела и живи дуго, знам да је боље онима који се боје Бога.</verse>
				<verse number="13">А опаком не треба да буде боље, нити живот треба да му се продужава као сенка, јер он се не боји Бога.</verse>
				<verse number="14">Испразност је ово што се догађа на земљи: праведници добијају оно што заслужују опаки, а опаки оно што заслужују праведници. И то је, кажем, испразност.</verse>
				<verse number="15">Стога хвалим уживање у животу, јер ништа под сунцем није боље за човека него да једе и пије и весели се. То ће га држати у његовом мукотрпном труду током свих дана које му је Бог дао да проживи под сунцем.</verse>
				<verse number="16">Када сам покушао да спознам мудрост и да видим шта се ради на земљи – чак и не спавајући ни ноћу ни дању –</verse>
				<verse number="17">видео сам све што је Бог учинио. Нико не може да открије смисао онога што се збива под сунцем. Ма колико се човек трудио да то истражи, не може да га открије. Иако мудри тврди да га зна, ни он не може да га открије.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тако сам, размишљајући о свему овоме, закључио да су и праведан и мудар човек, и све што чине, у Божијим рукама, али да нико не зна да ли га очекује љубав или мржња.</verse>
				<verse number="2">Исти усуд је за свакога, био он праведан или опак, добар или зао, чист или нечист, приносио он жртве или не приносио. Како је доброме, тако је и грешнику. Како је ономе ко се заклиње, тако је и ономе ко се боји да се закуне.</verse>
				<verse number="3">У овоме је зло свега што се збива под сунцем: исти усуд је за све. Поврх тога, срце људи пуно је зла. У њима је лудост све док су живи, а потом се придружују мртвима.</verse>
				<verse number="4">Ко је међу живима, има наду – живом псу је боље него мртвом лаву.</verse>
				<verse number="5">Јер, живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа. За њих више нема награде, а и успомена на њих је избледела.</verse>
				<verse number="6">Њихова љубав, њихова мржња и њихова љубомора давно су ишчезли. Они више никад неће имати удела ни у чему што се чини под сунцем.</verse>
				<verse number="7">Хајде, једи своју храну с радошћу и пиј своје вино с весељем, јер Богу су се већ свидела твоја дела.</verse>
				<verse number="8">Нека ти је одећа увек бела, а глава увек помазана уљем.</verse>
				<verse number="9">Уживај у животу са женом коју волиш током свих дана овог испразног живота што ти га је Бог дао под сунцем – током свих својих испразних дана. Јер, то је твоја награда у животу и у твом мукотрпном труду под сунцем.</verse>
				<verse number="10">И што год мислиш да учиниш, учини то свом својом снагом, јер у Шеолу, куда идеш, нема ни рада, ни ковања наума, ни знања, ни мудрости.</verse>
				<verse number="11">Видео сам још нешто под сунцем: Не добија трку најбржи ни битку најјачи, нема хране за мудре, ни богатства за умне, ни наклоности за учене – време зле среће све их задеси,</verse>
				<verse number="12">а човек не зна када ће то време доћи. Као што се рибе улове у подмуклу мрежу или птице ухвате у замку, тако и невоља ухвати људе у клопку када се изненада на њих обори.</verse>
				<verse number="13">А видео сам под сунцем и овај пример мудрости, који ми се учинио важан:</verse>
				<verse number="14">Био један градић и у њему мало људи. Један моћан цар навали на њега, опколи га и подиже велике опсадне куле око њега.</verse>
				<verse number="15">А у градићу је живео један сиромашан али мудар човек, који је могао да спасе град својом мудрошћу, али га се нико није сетио.</verse>
				<verse number="16">Тада рекох: »Мудрост је боља него снага.« Али сиромахова мудрост се презире и његове речи се не слушају.</verse>
				<verse number="17">А више треба слушати тихе речи мудрога него вику заповедника над безумнима.</verse>
				<verse number="18">Мудрост је боља од бојног оружја, али један грешник упропасти много добра.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Угинула мува усмрди мирисно уље, а мало глупости поквари мудрост и част.</verse>
				<verse number="2">Мудрога ум води правим путем, а безумника погрешним.</verse>
				<verse number="3">И док иде путем, глупан, пошто нема памети, одмах свима покаже да је глуп.</verse>
				<verse number="4">Разгневи ли се на тебе владар, не одлази са свог места – прибраност спречава велике грехе.</verse>
				<verse number="5">Видео сам још једно зло под сунцем – грешку коју чини владар:</verse>
				<verse number="6">Глупани се постављају на многе високе положаје, док богати заузимају ниске.</verse>
				<verse number="7">Виђао сам слуге на коњима, док кнежеви иду пешке попут слугу.</verse>
				<verse number="8">Ко јаму копа, може у њу упасти. Ко проваљује кроза зид, може га ујести змија.</verse>
				<verse number="9">Ко вади камен из мајдана, камен га може повредити. Ко цепа дрва, може од њих страдати.</verse>
				<verse number="10">Ако је секира тупа и оштрица јој ненаоштрена, више снаге треба. Али мудрост доноси успех.</verse>
				<verse number="11">Уједе ли змија пре него што се зачара, никакве користи од кротитеља.</verse>
				<verse number="12">Речи из уста мудрога умилне су, а безумника изједу сопствене усне:</verse>
				<verse number="13">у почетку говори глупости, а на крају опаке лудости.</verse>
				<verse number="14">Глупан је пун речи. Човек не зна шта ће бити, и ко може да му каже шта ће бити после њега?</verse>
				<verse number="15">Безумника изнурује његов мукотрпан труд – ко не зна пут, не стиже до града.</verse>
				<verse number="16">Тешко теби, земљо чији цар је био слуга и чији се кнежеви ујутро госте!</verse>
				<verse number="17">Благо теби, земљо чији је цар племенита рода и чији кнежеви се госте у право време, да поврате снагу, а не да се опију.</verse>
				<verse number="18">Због лењости се улежу кровне греде, због доконих руку прокишњава кућа.</verse>
				<verse number="19">Гозба је ради смеха и вино чини живот веселим, али новац је одговор на све.</verse>
				<verse number="20">Не проклињи цара чак ни у мислима, не проклињи богатога ни у својој ложници, јер птица може да однесе твоје речи и крилато створење да пренесе то што говориш.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Баци свој хлеб на воду, и наћи ћеш га после много дана.</verse>
				<verse number="2">Раздели седморици, па и осморици, јер не знаш каква несрећа може да снађе земљу.</verse>
				<verse number="3">Ако су облаци пуни кише, излиће је на земљу. Пало дрво на југ или на север, остаје где је пало.</verse>
				<verse number="4">Ко пази на ветар, не сеје; ко мотри на облаке, не жање.</verse>
				<verse number="5">Као што не разумеш како дах живота улази у дете у мајчиној утроби, тако не разумеш ни дела Бога, који све чини.</verse>
				<verse number="6">Сеј своје семе ујутро, а ни увече нека ти рука не мирује, јер не знаш које ће успети – ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.</verse>
				<verse number="7">Светлост је слатка и оку је мило да види сунце.</verse>
				<verse number="8">Колико год година човек живео, нека ужива у њима. Али нека мисли на дане таме јер ће их бити много. Све што ће доћи, испразно је.</verse>
				<verse number="9">Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити.</verse>
				<verse number="10">Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Сећај се свога Створитеља у данима своје младости, пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи: »Не миле ми се« –</verse>
				<verse number="2">пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне и облаци се врате после кише,</verse>
				<verse number="3">када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре, када млинарице престану да мељу, јер их је мало, и замуте се они што гледају кроз прозоре,</verse>
				<verse number="4">када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина, када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,</verse>
				<verse number="5">када се плашиш висине и опасности на путу, када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу и жеља се више не јавља – јер човек иде у своју вечну кућу, а нарикаче ходају улицама –</verse>
				<verse number="6">пре него што сребрна узица пукне, златна чинија се разбије, врч се на извору разлупа, точак на бунару се поломи –</verse>
				<verse number="7">и прах се врати у земљу из које је и дошао, а дух се врати Богу, који га је дао.</verse>
				<verse number="8">»Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«</verse>
				<verse number="9">Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио.</verse>
				<verse number="10">Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито.</verse>
				<verse number="11">Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир.</verse>
				<verse number="12">Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.</verse>
				<verse number="13">Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека.</verse>
				<verse number="14">Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="22">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Соломонова песма над песмама.</verse>
				<verse number="2">Љуби ме пољупцима својих уста, јер твоја љубав је слађа од вина.</verse>
				<verse number="3">Замамно миришу твоје помасти, име ти је као помаст кад се излије. Није чудо што те девојке воле!</verse>
				<verse number="4">Поведи ме са собом, похитајмо! Уведи ме у своје одаје, царе! Веселићемо се и радовати због тебе; хвалићемо твоју љубав више него вино. С правом те воле!</verse>
				<verse number="5">Црна сам али лепа, кћери јерусалимске, као шатори кедарски, као завесе у шаторима салманским.</verse>
				<verse number="6">Не гледајте ме тако зато што сам црна, зато што ме сунце погледало. Синови моје мајке наљутили се на мене, натерали ме да чувам винограде, а свој виноград нисам чувала!</verse>
				<verse number="7">Реци ми, ти кога моја душа воли, где напасаш своја стада и где одмараш своје овце у подне, да покрај стада твојих другова не будем као она што се покрива велом.</verse>
				<verse number="8">Ако не знаш, ти најлепша међу женама, иди за траговима стада и напасај своје јариће покрај сеница пастирских.</verse>
				<verse number="9">Поредим те, драгано моја, са ждребицом међу пастувима фараоновим.</verse>
				<verse number="10">Лепи су ти образи с украсима, твој врат с нискама драгуља.</verse>
				<verse number="11">Направићемо ти минђуше од злата са шљокицама сребрним.</verse>
				<verse number="12">Док цар за трпезом лежи, мој нард мирише.</verse>
				<verse number="13">Мој драги ми је врећица смирне што ми међу дојкама ноћи.</verse>
				<verse number="14">Мој драги ми је цваст кане у виноградима ен-гедијским.</verse>
				<verse number="15">Како си лепа, драгано моја, како си лепа! Очи су ти голубице.</verse>
				<verse number="16">Како си леп, драги мој, како си мио! Постеља нам од зеленила…</verse>
				<verse number="17">…греде наше куће кедрови, а рогови крова борови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ја сам шафран из Шарона, љиљан из долова.</verse>
				<verse number="2">Као љиљан међу трњем, таква је драгана моја међу девојкама.</verse>
				<verse number="3">Као дрво јабуке међу шумским дрвећем, такав је драги мој међу младићима. Милина ми да седим у његовом хладу, а плод му сладак моме непцу.</verse>
				<verse number="4">Довео ме у одају за гозбе, заставу љубави развио нада мном.</verse>
				<verse number="5">Снагу ми вратите сувим грожђем, јабукама ме окрепите, јер сам од љубави слаба.</verse>
				<verse number="6">Његова лева рука ми под главом, а десном ме грли.</verse>
				<verse number="7">Кћери јерусалимске, заклињем вас газелама и кошутама дивљим: не будите љубав и не отржите је од сна док сама не буде хтела.</verse>
				<verse number="8">Чујем драгога мога! Ево га, долази скачући по горама, поскакујући по бреговима.</verse>
				<verse number="9">Мој драги је као газела, као јеленче. Ево га, стоји за нашим зидом, гледа кроз прозоре, завирује кроз решетке.</verse>
				<verse number="10">Мој драги ми рече: »Устани, драгано моја, лепотице моја, и дођи.</verse>
				<verse number="11">Јер, ево, зима је минула, кише су прошле и нестале.</verse>
				<verse number="12">Цвеће се појављује на тлу, време певања је стигло и глас грлице се чује у нашој земљи.</verse>
				<verse number="13">Смоква тера ране плодове, лоза, у цвету, мирише. Устани, драгано моја, лепотице моја, и дођи.</verse>
				<verse number="14">Голубице моја у процепима стена, у заклонима врлетним, дај да ти видим стас и да ти чујем глас. Јер, глас ти је умилан и стас је твој прекрасан.«</verse>
				<verse number="15">Ухватите нам лисице, мале лисице које уништавају винограде, јер наши виногради су у цвету.</verse>
				<verse number="16">Мој драги припада мени и ја припадам њему; он пасе међу љиљанима.</verse>
				<verse number="17">Док дан не сване и сенке се не разбеже, окрени се, драги мој, и буди као газела, као јеленче на горским врлетима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ноћима сам на свом лежају тражила онога кога моја душа воли; тражила сам га, али га нисам нашла.</verse>
				<verse number="2">Устаћу сада и проћи градом, улицама и трговима; тражићу онога кога моја душа воли. И тражила сам га, али га нисам нашла.</verse>
				<verse number="3">Нађоше ме стражари који обилазе град. »Видесте ли онога кога моја душа воли?«</verse>
				<verse number="4">И само што сам их прошла, нађох онога кога моја душа воли. Загрлих га и нисам га пуштала док га не уведох у кућу своје мајке, у собу у којој ме зачела.</verse>
				<verse number="5">Кћери јерусалимске, заклињем вас газелама и кошутама дивљим: не будите љубав и не отржите је од сна док сама не буде хтела.</verse>
				<verse number="6">Шта се то диже из пустиње као стуб дима од кâда смирне и тамјана и сваког прашка трговчевог?</verse>
				<verse number="7">Гледајте! Носиљка Соломонова и око ње шездесет ратника од ратника Израелових.</verse>
				<verse number="8">Сви мачеве носе, сви у боју прекаљени, свакоме мач о боку због ноћних опасности.</verse>
				<verse number="9">Цар Соломон је себи направио покривену носиљку од либанског дрвета.</verse>
				<verse number="10">Стубове јој направио од сребра, наслон од злата, седиште од пурпура. Изнутра је обложена кожом, кћери јерусалимске.</verse>
				<verse number="11">Изађите, кћери сионске! Погледајте цара Соломона с круном којом га је мајка крунисала на дан венчања његовог, на дан кад му се срце радовало.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Како си лепа, драгано моја, како си лепа! Очи ти голубице испод твога вела. Коса ти као стадо коза које силазе са Гилада.</verse>
				<verse number="2">Зуби ти као стадо оваца, управо острижених, које долазе са купања; свака има своју близнакињу и ниједна није усамљена.</verse>
				<verse number="3">Усне ти као конац скерлетни, уста прекрасна. Образи ти под велом као кришке нара.</verse>
				<verse number="4">Врат ти као кула Давидова, сазидана од нанизаног камења; хиљаду штитова на њој виси, све штитови ратникâ.</verse>
				<verse number="5">Две дојке твоје као два ланета, близанца газелина, која пасу међу љиљанима.</verse>
				<verse number="6">Док дан не сване и сенке се не разбеже, похитаћу на гору смирне и на брдо тамјана.</verse>
				<verse number="7">Сва си лепа, драгано моја, и нема на теби мане.</verse>
				<verse number="8">Пођи са мном с Либана, невесто, пођи са мном с Либана. Сиђи са врха Амане, са врха Сенира и Хермона, из лављих брлога, са гора леопардских.</verse>
				<verse number="9">Срце си ми занела, сестро моја, невесто, срце си ми занела једним погледом својих очију, једним драгуљем своје огрлице.</verse>
				<verse number="10">Како је заносна твоја љубав, сестро моја, невесто! Колико је љубав твоја слађа од вина и мирис твојих помасти од свих зачина.</verse>
				<verse number="11">С усана твојих, невесто, медно саће капље, мед и млеко ти под језиком. Мирис твоје одеће као мирис је Либана.</verse>
				<verse number="12">Ти си врт закључан, сестро моја, невесто, врт закључан, бунар запечаћен.</verse>
				<verse number="13">Твоје су младице воћњак нара пун најбољих плодова, кане и нарда,</verse>
				<verse number="14">нарда и шафрана, иђирота и цимета, сваке врсте тамјановог дрвета, смирне и алоја и најбољих зачина.</verse>
				<verse number="15">Ти си бунар у врту, извор живе воде, потоци који с Либана теку.</verse>
				<verse number="16">Пробуди се, северни ветре! Дођи, ветре јужни! Задувајте над мојим вртом, нека се шире његови мириси. Нека мој драги дође у свој врт и из њега најбоље плодове једе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Дођох у свој врт, сестро моја, невесто. Берем смирну своју и зачине своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје. Једите, пријатељи, пијте и опијте се љубављу.</verse>
				<verse number="2">Спавала сам, али срце ми будно. Одједном глас! Мој драги куца! »Отвори ми, сестро моја, драгано моја, голубице моја, савршена моја, јер глава ми је пуна росе, коса ноћне влаге.«</verse>
				<verse number="3">Скинула сам одећу – зар да је опет облачим? Ноге сам опрала – зар да их опет прљам?</verse>
				<verse number="4">Мој драги провуче руку кроз отвор, и сва ми утроба устрепта за њим.</verse>
				<verse number="5">Устадох да отворим драгоме свом, а из руку ми прокапа смирна, течна смирна из прстију, на ручке преворнице.</verse>
				<verse number="6">Отворих драгоме свом, а он се већ окренуо и нестао. Душа ми клону што је отишао. Потражих га, али га не нађох; позвах га, али он се не одазва.</verse>
				<verse number="7">Нађоше ме стражари који обилазе град. Истукоше ме и израњавише и огртач ми свукоше чувари зидина.</verse>
				<verse number="8">Заклињем вас, кћери јерусалимске, нађете ли драгога мога, реците му да сам болна од љубави.</verse>
				<verse number="9">Што је твој драги бољи од других, најлепша међу женама? Што је твој драги бољи од других, да нас тако заклињеш?</verse>
				<verse number="10">Мој драги је сјајан и румен; истиче се међу десет хиљада.</verse>
				<verse number="11">Глава му злато најчистије, коса кудрава, црна као гавран.</verse>
				<verse number="12">Очи му као голубице поред вода текућих, млеком опране, као драгуљи усађене.</verse>
				<verse number="13">Образи му као леје зачина, леје биља мирисног. Усне му љиљани из којих капље смирна.</verse>
				<verse number="14">Руке му шипке од злата с умецима од јасписа. Груди му као плоча слоноваче лазулитима обложена.</verse>
				<verse number="15">Ноге му стубови од алабастера на подножја од злата постављени. Стас му као Либан, као најбољи кедрови.</verse>
				<verse number="16">Уста му слатка и сав је пожељан. То је мој драги, то је мој пријатељ, кћери јерусалимске.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Куда је нестао твој драги, најлепша међу женама? Којим путем је отишао твој драги, да га потражимо с тобом?</verse>
				<verse number="2">Мој драги је у свој врт сишао, к лејама зачина, да по вртовима пасе и да бере љиљане.</verse>
				<verse number="3">Ја припадам драгоме свом и он припада мени; он пасе међу љиљанима.</verse>
				<verse number="4">Лепа си, драгано моја, као Тирца, прекрасна као Јерусалим, призор задивљујући.</verse>
				<verse number="5">Окрени своје очи од мене, јер ме затрављују. Коса ти је као стадо коза које силазе са Гилада.</verse>
				<verse number="6">Зуби ти као стадо оваца које долазе са купања; свака има своју близнакињу и ниједна није усамљена.</verse>
				<verse number="7">Као кришке нара, такви су ти образи под велом.</verse>
				<verse number="8">Има шездесет царица и осамдесет наложница, а девојака ни броја се не зна.</verse>
				<verse number="9">Али само једна је голубица моја, савршена моја, кћи једина у своје мајке, љубимица оне која ју је родила. Видеше је девојке и назваше срећном, царице и наложнице изрекоше јој хвалу:</verse>
				<verse number="10">»Ко је ова што се као зора помаља, лепа као месец, блистава као сунце, призор задивљујући?«</verse>
				<verse number="11">Сиђох до воћњака с орасима, да погледам младице у долини, да видим да ли је лоза пропупела и нар процветао.</verse>
				<verse number="12">Ни сам не знам како, тек, она ме стави међу кола мог народа као кнеза.</verse>
				<verse number="13">Врати се, врати се, Шуламко! Врати се, врати се да те гледамо! Што гледате Шуламку као да пред двема војскама игра?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Како су ти лепе ноге у сандалама, кћери кнежевска! Облине бутина твојих као драгуљи, дело руку уметникових.</verse>
				<verse number="2">Пупак ти чаша заобљена никад без вина зачињеног. Трбух ти куп пшенице љиљанима окружен.</verse>
				<verse number="3">Две дојке твоје као два ланета, близанца газелина.</verse>
				<verse number="4">Врат ти као кула од слоноваче. Очи ти језерца у Хешбону покрај капије бат-рабимске. Нос ти као кула либанска која гледа према Дамаску.</verse>
				<verse number="5">Глава ти као гора Кармел уздигнута, као пурпур увојци лепршави, плетенице – да цара опчине.</verse>
				<verse number="6">Како си лепа и како си љупка, љубави, девојко заносна!</verse>
				<verse number="7">Стасом си као палма, а дојке ти као гроздови урми.</verse>
				<verse number="8">Рекох себи: »Попећу се на палму; дохватићу јој гране.« Нека ти дојке буду као гроздови на лози, мирис твога даха као јабуке,</verse>
				<verse number="9">твоја уста као најбоље вино… …које тече право драгоме моме, клизећи преко усница и зуба.</verse>
				<verse number="10">Ја припадам драгоме свом и он за мном жуди.</verse>
				<verse number="11">Дођи, драги мој. Хајдемо у поља, проведимо ноћ у селима.</verse>
				<verse number="12">Подранимо у винограде, да видимо да ли је лоза пропупела, да ли су јој се цветови отворили и да ли је нар у цвету – тамо ћу ти дати своју љубав.</verse>
				<verse number="13">Мандрагоре шире свој мирис, а над нашим вратима има свих посластица, и нових и старих, које сам за тебе чувала, драги.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Е да си ми као брат, који је на грудима моје мајке сисао! Да те на улици сретнем, пољубила бих те, и нико ме због тога не би презирао.</verse>
				<verse number="2">Повела бих те и довела кући своје мајке, оне која ме учила. Дала бих ти да пијеш вина зачињеног, слатког сока мојих нарова.</verse>
				<verse number="3">О, да ми је његова лева рука под главом, а десном да ме грли!</verse>
				<verse number="4">Заклињем вас, кћери јерусалимске: не будите љубав и не отржите је од сна док сама не буде хтела.</verse>
				<verse number="5">Ко је ова што долази из пустиње, наслоњена на драгога свога? Под јабуком сам те пробудила. Тамо су ти мајку спопали трудови, тамо је у трудовима била она која те родила.</verse>
				<verse number="6">Стави ме као печат на своје срце, као печат на своју руку. Јер, љубав је јака као смрт, страст жестока као Шеол. Пламен њен је као пламен ватре, огањ разбуктали.</verse>
				<verse number="7">Многе воде не могу да угасе љубав ни поплаве да је потопе. Када би неко за љубав понудио све што има у кући, било би докраја презрено.</verse>
				<verse number="8">Имамо малену сестру, дојке јој још нису порасле. Шта да учинимо за своју сестру на дан када дођу да је просе?</verse>
				<verse number="9">Ако буде бедем, на њој ћемо сазидати грудобран од сребра. Ако буде врата, оградићемо је даскама кедровим.</verse>
				<verse number="10">Ја сам бедем, а моје дојке су као куле. Тако сам у његовим очима постала као она која доноси смирење.</verse>
				<verse number="11">Соломон је имао виноград у Ваал-Хамону. Изнајмио га виноградарима, и сваки је за његове плодове морао да донесе хиљаду шекела сребра.</verse>
				<verse number="12">Мој виноград је само мој, ја њиме располажем. Теби, Соломоне, нека је хиљаду шекела, а две стотине онима који му се старају о плодовима.</verse>
				<verse number="13">Ти која боравиш у вртовима, моји другови слушају твој глас – дај да га и ја чујем!</verse>
				<verse number="14">Похитај, драги мој! Буди као газела и као јеленче на мирисним горама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="23">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Виђење о Јуди и Јерусалиму, које је имао Исаија син Амоцов у време владавине јудејских царева Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије.</verse>
				<verse number="2">Чујте, небеса, почуј, земљо, јер ГОСПОД говори: »Подигао сам децу, одгајио их, али она се побунише против мене.</verse>
				<verse number="3">Во познаје свога власника и магарац јасле господарове, а Израел не познаје, мој народ не разуме.«</verse>
				<verse number="4">О, грешног ли народа, рода притиснутог кривицом, порода зликовачког, покварене деце. Оставили су ГОСПОДА, презрели Свеца Израеловог и окренули му леђа.</verse>
				<verse number="5">Зашто да још добијате батине? Зашто истрајавате у побуни? Сва вам глава болесна, срце изнемогло.</verse>
				<verse number="6">Од главе до пете нигде ништа здраво – повреде, модрице, отворене ране, ни очишћене, ни превијене, ни ублажене уљем.</verse>
				<verse number="7">Земља вам опустела, градови попаљени ватром. Њиве вам странци харају пред вама; пустоше их као што само странци умеју.</verse>
				<verse number="8">Кћи сионска остаде као сеница у винограду, као колибица у пољу краставаца, као град под опсадом.</verse>
				<verse number="9">Да нам ГОСПОД над војскама не остави неколико преживелих, постали бисмо као Содома, на Гомору бисмо личили.</verse>
				<verse number="10">Чујте реч ГОСПОДЊУ, владари Содоме! Послушај Закон нашега Бога, народе Гоморе!</verse>
				<verse number="11">»Шта ће ми мноштво ваших жртава?« пита ГОСПОД. »Доста ми је овнујских паљеница и лоја утовљене телади. Није ми мила крв јунаца, јагњади и јарића.</verse>
				<verse number="12">Кад долазите пред мене, ко то тражи од вас, то гажење мојих дворишта?</verse>
				<verse number="13">Не доносите више ништавне дарове! Кâд ми се гади. Млади месеци, суботе и сазивања сабора – не подносим ваше грешне скупове.</verse>
				<verse number="14">Мрзим ваше младе месеце и празнике. Терет ми постадоше, дојадило ми да их носим.</verse>
				<verse number="15">Кад раширите руке у молитви, сакрићу од вас своје очи. И да ми мноштво молитви упутите, не бих их слушао. Руке су вам огрезле у крви;</verse>
				<verse number="16">оперите се, очистите. Склоните ми своја злодела испред очију! Престаните да чините зло;</verse>
				<verse number="17">научите да чините добро. Правду тражите, потлачене избављајте, сироче браните, за удовицу се заузимајте.</verse>
				<verse number="18">»Хајде да се расправимо«, каже ГОСПОД. »Мада су вам греси као скерлет, могу да буду бели као снег. Иако су црвени као гримиз, могу да буду као вуна.</verse>
				<verse number="19">Ако будете хтели да се покорите, јешћете најбоље плодове земље,</verse>
				<verse number="20">а ако се одупрете и побуните, мач ће вас прождрети«, јер уста ГОСПОДЊА су говорила.</verse>
				<verse number="21">Како верни град постаде блудница! Био је пун правде, праведност је у њему пребивала, а сада – убице.</verse>
				<verse number="22">Сребро ти се претворило у троску, најбоље вино се разводнило.</verse>
				<verse number="23">Владари ти бунтовници и другови лопова; сви одреда воле мито и јуре за поклонима. Сироче не бране, удовичина парница не стиже пред њих.</verse>
				<verse number="24">Зато говори Господ, ГОСПОД над војскама, Силни Израелов: »Ах, одморићу се од душмана и осветити се непријатељима.</verse>
				<verse number="25">Против тебе ћу окренути своју руку, сасвим те очистити од троске и уклонити сву твоју нечистоћу.</verse>
				<verse number="26">Вратићу ти судије, као некад, саветнике, као у почетку. После тога ћеш се звати Град праведности, Град верни.«</verse>
				<verse number="27">Сион ће се откупити правдом, његови покајници праведношћу.</verse>
				<verse number="28">Бунтовници и грешници биће скршени заједно и биће затрти они који су оставили ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="29">Стидећете се због храстова које сте обожавали. Биће вас срамота због вртова које сте изабрали.</verse>
				<verse number="30">Јер, ви ћете постати као храст коме се суши лишће и као врт у ком нема воде.</verse>
				<verse number="31">Јаки ће постати кучина, а његово дело варница. Заједно ће горети, а никога да угаси.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ово је Исаија син Амоцов видео о Јуди и Јерусалиму:</verse>
				<verse number="2">У последње дане гора Дома ГОСПОДЊЕГ биће постављена за главну међу горама. Биће узвишена изнад брдâ и сви ће се народи сливати к њој.</verse>
				<verse number="3">Многи народи ће доћи и рећи: »Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ, до Дома Бога Јаковљевог. Он ће нас научити својим путевима да бисмо његовим стазама ходали.« Јер, из Сиона ће изаћи Закон, Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.</verse>
				<verse number="4">Он ће судити међу народностима и окончати спорове многих народа. Они ће своје мачеве прековати у раонике и копља у косире. Народ неће дизати мач на народ, нити ће се више обучавати за рат.</verse>
				<verse number="5">Хајде, народе Јаковљев, да у светлости ГОСПОДЊОЈ ходамо.</verse>
				<verse number="6">Напустио си свој народ, народ Јаковљев, јер су пуни сујеверја с истока. Баве се враџбинама као Филистејци, с туђинцима се договарају.</verse>
				<verse number="7">Земља им је пуна сребра и злата, њиховом благу нема краја. Земља им је пуна коњâ, борним колима нема краја.</verse>
				<verse number="8">Земља им је пуна идола, клањају се делу својих руку, оном што су њихови прсти начинили.</verse>
				<verse number="9">Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени – немој да им опростиш.</verse>
				<verse number="10">Уђи међу стење, сакриј се у земљу од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства.</verse>
				<verse number="11">Обориће се поглед бахатога и људска охолост биће понижена. Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити.</verse>
				<verse number="12">Јер, ГОСПОД над војскама спремио је дан за све охоле и надмене, за све што се уздигло – и биће понижени –</verse>
				<verse number="13">за све либанске кедрове, високе и надмене, и све башанске храстове,</verse>
				<verse number="14">за све уздигнуте горе и сва висока брда,</verse>
				<verse number="15">за сваку узвишену кулу и сваки утврђени зид,</verse>
				<verse number="16">за сваку трговачку, лађу и сваки гиздави брод.</verse>
				<verse number="17">Биће унижена човекова бахатост и понижена људска охолост. Тога дана једино ће се ГОСПОД узвисити,</verse>
				<verse number="18">а идоли ће нетрагом нестати.</verse>
				<verse number="19">Људи ће бежати у пећине у стенама и у рупе у земљи од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства када он устане да потресе земљу.</verse>
				<verse number="20">Тога дана људи ће кртицама и слепим мишевима бацати своје идоле од сребра и идоле од злата, које су направили да им се клањају.</verse>
				<verse number="21">Бежаће у процепе стена и под високе литице од страхоте ГОСПОДЊЕ и сјаја његовог величанства када он устане да потресе земљу.</verse>
				<verse number="22">Не уздајте се у човека, који има само дах у ноздрвама – јер, шта он вреди?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ево, Господ, ГОСПОД над војскама, одузеће Јерусалиму и Јуди и залихе и ослонац: све залихе хлеба и све залихе воде,</verse>
				<verse number="2">ратника и војника, судију и пророка, врача-погађача и старешину,</verse>
				<verse number="3">заповедника над педесет и угледника, саветника, вештог занатлију и умешног кротитеља змија.</verse>
				<verse number="4">»Слуге ћу им дати за поглаваре, ветропири ће владати над њима.</verse>
				<verse number="5">Људи ће тлачити један другог, сваки свога ближњег. Младић ће се дићи на старца, простак на часнога.«</verse>
				<verse number="6">Човек ће зграбити брата у кући свога оца и рећи: »Ти имаш огртач, ти нам буди поглавар. Узми ово расуло у своје руке.«</verse>
				<verse number="7">А овај ће се побунити тога дана: »Нећу да будем исцелитељ. Немам у кући ни хлеба ни одела. Не постављај ме за поглавара народу.«</verse>
				<verse number="8">Јерусалим тетура, а Јуда пада, јер су им речи и дела против ГОСПОДА, па пркосе погледу његове Славе.</verse>
				<verse number="9">Израз њиховог лица сведочи против њих. Као Содома се размећу својим грехом и не крију га. Тешко њима! На себе су навукли несрећу.</verse>
				<verse number="10">Кажи праведнима да ће им бити добро, јер ће уживати у плодовима својих дела.</verse>
				<verse number="11">Тешко опакоме! Снаћи ће га несрећа, на њега ће пасти његова дела.</verse>
				<verse number="12">Тлачитељи окрутно поступају с мојим народом, повериоци владају над њим. Мој народе, твоји водичи те заводе, скрећу те са стазе.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД устаје да се расправи, устаје да суди народу.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД се суди са старешинама и поглаварима свога народа: »Опустошили сте мој виноград, у кућама вам опљачкано од сиротиње.</verse>
				<verse number="15">С којим правом сатирете мој народ и сиротињи гњечите лице?« говори Господ, ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД каже: »Надмене су сионске жене. Високо уздигнуте главе ходају и очијукају, поцупкују и врцкају, звецкајући ножним гривнама.</verse>
				<verse number="17">Зато ће им Господ израњавити главу, ГОСПОД им оћелавити теме.«</verse>
				<verse number="18">Тога дана ће Господ стргнути њихове украсе: ножне гривне и чалме и огрлице у облику месеца,</verse>
				<verse number="19">минђуше и наруквице, велове</verse>
				<verse number="20">и капице, ножне ланчиће и тканице, бочице с мирисима и амајлије,</verse>
				<verse number="21">печатњаке и носне прстенове,</verse>
				<verse number="22">свечане хаљине, плаштеве и мараме, торбице</verse>
				<verse number="23">и провидне хаљине, ланене кошуље, оглавља и шалове.</verse>
				<verse number="24">Место миомириса биће смрад, место тканице – конопац, место коврџа – ћелавост, место лепе одеће – кострет, место лепоте – жиг.</verse>
				<verse number="25">Мушкарци ће ти пасти од мача, твоји ратници у боју.</verse>
				<verse number="26">Нарицаће и туговати твоје капије; седећеш на земљи без игде ичега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тога дана седам жена ће се отимати о једног човека, говорећи: »Свој хлеб ћемо јести и своју одећу носити, само нам дај да се твојим именом зовемо; уклони нашу срамоту.«</verse>
				<verse number="2">Тога дана Изданак ГОСПОДЊИ биће диван и славан, а плодови земље понос и слава преживелих у Израелу.</verse>
				<verse number="3">Они који остану на Сиону, који остану у Јерусалиму, зваће се свети – сви они који су уписани међу живе у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="4">Господ ће духом који суди и огњеним духом спрати нечист са сионских жена и избрисати трагове крви из Јерусалима.</verse>
				<verse number="5">Тада ће ГОСПОД над целом гором Сион и над онима који се тамо окупљају створити облак од дима дању и сјај пламтећег огња ноћу. Над свом Славом биће покров.</verse>
				<verse number="6">Биће то сеница која штити од жеге дана и уточиште и заклон од олује и кише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Певаћу сада драгоме своме, песму драгога свога о винограду његовом: Мој драги је имао виноград на падини родног брега.</verse>
				<verse number="2">Окопао га је и искрчио камење, па најбољу лозу посадио. Саградио је кулу-стражару усред њега и ископао муљачу. Надао се да ће родити грожђе, а он роди вињагу.</verse>
				<verse number="3">»Сада, житељи Јерусалима и ви, Јудеји, пресудите између мене и мога винограда.</verse>
				<verse number="4">Шта се још могло учинити за мој виноград а да ја нисам учинио? Кад сам се надао да ће родити грожђе, зашто је родио вињагу?</verse>
				<verse number="5">Рећи ћу вам сада шта ћу урадити са својим виноградом: Уклонићу му живицу, и биће опустошен. Развалићу зид око њега, и биће изгажен.</verse>
				<verse number="6">У пустолину ћу га претворити, необрезаног и неокопаног; у њему ће расти драч и трње. И заповедићу облацима да га кишом не заливају.«</verse>
				<verse number="7">Јер, виноград ГОСПОДА над војскама јесте народ Израелов, а Јудеји врт милине његове. Надао се правди, а кад тамо – крвопролиће; праведности се надао, а кад тамо – вапај.</verse>
				<verse number="8">Тешко вама који кућу додајете кући и спајате њиву с њивом, док све не заузмете и не останете сами да живите у земљи.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД над војскама на моје уши рече: »Да, многе куће ће опустети; велике и лепе куће остаће без станара.</verse>
				<verse number="10">Десет јутара винограда даће само бат вина, хомер семена само ефу жита.«</verse>
				<verse number="11">Тешко онима који устају рано да би трчали за пићем и који до касно у ноћ седе док их вино не распали.</verse>
				<verse number="12">На гозбама им харфе и лире, даире, фруле и вино, а за дела ГОСПОДЊА не маре, његово дело не поштују.</verse>
				<verse number="13">Зато ће мој народ отићи у изгнанство, јер нема памети. Његови угледници умираће од глади, а прост народ изгарати од жеђи.</verse>
				<verse number="14">Зато је Шеол увећао своју прождрљивост и неизмерно разјапио своје чељусти. У њега ће сићи његови племићи и прост народ, са његовим букачима и весељацима.</verse>
				<verse number="15">Зато ће човек бити унижен, сви људи понижени и оборен поглед бахатих.</verse>
				<verse number="16">А ГОСПОД над војскама уздићи ће се делећи правду и Свети Бог праведношћу показати своју светост.</verse>
				<verse number="17">Тада ће јагањци пáсти као на свом пашњаку и утовљене овце и јарићи брстити међу рушевинама.</verse>
				<verse number="18">Тешко онима који грех вуку конопцима преваре и кривицу као колском ужади,</verse>
				<verse number="19">који говоре: »Нека похита, нека пожури са својим делом, да га видимо. Нека се приближи, нека дође наум Свеца Израеловог, да бисмо знали.«</verse>
				<verse number="20">Тешко онима који зло зову добрим, а добро злим, који таму приказују као светлост, а светлост као таму, који горко приказују као слатко, а слатко као горко.</verse>
				<verse number="21">Тешко онима који су мудри у својим очима и сами пред собом паметни.</verse>
				<verse number="22">Тешко онима који су јунаци у испијању вина и храбри у мешању пића,</verse>
				<verse number="23">који за мито ослобађају кривца, а недужноме ускраћују правду.</verse>
				<verse number="24">Зато, као што пламени језици прождиру стрњику и осушена трава нестаје у пламену, тако ће им иструнути корен и цвет им се разлетети као прах, јер су одбацили Закон ГОСПОДА над војскама и презрели Реч Свеца Израеловог.</verse>
				<verse number="25">Зато је ГОСПОД плануо гневом на свој народ, па на њега дигао руку и покосио га. Планине се потресоше, лешеви по улицама леже као смеће. Али његов гнев се не стиша, рука му је још подигнута.</verse>
				<verse number="26">Он подиже барјак далеким народима, звиждуком их позва с краја земље, и ево их, стижу хитро, брзо!</verse>
				<verse number="27">Нико од њих се не умара и не посрће, нико не дрема нити спава. Ниједан појас није отпасан, ниједан ремен на сандали покидан.</verse>
				<verse number="28">Стреле им оштре, сви лукови натегнути, копита њихових коња као кремен, точкови кола као вихор.</verse>
				<verse number="29">Рика им је као лавља, као млади лавови ричу. Реже и свој плен грабе и односе, а никога да избави.</verse>
				<verse number="30">Тога дана ће хучати над Израелом као када хуче морски таласи. Погледаш ли земљу – све тама, невоља, облаци прогутали светлост.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм.</verse>
				<verse number="2">Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети.</verse>
				<verse number="3">Они су довикивали један другом: »Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама! Сва земља је пуна његове Славе!«</verse>
				<verse number="4">Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.</verse>
				<verse number="5">Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«</verse>
				<verse number="6">Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника.</verse>
				<verse number="7">Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«</verse>
				<verse number="8">Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?« А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«</verse>
				<verse number="9">Он рече: »Иди и реци овом народу: ‚Слушали и слушали, али не разумели; гледали и гледали, али не видели.‘</verse>
				<verse number="10">Отврдни срце овом народу; отупи им уши и затвори им очи. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се и излечили.«</verse>
				<verse number="11">Ја рекох: »Докле, Господе?« А он одговори: »Док градови не буду рушевине и без житеља; док куће не буду без игде икога и њиве пропале и опустошене;</verse>
				<verse number="12">док ГОСПОД људе не протера далеко и земља сасвим не опусти.</verse>
				<verse number="13">Ако их и десетина остане, и они ће бити затрвени. Али, као смрдљика или храст када се посеку до пања, њихов пањ биће света семенка.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">У време владавине јудејског цара Ахаза сина Јоатама сина Озијиног, арамејски цар Рецин и израелски цар Пеках син Ремалјин кренуше да нападну Јерусалим, али нису могли да га заузму.</verse>
				<verse number="2">Када су Давидовој владарској кући јавили: »Арам је склопио савез са Ефремом«, Ахаз и његов народ задрхташе као што дрвеће у шуми затрепери на ветру.</verse>
				<verse number="3">Тада ГОСПОД рече Исаији: »Ти и твој син Шеар-Јашув изађите у сусрет Ахазу на крају водовода Горњег језерцета, на путу за Перачево поље.</verse>
				<verse number="4">Кажи му: ‚Пази, смири се и не бој се. Не обесхрабруј се због ова два задимљена угарка, због љутог гнева Рециновог и Арамовог и сина Ремалјиног.</verse>
				<verse number="5">Арам, Ефрем и син Ремалјин заверили су се да те униште, говорећи:</verse>
				<verse number="6">»Хајде да нападнемо Јуду, да је растргнемо и поделимо између себе, па да над њом за цара поставимо Тавееловог сина.«‘«</verse>
				<verse number="7">Али овако каже Господ ГОСПОД: »То се неће догодити, неће се збити,</verse>
				<verse number="8">јер глава Арама је Дамаск, а глава Дамаска само Рецин. За шездесет пет година Ефрем, смрвљен, неће бити народ.</verse>
				<verse number="9">Глава Ефрема је Самарија, а глава Самарије само син Ремалјин. Не будете ли чврсто веровали, нећете се одржати.«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД опет рече Ахазу:</verse>
				<verse number="11">»Затражи од ГОСПОДА, свога Бога, знак из најдубљих дубина или са највиших висина.«</verse>
				<verse number="12">Али Ахаз рече: »Нећу то да тражим; нећу да искушавам ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="13">Тада Исаија рече: »Чујте, Давидова владарска кућо! Зар вам није доста што додијавате људима, него додијавате и мом Богу?</verse>
				<verse number="14">Зато ће вам сâм Господ дати знак: Ево, девица је трудна и родиће сина, и даће му име Емануил.</verse>
				<verse number="15">Он ће јести урду и мед док не научи да одбацује зло, а бира добро.</verse>
				<verse number="16">А пре него што дечак научи да одбацује зло, а бира добро, опустеће земља двојице царева од којих стрепиш.</verse>
				<verse number="17">»ГОСПОД ће на тебе, твој народ и породицу довести дане каквих није било откад се Ефрем одвојио од Јуде: довешће цара Асирије.</verse>
				<verse number="18">»Тога дана ГОСПОД ће зазвиждати мувама које су на крајевима египатских река и пчелама у Асирији,</verse>
				<verse number="19">и оне ће доћи и настанити се у дубоким кланцима и у пукотинама стена, по свим трњацима и појилиштима.</verse>
				<verse number="20">Тога дана Господ ће ти обријати главу и длачице међу ногама, а скинуће ти и браду, бритвом унајмљеном с оне стране Еуфрата – царем Асирије.</verse>
				<verse number="21">»Тога дана човек ће држати краву и две козе</verse>
				<verse number="22">и, пошто ће му оне давати обиље млека, он ће се хранити урдом. Ко год остане у земљи, храниће се урдом и медом.</verse>
				<verse number="23">Тога дана где год је било хиљаду лоза вредних хиљаду шекела сребра, биће само драч и трње.</verse>
				<verse number="24">Људи ће онамо ићи с луком и стрелом, јер ће сва земља зарасти у драч и трње.</verse>
				<verse number="25">А из страха од драча и трња, нећете више ићи ни на једно од брда некад обрађиваних мотиком – по њима ће пáсти говеда и газити ситна стока.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">ГОСПОД ми рече: »Узми велику плочу и на њој напиши обичном писаљком: Махер-Шалал-Хаш-Базово.«</verse>
				<verse number="2">Ја узех за поуздане сведоке свештеника Урију и Захарију сина Јеверехјиног.</verse>
				<verse number="3">Потом сам спавао с пророчицом, и она затрудне и роди сина. ГОСПОД ми рече: »Дај дечаку име Махер-Шалал-Хаш-Баз,</verse>
				<verse number="4">јер, пре него што дечак научи да каже ‚оче‘ и ‚мајко‘, цар Асирије ће однети богатство Дамаска и плен Самарије.«</verse>
				<verse number="5">И још ми ГОСПОД рече:</verse>
				<verse number="6">»Пошто је овај народ одбацио мирне воде Шилоаха и одушевљава се Рецином и сином Ремалјиним,</verse>
				<verse number="7">Господ ће на њега довести воде Еуфрата, силне и велике – цара Асирије у свем његовом сјају. Оне ће преплавити све своје прокопе, излити се преко својих обала</verse>
				<verse number="8">и провалити у Јуду. Ковитлаће кроз њу и поплавити је, све до грла јој се попети. Његова раширена крила прекриће ти сву земљу, Емануиле.«</verse>
				<verse number="9">Испустите ратни поклич, народи, и бићете сатрти. Слушајте, све далеке земље: Спремите се за бој, и бићете сатрте.</verse>
				<verse number="10">Скујте ратни наум – биће осујећен; склопите споразум – неће се одржати. Јер, Бог је с нама.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ми овако рече док ме је држао чврстом руком и опомињао ме да не идем путем којим иде овај народ:</verse>
				<verse number="12">»Не зови завером све што овај народ зове завером. Не бој се онога чега се они боје; не стрепи од тога.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОДА над војскама сматрај светим; њега треба да се бојиш, од њега да стрепиш,</verse>
				<verse number="14">и он ће ти бити уточиште. Али за оба народа Израелова биће он камен спотицања и стена саблазни, а житељима Јерусалима замка и клопка.</verse>
				<verse number="15">Многи од њих ће се спотаћи, пасти и сломити се, упасти у клопку и бити ухваћени.«</verse>
				<verse number="16">Завежи пропис и запечати закон међу мојим ученицима.</verse>
				<verse number="17">Чекаћу ГОСПОДА, који своје лице крије од народа Јаковљевог, њему ћу се надати.</verse>
				<verse number="18">Ево мене и деце коју ми је дао ГОСПОД. Ми смо знак и знамење Израелу од ГОСПОДА над војскама, који пребива на гори Сион.</verse>
				<verse number="19">Када ти кажу: »Питај медијуме и призиваче духова, који шапућу и мрмљају. Зар народ не треба да пита своје богове? Зар не треба да пита мртве у име живих?«</verse>
				<verse number="20">Држи се Закона и прописа. Ако не говоре у складу с овом речју, нема за њих свитања.</verse>
				<verse number="21">Измучени и гладни лутаће земљом. Када огладне, побеснеће. Упреће поглед ка небу и проклети свога цара и свога Бога.</verse>
				<verse number="22">Погледају ли по земљи, видеће само невољу и таму и страшну тескобу, и биће бачени у потпуну таму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.</verse>
				<verse number="2">Народ који живи у тами виде светлост велику; онима који живе у земљи сенке смрти светлост засја.</verse>
				<verse number="3">Умножио си народ и радост му увећао. Радују се пред тобом као што се људи радују жетви, као што се радују када деле плен.</verse>
				<verse number="4">Јер, сломио си јарам који их је притискао, мотку на њиховим плећима, батину њихових тлачитеља, као у време победе над Мидјаном.</verse>
				<verse number="5">Изгореће свака ратничка чизма и свака одора натопљена крвљу – биће гориво огњу.</verse>
				<verse number="6">Јер, дете нам се родило, сина смо добили; власт му је на плећима. Име му је Саветник дивни, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира.</verse>
				<verse number="7">Његовој силној власти и миру неће бити краја. Владаће на престолу Давидовом и над његовим царством, учврстивши га и одржавајући на правди и праведности, од тада па довека. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.</verse>
				<verse number="8">Господ посла реч против Јакова и она паде на Израела.</verse>
				<verse number="9">Сав народ ће знати, Ефрем и житељи Самарије, који говоре надменог и бахатог срца:</verse>
				<verse number="10">»Цигле попадаше, али зидаћемо од тесаног камена; смоквина стабла посечена, али заменићемо их кедровима.«</verse>
				<verse number="11">Али ГОСПОД ојача Рецинове душмане, нахушка његове непријатеље.</verse>
				<verse number="12">Арамејци са истока, Филистејци са запада разјапљеним устима прождреше Израел. И поред тога, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.</verse>
				<verse number="13">Али народ се не врати ономе који га удари и не потражи ГОСПОДА над војскама.</verse>
				<verse number="14">Зато ће ГОСПОД Израелу одсећи и главу и реп, и палмову грану и трску у истом дану:</verse>
				<verse number="15">старешине и угледници су глава, а реп пророци који уче лажи.</verse>
				<verse number="16">Вође овог народа заводе га, па вођени одоше странпутицом.</verse>
				<verse number="17">Зато Господ неће бити задовољан младићима, нити ће се сажалити на сирочад и удовице. Јер, сви су безбожни и зли, сва уста изричу будалаштине. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.</verse>
				<verse number="18">Да, опакост пламти као огањ, драч и трње прождире, шумске шипраге пали, па се као стуб дима подиже увис.</verse>
				<verse number="19">Гневом ГОСПОДА над војскама биће земља спаљена и народ постати гориво огњу. Нико свога брата неће поштедети.</verse>
				<verse number="20">Прождираће здесна, а остати гладни; јешће слева, а неће се најести. Сваки ће се хранити месом свога порода:</verse>
				<verse number="21">Манасија ће јести Ефрема, Ефрем Манасију, а обојица заједно Јуду. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тешко онима који доносе неправедне законе, онима који издају тлачитељске уредбе,</verse>
				<verse number="2">да сиромахе лише права и ускрате правду потлаченима мога народа, да од удовица начине плен и да опљачкају сирочад.</verse>
				<verse number="3">Шта ћете учинити на дан казне, када несрећа дође издалека? Коме ћете отрчати по помоћ? Где ћете оставити своје богатство?</verse>
				<verse number="4">Остаће вам само да се згурите међу сужњима или да паднете међу побијене. И поред свега, његов гнев се не одврати, још му је рука подигнута.</verse>
				<verse number="5">Тешко Асирцу, шиби мога гнева, у чијој руци је батина моје срџбе!</verse>
				<verse number="6">Шаљем га против безбожног народа, против народа који ме разгневи, да га ороби и опљачка, да га изгази као блато на улици.</verse>
				<verse number="7">Али њему то није намера, није то оно што је наумио – он би да затре и истреби многе народе.</verse>
				<verse number="8">»Зар сви моји заповедници нису цареви?« говори он.</verse>
				<verse number="9">»Зар није Кално прошао као Кархемиш, Хамат као Арпад, Самарија као Дамаск?</verse>
				<verse number="10">Као што ми рука дограби царства идолâ, чији ликови надмашише оне из Јерусалима и Самарије,</verse>
				<verse number="11">исто ћу учинити са Јерусалимом и његовим ликовима као што сам са Самаријом и њеним идолима.«</verse>
				<verse number="12">Када Господ заврши све што има да уради са гором Сион и са Јерусалимом, рећи ће: »Казнићу бахато хвалисање асирског цара и охолост у његовим очима.</verse>
				<verse number="13">Јер, он каже: »‚То сам урадио снагом своје руке и својом мудрошћу, јер сам уман. Уклонио сам међе народима, опљачкао њихова блага; као јунак сам покорио њихове владаре.</verse>
				<verse number="14">Моја је рука нашла богатство народâ као што се налази гнездо. Као што се купе остављена јаја, тако сам ја покупио све земље, и нико не лепетну крилом, нити уста отвори да пијукне.‘«</verse>
				<verse number="15">Зар се секира хвалише над оним ко њоме замахује, или се тестера велича над оним ко њоме реже? Као да шиба узмахује оним ко је диже или као да батина диже онога ко није дрво!</verse>
				<verse number="16">Зато ће Господ, ГОСПОД над војскама, на његове ухрањене послати болест од које се копни, под његовим сјајем запалити буктећи огањ.</verse>
				<verse number="17">Светлост Израелова постаће огањ, његов Светац пламен. У једном дану ће му трње и драч запалити и прождрети.</verse>
				<verse number="18">Сјај његових шума и плодних поља потпуно ће уништити, и биће као када болесник копни.</verse>
				<verse number="19">Стабала која остану у његовој шуми биће толико да их и дете може пописати.</verse>
				<verse number="20">Тога дана Остатак Израелов, преживели народа Јаковљевог, неће се више уздати у онога који их је покосио, него ће се истински уздати у ГОСПОДА, Свеца Израеловог.</verse>
				<verse number="21">Остатак ће се вратити, Остатак Јаковљев ће се вратити Богу силноме.</verse>
				<verse number="22">Ако твога народа, Израеле, буде колико и морског песка, ипак ће се вратити само Остатак. Одређено је уништење, свеопште и праведно.</verse>
				<verse number="23">Господ, ГОСПОД над војскама, уништиће сву земљу, као што је одредио.</verse>
				<verse number="24">Стога овако каже Господ, ГОСПОД над војскама: »Народе мој, који живиш на Сиону, не бој се Асирије, која те бије шибом и на тебе диже батину као што је и Египат.</verse>
				<verse number="25">Ускоро ће престати мој гнев; моја срџба ће их уништити.«</verse>
				<verse number="26">ГОСПОД над војскама удариће је бичем као кад је ударио Мидјан код стене Орев и подићи штап над водама, као што је и у Египту.</verse>
				<verse number="27">Тога дана ће њено бреме спасти са твојих плећа и њен јарам са твога врата. А јарам ће се сломити јер си се угојио.</verse>
				<verse number="28">Долазе до Ајата, пролазе кроз Мигрон, у Михмашу складиште залихе.</verse>
				<verse number="29">Прелазе преко превоја и кажу: »Преноћићемо у Геви.« Рама дрхти, Гива Саулова бежи.</verse>
				<verse number="30">Повичи, Кћери галимска! Слушај, Лаиша! Јадан Анатот!</verse>
				<verse number="31">Мадмена бежи, народ Гевима тражи заклон.</verse>
				<verse number="32">Данас ће стати у Нову, замахнути песницом према гори Кћери сионске, брду јерусалимском.</verse>
				<verse number="33">Ево, Господ, ГОСПОД над војскама, откресаће гране великом силом. Највиша стабла биће посечена, висока снижена.</verse>
				<verse number="34">Секиром ће посећи шумске шипраге; Либан ће пасти пред Силним.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Изданак ће нићи из пања Јесејевог, Грана из његовог корена донети плод.</verse>
				<verse number="2">На њему ће почивати Дух ГОСПОДЊИ – Дух мудрости и умности, Дух савета и моћи, Дух спознања и страха од ГОСПОДА –</verse>
				<verse number="3">а њему ће се милити страх од ГОСПОДА. Неће судити по оном што види очима, ни пресуђивати по оном што чује ушима,</verse>
				<verse number="4">него ће сиромасима судити по правди и право пресуђивати сиротињи земаљској. Удариће земљу шибом својих уста; дахом својих усана покосиће опаке.</verse>
				<verse number="5">Правда ће му бити појас око струка, верност тканица око бокова.</verse>
				<verse number="6">Вук ће живети с јагњетом, леопард легати с јаретом; утовљено теле и лав живеће заједно, а детенце ће их водити.</verse>
				<verse number="7">Крава ће пáсти с медведом, њихови младунци легати заједно, а лав ће јести сламу као во.</verse>
				<verse number="8">Дојенче ће се играти над гујином рупом, детенце стављати руку у змијско легло.</verse>
				<verse number="9">Више неће бити зла ни затирања нигде на мојој светој гори, јер земља ће бити испуњена спознањем ГОСПОДА као што воде прекривају море.</verse>
				<verse number="10">Тога дана ће Корен Јесејев стајати као застава народима. Незнабошци ће хрлити к њему, а место његовог починка биће испуњено Славом.</verse>
				<verse number="11">Тога дана ће ГОСПОД други пут пружити руку, да врати Остатак свога народа из Асирије, Египта, Патроса, Куша, Елама, Шинара, Хамата и са морских острва.</verse>
				<verse number="12">Подићи ће заставу народима и сабрати прогнане Израелове и окупити расуте Јудине са четири стране света.</verse>
				<verse number="13">Нестаће Ефремова завист, биће затрто непријатељство Јудино: Ефрем више неће завидети Јуди и Јуда неће бити непријатељ Ефрему.</verse>
				<verse number="14">Обрушиће се на Филистејце на западу, заједно узимати плен од народâ на истоку. Ставиће руку на Едом и Моав, Амонци ће им бити поданици.</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД ће исушити залив египатског мора, замахнути руком над Еуфратом; својим силним дахом на седам потока ће га разделити, да се и у обући може прегазити.</verse>
				<verse number="16">Биће то друм Остатку његовог народа преосталом из Асирије, као онај који је био Израелу када је изашао из Египта.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Тога дана ћеш рећи: »Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ! Иако си био гневан на мене, твој гнев се одвратио и ти си ме утешио.</verse>
				<verse number="2">Да, Бог је моје спасење; уздаћу се, нећу се бојати. ГОСПОД БОГ је моја снага и песма; он је моје спасење постао.«</verse>
				<verse number="3">С радошћу ћете захватати воду са изворâ спасења.</verse>
				<verse number="4">Тога дана ћете рећи: »Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име призивајте. Обзнањујте његова дела међу народима, објављујте да му је Име узвишено.</verse>
				<verse number="5">Певајте ГОСПОДУ, јер је учинио величанствена дела; нека то сва земља зна.</verse>
				<verse number="6">Кличите и певајте од радости, житељи Сиона, јер је Светац Израелов међу вама.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Пророштво о Вавилону које је видео Исаија син Амоцов:</verse>
				<verse number="2">»Подигните заставу на голетном брду. Довикните им, махните им руком да уђу кроз племићке капије.</verse>
				<verse number="3">»Заповедио сам својим светима, своје ратнике сам позвао, да изврше моју срџбу они који се радују мојој победи.</verse>
				<verse number="4">Бука велика на горама, као од мноштва народâ. Галама међу царствима, као од народâ који се окупљају. ГОСПОД над војскама војску постројава за рат.</verse>
				<verse number="5">Из далеких земаља стижу, с крајева небеса – ГОСПОД и оруђа његове срџбе – да сву земљу униште.«</verse>
				<verse number="6">Закукајте, јер близу је Дан ГОСПОДЊИ, као уништење долази од Свесилнога.</verse>
				<verse number="7">Због тога ће свима омлитавити руке и свима клонути срце.</verse>
				<verse number="8">Ужас ће их обузети, бол и тескоба их шчепати. Превијаће се као жена у трудовима. Згледаће се у страху, зажарених лица.</verse>
				<verse number="9">Ево, долази Дан ГОСПОДЊИ, окрутан, са срџбом и љутим гневом, да земљу опустоши и у њој затре грешнике.</verse>
				<verse number="10">Јер, неће светлети звезде и њихова сазвежђа; потамнеће излазеће сунце и месец неће сјати.</verse>
				<verse number="11">»Казнићу свет за његово зло и опаке за њихов грех. Докрајчићу бахатост охолих и унизити надменост безочних.</verse>
				<verse number="12">Учинићу да човек буде ређи него чисто злато, ређи од злата офирског.</verse>
				<verse number="13">Зато ћу затрести небеса и земља ће се стрести с места од срџбе ГОСПОДА над војскама у дан његовог пламтећег гнева.</verse>
				<verse number="14">»Као газела коју лове и као овце без пастира сваки ће се вратити своме народу, сваки побећи у своју земљу.</verse>
				<verse number="15">Кога год нађу, пробошће га, и кога год ухвате, пашће од мача.</verse>
				<verse number="16">Њима наочиглед смрскаваће им одојчад, пљачкати куће и силовати жене.</verse>
				<verse number="17">»Ево, нахушкаћу на њих Међане, који не маре за сребро и не мили им се злато.</verse>
				<verse number="18">Њихови лукови косиће младиће; неће имати милости према одојчади, неће се сажалити на децу.</verse>
				<verse number="19">»А Вавилон, најлепше од царстава, понос и дика Халдејаца, биће као Содома и Гомора када их је Бог уништио.</verse>
				<verse number="20">Никада више неће бити насељен, нити ће ко у њему живети кроз сва поколења. Арапин неће дизати шатор у њему, ни пастир доводити овце на починак.</verse>
				<verse number="21">У њему ће лежати пустињска створења, шакали му испунити куће. У њему ће се настанити нојеви и поскакивати јарци.</verse>
				<verse number="22">Хијене ће завијати по његовим тврђавама, шакали по раскошним палатама. Крај му се приближава и дани му се примичу крају.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">ГОСПОД ће се опет смиловати Јакову и опет ће изабрати Израела и настанити их у њиховој земљи. Придружиће им се и дошљаци и сјединити се с Јаковљевим народом.</verse>
				<verse number="2">Народи ће их повести и довести их у њихов крај, а сами ће постати посед израелског народа као слуге и слушкиње у ГОСПОДЊОЈ земљи. Тако ће заробити оне који су заробили њих и владати над својим тлачитељима.</verse>
				<verse number="3">Онога дана када ти ГОСПОД дâ починак од патње и муке и тешког ропства које ти је било наметнуто,</verse>
				<verse number="4">тада ћеш о вавилонском цару певати ову ругалицу: »Како сконча тлачитељ! Како престаде његова бахатост!</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД сломи штап опаких, жезло владарско</verse>
				<verse number="6">које је гневно ударало народе непрекидним ударцима, које је бесно владало народима, безобзирно их прогонећи.</verse>
				<verse number="7">Сва земља почива, спокојна; радосно певање одјекује.</verse>
				<verse number="8">Чак и борови и либански кедрови ликују над тобом и говоре: ‚Откад си пао, нико не долази да нас сече.‘</verse>
				<verse number="9">»Шеол се ускомеша да те дочека када дођеш. У твоју част духове преминулих буди, све мртве земаљске вође; с престола диже све цареве народâ.</verse>
				<verse number="10">Сви ће се они одазвати и рећи ти: ‚И ти си ослабио као и ми, постао нам сличан.‘</verse>
				<verse number="11">Сав твој сјај у Шеол се стровалио заједно са свирком твојих харфи. Црви се прострли под тобом, црви су над тобом као покров.</verse>
				<verse number="12">Како паде с неба, звездо Данице, сине зорин? Како си збачен на земљу, ти, који си обарао народе?</verse>
				<verse number="13">Мислио си: ‚Попећу се на небо, уздићи свој престо изнад Божијих звезда. Седећу на саборној гори, на висовима горе Цафон.</verse>
				<verse number="14">Попећу се над вршке облака; бићу као Свевишњи.‘</verse>
				<verse number="15">А стровалио си се у Шеол, до дубина гробне јаме.</verse>
				<verse number="16">»Сви који те виде, блену у тебе и мисле о теби: ‚Зар је ово човек који је дрмао земљом и тресао царства,</verse>
				<verse number="17">који је свет претворио у пустињу, срушио му градове и који својим сужњима није дао да се врате кући?‘</verse>
				<verse number="18">»Сви цареви народâ леже у части, сваки у својој гробници.</verse>
				<verse number="19">А ти си избачен из своје гробнице као непожељна грана, прекривен покланима, прободенима мачем, онима које до каменог дна гробне јаме бацају. Као изгажена лешина,</verse>
				<verse number="20">нећеш им се придружити у гробу, јер си уништио своју земљу и побио свој народ. Потомство опаких никад се више неће помињати.</verse>
				<verse number="21">Припремите место где ћете му поклати синове због греха њихових праотаца. Неће се подићи да запоседну земљу и испуне свет својим градовима.«</verse>
				<verse number="22">»Устаћу против њих«, говори ГОСПОД над војскама. »Затрћу Вавилону име и преживеле, његово потомство и потомке«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="23">»Претворићу га у станиште сова и у мочвару, почистити га метлом уништења«, говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="24">ГОСПОД над војскама овако се заклео: »Да, оно што сам наумио, то ће и бити; оно што сам одлучио, то ће се и догодити.</verse>
				<verse number="25">Скршићу Асирца у мојој земљи, изгазити га на мојим горама. Његов јарам биће скинут с мога народа, његово бреме збачено с његових плећа.«</verse>
				<verse number="26">То је наум одређен за цео свет, то је рука испружена над свим народима.</verse>
				<verse number="27">Јер, ГОСПОД над војскама је одлучио – ко ће то да осујети? Руку је испружио – ко ће да је одврати?</verse>
				<verse number="28">Пророштво објављено оне године када је умро цар Ахаз:</verse>
				<verse number="29">Не радуј се, сва Филистејо, што је сломљен штап који те ударао. Јер, из змијског корена изаћи ће љута гуја која ће излећи летећег змаја.</verse>
				<verse number="30">Најбеднији сиромах налазиће пашу и убоги ће легати у миру. Али твој ћу корен затрти глађу – она ће ти поморити преживеле.</verse>
				<verse number="31">Закукај, капијо! Запомажи, граде! Страхуј, сва Филистејо! Са севера долази дим, војска у којој нико не заостаје.</verse>
				<verse number="32">Шта да се одговори гласницима тога народа? »ГОСПОД је учврстио Сион и у њему ће сиромаси његовог народа наћи уточиште.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Пороштво о Моаву: За једну ноћ Ар Моавски разорен, ућуткан. За једну ноћ Кир Моавски разорен, ућуткан.</verse>
				<verse number="2">Дивон се пење ка свом храму, на своје узвишице, да плаче. Моав нариче над Невом и Медвом. Свака глава обријана, свака брада одсечена.</verse>
				<verse number="3">На улицама обучени у кострет; на крововима и трговима сви наричу, сви лију сузе.</verse>
				<verse number="4">Хешбон и Елале запомажу, глас им се чује до Јахаца. Моавски војници дрхте, душа им тескобна.</verse>
				<verse number="5">Срце ми се цепа због Моава. Његови бегунци беже све до Цоара, све до Еглат-Шелишије. Пењу се ка Лухиту, плачући путем; на друму за Хоронајим своју пропаст оплакују.</verse>
				<verse number="6">Пресушиле су воде Нимрима и трава је свенула; растиње је нестало, нигде зеленила.</verse>
				<verse number="7">Зато све што су стекли и уштедели носе преко кланца Врба.</verse>
				<verse number="8">Јаук се разлеже моавском границом, њихова кукњава све до Еглајима, њихова кукњава све до Беер-Елима.</verse>
				<verse number="9">Пуне су крви воде Димона, али ја ћу још једно на њега навалити: лава на Моавове бегунце и оне који преостану у земљи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Пошаљи јагњад владару земље, из Селе у пустињи до горе Кћери сионске.</verse>
				<verse number="2">Као птице које се разбеже, избачене из гнезда, такве ће бити Моавке на газовима Арнона.</verse>
				<verse number="3">»Дај нам савет! Донеси одлуку! Нека ти сенка сред поднева буде као ноћ. Сакриј прогнане! Не одај бегунце!</verse>
				<verse number="4">Пусти прогнане из Моава да бораве код тебе. Буди им заклон од уништитеља.« »Тлачитељ ће скончати, престаће уништење; угњетач ће ишчезнути из земље.</verse>
				<verse number="5">У љубави ће се учврститити престо и на њему ће седети у истини, у Давидовом шатору, судија који тражи правду и хита да поступи правично.</verse>
				<verse number="6">»Чули смо за Моавову охолост, његову превелику охолост, његову уображеност, надменост и бахатост. Али празно је његово хвалисање.</verse>
				<verse number="7">Зато Моавци кукају над Моавом, сви до једног. За колачима од сувог грожђа из Кир-Харесета сломљено наричу.</verse>
				<verse number="8">Вену хешбонске њиве, а тако и лоза у Сивми. Незнабожачки владари најбоље чокоте изломише, који су некад досезали све до Јаазера и ширили се у пустињу, а изданци им се пружали све до мора.</verse>
				<verse number="9">»Зато плачем као што Јаазер плаче над лозом Сивме. Сузама вас заливам, Хешбоне и Елале. Утихну клицање због ваших зрелих плодова и жетви.</verse>
				<verse number="10">Радост и клицање несташе из воћњака; нема у виноградима песме ни подврискивања. Нико грожђе за вино не гази у муљачама, јер ја сам окончао клицање.</verse>
				<verse number="11">»Срце ми за Моавом јечи као лира и душа ме боли због Кир-Хереша.</verse>
				<verse number="12">»Када Моав дође на своју узвишицу, само ће се изнурити; када оде у своје светилиште да се моли, неће му користити.«</verse>
				<verse number="13">Тако је ГОСПОД раније говорио о Моаву,</verse>
				<verse number="14">а сада каже: »За три године, онако како их броји најамник, сјај Моава и мноштва његовог народа биће презрен, а његови преживели биће малобројни и нејаки.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Пророштво о Дамаску: »Ево, Дамаск више неће бити град, него ће постати гомила рушевина.</verse>
				<verse number="2">Ароерови градови биће напуштени, остављени стадима за пландиште, где их нико неће плашити.</verse>
				<verse number="3">Утврђени градови нестаће из Ефрема и царство из Дамаска. С остатком Арама биће као и са славом народа Израеловог«, говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="4">»Тога дана умањиће се слава Јаковљева и стањити сало његовог тела.</verse>
				<verse number="5">Биће као када жетелац хвата жито, а руком жање класје; биће као када човек пабирчи класје у долини Рефаим.</verse>
				<verse number="6">Али, остаће нешто пабирака, као када се омлати дрво маслине, па јој на самом врху остану две-три маслинке и четири-пет њих на плодним гранама«, говори ГОСПОД, Бог Израелов.</verse>
				<verse number="7">Тога дана човек ће упрети поглед у свога Творца и окренути очи ка Свецу Израеловом,</verse>
				<verse number="8">а неће упирати поглед у жртвенике, дело својих руку, ни окретати очи ка Ашериним моткама и кадионим жртвеницима, које је направио својим прстима.</verse>
				<verse number="9">Тога дана ће његови утврђени градови, које је напустио због Израелаца, постати као места препуштена шипражју и грмљу – пустош.</verse>
				<verse number="10">Заборавио си Бога, свога Спаситеља, не сећаш се Стене, своје Тврђаве. Зато, премда садиш дивне биљке и пресађујеш стране младице,</verse>
				<verse number="11">макар ти порасле у дан кад их посадиш и пропупеле истог јутра кад их пресадиш, жетва ће ти бити никаква у дан болести и бола непреболног.</verse>
				<verse number="12">Авај, хук многобројних народа! Хуче као када хуче таласи. Авај, тутњава народâ! Тутње као тутњава силних вода.</verse>
				<verse number="13">Макар народи тутњали као надируће воде, кад их он прекори, далеко беже, ветром ношени као плева на брдима, као прашина пред олују.</verse>
				<verse number="14">Увече, ето ужаса, пре сванућа, више га нема! Таква је судбина оних који нас робе и усуд оних који нас пљачкају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Тешко теби, земљо испуњена зујањем крила, с оне стране Кушових река,</verse>
				<verse number="2">која гласнике шаљеш морем и водом у чамцима од трске. Похитајте, брзи гласници, народу високом и глатке коже, народу кога се боје близу и далеко, народу моћном и насилном, чија је земља избраздана рекама.</verse>
				<verse number="3">Сви становници света, ви који живите на земљи, када се дигне барјак на горама, видећете га, и када се огласи овнујски рог, чућете га.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД ми овако рече: »Гледаћу ћутке из свога пребивалишта, као ваздух када трепери од жеге, као облак росе током припеке о жетви.«</verse>
				<verse number="5">Јер, пре жетве, када нестане пупољак, а цвет постане грозд који зри, он ће изданке одсећи косирима, а гране посећи и однети.</verse>
				<verse number="6">Биће све остављене горским птицама грабљивицама и дивљим животињама: грабљивице ће на њима проводити лето, а животиње зиму.</verse>
				<verse number="7">У то време ће дарове ГОСПОДУ над војскама доносити народ висок и глатке коже, народ кога се боје близу и далеко, народ моћан и насилан, чија је земља избраздана рекама, на место Имена ГОСПОДА над војскама, на гору Сион.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Пророштво о Египту: Ево ГОСПОД јаше на брзом облаку и долази у Египат. Пред њим дрхте египатски идоли, а Египћанима клоне срце.</verse>
				<verse number="2">»Нахушкаћу Египћанина на Египћанина: брат ће се борити против брата, сусед против суседа, град против града, царство против царства.</verse>
				<verse number="3">Египћане ће обузети тескоба: ја ћу им осујетити науме. Тражиће савет од идолâ и духова умрлих, медијумâ и призивачâ духова.</verse>
				<verse number="4">Предаћу Египћане у руке окрутног господара и свиреп цар ће владати над њима«, говори Господ, ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="5">Нестаће воде из Нила, а корито ће му бити спржено и суво.</verse>
				<verse number="6">Прокопи ће се усмрдети, египатски потоци се смањити и пресахнути. Свенуће трска и шаш</verse>
				<verse number="7">и све растиње крај Нила и на његовом ушћу. Сасушиће се све посејано крај Нила; биће развејано и нестаће.</verse>
				<verse number="8">Јецаће рибари, кукати сви који у Нил бацају удицу, клонути духом сви који у воду бацају мреже.</verse>
				<verse number="9">У очај ће пасти они који чешљају лан и они који танак лан ткају.</verse>
				<verse number="10">Снуждиће се ткачи, биће утучени надничари.</verse>
				<verse number="11">Како су глупи поглавари Цоана! Мудри фараонови саветници луде савете дају! Како можете да кажете фараону: »Наследник сам мудраца, наследник древних царева«?</verse>
				<verse number="12">Где су ти сада мудраци? Нека ти кажу и обзнане шта је ГОСПОД над војскама наумио с Египтом.</verse>
				<verse number="13">Поглавари Цоана постадоше безумни, поглавари Мемфиса преварени. Стубови Египтових племена одведоше га на странпутицу.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД је у њих улио духа вртоглавице, па се Египат тетура у свему што чини као пијанац који се тетура по својој бљувотини.</verse>
				<verse number="15">Нема помоћи Египту, ни од главе ни од репа, ни од палмове гране ни од трске.</verse>
				<verse number="16">Тога дана ће Египћани бити као жене. Дрхтаће у страху од замаха руке којом ГОСПОД над војскама замахује на њих.</verse>
				<verse number="17">Јудина земља биће страх и трепет Египту. Престравиће се свако кад је се сети, због онога што је ГОСПОД над војскама наумио да учини с Египтом.</verse>
				<verse number="18">Тога дана ће пет градова у Египту говорити ханаанским језиком и заклети се на верност ГОСПОДУ над војскама. Један од њих зваће се Град уништења.</verse>
				<verse number="19">Тога дана ће усред Египта бити жртвеник ГОСПОДУ, а на његовој граници споменик ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="20">Биће то знак и сведочанство ГОСПОДУ над војскама у Египту. Када завапе ГОСПОДУ због својих угњетача, он ће им послати Спаситеља и Бранитеља, и он ће их избавити.</verse>
				<verse number="21">Тако ће се ГОСПОД обзнанити Египћанима, и они ће тога дана спознати ГОСПОДА. Служиће ГОСПОДУ кланим жртвама и житним жртвама, заветовати му се и извршавати завете.</verse>
				<verse number="22">ГОСПОД ће ударити Египћане – ударити и исцелити. Они ће се окренути ГОСПОДУ, и он ће им услишити молбе и исцелити их.</verse>
				<verse number="23">Тога дана ће од Египта до Асирије бити друм. Асирци ће ићи у Египат, а Египћани у Асирију, па ће Египћани заједно с Асирцима служити ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="24">Тога дана ће се Израел као трећи придружити Египту и Асирији, и биће благослов земљи.</verse>
				<verse number="25">Благословиће их ГОСПОД над војскама, говорећи: »Благословен Египат, мој народ, Асирија, моје дело, и Израел, мој посед.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Оне године када је главни заповедник, кога је послао Саргон, цар Асирије, дошао у Ашдод, напао га и освојио,</verse>
				<verse number="2">у то време ГОСПОД је говорио преко Исаије сина Амоцовог. Он му рече: »Скини кострет с бокова и изуј сандале.« И Исаија тако и уради, па је ишао гô и бос.</verse>
				<verse number="3">Тада ГОСПОД рече: »Као што је мој слуга Исаија три године ишао гô и бос као знак и знамење против Египта и Куша,</verse>
				<verse number="4">тако ће цар Асирије голе и босе одвести сужње из Египта и изгнанике из Куша, и младе и старе, огољене задњице, на срамоту Египту.</verse>
				<verse number="5">Тада ће се уплашити и постидети они који су се уздали у Куш и хвалили се Египтом.</verse>
				<verse number="6">Тога дана ће народи који живе на овој обали рећи: ‚Ето шта се десило с онима у које смо се уздали, којима смо трчали да нам помогну и избаве нас од цара Асирије! Па, како онда ми да умакнемо?‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Пророштво о пустињи крај мора: Као што вихори који бришу кроз Негев долазе из пустиње, ужасног предела</verse>
				<verse number="2">– показа ми се у страшном виђењу – тако издајник издаје, уништитељ уништава. »Нападни, Еламе! Опседни, Медијо! Докрајчићу свако роптање.«</verse>
				<verse number="3">Зато ми грч раздире тело, бол ме обузима као жену трудови. Сувише сам згрчен да бих чуо, сувише уплашен да бих видео.</verse>
				<verse number="4">Срце ми прескаче, дрхтим од страха. Сутон за којим сам жудео ужас ми постаде.</verse>
				<verse number="5">Трпезу постављају, тепихе простиру, једу, пију! Устаните, заповедници, штитове науљите!</verse>
				<verse number="6">Господ ми рече: »Иди, постави осматрача, нека јавља шта види.</verse>
				<verse number="7">Ако види коњанике, двојицу по двојицу, јахаче на магарцима или јахаче на камилама, нека добро пази, с највећом помношћу.«</verse>
				<verse number="8">Осматрач повика: »Господару, цео дан без престанка стојим на осматрачници, сву ноћ остајем на свом положају.«</verse>
				<verse number="9">Изненада долазе јахачи, двојица по двојица. Осматрач јавља: »Пао је Вавилон! Пао је! Сви ликови његових богова смрскани су о земљу!«</verse>
				<verse number="10">О, мој народе, скршен на гумну, оно што сам чуо од ГОСПОДА над војскама, Бога Израеловог, то вам говорим.</verse>
				<verse number="11">Пророштво о Думи: Неко ме зове из Сеира: »Осматрачу, колико је још остало од ноћи? Осматрачу, колико је још остало од ноћи?«</verse>
				<verse number="12">Осматрач одговара: »Долази јутро, али и ноћ. Ако хоћете да питате, питајте, па се опет вратите.«</verse>
				<verse number="13">Пророштво о Арабији: Каравани дедански, преноћите у шикарама Арабије,</verse>
				<verse number="14">донесите воде жеднима. Становници земље Теман, донесите хлеба бегунцима.</verse>
				<verse number="15">Они беже од мача, мача исуканог, од натегнутог лука и жестоког боја.</verse>
				<verse number="16">Овако ми рече Господ: »За једну годину, како би је рачунао најамник, нестаће сав сјај Кедра.</verse>
				<verse number="17">Од стрелаца, Кедрових ратника, мало њих ће преживети.« Тако је говорио ГОСПОД, Бог Израелов.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Пророштво о Долини виђења: Шта ти је, па си се сав попео на кровове кућа,</verse>
				<verse number="2">граде испуњен метежом, бучни граде, разуздани граде. Твоји побијени нису побијени мачем, нити су изгинули у борби.</verse>
				<verse number="3">Сви твоји заповедници побегоше заједно; заробише их а да ни лук нису натегли. Сви твоји су заробљени заједно иако су побегли далеко.</verse>
				<verse number="4">Зато рекох: »Одврати поглед од мене, пусти ме да горко плачем. Не труди се да ме утешиш због уништења мога народа.«</verse>
				<verse number="5">Господ, ГОСПОД над војскама, спрема дан пометње, гажења и збрке у Долини виђења, дан рушења зидова и запомагања ка горама.</verse>
				<verse number="6">Елам узима тоболац, са својим коњаницима и коњима; Кир открива штит.</verse>
				<verse number="7">Твоје прекрасне долине пуне су борних кола, а коњаници су постављени на капији.</verse>
				<verse number="8">Уклоњен је Јудин заштитни покров, а ти тога дана погледа оружје у Палати шуме.</verse>
				<verse number="9">Видесте да има много пукотина у одбрани Давидовог града, накуписте воде из Доњег језерцета.</verse>
				<verse number="10">Избројасте зграде у Јерусалиму и порушисте куће да ојачате зид.</verse>
				<verse number="11">Између два зида саградисте спремиште да држи воду из Старог језерцета. Али не погледасте Онога који је све начинио и не видесте Онога који је све одавно уобличио.</verse>
				<verse number="12">Тога дана ГОСПОД над војскама вас позва да плачете и кукате, да обријете главе и обучете се у кострет.</verse>
				<verse number="13">А кад тамо – весеље и радост! Стока се коље и убијају овце, једе се месо и пије вино! »Једимо и пијмо«, говорите, »јер сутра ћемо умрети.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД над војскама ово је открио на моје уши: »Док не умрете, за овај грех неће бити помирења«, каже Господ, ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="15">Овако каже Господ, ГОСПОД над војскама: »Иди оном службенику Шевни, управитељу палате, и кажи му:</verse>
				<verse number="16">»‚Шта ти радиш овде и ко ти је дозволио да овде себи клешеш гроб? Он себи клеше гроб на висини и дуби себи почивалиште у стени!</verse>
				<verse number="17">Пази се! ГОСПОД ће те чврсто зграбити и бацити те, моћниче!</verse>
				<verse number="18">Завртеће те и бацити као куглу у пространу земљу. Тамо ћеш умрети и тамо ће остати твоја величанствена кола, срамото дома свога господара!</verse>
				<verse number="19">Ја ћу те истерати из службе; бићеш збачен са свог положаја.</verse>
				<verse number="20">»‚Тога дана ћу позвати свога слугу Елјакима сина Хилкијиног</verse>
				<verse number="21">и обући га у твоју одору, опасати га твојом тканицом и твоју власт предати у његове руке. Он ће бити отац житељима Јерусалима и народу Јуде.</verse>
				<verse number="22">На његова плећа ставићу кључ Давидове владарске куће – оно што он отвори, нико неће затворити; оно што он затвори, нико неће отворити.</verse>
				<verse number="23">Забићу га као клин у чврсто место; биће престо славе својој породици.</verse>
				<verse number="24">Сва слава његове породице висиће о њему: њен пород и потомство – сви мали судови, од чинија до крчагâ.‘</verse>
				<verse number="25">»Тога дана«, каже ГОСПОД над војскама, »попустиће клин који је забијен у чврсто место; биће одсечен и пасти, па ће отпасти сав терет који је висио о њему.« ГОСПОД је говорио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Пророштво о Тиру: Закукајте, лађе таршишке, јер вам је лука уништена и Тиру не остаде ни кућа ни лука. Вест им о томе стиже из земље китимске.</verse>
				<verse number="2">Залелечите, становници приморја и ви сидонски трговци, чији су гласници путовали морем</verse>
				<verse number="3">и големим водама. Ваш приход, жито Шихора и жетва Нила, долазио је од трговине с народима.</verse>
				<verse number="4">Постиди се, Сидоне, јер море – морска тврђава – рече: »Немам трудове, не рађам, не одгајам младиће, не подижем девојке.«</verse>
				<verse number="5">Када вест о Тиру стигне до Египћана, обузеће их тескоба.</verse>
				<verse number="6">Пређите у Таршиш, закукајте, становници приморја.</verse>
				<verse number="7">Зар је ово ваш град весеља, град прастари, прадавни, кога ноге однеше далеко, да се тамо настани?</verse>
				<verse number="8">Ко је то наумио против Тира, дароватеља круна, чији трговци су кнежеви, а накупци славни на земљи?</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД над војскама је то наумио, да скрши охолост сваке славе и понизи све славне на земљи.</verse>
				<verse number="10">Обрађуј своју земљу као што то раде крај Нила, Кћери таршишка, јер твоје луке више нема.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД испружи руку над морем и затресе царства. О Ханаану издаде наредбу, да му разори тврђаве.</verse>
				<verse number="12">Он рече: »Нећеш се више веселити, скршена Девице-Кћери сидонска. Устани, пређи у Китим, али ни тамо нећеш имати починка.«</verse>
				<verse number="13">Погледај земљу халдејску, народ кога више нема. Асирци од ње начинише станиште пустињским зверима. Подигоше опсадне куле, оголише јој тврђаве, у рушевину је претворише.</verse>
				<verse number="14">Закукајте, лађе таршишке, ваша тврђава је разорена.</verse>
				<verse number="15">У то време ће Тир бити заборављен седамдесет година, колики је животни век једног цара. А када прође седамдесет година, Тиру ће бити као блудници из песме:</verse>
				<verse number="16">»Узми лиру, прођи градом, блуднице заборављена. Свирај на харфи умилно, много песама отпевај, да те се сете.«</verse>
				<verse number="17">Када прође седамдесет година, ГОСПОД ће походити Тир, и Тир ће опет примати блудничку плату и блудничити са свим царствима на земљи.</verse>
				<verse number="18">Али његова добит и плата биће одвојени за ГОСПОДА. Неће је чувати ни гомилати, него ће његова добит ићи онима који живе пред ГОСПОДОМ, да имају хране у изобиљу и лепу одећу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Ево, ГОСПОД ће испразнити земљу и опустошити је, унаказити јој лице и распршити њене житеље.</verse>
				<verse number="2">Биће исто свештенику као и народу, господару као и робу, господарици као и робињи, продавцу као и купцу, зајмодавцу као и зајмопримцу, повериоцу као и дужнику.</verse>
				<verse number="3">Земља ће бити сасвим испражњена и докраја опљачкана, јер ГОСПОД је изрекао ову реч.</verse>
				<verse number="4">Земља тугује и вене, свет копни и вене, узвишени у земљи копне.</verse>
				<verse number="5">Становници земље укаљали су земљу, јер су прекршили Закон, искривили прописе, раскинули вечни Савез.</verse>
				<verse number="6">Зато проклетство прождире земљу, испаштају они који на њој живе. Зато су спаљени житељи земље, само неколико их преживе.</verse>
				<verse number="7">Младо вино тугује, лоза копни, сви весељаци јецају.</verse>
				<verse number="8">Престало је весеље уз даире, утихнула граја раздраганих, престало весеље уз лиру.</verse>
				<verse number="9">Више се не пије вино уз песму, опојно пиће је горко онима који га пију.</verse>
				<verse number="10">Разорен је град ништавни, затворен улаз у сваку кућу.</verse>
				<verse number="11">На улицама кукају за вином. Сва се радост претворила у смркнутост, весеље је прогнано из земље.</verse>
				<verse number="12">Град је остављен у рушевинама, капија му смрскана у иверје.</verse>
				<verse number="13">Тако ће бити на земљи, међу народима, као кад се тресе маслина или кад се пабирчи грожђе после бербе.</verse>
				<verse number="14">Глас дижу, кличу од радости, са запада поздрављају величанство ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="15">Стога дајте славу ГОСПОДУ на истоку, Имену ГОСПОДА, Бога Израеловог, на морским острвима.</verse>
				<verse number="16">С крајева земље чујемо песму: »Слава Праведноме!« Али ја рекох: »Копним! Копним! Тешко мени! Издајници издају! Својим издајништвом издајници издају!«</verse>
				<verse number="17">Ужас, јама и замка за тебе, становниче земље.</verse>
				<verse number="18">Ко побегне од звука ужаса, упашће у јаму, а ко се извуче из јаме, ухватиће се у замку. Отварају се уставе небеске, тресу се темељи земље.</verse>
				<verse number="19">Земља се разбија, земља се раскољује, земља је сасвим уздрмана.</verse>
				<verse number="20">Земља се тетура као пијанац и љуља као колибица под тежином своје побуне и пада да се више не дигне.</verse>
				<verse number="21">Тога дана ГОСПОД ће казнити небеску војску горе и цареве на земљи доле.</verse>
				<verse number="22">Биће окупљени као сужњи у јами, затворени у тамницу и кажњени после много дана.</verse>
				<verse number="23">Месец ће се постидети и сунце посрамити. Јер, ГОСПОД над војскама владаће на гори Сион и у Јерусалиму, и старешине народа гледаће његову Славу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, ти си мој Бог. Величаћу те и захваљивати твом Имену, јер си учинио чудесна дела, верно извршио науме које си давно смислио.</verse>
				<verse number="2">Претворио си град у гомилу крша, утврђени град у рушевину; туђинско утврђење више није град – никад га неће поново саградити.</verse>
				<verse number="3">Зато ће те славити силни народи, бојати те се градови безочних народа.</verse>
				<verse number="4">Ти си уточиште сиромаху, уточиште убогоме у његовој невољи, заклон од олује и хлад на припеци. Јер, дах безочних је као вихор који наваљује на зид</verse>
				<verse number="5">и као жега у пустињском крају. Ти ућуткујеш дреку туђинаца. Као кад облак својом сенком умањи жегу, тако се стиша песма безочних.</verse>
				<verse number="6">На овој гори ће ГОСПОД над војскама за све народе спремити гозбу од најбољих јела и одлежалих вина – од најсочнијег меса и најбољег вина.</verse>
				<verse number="7">На овој гори ће уништити вео који застире све народе, покров који покрива све народности</verse>
				<verse number="8">и заувек уништити смрт. Господ ГОСПОД избрисаће сузе са сваког лица и уклонити срамоту свог народа са целе земље. ГОСПОД је говорио.</verse>
				<verse number="9">Тога дана ће се говорити: »Да, ово је наш Бог. У њега смо се уздали, и он нас је спасао. Ово је ГОСПОД, у њега смо се уздали. Радујмо се и веселимо његовом спасењу.«</verse>
				<verse number="10">Рука ГОСПОДЊА почиваће на овој гори, а Моав ће бити изгажен под њим као што се слама изгази на буњишту.</verse>
				<verse number="11">Иако машу рукама као што маше пливач када плива, ГОСПОД ће оборити њихову охолост упркос вештини њихових руку.</verse>
				<verse number="12">Обориће високе зидове ваших тврђава, срушити их, бацити на земљу, у прашину.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тога дана ће се у Јудиној земљи певати ова песма: »Имамо јак град! Бог му додели спасење за зидове и бедеме.</verse>
				<verse number="2">Отворите капије да уђе праведан народ, народ који чува верност.</verse>
				<verse number="3">Даћеш савршен мир ономе ко је постојан, јер се у тебе узда.</verse>
				<verse number="4">Уздајте се у ГОСПОДА довека јер је ГОСПОД БОГ вечна Стена.</verse>
				<verse number="5">Он обара оне који бораве на висини; висок град обара, на земљу га обара, у прашину баца.</verse>
				<verse number="6">Ноге га газе, ноге потлачених, кораци сиромаха.</verse>
				<verse number="7">Праведникова стаза је равна, ти поравнаваш стазу праведникову.</verse>
				<verse number="8">Да, на путу твоје правде те чекамо, ГОСПОДЕ; твоје Име и спомен на тебе жеља су наше душе.</verse>
				<verse number="9">Ноћу ми душа чезне за тобом, мој дух те свесрдно тражи. Јер, кад твоја правда стигне на земљу, становници земље уче се праведности.</verse>
				<verse number="10">Иако се опакоме указује милост, он се не научи праведности. У земљи честитих он и даље чини зло и не обазире се на величанство ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОДЕ, рука ти је високо подигнута, али они је не виде. Нека виде твоју ревност за твој народ и постиде се. Нека их прогута огањ твојим душманима намењен.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОДЕ, ти си за нас одредио мир. Све што смо учинили, ти си учинио за нас.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОДЕ, Боже наш, над нама су владали и други господари осим тебе, али ми само твом Имену указујемо част.</verse>
				<verse number="14">Они су сада мртви, више не живе, њихови духови неће устати из мртвих. Ти си их казнио и донео им пропаст и избрисао сваки спомен на њих.</verse>
				<verse number="15">Ти си, ГОСПОДЕ, умножио народ, умножио си народ и прославио се. Ти си проширио све границе земље.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОДЕ, народ ти је дошао у својој невољи. Кад си га васпитавао стегом, теби се молио.</verse>
				<verse number="17">Као што се трудна жена којој се примакао порођај превија и виче од бола, такви смо и ми били пред тобом, ГОСПОДЕ.</verse>
				<verse number="18">Били смо трудни, превијали се од бола, а родили ветар. Нисмо донели спасење на земљи, нисмо родили становнике света.</verse>
				<verse number="19">Али твоји мртви ће оживети, тела ће им васкрснути. Пробудите се и закличите од радости, ви који живите у прашини. Твоја роса је као роса јутарња; земља ће родити своје мртве.</verse>
				<verse number="20">Иди, мој народе, уђи у своје одаје и за собом затвори врата. Сакриј се накратко док његов гнев не прође.</verse>
				<verse number="21">Јер, ево, ГОСПОД излази из свог пребивалишта да казни становнике земље за њихове грехе. Земља ће показати сву крв која је на њој проливена и неће више крити оне који су поклани на њој.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Тога дана ће ГОСПОД својим мачем, љутим, силним и јаким, казнити левијатана, хитру змију, левијатана, вијугаву змију; убиће морску неман.</verse>
				<verse number="2">Тога дана певајте о плодном винограду.</verse>
				<verse number="3">Ја, ГОСПОД, његов сам чувар и сваки час га заливам. Дан и ноћ стражарим над њим, да му ко не нашкоди.</verse>
				<verse number="4">Нисам гневан. Да ми се бар драч и трње успротиве, кренуо бих на њих у битку, заједно их спалио.</verse>
				<verse number="5">Или, нека у мени потраже уточиште, нека склопе мир са мном; да, нека склопе мир са мном.</verse>
				<verse number="6">У данима који долазе, Јаков ће се укоренити, Израел пропупети и процветати и плодовима испунити цео свет.</verse>
				<verse number="7">Да ли га је ударио као што је ударио оне који су ударали њега? Да ли га је убио као што су убијени они који су убијали њега?</verse>
				<verse number="8">За казну га отера и изгна, однесе га силним ветром источним.</verse>
				<verse number="9">Тако ће Јаковљева кривица бити поништена, а све ово плод уклањања његовог греха: када све каменове жртвеника у прах смрви као кречни камен, ниједна Ашерина мотка ни кадиони жртвеник неће остати усправљени.</verse>
				<verse number="10">Пуст стоји утврђени град, насеље напуштено, остављено као пустиња. Тамо телад пасе, тамо лежи и брсти му гране.</verse>
				<verse number="11">Кад му се гранчице осуше, одломе се, жене дођу и њима пале ватру. Јер, ово је народ без памети, па га његов Творац не жали, његов Створитељ нема милости за њега.</verse>
				<verse number="12">Тога дана ће ГОСПОД вршити жито од Еуфрата до Египатског потока и једног по једног вас сабрати, Израелци.</verse>
				<verse number="13">Тога дана затрубиће велик рог, и доћи ће они који су пропадали у Асирији и они који су прогнани у Египат, и поклонити се ГОСПОДУ на светој гори у Јерусалиму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Тешко оном венцу, дики пијанаца Ефремових, чија је величанствена лепота тек цвет који вене на главама оних који су се надули од мрсног јела и које је оборило вино.</verse>
				<verse number="2">Ево, Господ има нешто моћно и јако: олују с грȁдом и разорни вихор, жестоку кишу и пљускове који плаве, које ће руком бацити на земљу.</verse>
				<verse number="3">Венац, дика пијанаца Ефремових, биће изгажен ногама.</verse>
				<verse number="4">Цвет који вене, његова сјајна лепота, на главама оних који су се надули од мрсног јела биће као смоква сазрела пре лета – чим је ко види, узима је и гута.</verse>
				<verse number="5">Тога дана ће ГОСПОД над војскама бити сјајна круна, прекрасан венац Остатку свога народа,</verse>
				<verse number="6">дух правде ономе ко седи на судијској столици и снага онима који одбијају напад код капије.</verse>
				<verse number="7">А ови тетурају од вина и љуљају се од опојног пића. Свештеник и пророк тетурају од опојног пића. Збркани су од вина, љуљају се од опојног пића; тетурају се када имају виђења, спотичу се када доносе пресуде.</verse>
				<verse number="8">Сви столови прекривени бљувотином, нема ни месташца незапрљаног.</verse>
				<verse number="9">»Кога он то учи знању? Коме тумачи поруку? Деци одвикнутој од мајчиног млека, коју више не доје?</verse>
				<verse number="10">Јер, говори: ‚Цав лацав, цав лацав, кав лакав, кав лакав, зеер шам, зеер шам. ‘«</verse>
				<verse number="11">Да, уснама странаца и туђим језиком Бог ће говорити овом народу,</verse>
				<verse number="12">којем је рекао: »Ово је место починка; нека се уморни одморе« и: »Ово је место одмора«, али они не хтедоше да послушају.</verse>
				<verse number="13">Зато ће им реч ГОСПОДЊА бити: »Цав лацав, цав лацав, кав лакав, кав, лакав, зеер шам, зеер шам,« да иду и падну наузнак, да се повреде, ухвате у замку и буду заробљени.</verse>
				<verse number="14">Стога чујте реч ГОСПОДЊУ, ви подругљивци који владате овим народом у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="15">Ви говорите: »Склопили смо савез са смрћу и договорили се са Шеолом: када бич прође као поплава, нас неће дохватити, јер смо лаж учинили својим уточиштем и превару својим склоништем.«</verse>
				<verse number="16">Стога овако каже Господ ГОСПОД: »Ево, постављам камен на Сиону, камен проверени, драгоцени камен угаони за темељ сигуран. Ко се узда, неће се плашити.</verse>
				<verse number="17">Правду ћу учинити мерничким ужетом, праведност виском. Грȁд ће збрисати ваше уточиште од лажи, вода поплавити ваше склониште.</verse>
				<verse number="18">Биће поништен ваш савез са смрћу, неће опстати ваш договор са Шеолом. Када бич прође као поплава, прегазиће вас</verse>
				<verse number="19">и кад год прође, однеће вас. А пролазиће јутро за јутром и дању и ноћу.« Када схватите ову поруку, спопашће вас ужас.</verse>
				<verse number="20">Постеља је прекратка да се испружите на њој, ћебе преуско да се у њега увијете.</verse>
				<verse number="21">ГОСПОД ће устати као на гори Перацим, разјарити се као у долини Гивон, да учини своје дело, дело чудновато, и изврши свој наум, наум тајанствени.</verse>
				<verse number="22">Сада се више не ругајте, да вас ланци још више не стегну. Чуо сам од Господа, ГОСПОДА над војскама, да је целој земљи наменио уништење.</verse>
				<verse number="23">Послушајте и чујте мој глас, помно саслушајте шта вам говорим.</verse>
				<verse number="24">Оре ли орач сваког дана за сетву? Бразди ли и дрља земљу непрестано?</verse>
				<verse number="25">Кад јој поравна површину, зар не баца мирођијино семе и не сеје ким? Зар не сеје пшеницу у редове, јечам где треба, а крупник по ободу?</verse>
				<verse number="26">Његов Бог га учи и поучава како треба.</verse>
				<verse number="27">Мирођија се не удара млатилом, нити се преко кима прелази точком, него се мирођија удара штапом, а ким се млати прутом.</verse>
				<verse number="28">Хлебно жито се меље – зато га човек не млати унедоглед. Колски точак и коњи пређу преко њега, али га не здробе.</verse>
				<verse number="29">Све ово долази од ГОСПОДА над војскама, чији је савет диван и мудрост величанствена.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Тешко Ариелу, Ариелу, граду у ком се утаборио Давид. Додаје годину на годину, празник му иде за празником.</verse>
				<verse number="2">Али ја ћу дићи опсаду под Ариелом, и биће плача и кукњаве, и он ће ми бити као огњиште жртвеника.</verse>
				<verse number="3">Утаборићу се око тебе, опколити те опсадним кулама и подићи насипе.</verse>
				<verse number="4">Оборен, говорићеш са земље; говор ће ти бити мумлање из прашине. Глас ће ти долазити из земље као дух покојников, говор ће ти бити шапат из прашине.</verse>
				<verse number="5">А мноштво твојих непријатеља као ситан прах ће постати, мноштво насилничко као развејана плева. Изненада, у магновењу,</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД над војскама походиће те са грмљавином, земљотресом и силном тутњавом, с вихором и олујом и пламтећим огњем који прождире.</verse>
				<verse number="7">Тада ће мноштво народâ који се боре против Ариела, који насрћу на њега и његове тврђаве и опседају га, бити као сан, као сновиђење,</verse>
				<verse number="8">као када гладан човек сања да једе, а буди се празног желуца, или када жедан човек сања да пије, а буди се малаксао и жедан, тако ће бити с мноштвом народâ који се боре против горе Сион.</verse>
				<verse number="9">Запањите се! Зачудите се! Ослепите се, обневидите! Напијте се, али не од вина! Тетурајте се, али не од опојног пића!</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД је на вас излио духа учмалости. Затворио вам је очи – ваше пророке; покрио вам је главе – ваше видеоце.</verse>
				<verse number="11">Зато вам је ово виђење као речи запечаћене књиге. Ако је дате неком ко зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не могу, јер је запечаћено.«</verse>
				<verse number="12">Или, ако је дате неком ко не зна да чита и кажете му: »Молимо те, прочитај ово«, он ће рећи: »Не знам да читам.«</verse>
				<verse number="13">Господ каже: »Овај народ ми само устима прилази и уснама ме поштује, а срце му је далеко од мене. Боје ме се само због заповести научених од људи.</verse>
				<verse number="14">Стога ћу, ево, опет запањити овај народ чинећи све чудо за чудом. Нестаће мудрост мудрих, ишчезнути умност умних.«</verse>
				<verse number="15">Тешко онима који траже дубине да своје науме сакрију од ГОСПОДА, који своја дела чине у тами, говорећи: »Ко нас види? Ко ће сазнати?«</verse>
				<verse number="16">Како све наопако чините! Као да се за грнчара мисли да је глина! Зар ће дело рећи за онога који га је направио: »Није ме он направио«? Може ли лонац да каже за грнчара: »Он ништа не разуме«?</verse>
				<verse number="17">Либан ће се убрзо претворити у плодну њиву, а плодна њива изгледаће као шума.</verse>
				<verse number="18">Тога дана ће глуви чути речи књиге и очи слепих прогледати из тмине и мрака.</verse>
				<verse number="19">Понизни ће се опет радовати у ГОСПОДУ, убоги се радовати у Свецу Израеловом.</verse>
				<verse number="20">Нестаће безочни, ишчезнути подругљивци; биће истребљени сви који смишљају зло –</verse>
				<verse number="21">они који друге окривљују речју, који на суду постављају замку судији и без разлога ускраћују правду недужноме.</verse>
				<verse number="22">Зато ГОСПОД, који је откупио Авраама, овако каже Јаковљевом народу: »Јаков се више неће стидети, више неће пребледети у лицу.</verse>
				<verse number="23">Када види сву своју децу, моје дело усред себе, држаће моје Име светим. Држаће светим Свеца Јаковљевог, бојати се Бога Израеловог.</verse>
				<verse number="24">Они који су духом застранили, уразумиће се; они који гунђају, прихватиће поуку.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">»Тешко непокорној деци«, говори ГОСПОД, »која извршавају наум, али не мој, која склапају савезништво, али не по мојој вољи, и грех на грех гомилају,</verse>
				<verse number="2">која силазе у Египат не тражећи од мене савет, да од фараона траже заштиту и у сенци Египта уточиште.</verse>
				<verse number="3">Али фараонова заштита биће вам на срамоту, заклон у сенци Египта ваша брука.</verse>
				<verse number="4">Иако су му поглавари у Цоану, а гласници су му дошли у Ханес,</verse>
				<verse number="5">сви ће се осрамотити због народа од ког немају користи, који им никакву помоћ ни корист не доноси, већ само бруку и срамоту.«</verse>
				<verse number="6">Пророштво о животињама Негева: У земљи муке и невоље, лавица и лавова, гуја и отровница, носе своје богатство на плећима магараца, своје благо на грбама камила, народу од ког им нема користи,</verse>
				<verse number="7">Египту, чија је помоћ ништавна и бескорисна, па га зовем »Рахав, дангуба«.</verse>
				<verse number="8">Иди и за њих урежи на таблици, напиши на свитку, да им у будућим данима буде за сведочанство довека.</verse>
				<verse number="9">Они су бунтован народ, лажљива деца која неће да слушају поуку ГОСПОДЊУ.</verse>
				<verse number="10">Они говоре видеоцима: »Не гледајте виђења« и пророцима: »Не пророкујте нам оно што је право. Говорите нам оно што нам прија, пророкујте опсене.</verse>
				<verse number="11">Скрените с пута, сиђите са стазе, склоните нам с очију Свеца Израеловог.«</verse>
				<verse number="12">Стога овако каже Светац Израелов: »Зато што сте одбацили ову реч, уздали се у тлачење и ослањали на превару,</verse>
				<verse number="13">овај грех ће вам бити као пукотина која се шири у високом зиду и чини да се он сруши изненада, у магновењу.</verse>
				<verse number="14">Разбиће се у комадиће као суд грнчарски. Тако ће немилосрдно бити смрскан да се међу крхотинама неће наћи ниједна довољно велика да се њоме узме жераве из ватре или захвати воде из чатрње.«</verse>
				<verse number="15">Овако каже Господ ГОСПОД, Светац Израелов: »Спасење вам је у покајању и починку, снага у спокоју и уздању. Али ви то нећете.</verse>
				<verse number="16">Рекли сте: ‚Не, побећи ћемо на коњима.‘ Зато ћете и бежати. И: ‚Одјахаћемо на брзим коњима.‘ Зато ће и ваши гонитељи бити брзи.</verse>
				<verse number="17">Вас хиљаду ће побећи кад само један запрети; кад петорица запрете, сви ћете побећи, док не останете сами као копљача наврх горе, као застава на брду.«</verse>
				<verse number="18">А ГОСПОД чезне да вам се смилује, устаје да се на вас сажали. Јер, ГОСПОД је праведан Бог. Благо свима који га ишчекују.</verse>
				<verse number="19">Народе сионски, који живиш у Јерусалиму, нећеш више плакати. Чим завапиш, он ће ти се смиловати; чим те чује, услишиће те.</verse>
				<verse number="20">Иако те Господ храни хлебом тескобе и поји водом тлачења, ваш Учитељ се више неће крити – својим очима ћете га видети.</verse>
				<verse number="21">Кренеш ли десно или лево, чућеш иза себе глас како каже: »Ово је пут; њиме идите.«</verse>
				<verse number="22">Ваши сребром обложени идоли и ваши златом прекривени ликови постаће вам нечисти. Одбацићете их као уложак месечнице и рећи им: »Губите се!«</verse>
				<verse number="23">Он ће слати кишу за семе које сејеш у земљу, па ће храна коју земља роди бити богата и изобилна. Тога дана ће твоја говеда пáсти на пространим пашњацима.</verse>
				<verse number="24">Волови и магарци који обрађују земљу јешће најбоље крмиво, набацано вилама и лопатом.</verse>
				<verse number="25">На свакој високој гори и на сваком високом брду тећи ће потоци воде на дан великога покоља, када попадају куле.</verse>
				<verse number="26">Тада ће, онога дана када ГОСПОД учврсти сломљене кости свога народа и исцели ране које је задао, светлост месеца бити као светлост сунца, а светлост сунца седам пута сјајнија, као светлост седам дана.</verse>
				<verse number="27">Ево, Име ГОСПОДЊЕ долази издалека, с пламтећим гневом и густим димом. Усне су му пуне срџбе, а језик огањ који прождире.</verse>
				<verse number="28">Дах му је као набујала река која досеже до гуше. Он народности сеје кроз сито уништења, у чељусти народâ умеће узде које их воде на странпутицу.</verse>
				<verse number="29">Тада ће вам песма бити као у ноћи кад се слави свети празник. Срце ће вам бити радосно као кад се уз фрулу иде на гору ГОСПОДЊУ, Стени Израеловој.</verse>
				<verse number="30">ГОСПОД ће се огласити величанственим гласом и показати своју руку, која удара у љутом гневу и у прождирућем огњу, с провалом облака, олујом и грȁдом.</verse>
				<verse number="31">Од гласа ГОСПОДЊЕГ уплашиће се Асирија; шибом ће је ударити.</verse>
				<verse number="32">Сваки ударац казненог штапа који ГОСПОД спусти на Асирце док с њима буде ратовао биће уз даире и лире.</verse>
				<verse number="33">Тофет је одавно спреман, припремљен за цара: дубока јама, огњена и пространа, са много огња и много дрва. Дах ГОСПОДЊИ, као поток горућег сумпора, огањ распирује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Тешко онима који у Египат силазе по помоћ, на коње се ослањају, у борна кола се уздају, јер их је много, и у коњанике, јер су врло снажни, а не гледају у Свеца Израеловог, нити од ГОСПОДА траже помоћ.</verse>
				<verse number="2">Али и он је мудар и може да навали несрећу. Он своје речи не повлачи. Устаће против куће злих, против оних који помажу зликовцима.</verse>
				<verse number="3">Египћани су само људи, нису Бог; коњи су им од меса, а не од духа. Када ГОСПОД испружи руку, посрнуће помагач и пасти онај коме помаже – обојица ће пропасти заједно.</verse>
				<verse number="4">Овако ми каже ГОСПОД: »Као кад лав, млади лав, режи над својим пленом, па се мноштво пастира против њега окупи, а он се не плаши њихове вике нити га узнемирава њихова галама, тако ће и ГОСПОД над војскама сићи да поведе бој за гору Сион и њене висове.</verse>
				<verse number="5">Као што птице круже над гнездом, тако ће ГОСПОД над војскама штитити Јерусалим. Штитиће га и избавити, поштедети га и спасти.</verse>
				<verse number="6">Вратите се, Израелци, Ономе против кога се тако силно побунисте.</verse>
				<verse number="7">Јер, тога дана ће сваки од вас одбацити идоле од сребра и злата које су ваше грешне руке начиниле.</verse>
				<verse number="8">Асирија ће пасти од мача, али не људског; прождреће је мач, али не човечији. Бежаће пред мачем, и њени младићи постаће кулучари.</verse>
				<verse number="9">Пашће њено утврђење због ужаса, престравити се њени заповедници кад ратни барјак угледају«, говори ГОСПОД, чији је огањ на Сиону, чија је пећ у Јерусалиму.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Ево, цар ће владати у праведности и службеници управљати у правди.</verse>
				<verse number="2">Свако ће бити као заклон од ветра и склониште од олује, као потоци у пустињи и сенка велике стене у жедној земљи.</verse>
				<verse number="3">Тада се више неће затварати очи оних који виде и слушаће уши оних који чују.</verse>
				<verse number="4">Срце непромишљених разумеће знање, а муцав језик говориће јасно и течно.</verse>
				<verse number="5">Будалу више неће звати племенитим, ни покварењака поштовати.</verse>
				<verse number="6">Јер, будала говори будалаштине и у срцу смишља зло: да почини безбожно дело, да о ГОСПОДУ шири заблуду, да гладнога остави празног желуца и да жедноме ускрати воду.</verse>
				<verse number="7">Средства покварењака су зла; он смишља опаке сплетке да лажима уништи сиромаха када убоги тражи правду.</verse>
				<verse number="8">А племенит човек кује племените науме и чини племенита дела.</verse>
				<verse number="9">Устаните, ви нехајне жене, и чујте мој глас; ви безбрижне кћери, слушајте шта говорим.</verse>
				<verse number="10">За годину и неколико дана, дрхтаћете, ви безбрижне, јер неће бити бербе грожђа и неће доћи брање плодова.</verse>
				<verse number="11">Дрхтите, ви нехајне жене, тресите се од страха, ви безбрижне. Скините се и обнажите, опашите кострет око бокова.</verse>
				<verse number="12">Ударајте се у груди због дражесних поља, због родних лоза</verse>
				<verse number="13">и због земље мога народа зарасле у трње и драч, због свих веселих кућа и овог раздраганог града.</verse>
				<verse number="14">Палата ће бити напуштена, опустеће бучни град. Тврђава и кула-стражара постаће пустош довека, радост дивљим магарцима, пашњак стадима</verse>
				<verse number="15">док се Дух не излије на нас са висине и пустиња се не претвори у плодну њиву, а плодна њива не буде као шума.</verse>
				<verse number="16">Правда ће пребивати у пустињи, а праведност живети на њиви.</verse>
				<verse number="17">Мир ће бити дело праведности, а плод праведности спокој и уздање довека.</verse>
				<verse number="18">Мој народ ће живети у мирним становима, у сигурним кућама, на безбрижним пландиштима.</verse>
				<verse number="19">Макар се грȁд оборио на шуму, а град био сравњен са земљом,</verse>
				<verse number="20">благо вама, јер ћете сејати крај сваког потока и пуштати говеда и магарад да иду слободно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Тешко теби, уништитељу, теби, који ниси уништен! Тешко теби, издајниче, теби кога нису издали! Када престанеш да уништаваш, ти ћеш бити уништен. Када престанеш да издајеш, тебе ће издати.</verse>
				<verse number="2">Милостив нам буди, ГОСПОДЕ! Тебе ишчекујемо! Буди нам снага сваког јутра, наше спасење у време невоље.</verse>
				<verse number="3">Народи побегну када загрмиш, народности се распрше када устанеш.</verse>
				<verse number="4">Плен се скупља као што скакавац жање, као јато скакаваца на њега се бацају.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД је узвишен, јер пребива на висини, Сион ће испунити правдом и праведношћу.</verse>
				<verse number="6">Биће он чврст темељ у твојим временима, богата ризница мудрости, знања и спасења. Страх од ГОСПОДА благо је од њега.</verse>
				<verse number="7">Ево, њихови јунаци кукају на улицама, весници мира горко плачу.</verse>
				<verse number="8">Опустеше друмови, нема путника на путевима. Савезништва се раскидају, сведоци презиру, нико се не поштује.</verse>
				<verse number="9">Земља тугује и копни, Либан је постиђен и вене. Шарон је као пустиња, у Башану и Кармелу лишће опада.</verse>
				<verse number="10">»Сада ћу устати«, каже ГОСПОД. »Сада ћу се уздићи, сада се узвисити.«</verse>
				<verse number="11">Плеву зачињете, стрњику рађате! Ваш дах је огањ који ће вас прождрети.</verse>
				<verse number="12">Народи ће горети као кречни камен, запалити се као посечено трње.</verse>
				<verse number="13">»Чујте шта сам учинио, ви који сте далеко и ви који сте близу; спознајте моју снагу.«</verse>
				<verse number="14">Грешници на Сиону су престрављени, безбожнике хвата дрхтавица. »Ко ће од нас опстати крај ватре која прождире? Ко ће од нас опстати крај вечног огња?«</verse>
				<verse number="15">Онај ко живи праведно и говори оно што је право, ко одбија изнуђен добитак, ко не пружа руку да прими мито, ко запушава уши да не слуша о крвопролићу и затвара очи да не гледа зло –</verse>
				<verse number="16">тај ће живети на висовима, тврђава на литици биће му уточиште, имаће довољно хлеба и воде му неће понестати.</verse>
				<verse number="17">Очи ће ти гледати цара у његовој лепоти и посматрати земљу која се простире далеко.</verse>
				<verse number="18">Размишљаћеш о протеклом ужасу: »Где је сада онај који је бројао? Где је онај који је вагао? Где је онај који је пребројавао куле?«</verse>
				<verse number="19">Више нећеш видети те бахате људе, људе говора неразговетног, језика чудног и неразумљивог.</verse>
				<verse number="20">Погледај ка Сиону, граду наших светковина. Очи ће ти видети Јерусалим, станиште мирно, шатор који се неће померити, чији се кочићи неће ишчупати нити ће му иједан конопац пући.</verse>
				<verse number="21">Тамо ће ГОСПОД, Силни, бити као место широких река и потока којим не плове галије и не пролазе моћне лађе.</verse>
				<verse number="22">Конопци им висе незатегнути, па јарбол не стоји чврсто; једро није разапето. Тада ће се делити велико благо, па ће се и хроми домоћи плена.</verse>
				<verse number="23">Јер, ГОСПОД је наш судија, ГОСПОД је наш законодавац, ГОСПОД је наш цар. Он ће нас спасти.</verse>
				<verse number="24">Нико ко живи на Сиону неће рећи: »Болестан сам.« Биће опроштени греси његових житеља.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Приђите да чујете, народности! Помно слушајте, народи! Нека чује земља и све што је на њој, свет и све што је из њега.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД је гневан на све народе, бесан на све њихове војске. Докраја ће их затрти, покољу их предати.</verse>
				<verse number="3">Њихови побијени биће избачени. Дизаће се смрад њихових лешина, њихова крв тећи ће горама.</verse>
				<verse number="4">Све звезде небеске ће се распасти и небо се смотати као свитак, све звездано мноштво пасти као увело лишће са лозе, као смежуране смокве са дрвета.</verse>
				<verse number="5">Мој мач се напио крви на небесима. Сада, ево, силази да казни Едом, народ који сам докраја затро.</verse>
				<verse number="6">Мач ГОСПОДЊИ огрезао је у крви и лојем је премазан – крви јагањаца и јараца и лојем са овнујских бубрега. Јер, ГОСПОДУ се спрема жртва у Боцри и велик покољ у Едому.</verse>
				<verse number="7">Уз њих ће попадати дивља говеда, јунци и бикови. Земља ће им се натопити крвљу и њихова прашина замастити лојем.</verse>
				<verse number="8">Јер, ГОСПОД има дан освете, годину одмазде, да Сион подржи у његовој парници.</verse>
				<verse number="9">Едомови потоци претвориће се у смолу, његова прашина у сумпор. Земља ће му постати горућа смола;</verse>
				<verse number="10">ни ноћу ни дању неће се гасити, дим ће јој се дизати довека. Из поколења у поколење лежаће пуста, нико више неће пролазити кроз њу.</verse>
				<verse number="11">Запосешће је пустињска сова и буљина, у њој се гнездити кукувија и гавран. ГОСПОД ће над Едомом растегнути уже пометње и висак празнине.</verse>
				<verse number="12">Његови племићи неће имати шта да назову царством; нестаће сви његови поглавари.</verse>
				<verse number="13">Трње ће му израсти у палатама, коприва и трње у утврђењима. Постаће станиште шакалима, дом нојевима.</verse>
				<verse number="14">Пустињска створења сретаће се с хијенама, дивокозе се дозивати мекетањем. Тамо ће ноћна створења себи налазити место починка.</verse>
				<verse number="15">Сове ће се тамо гнездити, полагати јаја, излегати птиће и окупљати их под крилима. И соколови ће се тамо скупљати, сваки са својим паром.</verse>
				<verse number="16">Потражите у свитку ГОСПОДЊЕМ и прочитајте: ниједан од ових неће изостати, ниједан неће бити без свог пара. Јер, његова уста су заповедила, његов Дух их је окупио.</verse>
				<verse number="17">Он је за њих бацио коцку, његова рука земљу им је одмерила ужетом. Она ће бити њихова довека и у њој ће боравити кроз сва поколења.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Радоваће се пустиња и сасушена земља; веселиће се пустара и процветати. Као шафран</verse>
				<verse number="2">ће се расцветати, силно се радовати и клицати од радости. Даће јој се слава Либана, сјај Кармела и Шарона. Видеће Славу ГОСПОДЊУ, сјај Бога нашега.</verse>
				<verse number="3">Оснажите слабашне руке, учврстите клецава колена.</verse>
				<verse number="4">Реците плашљивима у срцу: »Будите јаки! Не бојте се! Ваш Бог ће доћи с осветом, са Божијом одмаздом ће доћи да вас спасе.«</verse>
				<verse number="5">Тада ће се отворити очи слепима и отпушити уши глувима.</verse>
				<verse number="6">Тада ће хроми поскакивати као јелен, језик немих клицати од радости. Вода ће покуљати у пустари и потоци у пустињи.</verse>
				<verse number="7">Ужарени песак постаће језеро, жедна земља извори воде. У јазбинама где су лежали шакали израшће трава, шаш и трска.</verse>
				<verse number="8">Биће тамо широк друм, а зваће се Пут светости. Нечисти неће пролазити њиме. Биће то пут за Божији народ, за оне који по њему иду. Опаки безумници неће тумарати по њему.</verse>
				<verse number="9">На том друму неће бити лава, нити ће се крвожедна звер пењати на њега – неће се на њему наћи. Њиме ће ићи само откупљени.</verse>
				<verse number="10">Вратиће се они које је ГОСПОД откупио и певајући ући у Сион. Биће окруњени вечном радошћу; обузеће их радост и весеље, а побећи ће туга и јецање.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Четрнаесте године владавине цара Езекије, асирски цар Санхериб нападе све утврђене јудејске градове и заузе их.</verse>
				<verse number="2">Потом асирски цар посла из Лахиша свог главног саветника са великом војском цару Езекији у Јерусалим. Када се главни саветник зауставио код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље,</verse>
				<verse number="3">пред њега изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.</verse>
				<verse number="4">Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност?</verse>
				<verse number="5">Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене?</verse>
				<verse number="6">Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега.</verse>
				<verse number="7">А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником«?‘</verse>
				<verse number="8">»Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих.</verse>
				<verse number="9">Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике.</verse>
				<verse number="10">Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«</verse>
				<verse number="11">Тада Елјаким, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«</verse>
				<verse number="12">Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овим људима који седе на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«</verse>
				<verse number="13">Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!</verse>
				<verse number="14">»Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави.</verse>
				<verse number="15">Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.«</verse>
				<verse number="16">Не слушајте Езекију.‘ »Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње,</verse>
				<verse number="17">док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ.</verse>
				<verse number="18">Не дајте Езекији да вас завара када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара?</verse>
				<verse number="19">Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку?</verse>
				<verse number="20">Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«</verse>
				<verse number="21">Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«</verse>
				<verse number="22">Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ,</verse>
				<verse number="2">а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом</verse>
				<verse number="3">да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди.</verse>
				<verse number="4">Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«</verse>
				<verse number="5">Када су службеници цара Езекије дошли Исаији,</verse>
				<verse number="6">он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара.</verse>
				<verse number="7">Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«</verse>
				<verse number="8">Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.</verse>
				<verse number="9">Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им:</verse>
				<verse number="10">»Кажите јудејском цару Езекији: »‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.«</verse>
				<verse number="11">Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити?</verse>
				<verse number="12">Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли?</verse>
				<verse number="13">Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«</verse>
				<verse number="14">Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="15">Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ:</verse>
				<verse number="16">»ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу.</verse>
				<verse number="17">Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога.</verse>
				<verse number="18">Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље.</verse>
				<verse number="19">Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена.</verse>
				<verse number="20">Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«</verse>
				<verse number="21">Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије,</verse>
				<verse number="22">ево шта ГОСПОД каже против њега: »‚Девица-Кћи сионска презире те, руга ти се. Кћи јерусалимска за тобом маше главом.</verse>
				<verse number="23">Кога си вређао и кога хулио? На кога си викао и бахато га гледао? Зар на Свеца Израеловог!</verse>
				<verse number="24">Преко својих слугу Господа си вређао. И рекао си: »Са мноштвом својих кола попех се на висове гора, на највише врхове Либана. Посекох му највише кедрове и најлепше борове. Стигох му до најдаљих крајева, до шума најгушћих.</verse>
				<verse number="25">Копао сам зденце у туђим земљама и пио воду. Табанима својим све сам египатске реке исушио.«</verse>
				<verse number="26">»‚Зар ниси чуо? Давно сам то одредио, од искона наумио, а сада остварујем: да ти утврђене градове у гомиле крша претвориш.</verse>
				<verse number="27">Житељи њихови, изнемогли, унезверени су и постиђени. Као биљке су у пољу, као зелени изданци, као трава наврх крова спржена пре но што нарасте.</verse>
				<verse number="28">Знам када седаш и када излазиш и враћаш се и како на мене бесниш.</verse>
				<verse number="29">А зато што бесниш на мене и што ми је твоја бахатост допрла до ушију, ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста и вратити те путем којим си дошао.</verse>
				<verse number="30">»‚А ово ће ти бити знак, Езекија: »‚Ове ћете године јести оно што само никне, а догодине оно што само израсте. Треће године сејаћете и жњети, садити винограде и јести од њиховог рода.</verse>
				<verse number="31">Преостали од народа Јуде пустиће корен и донети род.</verse>
				<verse number="32">Из Јерусалима ће изаћи Остатак, са горе Сион Преживели. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.</verse>
				<verse number="33">»‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије: Неће ући у овај град ни овде одапети стрелу. Неће пред њега доћи са штитом ни опсадне насипе дићи око њега.</verse>
				<verse number="34">Путем којим је дошао, њиме ће се и вратити. Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="35">‚Бранићу овај град и спасти га, себе ради и ради мога слуге Давида.‘«</verse>
				<verse number="36">Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви!</verse>
				<verse number="37">Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.</verse>
				<verse number="38">Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«</verse>
				<verse number="2">Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="3">»Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је исправно у твојим очима.« И горко заплака.</verse>
				<verse number="4">Тада реч ГОСПОДЊА дође Исаији:</verse>
				<verse number="5">»Иди и реци Езекији: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Додаћу твом животу петнаест година.</verse>
				<verse number="6">И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град.</verse>
				<verse number="7">А ово ће ти бити знак од ГОСПОДА, да ће ГОСПОД урадити оно што је обећао:</verse>
				<verse number="8">Ево, учинићу да се сенка коју сунце баца на Ахазово степениште врати десет степеника уназад.‘« И сунце се врати десет степеника уназад колико је било сишло.</verse>
				<verse number="9">Ово је написао Езекија, цар Јуде, након што се опоравио од своје болести:</verse>
				<verse number="10">»Мислио сам: у подне свога живота, зар морам да прођем кроз капије Шеола, лишен остатка својих година.</verse>
				<verse number="11">Мислио сам: нећу видети ГОСПОДА у земљи живих, нећу више видети људе, ни бити са становницима овог света.</verse>
				<verse number="12">Кућа ми је ишчупана и уклоњена од мене као шатор пастирски. Свој живот сам смотао, као ткалац, а он ме одсекао од разбоја. У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.</verse>
				<verse number="13">»Стрпљиво сам чекао до зоре, а он ми све кости поломи као лав. »У једном дану и ноћи докрајчићеш ме.</verse>
				<verse number="14">»Као ласта и дрозд пијукао сам, као голубица тужно јечао. Очи ми се уморише од гледања у небо. Господе, мучим се, помози ми!</verse>
				<verse number="15">»Шта да кажем? Како ми је рекао, тако је и учинио. Проживећу понизно све своје године због мукâ своје душе.</verse>
				<verse number="16">»Господе, од тога човек живи и мој дух и у томе живот налази. Здравље си ми вратио и дао ми да живим.</verse>
				<verse number="17">За своје добро сам се толико намучио. Због своје љубави од јаме уништења си ме сачувао, све моје грехе бацио себи иза леђа.</verse>
				<verse number="18">Јер Шеол ти не захваљује, смрт те не хвали. У твоју верност се не уздају они који у гробну јаму силазе.</verse>
				<verse number="19">Живи, живи те хвале, као ја данас. Очеви о твојој верности говоре деци.</verse>
				<verse number="20">»ГОСПОД ће ме спасти! Зато ћемо уз жичане инструменте певати у Дому ГОСПОДЊЕМ све дане свога живота.«</verse>
				<verse number="21">Исаија је био рекао: »Направите облог од згњечених смокава и привијте га на чир, па ће оздравити.«</verse>
				<verse number="22">А Езекија је упитао: »Који ће бити знак да ћу ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест и излечење.</verse>
				<verse number="2">Езекија радосно прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.</verse>
				<verse number="3">Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?« »Из далеке земље«, одговори Езекија. »Дошли су ми из Вавилона.«</verse>
				<verse number="4">Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?« »Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«</verse>
				<verse number="5">Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДА над војскама:</verse>
				<verse number="6">‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«</verse>
				<verse number="8">»Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">»Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог.</verse>
				<verse number="2">»Говорите нежно Јерусалиму и објавите да је његово тешко служење окончано, да му је грех окајан, да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.«</verse>
				<verse number="3">Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ, у пустоши поравнајте друм за Бога нашега!</verse>
				<verse number="4">Свака долина ће се уздићи, свака планина и брдо слегнути, тле џомбасто постаће равно и врлети равница.</verse>
				<verse number="5">Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА и сви људи ће је заједно видети. Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.«</verse>
				<verse number="6">Глас каже: »Вичи.« А ја рекох: »Шта да вичем?« »Сваки човек је као трава и сва његова приврженост као пољски цвет;</verse>
				<verse number="7">трава се осуши и цвет отпадне кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ. Да, народ је трава.</verse>
				<verse number="8">Трава се осуши и цвет отпадне, али реч Бога нашега остаје довека.«</verse>
				<verse number="9">Попни се на високу гору, ти који доносиш радосну вест Сиону, снажно подигни глас, ти који доносиш радосну вест Јерусалиму – подигни га, не бој се. Кажи Јудиним градовима: »Ево Бога вашега!«</verse>
				<verse number="10">Ево, Господ ГОСПОД долази са силом и својом руком влада. Ево, с њим је његова награда, а пред њим његова накнада.</verse>
				<verse number="11">Као пастир напаса своје стадо; својом руком скупља јагњад и у недрима их носи, а дојилице води.</verse>
				<verse number="12">Ко је дланом измерио море или педљем премерио небеса? Ко је земаљску прашину скупио у корпу, на кантару извагао планине, а на теразијама брегове?</verse>
				<verse number="13">Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ или га учио као саветник?</verse>
				<verse number="14">Коме се обратио да га просветли? Ко га је упутио на пут правде, дао му знање и показао му пут до мудрости?</verse>
				<verse number="15">Ево, народи су као кап у ведру, вреде као трун прашине на ваги. Ево, он подиже острва као да су прах.</verse>
				<verse number="16">Либан не би био доста за ватру на жртвенику, ни његове животиње за паљенице.</verse>
				<verse number="17">Пред њим су сви народи као ништа, за њега су ништавни и мање него ништа.</verse>
				<verse number="18">С ким ћете упоредити Бога? С каквим ликом ћете га упоредити?</verse>
				<verse number="19">С идолом? Њега излива занатлија, а златар га облаже златом и израђује му ланчиће од сребра.</verse>
				<verse number="20">Ко је сувише сиромашан за такву жртву, бира дрво које не труне, па тражи вештог занатлију да направи идола који се неће претурити.</verse>
				<verse number="21">Зар не знате? Зар нисте чули? Зар вам од почетка није речено? Зар, од кад је свет утемељен, нисте разумели?</verse>
				<verse number="22">Он седи на престолу над земљом, чији су житељи као скакавци. Небеса разастире као завесу и разапиње их као шатор за становање.</verse>
				<verse number="23">Кнежеве предаје ништавилу и владаре овога света у ништа претвара.</verse>
				<verse number="24">Тек што буду засађени, тек што буду засејани, тек што им се стабљика укорени у земљи, он дуне на њих и они се осуше, вихор их разнесе као стрњику.</verse>
				<verse number="25">»С ким ћете ме упоредити?« каже Светац. »Или ко ми је раван?«</verse>
				<verse number="26">Подигните поглед ка небесима и погледајте: Ко је све то створио? Онај који изводи војску звезда, једну по једну, и сваку по имену зове. Због његове велике силе и силне снаге ниједна не недостаје.</verse>
				<verse number="27">Зашто говориш, Јакове, и жалиш се, Израеле: »Мој пут је скривен од ГОСПОДА, мој Бог не мари за моју правду«?</verse>
				<verse number="28">Зар не знате? Зар нисте чули? ГОСПОД је Бог вечни, Створитељ крајева земље. Он се не умара и не малакше; нико не може у његов ум да проникне.</verse>
				<verse number="29">Он малаксаломе даје снагу, а слабоме увећава моћ.</verse>
				<verse number="30">Младићи се умарају и малакшу и момци посрћу и падају,</verse>
				<verse number="31">али они који се уздају у ГОСПОДА обновиће снагу као што орлови обнављају перје. Трчаће и неће малаксати, ходаће и неће посустати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">»Умукните преда мном, острва! Нека народи обнове снагу, нека приђу и говоре. Хајде да се заједно нађемо на суду.</verse>
				<verse number="2">Ко је пробудио онога са истока, којег на сваком кораку прати победа? Онај који му предаје народе и пред њим покорава цареве. Мачем их претвара у прах, лŷком у плеву коју разноси ветар.</verse>
				<verse number="3">Он их гони и несметано напредује, ноге му земљу не додирују.</verse>
				<verse number="4">Ко је то учинио и извршио? Онај који од почетка позива нараштаје – ја, ГОСПОД, који сам био с првима од њих и који ћу бити с последњима, ја сам тај.«</verse>
				<verse number="5">Острва су видела, и обузима их страх, крајеви земље дрхте. Примичу се и стижу,</verse>
				<verse number="6">свако сваком помаже и говори свом брату: »Буди јак!«</verse>
				<verse number="7">Занатлија бодри златара и онај који равна чекићем храбри онога који кује на наковњу. За вар каже: »Добар је« и прикуцава идола да се не претури.</verse>
				<verse number="8">»Али ти, Израеле, мој слуго, Јакове, кога сам изабрао, потомче Авраама, мога пријатеља,</verse>
				<verse number="9">ти кога сам узео са крајева земље, позвао те из њених најдаљих закутака, ти коме сам рекао: ‚Ти си мој слуга; изабрао сам те и нисам те одбацио‘ –</verse>
				<verse number="10">не бој се, јер ја сам с тобом, не плаши се, јер ја сам твој Бог. Ја ћу те оснажити и помоћи ти, ја ћу те подупрети својом десницом победничком.</verse>
				<verse number="11">Ево, биће постиђени и извргнути руглу сви који су бесни на тебе. Као ништа ће бити и пропасти они који ти се противе.</verse>
				<verse number="12">Тражићеш, али нећеш наћи оне који се с тобом споре. Они који против тебе ратују на крају ће бити као ништа.</verse>
				<verse number="13">Јер ја, ГОСПОД, твој Бог, твоју десницу држим. »Ја сам Онај који ти каже: ‚Не бој се; ја ћу ти помоћи.‘</verse>
				<verse number="14">Не бој се, црвићу Јакове, малобројни Израеле, јер сâм ја ћу ти помоћи«, говори ГОСПОД, твој Откупитељ, Светац Израелов.</verse>
				<verse number="15">»Ево, направићу од тебе млатило, ново и оштро, са много зубаца. Млатићеш планине и здробити их и од брегова ћеш направити плеву.</verse>
				<verse number="16">Вејаћеш их, и ветар ће их однети и вихор одувати. А ти ћеш се радовати у ГОСПОДУ, поносити се у Свецу Израеловом.</verse>
				<verse number="17">Сиромаси и убоги траже воде, а ње нема, језик им се осушио од жеђи. Али ја, ГОСПОД, услишићу их, ја, Бог Израелов, нећу их оставити.</verse>
				<verse number="18">Учинићу да потеку реке на голетима, изворе отворити посред долова. Пустињу ћу претворити у језерца, исушену земљу у изворе водâ.</verse>
				<verse number="19">Посадићу у пустињи кедар, багрем, мирту и маслину, у пустолини заједно ставити борове, јеле и чемпресе,</verse>
				<verse number="20">да сви виде и знају, да размисле и схвате да је то рука ГОСПОДЊА учинила, да је то створио Светац Израелов.</verse>
				<verse number="21">»Изложите свој случај«, каже ГОСПОД. »Изнесите доказе«, каже Цар Јаковљев.</verse>
				<verse number="22">»Нека приђу и кажу нам шта ће се догодити. Кажите нам о ономе што је било пре, шта значи, да о томе размислимо и сазнамо његов исход. Или објавите нам оно што ће бити,</verse>
				<verse number="23">кажите нам шта носи будућност, да знамо да сте богови. Учините бар нешто, добро или зло, да се престрашимо и испунимо страхом.</verse>
				<verse number="24">Али ви сте мање но ништа и дела су вам ништавна; одвратан је ко вас изабере.</verse>
				<verse number="25">Пробудио сам једнога са севера, и он долази; са истока је позван по имену. Он гази владаре као блато, као грнчар који гази глину.</verse>
				<verse number="26">Ко је о томе говорио од почетка, да бисмо знали, или унапред, да бисмо рекли: ‚Био је у праву‘? Нико није говорио о томе, нико пророковао, нико ни реч није чуо од вас.</verse>
				<verse number="27">Ја сам први рекао Сиону: ‚Погледај, ево их!‘ и Јерусалиму послао гласника радосних вести.</verse>
				<verse number="28">Гледам, али нема ниједнога, ниједнога међу овима да дâ савет, ниједнога да одговори кад их питам.</verse>
				<verse number="29">Ево, сви су они ништа! Дела су им ништавна, њихови ликови ветар су и збрка.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">»Ево мога слуге, кога подржавам, изабранога мога, миљеника моје душе. На њега ћу ставити свога Духа и он ће народима донети правду.</verse>
				<verse number="2">Неће викати ни подизати глас, нити ће му се глас чути на улицама.</verse>
				<verse number="3">Трску згњечену неће сломити, ни угасити фитиљ који тиња. Заиста ће донети правду;</verse>
				<verse number="4">неће устукнути ни обесхрабрити се док правду не успостави на земљи. У његово учење острва ће се уздати.«</verse>
				<verse number="5">Овако каже Бог, ГОСПОД, који је створио небеса и разапео их, који је разастро земљу и оно што из ње излази, који даје дах људима на њој и живот онима који по њој ходају:</verse>
				<verse number="6">»Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности. Узећу те за руку, чувати те и учинити да будеш Савез народу и светлост незнабошцима,</verse>
				<verse number="7">да отвориш слепе очи, да изведеш сужње из затвора и да из тамнице пустиш оне који седе у тами.</verse>
				<verse number="8">»Ја сам ГОСПОД – то ми је Име! Не дам своју славу другоме ни своју хвалу идолима.</verse>
				<verse number="9">Ево, збило се оно што је било пре и сада објављујем ново; пре него што настане, ја вам најављујем.«</verse>
				<verse number="10">Певајте ГОСПОДУ нову песму, хвалоспев му певајте с крајева земље, ви који пловите морем и све што је у њему, острва и сви који на њима живе.</verse>
				<verse number="11">Нека радосно подигну глас пустиња и њени градови, насеља у којима живи Кедар. Нека житељи Селе запевају од радости, нека завичу са горских врхова.</verse>
				<verse number="12">Нека дају славу ГОСПОДУ и изричу му хвалу по острвима.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД корача у бој као ратник, као војник распирује свој гнев. Снажно извикује бојни поклич и снагу показује на непријатељима.</verse>
				<verse number="14">»Дуго сам ћутао, мировао и суспрезао се. Али сада, као жена која рађа, вичем, сопћем и уздишем.</verse>
				<verse number="15">Опустошићу горе и брегове и сасушити све њихово растиње. Реке ћу претворити у исушену земљу, а језерца исушити.</verse>
				<verse number="16">Слепе ћу повести путем који не познају, стазама њима непознатим. Пред њима ћу таму претворити у светлост, а неравнине поравнати. То је оно што ћу учинити; нећу их оставити.</verse>
				<verse number="17">А они који се уздају у идоле, који ликовима говоре: ‚Ви сте наши богови‘, они ће узмакнути у крајњој срамоти.«</verse>
				<verse number="18">»Слушајте, глуви! Гледајте, слепи, и видите!</verse>
				<verse number="19">Ко је слеп ако не мој слуга и глув као гласник кога шаљем? Ко је слеп као онај који ми се обавезао, слеп као слуга ГОСПОДЊИ?</verse>
				<verse number="20">Много си видео, али ниси марио, уши су ти отворене, али ништа не чујеш.«</verse>
				<verse number="21">Свидело се ГОСПОДУ да ради своје праведности свој Закон учини великим и славним.</verse>
				<verse number="22">Али ово је народ опљачкан и похаран. Сви су ухваћени у јаме и склоњени у затворе. Као плен их одведоше, а никог да их избави; опљачкаше их, а нико да каже: »Врати!«</verse>
				<verse number="23">Који од вас ће то чути или на то обратити пажњу у времену које долази?</verse>
				<verse number="24">Ко је предао Јакова да постане плен и Израела пљачкашима? Зар није ГОСПОД, против кога смо грешили? Јер, нису хтели да иду његовим путевима, нису се покоравали његовом Закону.</verse>
				<verse number="25">Зато је на њих излио свој пламтећи гнев, страхоте рата, који их окружи огњем, а они не схватише, сажеже их, а они то не узеше к срцу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">А сада овако каже ГОСПОД, Онај који те је створио, Јакове, Онај који те је саздао, Израеле: »Не бој се, јер ја сам те откупио; по имену сам те позвао – ти си мој.</verse>
				<verse number="2">Будеш ли прелазио преко водâ, ја ћу бити с тобом, и преко река, неће те преплавити. Будеш ли пролазио кроз огањ, нећеш се опећи, пламен те неће опрљити.</verse>
				<verse number="3">Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог, Светац Израелов, твој Спаситељ. Египат дајем као откупнину за тебе, Куш и Севу у замену за тебе.</verse>
				<verse number="4">Зато што си драгоцен у мојим очима и достојан части, и зато што те волим, даћу људе у замену за тебе и народе за твој живот.</verse>
				<verse number="5">Не бој се, јер ја сам с тобом. Довешћу твоју децу с истока и сабрати те са запада.</verse>
				<verse number="6">Рећи ћу северу: ‚Предај их!‘ и југу: ‚Не задржавај их! Доведи моје синове издалека и моје кћери са крајева земље</verse>
				<verse number="7">– све који се зову мојим Именом, које сам створио за своју Славу, које сам саздао и начинио.‘«</verse>
				<verse number="8">Изведи народ који је слеп, а има очи, који је глув, а има уши.</verse>
				<verse number="9">Све народности се сабиру и народи окупљају. Који од њих је ово прорекао или нам објавио оно што је било пре? Нека доведу сведоке да докажу да су били у праву, да и други чују и кажу: »Истина је.«</verse>
				<verse number="10">»Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД, »и мој слуга кога сам изабрао, да знате и да ми верујете и да увидите да сам ја Он. Пре мене ниједан бог није саздан нити после мене има иједнога.</verse>
				<verse number="11">Ја, ја сам ГОСПОД, и осим мене нема Спаситеља.</verse>
				<verse number="12">Ја сам открио и спасао и обзнанио – ја, а не неки туђи бог међу вама. Ви сте ми сведоци«, говори ГОСПОД, »да сам ја Бог</verse>
				<verse number="13">и да сам од давнина Он. Нико не може из моје руке да избави. Кад ја учиним, ко може да промени?«</verse>
				<verse number="14">Овако каже ГОСПОД, ваш Откупитељ, Светац Израелов: »Ради вас ћу послати у Вавилон. Поломићу све затворске преворнице, и клицање Халдејаца претвориће се у кукњаву.</verse>
				<verse number="15">Ја сам ГОСПОД, ваш Светац, Створитељ Израелов, ваш Цар.«</verse>
				<verse number="16">Овако каже ГОСПОД, који је кроз море направио пут, стазу међу моћним водама,</verse>
				<verse number="17">који је намамио кола и коњанике, војску и силне ратнике заједно, и они легоше, али не устадоше, угашени, утрнути као фитиљ:</verse>
				<verse number="18">»Заборавите шта је било пре, не размишљајте о прошлости.</verse>
				<verse number="19">Ево, чиним нешто ново, већ се помаља, зар не примећујете? Пут правим у пустињи и реке у пустолини.</verse>
				<verse number="20">Шакали и нојеви и друге звери указаће ми част када створим воду у пустињи и реке у пустолини да напојим свој изабрани народ,</verse>
				<verse number="21">народ који сам за себе саздао да ми исказује хвале.</verse>
				<verse number="22">Али ти ме ниси призивао, Јакове, као да сам ти додијао, Израеле.</verse>
				<verse number="23">Ниси ми доносио овце за паљенице, ниси ми част указивао кланим жртвама. Нисам те оптерећивао житним жртвама, ни додијавао ти тражећи кâд.</verse>
				<verse number="24">Ниси ми новцем куповао мирисни иђирот, ни ситио ме лојем својих жртава. Него, ти си мене оптерећивао својим гресима и додијавао ми својим злоделима.</verse>
				<verse number="25">А ја, ја сам Он који ради себе брише твоје преступе и твојих греха се више не сећа.</verse>
				<verse number="26">Подсети ме на прошлост, заједно расправимо спор; говори и докажи да си недужан.</verse>
				<verse number="27">Твој први праотац је згрешио, твоји представници се побунили против мене.</verse>
				<verse number="28">Зато сам срамоти извргао поглаваре Светилишта, а Јакова одредио за потпуно уништење и Израела за поруге.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">»Али, слушај сада, Јакове, мој слуго, Израеле, кога сам изабрао.</verse>
				<verse number="2">Овако каже ГОСПОД, који те је створио, који те је у мајчиној утроби обликовао, који ће ти помоћи: Не бој се, Јакове, мој слуго, Јешуруне, кога сам изабрао.</verse>
				<verse number="3">Јер, излићу воду на жедну земљу и потоке на исушено тле. Свога Духа ћу ти излити на потомство и свој благослов на твоје потомке.</verse>
				<verse number="4">Ницаће као трава на ливади, као тополе покрај водâ текућих.</verse>
				<verse number="5">Један ће рећи: ‚Ја сам ГОСПОДЊИ‘, други ће се звати именом Јаковљевим, трећи ће на руци написати: ‚ГОСПОДЊИ‘ и узети име Израел.«</verse>
				<verse number="6">Овако каже ГОСПОД, Цар и Откупитељ Израелов, ГОСПОД над војскама: »Ја сам Први и Последњи; осим мене нема Бога.</verse>
				<verse number="7">Ко је као ја? Нека се јави. Нека то објави и образложи ми. Ко је још давно најавио шта ће бити? Нека нам он прорекне шта ће бити.</verse>
				<verse number="8">Не дрхтите, не бојте се. Зар то нисам ја још давно објавио и прорекао? Ви сте ми сведоци. Има ли Бога осим мене? Не, нема друге Стене, ни за једну не знам.</verse>
				<verse number="9">»Ништавни су сви који праве идоле и нема користи од њихових драгоцености. Они који сведоче за идоле, слепи су и незналице – на своју срамоту.</verse>
				<verse number="10">Ко прави бога и излива идола од ког нема користи?</verse>
				<verse number="11">Он и њему слични биће извргнути срамоти; занатлије су само људи. Нека се сви окупе и појаве; препашће се и осрамотити.</verse>
				<verse number="12">Ковач узима алат и на ужареном угљевљу израђује идола, чекићима га обликује, снажном руком обрађује. Огладни и изгуби снагу, не пије воде и замори се.</verse>
				<verse number="13">Дрводеља мери ужетом, писаљком црта лик, па га деље длетима и обележава шестаром. Направи га по људском лику, дâ му лепоту човека, да стоји у храму.</verse>
				<verse number="14">Посече кедрове или узме чемпрес или храст, па га за себе однегује међу шумским дрвећем, или посади бор, који нарасте од кише.</verse>
				<verse number="15">То је човеку огрев; он узима мало дрва да се угреје, пали ватру и пече хлеб. Али издеље и бога и слави га, направи идола и клања му се.</verse>
				<verse number="16">Половину изгори у ватри; на томе испржи месо, једе га и наједе се. Уз то се и греје и говори: ‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘</verse>
				<verse number="17">Од остатка направи бога, свог идола, пада пред њим и клања му се. Моли му се и говори: ‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘</verse>
				<verse number="18">Ништа они не знају и не разумеју; очи су им заслепљене, па не виде, и срце затворено, па не разумеју.</verse>
				<verse number="19">Нико да размисли, нико нема знања ни памети да каже: ‚Половину сам изгорео у ватри и на жеравици испекао хлеб, испржио месо и појео га. Зар да од остатка направим нешто гнусно? Зар да се клањам дрвеној клади?‘</verse>
				<verse number="20">Храни се пепелом, заводи га обмануто срце, не може да се спасе, ни да каже: ‚Зар ово у мојој десници није лаж?‘</verse>
				<verse number="21">»Сећај се овога, Јакове, и ти, Израеле, јер си мој слуга: Ја сам те начинио, ти си мој слуга; нећу те заборавити, Израеле.</verse>
				<verse number="22">Развејао сам твоје прекршаје као облак, твоје грехе као измаглицу. Врати ми се, јер ја сам те откупио.«</verse>
				<verse number="23">Певајте од радости, небеса, јер ГОСПОД је то учинио; вичите, дубине земаљске. Запевајте, планине и свако дрво у вама, јер ГОСПОД је откупио Јакова и показује своју Славу у Израелу.</verse>
				<verse number="24">Овако каже ГОСПОД, твој Откупитељ, који те је у мајчиној утроби саздао: »Ја сам ГОСПОД, који је све створио, који је сâм разапео небо, који је без помоћи распростро земљу,</verse>
				<verse number="25">који осујећује знамења лажних пророка и од гаталаца прави лудаке, који мудраце врти у кругу и знање им претвара у глупост,</verse>
				<verse number="26">који обистињује реч свога слуге и испуњава наум својих гласника, који за Јерусалим каже: ‚Биће насељен‘, за Јудине градове: ‚Биће обновљени‘ и за њихове развалине: ‚Ја ћу их подићи,‘</verse>
				<verse number="27">који каже мору: ‚Пресахни! Ја ћу ти исушити реке!‘«</verse>
				<verse number="28">који каже за Кира: »Он је мој пастир и извршиће све што желим. Он ће рећи за Јерусалим: ‚Нека се обнови‘ и за Храм: ‚Нека му се поставе темељи.‘</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">»Овако каже ГОСПОД своме помазанику Киру, кога сам узео за десницу да пред њим покорим народе и разоружам цареве, да пред њим отворим врата да се капије не затворе:</verse>
				<verse number="2">Ићи ћу пред тобом и сравнити планине; развалићу бронзане капије и просећи гвоздене преворнице.</verse>
				<verse number="3">Даћу ти блага похрањена у тами и богатства склоњена на тајна места, да спознаш да сам ја ГОСПОД, Бог Израелов, који те зове по имену.</verse>
				<verse number="4">Ради свога слуге Јакова и Израела, изабранога мога, позивам те по имену и дајем ти почасни назив, иако ме не знаш.</verse>
				<verse number="5">»Ја сам ГОСПОД, и нема другога, осим мене нема Бога. Оснажићу те, иако ме не знаш,</verse>
				<verse number="6">да се од истока до запада зна да сам ја једини. Ја сам ГОСПОД, и нема другога.</verse>
				<verse number="7">Ја обликујем светлост и стварам таму, ја доносим благостање и стварам несрећу, ја, ГОСПОД, чиним све то.</verse>
				<verse number="8">Пусти кишу одозго, небо, нека из облака запљушти праведност. Нека се раствори земља, да изникне спасење и нека с њим израсте праведност. Ја, ГОСПОД, створио сам то.</verse>
				<verse number="9">Тешко оном ко се препире са својим Творцем, оном ко је само посуда међу глиненим посудама. Зар глина каже грнчару: ‚Шта то правиш?‘ или: ‚Твоје дело нема ручке‘?</verse>
				<verse number="10">Тешко оном ко каже оцу: ‚Шта си то зачео?‘ или мајци: ‚Шта си то родила?‘</verse>
				<verse number="11">Овако каже ГОСПОД, Светац Израелов, његов Творац: Зар ћете ме испитивати о мојој деци или ми наређивати за моја дела?</verse>
				<verse number="12">Ја сам Онај који је начинио земљу и на њој створио човека. Моје руке су разапеле небеса и ја заповедам њиховој звезданој војсци.</verse>
				<verse number="13">Ја сам у својој праведности подигао Кира, све стазе ћу му поравнати. Он ће поново дићи мој град и ослободити моје изгнане, без плате или награде«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="14">Овако каже ГОСПОД: »Богатство Египта и добит Куша и високи Сабејци прећи ће к теби и биће твоји; ићи ће за тобом и у оковима прећи к теби. Поклониће ти се и молити те, говорећи: ‚Само је с тобом Бог, и нема другога, нема другог Бога.‘«</verse>
				<verse number="15">Ти си заиста скривени Бог, Боже и Спаситељу Израелов.</verse>
				<verse number="16">Биће постиђени и извргнути руглу сви који праве идоле; заједно ће отићи у срамоти.</verse>
				<verse number="17">А Израела ће ГОСПОД спасти вечним спасењем; нећеш бити постиђен ни икад више извргнут срамоти.</verse>
				<verse number="18">Јер, овако каже ГОСПОД – он који је створио небеса, он је Бог, он који је обликовао и начинио земљу, он ју је учврстио; није је створио да буде пуста, него ју је саздао да буде насељена – он каже: »Ја сам ГОСПОД, и нема другога.</verse>
				<verse number="19">Нисам говорио у тајности, однекуд из земље таме, нисам Јаковљевом потомству рекао: ‚Потражите ме у беспућу.‘ Ја, ГОСПОД, говорим истину и објављујем оно што је право.</verse>
				<verse number="20">Окупите се и дођите, заједно приђите, ви који сте побегли од народâ. Незналице су они који носе идоле од дрвета и моле се богу који их не може спасти.</verse>
				<verse number="21">Објавите шта ће бити, образложите – нека се међу собом посаветују. Ко је ово још давно прорекао? Ко је то у далекој прошлости објавио? Зар нисам ја, ГОСПОД? Осим мене нема Бога, Бога праведног и Спаситеља, осим мене нема ниједнога.</verse>
				<verse number="22">Окрените се мени и спасите се, сви крајеви земље, јер ја сам Бог и нема другога.</verse>
				<verse number="23">Самим собом се заклех, моја уста изрекоше праведну реч и неће је опозвати. Свако колено ће се савити преда мном и сваки језик се заклети на верност.</verse>
				<verse number="24">Говориће: ‚Само у ГОСПОДУ су праведност и снага.‘« Сви који су били бесни на њега, доћи ће к њему и бити постиђени.</verse>
				<verse number="25">А у ГОСПОДУ ће сви Израелови потомци бити оправдани и силно се радовати.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Бел се повија, Нево клеца, товарне животиње носе њихове идоле. Ликови које уоколо носате тешко су бреме исцрпљеним животињама.</verse>
				<verse number="2">Клецају, повијају се заједно, немоћни да спасу товар, и они сами у заточеништво одлазе.</verse>
				<verse number="3">»Слушај ме, народе Јаковљев, сви ви који сте још остали од народа Израеловог, ви које подупирем од кад сте зачети и носим од кад сте се родили.</verse>
				<verse number="4">И када остарите, ја сам Он, и када вам коса оседи, ја ћу вас подупирати. Ја сам вас начинио и ја ћу вас носити, ја ћу вас подупирати и ја ћу вас избављати.</verse>
				<verse number="5">»С ким ћете ме упоредити или изједначити? С ким ћете ми наћи сличност, да можемо да се поредимо?</verse>
				<verse number="6">Неки сипају злато из вреће и мере сребро на кантару, унајмљују златара да од њега направи бога, пред којим падају ничице и клањају му се.</verse>
				<verse number="7">Дижу га на плећа и носе, стављају на његово место и он тамо стоји и оданде се не миче. Ако га неко позове, он се не одазива и никог не може да спасе невоље.</verse>
				<verse number="8">Сећајте се тога и будите јаки, примите то к срцу, бунтовници.</verse>
				<verse number="9">Сећајте се онога што је било пре, у давној прошлости. Ја сам Бог, и нема другога; ја сам Бог, и нико ми није сличан.</verse>
				<verse number="10">Ја од почетка обзнањујем крај, од давнина шта ће тек да буде. Ја кажем: Мој наум ће се извршити и учинићу све што желим.</verse>
				<verse number="11">Са истока позивам птицу грабљивицу, за свој наум човека из далеке земље. Рекао сам, и извршићу; наумио сам, и учинићу.</verse>
				<verse number="12">Слушајте ме, ви тврдоглави, ви који сте далеко од праведности.</verse>
				<verse number="13">Примичем своју праведност – није више далеко, моје спасење неће задоцнити. Спасење ћу дати Сиону, своју Славу Израелу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">»Спусти се, седи у прашину, Девице-Кћери вавилонска! Седи на земљу, без престола, Кћери Халдејаца! Јер, више те неће звати нежном, ни крхком.</verse>
				<verse number="2">Узми жрвње и мељи брашно. Скини вео, задигни скуте, обнажи ноге, па гази преко река.</verse>
				<verse number="3">Показаће се твоја голотиња и открити твоја срамота. А ја ћу се осветити, никог нећу поштедети.«</verse>
				<verse number="4">Наш Откупитељ – Име му је ГОСПОД над војскама – Светац је Израелов.</verse>
				<verse number="5">»Седи у тишини, иди у таму, Кћери Халдејаца! Јер, више те неће звати царицом над царствима.</verse>
				<verse number="6">Био сам гневан на свој народ и оскврнавио свој посед. Предао сам их у твоје руке, а ти им се ниси смиловала. И на старце си стављала тежак јарам.</verse>
				<verse number="7">Говорила си: ‚Остаћу довека – вечна царица!‘ Али ниси на ово помислила, ни мислила шта може да се деси.</verse>
				<verse number="8">Стога слушај сада, сладостраснице! Уљуљкана у својој сигурности, мислиш: ‚Ја, и нико више. Никад нећу постати удовица, ни спознати губитак деце.‘</verse>
				<verse number="9">У трену, у једном дану, и једно и друго ће те стићи: удовиштво и губитак деце. У пуној мери ће те снаћи упркос мноштву твојих враџбина и моћних мађија.</verse>
				<verse number="10">У своје зло си се уздала и говорила: ‚Нико ме не види.‘ Заводе те твоја мудрост и знање када мислиш: ‚Ја и нико више.‘</verse>
				<verse number="11">»Снаћи ће те несрећа, а ти нећеш знати како да је одагнаш. Тешка недаћа обрушиће се на тебе, а ти нећеш моћи да је одвратиш. Снаћи ће те изненадна пропаст – нећеш је предвидети.</verse>
				<verse number="12">Само се и даље држи својих мађија и многих враџбина, којима се бавиш од своје младости. Можда ћеш успети, можда ћеш неког препасти.</verse>
				<verse number="13">Изнурили су те сви савети које си добила. Нека устану сада и нека те спасу твоји звездознанци, они који зуре у звезде и сваког месеца предсказују шта ће те снаћи.</verse>
				<verse number="14">Они су као стрњика – огањ их сажиже; ни себе не могу да спасу из пламеног загрљаја. Није то жеравица да се човек огреје, ни ватрица крај које се седи.</verse>
				<verse number="15">Такви су ти с којима си од младости сарађивала и склапала послове. Сваки се и даље држи своје заблуде и ниједан не може да те спасе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">»Чуј ово, народе Јаковљев, ви који се зовете Израеловим именом и порекло водите од Јуде, ви који се заклињете Именом ГОСПОДЊИМ и призивате Бога Израеловог – али не у истини и праведности –</verse>
				<verse number="2">ви који се називате житељима светога града и ослањате се на Бога Израеловог – ГОСПОД над војскама му је Име:</verse>
				<verse number="3">Одавно сам прорекао оно што је било пре, моја уста су то најавила, ја сам обзнанио; онда сам изненада учинио, и то се одиграло.</verse>
				<verse number="4">Знао сам да си тврдоглав, да ти је шија гвоздена жила, а чело бронзано.</verse>
				<verse number="5">Зато сам ти то одавно рекао, пре него што се одиграло, ја сам ти најавио, да не можеш да кажеш: ‚Мој идол је то учинио, мој резбарени и ливени бог је заповедио да тако буде.‘</verse>
				<verse number="6">»Чуо си о томе, а сада све то погледај – зар не признајеш? Од сада ћу ти говорити о новом, о скривеном и теби непознатом.</verse>
				<verse number="7">Сада је створено, а не одавно, о томе до данас ниси чуо. Стога не можеш да кажеш: ‚Да, знао сам за то.‘</verse>
				<verse number="8">Нити си чуо, нити разумео, одавно ти ухо није отворено. Добро знам колико си неверан, од рођења си назван бунтовником.</verse>
				<verse number="9">»Ради свога Имена свој гнев одлажем, ради својих хвала га суспрежем, да те не искореним.</verse>
				<verse number="10">Ево, пречистио сам те, али не као сребро; у топионици невоље сам те проверио.</verse>
				<verse number="11">Ради себе, ради себе то чиним. Зашто да самог себе извргавам руглу? Не дам своју Славу другоме.«</verse>
				<verse number="12">»Слушај ме, Јакове, Израеле, кога сам позвао: ја сам Он, ја сам Први и ја сам Последњи.</verse>
				<verse number="13">Моја рука је положила темеље земље и моја десница је разастрла небеса; када их позовем, заједно устају.</verse>
				<verse number="14">Окупите се, сви ви, и слушајте: Који од идола је ово прорекао? ГОСПОД га је изабрао и он ће извршити његов наум против Вавилона и рода халдејског.</verse>
				<verse number="15">Ја, да, ја сам говорио, ја сам га позвао. Ја ћу га довести и он ће успети на свом походу.</verse>
				<verse number="16">»Примакни ми се и слушај ово: од почетка вам не говорим у тајности, кад се догоди, ја сам тамо.« А сада ме је Господ ГОСПОД послао са својим Духом.</verse>
				<verse number="17">Овако каже ГОСПОД, твој Откупитељ, Светац Израелов: »Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те учи за твоје добро, који те усмерава на пут којим треба да идеш.</verse>
				<verse number="18">О, да си бар пазио на моје заповести! Твој мир би био као река, твоја праведност као таласи мора.</verse>
				<verse number="19">Твојих би потомака било као песка, а твоје деце као његових зрнаца; име им се не би затрло, ни избрисало преда мном.«</verse>
				<verse number="20">Изађите из Вавилона! Бежите од Халдејаца! Најавите то радосним поклицима, објавите и разгласите до крајева земље. Кажите: »ГОСПОД је откупио свог слугу Јакова!«</verse>
				<verse number="21">Нису били жедни када их је водио кроз пустиње; учинио је да им из стене потече вода – расцепио је стену и вода је покуљала.</verse>
				<verse number="22">»Нема мира за зле«, каже ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Слушајте ме, острва, чујте ово, далеки народи: Из мајчине утробе ГОСПОД ме позвао, док сам још био у њој, име ми је помињао.</verse>
				<verse number="2">Уста ми је направио као оштар мач, у сенци своје руке ме сакрио; учинио ме углачаном стрелом и сакрио у свом тоболцу.</verse>
				<verse number="3">Рекао ми је: »Ти си мој слуга, Израеле, на ком ћу показати своју Славу.«</verse>
				<verse number="4">Али ја рекох: »Узалуд сам се трудио, снагу низашта, улудо истрошио. Ипак, код ГОСПОДА је оно што ми припада и код мога Бога је моја награда.«</verse>
				<verse number="5">А сада каже ГОСПОД – он који ме је у мајчиној утроби обликовао да му будем слуга, да му вратим Јакова, да му саберем Израела јер сам стекао част пред ГОСПОДОМ и мој Бог ми је снага –</verse>
				<verse number="6">он каже: »Премало је за тебе да ми будеш само слуга који ће Јаковљева племена довести назад и вратити преживеле Израелове: Учинићу те светлошћу за незнабошце, да моје спасење пронесеш до крајева земље.«</verse>
				<verse number="7">Овако каже ГОСПОД, Откупитељ и Светац Израелов, ономе кога народ презире и гнуша га се, слузи владарâ: »Видеће те цареви, и устати, и поглавари, и поклонити се због ГОСПОДА, који је веран, Свеца Израеловог, који те изабрао.«</verse>
				<verse number="8">Овако каже ГОСПОД: »У часу повољном услишићу те и помоћи ти на дан спасења. Чуваћу те и поставити те да будеш Савез народу, да обновиш земљу и поново доделиш опустошена наследства,</verse>
				<verse number="9">да сужњима кажеш: ‚Изађите‘ и онима у тами: ‚Покажите се.‘« Они ће пáсти дуж путева и налазити пашу на свим голетима.</verse>
				<verse number="10">Неће их морити ни глад ни жеђ, нити ће им наудити пустињска жега и сунце. Водиће их Онај који им се смиловао, проводити их крај изворâ водâ.</verse>
				<verse number="11">Све своје планине претворићу у путеве и моји друмови ће се повисити.</verse>
				<verse number="12">Ево, доћи ће издалека – неки са севера, неки са запада, неки из земље Асуан.</verse>
				<verse number="13">Кличите, небеса! Радуј се, земљо! Запевајте, планине! Јер, ГОСПОД теши свој народ и смиловаће се својим напаћенима.</verse>
				<verse number="14">Али Сион рече: »ГОСПОД ме оставио, Господ ме заборавио.«</verse>
				<verse number="15">»Може ли жена да заборави своје одојче, да се не сажали на дете које је родила? Па кад би и заборавила, ја тебе нећу заборавити.</verse>
				<verse number="16">Ево, у своје дланове сам те урезао, твоје зидине стално су ми пред очима.</verse>
				<verse number="17">Синови ти се журно враћају, а одлазе они који су те пустошили.</verse>
				<verse number="18">Дигни поглед и погледај уоколо: сви се окупљају и долазе к теби. Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »све ћеш их на себи носити као накит; ставити их на себе као невеста.</verse>
				<verse number="19">Иако си разорена и опустошена и твоја земља огољена, сада ћеш бити претесна за своје житеље, а они који су те прождирали биће далеко.</verse>
				<verse number="20">Деца која су се родила након оне коју си изгубила једног дана ће на твоје уши рећи: ‚Ово место нам је претесно; направи нам места, да имамо где да живимо.‘</verse>
				<verse number="21">Тада ћеш помислити: ‚Ко ми је родио све ове? Изгубила сам децу и била јалова, изгнана и одбачена – ко је ове одгајио? Била сам остала потпуно сама – одакле сад дођоше ови?‘«</verse>
				<verse number="22">Овако каже Господ ГОСПОД: »Ево, даћу руком знак незнабошцима, подићи своју заставу народима, и они ће ти у наручју донети твоје синове, а твоје кћери носити на раменима.</verse>
				<verse number="23">Цареви ће ти бити старатељи, а њихове царице дојкиње. Клањаће ти се лицем до земље и лизати ти прашину с ногу. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД. Они који се уздају у мене, неће се разочарати.«</verse>
				<verse number="24">Може ли се плен отети од ратника? Или, могу ли се сужњи избавити од окрутнога?</verse>
				<verse number="25">Али овако каже ГОСПОД: »Да, сужњи ће бити отети од ратника и плен повраћен од окрутнога. Ја ћу се борити против оних који се боре против тебе, и спашћу ти децу.</verse>
				<verse number="26">Натераћу твоје тлачитеље да једу своје месо; својом крвљу ће се опити као вином. Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ, твој Откупитељ, Силни Јаковљев.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Где вам је потврда о разводу ваше мајке, с којом сам је отпустио? Или којем свом повериоцу сам вас продао? Због својих греха сте продати, а ваша мајка је због ваших преступа отпуштена.</verse>
				<verse number="2">Зашто није било никог кад сам дошао? Зашто се нико не одазва кад сам позвао? Зар је моја рука прекратка да спасе? Зар у мени нема снаге да избавим? Једним прекором исушујем море и реке претварам у пустињу. Рибе у њима се усмрде јер нема воде и скапају од жеђи.</verse>
				<verse number="3">Ја небо одевам у таму и од кострети му правим покривач.«</verse>
				<verse number="4">Господ ГОСПОД даде ми језик поучен, да знам како речју да помогнем изнуреноме. Он ме сваког јутра буди, буди ми ухо да слушам као онај кога уче.</verse>
				<verse number="5">Господ ГОСПОД отвори ми уши, и ја се не побуних и не окренух.</verse>
				<verse number="6">Леђа подметнух онима који ме бију, образ онима који ми почупаше браду, не сакрих лице од поруга и пљувања.</verse>
				<verse number="7">Господ ГОСПОД ми помаже – нећу бити извргнут срамоти. Зато лице отврднух као кремен и знам да нећу бити постиђен.</verse>
				<verse number="8">Близу је Онај који ме оправдава. Ко ће да ме оптужи? Суочимо се! Ко је мој тужитељ? Нека ми приђе!</verse>
				<verse number="9">Ево, Господ ГОСПОД ми помаже – ко ће да ме осуди? Сви они ће се отрцати као одећа, мољац ће их изјести.</verse>
				<verse number="10">»Ко се међу вама боји ГОСПОДА и покорава речи његовог слуге? Нека се онај ко хода у тами, ко нема светлости, поузда у Име ГОСПОДЊЕ и ослони се на свога Бога.</verse>
				<verse number="11">А сви ви који палите ватре и окружујете се буктињама, идите и ходајте у светлости својих ватри и буктиња које сте запалили. Ово ћете примити из моје руке: лећи ћете у мукама.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">»Чујте ме, ви који идете за праведношћу, ви који тражите ГОСПОДА: Погледајте стену из које сте исечени и мајдан из ког сте ископани.</verse>
				<verse number="2">Погледајте Авраама, свога оца, и Сару, која вас је родила. Кад сам га позвао, био је само он, један, али ја га благослових и од њега начиних многе.</verse>
				<verse number="3">Да, ГОСПОД ће утешити Сион и смиловати се свим његовим развалинама. Учиниће да му пустиње буду као Еден, његове пустолине као врт ГОСПОДЊИ. У њему ће се наћи весеље и радост, захваљивање и звуци песме.</verse>
				<verse number="4">»Чуј ме, мој народе, чуј ме, племе моје: Од мене ће изаћи Закон, моја правда биће светлост народима.</verse>
				<verse number="5">Брзо се примиче моја праведност, стиже моје спасење, моја рука доноси правду народима. Острва ће гледати у мене и с надом чекати моју руку.</verse>
				<verse number="6">Дигни поглед ка небесима, погледај земљу испод. Небеса ће ишчезнути као дим, земља се отрцати као одећа, а њени становници изгинути као муве. Али моје спасење трајаће довека, моја праведност неће престати.</verse>
				<verse number="7">Чујте ме, ви који знате шта је право, ви којима је мој Закон у срцу: Не бојте се прекора људи и не стрепите од њихових увреда.</verse>
				<verse number="8">Јер, мољац ће их изјести као одећу, црв их прождрети као вуну. Али моја праведност трајаће довека, моје спасење кроз сва поколења.«</verse>
				<verse number="9">Пробуди се! Пробуди се! У снагу се обуци, руко ГОСПОДЊА, пробуди се као у прошлим данима, као у давним поколењима. Зар ниси ти раскомадала Рахава? Зар ниси ти пробола ту неман?</verse>
				<verse number="10">Зар ниси ти исушила море, воде океана? Зар ниси пут направила у морским дубинама да преко пређу откупљени?</verse>
				<verse number="11">Вратиће се спасени ГОСПОДЊИ, доћи на Сион певајући; вечном радошћу биће им овенчане главе. Обузеће их весеље и радост, а побећи туга и јецање.</verse>
				<verse number="12">»Ја, ја сам Онај који вас теши. Ко си ти да се плашиш смртника, рода људског, који је само трава,</verse>
				<verse number="13">да заборављаш ГОСПОДА, свога Творца, који је разапео небеса и поставио темеље земље, да непрестано, сваког дана, стрепиш од гнева тлачитељевог, који има намеру да уништи? Јер, где је срџба тлачитељева?</verse>
				<verse number="14">Брзо ће потлачени бити ослобођени; неће поумирати у тамници нити ће им недостајати хлеба.</verse>
				<verse number="15">Јер, ја сам ГОСПОД, твој Бог, који узбурка море, па му таласи тутње« – ГОСПОД над војскама му је Име.</verse>
				<verse number="16">»У твоја уста сам ставио своје речи и покрио те сенком своје руке, ја, који сам наместио небеса и поставио темеље земље и који кажем Сиону: ‚Ти си мој народ.‘«</verse>
				<verse number="17">Пробуди се! Пробуди се! Устани, Јерусалиме, ти који си из руке ГОСПОДЊЕ испио чашу његове срџбе, ти који си до дна искапио пехар од ког се посрће.</verse>
				<verse number="18">Од свих синова који му се родише, нема ниједнога да му буде водич; од свих синова које је одгајио, нема ниједнога да га поведе за руку.</verse>
				<verse number="19">Ово двоје те је снашло: пропаст и уништење, глад и мач. Ко ће да те ожали? Ко ће да те утеши?</verse>
				<verse number="20">Синови ти малаксаше; леже на угловима свих улица као антилопа у мрежи. Пуни су срџбе ГОСПОДЊЕ и прекорâ твога Бога.</verse>
				<verse number="21">Стога чуј ово, невољниче, ти који си пијан, али не од вина.</verse>
				<verse number="22">Овако каже твој Господ ГОСПОД, твој Бог, који брани свој народ: »Ево, узео сам ти из руке чашу од које си тетурао. Нећеш више пити из те чаше, из пехара моје срџбе.</verse>
				<verse number="23">Ставићу је у руке твојих мучитеља, који су ти говорили: ‚Падни ничице, да преко тебе пређемо.‘ А ти си им своја леђа подметнуо као тле и као улицу да преко њих пређу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Пробуди се! Пробуди се! Обуци се у снагу, Сионе! Обуци своју прелепу одећу, Јерусалиме, свети граде. Необрезани и укаљани неће више улазити у тебе.</verse>
				<verse number="2">Отреси прашину, устани, седи на престо, Јерусалиме. Ослободи се ланаца са свога врата, засужњена Кћери сионска.</verse>
				<verse number="3">Јер, овако каже ГОСПОД: »Продата си ни за шта, па ћеш без сребра бити откупљена.«</verse>
				<verse number="4">Јер, овако каже Господ ГОСПОД: »Прво је мој народ отишао да живи у Египту, а у последње време потлачи га Асирија.</verse>
				<verse number="5">И сада«, говори ГОСПОД, »шта то затичем овде? Јер, мој народ је одведен ни за шта, а они који над њим владају, изругују се«, говори ГОСПОД, »и моје Име се поваздан, без престанка погрђује.</verse>
				<verse number="6">Зато ће мој народ знати моје Име, зато ће тога дана знати да сам ја, баш ја, Онај који је то прорекао.«</verse>
				<verse number="7">Како су лепе на горама ноге гласника који објављује мир, који доноси радосну вест, који објављује спасење, који каже Сиону: »Твој Бог влада!«</verse>
				<verse number="8">Слушај! Твоји стражари подижу глас и углас кличу, јер ће својим очима видети ГОСПОДА како се враћа на Сион.</verse>
				<verse number="9">Запевајте углас песме радоснице, развалине јерусалимске, јер ГОСПОД је утешио свој народ и откупио Јерусалим.</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД ће открити своју свету руку наочиглед свим народима и спасење нашег Бога видеће се до накрај света.</verse>
				<verse number="11">Одлазите! Одлазите! Изађите оданде! Ништа нечисто не дотичите! Изађите из њега и будите чисти, ви који носите посуде ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="12">Али нећете отићи журно, ни бежећи, јер ГОСПОД ће ићи пред вама, Бог Израелов чуваће вам одступницу.</verse>
				<verse number="13">»Ево, мој слуга ће поступати мудро; биће подигнут и уздигнут и високо узвишен.</verse>
				<verse number="14">Као што су се многи згражавали над њим – изглед му је био унакажен, нимало налик на човечији, и његово обличје нимало налик на људско –</verse>
				<verse number="15">тако ће он запањити многе народе и цареви ће због њега умукнути. Јер, видеће оно што им није речено и разумети оно што нису чули.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="53">
				<verse number="1">Ко је поверовао нашој поруци? Коме се открила рука ГОСПОДЊА?</verse>
				<verse number="2">Изникао је пред њим као младица, као корен из сасушене земље. Није на њему било лепоте ни сјаја, да бисмо га погледали, ничега у његовом изгледу, да би нас њему привукло.</verse>
				<verse number="3">Био је презрен и одбачен од људи, човек бола, на страдања навикнут. Био је презрен као онај од кога људи крију лице и нисмо га ценили.</verse>
				<verse number="4">Он је узео наше слабости и понео наше боли, а ми смо мислили да га то Бог кажњава, удара и мучи.</verse>
				<verse number="5">Био је прободен због наших преступа, сатрвен због наших злодела; њега је снашла казна која нас учини целима и његовим ранама смо исцељени.</verse>
				<verse number="6">Сви смо као овце залутали, свако је ишао својим путем. А ГОСПОД је злодела свих нас натоварио на њега.</verse>
				<verse number="7">Злостављали су га и мучили, али он не отвори своја уста. Одвели су га као јагње на клање. И као што је овца нема пред онима који је стрижу, тако ни он не отвори своја уста.</verse>
				<verse number="8">По хватању и пресуди, уклонише га. Ко може да опише његове потомке? Јер, уклоњен је из земље живих, кажњен за преступе свога народа.</verse>
				<verse number="9">Гроб му доделише са злима и гробницу са богатима, иако није учинио насиље, нити му је превара била у устима.</verse>
				<verse number="10">Али ГОСПОДУ се свидело да га сатре и да учини да страда. Ако свој живот положи као жртву за кривицу, видеће потомство, продужити себи дане, и воља ГОСПОДЊА испуниће се кроз њега.</verse>
				<verse number="11">»После патње своје душе, видеће светлост и наситити се спознањем. Мој праведни слуга оправдаће многе и понети њихове грехе.</verse>
				<verse number="12">Зато ћу му дати део међу великима и плен ће делити са јакима, јер је свој живот излио до смрти и био убројен међу преступнике. Јер, он је понео грех многих и заузео се за преступнике.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="54">
				<verse number="1">»Певај, нероткињо, ти која ниси рађала, запевај, кличи, ти која ниси била у трудовима. Јер, више деце има напуштена него она која има мужа«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="2">»Прошири место за свој шатор, рашири шаторске завесе без устезања, продужи конопце, ојачај кочиће.</verse>
				<verse number="3">Јер, проширићеш се десно и лево и твоји ће потомци одузети посед народима и у њиховим пустим градовима се настанити.</verse>
				<verse number="4">Не бој се, јер нећеш бити постиђена, не плаши се срамоте, јер нећеш бити понижена. Заборавићеш срамоту из своје младости и нећеш се сећати понижења свога удовиштва.</verse>
				<verse number="5">Јер, твој Творац ти је муж – ГОСПОД над војскама му је Име; Светац Израелов твој је Откупитељ – зову га Бог свега света.</verse>
				<verse number="6">»ГОСПОД те је позвао као жену остављену и уцвељену, жену још младу а одбачену«, каже твој Бог.</verse>
				<verse number="7">»Закратко сам те напустио, али вратићу те у великој самилости.</verse>
				<verse number="8">У налету гнева начас сам од тебе сакрио лице, али ћу ти се смиловати у вечној љубави«, каже ГОСПОД, твој Откупитељ.</verse>
				<verse number="9">»За мене је ово као Нојево време: као што сам се заклео да Нојеве воде више неће потопити земљу, тако се сада заклињем да више нећу бити гневан на тебе и да те више нећу прекоревати.</verse>
				<verse number="10">Ако се пољуљају планине и помере се брегови, неће се пољуљати моја љубав према теби, ни померити се мој Савез мира«, каже ГОСПОД, који ти се смиловао.</verse>
				<verse number="11">»О, невољнице, шибана олујама а неутешена. Ево, дићи ћу те поново од камена тиркиза, а твоје темеље од лазулита.</verse>
				<verse number="12">Направићу ти грудобране од рубина, капије од светлуцавих драгуља, а све зидове од драгог камења.</verse>
				<verse number="13">Све твоје синове поучиће ГОСПОД и велик ће бити мир твоје деце.</verse>
				<verse number="14">Бићеш заснована на праведности, тлачење ће бити далеко од тебе, нећеш имати чега да се бојиш. Страх ће бити удаљен од тебе, неће ти се примаћи.</verse>
				<verse number="15">Ако те неко и нападне, неће доћи од мене; ко год те нападне, због тебе ће пасти.</verse>
				<verse number="16">»Ево, ја сам створио ковача, који распаљује жеравицу и из ње вади оружје да га кује. И уништитеља сам ја створио, да разара.</verse>
				<verse number="17">Неће те победити оружје сковано против тебе и ућуткаћеш сваки језик који те оптужује. То је наследство слугу ГОСПОДЊИХ и то им је оправдање од мене«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="55">
				<verse number="1">»Дођите на воду, сви ви који сте жедни! Ако и немате новца, дођите, купите и једите! Дођите! Купите вина и млека без новца и без трошка.</verse>
				<verse number="2">Зашто да трошите новац на оно што није хлеб и своју надницу на оно што не сити? Добро ме слушајте, и добро ћете јести и наслађивати се богатим јелима.</verse>
				<verse number="3">Слушајте и дођите к мени, чујте, и живећете. Склопићу с вама савез вечан, своју верну љубав Давиду обећану.</verse>
				<verse number="4">Ево, учинио сам га сведоком народима, њиховим владаром и заповедником.</verse>
				<verse number="5">Ево, позваћеш народе које не познајеш и к теби ће похрлити народи који те не знају, јер те је ГОСПОД, твој Бог, Светац Израелов, овенчао славом.«</verse>
				<verse number="6">Тражите ГОСПОДА док се још може наћи, призовите га док је близу.</verse>
				<verse number="7">Нека опаки остави свој пут и грешник своје мисли. Нека се окрене ГОСПОДУ, и он ће му се смиловати, нашем Богу, јер ће му великодушно опростити.</verse>
				<verse number="8">»Јер, моје мисли нису ваше мисли и моји путеви нису ваши путеви«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»Као што су небеса високо над земљом, тако су и моји путеви виши од ваших путева и моје мисли од ваших мисли.</verse>
				<verse number="10">Као што киша и снег падају са неба и не враћају се док не натопе земљу, чинећи да она пропупи и процвета да би дала семе сејачу и хлеб ономе ко га једе,</verse>
				<verse number="11">тако се ни реч која излази из мојих уста не враћа мени без плода, него извршава оно што желим и остварује оно ради чега сам је послао.</verse>
				<verse number="12">Излазићете у радости и у миру ћете бити вођени. Планине и брегови певаће пред вама и све пољско дрвеће вам пљескати.</verse>
				<verse number="13">Место трња, рашће борови, и место трњака, мирта. То ће бити за спомен на ГОСПОДА, знак вечан, непролазан.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="56">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Држите се правде и чините оно што је праведно, јер близу је моје спасење и моја праведност ће се ускоро открити.</verse>
				<verse number="2">Благо човеку који то чини, смртнику који се тога држи, који поштује суботу, не оскврњујући је, и који руку суспреже од сваког зла.</verse>
				<verse number="3">»Нека ниједан туђинац који се обавезао ГОСПОДУ не каже: ‚ГОСПОД ће ме сигурно одвојити од свога народа.‘ И нека се ниједан ушкопљеник не пожали: ‚Ето, ја сам само осушено стабло.‘«</verse>
				<verse number="4">Јер, овако каже ГОСПОД: »Ушкопљеницима који поштују моје суботе, бирају оно што ми је по вољи и чврсто се држе мога Савеза</verse>
				<verse number="5">даћу у свом Храму и унутар мојих зидина споменик и име, што је боље од синова и кћери; даћу им вечно име, које неће бити затрто.</verse>
				<verse number="6">И туђинце који се обавежу ГОСПОДУ да ће му служити, да ће волети Име ГОСПОДЊЕ и да ће му се клањати, све који поштују суботу, не оскврњујући је, и чврсто се држе мога Савеза,</verse>
				<verse number="7">довешћу на своју свету гору и радошћу их испунити у свом Дому молитве. Њихове паљенице и клане жртве биће прихваћене на мом жртвенику. Јер, мој Дом ће се звати Дом молитве за све народе.«</verse>
				<verse number="8">Господ ГОСПОД – он који сабире изгнане Израелове – говори: »Придружићу им и друге поред оних који су већ сабрани.«</verse>
				<verse number="9">Све звери пољске, све звери шумске, дођите и једите!</verse>
				<verse number="10">Његови стражари су слепи, свима недостаје знања, сви су они неми пси – не умеју да лају, излежавају се и сањају, најмилије им је да спавају.</verse>
				<verse number="11">Они су пси прождрљиви, незаситни, пастири који ништа не схватају. Сваки вуче на своју страну, сваки тражи само своју корист.</verse>
				<verse number="12">»Дођите«, говоре, »донећу вина! Напијмо се опојног пића! А и сутра ће бити као данас, па и много боље.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="57">
				<verse number="1">Праведник гине, а нико не мари. Верне уклањају, а нико не схвата да праведнике одводе да их сачувају несреће.</verse>
				<verse number="2">Они који иду правим путем, у мир улазе и налазе починак на свом лежају.</verse>
				<verse number="3">»Али ви – дођите овамо, ви врачарини синови, ви потомци прељубника и блуднице!</verse>
				<verse number="4">Коме се то изругујете? Коме се кревељите и плазите језик? Ви сте деца бунтовникова, потомство лажљивчево.</verse>
				<verse number="5">Изгарате од похоте међу храстовима и под сваким зеленим дрветом. Своју децу приносите на жртву у кланцима и под високим литицама.</verse>
				<verse number="6">»Твој део је међу облуцима из кланца, они, они су твоје наследство. Да, њима си изливала жртве леванице и приносила житне жртве. Зар да се упркос томе сажалим?</verse>
				<verse number="7">Свој лежај си распростирала на брегу високом, узвишеном, и тамо се пењала да принесеш клане жртве.</verse>
				<verse number="8">Иза врата и довратка поставила си спомен на идоле. Далеко од мене, обнаживала си се, пењала се на свој лежај и разгртала га. Погодбу си склопила с онима чији лежај си заволела и гледала си њихову голотињу.</verse>
				<verse number="9">Ишла си Молоху с маслиновим уљем и умножавала своје мирисне помасти. Далеко си слала гласнике; чак си и у сам Шеол силазила.</verse>
				<verse number="10">Изморила си се од својих многих лутања, али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘ Нашла си нову снагу, па ниси посустала.</verse>
				<verse number="11">Од кога си толико стрепела и бојала се да си ми постала неверна, да ме се више ниси сећала, ни мислила на мене? Зато што сам ћутао и крио се – зар ме се зато ниси бојала?</verse>
				<verse number="12">Разоткрићу твоју ‚праведност‘ и твоја дела, али од њих нећеш имати користи.</verse>
				<verse number="13">»Кад будеш викала у помоћ, нека те спасу идоли које си накупила! Све ће их развејати ветар, дашак их одувати. Али ко се у мене узда, наследиће земљу и запосести моју свету гору.«</verse>
				<verse number="14">Говориће се: »Наспите! Наспите! Припремите пут! Уклоните мом народу препреке с пута!«</verse>
				<verse number="15">Јер, овако каже Вишњи и Узвишени, који је довека жив, чије Име је свето: »Живим на месту високом и светом, али и с оним ко је скрушен и понизног духа, да оживим дух понизних и оживим срце скрушених.</verse>
				<verse number="16">Јер, нећу довека оптуживати, ни вечито бити гневан, јер би онда преда мном ишчилео човеков дух – дах човека, кога сам створио.</verse>
				<verse number="17">»Разгневио сам се због његове грешне похлепе, казнио га и у гневу сакрио своје лице, а он је и даље ишао својим путевима.</verse>
				<verse number="18">Видео сам његове путеве, али излечићу га. Водићу га и вратити утеху њему и онима који с њим тугују,</verse>
				<verse number="19">стављајући хвалу на његове усне. Мир, мир ономе ко је далеко и ономе ко је близу«, каже ГОСПОД, »и излечићу га.«</verse>
				<verse number="20">Али зли су као узбуркано море, које не уме да мирује, чији таласи избацују муљ и блато.</verse>
				<verse number="21">»Нема мира за зле«, каже мој Бог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="58">
				<verse number="1">»Завичи из свега гласа, не суспрежи се, подигни глас као овнујски рог. Објави мом народу његов преступ и народу Јаковљевом његове грехе.</verse>
				<verse number="2">Јер, из дана у дан ме траже као да желе да знају моје путеве, као да су народ који чини што је праведно и не заборавља заповести свога Бога. Од мене траже праведне пресуде као да желе да им Бог буде близу.</verse>
				<verse number="3">»‚Зашто смо постили‘, говоре, ‚а ти то ниси видео? Зашто смо се понижавали, а ти то ниси приметио?‘ Али на дан поста ви радите по својој вољи и тлачите све своје раднике.</verse>
				<verse number="4">Ваш пост завршава препирком и кавгом и подмуклим ударцима песнице. Немојте више да постите као данас, и глас ће вам се чути на небесима.</verse>
				<verse number="5">Зар ми је такав пост по вољи, само дан да се човек понизи? Зар је он зато да се глава повије као трска и да се лежи на кострети и пепелу? Зар то зовеш постом, даном који је Богу пријатан?</verse>
				<verse number="6">Зар није ово пост који је по мојој вољи: раскидати окове неправде, развезивати ужад јарма, ослобађати потлачене и ломити сваки јарам,</verse>
				<verse number="7">делити хлеб са гладнима, давати склониште бескућнику, када видиш голога, обући га, и не крити се од својих сродника?</verse>
				<verse number="8">»Тада ће твоја светлост синути као зора и брзо ће стићи твоје излечење. Пред тобом ће ићи твоја праведност, а Слава ГОСПОДЊА чувати ти одступницу.</verse>
				<verse number="9">Тада ћеш позвати, и ГОСПОД ће се одазвати; завапићеш, а он ће рећи: ‚Ево ме.‘ Ако уклониш јарам тлачења из своје средине, престанеш да упиреш прстом и да говориш зло,</verse>
				<verse number="10">ако даш све од себе да нахраниш гладнога и подмириш потребе потлаченога, тада ће твоја светлост засјати у тами и твоја ноћ ће бити као подне.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ће те стално водити, ситити те у сушним крајевима и ојачати ти кости. Бићеш као наводњен врт, као извор чије воде не пресушују.</verse>
				<verse number="12">Поново ћеш дићи старе развалине, подићи прадавне темеље. Зваће те Поправљач напуклих зидова и Обнављач улица за становање.</verse>
				<verse number="13">»Ако задржиш ногу да не прекршиш суботу и на мој свети дан не радиш како ти драго, ако суботу прогласиш даном радости и свети дан ГОСПОДЊИ часним, ако га поштујеш не идући својим путевима и не радећи како ти драго и не говорећи празне речи,</verse>
				<verse number="14">тада ћеш у ГОСПОДУ наћи радост, а ја ћу учинити да преко висова земље јездиш и наслађујеш се наследством свог оца Јакова.« Уста ГОСПОДЊА су говорила.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="59">
				<verse number="1">Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе, нити му је ухо затворено да не би чуо,</verse>
				<verse number="2">него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога, ваши греси му лице сакрили од вас, да не чује.</verse>
				<verse number="3">Јер, руке су вам умрљане крвљу, а прсти кривицом. Усне вам изричу лажи, а језик мрмља глупости.</verse>
				<verse number="4">Нико тужбу не подноси с правом, нико се не парничи поштено. Ослањају се на празне речи и говоре лажи, невољу зачињу и рађају зло.</verse>
				<verse number="5">Лежу гујина јаја и паучину ткају. Ко њихово јаје поједе, умре, а кад се неко разбије, љута гуја се излегне.</verse>
				<verse number="6">Њихове мреже не могу се обући, не могу се покрити својом творевином. Дела су им дела зла и рукама чине насиље.</verse>
				<verse number="7">Ноге им хитају у грех, брзи су да недужну крв пролију. Мисли су им зле мисли, пропаст и разарање на њиховим су путевима.</verse>
				<verse number="8">Пут мира они не познају, нема правде на њиховим стазама. Искривили су своје путеве – ко њима путује, не зна за мир.</verse>
				<verse number="9">Зато је правда далеко од нас и праведност до нас не досеже. Светлост чекамо, али све је тама, светлост јарку, али у мраку ходамо.</verse>
				<verse number="10">Као слепи пипамо дуж зида, пипамо као да немамо очи. У подне се спотичемо као у сумрак, међу јакима смо као мртви.</verse>
				<verse number="11">Сви брундамо као медведи и жалостиво гучемо као голубови. Правду чекамо, али ње нема, избављење, али оно је далеко.</verse>
				<verse number="12">Јер, много је наших преступа пред тобом и наши греси против нас сведоче. Наши преступи стално су с нама и ми знамо своја злодела:</verse>
				<verse number="13">побунили смо се против ГОСПОДА и издали га, окренули смо се од свога Бога, говорили о тлачењу и побуни, изрицали лажи које смо смислили у срцу.</verse>
				<verse number="14">Тако је правда потиснута, а праведност стоји далеко. Истина је посрнула на улици, поштењу је ускраћен приступ.</verse>
				<verse number="15">Нигде истине, и ко избегава зло, плен постаје. ГОСПОД погледа, и не би му мило што нема правде.</verse>
				<verse number="16">Виде да никог нема, зграну се што нема посредника. Тада му његова рука донесе победу и његова праведност га подржа.</verse>
				<verse number="17">Праведност обуче као оклоп, на главу стави шлем спасења. Обуче одећу освете и ревношћу се огрну као плаштом.</verse>
				<verse number="18">Сваком ће узвратити према његовим делима: срџбом својим непријатељима и одмаздом својим душманима. Острвима ће узвратити како су заслужила.</verse>
				<verse number="19">На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ, а на истоку његове Славе. Јер, он ће доћи као силна бујица коју покреће дах ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="20">»Откупитељ ће доћи Сиону, онима у Јакову који се покају за своје грехе«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»А ово је мој савез с њима«, каже ГОСПОД: »Мој Дух, који је на теби, и моје речи, које сам ти ставио у уста, неће отићи из твојих уста, ни из уста твоје деце, ни из уста њихових потомака одсад па довека«, каже ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="60">
				<verse number="1">»Устани, засветли, јер твоја светлост је дошла и Слава ГОСПОДЊА те обасјава као зора.</verse>
				<verse number="2">Јер, ево, тама покрива земљу и густи мрак народе, али тебе обасјава ГОСПОД и његова Слава се помаља над тобом.</verse>
				<verse number="3">Народи ће доћи к твојој светлости и цареви к сјају твоје зоре.</verse>
				<verse number="4">Подигни поглед и погледај око себе: сви се окупљају, к теби долазе. Твоји синови стижу издалека, а кћери ти носе у наручју.</verse>
				<verse number="5">Тада ћеш гледати и озарити се, срце ће ти закуцати и заиграти од радости. Биће ти донето благо мора, богатство народâ доћи ће к теби.</verse>
				<verse number="6">Прекриће те мноштво камила, младих камила из Мидјана и Ефе. И сви из Сабе ће доћи, доносећи злато и тамјан и радосно хвалећи ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="7">Биће ти припојена сва кедарска стада, служиће ти невајотски овнови: биће жртве прихватљиве на мом жртвенику, а ја ћу украсити свој прекрасни Храм.</verse>
				<verse number="8">»Ко су ови што лете као облаци, као голубови својим гнездима?</verse>
				<verse number="9">»Да, острва ме ишчекују. Таршишке лађе прве хитају да издалека доведу твоје синове, са њиховим сребром и златом, у част ГОСПОДА, твога Бога, Свеца Израеловог, јер те прославио.</verse>
				<verse number="10">Туђинци ће ти поново дићи зидине, а њихови цареви ти служити. Иако сам те ударио у гневу, смиловах ти се у својој наклоности.</verse>
				<verse number="11">Капије ће ти бити стално отворене, ни дању ни ноћу неће се затварати да би ти се доносила блага народâ и доводили њихови цареви.</verse>
				<verse number="12">Јер, нестаће народ или царство који не буду хтели да ти служе – докраја ће бити затрти.</verse>
				<verse number="13">Доћи ће ти слава Либана – бор, јела и чемпрес заједно – да украси место мога светилишта, а ја ћу прославити место за своје ноге.</verse>
				<verse number="14">Синови твојих тлачитеља доћи ће ти погнуте главе. Пред ноге ће ти пасти сви који те презиру и звати те Град ГОСПОДЊИ, Сион Свеца Израеловог.</verse>
				<verse number="15">»Иако си био остављен и омражен и нико није путовао кроз тебе, учинићу од тебе вечни понос и радост за сва поколења.</verse>
				<verse number="16">Пићеш млеко народâ, сисати на царским грудима. Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД, твој Спаситељ, твој Откупитељ, Силни Јаковљев.</verse>
				<verse number="17">Место бронзе, донећу ти злата, и место гвожђа, сребра. Место дрвета, донећу ти бронзе, и место камена, гвожђа. Мир ћу ти поставити за намесника и праведност за владара.</verse>
				<verse number="18">Више се неће чути за насиље у твојој земљи, ни за пропаст и разарање унутар твојих граница. Своје зидине назваћеш Спасењем и своје капије Хвалом.</verse>
				<verse number="19">Више ти неће сунце давати светлост дању, нити ће те обасјавати сјај месеца, јер ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост и твој Бог твој блистави украс.</verse>
				<verse number="20">Твоје сунце више неће заћи, ни твој месец се помрачити. ГОСПОД ће бити твоја вечна светлост и окончаће се дани твоје жалости.</verse>
				<verse number="21">Сви из твога народа биће праведници и поседовати земљу довека. Они су младица коју сам засадио, моје дело, које моју Славу показује.</verse>
				<verse number="22">Најмањи од вас постаће хиљада, најнезнатнији, моћан народ. Ја сам ГОСПОД. Кад буде време, брзо ћу то учинити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="61">
				<verse number="1">На мени је Дух Господа ГОСПОДА, јер ГОСПОД ме је помазао да сиромасима објавим радосну вест; послао ме да исцелим оне срца сломљеног, да сужњима објавим ослобођење и затворенима пуштање на слободу,</verse>
				<verse number="2">да објавим годину милости ГОСПОДЊЕ и дан освете Бога нашега, да утешим све ожалошћене</verse>
				<verse number="3">и побринем се за оне који тугују на Сиону, да им дам венац место пепела, уље радости место жалости, одећу хвале место духа потиштености. Зваће се Храстови праведности, Насад ГОСПОДЊИ на његову славу.</verse>
				<verse number="4">Поново ће дићи старе развалине и обновити места давно уништена. Поправиће срушене градове који вековима леже разорени.</verse>
				<verse number="5">Странци ће вам напасати стада, туђинци обрађивати њиве и винограде.</verse>
				<verse number="6">А ви ћете се звати Свештеници ГОСПОДЊИ, име ће вам бити Служитељи Бога нашега. Хранићете се благом народâ и хвалити се њиховим богатством.</verse>
				<verse number="7">Место стида мој народ примиће двоструко, место срамоте радоваће се у свом наследству. У својој земљи наследиће двострук део и вечна радост биће његова.</verse>
				<verse number="8">»Јер, ја, ГОСПОД, волим правду, а мрзим пљачку и злодело. Сигурно ћу им дати њихову награду и с њима склопити вечан савез.</verse>
				<verse number="9">Потомци ће им бити знаменити међу народностима и њихово потомство међу народима. И сви који их буду видели, спознаће да су народ који је ГОСПОД благословио.«</verse>
				<verse number="10">Силно се радујем у ГОСПОДУ, душа ми кличе у моме Богу. Јер, обукао ме је у одећу спасења, огрнуо ме плаштом праведности, као што младожења ставља венац, као што се невеста украшава драгуљима.</verse>
				<verse number="11">Јер, као што земља чини да потерају младице и као што врт чини да проклија семе, тако ће Господ ГОСПОД учинити да праведност и хвала изникну пред свим народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="62">
				<verse number="1">Сиона ради нећу ћутати, Јерусалима ради нећу мировати док његова праведност не засија као зора, његово спасење као пламтећа буктиња.</verse>
				<verse number="2">Народи ће видети твоју праведност и сви цареви твоју славу; зваће те новим именом, које ће ти дати уста ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="3">Бићеш сјајна круна у руци ГОСПОДЊОЈ, царски венац у руци свога Бога.</verse>
				<verse number="4">Више те неће звати Остављена, ни твоју земљу Опустела, него ће те звати Моја милина, а твоју земљу Удата, јер ГОСПОД ће у теби наћи милину и твоја земља ће се удати.</verse>
				<verse number="5">Као што се младић жени девојком, тако ће се твој Градитељ оженити тобом. И као што се младожења радује невести, тако ће се твој Бог радовати теби.</verse>
				<verse number="6">На твоје зидине, Јерусалиме, поставио сам стражаре – ни дању ни ноћу неће ућутати. Ви који подсећате ГОСПОДА, не дајте себи починка</verse>
				<verse number="7">и не дајте починка њему док не обнови Јерусалим и не учини да га свет хвали.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД се заклео својом десницом и својом моћном руком: »Нећу више дати твоје жито за храну твојим непријатељима, нити ће више туђинци пити младо вино око ког си мукотрпно радио.</verse>
				<verse number="9">Него, јешће жито они који га жању и хвалити ГОСПОДА, и они који беру грожђе пиће младо вино у дворишту мога светилишта.«</verse>
				<verse number="10">Прођите! Прођите кроз капије! Припремите пут народу! Наспите! Наспите друм! Уклоните камење! Подигните заставу народима!</verse>
				<verse number="11">Ево, ГОСПОД је објавио до крајева земље: »Кажите Кћери сионској: ‚Ево, твој Спаситељ долази! Ево, с њим је његова награда и пред њим његова накнада.‘«</verse>
				<verse number="12">Они ће се звати Свети народ, Откупљени ГОСПОДЊИ, а ти ћеш се звати Тражена, Град неостављен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="63">
				<verse number="1">Ко је овај који долази из Едома, из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом? Ко је овај, у сјај одевени, који корача у својој силној снази? »То сам ја, праведност најављујем, моћан да спасем.«</verse>
				<verse number="2">Зашто ти је одећа црвена као у онога ко гази грожђе у муљачи?</verse>
				<verse number="3">»Ја сам сâм газио грожђе у муљачи; ниједан од народâ није био са мном. У свом гневу сам их изгазио и у својој срџби их изгњечио; њихова крв попрскала ми одело и сву сам своју одећу умрљао.</verse>
				<verse number="4">Јер, дан освете био ми је у срцу, стигла је година откупљења.</verse>
				<verse number="5">Огледах се, али никога да помогне; згранух се што ни од кога нема подршке. Стога ми моја рука донесе победу и моја срџба ме подржа.</verse>
				<verse number="6">У свом гневу изгазих народе, у својој срџби их изгњечих и њихову крв излих на земљу.«</verse>
				<verse number="7">Причаћу о делима љубави ГОСПОДЊЕ, о делима за која га треба хвалити, због свега што је за нас учинио – о његовој великој доброти према народу Израеловом коју је исказао у својој самилости и многим делима љубави.</verse>
				<verse number="8">Он рече: »Да, они су мој народ, синови који ме неће изневерити.« И постаде њихов Спаситељ</verse>
				<verse number="9">у свим њиховим недаћама. Није их спасао никакав гласник, ни анђео, него сâм он. У својој љубави и самилости их је откупио, подигао их и носио свих давнашњих дана.</verse>
				<verse number="10">Али они се побунише и ражалостише његовог Светог Духа. Зато и он постаде њихов непријатељ и сам се против њих борио.</verse>
				<verse number="11">Онда се његов народ сети давних дана, Мојсија и његовог народа – где је Онај који их је провео кроз море са пастиром свога стада? Где је Онај који је међу њих поставио свога Светог Духа,</verse>
				<verse number="12">који је учинио да његова славна рука иде уз Мојсијеву десницу, који је пред њима раздвојио воде, да за себе стекне вечну славу,</verse>
				<verse number="13">који их је провео преко дубина? Као коњ у пустињи, нису се спотакли;</verse>
				<verse number="14">као говедима која силазе у долину, Дух ГОСПОДЊИ дао им је починак. Тако си водио свој народ да за себе стекнеш славно име.</verse>
				<verse number="15">Погледај са неба и види из свог пребивалишта, светог и славног: где су твоја ревност и моћ, твоја нежност и самилост? Повукле су се од нас.</verse>
				<verse number="16">Али ти си наш Отац, макар нас Авраам не познаје и Израел не признаје. Ти си, ГОСПОДЕ, наш Отац; наш Откупитељ име ти је од давнина.</verse>
				<verse number="17">Зашто пушташ, ГОСПОДЕ, да одлутамо с твојих путева и да нам отврдне срце, па те се не бојимо? Врати се ради својих слугу, племенâ која су твој посед.</verse>
				<verse number="18">Само накратко је твој народ поседовао твоје свето место, а сада су наши непријатељи изгазили твоје светилиште.</verse>
				<verse number="19">Постадосмо као народ којим никад ниси владао, који се није звао твојим Именом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="64">
				<verse number="1">О, кад би небеса поцепао и сишао! Планине би се затресле пред тобом!</verse>
				<verse number="2">Као што огањ запали гранчице и чини да вода прокључа, сиђи да обзнаниш своје Име својим непријатељима, да народи задрхте пред тобом!</verse>
				<verse number="3">Јер, када си чинио страхотна дела која нисмо очекивали, силазио си и планине су се тресле пред тобом.</verse>
				<verse number="4">Од прадавних времена нико није чуо, ниједно ухо није чуло, ниједно око видело другога Бога осим тебе, који ради у корист оних који га ишчекују.</verse>
				<verse number="5">Ти прискачеш у помоћ онима који радо чине оно што је право, који се сећају твојих путева. Али, кад си се разгневио, ми згрешисмо и непрестано грешимо. Како онда да се спасемо?</verse>
				<verse number="6">Сви смо постали као нечист човек, а сва наша праведна дела као запрљана крпа. Сви се сушимо као лист, а наши греси нас односе као ветар.</verse>
				<verse number="7">Нико не призива твоје Име нити се труди да до тебе допре, јер ти си своје лице сакрио од нас и пустио нас да ископнимо због наших греха.</verse>
				<verse number="8">А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац. Ми смо глина, ти си грнчар – сви смо твоје дело.</verse>
				<verse number="9">Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ, не сећај се наших греха довека. Погледај на нас, молимо те, јер сви смо твој народ.</verse>
				<verse number="10">Твоји свети градови постадоше пустиње; Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.</verse>
				<verse number="11">Наш свети и славни Храм, где су ти наши очеви исказивали хвалу, спаљен је огњем и све нама драгоцено у рушевинама лежи.</verse>
				<verse number="12">Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ? Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="65">
				<verse number="1">»Открио сам се онима који нису за мене питали, нашли су ме они који ме нису тражили. ‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.</verse>
				<verse number="2">Поваздан сам пружао руке народу непокорном, који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,</verse>
				<verse number="3">народу који ме непрестано отворено изазива на гнев приносећи жртве у вртовима и палећи кâд на циглама,</verse>
				<verse number="4">који седи међу гробовима и ноћи међу стенама, који једе свињетину и у лонцима му чорба од нечисте хране,</verse>
				<verse number="5">који каже: ‚Склони се! Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘ Они су дим у мојим ноздрвама, ватра која поваздан гори.</verse>
				<verse number="6">»Ево, пише преда мном: ‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности – исплатићу их у недра –</verse>
				<verse number="7">за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘, каже ГОСПОД, ‚зато што су палили кâд на горама и оцрњивали ме на брдима у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«</verse>
				<verse number="8">Овако каже ГОСПОД: »Као кад у грозду има још сока, па кажу: ‚Немојте да га уништите, још у њему има доброга‘, тако ћу и ја учинити ради својих слугу – нећу их све уништити.</verse>
				<verse number="9">Из Јакова ћу извести потомство и из Јуде оне који ће наследити планине; моји изабраници ће их наследити и моје слуге се тамо населити.</verse>
				<verse number="10">Шарон ће постати пашњак за ситну стоку, а долина Ахор пландиште за крупну – за мој народ, који ме тражи.</verse>
				<verse number="11">Али ви који остављате ГОСПОДА и заборављате моју свету гору, који сто постављате Срећи и вином пуните чаше Судбини,</verse>
				<verse number="12">вас ћу доделити мачу, и сви ћете се пригнути да вас закољу. Јер, звао сам вас, и нисте се одазивали, говорио, и нисте слушали. Чинили сте оно што је зло у мојим очима и бирали оно што ми није мило.«</verse>
				<verse number="13">Стога овако каже Господ ГОСПОД: »Моје слуге ће јести, а ви гладовати, моје слуге ће пити, а ви бити жедни, моје слуге ће се радовати, а ви бити постиђени.</verse>
				<verse number="14">Моје слуге ће певати од среће у срцу, а ви ћете јаукати од бола у срцу и кукати због тескобног духа.</verse>
				<verse number="15">Своје име ћете оставити мојим изабранима као клетву. Господ ГОСПОД ће вас погубити, а својим слугама дати друго име.</verse>
				<verse number="16">Ко год у земљи буде за себе тражио благослов, тражиће да га благослови Бог истинити; и ко год се у земљи буде заклињао, заклињаће се Богом истинитим. Јер, пређашње невоље биће заборављене и сакривене од мојих очију.«</verse>
				<verse number="17">»Јер, ево, створићу ново небо и нову земљу, и што је било пре, неће се помињати ни падати на памет.</verse>
				<verse number="18">Него, радујте се и кличите довека због онога што стварам. Јер, ево, стварам Јерусалим да буде град клицања, а његов народ, народ радости.</verse>
				<verse number="19">Клицаћу због Јерусалима и радовати се због свога народа. У њему се више неће чути ни плач, ни вапај.</verse>
				<verse number="20">У њему више неће бити новорођенчета које живи тек неколико дана, ни старца који се неће наживети. Ко умре са сто година, сматраће се младим, а ко не доживи стоту, проклетим.</verse>
				<verse number="21">Зидаће куће и живети у њима, садити винограде и јести њихов род.</verse>
				<verse number="22">Неће више зидати а други становати, неће више садити а други јести. Јер, животни век мога народа биће као век дрвета и моји изабрани науживаће се својих дела.</verse>
				<verse number="23">Неће узалуд мукотрпно радити, ни децу рађати за несрећу, јер ће бити народ који је ГОСПОД благословио и с њима њихове потомке.</verse>
				<verse number="24">Пре него зовну, одазваћу се, док још буду говорили, услишићу.</verse>
				<verse number="25">Вук и јагње храниће се заједно и лав јести сламу као во. Али змији ће прашина бити храна. Они неће чинити штету ни разарати на мојој светој гори«, каже ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="66">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити? Какво место починка за мене?</verse>
				<verse number="2">Све је ово моја рука начинила и све је ово моје«, говори ГОСПОД. »Али ово ће ми бити мило: онај ко је понизан и скрушеног духа, ко дрхти пред мојом речју.</verse>
				<verse number="3">Али, ко закоље вола, као да је убио човека, и ко јагње принесе на жртву, као да је псу сломио врат. Ко принесе житну жртву, као да је принео свињску крв, и ко запали кâд као жртву подсетницу, као да се клања идолу. Сами су изабрали своје путеве и уживају у својим гадостима,</verse>
				<verse number="4">па ћу им и ја жестоку невољу изабрати и навући на њих оно чега се плаше. Јер, звао сам, и нико се не одазва, говорио, и нико не послуша. Него, чинили су оно што је зло у мојим очима и изабрали оно што ми није мило.«</verse>
				<verse number="5">Чујте реч ГОСПОДЊУ, ви који дрхтите пред његовом речју: »Ваша сабраћа која вас мрзе и одбацују због мога Имена рекоше: ‚Нека се ГОСПОД прослави, да видимо вашу радост.‘ Али биће постиђени.</verse>
				<verse number="6">Слушајте ту буку из града, тај глас из Храма! То је глас ГОСПОДА, који својим непријатељима узвраћа како су заслужили.</verse>
				<verse number="7">»Пре него што осети трудове, рађа, пре него што је спопадну болови, сина доноси на свет.</verse>
				<verse number="8">Ко је за тако нешто чуо? Ко је тако нешто видео? Зар се може земља родити у једном дану? Зар се може народ донети на свет у једном часу? А Кћи сионска, чим је осетила трудове, своју децу роди.</verse>
				<verse number="9">Зар ја мајчину материцу отварам«, каже ГОСПОД, »а не дам јој да се породи? Зар ћу ја, који женама дајем да се породе, затворити материцу?« каже твој Бог.</verse>
				<verse number="10">Радујте се са Кћери јерусалимском и кличите због ње, сви ви који је волите; силно се с њом радујте, сви ви који сте због ње туговали.</verse>
				<verse number="11">Јер, сисаћете и наситити се на њеним дојкама утехе, напити се и науживати обиља њеног млека.</verse>
				<verse number="12">Јер, овако каже ГОСПОД: »Ево, послаћу јој мир као реку и богатство народâ као набујали поток. Сисаћете, а она ће вас носити у наручју и цупкати вас на својим коленима.</verse>
				<verse number="13">Као што мајка теши своје дете, тако ћу ја тешити вас – утешићете се у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="14">Када то видите, срце ће вам се радовати и бујаћете као трава. Рука ГОСПОДЊА обзнаниће се његовим слугама, а његова јарост његовим душманима.</verse>
				<verse number="15">Јер, ево ГОСПОД долази с огњем – кола су му попут вихора – да свој гнев искали с јарошћу и своје претње огњеним пламеном.</verse>
				<verse number="16">Јер, ГОСПОД ће огњем и мачем судити свим људима и биће много оних које је ГОСПОД побио.</verse>
				<verse number="17">»Они који се свештају и чисте да би ишли у вртове иза оног једног у средини, који једу свињетину, пацове и друге гадости – сви ће изгинути заједно«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">»Знам њихова дела и мисли. Долазим да окупим све народе и језике, и они ће доћи и видети моју Славу.</verse>
				<verse number="19">Поставићу знак међу њих, а од преживелих ћу неке послати народима – у Таршиш, Пул, Луд, познат по стрелцима, Тувал и Јаван, и на далека острва, која нису чула за мене, ни видела моју Славу – и они ће објавити моју Славу међу народима.</verse>
				<verse number="20">И довешће сву вашу сабраћу из свих народа на своју свету гору у Јерусалиму као жртвени принос ГОСПОДУ, на коњима, борним колима и таљигама, мазгама и камилама«, каже ГОСПОД, »као кад Израелци у чистој посуди доносе житну жртву у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="21">И узећу неке од њих да буду свештеници и Левити«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="22">»Јер, као што ће ново небо и нова земља које ћу створити трајати преда мном«, говори ГОСПОД, »тако ће трајати ваше име и потомци.</verse>
				<verse number="23">Од младог месеца до младог месеца и од суботе до суботе, сви људи ће долазити да се поклоне преда мном«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="24">»Излазиће и гледати лешеве људи који су се побунили против мене, чији црв не умире и чији огањ се не гаси, који су огавни свим људима.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="24">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју.</verse>
				<verse number="2">Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде,</verse>
				<verse number="3">па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство.</verse>
				<verse number="4">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="5">»Знао сам те пре но што сам те у утроби мајчиној обликовао, одвојио те пре но што си се родио. За пророка народима одредио сам те.«</verse>
				<verse number="6">»Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.«</verse>
				<verse number="7">Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим.</verse>
				<verse number="8">Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста.</verse>
				<verse number="10">Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.«</verse>
				<verse number="11">Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?« »Видим бадемову грану«, одговорих.</verse>
				<verse number="12">»Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим над својом речи, да се она испуни.«</verse>
				<verse number="13">Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?« »Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи.</verse>
				<verse number="15">Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде.</verse>
				<verse number="16">Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима.</verse>
				<verse number="17">»Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима.</verse>
				<verse number="18">Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље.</verse>
				<verse number="19">Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД: »‚Сећам се твоје привржености у младости, како си ме волела као невеста и ишла за мном кроз пустињу, кроз земљу незасејану.</verse>
				<verse number="3">Израел је био свет ГОСПОДУ, првина његове жетве. Сви који га прождреше, сматрани су кривима и стиже их несрећа‘«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог.</verse>
				<verse number="5">Овако каже ГОСПОД: »Коју ми ману нађоше ваши праоци да су толико одлутали од мене? За ништавним идолима су пошли, па сами постадоше ништавни.</verse>
				<verse number="6">Нису питали: ‚Где је ГОСПОД, који нас је извео из Египта, кроз голу пустош нас провео, кроз земљу пустиња и провалија, кроз земљу суше и густе тмине, кроз земљу којом нико не путује и у којој нико не живи?‘</verse>
				<verse number="7">У плодну земљу сам их довео, да њене плодове једу и у њеним добрима уживају. А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу и мој посед учинише гнусним.</verse>
				<verse number="8">Свештеници нису питали: ‚Где је ГОСПОД?‘ Нису ме упознали они који тумаче Закон. Поглавари су се побунили против мене. Пророци су пророковали у име Ваала, идући за ништавним идолима.«</verse>
				<verse number="9">»Стога опет подижем оптужбе против вас«, говори ГОСПОД, »и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.</verse>
				<verse number="10">Пређи на обале Китима и погледај, пошаљи некога у Кедар и помно осмотри. Види да ли је икад било нешто слично овом:</verse>
				<verse number="11">Зар је неки народ заменио своје богове, који чак и нису богови? А мој народ је своју Славу заменио за ништавне идоле.</verse>
				<verse number="12">Згрозите се над тим, небеса, и задрхтите од силног ужаса«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»Мој народ је починио два греха: оставио је мене, извор живе воде, и себи ископао чатрње, чатрње напукле, које не држе воду.«</verse>
				<verse number="14">»Зар је Израел слуга, роб по рођењу? Зашто, онда, постаде плен душманима?</verse>
				<verse number="15">Као лавови су рикали на њега и пустошили му земљу. Градови му спаљени и пусти.</verse>
				<verse number="16">Чак и они из Мемфиса и Тахпанхеса теме ти обријаше.</verse>
				<verse number="17">Зар ниси сам то на себе навукао када си оставио ГОСПОДА, свога Бога, док те водио путем?</verse>
				<verse number="18">Што би сад ишао у Египат, да из Шихора пијеш воде? И што би ишао у Асирију, да пијеш воде из Еуфрата?</verse>
				<verse number="19">Твоја опакост ће те казнити, твоје отпадништво те осудити. Размисли, дакле, и схвати колико је зло и чемерно за тебе када оставиш ГОСПОДА, свога Бога, и немаш страха од мене«, говори Господ, ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="20">»Одавно си сломио свој јарам, своје окове покидао и рекао: ‚Нећу да робујем!‘ А ипак, на свакој узвишици и под сваким крошњатим дрветом лéгао си као блудница.</verse>
				<verse number="21">Посадио сам те као племениту лозу из најбољег семена. Па како си ми се онда у искварену и дивљу лозу изродио?</verse>
				<verse number="22">Макар се опрао цеђом и много луга употребио, мрља твоје кривице и даље је преда мном«, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="23">»Како можеш да кажеш: ‚Нисам се укаљао. Нисам трчао за Ваалима‘? Види како си поступио у долини. Размисли о томе што си учинио. Ти си хитра камила која тамо-амо трчкара,</verse>
				<verse number="24">дивља магарица навикла на пустињу, која у својој похоти њуши ветар – ко да је обузда у време терања? Мужјак који је тражи неће се уморити, лако ће је наћи у време парења.</verse>
				<verse number="25">Не трчи док ти ноге не обосе и грло ти се не осуши. Али ти рече: ‚Не вреди! Ја волим туђе богове и за њима ћу ићи.‘«</verse>
				<verse number="26">»Као што крадљивац бива осрамоћен када га ухвате, тако се народ Израелов осрамотио – он, његови цареви и службеници, његови свештеници и пророци.</verse>
				<verse number="27">Они дрвету говоре: ‚Ти си ми отац‘ и камену: ‚Ти си ме родио.‘ Мени окренуше леђа, а не лице. Али, када су у невољи, говоре: ‚Дођи и спаси нас!‘</verse>
				<verse number="28">Где су ти тада богови које си себи направио? Нека они дођу да те спасу невоље ако могу! Јер, ти имаш богова, Јудо, колико и градова.</verse>
				<verse number="29">»Зашто против мене подижете оптужбе? Сви сте се ви побунили против мене«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="30">»Узалуд сам вам кажњавао децу – никакву поуку не извукоше. Ваш мач ваше пророке раскомада као лав разјарени.</verse>
				<verse number="31">Ви из овог нараштаја, размислите о речи ГОСПОДЊОЈ. Зар сам био пустиња Израелу или земља дубоке таме? Зашто мој народ говори: ‚Можемо слободно да лутамо наоколо. Теби више нећемо доћи.‘?</verse>
				<verse number="32">Зар девојка заборавља свој накит или невеста свој појас? А мој народ мене је заборавио током дана безбројних.</verse>
				<verse number="33">Како вешто трагаш за љубављу! И најгора од жена може на твојим делима да се учи.</verse>
				<verse number="34">На одећи ти налазе крв недужних сиромаха, иако их ти не ухвати да ти проваљују у кућу.</verse>
				<verse number="35">А ти упркос свему говориш: ‚Недужна сам; није он гневан на мене.‘ Али судићу ти, јер говориш: ‚Нисам згрешила.‘</verse>
				<verse number="36">Зашто си толико превртљива? Разочараће те Египат, као што те разочарала Асирија.</verse>
				<verse number="37">И оданде ћеш отићи погнуте главе, јер је ГОСПОД одбацио оне у које се уздаш – они ти неће помоћи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">»Ако се човек разведе од жене, и она оде и уда се за другога, зар ће јој се он вратити? Зар земља не би била сасвим укаљана? А ти си живела као блудница с многим љубавницима, и сад би мени да се вратиш!« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="2">»Погледај голе висове и види има ли места где те нису обљубили. Крај пута си седела чекајући љубавнике, као Арапин који у пустињи сачекује жртве. Својим блудничењем и опакошћу укаљала си земљу.</verse>
				<verse number="3">Зато су кише задржане и пролећни пљускови не падоше. А ти још изгледаш као блудница и одбијаш да се зацрвениш од стида.</verse>
				<verse number="4">Сада ме зовеш: ‚Оче мој, пријатељу из моје младости!</verse>
				<verse number="5">Зар ћеш се увек гневити? Зар ће твоја срџба трајати довека?‘ Ето, тако говориш, а и даље чиниш свако зло које можеш.«</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД ми рече у време владавине цара Јосије: »Да ли си видео шта је отпадница Израел урадила? Пењала се на сваку узвишицу и ишла под свако крошњато дрво и тамо блудничила.</verse>
				<verse number="7">Мислио сам да ће ми се вратити после свега што је учинила, али није. А видела је то и њена неверна сестра Јуда.</verse>
				<verse number="8">Дадох отпадници Израел потврду о разводу и отпустих је због њеног прељубништва. Али њену неверну сестру Јуду не обузе страх, него и она оде и одаде се блудничењу.</verse>
				<verse number="9">Пошто је свој блуд олако схватала, каљала је земљу и чинила прељубу с каменом и дрветом.</verse>
				<verse number="10">Упркос свему, њена неверна сестра Јуда није ми се вратила свим својим срцем, него само притворно«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ми рече: »Отпадница Израел праведнија је од невернице Јуде.</verse>
				<verse number="12">Иди и објави ове речи на северу: »‚Врати се, отпаднице Израел‘, говори ГОСПОД. ‚Нећу се више мргодити на тебе, јер сам милостив‘, говори ГОСПОД. ‚Нећу се довека гневити.</verse>
				<verse number="13">Само признај своју кривицу: побунила си се против ГОСПОДА, свога Бога; своје дражи си протраћила на туђе богове под сваким крошњатим дрветом, и ниси ме слушала‘, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">»Вратите се, народе отпаднички,« говори ГОСПОД, »јер ја сам ваш муж. Ја ћу вас узети – једно из града и двоје из братства – и довести вас на Сион.</verse>
				<verse number="15">Тада ћу вам дати пастире који су по мојој вољи, који ће вас водити знањем и умношћу.</verse>
				<verse number="16">Тих дана, када се ваш број силно увећа у земљи«, говори ГОСПОД, »више се неће говорити: ‚Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.‘ Он им више никад неће падати на памет, нити ће га се сећати. Неће им недостајати, нити ће бити направљен други.</verse>
				<verse number="17">У то време ће Јерусалим звати ‚Престо ГОСПОДЊИ‘ и сви народи ће се окупити у њему због Имена ГОСПОДЊЕГ. Неће више ићи за својим тврдокорним и злим срцем.</verse>
				<verse number="18">Тих дана народ Јуде придружиће се народу Израела и заједно ће доћи из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим праоцима.</verse>
				<verse number="19">»Сâм ја рекох: ‚Хтео сам с вама да поступам као са синовима и дам вам пожељну земљу, најлепше наследство међу свим народима.‘ Мислио сам зваћете ме ‚Оче‘ и нећете се окренути од мене.</verse>
				<verse number="20">Али, као жена која је неверна мужу, тако сте и ви били неверни мени, народе Израелов«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">Вапај се чује по голетним висовима, плач и запомагање народа Израеловог, јер се изопачише и заборавише ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="22">»Вратите се, народе неверни! Ја ћу вас излечити од отпадништва.« »Ево, долазимо к теби, јер ти си ГОСПОД, наш Бог.</verse>
				<verse number="23">Уистину је заблуда сва та граја по брдима и горама. Уистину је у ГОСПОДУ, нашем Богу, спасење Израелово.</verse>
				<verse number="24">Од наше младости срамотни богови прождиру плодове труда наших праотаца – њихову ситну и крупну стоку, њихове синове и кћери.</verse>
				<verse number="25">Лезимо у своју срамоту, нека нас наш стид прекрије. Згрешисмо против ГОСПОДА, свога Бога, и ми и наши праоци. Од своје младости до дана данашњег не слушамо ГОСПОДА, свога Бога.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">»Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«, говори ГОСПОД, »врати ми се. Ако уклониш своје одвратне идоле и више не одлуташ,</verse>
				<verse number="2">и ако се истинито и поштено закунеш: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘, благословићу народе и они ће ме хвалити.«</verse>
				<verse number="3">Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму: »Преорите своју неизорану земљу и не сејте међу трњем.</verse>
				<verse number="4">Обрежите се ГОСПОДУ, уклоните кожицу са свога срца, Јудеји и Јерусалимљани, иначе ће моја срџба планути као огањ и горети, а никога да је угаси, због ваших злих дела.«</verse>
				<verse number="5">»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму: ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘ Вичите из свега гласа и говорите: ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘</verse>
				<verse number="6">Знак поставите према Сиону, у заклон бежите без оклевања, јер несрећу доносим са севера, уништење велико.</verse>
				<verse number="7">Лав је изашао из свога брлога, кренуо је уништитељ народâ. Своје место је оставио да ти опустоши земљу. Градови ће ти лежати у рушевинама, без иједног житеља.</verse>
				<verse number="8">Зато се обуците у кострет, наричите и кукајте: ‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ није се окренуо од нас!‘</verse>
				<verse number="9">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »клонуће духом цар и поглавари, ужаснути се свештеници и згрозити пророци.«</verse>
				<verse number="10">Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«</verse>
				<verse number="11">У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.</verse>
				<verse number="12">Жесток ветар долази ми оданде. Сада изричем пресуду против њих.«</verse>
				<verse number="13">Ево надире као облаци, његова кола стижу као вихор, коњи му од орлова бржи. Тешко нама! Пропадосмо!</verse>
				<verse number="14">Опери своје срце од зла, Јерусалиме, и спаси се. Докле ћеш гајити опаке мисли?</verse>
				<verse number="15">Глас најављује из Дана, из Ефремових брда обзнањује несрећу.</verse>
				<verse number="16">»Овако кажи народима, обзнани Јерусалиму: ‚Из далеке земље стиже војска да те опседне, бојни поклич испушта против Јудиних градова.</verse>
				<verse number="17">Попут чуварâ поља окружују Јерусалим, јер се против мене побунио‘«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">»‚Својим поступцима и делима ово си навукао на себе, ово ти је казна. О, како је горка! О, како пробада срце!‘«</verse>
				<verse number="19">Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.</verse>
				<verse number="20">О несрећи за несрећом јављају, сва земља је опустошена. Шатори ми опустошени у магновењу, моје сенице у трен ока.</verse>
				<verse number="21">Докле ћу гледати ратне барјаке и слушати звук рога?</verse>
				<verse number="22">»Мој народ је безуман, не познају ме. Они су неразумна деца, ништа не схватају. Вешти су само да чине зло, а да чине добро не умеју.«</verse>
				<verse number="23">Погледах земљу – безоблична и празна; и небеса – њихова светлост нестала.</verse>
				<verse number="24">Погледах планине – тресу се; сва брда – уздрмала се.</verse>
				<verse number="25">Погледах, а људи нигде, све птице одлетеле.</verse>
				<verse number="26">Погледах, а плодна земља постала пустиња, сви јој градови леже у рушевинама због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.</verse>
				<verse number="27">Јер, овако каже ГОСПОД: »Сва земља биће опустошена, иако је нећу докраја уништити.</verse>
				<verse number="28">Зато ће земља туговати и небеса потамнети, јер ја рекох, и нећу се предомислити, одлучих, и нећу одустати.«</verse>
				<verse number="29">На звук коњаникâ и стрелаца цео град нададе у бекство. Једни се завлаче у шикаре, други се пентрају уз литице. Сви градови напуштени, нико више у њима не живи.</verse>
				<verse number="30">Шта то радиш, Опустошена? Зашто се облачиш у скерлет и златан накит стављаш на себе? Зашто очи сенчиш бојом? Узалуд се улепшаваш, твоји љубавници те презиру: хоће да ти узму живот.</verse>
				<verse number="31">Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»Прођите улицама Јерусалима; добро погледајте и сами се уверите. Тражите по његовим трговима, па ако нађете иједнога ко чини што је право и тражи истину, опростићу овом граду.</verse>
				<verse number="2">Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘, ипак се лажно заклињу.«</verse>
				<verse number="3">ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину? Удараш их, али њих не боли, сатиреш их, али они одбијају поуку. Постали су тврђи од литице и одбијају да се покају.</verse>
				<verse number="4">Мислио сам: »То су само сиромаси. Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ, ни правду коју њихов Бог тражи.</verse>
				<verse number="5">Зато ћу отићи великашима и с њима разговарати. Они познају пут ГОСПОДЊИ и правду коју њихов Бог тражи.« Али и они сложно сломише јарам и покидаше окове.</verse>
				<verse number="6">Зато ће их шумски лав нападати, пустињски вук черечити, леопард на њих вребати крај њихових градова. И ко год изађе, биће раскомадан, јер је њихова побуна велика и све веће је њихово отпадништво.</verse>
				<verse number="7">»Зашто да ти опростим? Твоја деца су ме оставила и заклињу се боговима који то нису. Досита сам их нахранио, а они учинише прељубу и нагрнуше у куће блудница.</verse>
				<verse number="8">Они су пастуви угојени, похотни, сваки за туђом женом њишти.</verse>
				<verse number="9">Зар да то не казним?« говори ГОСПОД. »Зар да се не осветим таквом народу?</verse>
				<verse number="10">»Прођите јерусалимским виноградима и уништите их, али не докраја. Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="11">Народ Израела и народ Јуде докраја су ми неверни«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи: »Неће он ништа учинити. Никакво зло нас неће снаћи. Нећемо искусити ни мач, ни глад.</verse>
				<verse number="13">Пророци су само ветар и Божије речи нема у њима. Нека њима буде учињено то што говоре.«</verse>
				<verse number="14">Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама: »Зато што су тако говорили, учинићу огњем речи у твојим устима, а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.</verse>
				<verse number="15">Ево, довешћу на тебе народ издалека, народе Израелов«, говори ГОСПОД, »народ дуговечан и древан, народ чији језик не знаш и чији говор не разумеш.</verse>
				<verse number="16">Тоболци су им као отворен гроб; сви су они ратници.</verse>
				<verse number="17">Прождреће ти жетву и хлеб, прождреће ти синове и кћери, прождреће ти ситну и крупну стоку, прождреће ти лозу и стабла смоквина. Мачем ће ти разорити утврђене градове, у које се уздаш.</verse>
				<verse number="18">»Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти.</verse>
				<verse number="19">А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«</verse>
				<verse number="20">»Обзнани ово народу Јаковљевом и објави у Јуди:</verse>
				<verse number="21">‚Чуј ово, народе безумни и без памети, који очи имаш а не видиш, који уши имаш а не чујеш.</verse>
				<verse number="22">Зар ме се не бојите?‘« говори ГОСПОД, »‚Зар преда мном не дрхтите? Ја сам учинио да песак буде међа мору, вечна препрека коју не може да пређе. Таласи се ваљају, али даље не могу, хуче, али неће прећи.</verse>
				<verse number="23">Али овај народ је тврдоглав и бунтован; скренуше они и одоше,</verse>
				<verse number="24">и не говоре себи: »Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога, који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну и стара се за седмице одређене за жетву.«</verse>
				<verse number="25">Одвратише то од вас ваша злодела, ваши вас греси лишише добра.‘</verse>
				<verse number="26">»Опаки се налазе међу мојим народом. У заседи леже као хватачи птица, замке постављају и хватају људе.</verse>
				<verse number="27">Као што је кавез пун птица, тако су њихове куће пуне преваре. Моћни и богати постадоше,</verse>
				<verse number="28">ухрањени и дебели. Нема граница њиховим злоделима. Сирочетову парницу не воде да је добију, не залажу се за права сиромаха.</verse>
				<verse number="29">Зар да их не казним за то?« говори ГОСПОД. »Зар да се не осветим народу какав је овај?</verse>
				<verse number="30">Нешто ужасно и грозно догодило се у земљи:</verse>
				<verse number="31">Пророци пророкују лажи, свештеници владају на своју руку, а мом народу је то мило. Али шта ћете да радите на крају?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">»Бежи на сигурно, народе Венијаминов! Бежи из Јерусалима! Дуните у овнујски рог у Текои! Знак поставите над Бет-Хахеремом! Јер, несрећа се помаља са севера, пропаст велика.</verse>
				<verse number="2">Кћи сионска је као нежна ливада:</verse>
				<verse number="3">доћи ће на њу пастири са својим стадима, шаторе разапети око ње, сваки напасати стадо на свом делу.</verse>
				<verse number="4">Спремите се за бој против ње! Устајте, хајде да нападнемо у подне! Али, авај, дан се гаси, а вечерње сенке све су дуже.</verse>
				<verse number="5">Зато устајте, хајде да нападнемо ноћу и разоримо њене тврђаве!«</verse>
				<verse number="6">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Посеците дрвеће и дигните опсадни насип око Јерусалима. Овај град мора да буде кажњен, пун је тлачења.</verse>
				<verse number="7">Као што извор излива своју воду, тако он излива своју опакост. Насиље и пропаст њиме се разлежу; болест и ране стално су ми пред очима.</verse>
				<verse number="8">Послушај опомену, Јерусалиме, да се не окренем од тебе и од тебе не направим пустош, земљу ненастањену.«</verse>
				<verse number="9">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Попабирчи Остатак Израелов, помно као винову лозу. Још једном пређи руком по розгама, као берач грожђа.«</verse>
				<verse number="10">Коме да говорим? Кога да опоменем? Ко ће ме саслушати? Уши су им затворене, па не чују. Вређа их реч ГОСПОДЊА, не мили им се.</verse>
				<verse number="11">А ја сам пун срџбе ГОСПОДЊЕ и не могу да је суспрегнем. »Излиј је на децу на улици и на младиће који се окупише. И муж и жена биће ухваћени, и старац, онај који је много година поживео.</verse>
				<verse number="12">Куће ће им бити дате другима, заједно с њиховим пољима и женама кад испружим руку против становника земље«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»Од најмањег до највећег, сви се лакоме на непоштен добитак. И пророк и свештеник, сви се преваром баве.</verse>
				<verse number="14">Рану мога народа лече површно. Говоре: ‚Мир, мир‘, кад мира нема.</verse>
				<verse number="15">Стиде ли се због свог огавног владања? Не, они стида немају нимало, нити више умеју да се зацрвене. Стога ће пасти међу пале, срушити се кад их будем казнио«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="16">Овако каже ГОСПОД: »Станите на раскршћа и погледајте. Распитајте се за древне стазе и где је најбољи пут, па њиме пођите, и наћи ћете спокоја својој души. Али ви рекосте: ‚Нећемо да идемо њиме.‘</verse>
				<verse number="17">Поставих вам осматраче и рекох: ‚Пазите на звук рога‘, али ви рекосте: ‚Нећемо да пазимо.‘</verse>
				<verse number="18">»Стога чујте, народи; окупите се да видите шта ће им се десити.</verse>
				<verse number="19">Чуј, земљо: Ево, на овај народ сваљујем несрећу, плод њихових сплетки, јер моје речи нису послушали, мој Закон су одбацили.</verse>
				<verse number="20">Шта ће ми тамјан из Сабе или иђирот из далеке земље? Не прихватам ваше паљенице, нису ми миле ваше клане жртве.«</verse>
				<verse number="21">Стога овако каже ГОСПОД: »Ево, ставићу препреке пред овај народ: о њих ће се спотаћи и очеви и деца, погинуће суседи и пријатељи.«</verse>
				<verse number="22">Овако каже ГОСПОД: »Ево долази војска из северне земље, велик народ с крајева земље се диже.</verse>
				<verse number="23">Луком и копљем наоружани, окрутни су и немају милости. Чују се као море када хучи док на својим коњима јашу. У бојном поретку стижу да те нападну, Кћери сионска.«</verse>
				<verse number="24">Када смо чули вест о њима, руке нам клонуше. Тескоба нас обузе, бол као у жене у трудовима.</verse>
				<verse number="25">Не излазите у поља, не идите путевима, јер непријатељ има мач и ужас је свуда уоколо.</verse>
				<verse number="26">Обуците се у кострет, мој народе, и у пепео се уваљајте. Наричите као за сином јединцем, горко кукајући, јер ће уништитељ изненада навалити на нас.</verse>
				<verse number="27">»Учинио сам те кушачем метала, Јеремијо, међу мојим народом, да сазнаш и испиташ какви су.</verse>
				<verse number="28">Сви су они окорели бунтовници, тврди као бронза и гвожђе. Наоколо клевећу и сви су покварени.</verse>
				<verse number="29">Мех силно дува да ватра олово сажеже. Али залуд пречишћавање, јер опаки нису одстрањени.</verse>
				<verse number="30">‚Одбачено сребро‘ их зову, јер их је ГОСПОД одбацио.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Реч дође Јеремији од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Стани на капију Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо објави ову реч: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који улазите на ове капије да се поклоните ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="3">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Промените свој начин живота и своја дела, и ја ћу вам дати да и даље живите на овом месту.</verse>
				<verse number="4">Не уздајте се у преварне речи и не говорите: »Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ! Ово је Храм ГОСПОДЊИ!«</verse>
				<verse number="5">Ако уистину промените свој начин живота и своја дела и ако један другом будете чинили оно што је право,</verse>
				<verse number="6">ако не будете угњетавали дошљака, сироче или удовицу и проливали недужну крв на овом месту и ако не будете ишли за другим боговима на своју несрећу,</verse>
				<verse number="7">даћу вам да и даље живите на овом месту, у земљи коју сам довека дао вашим праоцима.</verse>
				<verse number="8">»‚Али ви се уздате у преварне речи, од којих нема користи.</verse>
				<verse number="9">Зар ћете красти, убијати, чинити прељубу, лажно се заклињати, палити кâд Ваалу и ићи за другим боговима за које раније нисте ни знали,</verse>
				<verse number="10">а онда доћи и стати пред мене у овом Дому, који носи моје Име, и мислити да можете некажњено да чините све те гнусобе?</verse>
				<verse number="11">Зар је овај Дом, који носи моје Име, за вас постао разбојничка јазбина? Али ја помно гледам‘«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»‚Идите сада на оно место у Шилу где сам прво начинио боравиште за своје Име и погледајте шта сам урадио с њим због опакости мога народа Израела.</verse>
				<verse number="13">Док сте ви све то чинили‘«, говори ГОСПОД, »‚говорио сам вам наново и наново, али нисте слушали; звао сам вас, али нисте се одазивали.</verse>
				<verse number="14">Стога, оно што сам урадио са Шилом, сада ћу урадити са Домом који носи моје Име, Храмом у који се уздате, местом које сам дао вама и вашим праоцима.</verse>
				<verse number="15">Одбацићу вас од свога лица као што сам одбацио сву вашу сабраћу, Ефремово потомство.‘«</verse>
				<verse number="16">»Зато немој да се молиш за овај народ и не упућуј ми молбе и молитве за њих – не моли ме, јер те нећу услишити.</verse>
				<verse number="17">Зар не видиш шта раде по градовима Јуде и по улицама Јерусалима?</verse>
				<verse number="18">Деца скупљају дрва, очеви пале ватру, а жене месе тесто и пеку лепиње за Царицу неба. Изливају леванице другим боговима да ме разгневе.</verse>
				<verse number="19">Али они не разгневљују мене«, говори ГОСПОД, »него себи наносе штету на своју срамоту.</verse>
				<verse number="20">Стога овако каже Господ ГОСПОД: Мој гнев и срџба излиће се на ово место, на људе и стоку, на пољско дрвеће и плодове земље, и гореће и неће се угасити.</verse>
				<verse number="21">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Само ви додајте своје паљенице другим кланим жртвама и сами поједите месо!</verse>
				<verse number="22">Јер, кад сам ваше праоце извео из Египта и говорио им, нисам им дао заповести за паљенице и клане жртве,</verse>
				<verse number="23">него сам им дао ову заповест: »Слушајте ме, и ја ћу бити ваш Бог, а ви ћете бити мој народ. Живите онако како вам заповедам, да би вам било добро.«</verse>
				<verse number="24">Али они нису ни слушали ни обраћали пажњу, него су пошли за саветом свог тврдокорног и злог срца и отишли назад, а не напред.</verse>
				<verse number="25">Од оног дана кад су ваши праоци изашли из Египта до дана данашњег слао сам вам своје слуге пророке из дана у дан, непрестано.</verse>
				<verse number="26">Али они ме нису слушали ни обраћали пажњу. Били су тврдоглави и учинили више зла него њихови праоци.‘</verse>
				<verse number="27">»Када им све ово кажеш, неће те послушати. Када их позовеш, неће ти се одазвати.</verse>
				<verse number="28">Зато им кажи: ‚Ово је народ који није послушао ГОСПОДА, свога Бога, ни прихватио његове опомене. Истина нестаде, ишчезну из њихових уста.‘«</verse>
				<verse number="29">»‚Одсеците косу и баците је, запевајте тужбалицу на голетним висовима. Јер, ГОСПОД је одбацио и оставио овај нараштај, на који се разгневио.</verse>
				<verse number="30">»‚Народ Јуде је учинио оно што је зло у мојим очима‘, говори ГОСПОД. ‚Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и укаљали га.</verse>
				<verse number="31">Подигли су узвишице у Тофету, у долини Бен Хином, да своје синове и кћери спаљују у ватри – што им ја нисам заповедио, нити ми је пало на памет.</verse>
				<verse number="32">Стога пазите: долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када се више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, већ Долина покоља, јер ће у Тофету сахрањивати мртве док више не буде места.</verse>
				<verse number="33">Тада ће лешеви овога народа постати храна птицама и зверима, а никога неће бити да их плаши и растерује.</verse>
				<verse number="34">Уклонићу из градова Јуде и са улица Јерусалима звуке весеља и радости и гласове младожење и младе, јер ће земља остати пуста.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">»‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа,</verse>
				<verse number="2">па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници.</verse>
				<verse number="3">Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«</verse>
				<verse number="4">»Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД: Кад неко падне, зар не устаје? Кад залута, зар се не враћа?</verse>
				<verse number="5">Зашто, онда, овај јерусалимски народ непрестано лута? Уз превару приањају, неће да се врате.</verse>
				<verse number="6">Помно сам слушао, али они не говоре што је право. Нико се не каје за своју опакост и не каже: »Шта то учиних?« Свако се држи свога правца, као коњ који хита у битку.</verse>
				<verse number="7">Чак и рода на небу зна право време свога повратка, и грлица, ластавица и дрозд пазе на време своје селидбе, а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.</verse>
				<verse number="8">»‚Како можете да говорите: »Мудри смо, јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«, кад га је лажљива писаљка писарева претворила у лаж?</verse>
				<verse number="9">Мудри ће бити осрамоћени; спопашће их ужас и ухватиће се у замку. Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ, какву то мудрост имају?</verse>
				<verse number="10">Стога ћу њихове жене дати другима и њихова поља новим власницима. Од највећег до најмањег, сви се лакоме на непоштен добитак. И свештеник и пророк, сви се преваром баве.</verse>
				<verse number="11">Рану мога народа лече површно. Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.</verse>
				<verse number="12">Стиде ли се због свог огавног владања? Не, они стида немају нимало, нити више умеју да се зацрвене. Стога ће пасти међу пале, срушити се кад их будем казнио‘«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД. »Неће бити грожђа на виновој лози, ни смокава на смоквином дрвету – чак ће им и лишће свенути. Што сам им дао, одузеће им се.«</verse>
				<verse number="14">Зашто седимо овде? На окуп! Бежимо у утврђене градове и тамо пропаднимо! Јер, ГОСПОД, наш Бог, на пропаст нас осуди и даде нам да пијемо отровне воде, јер смо против њега згрешили.</verse>
				<verse number="15">Миру смо се надали, али никакво добро не стиже, времену исцељења, али би само ужас.</verse>
				<verse number="16">Фрктање коња непријатељевих чује се из Дана; од њиштања његових пастува сва земља се тресе. Дошли су да прождру земљу и све што је у њој, град и све његове житеље.</verse>
				<verse number="17">»Ево, послаћу отровнице међу вас, гује које се не могу зачарати, и оне ће вас уједати«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">О, Тешитељу мој у тузи, срце је у мени изнемогло.</verse>
				<verse number="19">Чуј вапај мога народа из далеке земље: »Зар ГОСПОД није на Сиону? Зар његов Цар није више тамо?« »Зашто су ме изазвали на гнев својим ликовима, идолима туђим, ништавним?«</verse>
				<verse number="20">»Жетва прође, лето се заврши, а ми нисмо спасени.«</verse>
				<verse number="21">Сатрвен сам, јер је и мој народ сатрвен; у жалости сам, а ужас ме спопада.</verse>
				<verse number="22">Зар нема мелема у Гиладу? Зар тамо нема лекара? Зашто онда нема исцељења за рану мога народа?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Е да ми је глава извор воде, а моје очи врело суза, и дан и ноћ бих плакао над погинулима мога народа.</verse>
				<verse number="2">Е да у пустињи имам коначиште, оставио бих свој народ и отишао далеко од њих, јер сви су прељубници, неверна руља.</verse>
				<verse number="3">»Свој језик натежу као лук; лажју, а не истином, побеђују у земљи. Из греха у грех срљају, а мене не познају«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">»Чувај се пријатеља, не веруј брату, јер сваки брат је варалица као Јаков и сваки пријатељ клеветник.</verse>
				<verse number="5">Пријатељ пријатеља вара, ниједан не говори истину. Свој језик научише да лаже, грехом се исцрпљују.</verse>
				<verse number="6">Усред преваре живиш. У својој превари неће да ме упознају«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">Стога овако каже ГОСПОД над војскама: »Ево, пречистићу их и проверити. Јер, шта друго могу због греха мога народа?</verse>
				<verse number="8">Језик им је стрела смртоносна, превару изговара. Устима љубазно говоре ближњему, а у срцу му спремају замку.</verse>
				<verse number="9">Зар да их због тога не казним?« говори ГОСПОД. »Зар да се не осветим народу какав је овај?«</verse>
				<verse number="10">Заплакаћу и закукати над горама и тужбалицу запевати над пашњацима пустињским. Опустеше, нико њима не пролази, не чује се мукање говедâ. Од птица до стоке, све побеже, све нестаде.</verse>
				<verse number="11">»Од Јерусалима ћу учинити гомилу рушевина, јазбину шакалима, а од Јудиних градова пустош ненастањену.«</verse>
				<verse number="12">Ко је мудар да ово разуме? Кога је ГОСПОД поучио, па то може да објасни? Зашто је земља разрушена и опустела као пустиња којом нико не пролази?</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД рече: »То је зато што су одбацили мој Закон, који сам им дао. Нису слушали мој глас ни ишли за њим,</verse>
				<verse number="14">него су ишли за својим тврдокорним срцем и за Ваалима, као што су их научили њихови праоци.«</verse>
				<verse number="15">Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Ево, учинићу да овај народ једе пелен и пије отровану воду.</verse>
				<verse number="16">Распршићу их међу народе које ни они ни њихови праоци нису познавали и гонити их мачем док их не затрем.«</verse>
				<verse number="17">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Добро пазите! Позовите нарикаче да дођу, по највештије од њих пошаљите да дођу.</verse>
				<verse number="18">Нека похитају и наричу над нама, да нам сузе навру на очи и вода потече из наших капака.</verse>
				<verse number="19">Са Сиона се чује звук кукњаве: ‚Како пропадосмо! Колико се осрамотисмо! Своју земљу морамо да напустимо, јер су нам куће порушене.‘«</verse>
				<verse number="20">Жене, чујте сада реч ГОСПОДЊУ, отворите уши за речи његових уста. Научите своје кћери да наричу, једна другу да пева тужбалицу.</verse>
				<verse number="21">Смрт се успентрала кроз прозор и ушла у наша утврђења, децу покосила на улицама, младиће на трговима.</verse>
				<verse number="22">Реците: »Овако каже ГОСПОД: »‚Мртва тела ће падати као ђубриво по њиви, као снопље иза жетеоца, а никога да их сакупи.‘«</verse>
				<verse number="23">Овако каже ГОСПОД: »Ко је мудар, нека се не хвали својом мудрошћу, ни јаки својом снагом, ни богати својим богатством.</verse>
				<verse number="24">Него, онај ко се хвали, нека се хвали тиме да разуме и зна мене – да сам ја ГОСПОД, који показује љубав, правду и праведност на земљи, јер оне су ми миле«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="25">»Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити све који су обрезани само на телу:</verse>
				<verse number="26">Египат, Јуду, Едом, Амонце и Моав и све који живе у пустињи и косу секу накратко. Јер, сви су ти народи необрезани. А и сав народ Израелов необрезаног је срца.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов.</verse>
				<verse number="2">Овако каже ГОСПОД: »Не учите се обичајима других народа и нека вас не плаше знамења на небу, иако плаше народе.</verse>
				<verse number="3">Јер, ништавни су обичаји народâ. Они у шуми посеку дрво, па га дрводеља обликује длетом.</verse>
				<verse number="4">Украсе га сребром и златом, па га причврсте чекићем и клиновима, да се не преврне.</verse>
				<verse number="5">Као ни страшило на њиви лубеница, тако ни они не говоре. Морају да се носе, јер не умеју да ходају. Не бојте их се, јер они не могу да учине ни зло ни добро.«</verse>
				<verse number="6">Нико није као ти, ГОСПОДЕ. Ти си велик и твоје Име је велико и силно.</verse>
				<verse number="7">Ко да те се не боји, Царе народâ? То теби припада. Међу свим мудрима народâ и у свим њиховим царствима нема ниједнога као што си ти.</verse>
				<verse number="8">Сви су они луди и безумни, од ништавног дрвета поучени.</verse>
				<verse number="9">Ковано сребро довози се из Таршиша и злато из Уфаза. Оно што су дрводеља и златар начинили облачи се у плаво и пурпурно – све дело вештог занатлије.</verse>
				<verse number="10">Али ГОСПОД је Бог истински, он је живи Бог, Цар вечити. Када се он разгневи, земља се тресе, народи не могу његову срџбу да поднесу.</verse>
				<verse number="11">»Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД је својом силом начинио земљу, својом мудрошћу успоставио свет и својом умношћу разапео небо.</verse>
				<verse number="13">Кад он загрми, воде на небу захуче. Он чини да се облаци дигну с крајева земље, муње шаље с кишом и ветар изводи из својих спремишта.</verse>
				<verse number="14">Сваки човек је незналица бесловесна. Сваког златара његов идол срамоти, јер сви његови ликови су варка – нема у њима даха,</verse>
				<verse number="15">ништавни су, смешне творевине. Кад њихова казна стигне, нестаће.</verse>
				<verse number="16">А Бог Јаковљев није као они, јер он је све створио. Израел је племе његовог поседа. ГОСПОД над војскама му је име.</verse>
				<verse number="17">Покупите своју имовину, јер идете из земље, ви који живите под опсадом.</verse>
				<verse number="18">Јер, овако каже ГОСПОД: »Овога пута ћу избацити становнике ове земље; ударићу их невољом, да се дозову памети.«</verse>
				<verse number="19">Тешко мени због моје повреде! Моја је рана неисцељива! Али рекох себи: »То је моја болест, морам је поднети.«</verse>
				<verse number="20">Шатор ми је оборен, конопци му покидани. Моји синови одоше од мене и нема их. Никог нема да ми разапне шатор или подигне заклон.</verse>
				<verse number="21">Пастири изгубише памет и од ГОСПОДА не траже помоћ. Зато им ништа не успева и сва су им се стада раштркала.</verse>
				<verse number="22">Чујте новост: велика пометња из северне земље долази да Јудине градове претвори у пустош, у јазбину шакалима.</verse>
				<verse number="23">Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов, да човек не управља својим корацима.</verse>
				<verse number="24">Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди, а не у свом гневу, да ме не затреш.</verse>
				<verse number="25">Излиј своју срџбу на народе који те не признају, на братства која ти не призивају Име. Јер, они прождреше Јакова, докраја га прождреше и опустошише његово боравиште.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Реч дође Јеремији од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Саслушај услове овог савеза и пренеси их Јудејима и житељима Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Проклет био човек који се не покори условима овог савеза,</verse>
				<verse number="4">условима које сам дао вашим праоцима када сам их извео из Египта, из ужарене пећи, говорећи: »Слушајте ме и чините све што вам заповедам, и бићете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог.</verse>
				<verse number="5">Тада ћу испунити заклетву којом сам се заклео вашим праоцима, да ћу им дати земљу којом тече мед и млеко«, као што је данас.‘« А ја одговорих: »Амин, ГОСПОДЕ.«</verse>
				<verse number="6">ГОСПОД ми рече: »Објави све ове речи у градовима Јуде и на улицама Јерусалима: ‚Чујте услове овог савеза и извршавајте их.</verse>
				<verse number="7">Од времена када сам ваше праоце извео из Египта до данас, опомињао сам говорећи: »Послушајте ме.«</verse>
				<verse number="8">Али они нису слушали ни обраћали пажњу, него су ишли за својим тврдокорним и злим срцем. Стога сам на њих довео сва проклетства из савеза за који сам им заповедио да га се држе, али га се нису држали.‘«</verse>
				<verse number="9">Онда ми ГОСПОД рече: »Међу Јудејима и житељима Јерусалима је завера.</verse>
				<verse number="10">Вратили су се гресима својих праотаца, који су одбили да послушају моје речи. Ишли су за другим боговима, да би им служили. И народ Израела и народ Јуде прекршили су савез који сам склопио с њиховим праоцима.</verse>
				<verse number="11">»Стога овако каже ГОСПОД: Ево, довешћу на њих несрећу којој не могу да умакну. Ако и завапе к мени, нећу их слушати.</verse>
				<verse number="12">Градови Јуде и народ Јерусалима ићи ће и вапити боговима којима пале кâд, али они им неће помоћи у време њихове несреће.</verse>
				<verse number="13">Јудо, имаш богова колико и градова, а жртвеникâ које си подигао да на њима палиш кâд срамотном Ваалу колико и улица.</verse>
				<verse number="14">Стога се не моли за овај народ и не упућуј молбе и мољења за њих, јер ја их нећу слушати када ми завапе због своје несреће.</verse>
				<verse number="15">»Шта ће моја драгана у моме Храму када опаке сплетке кује с толикима? Може ли освештано месо уклонити казну од тебе? Кад чиниш зло, радујеш се.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД те назвао бујном маслином, с плодовима лепог облика. Али уз хук велике олује запалиће је и њене гране ће се скршити.</verse>
				<verse number="17">»ГОСПОД над војскама, који те је посадио, одредио је велику несрећу за тебе, јер су народ Израела и народ Јуде учинили зло и разгневили ме палећи кâд Ваалу.«</verse>
				<verse number="18">Пошто ми је ГОСПОД открио њихову заверу, знао сам за њу, јер ми је он у то време показао њихова дела.</verse>
				<verse number="19">Био сам као питомо јагње које воде на клање. Нисам увиђао да су заверу ковали против мене, говорећи: »Хајде да уништимо дрво и плод на њему. Хајде да га искоренимо из земље живих, да му се име више никад не помиње.«</verse>
				<verse number="20">Али ти, ГОСПОДЕ над војскама, који судиш праведно и испитујеш срце и ум, дај да видим твоју освету на њима, јер сам теби поверио своју парницу.</verse>
				<verse number="21">»Стога овако каже ГОСПОД о људима у Анатоту, који хоће да ти одузму живот и говоре: ‚Не пророкуј у име ГОСПОДА, иначе ћеш погинути од наше руке‘</verse>
				<verse number="22">– стога овако каже ГОСПОД над војскама: Казнићу их. Њихови младићи ће погинути од мача, њихови синови и кћери од глади.</verse>
				<verse number="23">Нико жив им неће преостати, јер ћу довести несрећу на људе у Анатоту у години њихове казне.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">ГОСПОДЕ, када бих се парничио с тобом, ти би увек био у праву. Али допусти ми да говорим с тобом о твојој правди. Зашто су опаки успешни? Зашто сви неверни живе лагодно?</verse>
				<verse number="2">Ти си их засадио, и они се укоренише, расту и доносе плод. Увек си им на уснама али далеко од срца.</verse>
				<verse number="3">А ти ме познајеш, ГОСПОДЕ, и видиш и испитујеш моје мисли о теби. Одвуци их као јагњад на клање! Одвој их за дан покоља!</verse>
				<verse number="4">Докле ће земља лежати испуцала и венути трава на сваком пољу? Због опакости њених становника угинуше звери и птице. А људи говоре: »Бог не види шта радимо.«</verse>
				<verse number="5">»Ако си се тркао с пешацима и они те изнурили, како ћеш се надметати с коњима? Ако се у мирној земљи спотичеш, како ће ти бити у јорданским честарима?</verse>
				<verse number="6">Чак су те и твоја браћа, твоја породица, издали, и они те силно погрђују иза леђа. Не веруј им кад с тобом говоре љубазно.</verse>
				<verse number="7">»Оставићу своју кућу, отићи са свога наследства. Своју најдражу предаћу у руке њеним непријатељима.</verse>
				<verse number="8">Мој посед ми постаде као лав у шуми; риче на мене, зато га мрзим.</verse>
				<verse number="9">Мој посед постаде као шарена птица коју птице грабљивице опколише и нападоше. Иди и окупи све дивље животиње, да дођу и наждеру се.</verse>
				<verse number="10">Многи пастири уништиће мој виноград и изгазити моје поље. Моје питомо поље претвориће у голу пустош.</verse>
				<verse number="11">У пустош ће га претворити, испуцалу и пусту преда мном. Сва ће земља бити опустошена, јер ником није прирасла срцу.</verse>
				<verse number="12">Уништитељи ће се сјатити на голе висове у пустињи, јер ће мач ГОСПОДЊИ прождирати с краја на крај земље. Нико неће имати мира.</verse>
				<verse number="13">Пшеницу ће сејати а трње жњети. Сами себе ће изнурити, али од тога никакве користи. Зато понесите срамоту своје жетве због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.«</verse>
				<verse number="14">Овако каже ГОСПОД: »Све моје опаке суседе, који посежу за наследством које дадох мом народу Израелу, ишчупаћу из њихових земаља и ишчупати народ Јуде између њих.</verse>
				<verse number="15">Али, када их ишчупам, опет ћу се смиловати и сваког од њих вратити на његово наследство и у његову земљу.</verse>
				<verse number="16">А ако добро науче обичаје мога народа и почну да се заклињу мојим Именом говорећи: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘ – баш као што су они некад мој народ научили да се куне Ваалом – онда ће се утврдити међу мојим народом.</verse>
				<verse number="17">Али, ако неки народ не послуша, сасвим ћу га ишчупати и затрти«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">ГОСПОД ми овако рече: »Иди и купи ланен појас и опаши се њиме, али немој да га квасиш водом.«</verse>
				<verse number="2">И ја купих појас, као што ми је ГОСПОД заповедио, и опасах га.</verse>
				<verse number="3">Реч ГОСПОДЊА дође ми други пут:</verse>
				<verse number="4">»Узми појас који си купио и којим си опасан, иди у Перат, па га тамо сакриј у процепу у стени.«</verse>
				<verse number="5">И ја одох и сакрих га у Перату, као што ми је ГОСПОД рекао.</verse>
				<verse number="6">Много дана касније, ГОСПОД ми рече: »Сада иди у Перат и узми онај појас за који сам ти рекао да га тамо сакријеш.«</verse>
				<verse number="7">И ја одох у Перат, откопах појас и узех га са места на ком сам га био сакрио, али он је сада био уништен и неупотребљив.</verse>
				<verse number="8">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="9">»Овако каже ГОСПОД: »На исти начин уништићу Јудину охолост и силну охолост Јерусалима.</verse>
				<verse number="10">Овај опаки народ, који неће да слуша моје речи, који следи своје тврдокорно срце и иде за другим боговима, да би им служио и клањао им се, биће као овај појас – неупотребљив!</verse>
				<verse number="11">Јер, као што се појас везује око човечијег струка, тако сам и ја уза се свезао цео народ Израела и цео народ Јуде«, говори ГОСПОД, »да буду мој народ, мени на славу, хвалу и част. Али они не послушаше.«</verse>
				<verse number="12">»Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Свака мешина за вино треба да се напуни вином.‘ А ако ти они кажу: ‚Зар ми не знамо да свака мешина за вино треба да се напуни вином?‘</verse>
				<verse number="13">ти им реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Напунићу пијанством све који живе у овој земљи и цареве који седе на Давидовом престолу, свештенике, пророке и све житеље Јерусалима.</verse>
				<verse number="14">Смрскаћу једног о другог, очеве и синове заједно, говори ГОСПОД. Нећу имати сажаљења, ни милости, ни самилости, него ћу их уништити.‘«</verse>
				<verse number="15">Чујте и добро пазите: не будите бахати, јер ГОСПОД је говорио.</verse>
				<verse number="16">Дајте славу ГОСПОДУ, своме Богу, пре него што донесе таму, пре него што вам ноге посрну по мрачним брдима. Светлости се надате, али он ће је у густу тмину преокренути и у мрак претворити.</verse>
				<verse number="17">А ако не послушате, плакаћу у потаји због ваше охолости: моје ће очи горко плакати, сузе ронити, јер ће стадо ГОСПОДЊЕ бити засужњено.</verse>
				<verse number="18">Кажите цару и царици-мајци: »Сиђите са својих престола, јер ће вам ваше сјајне круне спасти с главе.«</verse>
				<verse number="19">Градови Негева биће затворени, а никог неће бити да их отвори. Сва Јуда биће одведена у сужањство, сасвим одведена.</verse>
				<verse number="20">Дигни поглед и погледај оне који долазе са севера. Где је стадо које ти је поверено, овце којима си се поносио?</verse>
				<verse number="21">Шта ћеш рећи када ГОСПОД над тобом постави оне које си одгајио себи за савезнике? Зар те неће обузети бол као жену трудови?</verse>
				<verse number="22">Упиташ ли се: »Зашто ли ме ово снађе?« – због многих твојих греха скутове ти поцепаше и насиље учинише над тобом.</verse>
				<verse number="23">Може ли Кушанин да промени своју кожу или леопард своје пеге? Тако ни ви не можете да чините добро, ви који сте навикли да чините зло.</verse>
				<verse number="24">»Распршићу вас као стрњику коју разноси пустињски ветар.</verse>
				<verse number="25">Ово је оно што те запало, део који сам ти одредио«, говори ГОСПОД, »зато што си ме заборавио и уздао се у лажне богове.</verse>
				<verse number="26">Скутове ћу ти пребацити преко лица, да се покаже твоја срамота,</verse>
				<verse number="27">твоје прељубе и похотно њиштање, твоје бестидно блудничење! Видео сам твоја одвратна дела на брдима и на пољима. Тешко теби, Јерусалиме! Докле ћеш да будеш нечист?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА о суши дође Јеремији:</verse>
				<verse number="2">»Јуда тугује, градови јој пропадају. За земљом кукају и вапај се диже из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Племићи шаљу слуге по воду. Ови иду до чатрња, али воду не налазе; враћају се ненапуњених врчева. Унезверени и очајни, покривају главу.</verse>
				<verse number="4">Земља је испуцала, јер нема кише. Ратари су постиђени и покривају главу.</verse>
				<verse number="5">Чак и кошута у пољу тек рођено лане оставља, јер нема траве.</verse>
				<verse number="6">Дивљи магарци на голим висовима стоје и као шакали дахћу. Очи им ослабише, јер нема зеленила.</verse>
				<verse number="7">Иако наши греси сведоче против нас, ГОСПОДЕ, учини нешто Имена свога ради. Јер, наше отпадништво је велико, против тебе згрешисмо.</verse>
				<verse number="8">Надо Израелова, његов Спаситељу у време невоље, зашто си као дошљак у земљи, као путник што сврати само да преноћи?</verse>
				<verse number="9">Зашто си као човек који се нашао у чуду, као ратник немоћан да спасе? Међу нама си, ГОСПОДЕ, и ми твоје Име носимо. Не иди од нас!«</verse>
				<verse number="10">Овако каже ГОСПОД о овом народу: »Они воле да лутају, ноге не штеде. Зато нису мили ГОСПОДУ. Сетиће се сада њихове опакости и казнити их за њихове грехе.«</verse>
				<verse number="11">Потом ми ГОСПОД рече: »Немој да се молиш за добро овог народа.</verse>
				<verse number="12">Ако и посте, нећу услишити њихов вапај. Ако принесу паљеницу и житну жртву, нећу их прихватити, него ћу их уништити мачем, глађу и пошашћу.«</verse>
				<verse number="13">А ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, пророци су им стално говорили: ‚Нећете видети мача ни гладовати, него ћу вам дати трајан мир на овом месту.‘«</verse>
				<verse number="14">Тада ми ГОСПОД рече: »Пророци пророкују лажи у моје име. Нити сам их послао, нити их поставио, нити им говорио. Пророкују вам лажна виђења, гатања, ништавости и заблуде свога ума.</verse>
				<verse number="15">Стога овако каже ГОСПОД о пророцима који пророкују у моје име: Нисам их послао, а они говоре: ‚Ни мач ни глад неће дотаћи ову земљу.‘ Исти ти пророци страдаће од мача и глади.</verse>
				<verse number="16">А народ коме пророкују попадаће по улицама Јерусалима од глади и мача, а никог неће бити да их сахрани – ни њих, ни њихове жене, синове и кћери. Излићу на њих тешку невољу коју су заслужили.</verse>
				<verse number="17">»Овако им реци: »‚Нека ми очи роне сузе и дан и ноћ без престанка, јер Девица-Кћи мога народа тешку рану задоби, ударац жесток.</verse>
				<verse number="18">Одем ли у поље, видим покошене мачем. Одем ли у град, видим глађу морене. И пророк и свештеник своје услуге нуде по земљи, а немају знања.‘«</verse>
				<verse number="19">Зар си Јуду сасвим одбацио? Зар Сион презиреш? Зашто нас удари тако да нам нема исцељења? Миру се надасмо, али ништа добро не дође, времену исцељења, а оно само ужас.</verse>
				<verse number="20">ГОСПОДЕ, признајемо своју опакост и кривицу својих праотаца. Заиста смо згрешили против тебе.</verse>
				<verse number="21">Имена свога ради, не презри нас. Не одузми част свом славном престолу. Сети се свога савеза с нама и не раскидај га.</verse>
				<verse number="22">Зар ништавни идоли народâ доносе кишу? Зар небеса сама од себе шаљу кишу? Не, него ти, ГОСПОДЕ, Боже наш. Зато се у тебе уздамо, јер ти си Онај који све то чини.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду!</verse>
				<verse number="2">А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД: »‚Ко је за помор, у помор, ко је за мач, под мач, ко је за глад, у глад, ко је за ропство, у ропство.‘</verse>
				<verse number="3">»Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру.</verse>
				<verse number="4">Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">»Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме? Ко ће те ожалити? Ко ће свратити да те упита како си?</verse>
				<verse number="6">Одбацио си ме«, говори ГОСПОД, »леђа ми окрећеш. Зато сам на тебе дигао руку и затро те. Дојадило ми да ти стално праштам.</verse>
				<verse number="7">Развејао сам их вејачом на капијама ове земље. Уцвелио сам, затро сам свој народ, јер се не враћају са својих путева.</verse>
				<verse number="8">Учинио сам да им удовицâ буде више од морског песка. У подне сам довео затирача на мајке њихових младића. Изненада сам на њих пустио тескобу и ужас.</verse>
				<verse number="9">Мајка седморо деце малаксала, испустила душу. Сунце јој зашло још за дана, осрамоћена је била и понижена. А оне што су преостали, предао сам мачу пред непријатељима«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">Тешко мени, мајко моја, што си ме родила, човека који се са целом земљом свађа и препире! Нити коме позајмих, нити од кога узајмих, а ипак ме сви проклињу.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД каже: »Уистину ћу те избавити ради добра, уистину ћу учинити да те непријатељи моле у време несреће и у време невоље.</verse>
				<verse number="12">Може ли човек да скрши гвожђе, гвожђе са севера, или бронзу?</verse>
				<verse number="13">Твоје богатство и блага даћу да се опљачкају, без накнаде, због свих твојих греха по свој твојој земљи.</verse>
				<verse number="14">Учинићу да одеш са својим непријатељима у земљу коју не знаш, јер мој гнев ће распалити огањ који ће горети против тебе.«</verse>
				<verse number="15">ГОСПОДЕ, ти знаш. Сети ме се и старај се о мени, освети ме на мојим прогонитељима. Ти си стрпљив, не одводи ме, сети се да ради тебе трпим увреде.</verse>
				<verse number="16">Када су ми твоје речи долазиле, јео сам их, твоје речи су ми биле радост и весеље срцу, јер ја твоје Име носим, ГОСПОДЕ, Боже над војскама.</verse>
				<verse number="17">Никада у друштву раскалашних нисам седео, никада се веселио. Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени и јер си ме испунио гневом.</verse>
				<verse number="18">Што мом болу нема краја и што ми је рана болна и неисцељива? Зар ћеш ми бити као поток несталан, као извор који пресушује?</verse>
				<verse number="19">Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш, вратићу и ја тебе да ми служиш. Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног, бићеш моја уста. Нека се народ окрене теби, али ти њима немој.</verse>
				<verse number="20">Учинићу од тебе бедем овом народу, бедем утврђен и од бронзе. Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер ја сам с тобом да те избавим и спасем«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»Избавићу те из руку опаких и откупити те из руку окрутних.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Немој да се жениш и немој да имаш синова или кћери на овом месту.«</verse>
				<verse number="3">Јер, овако ГОСПОД каже за синове и кћери рођене у овој земљи и за мајке које су их родиле и за очеве који су их зачели:</verse>
				<verse number="4">»Помреће од грозних болести. Нико их неће ожалити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу. Страдаће од мача и глади и њихови лешеви биће храна птицама и зверима.«</verse>
				<verse number="5">Јер, овако каже ГОСПОД: »Не улази у кућу где је жалост. Не иди да ожалиш ни да изразиш саучешће, јер ја сам ускратио свој благослов, љубав и сажаљење овом народу«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">»И велики и мали помреће у овој земљи. Неће бити ни сахрањени ни ожаљени; нико због њих неће правити урез на телу, ни бријати главу.</verse>
				<verse number="7">Нико неће нудити јело да утеши оне који су у жалости за покојником, ни понудити им чашу пића да се утеше због смрти оца или мајке.</verse>
				<verse number="8">А не улази ни у кућу где је славље, да би сео да једеш и пијеш с укућанима.</verse>
				<verse number="9">Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, вама наочиглед и у ваше време учинићу да нестану звуци весеља и радости и гласови младе и младожење.</verse>
				<verse number="10">»Када све ово будеш рекао овом народу и они те упитају: ‚Зашто нам је ГОСПОД одредио тако страшну несрећу? Какво смо то зло учинили? Који смо то грех починили против ГОСПОДА, нашег Бога?‘</verse>
				<verse number="11">ти им реци: ‚То је зато што су ме ваши праоци оставили‘, говори ГОСПОД, ‚и ишли за другим боговима и служили им и клањали им се. Оставили су ме и нису се држали мог Закона.</verse>
				<verse number="12">А ви сте се понели још опакије од ваших праотаца. Јер, ево, сваки од вас иде за својим тврдокорним и злим срцем, а мене не слуша.</verse>
				<verse number="13">Зато ћу вас избацити из ове земље у земљу коју не познајете, а нису је познавали ни ваши праоци, па ћете тамо служити другим боговима и дању и ноћу, јер ја вам се нећу смиловати.‘</verse>
				<verse number="14">»Али долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘,</verse>
				<verse number="15">него: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из северне земље и из свих земаља у које их је отерао.‘ Јер, ја ћу их вратити у земљу коју сам дао њиховим праоцима.</verse>
				<verse number="16">»А сада ћу послати по много рибара«, говори ГОСПОД, »и они ће их похватати. Потом ћу послати по много ловаца, и они ће их потерати са сваке горе и брда и из сваког процепа у стенама.</verse>
				<verse number="17">Моје очи прате све њихове путеве; нису ми скривени нити је њихов грех заклоњен од мојих очију.</verse>
				<verse number="18">Двоструко ћу им наплатити њихова злодела и њихов грех, јер су укаљали моју земљу беживотним лешинама својих одвратних идола и напунили мој посед својим гнусобама.«</verse>
				<verse number="19">ГОСПОДЕ, моја снаго и моја тврђаво, моје уточиште у време невоље, теби ће доћи народи с крајева земље и рећи: »Наши праоци нису наследили ништа осим лажних богова, ништавних идола, од којих нема користи.</verse>
				<verse number="20">Може ли човек себи да направи богове? Не, то нису богови!«</verse>
				<verse number="21">»Стога ћу им обзнанити, овог пута ћу им обзнанити своју силу и моћ, па ће знати да је моје име ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">»Грех народа Јудиног урезан је гвозденом алатком, уписан кременим шиљком на плочама њиховог срца и на роговима њихових жртвеника.</verse>
				<verse number="2">И њихова деца памте њихове жртвенике и Ашерине мотке крај крошњатих стабала, по високим брдима</verse>
				<verse number="3">и по горама у земљи. Ваше богатство и сва ваша блага даћу да буду опљачкана са вашим узвишицама, због греха по свој вашој земљи.</verse>
				<verse number="4">Својом кривицом ћеш изгубити наследство које сам ти дао. Учинићу те робљем твојих непријатеља у земљи коју не познајеш, јер си распалио мој гнев и он ће довека горети.«</verse>
				<verse number="5">Овако каже ГОСПОД: »Проклет био ко се узда у човека и тело сматра својом снагом и чије се срце окреће од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="6">Такав ће бити као грм у пустоши – кад благостање дође, неће га видети. Боравиће на спарушеним местима у пустињи, у сланој земљи где нико не живи.</verse>
				<verse number="7">А благо човеку који се узда у ГОСПОДА, чија је узданица ГОСПОД.</verse>
				<verse number="8">Такав ће бити као дрво посађено крај водâ, које пушта корење дуж потока. Не боји се када дође жега, лишће му увек зелено, нема брига у сушној години и никад није да род не донесе.</verse>
				<verse number="9">»Срце је од свега подмуклије и непоправљиво. Ко да га разуме?</verse>
				<verse number="10">Ја, ГОСПОД, истражујем срце и испитујем ум, да сваком човеку узвратим према његовом начину живота, према плодовима његових дела.</verse>
				<verse number="11">Као препелица која лежи на јајима која није снела, такав је човек који богатство стиче неправдом. Када му прође пола живота, богатство му оде и он на крају испадне будала.«</verse>
				<verse number="12">Славни престо, узвишен од почетка, место је нашег светилишта.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОДЕ, надо Израелова, сви који те оставе, постидеће се, који се од тебе окрену, биће уписани у прашину, јер су оставили ГОСПОДА, извор живе воде.</verse>
				<verse number="14">Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен, спаси ме, и бићу спасен, јер тебе хвалим.</verse>
				<verse number="15">Ево ми стално говоре: »Где је реч ГОСПОДЊА? Нека сада дође.«</verse>
				<verse number="16">А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир, нити сам чезнуо за Даном злокобним. Што с мојих усана силази, пред тобом је.</verse>
				<verse number="17">Не буди ми ужас; ти си моје уточиште у Дан несреће.</verse>
				<verse number="18">Нека се постиде моји гонитељи, а мене сачувај стида. Нека их обузме ужас, а мене сачувај ужаса. Доведи на њих Дан несреће, уништи их уништењем двоструким.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД ми овако рече: »Иди и стани на Капију народа, кроз коју улазе и излазе цареви Јуде. А стани и на све друге капије Јерусалима,</verse>
				<verse number="20">па им кажи: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и сав народе Јуде и сви житељи Јерусалима који пролазите кроз ове капије.</verse>
				<verse number="21">Овако каже ГОСПОД: Пазите да не носите никакав товар у дан суботњи ни да га проносите кроз капије Јерусалима.</verse>
				<verse number="22">Не износите никакав товар из својих кућа и не обављајте никакав посао у дан суботњи, него држите суботу светом, као што сам заповедио вашим праоцима.</verse>
				<verse number="23">Они ме нису слушали ни обраћали пажњу, него су тврдоглаво одбијали да се покоре и прихвате стегу.</verse>
				<verse number="24">Али, ако ме ви послушате‘, говори ГОСПОД, ‚и не будете проносили никакав товар кроз капије овога града у суботу, него држали дан суботњи светим не обављајући никакав посао,</verse>
				<verse number="25">тада ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз ове капије са својим службеницима. Они и њихови службеници долазиће возећи се колима и јашући на коњима, у пратњи Јудеја и житеља Јерусалима, и овај град ће бити насељен довека.</verse>
				<verse number="26">Народ ће долазити из градова Јуде и селâ око Јерусалима, с Венијаминовог подручја и из Шефеле, из Горја и из Негева, доносећи у Дом ГОСПОДЊИ жртве паљенице и клане жртве, житне жртве, тамјан и жртве захвалнице.</verse>
				<verse number="27">Али, ако ме не послушате да држите дан суботњи светим не носећи никакав товар када пролазите кроз капије Јерусалима у дан суботњи, тада ћу запалити неугасив огањ на капијама Јерусалима који ће прогутати његове тврђаве.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Реч која дође Јеремији од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Иди доле до грнчареве куће, па ћу ти тамо објавити своју поруку.«</verse>
				<verse number="3">Тако ја одох доле до грнчареве куће и видех овога како ради за грнчарским колом.</verse>
				<verse number="4">Али суд који је обликовао од глине поквари му се под руком, па га грнчар преобликова у други суд, обликујући га како му се чинило најбоље.</verse>
				<verse number="5">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="6">»Израелски народе, зар ја не могу с вама да чиним овако као овај грнчар?« говори ГОСПОД. »Као што је глина у грнчаревој руци, тако сте и ви у мојој руци, народе Израелов.</verse>
				<verse number="7">Ако некад објавим да ће неки народ или царство бити искорењени, оборени и затрти,</verse>
				<verse number="8">и ако се тај народ који сам опоменуо окрене од своје опакости, тада ћу се и ја устегнути да га ударим несрећом коју сам му наменио.</verse>
				<verse number="9">А ако неки други пут објавим да ће неки народ или царство бити изграђени и посађени,</verse>
				<verse number="10">а они почну да чине оно што је зло у мојим очима и да ме не слушају, онда ћу се ја устегнути да учиним добро које сам им наменио.</verse>
				<verse number="11">»Стога сада кажи народу Јуде и житељима Јерусалима: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, спремам вам несрећу и кујем науме против вас. Зато се окрените од свога злог начина живота, сваки од вас, и промените свој начин живота и своја дела.‘</verse>
				<verse number="12">А они ће одвратити: ‚Не вреди. Ми ћемо и даље да се држимо својих наума и сваки од нас ће ићи за својим тврдокорним и злим срцем.‘</verse>
				<verse number="13">»Стога овако каже ГОСПОД: »Распитајте се међу народима: који је икад тако нешто чуо? Највећу грозоту учини Девица Израел.</verse>
				<verse number="14">Зар либански снег нестаје с горских падина? Престају ли да теку студене воде што теку издалека?</verse>
				<verse number="15">А мој народ је мене заборавио. Пале кâд ништавним идолима, који их терају да посрћу на својим путевима и древним стазама и да иду неизграђеним стазама и путевима.</verse>
				<verse number="16">Земља ће им бити опустошена, предмет непрестаног цоктања. Ко год кроз њу прође, згражаваће се и одмахивати главом.</verse>
				<verse number="17">Распршићу их пред њиховим непријатељима као источним ветром. Своја леђа ћу им показати, а не лице, у дан њихове несреће.«</verse>
				<verse number="18">Они рекоше: »Хајде да нешто смислимо против Јеремије, јер свештеник неће бити лишен учења Закона, ни мудрац савета, ни пророк речи. Зато хајде да га нападнемо речима и да не обраћамо пажњу на оно што говори.«</verse>
				<verse number="19">Саслушај ме, ГОСПОДЕ, чуј шта моји тужитељи говоре!</verse>
				<verse number="20">Зар се на добро узвраћа злом? А они су ископали јаму за мене. Сети се да сам пред тобом стајао и заузимао се за њих, да своју срџбу одвратиш од њих.</verse>
				<verse number="21">Зато им децу предај глади, сили мача их изручи. Нека им жене остану без деце и постану удовице, нека им погубе мужеве, нека им младиће смакну мачем у боју.</verse>
				<verse number="22">Нека се зачује јаук из њихових кућа када изненада доведеш пљачкаше на њих. Јер, јаму су ископали да ме ухвате и замке поставили за моје ноге.</verse>
				<verse number="23">Али ти, ГОСПОДЕ, знаш све њихове завере да ме убију. Не опрости њихова злодела и не избриши њихове грехе пред собом. Нека падну пред тобом; казни их у време свога гнева.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Иди и од грнчара купи крчаг од глине. Са собом поведи неколико старешина народа и неколико старешина свештеникâ,</verse>
				<verse number="2">па иди у долину Бен Хином, близу улаза Грнчарске капије, и тамо објави оно што ћу ти рећи.</verse>
				<verse number="3">»Реци им: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ, цареви Јуде и житељи Јерусалима. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу несрећу на ово место од које ће зазујати у ушима сваком ко за њу чује.</verse>
				<verse number="4">Јер, они су ме оставили и оскврнавили ово место палећи кâд боговима које ни они, ни њихови очеви, ни цареви Јуде нису познавали, и натопили су ово место крвљу недужних.</verse>
				<verse number="5">Подигли су Ваалове узвишице, да своје синове спале огњем њему на жртву, што ја никад нисам заповедио ни поменуо, нити ми је пало на памет.</verse>
				<verse number="6">Зато, ево, долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када људи ово место више неће звати Тофет, ни долина Бен Хином, него Долина покоља.</verse>
				<verse number="7">На овом ћу месту помрсити науме Јуде и Јерусалима. Учинићу да погину од мача својих непријатеља, од руке оних који хоће да им одузму живот, а њихове лешеве даћу за храну птицама и зверима.</verse>
				<verse number="8">Опустошићу овај град и учинити га руглом. Ко год буде крај њега прошао, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле.</verse>
				<verse number="9">Учинићу да једу месо својих синова и кћери. Свако ће јести месо свога ближњега за време тешке опсаде којом ће их притиснути непријатељи, који хоће да им одузму живот.‘</verse>
				<verse number="10">»Онда разбиј крчаг наочиглед онима који су пошли с тобом,</verse>
				<verse number="11">па им кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Разбићу овај народ и овај град баш као што се овај грнчарев крчаг разбио и више не може да се поправи. Сахрањиваће мртве у Тофету док више не буде места за сахрањивање.</verse>
				<verse number="12">Тако ћу урадити овом месту и његовим житељима, говори ГОСПОД. Учинићу да овај град буде као Тофет.</verse>
				<verse number="13">Куће у Јерусалиму и палате царева Јуде биће опогањене као ово место Тофет – све куће по чијим крововима су палили кâд свим небеским звездама и изливали жртве леванице другим боговима.‘«</verse>
				<verse number="14">Јеремија се онда врати из Тофета, куда га је ГОСПОД био послао да пророкује, па стаде у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и рече свему народу:</verse>
				<verse number="15">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ево, довешћу на овај град и околна села све несреће које сам им најављивао, јер су тврдоглави и не слушају моје речи.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Када је свештеник Пашхур син Имеров, главни управитељ Дома ГОСПОДЊЕГ, чуо Јеремију како пророкује о овоме,</verse>
				<verse number="2">нареди да Јеремију избатинају и баце у кладе код Венијаминове горње капије поред Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="3">Сутрадан, када га је Пашхур ослободио клада, Јеремија му рече: »ГОСПОД те више не зове Пашхур, него Магор-Мисавив.</verse>
				<verse number="4">Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да будеш ужас себи и свим својим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како падају од мача својих непријатеља. Све Јудеје ћу предати у руке цару Вавилона, који ће их одвести у Вавилон или их погубити мачем.</verse>
				<verse number="5">Предаћу њиховим непријатељима све богатство овога града, све плодове његовог труда, све његове драгоцености и све благо царева Јуде. Они ће све то опљачкати и однети у Вавилон као плен.</verse>
				<verse number="6">А ти, Пашхуре, и сви који живе у твојој кући, отићи ћеш у изгнанство у Вавилон и тамо умрети и бити сахрањен, ти и сви твоји пријатељи којима си пророковао лажи.‘«</verse>
				<verse number="7">Ти ме заведе, ГОСПОДЕ, и био сам заведен. Ти ме надјача и савлада. Поваздан ме исмевају, сви ми се ругају.</verse>
				<verse number="8">Кад год проговорим, вичем, насиље и пропаст објављујући. Тако ми реч ГОСПОДЊА поваздан увреде и грдње доноси.</verse>
				<verse number="9">А кажем ли: »Нећу га више помињати ни говорити у његово име«, његова реч ми у срцу буде као огањ, огањ запретан у мојим костима, и онда не могу више у себи да је држим, не могу.</verse>
				<verse number="10">Чујем многе како шапућу: »Ужас одасвуд! Пријавите га! Дај да га пријавимо!« Сви моји пријатељи чекају да поклекнем: »Можда га заварамо, па га савладамо и осветимо му се.«</verse>
				<verse number="11">Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник, па ће моји гонитељи посрнути и неће ме савладати. Неће успети и докраја ће се осрамотити; њихова срамота никад се неће заборавити.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне и видиш срце и ум, дај да видим како им се светиш, јер теби сам поверио своју парницу.</verse>
				<verse number="13">Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА! Он живот убогога избавља из руку опаких.</verse>
				<verse number="14">Проклет био дан кад сам се родио! Благословен не био дан кад ме мајка родила!</verse>
				<verse number="15">Проклет био човек који мом оцу донесе вест говорећи: »Мушко ти се дете родило!«</verse>
				<verse number="16">Био тај као градови које ГОСПОД поруши без милости, ујутро слушао кукњаву, а у подне бојне покличе,</verse>
				<verse number="17">јер ме не уби у мајчиној утроби, да ми мајка буде гроб, да јој утроба буде трудна довека.</verse>
				<verse number="18">Што изађох из мајчине утробе, да муку и невољу гледам и своје дане скончам у срамоти?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Реч од ГОСПОДА долазила је Јеремији када му је цар Цидкија послао Пашхура сина Малкијиног и свештеника Софонију сина Маасејиног. Они рекоше:</verse>
				<verse number="2">»Упитај ГОСПОДА за нас, пошто нас је напао Навуходоносор, цар Вавилона. Можда ће ГОСПОД учинити чуда за нас као некад, па ће се овај повући од нас.«</verse>
				<verse number="3">А Јеремија им одговори: »Кажите Цидкији:</verse>
				<verse number="4">‚Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Ево, окренућу против вас оружје које вам је у рукама, којим се борите против цара Вавилона и Халдејаца који су пред зидинама и опседају вас, а ја ћу их окупити усред овога града.</verse>
				<verse number="5">Сâм ја борићу се против вас испруженом руком и моћном десницом у гневу, јарости и великој срџби.</verse>
				<verse number="6">Ударићу житеље овога града – и човека и животињу – страшним помором, и они ће помрети.</verse>
				<verse number="7">После тога‘, говори ГОСПОД, ‚предаћу Цидкију, цара Јуде, његове службенике и оне житеље овога града који преживе помор, мач и глад у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и њиховим непријатељима који хоће да им одузму живот. Он ће их погубити мачем без милости, сажаљења или самилости.‘</verse>
				<verse number="8">»И још реци овом народу: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, стављам пред вас пут живота и пут смрти.</verse>
				<verse number="9">Ко год остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора. А ко изађе и преда се Халдејцима који вас опседају, живеће – извући ће живу главу.</verse>
				<verse number="10">Одлучио сам да овом граду учиним зло, а не добро, говори ГОСПОД. Биће предат у руке цару Вавилона, и он ће га спалити.‘</verse>
				<verse number="11">»А владарској кући цара Јуде реци: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ,</verse>
				<verse number="12">кућо Давидова. Овако каже ГОСПОД: »‚Делите правду сваког јутра. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља, да због ваших злих дела моја срџба не плане као огањ и разгори се, а никога да је угаси.</verse>
				<verse number="13">Против тебе сам, ти који станујеш у долини, у стеновитој равници‘, говори ГОСПОД, ‚ти који говориш: »Ко може да нас нападне? Ко може да уђе у наше боравиште?«</verse>
				<verse number="14">Казнићу вас према плодовима ваших дела‘, говори ГОСПОД. ‚Запалићу огањ у вашим шумама који ће прогутати све уоколо.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч:</verse>
				<verse number="2">‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије.</verse>
				<verse number="3">Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту.</verse>
				<verse number="4">Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа.</verse>
				<verse number="5">Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘</verse>
				<verse number="6">»Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде: »Иако си ми као Гилад, као врх Либана, учинићу да будеш као пустиња, као градови ненастањени.</verse>
				<verse number="7">Одвојићу за тебе уништитеље, свакога с његовим оружјем, и они ће посећи твоје најбоље кедрове и побацати их у огањ.</verse>
				<verse number="8">»Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘</verse>
				<verse number="9">А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«</verse>
				<verse number="10">Не плачите за мртвацем и не кукајте за њим, него плачите горко за изгнаником, јер се никад неће вратити и више неће видети земљу у којој се родио.</verse>
				<verse number="11">Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити.</verse>
				<verse number="12">Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«</verse>
				<verse number="13">»Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу и горње одаје неправдом, терајући ближње да раде без накнаде, не плаћајући их за њихов труд.</verse>
				<verse number="14">Он говори: ‚Саградићу себи велику палату, с пространим горњим одајама.‘ И пробија на њој велика окна, облаже је кедровином и боји у црвено.</verse>
				<verse number="15">Зар си зато цар што за кедровином жудиш? Зар твој отац није имао да једе и пије? Чинио је што је право и праведно, и било му је добро.</verse>
				<verse number="16">Бранио је права сиромаха и убогога, и било му је добро. Зар баш то не значи познавати мене?« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="17">»А твоје очи и срце окренути су само непоштеном добитку, проливању недужне крви, тлачењу и сатирању.«</verse>
				<verse number="18">Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде: »За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој! Авај, сестро моја!‘ За њим неће закукати: ‚Авај, господару! Авај, величанство!‘</verse>
				<verse number="19">Сахрана ће му бити као сахрана магарчева – одвући ће га и бацити ван капија Јерусалима.</verse>
				<verse number="20">»Попни се на Либан и вичи, нека ти се глас чује у Башану, вичи са Аварима, јер сви су твоји љубавници сатрвени.</verse>
				<verse number="21">Опоменуо сам те док си живео у благостању, али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘ Такав си био од младости – ниси ме слушао.</verse>
				<verse number="22">Ветар ће ти развејати све пастире, у изгнанство ће отићи твоји љубавници. Тада ћеш се стидети и срамити због све своје опакости.</verse>
				<verse number="23">Ти који станујеш на Либану, који се по кедровима гнездиш, како ћеш само стењати када те спопадну болови, болови као у жене у трудовима!</verse>
				<verse number="24">»Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо.</verse>
				<verse number="25">Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима.</verse>
				<verse number="26">Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети.</verse>
				<verse number="27">Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«</verse>
				<verse number="28">Зар је овај човек Јоахин посуда презрена, разбијена, суд који нико неће? Зашто да он и његова деца буду отерани, бачени у земљу коју не знају?</verse>
				<verse number="29">О, земљо, земљо, земљо, чуј реч ГОСПОДЊУ!</verse>
				<verse number="30">Овако каже ГОСПОД: »Упишите овога човека као да нема деце, као човека који неће успети у животу, јер ниједан од његових потомака неће успети да седне на Давидов престо и да влада над Јудом.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">»Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="2">Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">»Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се.</verse>
				<verse number="4">Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="5">»Ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу подићи Давиду Изданак праведни, Цара који ће владати мудро и чинити што је право и праведно у земљи.</verse>
				<verse number="6">У његове дане Јуда ће бити спасена и Израел живети спокојно. А ово је име којим ће га звати: ГОСПОД, наша праведност.</verse>
				<verse number="7">»Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘,</verse>
				<verse number="8">него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«</verse>
				<verse number="9">Срце је у мени скршено због пророкâ, кости ми дрхте. Сличан сам пијаноме, човеку кога је савладало вино, због ГОСПОДА и његових светих речи.</verse>
				<verse number="10">Земља је пуна прељубникâ. Због њих земља тугује и пашњаци у пустињи су се сасушили. Они иду за злом, а њихова сила је неправда.</verse>
				<verse number="11">»И пророк и свештеник су искварени; и у свом Храму налазим њихову опакост«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Зато ће им стаза постати клизава. У таму ће бити прогнани и тамо ће пасти. Довешћу на њих велику несрећу у години њихове казне«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»Ову гадост сам видео међу пророцима у Самарији: пророковали су у Ваалово име и завели мој народ Израел.</verse>
				<verse number="14">И међу пророцима у Јерусалиму видео сам грозоту: Чине прељубу и живе у лажи. Јачају руке злочинцима, па се нико не окреће од своје опакости. Сви су ми они као Содома, а тамошњи житељи као Гомора.«</verse>
				<verse number="15">Стога овако ГОСПОД над војскама каже за пророке: »Ево, нахранићу их пеленом и напојити жучном водом, јер се од јерусалимских пророка исквареност раширила по свој земљи.«</verse>
				<verse number="16">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Не слушајте шта вам пророци пророкују; они вас обмањују. Они објављују виђења из свога ума, а не из уста ГОСПОДЊИХ.</verse>
				<verse number="17">Они говоре онима који ме презиру: ‚ГОСПОД каже: »Имаћете мир.«‘ А онима који иду за својим тврдокорним срцем говоре: ‚Неће вас задесити никакво зло.‘</verse>
				<verse number="18">А који од њих је стајао на већању ГОСПОДЊЕМ и видео или чуо његову реч? Који је слушао и чуо његову реч?</verse>
				<verse number="19">Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом, вихором који се обрушава на главе опаких.</verse>
				<verse number="20">Гнев ГОСПОДЊИ неће се окренути док сасвим не изврши науме свог срца. У данима који долазе јасно ћете то разумети.</verse>
				<verse number="21">Нисам послао ове пророке, а они ипак трче; нисам им говорио, а они ипак пророкују.</verse>
				<verse number="22">А да су стајали на мом већању, објавили би моје речи моме народу и скренули га са његовог злог пута и од његових злих дела.</verse>
				<verse number="23">Зар сам ја Бог само кад сам близу«, говори ГОСПОД, »а нисам Бог када сам далеко?</verse>
				<verse number="24">Може ли се неко сакрити на тајном месту, да га ја не видим?« говори ГОСПОД. »Зар ја не испуњавам небеса и земљу?« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="25">»Чуо сам шта говоре пророци који пророкују лажи у моје име. Они говоре: ‚Сањао сам сан! Сањао сам сан!‘</verse>
				<verse number="26">Докле ће ово трајати у срцу ових лажљивих пророка, који пророкују заблуде свога ума?</verse>
				<verse number="27">Они мисле да ће сновима које један другом препричавају учинити да мој народ заборави моје Име, баш као што су га њихови праоци заборавили клањајући се Ваалу.</verse>
				<verse number="28">Нека пророк који је сањао сан исприча свој сан, а онај ко има реч од мене, нека је верно пренесе. Јер, шта има слама са житом?« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="29">»Зар моја реч није као огањ«, говори ГОСПОД, »и као маљ који стену смрскава у парампарчад?</verse>
				<verse number="30">»Стога ме ево против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који један од другога краду моје речи.</verse>
				<verse number="31">Ево ме против пророкâ«, говори ГОСПОД, »који својим језиком мељу, а ипак говоре: ‚Говори ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="32">Ево ме против оних који пророкују лажне снове«, говори ГОСПОД. »Причају их и заводе мој народ својим безочним лажима, а нисам их ја послао ни поставио. Тако овом народу нису ни на какву корист«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="33">»Када те овај народ, или пророк, или свештеник, упитају: ‚Које је ГОСПОДЊЕ пророштво?‘ ти им одговори: ‚Какво пророштво? Оставићу вас, говори ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="34">Ако неки пророк, или свештеник, или неко од овог народа каже: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, казнићу тог човека и његове укућане.</verse>
				<verse number="35">Овако сваки од вас говори свом пријатељу или рођаку: ‚Шта је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘</verse>
				<verse number="36">Али немојте поново да помињете ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, јер речи сваког човека постају његово пророштво, па тако искривљујете речи Бога живога, ГОСПОДА над војскама, нашега Бога.</verse>
				<verse number="37">Овако говорите пророку: ‚Шта ти је ГОСПОД одговорио?‘ или ‚Шта је ГОСПОД рекао?‘</verse>
				<verse number="38">Ако говорите: ‚Ово је ГОСПОДЊЕ пророштво‘, ГОСПОД каже овако: Изговорили сте речи ‚ГОСПОДЊЕ пророштво‘, иако сам вам рекао да их не изговарате.</verse>
				<verse number="39">Стога ћу сасвим заборавити и одбацити од свог лица и вас и ваш град, који сам дао вама и вашим праоцима.</verse>
				<verse number="40">Довешћу на вас вечну срамоту, вечни стид који неће бити заборављен.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Након што је Навуходоносор, цар Вавилона, одвео Јоахина сина Јехојакимовог, цара Јуде, и јудејске службенике, занатлије и коваче у изгнанство из Јерусалима у Вавилон, ГОСПОД ми показа две корпе смокава стављене испред Храма ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="2">У једној корпи су биле врло добре смокве, као оне које рано сазревају, а у другој су биле лоше смокве, толико лоше да нису биле за јело.</verse>
				<verse number="3">Тада ме ГОСПОД упита: »Шта видиш, Јеремија?« А ја рекох: »Смокве. Оне добре су врло добре, а оне лоше су толико лоше да нису за јело.«</verse>
				<verse number="4">Тада ми дође реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="5">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Као што су ове смокве добре, тако ћу и ја добрима сматрати изгнане из Јуде, које сам отерао са овога места у земљу Халдејаца.</verse>
				<verse number="6">Моје очи ће пазити на њих ради њиховог добра и ја ћу их вратити у ову земљу. Подићи ћу их, а не срушити; посадићу их, а не ишчупати.</verse>
				<verse number="7">Даћу им памети да знају да сам ја ГОСПОД. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, јер они ће ми се вратити свим својим срцем.</verse>
				<verse number="8">»Али, као са лошим смоквама, које су толико лоше да се не могу јести«, каже ГОСПОД, »тако ћу поступити са Цидкијом, царем Јуде, његовим службеницима и преживелима из Јерусалима, било да остану у овој земљи, било да живе у Египту.</verse>
				<verse number="9">Учинићу их одвратнима и увредљивима за сва царства на земљи, руглом и узречицом, предметом ругања и проклињања куд год их отерам.</verse>
				<verse number="10">Послаћу на њих мач, глад и помор док не буду истребљени из земље коју сам дао њима и њиховим праоцима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији о свем народу Јуде четврте године владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, а прве године владавине Навуходоносора, цара Вавилона.</verse>
				<verse number="2">Пророк Јеремија рече свем народу Јуде и свим житељима Јерусалима:</verse>
				<verse number="3">Двадесет три године – од тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, до дана данашњег – долазила ми је реч ГОСПОДЊА и ја сам вам је стално говорио, али ви нисте слушали.</verse>
				<verse number="4">Иако је ГОСПОД стално слао своје слуге пророке, нисте слушали ни обраћали пажњу.</verse>
				<verse number="5">Говорили су: »Окрените се, сваки од вас, од свог злог начина живота и својих злих дела, и остаћете у земљи коју је ГОСПОД дао вама и вашим праоцима довека.</verse>
				<verse number="6">Не идите за другим боговима, да им служите и клањате им се, не изазивајте ме на гнев својим делима, и ја вам нећу учинити ништа нажао.«</verse>
				<verse number="7">»Али ви ме нисте слушали«, говори ГОСПОД, »и разгневили сте ме својим делима, и сами себи наудили.«</verse>
				<verse number="8">Стога ГОСПОД над војскама каже овако: »Зато што нисте слушали моје речи,</verse>
				<verse number="9">позваћу све народе севера и свог слугу Навуходоносора, цара Вавилона«, говори ГОСПОД, »и довести их на ову земљу и њене становнике и на све околне народе. Докраја ћу их затрти и учинити их предметом згражавања и презира и вечном рушевином.</verse>
				<verse number="10">Затрћу међу њима звуке весеља и радости, гласове младе и младожење, клопарање млинских каменова и светлост светиљке.</verse>
				<verse number="11">Сва ова земља постаће гола пустош, а ови народи ће седамдесет година служити цару Вавилона.</verse>
				<verse number="12">Али, када се наврши ових седамдесет година, казнићу цара Вавилона и његов народ, земљу Халдејаца, због њихове кривице«, говори ГОСПОД, »и учинити је пустом довека.</verse>
				<verse number="13">Довешћу на ту земљу све што сам рекао против ње, све што је записано у овој књизи и што је Јеремија пророковао против свих народа.</verse>
				<verse number="14">И они ће служити многим народима и великим царевима. Вратићу им према њиховим поступцима и делима.«</verse>
				<verse number="15">Овако ми рече ГОСПОД, Бог Израелов: »Узми из моје руке ову чашу с вином моје срџбе, па нека сви народи којима те пошаљем пију из ње.</verse>
				<verse number="16">Када буду пили из ње, затетураће се и полудети због мача који ћу послати међу њих.«</verse>
				<verse number="17">И ја узех чашу из руке ГОСПОДЊЕ, па учиних да из ње пију сви народи којима ме је послао:</verse>
				<verse number="18">Јерусалим и градови Јуде, његови цареви и службеници – да постану рушевина, предмет згражавања, презира и проклињања, као што су данас –</verse>
				<verse number="19">фараон, цар Египта, његови службеници, поглавари и сав народ</verse>
				<verse number="20">и сви страни народи међу њима, сви цареви земље Уц, сви цареви Филистејаца – Ашкелона, Газе, Екрона и народа преосталог у Ашдоду –</verse>
				<verse number="21">Едома, Моава и Амона,</verse>
				<verse number="22">сви цареви Тира и Сидона, цареви обалских земаља на другој страни мора,</verse>
				<verse number="23">Дедана, Теме, Буза и сви који су далеко,</verse>
				<verse number="24">сви цареви Арабије и сви цареви страних народа који живе у пустињи,</verse>
				<verse number="25">сви цареви Зимрија, Елама и Медије,</verse>
				<verse number="26">и сви цареви севера, близу и далеко, један за другим – сва царства на лицу земље. А после свих њих пиће из ње и цар Шешаха.</verse>
				<verse number="27">»Онда им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Пијте, опијте се и повраћајте, и падните да више никада не устанете због мача који ћу послати међу вас.‘</verse>
				<verse number="28">»А ако одбију да узму чашу из твоје руке и да пију из ње, реци им: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Морате да пијете!</verse>
				<verse number="29">Јер, ево, почео сам да доводим велику несрећу на град који носи моје Име, а ви да се извучете без казне? Нећете се извући без казне, јер дозивам мач да сиђе на све становнике земље, говори ГОСПОД над војскама.‘</verse>
				<verse number="30">»Пророкуј све ово против њих и реци им: »‚ГОСПОД ће зарикати са висине, загрмети из свога светог пребивалишта и силно зарикати на ову земљу. Викаће као они што газе грожђе на све становнике земље.</verse>
				<verse number="31">Поклич ће одјекнути до крајева света, јер ће ГОСПОД повести парницу против народâ, судити свем људском роду и опаке погубити мачем‘«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="32">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Ево, велика несрећа већ иде од народа до народа, силна се олуја диже са крајева света.«</verse>
				<verse number="33">А побијених ће тога дана бити од једног краја света до другог. Нико их неће ожалити, ни покупити, ни сахранити, него ће бити као ђубриво на тлу.</verse>
				<verse number="34">Кукајте, пастири, и плачите, ваљајте се у прашини, водичи стада, јер је дошло време вашега клања – пашћете и разбити се као драгоцен суд грнчарски.</verse>
				<verse number="35">Пастири немају куда да побегну, водичи стада куда да умакну.</verse>
				<verse number="36">Чуј вапај пастирâ, кукњаву водичâ стада, јер им ГОСПОД уништава пашњак.</verse>
				<verse number="37">Мирне ливаде су опустошене због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="38">Он ће изаћи као лав из јазбине, и земља ће им бити опустошена због мача тлачитељевог и због љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Почетком владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, дође ми ова реч од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД: Стани у двориште Дома ГОСПОДЊЕГ и говори свима из градова Јуде који долазе да се поклоне у Дому ГОСПОДЊЕМ. Кажи им све што ти заповедам и немој да изоставиш ниједну реч.</verse>
				<verse number="3">Можда ће послушати, па ће се сваки окренути од свога злог начина живота и ја ћу се предомислити и нећу на њих довести велику несрећу коју сам наумио да на њих доведем због њихових злих дела.</verse>
				<verse number="4">Реци им: ‚Овако каже ГОСПОД: Ако ме не будете слушали и држали се мога Закона, који сам ставио пред вас,</verse>
				<verse number="5">и ако не будете послушали речи мојих слугу пророка, које сам вам непрестано слао иако их нисте слушали,</verse>
				<verse number="6">онда ћу учинити с овим Домом исто што и са Шилом, а овај град ћу учинити клетвом свим народима на земљи.‘«</verse>
				<verse number="7">Свештеници, пророци и сав народ чули су Јеремију када је све ово говорио у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="8">Али, чим је Јеремија изговорио свему народу све што му је ГОСПОД заповедио да каже, свештеници, пророци и сав народ шчепаше га и рекоше: »Мораш да умреш!</verse>
				<verse number="9">Зашто си пророковао да ће овај Дом бити као Шило и да ће овај град бити опустошен и да нико у њему неће живети?« И сав народ се натисну око Јеремије у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="10">Када су јудејски службеници чули за све ово, попеше се од царске палате до Дома ГОСПОДЊЕГ и седоше у улазу Нове капије Храма.</verse>
				<verse number="11">Тада свештеници и пророци рекоше службеницима и свему народу: »Овај човек је заслужио смрт зато што је пророковао против овога града, као што сте својим ушима чули.«</verse>
				<verse number="12">Тада Јеремија рече свим службеницима и свему народу: »ГОСПОД ме је послао да пророкујем против овога Дома и овога града све оно што сте чули.</verse>
				<verse number="13">Стога промените свој начин живота и своја дела и слушајте ГОСПОДА, свога Бога. Тада ће се ГОСПОД предомислити и неће на вас довести велику несрећу којом вам је запретио.</verse>
				<verse number="14">А што се мене тиче – у вашим сам рукама. Учините са мном што год мислите да је добро и исправно.</verse>
				<verse number="15">Али будите сигурни: ако ме погубите, ви, овај град и његови житељи бићете криви за проливање недужне крви. Јер, ГОСПОД ме је заиста послао вама да вам све ово кажем.«</verse>
				<verse number="16">Тада службеници и сав народ рекоше свештеницима и пророцима: »Овај човек није заслужио смрт, јер нам је говорио у име ГОСПОДА, нашега Бога.«</verse>
				<verse number="17">Неки од старешина земље иступише и рекоше свем окупљеном народу:</verse>
				<verse number="18">»Михеј из Морешета пророковао је у време Езекије, цара Јуде. Он је рекао свем јудејском народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: »‚Сион ће бити преорана њива, Јерусалим гомила крша, а храмска гора узвишица обрасла шумом.‘</verse>
				<verse number="19">»Да ли га је Езекија погубио, или било ко други у Јуди? Зар се није бојао ГОСПОДА и молио га за милост, па се ГОСПОД предомислио и није на њих довео велику несрећу којом им је запретио? Навући ћемо на себе страшну несрећу!«</verse>
				<verse number="20">(А и један други човек, Урија син Шемаје из Кирјат-Јеарима, пророковао је у име ГОСПОДА и пророковао је против овога града и ове земље оно исто што и Јеремија.</verse>
				<verse number="21">Када су цар Јехојаким и сва његова телесна стража и службеници чули његове речи, цар хтеде да га погуби. А Урија чу за то и уплаши се, па побеже у Египат.</verse>
				<verse number="22">Али цар Јехојаким посла у Египат Елнатана сина Ахборовог са неколико људи,</verse>
				<verse number="23">и они доведоше Урију из Египта и одведоше га цару Јехојакиму, који нареди да се погуби мачем, а да му се тело баци у заједничку гробницу.)</verse>
				<verse number="24">А и Ахикам син Шафанов подржа Јеремију, па га не предадоше народу у руке да га погуби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Почетком владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, Јеремији дође ова реч од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ми овако рече: »Направи јарам од ремења и пречага, па га стави себи на врат.</verse>
				<verse number="3">Онда преко гласника који су дошли у Јерусалим код Цидкије, цара Јуде, пошаљи поруку царевима Едома, Моава, Амона, Тира и Сидона.</verse>
				<verse number="4">Предај им поруку за њихове господаре и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Овако реците својим господарима:</verse>
				<verse number="5">Својом великом силом и испруженом десницом начинио сам земљу и народе и животиње на њој, и дајем је коме ја хоћу.</verse>
				<verse number="6">Сада ћу све ваше земље предати у руке мом слузи Навуходоносору, цару Вавилона. А даћу му и дивље животиње да му служе.</verse>
				<verse number="7">Сви народи ће служити њему и његовом сину и унуку док не дође време да и његова земља падне. Тада ће га покорити многи народи и велики цареви.</verse>
				<verse number="8">»‚Али, ако неки народ или царство неће да служи Навуходоносору, цару Вавилона, или да савије шију под његовим јармом, казнићу тај народ мачем, глађу и помором‘, говори ГОСПОД, ‚док га не уништим његовом руком.</verse>
				<verse number="9">Зато не слушајте своје пророке, гатаоце, тумаче снова, своје медијуме и своје врачаре који вам говоре: »Нећете служити цару Вавилона.«</verse>
				<verse number="10">Они вам пророкују лажи да би вас удаљили из ваших земаља, јер ћу вас ја прогнати, па ћете пропасти.</verse>
				<verse number="11">Али онај народ који хоће да савије шију под јармом цара Вавилона и да му служи пустићу да остане у својој земљи, да је обрађује и живи у њој, говори ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="12">Исту поруку пренех и Цидкији, цару Јуде, рекавши: »Савијте шију под јармом цара Вавилона и служите њему и његовом народу, па ћете живети.</verse>
				<verse number="13">Зашто да ти и твој народ погинете од мача, глади и помора којима је ГОСПОД запретио народу који неће да служи цару Вавилона?</verse>
				<verse number="14">Зато не слушајте речи пророкâ који вам говоре: ‚Нећете служити цару Вавилона‘, јер они вам пророкују лажи.</verse>
				<verse number="15">‚Нисам их ја послао‘, говори ГОСПОД. ‚Они пророкују лажи у моје име, да бих вас ја прогнао, па да пропаднете и ви и пророци који вам пророкују.‘«</verse>
				<verse number="16">Онда рекох свештеницима и свем овом народу: »Овако каже ГОСПОД: ‚Не слушајте пророке који говоре: »Ускоро ће предмети из Дома ГОСПОДЊЕГ бити донети назад из Вавилона.« Они вам пророкују лажи.</verse>
				<verse number="17">Не слушајте их. Служите цару Вавилона, и живећете. Зашто да овај град постане рушевина?</verse>
				<verse number="18">Ако су пророци и ако имају реч ГОСПОДЊУ, нека моле ГОСПОДА над војскама да и предмети који су још остали у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму не буду однети у Вавилон.</verse>
				<verse number="19">Јер, овако ГОСПОД над војскама каже о стубовима, Мору, покретним постољима и другим предметима преосталим у овом граду,</verse>
				<verse number="20">које Навуходоносор, цар Вавилона, није однео када је из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон Јоахина сина Јехојакимовог, цара Јуде, и све племиће Јуде и Јерусалима –</verse>
				<verse number="21">да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о предметима преосталим у Дому ГОСПОДЊЕМ, у палати јудејског цара и у Јерусалиму:</verse>
				<verse number="22">»Биће однети у Вавилон и тамо ће остати све до дана када ћу доћи по њих«, говори ГОСПОД. »Тада ћу их донети назад и вратити их на ово место.«‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">У петом месецу те исте, четврте године, на почетку владавине Цидкије, цара Јуде, Ананија син Азуров, пророк из Гивона, рече ми у Дому ГОСПОДЊЕМ пред свештеницима и свим народом:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Сломићу јарам цара Вавилона.</verse>
				<verse number="3">За две године донећу назад на ово место све предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ које је Навуходоносор, цар Вавилона, узео одавде и однео у Вавилон.</verse>
				<verse number="4">А вратићу на ово место и Јоахина сина Јехојакимовог и све друге изгнанике из Јуде који су отишли у Вавилон‘, говори ГОСПОД, ‚јер сломићу јарам цара Вавилона.‘«</verse>
				<verse number="5">Тада пророк Јеремија одговори пророку Ананији пред свештеницима и свим народом који је стајао у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="6">Он рече: »Амин! Нека ГОСПОД учини тако! Нека ГОСПОД испуни то што си пророковао тако што ће вратити предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ и све изгнанике из Вавилона на ово место.</verse>
				<verse number="7">Али, саслушај шта ћу рећи пред тобом и пред свим овим народом:</verse>
				<verse number="8">Од искона су пророци који су били пре мене и тебе пророковали рат, несрећу и помор многим земљама и великим царствима.</verse>
				<verse number="9">Али пророку који пророкује мир биће признато да га заиста шаље ГОСПОД само ако се његово пророштво испуни.«</verse>
				<verse number="10">Тада пророк Ананија скину јарам с Јеремијиног врата и сломи га,</verse>
				<verse number="11">па рече пред свим народом: »Овако каже ГОСПОД: ‚Исто овако ћу ја за две године сломити јарам Навуходоносора, цара Вавилона, који је на врату свих народа.‘« Тада пророк Јеремија оде својим путем.</verse>
				<verse number="12">Убрзо након што је пророк Ананија сломио јарам који је био на врату пророка Јеремије, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="13">»Иди и кажи Ананији: ‚Овако каже ГОСПОД: Ти си сломио дрвени јарам, али место њега добићеш гвоздени.</verse>
				<verse number="14">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ставићу гвоздени јарам на врат свим овим народима, да би служили Навуходоносору, цару Вавилона, и они ће му служити. А даћу му и власт над дивљим животињама.‘«</verse>
				<verse number="15">Тада пророк Јеремија рече пророку Ананији: »Слушај, Ананија. ГОСПОД те није послао, а ти си овај народ убедио да поверује у лаж.</verse>
				<verse number="16">Стога овако каже ГОСПОД: ‚Ево, уклонићу те са лица земље. Још ове године ћеш умрети, јер си проповедао побуну против ГОСПОДА.‘«</verse>
				<verse number="17">И пророк Ананија умре у седмом месецу те исте године.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Ово је писмо које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнанима и свештеницима, пророцима и свем народу који је Навуходоносор из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон.</verse>
				<verse number="2">(То је било након што су цар Јоахин и царица-мајка, евнуси и поглавари Јуде и Јерусалима, занатлије и ковачи отишли из Јерусалима у изгнанство.)</verse>
				<verse number="3">Он повери писмо Еласи сину Шафановом и Гемарји сину Хилкијином, које је Цидкија, цар Јуде, послао цару Навуходоносору у Вавилон. У писму је стајало:</verse>
				<verse number="4">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, свима онима који су из Јерусалима одведени у сужањство у Вавилон:</verse>
				<verse number="5">‚Сазидајте куће и настаните се у њима. Засадите вртове и једите плодове из њих.</verse>
				<verse number="6">Жените се и имајте синове и кћери. Жените своје синове и удајте кћери, да и они имају синове и кћери. Множите се – не смањујте се.</verse>
				<verse number="7">Залажите се за мир и благостање у граду у који сте одведени у сужањство. Молите се ГОСПОДУ за то, јер ако град буде имао мир и благостање, имаћете га и ви.‘</verse>
				<verse number="8">»Да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Не дајте пророцима и гатаоцима који су међу вама да вас обмањују. Не обраћајте пажњу на снове које сањају.</verse>
				<verse number="9">Јер, они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»Овако каже ГОСПОД: ‚Када се Вавилону наврши оних седамдесет година, ја ћу доћи к вама и испунити своје обећање да ћу вас вратити на ово место.</verse>
				<verse number="11">Јер, ја знам науме које имам за вас‘, говори ГОСПОД, ‚науме за мир, а не за несрећу, науме да вам донесем будућност којој се надате.</verse>
				<verse number="12">Тада ћете ме призивати и долазити и молити ми се, а ја ћу вас услишити.</verse>
				<verse number="13">Тражићете ме и наћи ме када ме будете тражили свим срцем.</verse>
				<verse number="14">Да, наћи ћете ме‘, говори ГОСПОД. ‚Ја ћу вас вратити из сужањства. Сабраћу вас између свих народа и са свих места на која сам вас прогнао‘, говори ГОСПОД, ‚и довешћу вас назад, на место са ког сам вас одвео у изгнанство.‘</verse>
				<verse number="15">»Можда ћете рећи: ‚ГОСПОД нам је у Вавилону подигао пророке.‘</verse>
				<verse number="16">»Али ГОСПОД овако каже о цару који седи на Давидовом престолу и о свему народу који је преостао у овом граду, вашој сабраћи која нису отишла у изгнанство с вама –</verse>
				<verse number="17">да, овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Послаћу мач, глад и помор на њих и учинити да буду као лоше смокве, толико лоше да се не могу јести.</verse>
				<verse number="18">Гонићу их мачем, глађу и помором и учинити их огавнима свим царствима на земљи и предметом проклињања, згражавања и цоктања и срамотом међу свим народима међу које их отерам.</verse>
				<verse number="19">Јер, нису послушали моје речи‘, говори ГОСПОД, ‚речи које сам им непрестано слао по мојим слугама пророцима. А ни ви, изгнани, нисте послушали‘, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="20">»‚Стога чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви изгнани, које сам послао из Јерусалима у Вавилон.</verse>
				<verse number="21">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, о Ахаву сину Колајином и Цидкији сину Маасејином, који вам пророкују лажи у његово име: Предаћу их у руке Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће их погубити вама наочиглед.</verse>
				<verse number="22">Због њих ће сви изгнани из Јуде који су у Вавилону говорити ову клетву: »Нека ГОСПОД поступи с тобом као са Цидкијом и Ахавом, које је цар Вавилона спалио.«</verse>
				<verse number="23">Јер, они су чинили срамотна дела у Израелу, прељубу са женама својих ближњих и у моје име говорили лажи, што им ја нисам рекао да чине. Ја то знам и сведок сам томе‘, говори ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="24">»Реци Шемаји Нехеламцу:</verse>
				<verse number="25">‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: У своје име си слао писма свем народу у Јерусалиму, свештенику Софонији сину Маасејином и свим другим свештеницима. Софонији си рекао:</verse>
				<verse number="26">»ГОСПОД те је поставио за свештеника место Јехојаде, да водиш рачуна о Дому ГОСПОДЊЕМ и да сваког лудака који се представља као пророк бациш у кладе и вежеш му гвозден обруч око врата.</verse>
				<verse number="27">Зашто, онда, ниси опоменуо Јеремију Анатотца, који се представља као пророк?</verse>
				<verse number="28">Он нам је поручио у Вавилон: ‚Дуго ће још трајати. Стога сазидајте куће и настаните се у њима, засадите вртове и једите плодове из њих.‘«‘«</verse>
				<verse number="29">А свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.</verse>
				<verse number="30">Тада реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="31">»Пошаљи ову поруку свим изгнанима: ‚Овако каже ГОСПОД о Шемаји Нехеламцу: Зато што вам је Шемаја пророковао иако га ја нисам послао и навео вас да поверујете у лаж,</verse>
				<verse number="32">овако каже ГОСПОД: Ево, казнићу Шемају Нехеламца и његове потомке. Нико му неће остати међу овим народом ни видети добро које ћу учинити своме народу‘, говори ГОСПОД, ‚јер је проповедао побуну против мене.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Запиши у књигу све што сам ти рекао.</verse>
				<verse number="3">Јер, ево долазе дани‘, говори ГОСПОД, ‚када ћу довести мој народ, Израел и Јуду, из сужањства и вратити га у земљу коју сам дао његовим праоцима у посед‘, каже ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="4">Ово су речи које је ГОСПОД изрекао о Израелу и Јуди:</verse>
				<verse number="5">Овако каже ГОСПОД: »Крици страха се чују – ужас, а не мир.</verse>
				<verse number="6">Распитајте се и видите: може ли мушкарац да роди дете? Па зашто сваког јаког мушкарца видим с рукама на трбуху као да је жена у трудовима, а сва лица пребледела?</verse>
				<verse number="7">Како ће страшан бити тај дан! Ниједан му неће бити сличан. Биће то време невоље за Јакова, али он ће се избавити из ње.</verse>
				<verse number="8">»Тога дана«, говори ГОСПОД над војскама, »сломићу јарам који им је на врату и покидати њихове ланце. Неће више служити туђинцима,</verse>
				<verse number="9">него ће служити ГОСПОДУ, своме Богу, и Давиду, своме цару, кога ћу им подићи.</verse>
				<verse number="10">»Стога, не плаши се, Јакове, мој слуго, не бој се, Израеле«, говори ГОСПОД. »Јер, ево, избавићу те из далеког места, твоје потомке из земље њиховог изгнанства. Јаков ће опет живети у миру и спокоју и нико га више неће плашити.</verse>
				<verse number="11">Ја сам с тобом и ја ћу те избавити«, говори ГОСПОД. »Докраја ћу затрти све народе међу које те распрших, али тебе нећу затрти докраја. Казнићу те правично – нећу те оставити сасвим некажњеног.«</verse>
				<verse number="12">Овако каже ГОСПОД: »Рана ти је неисцељива, твоја повреда не може да се излечи.</verse>
				<verse number="13">Никог нема да се заузме за тебе; нема лека за твоју рану, нема теби исцељења.</verse>
				<verse number="14">Заборавили те сви твоји савезници, није их за тебе брига. Ударио сам те као што би непријатељ и казнио те као што би окрутник, јер је велика твоја кривица и много је твојих греха.</verse>
				<verse number="15">Зашто кукаш због своје ране, свога бола за који нема лека? То сам ти учинио због твоје велике кривице и многих греха.</verse>
				<verse number="16">»Али сви који те прождиру биће прождрти. Сви твоји непријатељи у изгнанство ће отићи. Они који те пљачкају биће опљачкани, сви који те учинише пленом плен ће постати.</verse>
				<verse number="17">А теби ћу вратити здравље и исцелити ти ране, говори ГОСПОД, јер су те звали одбаченим, Сионом за који нико не мари.«</verse>
				<verse number="18">Овако каже ГОСПОД: »Повратићу благостање шаторима Јаковљевим и смиловати се његовим боравиштима. Град ће опет бити сазидан на својим рушевинама и палата стајати на свом месту.</verse>
				<verse number="19">Из њих ће се чути песме захвалнице и радосни гласови. Умножићу народ, и више се неће смањивати. Даћу им част, и више их неће презирати.</verse>
				<verse number="20">Деца ће им бити као некад и њихова заједница чврсто стајати преда мном. Казнићу све њихове тлачитеље.</verse>
				<verse number="21">Вођа ће им бити један од њих, њихов владар између њих ће изаћи. Даћу му да ми се примакне, и он ће ми прићи, јер ко би сам од себе смео да ми приђе?« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="22">»Ви ћете бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог.«</verse>
				<verse number="23">Ево, олуја ГОСПОДЊА провалиће срџбом, силним ветром који се обрушава на главе опаких.</verse>
				<verse number="24">Љути гнев ГОСПОДЊИ неће се окренути док сасвим не изврши науме његовог срца. Разумећете то у данима који долазе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">»У то време«, говори ГОСПОД, »бићу Бог свих Израелових братстава, а они ће бити мој народ.«</verse>
				<verse number="2">Овако каже ГОСПОД: »Народ који преживе мач нађе милост у пустињи. Дођох да дам починак Израелу.«</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД се појави из даљине, говорећи: »Волим те вечном љубављу, па ти своју приврженост показујем.</verse>
				<verse number="4">Опет ћу те сазидати, и бићеш сазидана, Девице Израел. Опет ћеш узети своје даире и изаћи да играш с радоснима.</verse>
				<verse number="5">Опет ћеш садити винограде на брдима Самарије. Они који их засаде, јешће од њиховог рода.</verse>
				<verse number="6">Доћи ће дан када ће осматрачи повикати на брдима Ефремовим: ‚Хајдемо, на Сион се попнимо, к ГОСПОДУ, нашем Богу!‘«</verse>
				<verse number="7">Овако каже ГОСПОД: »Певајте од радости због Јакова, кличите због првога међу народима. Нека се чују ваше хвале. Кажите: ‚ГОСПОДЕ, спаси свој народ, Остатак Израелов.‘</verse>
				<verse number="8">Ево, довешћу их из северне земље и сабрати их с крајева света. Међу њима биће слепих и хромих, трудница и женâ у трудовима. Силно мноштво ће се вратити.</verse>
				<verse number="9">Доћи ће плачући, молећи се док их будем водио назад. Водићу их поред водâ текућих, по равној стази, где неће посрнути, јер ја сам Отац Израелов, Ефрем ми је првенац.</verse>
				<verse number="10">»Чујте реч ГОСПОДЊУ, народи, објавите је на далеким обалама: ‚Онај који је распршио Израела, сабраће га и чувати као пастир своје стадо.‘</verse>
				<verse number="11">Јер, ГОСПОД ће избавити Јакова и откупити га из руку јачег од њега.</verse>
				<verse number="12">Доћи ће и клицати на висовима Сиона, радовати се обиљу ГОСПОДЊЕМ – житу, младом вину и уљу, младунцима ситне и крупне стоке. Биће као наводњен врт и више неће туговати.</verse>
				<verse number="13">Девојке ће играти и радовати се, а с њима младићи и старци. Жалост ћу им преокренути у весеље, дати им утеху и радост место туге.</verse>
				<verse number="14">Свештенике ћу напојити обиљем и свој народ наситити добрима«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">Овако каже ГОСПОД: »У Рами се чује глас, кукњава и плач велики. Рахиља оплакује своју децу и неће да се утеши, јер јој деце више нема.«</verse>
				<verse number="16">Овако каже ГОСПОД: »Престани да плачеш и обриши сузе с очију, јер твоје дело биће награђено«, говори ГОСПОД. »Они ће се вратити из непријатељеве земље.</verse>
				<verse number="17">Има наде за твоју будућност«, говори ГОСПОД. »Деца ће ти се вратити у своју земљу.</verse>
				<verse number="18">»Да, чуо сам јецање Ефремово: ‚Ти си ме стегом доводио у ред, као теле непокорно, и ја се научих да слушам. Врати ме, дај ми да се вратим, јер ти си ГОСПОД, мој Бог.</verse>
				<verse number="19">Кад сам се окренуо од тебе, покајах се; кад сам схватио, поједох се од муке. Постиђен сам био и понижен, јер сам носио срамоту из своје младости.‘</verse>
				<verse number="20">»Зар Ефрем није мој драги син, моје дете мило? Иако против њега говорим, ипак на њега мислим без престанка и срце ми због њега дрхти. Смиловаћу му се«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»Путоказе постави, хрпама камења обележи путеве. Сети се друма, пута којим си отишла, и врати се, Девице Израел, врати се у своје градове.</verse>
				<verse number="22">Докле ћеш лутати, кћери одметнута? ГОСПОД ће нешто ново створити на земљи: жена ће опколити мушкарца.«</verse>
				<verse number="23">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Када их вратим из сужањства, народ у јудејској земљи и њеним градовима опет ће овако говорити: »‚Благословио те ГОСПОД, боравиште праведности, света горо!‘</verse>
				<verse number="24">»Народ ће живети у Јуди и свим њеним градовима, и биће ратара и оних који иду за стадима.</verse>
				<verse number="25">Окрепићу изнурене и нахранити клонуле.«</verse>
				<verse number="26">Тада се пробудих и погледах око себе. Сан ми је био сладак.</verse>
				<verse number="27">»Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу Израел и Јуду испунити људима и стоком.</verse>
				<verse number="28">Као што сам некада будно пазио на њих, да ишчупам и срушим, разорим, затрем и ударим несрећом, тако ћу будно пазити на њих, да изградим и посадим«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="29">»У то време се више неће говорити: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби.‘</verse>
				<verse number="30">Него, свако ће умрети због свога греха. Ко буде јео кисело грожђе, њему ће трнути зуби.</verse>
				<verse number="31">»Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде.</verse>
				<verse number="32">Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта, савез који су раскинули иако сам ја њихов господар.</verse>
				<verse number="33">Ово је савез који ћу склопити с израелским народом после тог времена«, говори ГОСПОД: »Ставићу свој закон у нутрину њиховог бића и написати га на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ.</verse>
				<verse number="34">И нико више неће морати да учи свога ближњега ни свога брата говорећи: ‚Упознај ГОСПОДА‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима«, говори ГОСПОД. »Јер, опростићу им њихова злодела и више се нећу сећати њихових греха.«</verse>
				<verse number="35">Овако каже ГОСПОД, који даје да сунце сија дању и одређује месецу и звездама да светле ноћу, који узбуркава море тако да му таласи хуче – ГОСПОД над војскама му је име:</verse>
				<verse number="36">»Ако ове уредбе нестану преда мном«, говори ГОСПОД, »онда ће и Израелови потомци престати да буду народ преда мном довека«.</verse>
				<verse number="37">Овако каже ГОСПОД: »Ако се небеса могу измерити и темељи земље истражити, одбацићу све Израелове потомке због свега што су учинили«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="38">»Ево, долази време«, говори ГОСПОД, »када ће овај град бити поново сазидан за мене, од Хананелове куле до Угаоне капије.</verse>
				<verse number="39">Мерничко уже растегнуће се оданде право до брда Гарева, а онда ће скренути према Гои.</verse>
				<verse number="40">Цела она долина где се бацају лешине и пепео и сва поља изнад долине Кидрон на истоку, па све до угла Коњске капије биће свети ГОСПОДУ. Никада више неће овај град бити сатрвен ни разорен.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА десете године владавине Цидкије, цара Јуде, односно осамнаесте године Навуходоносорове владавине.</verse>
				<verse number="2">У то време је војска вавилонског цара опседала Јерусалим, а пророк Јеремија био затворен у дворишној тамници у палати јудејског цара.</verse>
				<verse number="3">Тамо га је затворио Цидкија, цар Јуде, говорећи: »Зашто тако пророкујеш и говориш: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке цару Вавилона, и он ће га заузети.</verse>
				<verse number="4">Цидкија, цар Јуде, неће умаћи Вавилонцима, него ће бити предат у руке цару Вавилона и говорити с њим лицем у лице и гледати га својим очима.</verse>
				<verse number="5">Он ће одвести Цидкију у Вавилон, где ће овај остати док га ја не походим, говори ГОСПОД. Ако се будеш борио против Вавилонаца, нећеш успети.‘«</verse>
				<verse number="6">Јеремија рече: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="7">‚Ханамел, син твога стрица Шалума, доћи ће ти и рећи: »Купи моју њиву у Анатоту, јер је твоје право да је купиш пошто си рођак-откупитељ.«‘</verse>
				<verse number="8">»Тада, баш као што је ГОСПОД рекао, мој брат од стрица Ханамел дође к мени у дворишну тамницу и рече: ‚Купи моју њиву у Анатоту, на Венијаминовом подручју. Пошто је твоје право да је откупиш и да је поседујеш, купи је за себе.‘ »Пошто сам знао да је то реч ГОСПОДЊА,</verse>
				<verse number="9">купих њиву у Анатоту од свог брата од стрица Ханамела и измерих му седамнаест шекела сребра.</verse>
				<verse number="10">Написах уговор и ударих печат, узех сведоке и измерих седамнаест шекела сребра на ваги.</verse>
				<verse number="11">Потом узех купопродајни уговор – онај примерак са печатом и условима купопродаје и један без печата –</verse>
				<verse number="12">и дадох уговор Баруху сину Нерије сина Махсејиног пред својим братом од стрица Ханамелом и пред сведоцима који су се потписали на уговор и пред свим Јудејима који су седели у дворишној тамници.</verse>
				<verse number="13">»Пред њима овако заповедих Баруху:</verse>
				<verse number="14">‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Узми ове исправе – и купопродајни уговор са печатом и онај без печата – па их стави у глинену посуду, да могу дуго да се сачувају.</verse>
				<verse number="15">Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Опет ће се у овој земљи куповати куће, њиве и виногради.‘</verse>
				<verse number="16">»Када сам дао купопродајни уговор Баруху сину Неријином, помолих се ГОСПОДУ:</verse>
				<verse number="17">»‚Господе ГОСПОДЕ, ти си својом великом силом и испруженом руком створио небеса и земљу. За тебе ништа није сувише тешко.</verse>
				<verse number="18">Ти показујеш љубав хиљадама, а за грехе очева кажњаваш њихову децу после њих. Велики и силни Боже, чије име је ГОСПОД над војскама,</verse>
				<verse number="19">велики су твоји науми и силна су твоја дела. Твоје очи мотре на све људске путеве: сваком узвраћаш према његовом начину живота и како његова дела заслужују.</verse>
				<verse number="20">Ти си чинио знамења и чуда у Египту и до дана данашњег их чиниш у Израелу и међу свим људима. Стекао си за себе славу која траје и данас.</verse>
				<verse number="21">Извео си свој народ Израел из Египта знамењима и чудима, моћном руком и испруженом десницом и уз велике страхоте.</verse>
				<verse number="22">Дао си им ову земљу за коју си се заклео да ћеш је дати њиховим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.</verse>
				<verse number="23">Ушли су у њу и запосели је, али те нису слушали ни држали се твога Закона. Нису чинили оно што си им заповедио да чине. Зато си на њих довео сву ову несрећу.</verse>
				<verse number="24">»‚Погледај како се дижу опсадни насипи за освајање града. Због мача, глади и помора град ће бити предат у руке Халдејцима који га нападају. Као што видиш, догодило се баш оно што си рекао.</verse>
				<verse number="25">Али, иако ће град бити предат у руке Халдејцима, ти ми, Господе ГОСПОДЕ, кажеш: »Купи њиву сребром и узми сведоке.«‘«</verse>
				<verse number="26">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="27">»Ја сам ГОСПОД, Бог свих људи. Зар је нешто сувише тешко за мене?</verse>
				<verse number="28">Стога овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке Халдејцима и Навуходоносору, цару Вавилона, који ће га заузети.</verse>
				<verse number="29">Халдејци који нападају овај град ући ће у њега и запалити га. Спалиће га заједно с кућама у којима су ме људи изазивали на гнев по крововима палећи кâд Ваалу и изливајући жртве леванице другим боговима.</verse>
				<verse number="30">Народ Израела и Јуде од своје младости чини само оно што је зло преда мном. Да, израелски народ ме само изазива на гнев својим делима, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="31">Од дана када је саграђен, па све до дана данашњег, овај град ме само изазива на гнев и срџбу, па морам да га уклоним испред свога лица.</verse>
				<verse number="32">Народ Израела и народ Јуде – они, њихови цареви и службеници, њихови свештеници и пророци, Јудеји и житељи Јерусалима – изазивају ме на гнев свим злом које су учинили.</verse>
				<verse number="33">Окренули су ми леђа, а не лице. Иако сам их стално изнова учио, нису хтели да слушају ни да приме поуку.</verse>
				<verse number="34">Поставили су своје одвратне идоле у Дому који носи моје Име и опоганили га.</verse>
				<verse number="35">Подигли су узвишице за Ваала у долини Бен Хином да би жртвовали своје синове и кћери Молоху, иако им никада нисам заповедио, нити ми је икада пало на памет да им заповедим да чине такве гнусобе и наведем Јуду на грех.</verse>
				<verse number="36">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о овом граду за који ти кажеш: ‚Мачем, глађу и помором биће предат у руке вавилонском цару‘:</verse>
				<verse number="37">Ево, сабраћу их из свих земаља у које их протерујем у свом љутом гневу и силној срџби. Довешћу их назад на ово место и дати им да живе спокојно.</verse>
				<verse number="38">Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.</verse>
				<verse number="39">Даћу им једнодушност у срцу и делима, да ме се увек боје за своје добро и добро своје деце.</verse>
				<verse number="40">Склопићу вечан савез с њима: никада нећу престати да им чиним добро и ставићу им у срце страх од мене да се никада од мене не окрену.</verse>
				<verse number="41">Радоваћу се чинећи им добро и чврсто их, свим својим срцем и душом, посадити у овој земљи.</verse>
				<verse number="42">Овако каже ГОСПОД: Као што сам довео ову велику несрећу на овај народ, тако ћу им дати и све благостање које сам им обећао.</verse>
				<verse number="43">Опет ће се куповати њиве у овој земљи за коју кажеш: ‚Она је голетна пустош, без човека и животиње, јер је предата у руке Халдејцима.‘</verse>
				<verse number="44">Њиве ће се куповати сребром, уговори писати и печатити, сведоци узимати на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима, у градовима Јуде и у градовима у Горју, Шефели и Негеву, јер ја ћу оне који су засужњени вратити у њихову земљу, говори ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Док је Јеремија још био затворен у дворишној тамници, дође му реч ГОСПОДЊА други пут:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД, који је начинио земљу, обликовао је и учврстио – ГОСПОД му је име:</verse>
				<verse number="3">Позови ме, и ја ћу ти се одазвати и обзнанити ти велике и неистраживе ствари, о којима ништа не знаш.</verse>
				<verse number="4">Јер, овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о кућама у овом граду и палатама царева Јуде које су срушене због опсадних насипа и мача</verse>
				<verse number="5">у борби против Халдејаца: Испуниће се лешевима људи које ћу побити у свом гневу и срџби. Сакрио сам своје лице од овога града због све његове опакости.</verse>
				<verse number="6">»Али ипак ћу му донети здравље и исцељење. Исцелићу свој народ и дати му мира и спокоја у изобиљу.</verse>
				<verse number="7">Вратићу Јуду и Израел из сужањства и поново их изградити да буду као пре.</verse>
				<verse number="8">Очистићу их од свега греха који су починили против мене и опростити све њихове грехе побуне против мене.</verse>
				<verse number="9">Тада ће ми овај град бити на радост, хвалу и част пред свим народима на земљи, који ће се уплашити и задрхтати када чују за све добро које чиним за њега и за благостање које му дајем.</verse>
				<verse number="10">»Овако каже ГОСПОД: На овом месту, за које говорите да је пустош без човека и животиње – у градовима Јуде и на опустелим улицама Јерусалима – опет ће се чути</verse>
				<verse number="11">звуци весеља и радости, гласови младожење и младе и гласови оних који у Дом ГОСПОДЊИ доносе жртве захвалнице, говорећи: ‚Захваљујте ГОСПОДУ над војскама, јер ГОСПОД је добар; љубав његова остаје довека.‘ Јер, ја ћу обновити благостање ове земље, да буде као пре, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Овако каже ГОСПОД над војскама: На овом месту, опустелом и без човека и животиње – у свим његовим градовима – опет ће бити пашњака за пастире да одморе своја стада.</verse>
				<verse number="13">У градовима у Горју, Шефели и Негеву, на Венијаминовом подручју, у селима око Јерусалима опет ће овце пролазити испод руке онога који их броји, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">»Долазе дани, говори ГОСПОД, када ћу испунити све оно добро што сам обећао народу Израела и народу Јуде.</verse>
				<verse number="15">У те дане и у то време учинићу да Давиду израсте Изданак праведни. Он ће чинити што је право и праведно у земљи.</verse>
				<verse number="16">У те дане Јуда ће бити спасена и Јерусалим живети спокојно, а зваће се: ГОСПОД, наша праведност.</verse>
				<verse number="17">»Јер, овако каже ГОСПОД: Увек ће један од Давидових потомака седети на престолу израелског народа</verse>
				<verse number="18">и увек ће свештеници, који су Левити, имати потомка који ће стално стајати преда мном и приносити жртве паљенице, палити житне жртве и припремати клане жртве.«</verse>
				<verse number="19">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="20">»Овако каже ГОСПОД: Ако можете да раскинете мој савез са даном и мој савез са ноћи, да дан и ноћ више не долазе у време које им је одређено,</verse>
				<verse number="21">онда се може раскинути и мој савез са мојим слугом Давидом и Левитима који су свештеници и врше службу преда мном, па Давид више неће имати потомка који би владао на његовом престолу.</verse>
				<verse number="22">Као што се звезде на небу не могу избројати, ни морски песак измерити, тако ћу и ја умножити потомке мога слуге Давида и Левите који врше службу преда мном.«</verse>
				<verse number="23">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="24">»Јеси ли приметио да овај народ говори: ‚ГОСПОД је одбацио две породице које је изабрао‘? Тако с презиром гледају на мој народ као да више није народ.</verse>
				<verse number="25">Овако каже ГОСПОД: Да нисам склопио савез са даном и ноћи и одредио законе небу и земљи,</verse>
				<verse number="26">могао бих да одбацим потомке Јакова и мога слуге Давида и да не изаберем ниједнога од његових синова да влада над потомцима Авраама, Исаака и Јакова. Али ја ћу обновити њихово благостање и смиловати им се.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Док су Навуходоносор, цар Вавилона, и сва његова војска и сва царства и народи царства којима је владао нападали Јерусалим и градове око њега, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Иди Цидкији, цару Јуде, и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, предаћу овај град у руке вавилонског цара, и он ће га спалити.</verse>
				<verse number="3">Ти нећеш измаћи његовој руци, него ћеш бити ухваћен и предат у његове руке. Својим очима ћеш гледати вавилонског цара, а он ће с тобом говорити лицем у лице. И отићи ћеш у Вавилон.</verse>
				<verse number="4">»‚Али чуј реч ГОСПОДЊУ, Цидкија, царе Јуде. Овако ГОСПОД каже за тебе: Нећеш погинути од мача –</verse>
				<verse number="5">умрећеш у миру. Као што су палили погребну ватру у част твојих предака, царева који су били пре тебе, тако ће је запалити и за тебе и нарицати: »Авај, господару!« Сâм ја ти то обећавам, говори ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="6">Тада пророк Јеремија све ово рече јудејском цару Цидкији у Јерусалиму</verse>
				<verse number="7">док је војска вавилонског цара нападала Јерусалим и градове Јуде који су се још држали – Лахиш и Азеку, једине преостале утврђене градове у Јуди.</verse>
				<verse number="8">Ова реч је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што је цар Цидкија склопио савез са свим народом у Јерусалиму да прогласи слободу за робове,</verse>
				<verse number="9">да свако дâ слободу својим робовима и робињама Јеврејима, да нико не држи сународника Јудејина у ропству.</verse>
				<verse number="10">Тако се сви службеници и народ који су прихватили овај савез сложише да дају слободу својим робовима и робињама, да их више не држе у ропству. Они се, дакле, сложише и ослободише их.</verse>
				<verse number="11">Али после се предомислише, па узеше оне робове које су ослободили и опет их учинише робовима.</verse>
				<verse number="12">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="13">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Склопио сам савез са твојим праоцима када сам их извео из Египта, куће ропства. Рекао сам:</verse>
				<verse number="14">‚Сваке седме године нека сваки од вас ослободи сваког сународника Јеврејина који вам се продао. Након што ти је служио шест година, пусти га на слободу.‘ Али ваши праоци ме нису послушали ни обратили пажњу на мене.</verse>
				<verse number="15">Ви сте се недавно покајали и учинили оно што је исправно у мојим очима: Сваки од вас је прогласио слободу за свога сународника. Чак сте склопили и савез преда мном, у Дому који носи моје Име.</verse>
				<verse number="16">А сада сте се предомислили и оскврнавили моје Име – сваки од вас је поново узео робове и робиње које сте пустили да слободно иду куд год желе. Присилили сте их да вам поново буду робови.</verse>
				<verse number="17">»Стога овако каже ГОСПОД: Нисте ме послушали. Нисте прогласили слободу за своје сународнике. Зато ја сада проглашавам слободу за вас, говори ГОСПОД, слободу да погинете од мача, помора и глади. Учинићу да будете одвратни свим царствима на земљи.</verse>
				<verse number="18">С оним људима који су прекршили мој савез и нису испунили услове савеза који су склопили преда мном поступићу као са телетом које су пресекли надвоје, па прошли између полутки.</verse>
				<verse number="19">Службенике Јуде и Јерусалима, евнухе, свештенике и сав народ земље који су прошли између полутки телета</verse>
				<verse number="20">предаћу у руке њихових непријатеља, који хоће да им одузму живот. Њихови лешеви постаће храна птицама и зверима.</verse>
				<verse number="21">Предаћу Цидкију, цара Јуде, и његове службенике у руке њихових непријатеља, који хоће да им одузму живот, војсци цара Вавилона, која се повукла од вас.</verse>
				<verse number="22">Ево, издаћу заповест«, говори ГОСПОД, »и вратити их у овај град. Они ће га напасти, освојити и спалити. Од јудејских градова начинићу ненастањену пустош.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА за време владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног:</verse>
				<verse number="2">»Иди породици Рехавоваца и позови их да дођу у једну од побочних одаја Дома ГОСПОДЊЕГ, па им дај да пију вина.«</verse>
				<verse number="3">И ја узех Јаазанију сина Јеремије сина Хавацинјиног и његову браћу и све синове – целу породицу Рехавоваца –</verse>
				<verse number="4">па их уведох у Дом ГОСПОДЊИ, у одају синова Божијег човека Ханана сина Јигдалјиног, која је одмах уз одају за службенике, а изнад одаје чувара капија Маасеје сина Шалумовог.</verse>
				<verse number="5">Онда пред Рехавовце ставих посуде пуне вина и неколико чаша, па им рекох: »Пијте вина.«</verse>
				<verse number="6">Али они одговорише: »Нећемо да пијемо вино, јер нам је наш праотац Јонадав син Рехавов овако заповедио: ‚Ни ви ни ваши потомци не смете никад да пијете вино.</verse>
				<verse number="7">А не смете ни да зидате куће, сејете семе и садите винограде, нити смете да их имате, него треба увек да живите у шаторима. Тада ћете дуго живети у земљи у којој боравите као дошљаци.‘</verse>
				<verse number="8">Послушали смо све што нам је заповедио наш праотац Јонадав син Рехавов. Ни ми, ни наше жене, ни наши синови и кћери нисмо никада пили вино,</verse>
				<verse number="9">ни зидали куће да у њима живимо, ни имали винограде, њиве и усеве,</verse>
				<verse number="10">него живимо у шаторима и у потпуности се покоравамо свему што нам је заповедио наш праотац Јонадав.</verse>
				<verse number="11">Али, када је вавилонски цар Навуходоносор кренуо на ову земљу, рекли смо: ‚Хајде да одемо у Јерусалим, да умакнемо вавилонским и арамејским војскама.‘ Тако смо остали у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="12">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="13">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Иди и реци Јудејима и житељима Јерусалима: ‚Зар нећете да примите поуку и послушате моје речи?‘ говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">‚Јонадав син Рехавов заповедио је својим синовима да не пију вино, и та заповест се извршава. До дана данашњег они не пију вино, јер се покоравају заповести свога праоца. А ја сам вам наново и наново говорио, али ви ми се нисте покорили.</verse>
				<verse number="15">Наново и наново сам вам слао све своје слуге пророке, који су вам говорили: »Нека се свако окрене од свог опаког начина живота и промени своја дела. Немојте да идете за другим боговима, да им служите. Тада ћете живети у земљи коју сам дао вама и вашим праоцима.« Али ви нисте обратили пажњу на мене ни послушали ме.</verse>
				<verse number="16">Потомци Јонадава сина Рехавовог извршавају заповест коју им је дао њихов праотац, а овај народ не слуша мене.‘</verse>
				<verse number="17">»Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, довешћу на Јуду и на све житеље Јерусалима сваку несрећу којом сам им запретио. Говорио сам им, али ме нису слушали. Звао сам их, али ми се нису одазивали.«</verse>
				<verse number="18">Тада Јеремија рече породици Рехавоваца: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви сте се покорили заповести вашег праоца Јонадава, држали се свих његових налога и учинили све што вам је заповедио.</verse>
				<verse number="19">Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Јонадав син Рехавов увек ће имати потомка који ми служи.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">Четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, реч дође Јеремији од ГОСПОДА:</verse>
				<verse number="2">»Узми свитак и на њему напиши све што сам ти рекао о Израелу, Јуди и свим другим народима откад сам почео да ти говорим у време Јосијине владавине, па све до сада.</verse>
				<verse number="3">Можда ће се народ Јуде, када чује за сваку несрећу којом сам наумио да га ударим, одвратити од свога злог начина живота, а ја ћу онда опростити њихову опакост и њихов грех.«</verse>
				<verse number="4">Тада Јеремија позва Баруха сина Неријиног, па док је Јеремија говорио све што му је ГОСПОД рекао, Барух је то записивао на свитак.</verse>
				<verse number="5">Онда Јеремија рече Баруху: »Мени је кретање ограничено, па не могу да идем у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="6">Зато ти отиди до Дома ГОСПОДЊЕГ на дан поста и из свитка читај народу речи ГОСПОДЊЕ које сам ти говорио у перо. Прочитај их и свим Јудејима који дођу из својих градова.</verse>
				<verse number="7">Можда ће изнети своје молбе пред ГОСПОДА, па се сваки одврати од свога злог начина живота, јер велик је гнев и срџба којима је ГОСПОД запретио овом народу.«</verse>
				<verse number="8">Барух син Неријин учини све што му је пророк Јеремија рекао да учини – из свитка је у Дому ГОСПОДЊЕМ читао све што је ГОСПОД рекао.</verse>
				<verse number="9">Деветог месеца пете године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, проглашено је време поста пред ГОСПОДОМ за сав народ Јерусалима и оне који су дошли из градова Јуде.</verse>
				<verse number="10">Из одаје писара Гемарје сина Шафановог, у горњем дворишту, код Нове капије Храма, Барух је из свитка читао Јеремијине речи свему народу у Дому ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="11">Када је Михеј син Гемарје сина Шафановог чуо све речи ГОСПОДЊЕ са свитка,</verse>
				<verse number="12">сиђе у писареву одају у царској палати, где су седели писар Елишама, Делаја син Шемајин, Елнатан син Ахборов, Гемарја син Шафанов, Цидкија син Ананијин и сви остали службеници.</verse>
				<verse number="13">Када им је Михеј испричао све што је чуо да Барух чита народу из свитка,</verse>
				<verse number="14">сви службеници послаше Јехудија сина Нетанје сина Шелемје сина Кушијевог да каже Баруху: »Понеси свитак из кога си читао народу и дођи.« И Барух син Неријин оде к њима са свитком у руци.</verse>
				<verse number="15">Они му рекоше: »Седи, па нам то прочитај.« И Барух им прочита.</verse>
				<verse number="16">Када су чули све оне речи, згледаше се у страху, па рекоше Баруху: »Морамо о овоме да известимо цара.«</verse>
				<verse number="17">Онда упиташе Баруха: »Како си све ово записао? Је ли ти Јеремија говорио?«</verse>
				<verse number="18">»Јесте«, одговори Барух. »Јеремија ми је говорио све ове речи, а ја сам их мастилом записивао на свитак.«</verse>
				<verse number="19">Тада службеници рекоше Баруху: »Идите и сакријте се, и ти и Јеремија. Нека нико не зна где сте.«</verse>
				<verse number="20">Када су свитак спремили у одаји писара Елишаме, одоше цару у палату и о свему га известише.</verse>
				<verse number="21">Цар посла Јехудија да оде по свитак, и овај га донесе из одаје писара Елишаме, па га прочита цару и свим службеницима који су стајали крај њега.</verse>
				<verse number="22">Био је девети месец и цар је седео у зимској палати, а пред њим је горела ватра у жеравнику.</verse>
				<verse number="23">Кад год би Јехуди прочитао три или четири ступца, цар их је одсецао писарским перорезом и бацао у жеравник све док цео свитак није изгорео у ватри.</verse>
				<verse number="24">Ни цар ни сви његови службеници који су чули све ове речи не уплашише се нити раздреше своју одећу.</verse>
				<verse number="25">Иако су Елнатан, Делаја и Гемарја молили цара да не спали свитак, он не хтеде да их послуша.</verse>
				<verse number="26">Цар заповеди Јерахмеелу, једном од својих синова, Сераји сину Азриеловом и Шелемји сину Авдееловом да ухвате писара Баруха и пророка Јеремију. Али ГОСПОД их је био сакрио.</verse>
				<verse number="27">Када је цар спалио свитак с речима које је Барух записао по Јеремијином казивању, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији:</verse>
				<verse number="28">»Узми други свитак и на њему напиши све оне речи које су биле на оном првом свитку, који је јудејски цар Јехојаким спалио.</verse>
				<verse number="29">А цару Јехојакиму реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Спалио си свитак и рекао: »Зашто си на њему написао да ће вавилонски цар сигурно доћи, разорити ову земљу и истребити из ње и човека и животињу?«</verse>
				<verse number="30">Стога овако каже ГОСПОД о јудејском цару Јехојакиму: Неће имати потомка који ће сести на Давидов престо, а његов леш биће избачен и изложен жези дању и мразу ноћу.</verse>
				<verse number="31">Казнићу њега, његову децу и његове службенике због њиховог греха. Довешћу на њих и на житеље Јерусалима и народ Јуде сваку несрећу којом сам им запретио, јер ме нису послушали.‘«</verse>
				<verse number="32">И Јеремија узе други свитак и даде га писару Баруху сину Неријином, па док је Јеремија говорио, Барух је на свитак записивао све оне исте речи које су биле и на свитку који је јудејски цар Јехојаким спалио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">После Јоахина сина Јехојакимовог, вавилонски цар Навуходоносор постави Цидкију сина Јосијиног за цара Јуде.</verse>
				<verse number="2">Али ни он, ни његови службеници, ни народ земље нису обраћали пажњу на речи које је ГОСПОД говорио преко пророка Јеремије.</verse>
				<verse number="3">Цар Цидкија посла Јехухала сина Шелемјиног и свештеника Софонију сина Маасејиног пророку Јеремији с поруком: »Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас.«</verse>
				<verse number="4">А Јеремија се слободно кретао међу народом пошто још није био бачен у тамницу.</verse>
				<verse number="5">Фараонова војска је била изашла из Египта, па када су Халдејци који су опседали Јерусалим чули вест о томе, повукоше се од Јерусалима.</verse>
				<verse number="6">Реч ГОСПОДЊА дође пророку Јеремији:</verse>
				<verse number="7">»Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: Реци јудејском цару, који те је послао да ме упиташ за савет: ‚Фараонова војска, која је изашла да ти помогне, вратиће се у своју земљу, у Египат.</verse>
				<verse number="8">Тада ће се Халдејци вратити и напасти овај град, заузети га и спалити.‘</verse>
				<verse number="9">»Овако каже ГОСПОД: Не заваравајте се мислећи: ‚Халдејци ће сигурно отићи од нас‘, јер они неће отићи.</verse>
				<verse number="10">Чак и кад бисте поразили сву халдејску војску која вас напада, а у њеним шаторима остали само рањеници, ови би изашли и спалили овај град.«</verse>
				<verse number="11">Када се халдејска војска повукла од Јерусалима због фараонове војске,</verse>
				<verse number="12">Јеремија крену да изађе из града, пошто је хтео да оде на Венијаминово подручје, да уђе у посед свога дела имања међу тамошњим народом.</verse>
				<verse number="13">Али, када је стигао до Венијаминове капије, ухвати га заповедник страже по имену Јирија син Шелемје сина Ананијиног и рече: »Хоћеш да пребегнеш Халдејцима!«</verse>
				<verse number="14">»Није истина.« одговори Јеремија. »Нећу да пребегнем Халдејцима.« Али Јирија не хтеде да саслуша Јеремију, него га ухвати и одведе службеницима.</verse>
				<verse number="15">Они се разгневише на Јеремију, па наредише да га истуку и утамниче у кући писара Јонатана, коју су претворили у тамницу.</verse>
				<verse number="16">Јеремију бацише у засвођену ћелију у тамници, где остаде дуго времена.</verse>
				<verse number="17">Онда цар Цидкија посла по њега, па га доведоше у палату, где га цар насамо упита: »Има ли каква порука од ГОСПОДА?« »Има«, одговори Јеремија. »Бићеш предат у руке вавилонском цару.«</verse>
				<verse number="18">Потом Јеремија рече цару Цидкији: »Који злочин сам учинио против тебе или твојих службеника или овог народа да си ме бацио у тамницу?</verse>
				<verse number="19">Где су они твоји пророци који су ти пророковали: ‚Вавилонски цар неће напасти ни тебе ни овај народ‘?</verse>
				<verse number="20">Него, сада ме, молим те, саслушај, мој господару царе. Дозволи да пред тебе изнесем своју молбу: Не шаљи ме назад у кућу писара Јонатана, јер ћу тамо умрети.«</verse>
				<verse number="21">Тада цар Цидкија заповеди да Јеремију ставе у дворишну тамницу и да му сваког дана дају хлеба из Пекарске улице све док у целом граду не нестане хлеба. Тако је Јеремија остао у дворишној тамници.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Шефатја син Матанов, Гедалја син Пашхуров, Јухал син Шелемјин и Пашхур син Малкијин чули су шта је Јеремија говорио свему народу када је рекао:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД: Ко остане у овом граду, погинуће од мача, глади или помора, а ко пређе Халдејцима, остаће жив. Сачуваће свој живот, остаће жив.</verse>
				<verse number="3">И овако каже ГОСПОД: Овај град ће сигурно бити предат у руке војсци вавилонског цара, који ће га освојити.«</verse>
				<verse number="4">Тада ови службеници рекоше цару: »Тог човека треба погубити. Обесхрабрује војнике који су преостали у граду, а тако и народ, оним што им говори. Тај човек се не залаже за добро овог народа, већ за његову пропаст.«</verse>
				<verse number="5">»Он је у вашим рукама«, одврати цар Цидкија. »Ја не могу ништа против вас.«</verse>
				<verse number="6">Тако они узеше Јеремију и ставише га у чатрњу царевог сина Малкије, која је била у дворишној тамници. Конопцима га спустише у чатрњу, у којој није било воде, него само муљ, па Јеремија утону у муљ.</verse>
				<verse number="7">А Евед-Мелех, Кушанин, један од евнуха у царској палати, чуо је да су Јеремију ставили у чатрњу, па док је цар седео на Венијаминовој капији,</verse>
				<verse number="8">Евед-Мелех изађе из палате и рече му:</verse>
				<verse number="9">»Мој господару царе, они људи су зло поступили у свему што су учинили пророку Јеремији. Бацили су га у чатрњу, у којој ће умрети од глади када у граду више не буде хлеба.«</verse>
				<verse number="10">Тада цар заповеди Евед-Мелеху, Кушанину: »Поведи одавде три човека, па извуците Јеремију из чатрње пре него што умре.«</verse>
				<verse number="11">И Евед-Мелех поведе људе са собом, па оде у одају испод ризнице у палати. Узе оданде старих крпа и изношене одеће и спусти их конопцем Јеремији у чатрњу.</verse>
				<verse number="12">Евед-Мелех рече Јеремији: »Стави ове старе крпе и изношену одећу под пазухе и под ужад.« Јеремија тако учини,</verse>
				<verse number="13">па га повукоше конопцима и извукоше из чатрње. Од тада Јеремија остаде у дворишној тамници.</verse>
				<verse number="14">Тада цар Цидкија посла по пророка Јеремију, па овога доведоше до трећег улаза у Дом ГОСПОДЊИ. »Питаћу те нешто«, рече цар Јеремији, »а ти немој ништа да ми прећутиш.«</verse>
				<verse number="15">Јеремија одврати Цидкији: »Ако ти одговорим, зар ме нећеш убити? Ако те посаветујем, нећеш ме послушати.«</verse>
				<verse number="16">Али цар Цидкија се овако закле Јеремији у потаји: »Тако ми ГОСПОДА живога, који нам је дао живот, нити ћу те убити нити предати у руке онима који хоће да ти одузму живот.«</verse>
				<verse number="17">Тада Јеремија рече Цидкији: »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ако се предаш заповедницима вавилонског цара, живот ће ти бити поштеђен и овај град неће бити спаљен – ти и твоја породица остаћете живи.</verse>
				<verse number="18">Али, ако не будеш хтео да се предаш заповедницима вавилонског цара, овај град ће бити предат у руке Халдејцима и они ће га спалити, а ти нећеш умаћи из њихових руку.‘«</verse>
				<verse number="19">Цар Цидкија рече Јеремији: »Плашим се Јудеја који су прешли Халдејцима, јер би ме Халдејци могли предати њима у руке, а они би ме злостављали.«</verse>
				<verse number="20">»Неће те предати«, одврати Јеремија. »Покори се ГОСПОДУ чинећи оно што ти кажем, па ће ти бити добро и живот ће ти бити поштеђен.</verse>
				<verse number="21">Али, ако одбијеш да се предаш, ово ми је ГОСПОД открио:</verse>
				<verse number="22">Све жене које остану у палати јудејског цара биће одведене заповедницима вавилонског цара. Те жене ће ти говорити: »‚Преварили су те и савладали твоји верни пријатељи. Ноге су ти утонуле у муљ, пријатељи те оставили.‘</verse>
				<verse number="23">»Све твоје жене и деца биће одведени Халдејцима. Ни ти нећеш умаћи из њихових руку, него ће те вавилонски цар заробити, а овај град ће бити спаљен.«</verse>
				<verse number="24">Тада Цидкија рече Јеремији: »Немој да неко сазна за овај разговор, да не погинеш.</verse>
				<verse number="25">Ако службеници чују да сам разговарао с тобом, па ти дођу и кажу: ‚Испричај нам шта си рекао цару и шта је цар рекао теби. Немој ништа да нам кријеш, иначе ћемо те убити‘,</verse>
				<verse number="26">ти им кажи: ‚Молио сам цара да ме не шаље назад у Јонатанову кућу, да не умрем тамо.‘«</verse>
				<verse number="27">Сви службеници заиста дођоше Јеремији и испиташе га, а он им рече све онако како му је цар заповедио да им каже. Они се онда оставише даљег разговора с њим, јер нико није био чуо његов разговор с царем.</verse>
				<verse number="28">Јеремија остаде у дворишној тамници све до дана када је Јерусалим освојен. А Јерусалим је освојен овако:</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">Девете године владавине јудејског цара Цидкије, у десетом месецу, вавилонски цар Навуходоносор крену на Јерусалим са свом својом војском и опседе га.</verse>
				<verse number="2">Деветог дана четвртог месеца једанаесте године Цидкијине владавине, градски бедем је пробијен.</verse>
				<verse number="3">Тада сви службеници вавилонског цара дођоше и седоше код Средње капије: Нергал-Шарецер из Самгара, главни заповедник Нево-Сарсехим, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други службеници вавилонског цара.</verse>
				<verse number="4">Када су их видели јудејски цар Цидкија и сви војници, побегоше, изашавши из града ноћу кроз царев врт, кроз капију између два зида, и кренуше према Арави.</verse>
				<verse number="5">Али вавилонска војска крену у потеру за њима и стиже Цидкију на Јерихонским пољанама. Ухватише га и одведоше вавилонском цару Навуходоносору у Ривлу, у земљи Хамат, где му овај изрече пресуду.</verse>
				<verse number="6">У Ривли вавилонски цар нареди да се Цидкијини синови покољу пред Цидкијиним очима и да се побију и сви јудејски племићи.</verse>
				<verse number="7">Онда нареди да Цидкији ископају очи и да га у бронзаним оковима одведу у Вавилон.</verse>
				<verse number="8">Халдејци запалише царску палату и куће народа и порушише зидове Јерусалима.</verse>
				<verse number="9">Заповедник царске страже Невузарадан одведе у сужањство у Вавилон народ који је преостао у граду, а с њим и оне који су били прешли на његову страну и остали народ.</verse>
				<verse number="10">Али Невузарадан остави у Јуди неке од сиромашног народа и даде им винограде и њиве.</verse>
				<verse number="11">А вавилонски цар Навуходоносор је заповедио Невузарадану за Јеремију:</verse>
				<verse number="12">»Узми га и старај се о њему. Немој да му наудиш, него учини за њега шта год затражи.«</verse>
				<verse number="13">Тада заповедник страже Невузарадан, главни заповедник Невушазбан, главни евнух Нергал-Сарецер и сви други заповедници вавилонског цара</verse>
				<verse number="14">послаше људе да изведу Јеремију из дворишне тамнице. Предадоше га Гедалји сину Ахикама сина Шафановог да га овај одведе кући. Тако Јеремија остаде међу својим народом.</verse>
				<verse number="15">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији док је био затворен у дворишној тамници:</verse>
				<verse number="16">»Иди и реци Евед-Мелеху, Кушанину: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ево, испунићу речи које сам изговорио против овога града на његову несрећу, а не на благостање. У то време оне ће се испунити теби наочиглед.</verse>
				<verse number="17">Али тебе ћу избавити тога дана, говори ГОСПОД. Нећеш бити предат у руке онима од којих страхујеш.</verse>
				<verse number="18">Спашћу те – нећеш погинути од мача, него ћеш сачувати живот, јер се уздаш у мене, говори ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији од ГОСПОДА након што га је заповедник царске страже Невузарадан ослободио у Рами. Невузарадан је био нашао Јеремију везаног ланцима међу свим сужњима из Јерусалима и Јуде које су водили у изгнанство у Вавилон.</verse>
				<verse number="2">Када је заповедник страже нашао Јеремију, рече му: »ГОСПОД, твој Бог, запретио је несрећом овом месту,</verse>
				<verse number="3">а сада је учинио да она дође. Учинио је баш онако како је и рекао, зато што сте згрешили против ГОСПОДА и нисте га слушали.</verse>
				<verse number="4">Али, ево, ја те данас ослобађам ланаца који су ти на рукама. Хајде са мном у Вавилон, ако хоћеш, а ја ћу се старати о теби. Али, ако нећеш, немој. Ево, сва земља ти је на располагању – иди куда ти драго.«</verse>
				<verse number="5">Али пре него што се Јеремија окренуо да оде, Невузарадан додаде: »Врати се Гедалји сину Ахикама сина Шафановог, кога је вавилонски цар поставио да управља јудејским градовима, па живи с њим међу народом, или иди куда ти драго.« Онда му заповедник страже даде хране и поклон и пусти га да иде.</verse>
				<verse number="6">Јеремија оде Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу и остаде с њим међу народом који је остављен у земљи.</verse>
				<verse number="7">Када су сви заповедници војске и њихови људи који су још били унаоколо чули да је вавилонски цар поставио Гедалју сина Ахикамовог за управитеља земље и поверио му бригу о мушкарцима, женама и нејачи, онима који су били најсиромашнији у земљи и који нису одведени у сужањство у Вавилон,</verse>
				<verse number="8">дођоше Гедалји у Мицпу: Јишмаел син Нетанјин, Кареахови синови Јоанан и Јонатан, Сераја син Танхуметов, синови Ефаја из Нетофе, Језанја из Маахе и њихови људи.</verse>
				<verse number="9">Да би њима и њиховим људима улио сигурност, Гедалја син Ахикама сина Шафановог закле се и рече: »Не бојте се да служите Халдејцима. Настаните се у овој земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро.</verse>
				<verse number="10">Ја ћу, ево, остати у Мицпи и бити ваш представник пред Халдејцима који дођу, а ви треба да поберете грожђе, летње плодове и маслине и да их спремите у судове, и да живите у градовима које сте запосели.«</verse>
				<verse number="11">Када су сви Јудеји у Моаву, Амону, Едому и свим другим земљама чули да је вавилонски цар оставио нешто народа у Јуди и да им је за управитеља поставио Гедалју сина Ахикама сина Шафановог,</verse>
				<verse number="12">сви се вратише у Јуду, Гедалји у Мицпу, из свих земаља у које су се били распршили. И набраше обиље грожђа и летњих плодова.</verse>
				<verse number="13">Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су још били унаоколо по земљи дођоше Гедалји у Мицпу,</verse>
				<verse number="14">па му рекоше: »Зар не знаш да је Ваалис, цар Амона, послао Јишмаела сина Нетанјиног да ти одузме живот?« Али Гедалја син Ахикамов им не поверова.</verse>
				<verse number="15">Тада Јоанан син Кареахов рече насамо Гедалји у Мицпи: »Дај да одем и убијем Јишмаела сина Нетанјиног, и нико неће сазнати. Зашто да ти он одузме живот и учини да се сви Јудеји окупљени око тебе распрше. Зашто да пропадне и то мало преосталих Јудеја?«</verse>
				<verse number="16">Али Гедалја син Ахикамов рече Јоанану сину Кареаховом: »Немој то да учиниш! Није истина то што говориш о Јишмаелу!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">Седмог месеца, Јишмаел син Нетанје сина Елишаминог, који је био царске крви и био један од царевих заповедника, дође са десеторицом људи Гедалји сину Ахикамовом у Мицпу. Док су тамо заједно обедовали,</verse>
				<verse number="2">Јишмаел син Нетанјин и она десеторица с њим устадоше и оборише Гедалју мачем и тако убише онога кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље.</verse>
				<verse number="3">Јишмаел поби и све Јудеје који су били са Гедалјом у Мицпи, а тако и Халдејце који су тамо били.</verse>
				<verse number="4">Сутрадан након Гедалјиног убиства, пре него што је још ико сазнао за то,</verse>
				<verse number="5">осамдесет људи обријане браде, раздеране одеће и са урезима по телу дођоше из Сихема, Шила и Самарије, носећи са собом житне жртве и тамјан у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="6">Јишмаел син Нетанјин изађе им у сусрет из Мицпе, плачући путем, а када их је срео, рече: »Дођите Гедалји сину Ахикамовом.«</verse>
				<verse number="7">Када су ушли у град, Јишмаел син Нетанјин и људи који су били с њим поклаше их и бацише у једну чатрњу.</verse>
				<verse number="8">Али десеторица од ових рекоше Јишмаелу: »Немој да нас убијеш! Имамо у пољима сакривене пшенице и јечма, уља и меда.« И он попусти и не уби их са осталима.</verse>
				<verse number="9">А чатрња у коју је бацио све лешеве људи које је побио била је велика. Ископао ју је цар Аса када га је нападао Бааша, цар Израела. Јишмаел син Нетанјин напунио ју је побијенима.</verse>
				<verse number="10">Јишмаел зароби цареве кћери и сав народ који је преостао у Мицпи, који је Невузарадан, заповедник царске страже, поверио Гедалји сину Ахикамовом, па крену да пређе Амонцима.</verse>
				<verse number="11">Када су Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске који су били с њим чули за све злочине које је починио Јишмаел син Нетанјин,</verse>
				<verse number="12">узеше све своје људе и кренуше да га нападну. Стигоше га крај велике локве у Гивону,</verse>
				<verse number="13">а сав народ који је био с Јишмаелом обрадова се угледавши Јоанана сина Кареаховог и све заповеднике војске с њим.</verse>
				<verse number="14">Сав народ који је Јишмаел заробио у Мицпи окрену се и пређе Јоанану сину Кареаховом,</verse>
				<verse number="15">а Јишмаел и осморица његових умакоше Јоаанану и побегоше Амонцима.</verse>
				<verse number="16">Тада Јоанан и сви заповедници војске који су били с њим поведоше сав преостали народ из Мицпе, који је Јишмаел син Нетанјин заробио када је убио Гедалју сина Ахикамовог – војнике, жене, нејач и евнухе –</verse>
				<verse number="17">па кренуше према Египту, уз пут се зауставивши у Герут-Кимхаму крај Витлејема,</verse>
				<verse number="18">не би ли умакли Вавилонцима. Плашили су их се зато што је Јишмаел син Нетанјин убио Гедалју сина Ахикамовог, кога је вавилонски цар поставио за управитеља земље.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Тада сви заповедници војске, укључујући и Јоанана сина Кареаховог и Језанју сина Хошајиног, и сав народ од најмањег до највећег приђоше</verse>
				<verse number="2">пророку Јеремији и рекоше му: »Молимо те, услиши нам молбу и помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за сав овај народ који је још преостао. Јер, као што и сам видиш, иако нас је некад било много, сада је остало само нас неколико.</verse>
				<verse number="3">Моли се да нам ГОСПОД, твој Бог, каже куда треба да идемо и шта да радимо.«</verse>
				<verse number="4">»Услишићу вас«, одговори пророк Јеремија. »Ево, помолићу се ГОСПОДУ, вашем Богу, као што сте тражили. Рећи ћу вам све што ГОСПОД каже и ништа вам нећу прећутати.«</verse>
				<verse number="5">Тада они рекоше Јеремији: »Нека ГОСПОД буде истинит и веран сведок против нас ако не поступимо у складу са свим оним што нам ГОСПОД, твој Бог, каже преко тебе.</verse>
				<verse number="6">Било да је повољно за нас или неповољно, послушаћемо ГОСПОДА, нашега Бога, којем те шаљемо. Ако послушамо ГОСПОДА, нашега Бога, биће нам добро.«</verse>
				<verse number="7">Десет дана касније, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији,</verse>
				<verse number="8">па он позва Јоанана сина Кареаховог, све заповеднике војске који су били с њим и сав народ од најмањег до највећег.</verse>
				<verse number="9">Он им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, коме сте ме послали да му изложим вашу молбу:</verse>
				<verse number="10">‚Ако останете у овој земљи, изградићу вас, а не срушити, посадићу вас, а не искоренити, јер ме жалости несрећа којом сам вас ударио.</verse>
				<verse number="11">Не бојте се вавилонског цара, кога се сада бојите. Не бојте га се, говори ГОСПОД, јер ја сам с вама и спашћу вас и избавити из његових руку.</verse>
				<verse number="12">Смиловаћу вам се, па ће вам се и он смиловати и вратити вас у вашу земљу.‘</verse>
				<verse number="13">»‚Али ако кажете: »Нећемо да останемо у овој земљи«, и тако не послушате ГОСПОДА, вашега Бога,</verse>
				<verse number="14">и ако кажете: »Не, идемо у Египат, где више нећемо видети рат, ни чути овнујски рог, ни бити гладни хлеба«,</verse>
				<verse number="15">онда, ви који сте Остатак Јуде, чујте реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Ако сте чврсто одлучили да идете у Египат, па одете да се настаните тамо,</verse>
				<verse number="16">тамо ће вас стићи мач од кога страхујете и глад које се бојите доћи ће за вама у Египат, и тамо ћете помрети.</verse>
				<verse number="17">Да, сви који су одлучили да оду у Египат и да се тамо настане, погинуће од мача, глади и помора – ниједан од њих неће остати жив ни умаћи несрећи коју ћу довести на њих.</verse>
				<verse number="18">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Као што су се мој гнев и срџба излили на житеље Јерусалима, тако ће се моја срџба излити на вас када одете у Египат. Људи ће вас проклињати и згражавати се над вама, псовати вас и вређати. Никад више нећете видети ово место.‘</verse>
				<verse number="19">»Вама који сте Остатак Јуде, ГОСПОД је рекао: ‚Не идите у Египат.‘ Ово знајте: Данас вас упозоравам</verse>
				<verse number="20">да сте направили кобну грешку када сте ме послали вашем Богу, рекавши: ‚Помоли се ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас. Објави нам све што ти он каже, и ми ћемо то учинити.‘</verse>
				<verse number="21">Ја сам вам то данас објавио, али ви нисте послушали ГОСПОДА, вашега Бога, ни у чему за шта ме је он послао к вама.</verse>
				<verse number="22">Зато сада ово знајте: Погинућете од мача, глади и помора на месту на које хоћете да одете да се тамо населите.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Када је Јеремија испричао свему народу све оно што је рекао ГОСПОД, њихов Бог – све ради чега га је ГОСПОД послао њима –</verse>
				<verse number="2">Азарја син Хошајин, Јоанан син Кареахов и сви бахати људи рекоше Јеремији: »Лажеш! ГОСПОД, наш Бог, није те послао да кажеш: ‚Немојте да идете у Египат да се тамо населите.‘</verse>
				<verse number="3">Него, Барух син Неријин подговара те против нас, да нас предаш у руке Халдејцима, да нас они побију или одведу у сужањство у Вавилон.«</verse>
				<verse number="4">Тако Јоанан син Кареахов и сви заповедници војске и сав народ не послушаше ГОСПОДЊУ заповест да остану у Јуди,</verse>
				<verse number="5">него Јоанан и заповедници одведоше сав преостали народ Јуде, оне који су се били вратили из свих народа међу којима су били распршени да би живели у Јуди,</verse>
				<verse number="6">све мушкарце, жене и нејач и цареве кћери које је Невузарадан, заповедник царске страже, био оставио код Гедалје сина Ахикама сина Шафановог. А одведоше и пророка Јеремију и Баруха сина Неријиног.</verse>
				<verse number="7">Тако дођоше у Египат, јер нису послушали ГОСПОДА, и одоше све до Тахпанхеса.</verse>
				<verse number="8">Реч ГОСПОДЊА дође Јеремији у Тахпанхесу:</verse>
				<verse number="9">»Јудејима наочиглед понеси неколико великих каменова и укопај их у глину на плочнику од цигле на улазу у фараонову палату у Тахпанхесу,</verse>
				<verse number="10">па им реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Послаћу по свога слугу Навуходоносора, цара Вавилона, и његов престо поставити на овим каменовима које сам овде укопао, а он ће изнад њих разапети свој царски покров.</verse>
				<verse number="11">Доћи ће и напасти Египат, доносећи смрт онима који су одређени за смрт, сужањство онима који су одређени за сужањство и мач онима који су одређени да погину од мача.</verse>
				<verse number="12">Запалиће храмове египатских богова, спалити их и однети им богове. Као што пастир треби свој огртач од бува, тако ће и он отребити Египат и несметано отићи из њега.</verse>
				<verse number="13">У Египту ће поразбијати и свете стубове у храму сунца и спалити храмове египатских богова.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Реч која је дошла Јеремији за све Јудеје који су живели у Доњем Египту – у Мигдолу, Тахпанхесу и Мемфису – и Горњем Египту:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Видели сте велику несрећу коју сам довео на Јерусалим и све јудејске градове. Данас они леже опустели и разорени</verse>
				<verse number="3">због зла које су починили. Изазвали су ме на гнев палећи кâд и клањајући се другим боговима, које ни ви ни ваши праоци нисте познавали.</verse>
				<verse number="4">Непрестано сам вам слао своје слуге пророке, који су вам говорили: ‚Не чините ову гнусобу, коју мрзим!‘</verse>
				<verse number="5">Али они нису хтели да послушају ни да обрате пажњу и нису се одвратили од своје опакости ни престали да пале кâд другим боговима.</verse>
				<verse number="6">Зато се излио мој љути гнев и разгорео се по градовима Јуде и улицама Јерусалима, па од њих учинио пустош и рушевине, као што су и данас.</verse>
				<verse number="7">»Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Зашто на себе навлачите толику несрећу истребљујући из Јуде мушкарце и жене, децу и одојчад, да вас не остане ни мало?</verse>
				<verse number="8">Зашто ме изазивате на гнев својим делима, палећи кâд другим боговима у Египту, у који сте дошли да живите? Уништићете се, па ће вас псовати и вређати међу свим народима на земљи.</verse>
				<verse number="9">Зар сте заборавили зло које су чинили ваши праоци и јудејски цареви и царице и зло које сте чинили ви и ваше жене у Јуди и на улицама Јерусалима?</verse>
				<verse number="10">Они се ни до дана данашњег нису понизили ни уплашили, нити су се држали мога Закона и уредби које сам дао вама и вашим праоцима.</verse>
				<verse number="11">»Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: Чврсто сам одлучио да на вас доведем несрећу и да затрем сву Јуду.</verse>
				<verse number="12">Преостали народ Јуде, који је одлучио да оде у Египат и тамо се настани, сви ће страдати у Египту – пашће од мача или умрети од глади. Од најмањег до највећег, сви ће умрети од мача или глади. Људи ће их проклињати и згражавати се над њима, псовати их и вређати.</verse>
				<verse number="13">Казнићу оне који живе у Египту мачем, глађу и помором као што сам казнио Јерусалим.</verse>
				<verse number="14">Нико од преосталог народа Јуде који је отишао да живи у Египту неће умаћи, ни остати жив, ни вратити се у Јуду, у коју чезне да се врати и у њој живи – нико се неће вратити осим неколико избеглица.«</verse>
				<verse number="15">Тада сви мушкарци који су знали да њихове жене пале кâд другим боговима, све жене које су биле присутне – велико мноштво њих – и сав народ који је живео у Доњем и Горњем Египту рекоше Јеремији:</verse>
				<verse number="16">»Нећемо да се покоримо томе што си нам рекао у име ГОСПОДА,</verse>
				<verse number="17">него ћемо учинити све онако како смо сами рекли: палићемо кâд Царици неба и изливати јој жртве леванице као што смо чинили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима ми и наши праоци, наши цареви и поглавари. У то време смо имали хране у изобиљу, било нам је добро и никакво зло нас није сналазило.</verse>
				<verse number="18">Али, откад смо престали да палимо кâд Царици неба и да јој изливамо жртве леванице, немамо ништа и страдамо од мача и глади.«</verse>
				<verse number="19">А жене рекоше: »Када смо палиле кâд Царици неба и изливале јој жртве леванице, наши мужеви су знали да правимо колаче по њеном лику и да јој изливамо леванице.«</verse>
				<verse number="20">Тада Јеремија рече свему народу – и мушкарцима и женама – свима који су му тако одговорили:</verse>
				<verse number="21">»Зар мислите да се ГОСПОД не сећа и да му није у мислима кâд који сте ви и ваши праоци, ваши цареви и ваши службеници и народ земље палили у градовима Јуде и на улицама Јерусалима?</verse>
				<verse number="22">Када ГОСПОД више није хтео да трпи ваша зла дела и гнусобе које сте чинили, ваша земља је постала предмет згражавања и псовања и голетна пустош без житеља, као што је и данас.</verse>
				<verse number="23">Зато што сте палили кâд и грешили против ГОСПОДА и зато што га нисте слушали ни држали се његовог Закона, уредби и прописа снашла вас је ова садашња несрећа.«</verse>
				<verse number="24">Потом Јеремија рече свему народу, посебно женама: »Чуј реч ГОСПОДЊУ, сав јудејски народе у Египту.</verse>
				<verse number="25">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Ви и ваше жене показали сте својим делима оно што сте обећали када сте рекли: »Сигурно ћемо извршити оно што смо се заветовали да учинимо: да палимо кâд и изливамо жртве леванице Царици неба.«‘ »Само напред! Држите се својих обећања и извршавајте своје завете!</verse>
				<verse number="26">Али чујте реч ГОСПОДЊУ, сви ви Јудеји који живите у Египту: ‚Ево заклињем се својим великим Именом‘, каже ГОСПОД, ‚да ниједан Јудејин у целом Египту неће више никад призвати моје Име ни заклети се: »Тако ми Господа ГОСПОДА живога.«</verse>
				<verse number="27">Јер, ја бдим над њима на зло, а не на добро. Јудеји у Египту страдаваће од мача и глади све док сви не буду затрти.</verse>
				<verse number="28">Мало ће бити оних који ће умаћи мачу и вратити се из Египта у Јуду. Тада ће сав преостали народ који је дошао да живи у Египту знати чије обећање вреди – моје или њихово.</verse>
				<verse number="29">»‚Ово ће вам бити знак да ћу вас казнити на овом месту‘, говори ГОСПОД, ‚па ћете знати да се испуњавају моје претње да ћу вам нанети зло.‘</verse>
				<verse number="30">Овако каже ГОСПОД: ‚Ево, предаћу фараона Хофру, цара Египта, у руке његовим непријатељима који хоће да му одузму живот, баш као што сам јудејског цара Цидкију предао у руке вавилонском цару Навуходоносору, непријатељу који је хтео да му одузме живот.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">Пророк Јеремија овако рече Баруху сину Неријином четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног након што је Барух записао на свитак оно што му је Јеремија говорио у перо:</verse>
				<verse number="2">»Овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже теби, Баруше:</verse>
				<verse number="3">‚Рекао си: »Тешко мени! ГОСПОД ми додаде жалост на патњу. Изнури ме јаукање и не налазим починка.«</verse>
				<verse number="4">По свој ћу земљи срушити оно што сам саградио и ишчупати оно што сам посадио,</verse>
				<verse number="5">а ти за себе тражиш нешто посебно. Немој, јер ја ћу довести несрећу на све људе, говори ГОСПОД. Али, куд год да одеш, даћу ти да сачуваш живот.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији о народима:</verse>
				<verse number="2">О Египту: О војсци фараона Неха, цара Египта, коју је код Кархемиша на реци Еуфрат поразио вавилонски цар Навуходоносор четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног:</verse>
				<verse number="3">»Спремите штитове, велике и мале, и изађите у бој!</verse>
				<verse number="4">Упрегните коње, зајашите атове! С кацигом на глави заузмите положај! Углачајте копља, навуците оклопе!</verse>
				<verse number="5">Шта то видим? Престрављени су, повлаче се, ратници им поражени. Хитро беже, не осврћу се, ужас одасвуд«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">»Ни брзи не умаче, ни јаки се не извуче. На северу, крај реке Еуфрат, посрћу и падају.</verse>
				<verse number="7">»Ко се ово диже као Нил, као реке набујалих вода?</verse>
				<verse number="8">Египат се диже као Нил, као реке набујалих вода, и говори: ‚Дићи ћу се и преплавити земљу. Уништићу градове и њихове житеље.‘</verse>
				<verse number="9">Напред, коњи! Појурите, борна кола! Крените, ратници, ви Кушани и Пућани, који носите штитове, и ви Лудијци, који гађате из лука!</verse>
				<verse number="10">Ово је дан Господа ГОСПОДА над војскама, дан освете, да се освети својим душманима. Мач ће прождирати док се не насити, док своју жеђ не утажи крвљу. Јер, Господ ГОСПОД над војскама принеће клану жртву у северној земљи, крај реке Еуфрат.</verse>
				<verse number="11">»На Гилад се попни и узми мелем, Девице-Кћери египатска. Али узалуд гомилаш лекове, јер нема теби излечења.</verse>
				<verse number="12">Народи су чули за твоју срамоту; твоји вапаји испунише земљу. Ратник се спотаче о ратника, обојица падоше заједно.«</verse>
				<verse number="13">Реч ГОСПОДЊА пророку Јеремији о томе како ће вавилонски цар Навуходоносор доћи и напасти Египат:</verse>
				<verse number="14">»Објави ово у Египту и разгласи у Мигдолу, Мемфису и Тахпанхесу: ‚Заузми положај! Спреми се! Јер, мач прождире оне око тебе.‘</verse>
				<verse number="15">Зашто ти попадаше ратници? Не могу да стоје, јер ГОСПОД их је гурнуо.</verse>
				<verse number="16">Посртали су непрестано и један преко другога падали. Говорили су: ‚Устајте. Вратимо се своме народу, у земљу где смо се родили, далеко од мача угњетачевог.‘</verse>
				<verse number="17">А тамо су викали: ‚Фараон, египатски цар, само је галамџија. Пропустио је прилику.‘</verse>
				<verse number="18">»Тако ми живота«, говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама, »доћи ће један који је као Табор међу горама, као Кармел крај мора.</verse>
				<verse number="19">Спремите се за изгнанство, ви који живите у Египту, јер Мемфис ће бити опустошен и у рушевинама лежати ненастањен.</verse>
				<verse number="20">Египат је лепа јуница, али обад са севера иде на њу.</verse>
				<verse number="21">Египтови плаћеници, који усред њега живе, као телићи су угојени. И они се окренуше и побегоше, немоћни да се одупру, јер дан несреће дође на њих, време њихове казне.</verse>
				<verse number="22">Сиктао је Египат као змија која бежи. Са свом силом дођоше и навалише на њега са секирама, као дрвосече.</verse>
				<verse number="23">Шуму му посекоше«, говори ГОСПОД, »иако је непрегледна. Више их је од скакаваца, не могу се пребројати.</verse>
				<verse number="24">Срамоти је извргнута Кћи египатска, предата у руке народу са севера.«</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, каже: »Ево, казнићу Амона, бога Тебе, фараона, Египат, његове богове и његове цареве и оне који се уздају у фараона.</verse>
				<verse number="26">Предаћу их у руке онима који хоће да им одузму живот, у руке вавилонском цару Навуходоносору и његовим службеницима. А после ће Египат бити настањен као и у прошлим временима«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="27">»Не плаши се, Јакове, мој слуго, не бој се, Израеле. Јер, ево, избавићу те из далеког места, твоје потомке из земље њиховог изгнанства. Јаков ће опет живети у миру и спокоју и нико га више неће плашити.</verse>
				<verse number="28">Не плаши се, Јакове, мој слуго, јер ја сам с тобом«, говори ГОСПОД. »Макар докраја затро све народе међу које те отерах, тебе нећу докраја затрти. Казнићу те правично – нећу те оставити сасвим некажњеног.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него што је фараон напао Газу:</verse>
				<verse number="2">Овако каже ГОСПОД: »Ено, воде се дижу на северу. Од њих ће настати бујица која плави и преплавити земљу и све у њој, градове и оне који у њима живе. Људи ће завапити и сви становници земље закукати</verse>
				<verse number="3">када зачују топот копита ждребаца непријатељевих, штропот борних кола и клепетање точкова. Очеви се неће окренути да помогну деци, јер руке ће им клонути.</verse>
				<verse number="4">Јер, дошао је дан да се сви Филистејци затру и Тиру и Сидону истреби сваки преостали помагач. ГОСПОД ће затрти Филистејце, остатак народа с обала Кафтора.</verse>
				<verse number="5">Газа ће од жалости обријати главу, Ашкелон замукнути. Ви, преостали од народа у равници, докле ћете туговати?</verse>
				<verse number="6">‚Авај, мачу ГОСПОДЊИ‘, говорићете, ‚када ћеш се смирити? У корице се врати, престани и отпочини.‘</verse>
				<verse number="7">Али како да се смири када му је ГОСПОД заповедио, наложио му да нападне Ашкелон и приморје?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, за Моав: »Тешко гори Нево, јер је опустошена. Кирјатајим је извргнут срамоти и освојен, високо утврђење извргнуто срамоти и срушено.</verse>
				<verse number="2">Више нико неће хвалити Моав. У Хешбону ће му сковати несрећу: ‚Хајде да докрајчимо тај народ.‘ И ти ћеш умукнути, Мадмене, и на тебе ће доћи мач.</verse>
				<verse number="3">Из Хоронајима се чују повици: ‚Насиље! Пропаст велика!</verse>
				<verse number="4">Моав је скршен!‘ Вриште малишани његови.</verse>
				<verse number="5">Уз Лухит се пењу, горко плачући. Низ пут ка Хоронајиму разлежу се јауци због пропасти.</verse>
				<verse number="6">Бежите! Спасавајте живот! Трчите као магаре пустињско!</verse>
				<verse number="7">Пошто се уздаш у своја дела и богатство, и ти ћеш бити освојен. Кемош ће у изгнанство са својим свештеницима и службеницима.</verse>
				<verse number="8">Уништитељ ће доћи на сваки град, ниједан град му неће измаћи. Долина ће бити разорена, висораван опустошена као што каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Дигните надгробни споменик Моаву, јер ће бити опустошен. Опустеће му градови, нико неће становати у њима.</verse>
				<verse number="10">»Проклет био ко немарно обавља посао ГОСПОДЊИ! Проклет био ко свој мач не натопи крвљу!</verse>
				<verse number="11">»Моав је од своје младости био на миру, као вино остављено на дрозги, из бачве у бачву непретакано. Није ишао у изгнанство, па му је укус као пре и мирис му непромењен.</verse>
				<verse number="12">»Али, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу послати оне који истачу, и они ће га источити. Испразниће му бачве и поразбијати врчеве.</verse>
				<verse number="13">Тада ће се Моав постидети због Кемоша као што се израелски народ постидео што се уздао у Бетел.</verse>
				<verse number="14">»Како можете да кажете: ‚Ми смо ратници, храбри у боју‘?</verse>
				<verse number="15">Моав ће бити опустошен, а његови градови освојени. Његови младићи пашће у покољу«, говори Цар, чије име је ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="16">»Примиче се невоља Моавова, хитро стиже његова несрећа.</verse>
				<verse number="17">Жалите за њим, сви његови суседи и сви који сте чули за њега. Кажите: ‚Како се поломи моћно жезло, палица прекрасна!‘</verse>
				<verse number="18">»Сиђите са своје славе и седите на испуцалу земљу, житељи Кћери дивонске, јер на вас ће доћи онај који пустоши Моав и разорити ваше градове утврђене.</verse>
				<verse number="19">Станите крај пута, житељи Ароера, и гледајте. Питајте онога који бежи и ону која је умакла: ‚Шта се десило?‘</verse>
				<verse number="20">‚Моав је извргнут срамоти, јер је скршен. Закукајте и заплачите. Објавите покрај Арнона да је Моав опустошен.‘</verse>
				<verse number="21">»Суд стиже на висораван – Холону, Јахци и Мефаату,</verse>
				<verse number="22">Дивону, Неву и Бет-Дивлатајими,</verse>
				<verse number="23">Кирјатајиму, Бет-Гамулу и Бет-Меону,</verse>
				<verse number="24">Керијоту и Боцри – свим моавским градовима, близу и далеко.</verse>
				<verse number="25">Сломљена је Моавова моћ и скршена његова снага«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="26">»Опијте Моав, јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА. Нека се ваља у својој бљувотини, да му се смеју.</verse>
				<verse number="27">Зар се ти, Моаве, ниси смејао Израелу? Зар је Израел затечен међу крадљивцима, па одмахујеш главом кад год га поменеш?</verse>
				<verse number="28">Оставите своје градове, житељи Моава, и настаните се међу стенама. Будите као голуб, који своје гнездо свија на улазу пећине.</verse>
				<verse number="29">»Чули смо за Моавову охолост – његову охолост превелику и умишљеност, његову бахату охолост и надменост.</verse>
				<verse number="30">Знам његову бахатост, али на лажи је заснована«, говори ГОСПОД, »и лаж су његова хвалисања.</verse>
				<verse number="31">Зато над Моавом кукам и над свим Моавцима плачем, због људи Кир-Хереса јецам.</verse>
				<verse number="32">Плачем због вас, лозе Сивме, као што плаче Јаазер. Розге су вам се пружале све до мора, досезале до мора Јаазера. Уништитељ се обори на ваше летње плодове и грожђе.</verse>
				<verse number="33">Нестаде радости и клицања из воћњака и са моавских њива. Учиних да вино више не тече из муљача. Никог више нема да гази грожђе уз радосне повике. »Повици се чују, али нису радосни.</verse>
				<verse number="34">»Запомагање из Хешбона и Елала чује се до Јахаца, од Цоара па све до Хоронајима и Еглат-Шелишије, јер су пресахнуле и воде Нимрима.</verse>
				<verse number="35">Учинићу«, говори ГОСПОД, »да се у Моаву више не приносе жртве на узвишицама и пали кâд њиховим боговима.</verse>
				<verse number="36">»Срце ми као фрула јечи за Моавом, као фрула јечи за људима Кир-Харесета. Нестаде богатство које су стекли.</verse>
				<verse number="37">»Свака је глава обријана и свака брада одсечена, по свим рукама урези, око свих бокова кострет.</verse>
				<verse number="38">По свим крововима у Моаву и на његовим трговима само оплакивање, јер сам разбио Моав као крчаг који нико неће«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="39">»Викаће: ‚Како је скршен Моав! Како постиђен окреће леђа!‘ Моав постаде предмет подсмеха и ужасавања свим својим суседима.«</verse>
				<verse number="40">Овако каже ГОСПОД: »Ено, лети као орао и шири крила над Моавом.</verse>
				<verse number="41">Градови ће бити заузети и тврђаве освојене. Тога дана ће срце моавских ратника бити као срце жене у трудовима.</verse>
				<verse number="42">Моав ће бити затрт као народ, јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="43">Чека те ужас, јама и замка, народе моавски«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="44">»Ко умакне ужасу, упашће у јаму. Ко се испентра из јаме, ухватиће се у замку. Јер, ја ћу на Моав довести годину његове казне«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="45">»У сенци Хешбона стоје избеглице, исцрпљене. Јер, огањ изађе из Хешбона, пламен из палате Сихонове, и прождире чела Моаваца и лобање народа галамџијског.</verse>
				<verse number="46">Тешко теби, Моаве! Нестаде народ Кемошев. Синове ти одведоше у изгнанство, кћери у сужањство.</verse>
				<verse number="47">Али у будућим данима вратићу благостање Моаву«, говори ГОСПОД. Овде завршава суд над Моавом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="49">
				<verse number="1">Овако ГОСПОД каже за Амонце: »Зар Израел нема синова? Зар нема наследника? Зашто онда Молох запоседе Гад, па Молохов народ живи у Гадовим градовима?</verse>
				<verse number="2">Али, ево, долазе дани«, каже ГОСПОД, »када ћу учинити да се бојни поклич зачује у Раби Амонској. Она ће постати пуста узвишица, а села око ње спалиће огањ. Тада ће Израел истерати оне који истераше њега«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">»Закукај, Хешбоне, јер Ај је опустошен! Зајаучите, жене из Рабе! У кострет се обуците и наричите. Трчите тамо-амо међу зидинама, јер Молох ће у изгнанство са својим свештенцима и службеницима.</verse>
				<verse number="4">Зашто се хвалишеш својим долинама, својим долинама плодним, кћери одметнута? У своје богатство се уздаш и говориш: ‚Ко ће мене напасти?‘</verse>
				<verse number="5">Ево на тебе ћу довести ужас одасвуд«, говори Господ ГОСПОД над војскама. »Сваки од вас биће отеран и нико неће сабрати избеглице.</verse>
				<verse number="6">Али после ћу опет вратити благостање Амонцима«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">Овако каже ГОСПОД над војскама за Едом: »Зар више нема мудрости у Теману? Зар је разборитима понестало савета? Зар им је мудрост ишчезла?</verse>
				<verse number="8">Окрените се и бежите, у дубоким пећинама се сакријте, житељи Дедана, јер довешћу несрећу на Исава, време његове казне.</verse>
				<verse number="9">Да вам дођу берачи грожђа, зар не би оставили мало грожђа за собом? Да ноћу дођу крадљивци, зар не би крали само док им није доста?</verse>
				<verse number="10">Али ја ћу Исава сасвим оголити. Открићу његова скровишта, да више не може да се сакрије. Нестаће његова деца, рођаци и суседи, и више га неће бити.</verse>
				<verse number="11">Мени остави своју сирочад, ја ћу се о њима старати. А и твоје удовице могу се поуздати у мене.«</verse>
				<verse number="12">Овако каже ГОСПОД: »Ако и они који нису заслужили казну морају да испију чашу казне, зар да ти останеш некажњен? Не, нећеш остати некажњен – мораћеш да испијеш чашу.</verse>
				<verse number="13">Самим собом се кунем«, говори ГОСПОД над војскама, »Боцра ће постати пуста рушевина, ругло, предмет згражавања и псовања, а сви њени градови остаће рушевине довека.«</verse>
				<verse number="14">Чух вест од ГОСПОДА, гласник је послат да каже народима: »Окупите се да га нападнете! Спремите се за бој!«</verse>
				<verse number="15">»Ево, учинићу те малим међу народима, презреним међу људима.</verse>
				<verse number="16">Завео те ужас који изазиваш и охолост твога срца, тебе који живиш у процепима стена, који држиш висове брда. Макар своје гнездо свио високо као орао, ја ћу те и одатле стрмоглавити«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="17">»Едом ће постати пустош. Ко год крај њега прође, згражаваће се и цоктати од чуда због свих несрећа које су га задесиле.</verse>
				<verse number="18">Као кад су уништени Содома и Гомора и суседни градови«, каже ГОСПОД, »тако ни овде неће нико живети – ниједан човек се неће овде населити.</verse>
				<verse number="19">»Као лав који из јорданских честара излази на сочне пашњаке, зачас ћу истерати Едомце из њихове земље. Поставићу над Едомом кога ја изаберем. Јер, ко је мени раван? Ко сме мене да изазове? Који пастир може да ми се супротстави?«</verse>
				<verse number="20">Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Едома, шта је одлучио против житељâ Темана: Одвући ће младе јагањце, у пустош им претворити пашњак.</verse>
				<verse number="21">Од звука њиховог пада задрхтаће земља, крик ће им се чути до Црвеног мора.</verse>
				<verse number="22">Ено, као орао се диже и лети и шири крила над Боцром. Тога дана ће срце Едомових ратника бити као срце жене у трудовима.</verse>
				<verse number="23">О Дамаску: »Хамат и Арпад су у пометњи, јер су чули рђаве вести. Немир их обузе као море које се не може смирити.</verse>
				<verse number="24">Дамаск занемоћа. Окрену се да бежи, али га спопаде страх; обузе га тескоба и бол као жену у трудовима.</verse>
				<verse number="25">Зашто није напуштен град хваљени, град моје радости?</verse>
				<verse number="26">Зато ће његови младићи попадати по улицама и сви његови ратници погинути тога дана«, говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="27">»Ватру ћу запалити на зидинама Дамаска, она ће прогутати Бен-Хададове палате.«</verse>
				<verse number="28">ГОСПОД овако каже за Кедар и царства Хацора, које је поразио Навуходоносор, цар Вавилона: »Спремите се и нападните Кедар, затрите тај источни народ.</verse>
				<verse number="29">Узмите им шаторе и стада, однесите шаторске завесе, њихову опрему и камиле, и вичите им: ‚Ужас одасвуд!‘</verse>
				<verse number="30">»Брзо бежите! У дубоким пећинама се настаните, житељи Хацора«, говори ГОСПОД. »Навуходоносор, цар Вавилона, сковао је наум против вас и одлучио да вас нападне.</verse>
				<verse number="31">Спремите се и нападните народ који живи у миру и спокоју«, говори ГОСПОД, »народ који нема ни капија ни преворница, народ који живи сам.</verse>
				<verse number="32">Њихове камиле биће вам награда, мноштво њихове стоке плен. Распршићу на све стране света народ који брије косу над челом, несрећу довести на њих одасвуд«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="33">»Хацор ће постати станиште шакалима, пустош довека. Нико тамо неће живети, ниједан се човек неће тамо населити.«</verse>
				<verse number="34">Реч ГОСПОДЊА о Еламу која је дошла пророку Јеремији на почетку владавине Цидкије, цара Јуде:</verse>
				<verse number="35">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Ево, сломићу Еламов лук, ослонац његове моћи.</verse>
				<verse number="36">Довешћу на Елам четири ветра са четири краја неба. Распршићу Еламце на све стране света, и неће бити народа међу који неће доћи изгнаници Еламови.</verse>
				<verse number="37">Утераћу Еламцима страх од њихових душмана, од оних који хоће да им узму живот. Несрећу ћу довести на њих, свој љути гнев«, говори ГОСПОД. »Гонићу их мачем док их не докрајчим.</verse>
				<verse number="38">У Еламу ћу поставити свој престо и уништити његовог цара и службенике«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="39">»Али у будућим данима повратићу благостање Еламово«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="50">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА преко пророка Јеремије о Вавилону и земљи Халдејаца:</verse>
				<verse number="2">»Објавите и разгласите међу народима, подигните барјак и разгласите, ништа не прећуткујте, него реците: ‚Вавилон ће бити освојен, Бел ће бити извргнут срамоти, Мардук разбијен. Његови ликови биће извргнути срамоти и његови идоли поразбијани.‘</verse>
				<verse number="3">»Напашће га народ са севера и опустошити му земљу, па нико неће у њој живети – побећи ће и човек и животиња.</verse>
				<verse number="4">»Тих дана и у то време«, говори ГОСПОД, »народ Израела и народ Јуде заједно ће, у сузама, ићи и тражити ГОСПОДА, свога Бога.</verse>
				<verse number="5">Питаће за пут за Сион и окренути лице према њему. Доћи ће и обавезати се ГОСПОДУ вечним савезом, који неће бити заборављен.</verse>
				<verse number="6">»Мој народ је био стадо оваца изгубљено. Њихови пастири одвели их на странпутицу, па су лутали по горама, ишли од горе до брда и своје пландиште заборавили.</verse>
				<verse number="7">Ко год их је налазио, прождирао их је. Њихови непријатељи су говорили: ‚Нисмо ми криви, јер они су згрешили против ГОСПОДА, Пашњака праведности, против ГОСПОДА, Наде њихових праотаца.‘</verse>
				<verse number="8">»Бежите из Вавилона! Идите из земље Халдејаца и будите као овнови предводници.</verse>
				<verse number="9">Јер, ево, подстаћи ћу и довести на Вавилон савез великих народа из северне земље. Они ће се против њега сврстати у бојне редове и освојити га. Стреле ће им бити као вешти ратници који се не враћају празних руку.</verse>
				<verse number="10">Тако ће Халдеја постати плен. Сви који је буду пљачкали узеће што им драго«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">»Зато што се радујете и ликујете, ви који пљачкате моје наследство, зато што поскакујете као јуница када врше и њиштите као пастуви,</verse>
				<verse number="12">ваша мајка силно ће се стидети, биће осрамоћена она која вас је родила. Последња ће бити међу народима – пустиња, осушена земља, пустош.</verse>
				<verse number="13">Због гнева ГОСПОДЊЕГ неће бити настањена, него сасвим пуста. Ко год прође крај Вавилона згражаваће се и цоктати од чуда због несрећа које су га задесиле.</verse>
				<verse number="14">»Сврстајте се у бојне редове око Вавилона. Гађајте га, стрелци, не штедите стреле, јер против ГОСПОДА је згрешио.</verse>
				<verse number="15">Бојне покличе извикујте са свих страна. Предаје се, стубови му падају, зидине руше. Осветите се Вавилону, јер то је освета ГОСПОДЊА. Како је он чинио, тако ви учините њему.</verse>
				<verse number="16">Истребите из Вавилона сејача и онога који српом замахује у време жетве. Пред угњетачким мачем нека се свако врати своме народу, нека побегне у своју земљу.</verse>
				<verse number="17">»Израел је стадо раштркано које су растерали лавови. Први га је прождро цар Асирије, а после му Навуходоносор кости поломи.«</verse>
				<verse number="18">Стога овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Казнићу цара Вавилона и његову земљу као што казних цара Асирије.</verse>
				<verse number="19">А Израел ћу вратити на његов пашњак, па ће пáсти по Кармелу и Башану и досита се најести на брдима Ефрема и Гилада.</verse>
				<verse number="20">Тих дана и у то време«, говори ГОСПОД, »тражиће Израелову кривицу, али је неће бити, и Јудине грехе, али их неће наћи. Јер, ја ћу опростити онима које поштедим.</verse>
				<verse number="21">»Нападни земљу Мератајим и житеље Пекода. Гони их, убијај и докраја затри«, говори ГОСПОД. »Учини све што сам ти заповедио.</verse>
				<verse number="22">»У земљи се чују звуци битке и уништења великог.</verse>
				<verse number="23">Како је поломљен и скршен маљ целога света! Како грозна пустош постаде Вавилон међу народима!</verse>
				<verse number="24">Замку ти поставих, Вавилоне, и ти се, и не знајући, ухвати у њу. Нађен си и ухваћен, јер си се ГОСПОДУ супротстављао.</verse>
				<verse number="25">ГОСПОД отвори своју оружарницу и извади оружје свога гнева, јер Господ ГОСПОД над војскама, има посла у земљи Халдејаца.</verse>
				<verse number="26">Навалите на њу са свих страна. Амбаре јој развалите, као купове жита је наслажите, докраја је уништите. Нека од ње ништа не остане.</verse>
				<verse number="27">Све јунце јој покољите – нека сиђу на клање. Тешко њима, јер дошао је њихов дан, време да буду кажњени.</verse>
				<verse number="28">Чујте оне што су побегли и умакли из Вавилона где говоре на Сиону како се ГОСПОД, наш Бог, осветио, осветио за свој Храм.</verse>
				<verse number="29">»Позовите стрелце на Вавилон, све који одапињу лук. Утаборите се свуда око њега, нека нико из њега не умакне. Вратите му према његовим делима. Како је он чинио, тако ви учините њему. Јер, пркосио је ГОСПОДУ, Свецу Израеловом.</verse>
				<verse number="30">Зато ће његови младићи попадати по улицама, сви његови ратници погинути тога дана«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="31">»Ево ме против тебе, Бахати«, говори Господ ГОСПОД над војскама, »јер дошао је твој дан, време да будеш кажњен.</verse>
				<verse number="32">Бахати ће посрнути и пасти, а никога неће бити да га подигне. Запалићу ватру у његовим градовима која ће прогутати све око њега.«</verse>
				<verse number="33">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Народ Израелов је потлачен, а тако и народ Јудин. Сви који их засужњише, чврсто их држе и неће да их пусте.</verse>
				<verse number="34">Али јак је њихов Откупитељ, ГОСПОД над војскама му је име. Он ће њихову парницу преузети, да мир донесе њиховој земљи, а немир житељима Вавилона.</verse>
				<verse number="35">»Мач на Халдејце«, говори ГОСПОД, »на житеље Вавилона и његове службенике и мудраце!</verse>
				<verse number="36">Мач на његове лажне пророке – они ће постати безумни. Мач на његове ратнике – њих ће обузети ужас.</verse>
				<verse number="37">Мач на његове коње и борна кола и све његове стране плаћенике – они ће постати жене. Мач на његове ризнице – оне ће бити опљачкане.</verse>
				<verse number="38">Мач на његове воде – оне ће пресушити. Јер, то је земља идолâ, идолâ који залудеше народ.</verse>
				<verse number="39">Зато ће се тамо населити пустињска створења и хијене и настанити се нојеви. Никада више неће бити насељена, нити ће ко у њој живети кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="40">Као што је Бог уништио Содому и Гомору и суседне градове«, говори ГОСПОД, »па тамо нико не живи, тако ни овде неће живети човек.</verse>
				<verse number="41">»Ево, војска стиже са севера – велик народ и много царева дигоше се са крајева земље.</verse>
				<verse number="42">Стрелама и луковима наоружани, били су окрутни и немилосрдни. Чули су се као море које хучи док су на својим коњима јахали. У бојном поретку дођоше да те нападну, Кћери вавилонска.</verse>
				<verse number="43">Цар Вавилона чу вест о њима, па му руке занемоћаше. Обузе га тескоба, бол као у жене у трудовима.</verse>
				<verse number="44">Као лав који из јорданских честара излази на сочне пашњаке, зачас ћу истерати Вавилонце из њихове земље. Поставићу над Вавилоном кога ја изаберем. Јер, ко је мени раван? Ко сме мене да изазове? Који пастир може да ми се супротстави?«</verse>
				<verse number="45">Стога чујте шта је ГОСПОД наумио против Вавилона, шта је одлучио против земље Халдејаца: одвући ће младе јагањце, у пустош претворити њихов пашњак.</verse>
				<verse number="46">Од звука освајања Вавилона земља ће задрхтати; крик ће му се чути међу народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="51">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Ево, дићи ћу против Вавилона и житеље Лев-Камаја, ветар разорни.</verse>
				<verse number="2">Послаћу странце у Вавилон да га развеју и опустоше му земљу. Опколиће га са свих страна у дан његове несреће.</verse>
				<verse number="3">Нека му стрелац не натегне лук, нека не навуче оклоп. Не штедите његове младиће, војску му докраја затрите.</verse>
				<verse number="4">Падаће побијени по земљи Халдејаца, прободени по њеним улицама.</verse>
				<verse number="5">Јер, Израела и Јуду није оставио њихов Бог, ГОСПОД над војскама, иако им је земља пуна кривице пред Свецем Израеловим.</verse>
				<verse number="6">»Бежите из Вавилона, живот спасавајте, да не погинете због његових греха. Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ – платиће му према његовим заслугама.</verse>
				<verse number="7">Вавилон је био златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ, пехар који цео свет опи. Народи су његово вино пили, па полудели.</verse>
				<verse number="8">Вавилон ће изненада пасти и разбити се. Закукајте за њим. Дајте мелем за његове ране, можда ће се излечити.</verse>
				<verse number="9">»‚Лечили бисмо Вавилон, али он се не може излечити. Оставимо га, па хајде да се сваки од нас у своју земљу врати. Јер, његова осуда досеже до неба, високо под облаке се диже.‘</verse>
				<verse number="10">»‚ГОСПОД нас је оправдао. Хајде да на Сиону испричамо шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘</verse>
				<verse number="11">»Наоштрите стреле, узмите штитове! ГОСПОД подстаче цареве Међана, јер је наумио да затре Вавилон. То је освета ГОСПОДЊА, освета за његов Храм.</verse>
				<verse number="12">Барјак дигните под зидинама Вавилона! Појачајте страже! Разместите осматраче! Поставите заседу! ГОСПОД ће извршити свој наум – све што је изрекао против житељâ Вавилона.</verse>
				<verse number="13">Ти који живиш крај многих вода и имаш блага у изобиљу, крај ти је дошао, окончање твог непоштеног добитка.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД над војскама самим собом се заклео: испунићу те људима као скакавцима и они ће победнички поклич извикивати.</verse>
				<verse number="15">»ГОСПОД је својом силом начинио земљу, својом мудрошћу успоставио свет и својом умношћу разапео небеса.</verse>
				<verse number="16">Када он загрми, воде на небесима захуче. Он чини да се облаци дигну с крајева земље. Муње шаље с кишом и ветар изводи из својих спремишта.</verse>
				<verse number="17">Сваки човек је бесловесна незналица. Сваког златара његов идол срамоти, јер сви његови ликови су варка – нема у њима даха.</verse>
				<verse number="18">Ништавни су, смешне творевине; кад њихова казна стигне, нестаће.</verse>
				<verse number="19">А Бог Јаковљев није као они, јер он је све створио. Израел је племе његовог поседа. ГОСПОД над војскама му је име.</verse>
				<verse number="20">»Ти си мој маљ, моје бојно оружје; тобом разбијам народе, тобом затирем царства,</verse>
				<verse number="21">тобом разбијам коња и јахача, тобом разбијам борна кола и возача,</verse>
				<verse number="22">тобом разбијам човека и жену, тобом разбијам старца и дете, тобом разбијам младића и девојку,</verse>
				<verse number="23">тобом разбијам пастира и стадо, тобом разбијам ратара и волове, тобом разбијам управитеље и службенике.</verse>
				<verse number="24">»Теби наочиглед узвратићу Вавилону и свим житељима Халдеје за све зло које су учинили на Сиону«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="25">»Ево ме против тебе, Горо уништитељска, која цео свет уништаваш«, говори ГОСПОД. »Испружићу руку против тебе, скотрљати те са литица и учинити од тебе спаљену гору.</verse>
				<verse number="26">Из тебе се више неће узети ниједан камен да буде угаони, ниједан камен да буде темељац, јер ћеш остати пуста довека«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="27">»Дигните барјак у земљи! У овнујски рог дуните међу народима! Спремите народе против њега, позовите на њега царства: Арарат, Мини и Ашкеназ. Против њега поставите заповедника, пошаљите коње као рој скакаваца.</verse>
				<verse number="28">Спремите народе против њега: цареве Међана, њихове управитеље и службенике и све земље којима управљају.</verse>
				<verse number="29">Земља подрхтава и тресе се, јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ: да земљу вавилонску претвори у пустош ненастањену.</verse>
				<verse number="30">Вавилонски ратници одусташе од борбе, остадоше у својим тврђавама. Снага их издаде, постадоше као жене. Вавилонски станови су у пламену, поломљене преворнице капија.</verse>
				<verse number="31">Весник стиже весника и гласник гласника да јаве цару Вавилона да му је цео град заузет,</verse>
				<verse number="32">газови освојени, мочваре запаљене, а војници уплашени.«</verse>
				<verse number="33">Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: »Кћи вавилонска је као гумно у време када се по њему гази. Још мало, и биће време да се жање.«</verse>
				<verse number="34">»Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона, скршио нас, празан крчаг направио од нас. Као змија нас је прогутао, желудац напунио нашим посластицама, па нас испљунуо.</verse>
				<verse number="35">Насиље над нашим телом нека се врати Вавилону«, говоре житељи Сиона. »Нека наша крв падне на становнике Халдеје«, говоре житељи Јерусалима.</verse>
				<verse number="36">Стога овако каже ГОСПОД: »Ево, одбранићу вас у вашој парници и осветити вас. Исушићу му море и учинити да му пресахну извори.</verse>
				<verse number="37">Вавилон ће бити гомила рушевина, јазбина шакалима, предмет згражавања и цоктања, место ненастањено.</verse>
				<verse number="38">Као лавићи ричу Вавилонци, као лављи младунци реже.</verse>
				<verse number="39">Док су тако раздражени, спремићу им гозбу и опити их, да се провеселе, па вечним сном заспе и више се не пробуде«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="40">»Одвешћу их као овце на клање, као јарце и овнове.</verse>
				<verse number="41">»Како ће Шешах бити заузет, освојен град од целог света хваљен! Каква грозота ће Вавилон постати међу народима!</verse>
				<verse number="42">Море ће се дићи над Вавилоном, прекрити га његови хучећи таласи.</verse>
				<verse number="43">Градови ће му постати пустош, земља сува, пустињска, у којој ниједан човек не живи нити кроз њу путује.</verse>
				<verse number="44">Казнићу Бела у Вавилону и учинити да испљуне све што је прогутао. Народи се више неће сливати у Вавилон. Пашће његове зидине.</verse>
				<verse number="45">»Изађи из њега, мој народе! Нека свако спасава свој живот од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="46">Не обесхрабрујте се и не бојте се гласина које ћете чути у земљи. Једне године гласине овакве, а друге онакве, о насиљу у земљи и о владару који се дигао на другог владара.</verse>
				<verse number="47">Јер, ево, доћи ће време када ћу казнити Вавилонове идоле. Сва земља ће му бити извргнута срамоти, а сви побијени попадати по њој.</verse>
				<verse number="48">Тада ће небо и земља и све што је у њима клицати од радости над Вавилоном, јер ће га са севера напасти уништитељи«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="49">»Вавилон мора пасти због побијених Израелових, као што су због Вавилона по целом свету падали побијени.</verse>
				<verse number="50">Умакли сте мачу; идите, не оклевајте! Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи и на Јерусалим мислите.«</verse>
				<verse number="51">»Извргнути смо срамоти, јер су нас увредили, и стид нас обузима, јер су странци ушли у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«</verse>
				<verse number="52">»Ево долази време«, говори ГОСПОД, »када ћу казнити његове идоле, а по целој ће му земљи јаукати рањеници.</verse>
				<verse number="53">Ако се Вавилон и до неба попне и ојача своје високо утврђење, уништитеље ћу послати на њега«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="54">»Крици се чују из Вавилона, звук великог уништења из земље Халдејаца.</verse>
				<verse number="55">ГОСПОД ће опустошити Вавилон и ућуткати његову велику буку. Непријатељ ће надирати у таласима, хучећи као велике воде; разлегаће се звук њихових гласова.</verse>
				<verse number="56">Уништитељ ће навалити на Вавилон, заробити му ратнике и поломити им лукове. Јер, ГОСПОД је Бог одмазде и плаћа према заслузи.</verse>
				<verse number="57">Опићу му службенике и мудраце, управитеље, заповеднике и ратнике, да вечним сном заспе и више се не пробуде«, говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="58">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона и запаљене његове високе капије. Узалуд се народи муче – труд народâ нестаје у огњу.«</verse>
				<verse number="59">Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине.</verse>
				<verse number="60">Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.</verse>
				<verse number="61">Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи,</verse>
				<verse number="62">а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘</verse>
				<verse number="63">Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат.</verse>
				<verse number="64">Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘« Овде завршавају Јеремијине речи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="52">
				<verse number="1">Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне.</verse>
				<verse number="2">Цидкија је чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.</verse>
				<verse number="3">Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе. Цидкија се побуни против вавилонског цара,</verse>
				<verse number="4">па Навуходоносор, цар Вавилона, девете године своје владавине, десетог дана десетог месеца, крену на Јерусалим са свом својом војском, утабори се ван града и свуда око њега подиже опсадне куле.</verse>
				<verse number="5">Град је био под опсадом све до једанаесте године владавине цара Цидкије.</verse>
				<verse number="6">До деветог дана четвртог месеца, глад у граду постала је толико велика да народ више није имао шта да једе.</verse>
				<verse number="7">Онда непријатељ проби градске зидине, па сва јудејска војска побеже ноћу кроз капију између два зида близу царевог врта, иако су Халдејци опколили град. Побегоше према Арави,</verse>
				<verse number="8">али вавилонска војска крену у потеру за царем, па га стиже на Јерихонским пољанама. Тада се сви његови војници раштркаше,</verse>
				<verse number="9">а њега ухватише, па га одведоше вавилонском цару у Ривлу, у земљи Хамат, где му изрекоше пресуду.</verse>
				<verse number="10">Вавилонски цар поби у Ривли Цидкијине синове пред његовим очима, а тако и све јудејске службенике.</verse>
				<verse number="11">Онда Цидкији ископа очи, окова га у бронзане ланце и одведе у Вавилон, где га баци у тамницу у којој овај остаде до смрти.</verse>
				<verse number="12">Десетог дана петог месеца деветнаесте године владавине вавилонског цара Навуходоносора, Невузарадан, заповедник царске страже, службеник вавилонског цара, дође у Јерусалим.</verse>
				<verse number="13">Он спали Дом ГОСПОДЊИ, царску палату и све куће у Јерусалиму – сваку важнију грађевину у граду.</verse>
				<verse number="14">Сва халдејска војска која је дошла са заповедником царске страже поруши зидове који су опасивали Јерусалим.</verse>
				<verse number="15">Невузарадан одведе у сужањство неке од најсиромашнијег народа који је преостао у граду, заједно са осталим становништвом и са онима који су прешли на страну вавилонског цара.</verse>
				<verse number="16">Али неке од најсиромашнијих Невузарадан остави да обрађују винограде и њиве.</verse>
				<verse number="17">Вавилонци разбише бронзане стубове, покретна постоља и бронзано Море, који су били у Дому ГОСПОДЊЕМ, па сву бронзу однеше у Вавилон.</verse>
				<verse number="18">Однеше и лонце, лопатице, маказе за фитиљ, чиније за шкропљење и све бронзане предмете који су коришћени при служби у Храму.</verse>
				<verse number="19">Заповедник царске страже однесе и умиваонике, кадионице и чиније за шкропљење – све што је било направљено од чистог злата или сребра.</verse>
				<verse number="20">Бронзе од два стуба, Мора и дванаест бронзаних бикова под њим и покретних постоља, које је цар Соломон направио за Дом ГОСПОДЊИ, било је толико да се није могло измерити.</verse>
				<verse number="21">Сваки стуб је био осамнаест лаката висок и имао обим од дванаест лаката. И један и други стуб били су четири прста дебели и шупљи.</verse>
				<verse number="22">Бронзана главица на врху једног стуба била је три лакта висока и унаоколо украшена мрежицом и наровима од бронзе. Сличан је био и други стуб са својим наровима од бронзе.</verse>
				<verse number="23">На странама је било деведесет шест нарова, а свуда унаоколо мрежице било их је укупно стотину.</verse>
				<verse number="24">Заповедник царске страже зароби главног свештеника Серају, нижег свештеника Софонију и три чувара капија.</verse>
				<verse number="25">Из града одведе заповедника задуженог за војнике и седам царевих саветника, а тако и бележника, који је био и главни заповедник задужен за попуну војске људством, и шездесет његових људи који су се затекли у граду.</verse>
				<verse number="26">Заповедник царске страже Невузарадан све њих одведе вавилонском цару у Ривлу,</verse>
				<verse number="27">у земљи Хамат, где цар нареди да се погубе. Тако су Јудеји одведени из своје земље.</verse>
				<verse number="28">Ово је број људи које је Навуходоносор одвео у сужањство током своје владавине: седме године – 3.023 Јудеја,</verse>
				<verse number="29">осамнаесте године – 832 људи из Јерусалима,</verse>
				<verse number="30">двадесет треће године – 745 Јудеја које је Невузарадан, заповедник царске страже, одвео у сужањство. Укупно: 4.600 људи.</verse>
				<verse number="31">Тридесет седме године изгнанства јудејског цара Јоахина, Евил-Меродах постаде цар Вавилона, а двадесет петог дана дванаестог месеца помилова Јоахина и пусти га из тамнице.</verse>
				<verse number="32">Љубазно се односио према њему и дао му почасније место него осталим царевима који су били код њега у Вавилону.</verse>
				<verse number="33">Тако је Јоахин скинуо затвореничку одећу и до краја живота редовно је јео за царевом трпезом.</verse>
				<verse number="34">Цар му је сваког дана, све до Јоахинове смрти, давао издржавање.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="25">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Како пуста лежи престоница, некада пуна народа! Као удовица је она, некада велика међу народима! Кнегиња међу покрајинама сада је кулучарка постала.</verse>
				<verse number="2">Ноћу горко плаче, сузе јој на образима. Од свих њених љубавника ниједнога нема да је утеши. Издадоше је сви њени пријатељи, непријатељи јој постадоше.</verse>
				<verse number="3">После невоље и тешког рада, Јуда оде у изгнанство. Међу народима борави и не налази починка. Сви њени гонитељи стигоше је у теснацима.</verse>
				<verse number="4">Тугују путеви за Кћер сионску, јер нико не долази на празнике. Све капије јој опустеле, њени свештеници јаучу, њене девојке уцвељене, а она пуна горчине.</verse>
				<verse number="5">Душмани јој постадоше господари, њени непријатељи живе лагодно. Јер, ГОСПОД јој донесе уцвељеност због мноштва њених греха: деца јој одоше у сужањство пред душманином.</verse>
				<verse number="6">Сав сјај оде од Кћери сионске. Поглавари јој као јелени који не налазе пашу; немоћни побегоше пред гонитељем.</verse>
				<verse number="7">Сећа се Кћи јерусалимска, у дане своје новоље и лутања, свих блага која су била њена у прошлим временима. Када јој народ паде у душманинове руке, никога не би да јој помогне. Душмани су је гледали и смејали се њеној пропасти.</verse>
				<verse number="8">Кћи јерусалимска је тешко згрешила и тако постала нечиста. Сви који су је поштовали, сада је презиру, јер видеше њену голотињу. А она јеца и окреће лице.</verse>
				<verse number="9">Нечист јој је на скутовима. Није мислила на своју будућност, па јој је пад био запањујући. Никога не би да је утеши. »Погледај моју невољу, ГОСПОДЕ, јер непријатељ победи.«</verse>
				<verse number="10">Непријатељ се доможе свег њеног блага. Њој наочиглед у светилиште јој улазе незнабошци, они којима си забранио да уђу у твоју заједницу.</verse>
				<verse number="11">Сав њен народ јауче тражећи хлеба; своје драгоцености дају за храну, да се у животу одрже. »Погледај, ГОСПОДЕ, и види, јер сам презрена.«</verse>
				<verse number="12">»Зар вам то ништа не значи, сви ви који пролазите овуда? Погледајте и видите: има ли бола као што је бол којим сам погођена, којим ме ГОСПОД ударио у дан свога љутог гнева?</verse>
				<verse number="13">»Са висине посла огањ – посла га у моје кости. Мрежу ми разапе пред ногама и назад ме окрену. Он учини да пуста постанем, да нејака будем поваздан.</verse>
				<verse number="14">»Греси ми свезани у јарам, његовим рукама уткани заједно, на врат ми наваљени, а Господ ми снагу одузео. Предао ме у руке онима којима не могу да се одупрем.</verse>
				<verse number="15">»Господ одбаци све ратнике усред мене. Против мене сазва скуп, да моје младиће сатре. Господ у својој муљачи изгази Девицу-Кћер Јудину.</verse>
				<verse number="16">»Због тога плачем, очи ми лију сузе. Јер, далеко је од мене тешитељ, онај који може да ме врати у живот. Деца ми без игде ичега, јер непријатељ надјача.«</verse>
				<verse number="17">Кћи сионска пружа руке – нема тешитеља. ГОСПОД одреди да Јакова окруже душмани; међу њима Кћи јерусалимска постаде нешто нечисто.</verse>
				<verse number="18">»ГОСПОД је праведан, јер се против његове заповести побуних. Слушајте, сви народи, мој бол гледајте: моје девојке и младићи одоше у изгнанство.</verse>
				<verse number="19">»Позвах своје љубавнике, али они ме преварише. Моји свештеници и старешине помреше у граду тражећи хране да се у животу одрже.</verse>
				<verse number="20">»Погледај, ГОСПОДЕ, у каквој сам невољи. Утроба ми кључа, срце се у мени грчи, јер сам се жестоко побунила. Напољу мач уцвељује, у кући смрт.</verse>
				<verse number="21">»Чули су моје јаукање, али нема за мене тешитеља. Сви моји непријатељи чули су за моју невољу и радују се што си то учинио. Дај да дође дан који си најавио, да и они постану као ја.</verse>
				<verse number="22">»Нека се све њихово зло покаже пред тобом, па поступи с њима као што си са мном због свих мојих греха. Јер, много је мојих јаука и срце ми је слабо.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">О, како је Господ обавио Кћер сионску облаком свога гнева! С неба на земљу збаци сјај Израелов, не сети се свога подножја у дан свога гнева.</verse>
				<verse number="2">Господ без милости уништи сва боравишта Јаковљева. У својој срџби поруши утврђења Кћери Јудине, на земљу јој обори укаљано царство и поглаваре.</verse>
				<verse number="3">У свом љутом гневу одузе сву снагу Израелову. Повуче десницу пред непријатељем и у Јакову се разгоре као огањ пламтећи који све око себе прождире.</verse>
				<verse number="4">Натегну свој лук као непријатељ, десницу диже као душманин и поби све које је било милина погледати. Своју срџбу изли као огањ на шатор Кћери сионске.</verse>
				<verse number="5">Господ постаде непријатељ – уништи Израел, уништи све његове палате и поруши утврђења, умножи жалост и нарицање за Кћери Јудином.</verse>
				<verse number="6">Он опустоши своје боравиште као врт, разори место свога састанка. ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени празници који су му одређени и суботе. У свом љутом гневу он и цара и свештеника презре.</verse>
				<verse number="7">Господ одбаци свој жртвеник и остави своје светилиште. Зидине палата јерусалимских предаде у руке непријатељима, који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају као на дан празника.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД одлучи да разори зидине око Кћери сионске. Он растеже мерничко уже и не одврати своју руку од уништења. Учини да бедеми и зидине закукају – заједно оронуше.</verse>
				<verse number="9">Капије јој утонуле у земљу; он им преворнице развали и скрши. Њен цар и поглавари међу народима су. Закона више нема, а ни њени пророци више не налазе виђења од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="10">Старешине Кћери сионске седе на земљи и ћуте; главе су посули прашином, у кострет се обукли. Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.</verse>
				<verse number="11">Очи ми ишчилеше од плакања, утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу због слома Кћери мога народа, због деце и одојчади која на трговима града скапавају.</verse>
				<verse number="12">Она питају своје мајке: »Где су хлеб и вино?« док као рањеници скапавају на трговима града, док душу испуштају у мајчином наручју.</verse>
				<verse number="13">Са чим да те упоредим, чему си слична, Кћери јерусалимска? Са чим да те упоредим не бих ли те утешио, Девице-Кћери сионска? Јер, твоја рана је велика као море – ко да те исцели?</verse>
				<verse number="14">Виђења твојих пророка била су празна и лажна. Нису ти твоју кривицу показали да те сачувају изгнанства. Пророштва која су ти дали била су празна и обмањујућа.</verse>
				<verse number="15">Пљешћу рукама сви који пролазе путем, цокћу и машу главом Кћери јерусалимској: »Зар се за овај град говорило да је савршенство лепоте, радост целога света?«</verse>
				<verse number="16">Сви твоји непријатељи над тобом разјапише уста, цокћу, шкргућу зубима и говоре: »Уништисмо је! Ово је дан који смо чекали! Доживесмо да га видимо!«</verse>
				<verse number="17">ГОСПОД изврши свој наум, одржа своју реч, коју је давно изрекао. Без милости те разори, даде да непријатељ ликује над тобом. Твоје душмане учини снажнима.</verse>
				<verse number="18">Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске, нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица. Не дај себи одушка ни одмора зеници свога ока.</verse>
				<verse number="19">Устани, вичи ноћу, када почињу ноћне страже. Као воду излиј своје срце пред лицем Господњим. Подигни руке к њему за живот своје деце, која од глади скапавају на угловима свих улица.</verse>
				<verse number="20">Погледај, ГОСПОДЕ, и види: с ким си овако поступио? Зар да жене једу свој пород, децу коју су неговале? Зар да свештеник и пророк буду убијени у Господњем светилишту?</verse>
				<verse number="21">Дечаци и старци на земљи леже на улици, моје девојке и младићи падоше од мача. Ти их поби у дан свога гнева, ти их посече без милости.</verse>
				<verse number="22">Као на празник, тако си одасвуд позвао ужас на мене, па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ нико не измаче нити преживе. Оне које сам однеговала и одгајила, мој непријатељ поби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ја сам човек који је видео невољу под шибом његовог беса.</verse>
				<verse number="2">Он ме повео и натерао да ходам у тами, а не у светлости.</verse>
				<verse number="3">Да, његова ме рука наново и наново ударала поваздан.</verse>
				<verse number="4">Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,</verse>
				<verse number="5">опсео ме и окружио горчином и невољом.</verse>
				<verse number="6">Натерао ме да боравим у тами попут оних који су давно помрли.</verse>
				<verse number="7">Оградио ме зидом, да не могу да изађем, тешким ланцима ме оковао.</verse>
				<verse number="8">Па и кад вичем или запомажем, он се о моју молитву оглушује.</verse>
				<verse number="9">Запречио ми путеве тесаним каменом, моје стазе искривио.</verse>
				<verse number="10">Као медвед у заседи, као лав у скровишту,</verse>
				<verse number="11">одвукао ме с пута и растргнуо, па оставио беспомоћног.</verse>
				<verse number="12">Свој лук је натегао и ставио ме својим стрелама за мету.</verse>
				<verse number="13">Бубреге ми је испробадао стрелама из свога тоболца.</verse>
				<verse number="14">Постадох предмет подсмеха свем своме народу, поваздан ми певају ругалице.</verse>
				<verse number="15">Чемером ме наситио и пеленом напојио.</verse>
				<verse number="16">Зубе ми је каменицама поломио, у прашину ме угазио.</verse>
				<verse number="17">Мојој души мир је одузет, заборавих шта значи срећа.</verse>
				<verse number="18">Зато рекох: »Нестаде моја снага и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="19">Сећам се своје невоље и лутања, пелена и отрова,</verse>
				<verse number="20">сећам их се добро, и душа ми је потиштена.</verse>
				<verse number="21">Али ово дозивам у памет и зато се надам:</verse>
				<verse number="22">Не престаје љубав ГОСПОДЊА, нема краја његовој самилости,</verse>
				<verse number="23">обнављају се свакога јутра. Верност је твоја велика.</verse>
				<verse number="24">»ГОСПОД је мој део«, моја душа каже, »зато ћу га чекати.«</verse>
				<verse number="25">Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују, ономе који га тражи;</verse>
				<verse number="26">добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="27">Добро је за човека да свој јарам носи док је млад.</verse>
				<verse number="28">Нека седи с миром и ћути, јер ГОСПОД га је ставио на њега.</verse>
				<verse number="29">Нека лице загњури у прашину, јер можда још има наде.</verse>
				<verse number="30">Нека пружи образ ономе ко га удара, нека се насити увреда.</verse>
				<verse number="31">Јер, Господ не одбацује довека.</verse>
				<verse number="32">Ако и зада бол, показаће самилост, јер велика је љубав његова.</verse>
				<verse number="33">Јер, он људима нерадо доноси невољу и патњу.</verse>
				<verse number="34">Када се ногама газе сви земаљски сужњи,</verse>
				<verse number="35">када се човеку ускраћује правда пред лицем Свевишњега,</verse>
				<verse number="36">када је човек оштећен у парници – зар то Господ не види?</verse>
				<verse number="37">Ко може нешто да каже, и да тако буде, ако то Господ није заповедио?</verse>
				<verse number="38">Зар и зла и добра не долазе на заповест Свевишњега?</verse>
				<verse number="39">Зашто се жив човек жали на казну за своје грехе?</verse>
				<verse number="40">Испитајмо своје путеве и истражимо их, и вратимо се ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="41">Подигнимо своје срце и руке ка Богу на небесима.</verse>
				<verse number="42">Бунили смо се и били непокорни, и ти нам ниси праштао.</verse>
				<verse number="43">Гневом си се заогрнуо и гонио нас, без милости нас убијао.</verse>
				<verse number="44">Заогрнуо си се облаком, да молитва не може да прође.</verse>
				<verse number="45">Учинио си нас смећем и отпадом међу народима.</verse>
				<verse number="46">Сви наши непријатељи над нама разјапише уста.</verse>
				<verse number="47">Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.</verse>
				<verse number="48">Потоци суза из очију ми теку због слома Кћери мога народа.</verse>
				<verse number="49">Очи ће ми лити сузе без престанка, без одмора,</verse>
				<verse number="50">док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.</verse>
				<verse number="51">Бол нанесен мојој души испразни ми очи од суза.</verse>
				<verse number="52">Ловили су ме као птицу моји непријатељи без разлога.</verse>
				<verse number="53">Хтедоше да ми живот докрајче у јами и камењем ме засуше,</verse>
				<verse number="54">вода ми дође преко главе, па рекох: »Готов сам!«</verse>
				<verse number="55">Тада из најдубље јаме твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,</verse>
				<verse number="56">и ти чу мој глас: »Не затварај уши пред мојим запомагањем!«</verse>
				<verse number="57">Близу си био кад сам ти завапио и рекао си: »Не бој се.«</verse>
				<verse number="58">Ти си, Господе, водио моју парницу, живот ми откупио.</verse>
				<verse number="59">Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ; донеси ми правду.</verse>
				<verse number="60">Видео си размере њихове освете, све њихове завере против мене.</verse>
				<verse number="61">Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде, све њихове завере против мене,</verse>
				<verse number="62">речи оних који су се на мене дигли и њихове свакодневне сплетке против мене.</verse>
				<verse number="63">Погледај их само! Било да седе или стоје, о мени певају ругалице.</verse>
				<verse number="64">Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго, по њиховим делима.</verse>
				<verse number="65">Ум им застри велом, нека је твоје проклетство на њима.</verse>
				<verse number="66">Гони их у свом гневу и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Како потамне злато, суво злато изгуби сјај! Свети драгуљи разбацани по угловима свих улица.</verse>
				<verse number="2">Драгоцени синови сионски, некада цењени као чисто злато, сада су на цени колико и глинене посуде, дело грнчарево.</verse>
				<verse number="3">Чак и шакалице пружају дојке да подоје своје младунце, а кћери мога народа окрутне постадоше као нојеви у пустињи.</verse>
				<verse number="4">Одојчету се језик од жеђи лепи за непце, деца траже хлеба, а нико да им га пружи.</verse>
				<verse number="5">Они што су некад јели посластице, таворе на улицама, они који су одрасли у пурпуру, по буњиштима се ваљају.</verse>
				<verse number="6">Казна за злодело Кћери мога народа тежа је од казне за грехе Содоме, која је у трен ока разорена иако нико не диже руку на њу.</verse>
				<verse number="7">Њени су кнежеви били чистији од снега, бељи од млека, тела руменијег од корала, углачаног као лазулит.</verse>
				<verse number="8">Сада су црњи од чађи, више их не препознају на улици. Кожа им се залепила за кости, као дрво се осушила.</verse>
				<verse number="9">Боље је онима који погинуше од мача него онима који гину од глади, којима живот копни, јер их прободе несташица плодова пољских.</verse>
				<verse number="10">Својим рукама су самилосне жене кувале своју децу, њима се храниле у време слома Кћери мог народа.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД је докраја искалио своју срџбу, свој љути гнев излио и на Сиону запалио огањ који му сажеже темеље.</verse>
				<verse number="12">Нису веровали цареви земаљски, ни сви становници света да ће непријатељ и душманин ући кроз капије Јерусалима.</verse>
				<verse number="13">Све то због грехâ његових пророка и злоделâ његових свештеника, који су усред њега проливали крв праведникâ.</verse>
				<verse number="14">Сада главињају улицама као слепи, крвљу опогањени, па се нико не усуђује да им дотакне одећу.</verse>
				<verse number="15">»Одлазите, нечисти!« вичу им. »Одлазите, одлазите! Не дотичите нас!« И кад побегну и кад буду лутали, народи ће говорити: »Не могу више да остану овде.«</verse>
				<verse number="16">Сâм ГОСПОД их је распршио и више над њима не бди. Свештеницима се више не указује част, за старешине нема наклоности.</verse>
				<verse number="17">Очи нам ишчилеше док смо помоћ чекали узалуд. Са својих осматрачница смо гледали иде ли народ који не може да нас спасе.</verse>
				<verse number="18">Вребали су на нас, па нисмо смели да идемо својим улицама. Крај нам је био близу, дани одбројани; да, крај нам је дошао.</verse>
				<verse number="19">Наши су гонитељи били бржи од орлова на небу; жестоко су нас гонили по горама, у заседи нас чекали у пустињи.</verse>
				<verse number="20">Ухватише у своје замке наш животни дах, помазаника ГОСПОДЊЕГ, онога за кога смо говорили: »Њиме заклоњени, живећемо међу народима.«</verse>
				<verse number="21">Весели се и радуј, Кћери едомска, ти која живиш у земљи Уц. И до тебе ће стићи чаша – напићеш се и скинути се гола.</verse>
				<verse number="22">Твоја казна је довршена, Кћери сионска, Бог ти неће продужити изгнанство. А твоја злодела ће казнити, Кћери едомска, и разоткрити твоје грехе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло, погледај и види нашу срамоту.</verse>
				<verse number="2">Наше наследство је предато странцима, наше куће туђинцима.</verse>
				<verse number="3">Сирочад постадосмо, оца немамо, мајке нам удовице.</verse>
				<verse number="4">Сребром плаћамо воду коју пијемо, а и за дрва плаћамо цену.</verse>
				<verse number="5">За вратом нам гонитељи; уморни смо, а починка нам нема.</verse>
				<verse number="6">Руку смо пружили Египту и Асирији, да се наједемо хлеба.</verse>
				<verse number="7">Наши праоци згрешише, и више их нема, а ми њихову казну носимо.</verse>
				<verse number="8">Робови владају над нама; нико да нас истргне из њихових руку.</verse>
				<verse number="9">Свој хлеб доносимо по цену живота због мача у пустињи.</verse>
				<verse number="10">Кожа нам врела као пећ од врућице изазване глађу.</verse>
				<verse number="11">На Сиону силују жене и девојке у градовима Јуде.</verse>
				<verse number="12">Поглавари се сами вешају, старешинама се не указује част.</verse>
				<verse number="13">Младићи окрећу млинске каменове, дечаци посрћу под товарима дрва.</verse>
				<verse number="14">Старешине нестадоше са градске капије, младићи престадоше да свирају.</verse>
				<verse number="15">Срце нам се више не радује, играње нам се окрену у жалост.</verse>
				<verse number="16">Са главе нам паде круна. Тешко нама јер смо згрешили!</verse>
				<verse number="17">Због тога нам болује срце, због тога нам се замутише очи.</verse>
				<verse number="18">Јер, гора Сион је опустела, по њој тумарају лисице.</verse>
				<verse number="19">Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека, твој престо остаје кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="20">Зашто нас стално заборављаш? Зашто нас толико дуго остављаш?</verse>
				<verse number="21">Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се. Обнови наше дане, да буду као некад,</verse>
				<verse number="22">ако нас ниси докраја одбацио и безмерно се разгневио на нас.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="26">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.</verse>
				<verse number="2">Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина –</verse>
				<verse number="3">реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.</verse>
				<verse number="4">Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар.</verse>
				<verse number="5">Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек,</verse>
				<verse number="6">али је свако од њих имало четири лица и четири крила.</verse>
				<verse number="7">Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза.</verse>
				<verse number="8">Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила,</verse>
				<verse number="9">а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.</verse>
				<verse number="10">Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла.</verse>
				<verse number="11">Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело.</verse>
				<verse number="12">Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла.</verse>
				<verse number="13">Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње.</verse>
				<verse number="14">Бића су јурила напред-назад као муња.</verse>
				<verse number="15">Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих.</verse>
				<verse number="16">Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак.</verse>
				<verse number="17">Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала.</verse>
				<verse number="18">Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију.</verse>
				<verse number="19">Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови.</verse>
				<verse number="20">Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима.</verse>
				<verse number="21">Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.</verse>
				<verse number="22">Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће.</verse>
				<verse number="23">Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело.</verse>
				<verse number="24">Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила.</verse>
				<verse number="25">А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила.</verse>
				<verse number="26">Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека.</verse>
				<verse number="27">Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу.</verse>
				<verse number="28">Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Он ми рече: »Сине човечији, дижи се на ноге, и ја ћу ти говорити.«</verse>
				<verse number="2">Док је он говорио, Дух уђе у мене и диже ме на ноге, и ја га чух како ми говори.</verse>
				<verse number="3">Он рече: »Сине човечији, послаћу те Израелцима, народу бунтовном, који се побунио против мене. Они и њихови праоци буне се против мене све до дана данашњег.</verse>
				<verse number="4">Народ којем те шаљем тврдокоран је и тврдоглав. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="5">И послушали они или не послушали – јер они су бунтован народ – знаће да је међу њима био пророк.</verse>
				<verse number="6">»А ти, сине човечији, не бој се ни њих ни њихових речи. Не бој се, иако је драч и трње свуда око тебе и живиш међу шкорпијама. Не бој се онога што говоре и не плаши их се, иако су бунтован народ.</verse>
				<verse number="7">Говори им моје речи, послушали они или не послушали, јер они су бунтовни.</verse>
				<verse number="8">Али ти, сине човечији, послушај оно што ти кажем. Не буни се попут тог бунтовног народа. Отвори уста и поједи ово што ти дајем.«</verse>
				<verse number="9">Погледах, а оно – к мени испружена рука и у њој свитак,</verse>
				<verse number="10">који он одмота преда мном. С обе стране биле су исписане речи нарицања, жалости и јаукања.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Он ми рече: »Сине човечији, поједи ово што је пред тобом – поједи свитак – па иди и говори израелском народу.«</verse>
				<verse number="2">Ја отворих уста, и он ми даде свитак да га поједем.</verse>
				<verse number="3">Онда ми рече: »Сине човечији, поједи овај свитак који ти дајем и напуни њиме желудац.« И ја га поједох. У устима ми је био сладак као мед.</verse>
				<verse number="4">Потом ми рече: »Сине човечији, иди сада израелском народу и говори им моје речи.</verse>
				<verse number="5">Ниси послан народу неразумљива говора и тешка језика, већ израелском народу –</verse>
				<verse number="6">не многим народима неразумљива говора и тешка језика, чије речи не разумеш. А да те њима и пошаљем, они би те послушали.</verse>
				<verse number="7">Али израелски народ неће хтети да те послуша зато што неће да послуша мене, јер је сав израелски народ тврдоглав и тврдокоран.</verse>
				<verse number="8">Али, ево, ја ћу тебе учинити исто тако непопустљивим и тврдокорним као што су они.</verse>
				<verse number="9">Учинићу да ти чело буде попут најтврђег камена, тврђе од кремена. Не бој их се и не плаши их се иако су бунтован народ.«</verse>
				<verse number="10">И још ми рече: »Сине човечији, помно саслушај и прими к срцу све речи које ћу ти рећи.</verse>
				<verse number="11">Иди сада својим сународницима у изгнанству и говори им. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ – послушали они или не послушали.«</verse>
				<verse number="12">Тада ме Дух подиже, и ја зачух иза себе силну тутњаву – благословена била Слава ГОСПОДЊА у његовом Пребивалишту! –</verse>
				<verse number="13">и звук крила оних живих бића како се тару једно о друго, и звук точкова покрај њих, силну тутњаву.</verse>
				<verse number="14">Тада ме Дух подиже и однесе, и ја одох чемеран и гневна духа. А на мени је била снажна рука ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="15">Стигох тако изгнаницима који су живели у Тел-Авиву близу реке Кевар, па сам седам дана провео међу њима као омамљен.</verse>
				<verse number="16">Када је прошло седам дана, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="17">»Сине човечији, поставио сам те за осматрача за израелски народ. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене.</verse>
				<verse number="18">Када кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, а ти га не опоменеш и не говориш му да се одврати од свога злог начина живота да би спасао живот, он ће умрети због свога греха, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт.</verse>
				<verse number="19">Али, ако опоменеш опакога, а он се не одврати од своје опакости и од свога злог начина живота, умреће због свога греха, али ти ћеш спасти свој живот.</verse>
				<verse number="20">»Исто тако, када се праведан човек одврати од своје праведности и чини зло, а ја пред њега поставим камен спотицања, умреће. Пошто га ниси опоменуо, умреће због свога греха. Праведна дела која је учинио неће се памтити, а ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт.</verse>
				<verse number="21">Али, ако опоменеш праведнога да не греши, и он престане да греши, живеће, јер је прихватио опомену, а ти ћеш спасти свој живот.«</verse>
				<verse number="22">Поново је тамо рука ГОСПОДЊА била на мени и он ми рече: »Устани и изађи у равницу, па ћу ти тамо говорити.«</verse>
				<verse number="23">И ја устадох и изађох у равницу. А Слава ГОСПОДЊА стајала је тамо, као слава коју сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице.</verse>
				<verse number="24">Тада Дух уђе у мене и диже ме на ноге, па ми је говорио. Он рече: »Иди и затвори се у своју кућу,</verse>
				<verse number="25">а они ће те, сине човечији, везати конопцима и тако спутати да нећеш моћи да изађеш међу људе.</verse>
				<verse number="26">Учинићу да ти се језик залепи за непце, па ћеш замукнути и нећеш моћи да их прекореваш, иако су бунтован народ.</verse>
				<verse number="27">Али, када ти ја будем говорио, отворићу ти уста и ти ћеш им рећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша. Јер, они су бунтован народ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">»А сада, сине човечији, узми глинену таблицу, стави је пред себе и нацртај на њој град Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Потом га опседни: подигни опсадну кулу наспрам њега, изгради насип, постави таборе и око њега размести овнове.</verse>
				<verse number="3">Онда узми гвоздени тигањ, постави га попут гвозденог зида између себе и града и окрени се лицем према њему. Град је под опсадом, а ти си тај који га опседа. То ће бити знак израелском народу.</verse>
				<verse number="4">Затим лези на свој леви бок и стави на себе грех израелског народа. Онолико дана колико будеш лежао на боку, толико ћеш носити њихов грех.</verse>
				<verse number="5">Одредио сам ти онолико дана колико је година њиховог греха: три стотине деведесет дана – толико ћеш носити грех израелског народа.</verse>
				<verse number="6">Када то завршиш, лези поново, овог пута на десни бок, па ћеш носити грех народа Јуде. Одредио сам ти четрдесет дана – по дан за сваку годину.</verse>
				<verse number="7">Лицем се окрени према опседнутом Јерусалиму, обнажи руку и пророкуј против њега.</verse>
				<verse number="8">Ја ћу те везати конопцима, да не можеш да се окрећеш с бока на бок док не завршиш дане своје опсаде.</verse>
				<verse number="9">»Узми пшенице и јечма, боба и сочива, проса и крупника, саспи све у једну чинију, па од тога умеси себи хлеб. Јешћеш га свих три стотине деведесет дана колико ћеш лежати на боку.</verse>
				<verse number="10">Одмери двадесет шекела хлеба по дану и једи га у одређено време.</verse>
				<verse number="11">Одмери и једну шестину хина воде и пиј је у одређено време.</verse>
				<verse number="12">Једи хлеб као што би јео јечмену погачу. Испеци га на људском измету, наочиглед људима.«</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД још рече: »Тако ће израелски народ јести нечисту храну међу народима међу које ћу их отерати.«</verse>
				<verse number="14">Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Никада се нисам укаљао. Од детињства нисам јео ништа угинуло ни оно што је растргла звер, нити је нечисто месо ушло у моја уста.«</verse>
				<verse number="15">»Добро«, рече он, »пустићу те да испечеш хлеб на крављој балези место на људском измету.«</verse>
				<verse number="16">А онда ми рече: »Сине човечији, прекинућу снабдевање Јерусалима хлебом. Народ ће с тескобом јести хлеб на меру и са стрепњом пити воду на меру,</verse>
				<verse number="17">јер ће хлеба и воде понестати. Згражаваће се један над другим и ископнети због свога греха.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»А сада, сине човечији, узми оштар мач и њиме, као берберском бритвом, обриј косу и браду, па узми теразије и раздели косу.</verse>
				<verse number="2">Када се заврше дани твоје опсаде, спали трећину косе на ватри усред града. Потом узми другу трећину и удри по њој мачем свуда око града, а трећу трећину распрши на све стране света. Јер, ја ћу их гонити исуканим мачем.</verse>
				<verse number="3">Али узми неколико власи косе и задени их у наборе на својој одећи.</verse>
				<verse number="4">Онда узми неколико ових власи и баци их у ватру и спали. Одатле ће се пожар проширити на сав израелски народ.</verse>
				<verse number="5">»Овако каже Господ ГОСПОД: Ово је Јерусалим, који сам ја поставио у средиште народâ, са земљама свуда око њега.</verse>
				<verse number="6">Али у својој опакости он се побунио против мојих закона и уредби више него народи и земље око њега. Одбацио је моје законе и није живео по мојим уредбама.</verse>
				<verse number="7">»Зато овако каже Господ ГОСПОД: Непокорнији сте од народâ око вас. Не живите по мојим уредбама и не држите се мојих закона, па чак ни законâ народâ око вас.</verse>
				<verse number="8">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја сам против тебе, Јерусалиме, и извршићу казну над тобом наочиглед народима.</verse>
				<verse number="9">Због свих твојих гнусних идола, учинићу ти оно што још никад нисам учинио и што никад више нећу учинити.</verse>
				<verse number="10">Зато ће у теби очеви јести своју децу, а деца јести своје очеве. Извршићу казну над тобом, а све који преостану од тебе распршићу на све стране света.</verse>
				<verse number="11">Стога, тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, пошто си укаљао моје светилиште свим својим гадостима и гнусобама, ускратићу ти своју наклоност. Нећу се на тебе сажалити, нити те поштедети.</verse>
				<verse number="12">Трећина твога народа помреће од помора или страдати од глади у теби, трећина ће пасти од мача око тебе, а трећину ћу распршити на све стране света и гонити их исуканим мачем.</verse>
				<verse number="13">Тако ће се мој гнев искалити и моја срџба ће се смирити кад им се осветим. А кад искалим своју срџбу на њима, знаће да сам ја, ГОСПОД, говорио из жестоке љубоморе.</verse>
				<verse number="14">»Претворићу те у рушевину и ругло међу народима око тебе, у очима свих који туда прођу.</verse>
				<verse number="15">Бићеш предмет вређања и поруге, опомена и ужас народима око себе када извршим казну над тобом у јаросном гневу и срџби. Ја, ГОСПОД, рекох.</verse>
				<verse number="16">Када на тебе пошаљем своје смртоносне и разорне стреле глади, да те затру, твоју глад ћу учинити све већом и прекинути ти снабдевање хлебом.</verse>
				<verse number="17">Послаћу на тебе глад и дивље животиње, које ће ти побити децу. Помор и крвопролиће хараће по теби, а ја ћу на тебе довести мач. Ја, ГОСПОД, рекох.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према горама Израеловим и пророкуј против њих.</verse>
				<verse number="3">Реци: ‚Горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама: Ево, довешћу на вас мач и разорићу ваше узвишице.</verse>
				<verse number="4">Ваши жртвеници биће порушени и ваши кадиони жртвеници поразбијани, а ваше побијене бацићу пред ваше идоле.</verse>
				<verse number="5">Положићу мртва тела Израелаца пред њихове идоле и кости вам расејати око ваших жртвеника.</verse>
				<verse number="6">Где год живели, градови ће вам бити опустошени и ваше узвишице разорене, жртвеници ће вам опустети и бити разорени, ваши идоли биће разбијени и нестати, ваши кадиони жртвеници биће оборени – биће збрисано све што сте направили.</verse>
				<verse number="7">Ваш народ ће падати посечен међу вас, и ви ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="8">»‚Али неке ћу поштедети, јер неки од вас умаћи ће мачу када будете распршени по земљама и народима.</verse>
				<verse number="9">Тада ће ме се, међу народима којима буду одведени као сужњи, сетити они који умакну – како су ме жалостили својим прељубничким срцем, које се окренуло од мене, и очима, које су пожудно гледале за њиховим идолима. Гнушаће се самих себе због зла и свих гадости које су чинили.</verse>
				<verse number="10">И знаће да сам ја ГОСПОД: нисам упразно претио да ћу на њих свалити ту несрећу.</verse>
				<verse number="11">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пљесни рукама, трупни ногама и повичи »Авај!« због свих злих и гнусних дела израелског народа, јер ће пасти од мача, глади и помора.</verse>
				<verse number="12">Ко буде далеко, умреће од помора, ко буде близу пашће од мача, а ко преживи и буде поштеђен, умреће од глади. Тако ћу искалити своју срџбу на њима.</verse>
				<verse number="13">И знаће да сам ја ГОСПОД када њихови побијени буду лежали међу идолима око њихових жртвеника, на сваком брду и на свим врховима гора, под сваким крошњатим дрветом и сваким лиснатим храстом – местима где су приносили пријатан мирис свим својим идолима.</verse>
				<verse number="14">Испружићу своју руку против њих и претворити им земљу у пустош, од пустиње до Дивле, где год живе. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД земљи Израеловој: Крај! Крај је дошао на све четири стране земље.</verse>
				<verse number="3">Сада ти је дошао крај и ја ћу пустити свој гнев на тебе. Судићу ти према твом владању и вратити ти за све твоје гнусобе.</verse>
				<verse number="4">Нећу се сажалити над тобом ни поштедети те, него ћу ти вратити према твом начину живота и према гнусним идолима који су у теби. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="5">»Овако каже Господ ГОСПОД: Несрећа! Нечувена несрећа долази!</verse>
				<verse number="6">Дошао је крај! Дошао је крај! Дигао се на тебе! Дошао је!</verse>
				<verse number="7">Усуд ти је дошао, теби који живиш у земљи. Дошло ти је време, Онај дан ти се ближи. Пометња је у брдима, а не радост.</verse>
				<verse number="8">Ево, излићу своју срџбу на тебе и искалити свој гнев на теби. Судићу ти према твом начину живота и вратити ти за твоје гнусобе.</verse>
				<verse number="9">Нећу се сажалити на тебе ни поштедети те: вратићу ти према твом начину живота и твојим гнусобама. Тада ћеш знати да то ја, ГОСПОД, ударам.</verse>
				<verse number="10">»Ево, долази дан! Усуд проклија, шиба пропупе, бахатост процвета!</verse>
				<verse number="11">Насиље израсте у шибу, да казни опакост. Нико од њих неће остати, нико од њиховог мноштва и ништа од њиховог богатства, ништа од вредности.</verse>
				<verse number="12">Дошло је време, стигао је дан. Ко купује, нека се не радује, а ко продаје, нека се не жалости, јер срџба је на свем мноштву народа подједнако.</verse>
				<verse number="13">Продавац неће повратити земљу коју је продао за свога живота, јер виђење о мноштву народа неће бити опозвано. Због њихових греха ниједан од њих неће сачувати живот.</verse>
				<verse number="14">Дувају у трубе и спремају се, али ниједан неће поћи у бој, јер моја срџба је над свим мноштвом народа.</verse>
				<verse number="15">»Напољу мач, а унутра помор и глад. Ко је у пољу, погинуће од мача, а ко је у граду, прождреће га глад и помор.</verse>
				<verse number="16">Они који утекну, побећи ће у горе, где ће пиштати попут голубова из долине, свако због својих греха.</verse>
				<verse number="17">Свака рука ће омлитавити и свако колено клецати.</verse>
				<verse number="18">Обући ће се у кострет и заоденути се ужасом. На лицима ће им бити стид, а главе ће им бити обријане.</verse>
				<verse number="19">Своје сребро ће избацивати на улице, а злато ће им бити нечисто. Ни сребро ни злато неће их спасти у дан срџбе ГОСПОДЊЕ – неће им утолити глад ни напунити желудац. Јер, оно их је навело да посрну у грех.</verse>
				<verse number="20">Узохолили су се због свог дивног накита и од њега правили своје гнусне идоле и огавне ликове. Зато ћу им га претворити у нечист.</verse>
				<verse number="21">Предаћу га у руке странцима као плен и опакима земље да га разграбе, и они ће га опоганити.</verse>
				<verse number="22">Окренућу лице од њих, и они ће оскврнавити и мој драгоцени Храм: разбојници ће ући у њега и оскврнавити га.</verse>
				<verse number="23">»Припремите ланце, јер земља је препуна крвопролића и град препун насиља.</verse>
				<verse number="24">Довешћу најгоре народе да им запоседну куће. Докрајчићу гордост насилникâ и њихова светилишта биће оскврнављена.</verse>
				<verse number="25">Када дође ужас, тражиће мир, али мира неће бити.</verse>
				<verse number="26">Долазиће несрећа за несрећом и једна рђава вест за другом. Узалуд ће тражити виђење од пророка, свештеник више неће имати поуку из Закона ни старешине савет.</verse>
				<verse number="27">Цар ће бити у жалости, поглавара ће обузети очајање, а руке народа земље ће дрхтати. Поступићу с њима према њиховом начину живота и судити им по њиховим законима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Петога дана шестог месеца шесте године, док сам седео у својој кући, а јудејске старешине преда мном, на мене дође рука Господа ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="2">Погледах, а оно – нека прилика налик човеку. Од паса наниже био је као огањ, а навише блештав као светлуцајући ћилибар.</verse>
				<verse number="3">Он испружи нешто попут руке и ухвати ме за косу. Дух ме подиже између земље и неба и у Божијим виђењима однесе у Јерусалим, до улаза северне капије унутрашњег дворишта, где је стајао идол који изазива Божију љубомору.</verse>
				<verse number="4">Погледах, а оно – Слава Бога Израеловог, као у виђењу које сам имао у оној равници.</verse>
				<verse number="5">Он ми рече: »Сине човечији, погледај ка северу.« И ја погледах, а оно – на улазу северно од капије жртвеника, онај идол који изазива Божију љубомору.</verse>
				<verse number="6">Онај ми рече: »Сине човечији, видиш ли шта чине, те велике гнусобе које народ Израелов овде чини, које ће ме отерати далеко од мог светилишта? Али видећеш и горих гнусоба.«</verse>
				<verse number="7">Онда ме доведе до улаза у двориште. Погледах, а оно – рупа у зиду.</verse>
				<verse number="8">Он ми рече: »Сине човечији, прокопај зид.« И ја прокопах зид, а кад тамо – улаз.</verse>
				<verse number="9">Он ми рече: »Уђи и види страшне гнусобе које они овде чине.«</verse>
				<verse number="10">И ја уђох и погледах, а оно – свуда по зидовима изрезбарени свакакви гмизавци и огавне животиње и сви идоли израелског народа.</verse>
				<verse number="11">Пред њима је стајало седамдесет старешина израелског народа, а међу њима и Јаазанја син Шафанов. Сваки је у руци имао кадионицу из које се дизао облак мирисног кâда.</verse>
				<verse number="12">Онај ми рече: »Сине човечији, јеси ли видео шта чине старешине израелског народа у тами, сваки у одаји својих резбарених слика? Они говоре: ‚ГОСПОД нас не види, ГОСПОД је оставио земљу.‘«</verse>
				<verse number="13">Потом ми рече: »Видећеш их како чине још веће гнусобе.«</verse>
				<verse number="14">Онда ме одведе до улаза северне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – жене седе и оплакују Тамуза.</verse>
				<verse number="15">Он ми рече: »Видиш ли ово, сине човечији? А видећеш и веће гнусобе од ових.«</verse>
				<verse number="16">Потом ме одведе у унутрашње двориште Дома ГОСПОДЊЕГ, а кад тамо – на улазу у Храм, између трема и жртвеника, око двадесет пет људи. Леђима окренути Храму ГОСПОДЊЕМ, а лицима према истоку, клањали су се сунцу на истоку.</verse>
				<verse number="17">Он ми рече: »Јеси ли видео ово, сине човечији? Зар су ситница за народ Јуде гнусобе које овде чине, па још и земљу пуне насиљем и стално ме изазивају на гнев? Гледај их како приносе грану носу!</verse>
				<verse number="18">Зато ћу ја с њима поступити у гневу. Нећу се сажалити на њих ни поштедети их. Из свега гласа викаће у моје уши, али ја их нећу слушати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Тада га зачух како из свега гласа повика: »Нека приђу они који треба да казне град, сваки с оружјем у руци!«</verse>
				<verse number="2">И видех шесторицу људи како долазе из правца горње капије, која гледа на север, сваки с убојитим оружјем у руци, а с њима и један у ланеној одећи и с прибором за писање о боку. Они уђоше и стадоше крај бронзаног жртвеника.</verse>
				<verse number="3">А Слава Бога Израеловог диже се изнад херувимâ, где је била, и оде до прага Храма, па позва оног човека у ланеној одећи коме је о боку био прибор за писање.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД му рече: »Прођи градом Јерусалимом и стави знак на чело онима који тугују и јадикују због свих гнусоба које се чине у њему.«</verse>
				<verse number="5">А другима рече на моје уши: »Идите за њим кроз град и убијајте, никога не штедећи и не жалећи.</verse>
				<verse number="6">Побијте старце, младиће и девојке, жене и нејач, али не дирајте никога на коме буде знак. Почните од мога светилишта.« И они почеше од старешина који су били пред Храмом.</verse>
				<verse number="7">Тада им он рече: »Опоганите Храм и испуните дворишта побијенима. Идите!« И они изађоше и почеше да убијају по граду.</verse>
				<verse number="8">Док су они убијали, а ја остао сâм, падох ничице и завапих: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Зар ћеш затрти све што је остало од Израела у овом изливу своје срџбе на Јерусалим?«</verse>
				<verse number="9">А он ми одговори: »Грех народа Израела и Јуде веома је велик: земља је препуна крвопролића, а овај град злочина. Говоре: ‚ГОСПОД је оставио земљу, ГОСПОД не види.‘</verse>
				<verse number="10">Зато се ја нећу на њих сажалити ни поштедети их, већ ћу им свалити на главу све оно што су сами чинили.«</verse>
				<verse number="11">Тада се врати онај човек у ланеној одећи и с писарским прибором о боку и рече: »Учинио сам како си заповедио.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.« И онај уђе мени наочиглед.</verse>
				<verse number="3">Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште,</verse>
				<verse number="4">а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="5">Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога.</verse>
				<verse number="6">Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка.</verse>
				<verse number="7">Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе.</verse>
				<verse number="8">А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке.</verse>
				<verse number="9">Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза,</verse>
				<verse number="10">а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак.</verse>
				<verse number="11">Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли.</verse>
				<verse number="12">Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка.</verse>
				<verse number="13">Чух да точкове зову »колоплет«.</verse>
				<verse number="14">Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла.</verse>
				<verse number="15">Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар.</verse>
				<verse number="16">Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали.</verse>
				<verse number="17">Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића.</verse>
				<verse number="18">Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ.</verse>
				<verse number="19">Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима.</verse>
				<verse number="20">То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими.</verse>
				<verse number="21">Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке.</verse>
				<verse number="22">Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Тада ме Дух подиже и однесе до капије Дома ГОСПОДЊЕГ која гледа на исток. Тамо је, на улазу капије, било двадесет пет људи, међу којима видех Јаазанју сина Азуровог и Пелатју сина Бенајиног, поглаваре народа.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ово су људи који снују зло и дају рђаве савете у овом граду.</verse>
				<verse number="3">Они говоре: ‚Није време да се граде куће. Овај град је лонац, а ми смо месо.‘</verse>
				<verse number="4">Зато пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.«</verse>
				<verse number="5">Онда Дух ГОСПОДЊИ дође на мене и рече ми да кажем: »Овако каже ГОСПОД: Тако говорите, израелски народе, али ја знам шта вам је на памети.</verse>
				<verse number="6">Убили сте много народа у овом граду и улице му напунили мртвима.</verse>
				<verse number="7">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Побијени, које сте побацали по граду, они су месо, а овај град је лонац. Али ја ћу вас истерати из њега.</verse>
				<verse number="8">Бојите се мача, и ја ћу мач довести на вас, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Истераћу вас из града и предати у руке странцима и извршити своју казну над вама.</verse>
				<verse number="10">Падаћете од мача, а ја ћу вам судити на границама Израела. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">Неће вам овај град бити лонац, нити ћете ви у њему бити месо. Судићу вам на границама Израела</verse>
				<verse number="12">и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД. Нисте живели по мојим уредбама ни извршавали моје законе, већ сте поступали по обичајима околних народа.«</verse>
				<verse number="13">И док сам ја тако пророковао, Пелатја син Бенајин паде мртав. На то ја падох ничице и повиках из свега гласа: »Авај, Господе ГОСПОДЕ, зар ћеш докраја затрти Остатак Израелов?«</verse>
				<verse number="14">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="15">»Сине човечији, житељи Јерусалима су говорили за твоју браћу, твоје рођаке и сав израелски народ: ‚Далеко су од ГОСПОДА. Ова земља је нама дата у посед.‘«</verse>
				<verse number="16">»Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Иако сам их послао далеко међу народе и расејао их по земљама, ипак ћу им, бар накратко, бити светилиште у земљама у које су отишли.‘</verse>
				<verse number="17">»Зато реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сабраћу вас из народâ и вратити вас из земаља по којима сте расејани, и поново ћу вам дати земљу Израелову.‘</verse>
				<verse number="18">Они ће се вратити у њу и уклонити из ње све одвратне ликове и гнусне идоле.</verse>
				<verse number="19">Даћу им ново срце и усадити у њих нов дух. Извадићу из њих камено срце и дати им срце од меса.</verse>
				<verse number="20">Тада ће они живети по мојим уредбама и помно се држати мојих закона. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.</verse>
				<verse number="21">Али на главу оних чије је срце одано њиховим одвратним ликовима и гнусним идолима сручићу све оно што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="22">Тада херувими, с точковима крај њих, раширише крила, а Слава Бога Израеловог била је над њима.</verse>
				<verse number="23">Слава ГОСПОДЊА диже се из града и стаде над гором источно од њега.</verse>
				<verse number="24">Дух ме подиже и однесе до изгнаникâ у Вавилону у виђењу које је дао Дух Божији. Тада виђење које сам имао оде од мене,</verse>
				<verse number="25">а ја изгнаницима испричах све што ми је ГОСПОД показао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, ти живиш међу бунтовним народом. Они имају очи да виде, а не виде, и имају уши да чују, а не чују, јер су бунтован народ.</verse>
				<verse number="3">Зато, сине човечији, спреми ствари за изгнанство док је још дан, њима наочиглед, па иди одатле где си сад на друго место. Можда ће увидети, иако су бунтован народ.</verse>
				<verse number="4">Док је још дан, њима наочиглед, изнеси своје ствари спремљене за изгнанство, а увече, њима наочиглед, изађи онако како излазе они који одлазе у изгнанство.</verse>
				<verse number="5">Њима наочиглед, прокопај зид и изађи са стварима кроз њега.</verse>
				<verse number="6">Ствари упрти на плећа, њима наочиглед, и изађи у сутон. Покриј лице, да не видиш земљу, јер сам те ја учинио знаком израелском народу.«</verse>
				<verse number="7">И ја учиних како ми је заповеђено. Док је још био дан, изнех ствари спремљене за изгнанство, а увече прокопах зид рукама. У сутон изађох са стварима, носећи их на плећима, њима наочиглед.</verse>
				<verse number="8">Ујутро ми дође реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="9">»Сине човечији, зар те онај бунтовни израелски народ није питао: ‚Шта то радиш?‘</verse>
				<verse number="10">Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ово пророштво односи се на владара у Јерусалиму и на сав израелски народ који је тамо.‘</verse>
				<verse number="11">Реци им: ‚Ја сам вам знак.‘ Како си ти учинио, тако ће и они. Отићи ће у изгнанство као сужњи.</verse>
				<verse number="12">Њихов владар ће упртити своје ствари на плећа у сутон и отићи. Прокопаће му отвор у зиду, да кроз њега изађе, а он ће покрити лице да не види земљу.</verse>
				<verse number="13">Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети, и тамо ће умрети.</verse>
				<verse number="14">Распршићу на све стране света све који су око њега – оне који му помажу и оне који га чувају – и потерати их исуканим мачем.</verse>
				<verse number="15">»Знаће да сам ја ГОСПОД када их распем по народима и расејем по земљама.</verse>
				<verse number="16">Али неколико њих поштедећу мача, глади и помора, да би међу народима којима дођу могли да причају о свим својим гнусобама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="17">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="18">»Сине човечији, дрхти док једеш свој хлеб и треси се од страха док пијеш воду.</verse>
				<verse number="19">Реци народу земље: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о онима који живе у Јерусалиму и у земљи Израел: Јешће свој хлеб у тескоби и пити воду у очају, јер ће им земља бити опустошена и остати без свега што је у њој због насиља које чине сви који у њој живе.</verse>
				<verse number="20">Насељени градови биће разорени и земља опустошена. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="21">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="22">»Сине човечији, шта значи ова пословица коју имате у Израелу, а која каже: ‚Дани пролазе, а од виђењâ ништа‘?</verse>
				<verse number="23">Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Учинићу крај тој пословици, па се више неће користити у Израелу.‘ Реци им: ‚Близу су дани када ће се сва виђења остварити.</verse>
				<verse number="24">Јер, у израелском народу више неће бити лажних виђења ни ласкавих гатања.</verse>
				<verse number="25">Ја, ГОСПОД, говорићу им, и то ће се испунити без одлагања. Јер, говорићу већ у ваше време, бунтовни народе, и испунити све што кажем, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="26">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="27">»Сине човечији, израелски народ говори: ‚Виђење које он има за далеко је време; он пророкује о далекој будућности.‘</verse>
				<verse number="28">Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ниједна моја реч неће се више одлагати. Све што кажем, испуниће се, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, пророкуј против Израелових пророка који сада пророкују. Реци онима који пророкују по својој памети: ‚Чујте реч ГОСПОДЊУ!</verse>
				<verse number="3">Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко безумним пророцима који иду за својим духом, а ништа не виде!</verse>
				<verse number="4">Твоји су пророци, Израеле, попут шакалâ у развалинама.</verse>
				<verse number="5">Нисте се попели до пукотина у зидинама, да их поправите израелском народу, да стоје чврсто у боју на Дан ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="6">Њихова виђења су испразна и њихова гатања су лаж. Они кажу: »Говори ГОСПОД«, а ГОСПОД их није послао. А ипак очекују да им се речи испуне.</verse>
				<verse number="7">Зар нисте имали испразна виђења и изрицали лажна гатања када сте говорили »Говори ГОСПОД«, иако ја нисам говорио?</verse>
				<verse number="8">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Због ваших испразних речи и лажних виђења, ја сам против вас, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Моја рука биће против пророкâ чија су виђења испразна и гатања лажна. Они неће бити у заједници мога народа, нити ће бити уписани у књигу израелског народа, нити ће ући у Израелову земљу. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»‚Јер они обмањују мој народ говорећи »Мир« кад мира нема. И када неко сазида претанак зид, они га само окрече.</verse>
				<verse number="11">Зато реци овима који прекривају зид кречом да ће зид пасти: пашће силан пљусак, грȁд ће се сручити на зид и олујни ветрови ће га ударати.</verse>
				<verse number="12">Када се зид обруши, зар вас неће питати: »Где је креч којим сте га окречили?«</verse>
				<verse number="13">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: У својој срџби ударићу га олујним ветром и у свом гневу пустити грȁд и силан пљусак да се сруче разорном жестином.</verse>
				<verse number="14">Оборићу зид који сте окречили и сравнити га са земљом да му се оголе темељи. Када падне, страдаћете под њим. И тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">Тако ћу искалити своју срџбу на зиду и на онима који су га окречили. Рећи ћу вам: »Зида више нема, а тако ни оних који су га окречили,</verse>
				<verse number="16">оних израелских пророка који су пророковали Јерусалиму и имали виђења о миру за њега када мира није било«, говори Господ ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="17">»А сада, сине човечији, погледај кћери свога народа које пророкују по својој памети. Пророкуј против њих</verse>
				<verse number="18">и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко женама које пришивају амајлије на свачији ручни зглоб и праве велове за главе разних величина да лове душе. Зар ћете ловити душе мога народа, а своје душе сачувати живе?</verse>
				<verse number="19">Укаљали сте ме међу мојим народом за шаку јечма и парче хлеба. Лажући мој народ, који слуша лажи, убијали сте душе које није требало да умру, а чували живот душа које није требало да живе.</verse>
				<verse number="20">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против ваших амајлија којима ловите душе као да су птице. Стргнућу их с ваших руку и ослободити душе које ловите као да су птице.</verse>
				<verse number="21">Поцепаћу вам велове и избавити мој народ из ваших руку, па више неће бити у вашој власти као плен. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="22">Зато што сте својим лажима обесхрабривале праведне, којима ја нисам хтео да наносим бол, а охрабривале опакога да се не одврати од свога злог начина живота и спасе свој живот,</verse>
				<verse number="23">више нећете имати лажна виђења ни бавити се гатањем. Избавићу свој народ из ваших руку. И тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Неки од израелских старешина дођоше к мени и седоше пред мене.</verse>
				<verse number="2">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="3">»Сине човечији, ови људи носе идоле у свом срцу, а пред очима им је оно о шта се спотичу на грех. Зар да им дам да од мене траже савет?</verse>
				<verse number="4">Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Када неки Израелац носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му онако како доликује мноштву његових идола.</verse>
				<verse number="5">Учинићу то да поново задобијем срце израелског народа, који се сав отуђио од мене због својих идола.‘</verse>
				<verse number="6">»Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Покајте се! Окрените се од својих идола и оканите се свих својих гнусоба!</verse>
				<verse number="7">»‚Када се неки Израелац или дошљак који живи у Израелу одвоји од мене и носи идоле у свом срцу, а пред очима му је оно о шта се спотиче на грех, па оде неком пророку да ме упита за савет, сâм ја, ГОСПОД, одговорићу му.</verse>
				<verse number="8">Окренућу се против тога човека и учинити га примером другима и узречицом: уклонићу га из свога народа. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»‚А ако се пророк превари, па му сâм од себе одговори, ја, ГОСПОД, навео сам га на то и пружићу руку против њега и уклонити га из свога народа Израела.</verse>
				<verse number="10">Обојица ће бити једнако кажњени за свој грех – пророков грех једнак је греху онога који га је питао за савет.</verse>
				<verse number="11">Тако израелски народ неће више одлутати од мене нити ће се каљати свим оним својим преступима. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="12">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="13">»Сине човечији, ако нека земља згреши против мене тако што је неверна и ја пружим своју руку против ње да јој прекинем снабдевање хлебом и пошаљем на њу глад и побијем људе и стоку у њој,</verse>
				<verse number="14">чак да су у њој и ова тројица – Ноје, Данило и Јов – они би својом праведношћу могли да спасе само себе, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">»Или, ако на ту земљу пошаљем дивље животиње и оне јој побију децу и она опусти тако да нико не може да прође кроз њу од дивљих животиња,</verse>
				<verse number="16">тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе, а земља би опустела.</verse>
				<verse number="17">»Или, ако доведем мач на ту земљу и кажем: ‚Мачу, прођи овом земљом,‘ па побијем у њој људе и стоку,</verse>
				<verse number="18">тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би и та три човека била у њој, не би могли да спасе ни своје синове ни кћери, него само себе.</verse>
				<verse number="19">»Или, ако пошаљем помор на ту земљу и у својој срџби изазовем у њој крвопролиће и побијем у њој људе и стоку,</verse>
				<verse number="20">тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, чак када би ту били Ноје, Данило и Јов, не би својом праведношћу могли да спасе ни сина ни кћер, него само себе.</verse>
				<verse number="21">»Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Колико ће тек горе бити када на Јерусалим пошаљем све своје четири најстрашније казне – мач, глад, дивље животиње и помор – да побијем у њему људе и стоку!</verse>
				<verse number="22">Ипак, преживеће Остатак, који ће извести из њега синове и кћери. Они ће доћи к вама, па када видите њихов начин живота и дела, утешићете се због несреће коју сам пустио на Јерусалим, због свих несрећа које сам пустио на њега.</verse>
				<verse number="23">Да, утешићете се када видите њихов начин живота и дела, јер ћете знати да против Јерусалима нисам учинио ништа без разлога, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, како може дрво винове лозе да буде боље од дрвета гране било ког шумског дрвета?</verse>
				<verse number="3">Да ли се оно узима да се направи било шта корисно? Да ли се од њега деље клин да се о њега нешто окачи?</verse>
				<verse number="4">А када се баци на ватру да гори и ватра му спали оба краја и сажеже средину, може ли се тада употребити за нешто?</verse>
				<verse number="5">Ако није било ни за шта ни када је било цело, како да се од њега направи нешто корисно када га спали и сажеже ватра?</verse>
				<verse number="6">»Зато овако каже Господ ГОСПОД: Као што сам дрво винове лозе међу шумским дрвећем бацио да изгори у ватри, тако ћу учинити и са житељима Јерусалима.</verse>
				<verse number="7">Окренућу се против њих. Само што изађу из једне ватре, друга ће их прогутати. А када се окренем против њих, знаћете да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="8">Опустошићу земљу, јер су били неверни, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, обзнани Јерусалиму његове гнусобе.</verse>
				<verse number="3">Реци му: ‚Овако Господ ГОСПОД каже Јерусалиму: Пореклом и по рођењу си из земље Ханаан: отац ти је био Аморејац, а мајка Хетиткиња.</verse>
				<verse number="4">Онога дана када си се родила, нису ти пресекли пупчану врпцу ни окупали те водом да се очистиш, нити су те истрљали сољу ни повили те.</verse>
				<verse number="5">Нико се није сажалио на тебе ни имао самилости да ти ишта од тога учини, него су те на дан твога рођења избацили напоље, презрену.</verse>
				<verse number="6">»‚Онда сам ја прошао онуда и видео те како се копрцаш у крви и, док си лежала у својој крви, рекох ти: »Живи!«</verse>
				<verse number="7">Учинио сам да се разрастеш као изданак у пољу. И ти си одрасла и развила се и постала најлепши драгуљ. Дојке су ти се заоблиле и длачице израсле, али још си била гола и боса.</verse>
				<verse number="8">»‚Касније сам опет прошао онуда и погледао те, а оно – ти већ дорасла за љубав. Пребацих скут свога огртача преко тебе и покрих твоју голотињу. Свечано ти се заклех и склопих с тобом савез, говори Господ ГОСПОД, и ти постаде моја.</verse>
				<verse number="9">»‚Окупах те водом и спрах крв с тебе, па те помазах уљем.</verse>
				<verse number="10">Обукох те у везену хаљину и назух ти кожне сандале. Опасах те танким ланом и покрих скупоценим огртачима.</verse>
				<verse number="11">Украсих те накитом: на руке ти ставих наруквице, а око врата огрлицу,</verse>
				<verse number="12">у нос ти ставих алку, у уши минђуше, а на главу красну круну.</verse>
				<verse number="13">Сва си била окићена златом и сребром. Одећа ти је била од танког лана, скупих тканина и веза. Хранила си се белим брашном, медом и уљем. Била си прелепа и постала си царица.</verse>
				<verse number="14">Глас о теби проширио се међу народима због твоје лепоте, савршене због сјаја којим сам те заоденуо, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">»‚Али ти си се уздала у своју лепоту и постала блудница због своје гласовитости. Штедро си се нудила сваком пролазнику, његова постајала.</verse>
				<verse number="16">Узимала си од своје одеће да украсиш узвишице на којима си се одавала блуду.</verse>
				<verse number="17">Узимала си и прекрасан накит од злата и сребра који сам ти дао, па си себи правила мушке ликове и блудничила с њима.</verse>
				<verse number="18">Узимала си своју везену одећу да их обучеш у њу и приносила им моје уље и мој кâд.</verse>
				<verse number="19">Па и храну коју сам ти давао – бело брашно, уље и мед којима сам те хранио – приносила си им као пријатан мирис. Да, тако је било, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="20">Узимала си синове и кћери које си ми родила и приносила их као клане жртве за храну идолима. Зар ти је мало било твоје блудничење,</verse>
				<verse number="21">него си и моју децу клала и жртвовала идолима?</verse>
				<verse number="22">У свим својим гнусобама и блудничењу ниси се сећала своје младости, када си била гола и боса и копрцала се у крви.</verse>
				<verse number="23">»‚Тешко теби! Тешко теби! говори Господ ГОСПОД. Поврх све своје опакости,</verse>
				<verse number="24">подигла си себи хум и начинила узвишице по свим трговима</verse>
				<verse number="25">и на почетку сваког пута. Нагрђивала си своју лепоту, са све већом развратношћу ширећи ноге пред сваким пролазником.</verse>
				<verse number="26">Блудничила си с Египћанима, твојим суседима великог полног уда, и изазивала ме на гнев својом све већом развратношћу.</verse>
				<verse number="27">Зато пружих руку против тебе и смањих твоје подручје. Предадох те у руке Филистејкама, које су те мрзеле и згражавале се над твојим развратним понашањем.</verse>
				<verse number="28">Блудничила си и са Асирцима, јер си била незасита, али се ниси наситила.</verse>
				<verse number="29">Потом си своју развратност увећала с Халдејом, земљом трговаца, али ни тада се ниси заситила.</verse>
				<verse number="30">»‚О какав си слабић, говори Господ ГОСПОД, када све то чиниш, као најбестиднија блудница!</verse>
				<verse number="31">Када си дизала своје хумове на свим раскрсницама и градила узвишице на сваком тргу, ниси била као друге блуднице јер си презирала плату,</verse>
				<verse number="32">него си била прељубница, жена која више воли странце него свога мужа.</verse>
				<verse number="33">Свака блудница се плаћа, а ти свим својим љубавницима дајеш дарове и подмићујеш их да ти дођу са свих страна ради блудничења.</verse>
				<verse number="34">Тако си ти у свом блудничењу различита од других блудница: нико не трчи за тобом да чини блуд, и ти плаћаш, а не плаћају теби. Заиста си различита.</verse>
				<verse number="35">»‚Зато, блуднице, чуј реч ГОСПОДЊУ!</verse>
				<verse number="36">Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си просипала своје богатство и у свом блудничењу показивала своју голотињу пред својим љубавницима и свим својим гнусним идолима, и зато што си им давала крв своје деце,</verse>
				<verse number="37">окупићу све твоје љубавнике, с којима си се предавала наслади, и оне које си волела и оне које си мрзела. Окупићу их против тебе са свих страна, па ћу те скинути голу пред њима, и они ће видети сву твоју голотињу.</verse>
				<verse number="38">Судићу ти као што се суди женама које почине прељубу и онима које пролију крв. Предаћу те крвној освети моје срџбе и љубоморног гнева.</verse>
				<verse number="39">Предаћу те у руке твојим љубавницима, и они ће порушити твоје хумове и разорити твоје узвишице. Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит, па те оставити голу и босу.</verse>
				<verse number="40">Онда ће против тебе довести руљу да те каменује и исече мачевима.</verse>
				<verse number="41">Спалиће ти куће и извршити казну над тобом наочиглед многим женама. Окончаћу твоје блудничење, па више нећеш плаћати својим љубавницима.</verse>
				<verse number="42">Тада ће се стишати моја срџба на тебе и одвратити се од тебе мој љубоморни гнев. Смирићу се и више нећу бити гневан.</verse>
				<verse number="43">Зато што се ниси сећала своје младости, него си ме раздраживала свим овим, ево сручићу ти на главу оно што си чинила, говори Господ ГОСПОД. Нећеш више свим својим гнусобама додавати и разврат.</verse>
				<verse number="44">»‚Ко год наводи пословице, навешће и ову о теби: »Каква мајка, таква кћи«.</verse>
				<verse number="45">Ти си права кћи своје мајке, која је с презиром одбацила свога мужа и децу, и права си сестра својих сестара, које су с презиром одбациле своје мужеве и децу. Мајка ти је била Хетиткиња, а отац Аморејац.</verse>
				<verse number="46">Твоја старија сестра била је Самарија, која је са својим кћерима живела северно од тебе, а твоја млађа сестра, која је са својим кћерима живела на југу, била је Содома.</verse>
				<verse number="47">Ти не само да си пошла њиховим путем и повела се за њиховим гнусобама већ си у свим својим поступцима убрзо постала још покваренија од њих.</verse>
				<verse number="48">Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, твоја сестра Содома и њене кћери никад нису чиниле оно што сте чиниле ти и твоје кћери.</verse>
				<verse number="49">»‚А ево шта је био грех твоје сестре Содоме: она и њене кћери биле су бахате, пресите и безбрижне и нису помагале сиромасима и убогима.</verse>
				<verse number="50">Биле су охоле и чиниле су гнусобе преда мном. Зато сам их затро када сам то видео.</verse>
				<verse number="51">А Самарија није починила ни пола твојих греха. Ти си починила више гнусоба него обе твоје сестре заједно, па њих две још испадоше праведне према гнусобама које си ти чинила.</verse>
				<verse number="52">Носи своју срамоту, јер си оправдала своје сестре. Пошто су твоји греси гнуснији од њихових, оне су праведније од тебе. Стога се стиди и носи своју срамоту што су, у поређењу с тобом, твоје сестре испале праведне.</verse>
				<verse number="53">»‚Али вратићу благостање Содоми и њеним кћерима, Самарији и њеним кћерима и твоје благостање заједно с њиховим,</verse>
				<verse number="54">па ћеш моћи да носиш своју срамоту и да се стидиш свега што си чинила и тако им била на утеху.</verse>
				<verse number="55">А твоје сестре, Содома са својим кћерима и Самарија са својим, вратиће се на оно што су биле пре, а и ти и твоје кћери вратићете се на оно што сте биле пре.</verse>
				<verse number="56">Зар ниси поспрдно помињала своју сестру Содому у време своје охолости,</verse>
				<verse number="57">пре него што је твоја опакост изашла на видело? Нека сада тебе с погрдом помињу Едомке и све њихове сусетке и Филистејке – сви око тебе који те презиру.</verse>
				<verse number="58">Сносићеш последице свога разврата и својих гнусоба, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="59">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Поступићу с тобом онако како си ти поступила када си презрела моју заклетву раскинувши савез.</verse>
				<verse number="60">Али ја ћу се ипак сетити савеза који сам склопио с тобом у твојој младости и успоставити с тобом вечан савез.</verse>
				<verse number="61">Тада ћеш се сетити својих поступака и стидети се када примиш своје сестре, и старију и млађу, које ћу ти дати за кћери, али не по мом савезу с тобом.</verse>
				<verse number="62">Успоставићу свој савез с тобом, и знаћеш да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="63">Тада, када извршим помирење за све што си учинила, сетићеш се и постидети, и никад више од срамоте нећеш отворити уста, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, постави загонетку израелском народу и испричај им причу.</verse>
				<verse number="3">Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Велик орао великих крила, дугог, густог и шареног перја долете на Либан и зграби врх једног кедра,</verse>
				<verse number="4">откиде највиши изданак и однесе га у земљу трговаца, где га засади у граду продаваца.</verse>
				<verse number="5">Онда узе један изданак из ваше земље и посади га на плодној њиви. Засади га као врбу крај обилних вода,</verse>
				<verse number="6">и он исклија и постаде ниска, бујна лоза. Гране јој потераше према орлу, а корење остаде под њом. Тако изданак постаде лоза, разграна се и потера младице.</verse>
				<verse number="7">»‚А ту је био још један велик орао великих крила и густог перја, па она лоза поче да савија корење и пружа гране према њему, надајући се да ће од њега добити више воде него на месту где је засађена.</verse>
				<verse number="8">А већ је била засађена у доброј земљи крај обилних вода, да би пустила гране, донела род и постала прекрасна лоза.‘</verse>
				<verse number="9">»Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Хоће ли напредовати? Зар је први орао неће ишчупати и откинути јој плодове, да увене? Свенуће јој све пролистале младице. А неће требати јака рука ни много људи да се ишчупа из корена.</verse>
				<verse number="10">Па и ако се пресади, хоће ли напредовати? Зар неће сасвим свенути чим је дотакне источни ветар? Да, свенуће на месту где је израсла.‘«</verse>
				<verse number="11">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="12">»Кажи овом бунтовном народу: ‚Зар не знате шта ово значи?‘ Кажи им: ‚Вавилонски цар је дошао у Јерусалим, заробио му цара и поглаваре и одвео их са собом у Вавилон.</verse>
				<verse number="13">Онда је узео једнога из царске породице и с њим склопио савез, обавезавши га заклетвом. А одвео је са собом и најмоћније људе земље,</verse>
				<verse number="14">да би царство остало мало и немоћно да се поново уздигне и да може да опстане једино држећи се савеза с њим.</verse>
				<verse number="15">Али цар се побуни против њега и посла гласнике у Египат, тражећи коње и много војске. Хоће ли успети? Може ли проћи некажњено онај ко тако ради? Хоће ли раскинути савез, а проћи некажњено?</verse>
				<verse number="16">Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, умреће у Вавилону, у земљи цара који га је довео на престо, чију је заклетву презрео и с којим је раскинуо савез.</verse>
				<verse number="17">Фараон са својом моћном војском и силном руљом неће му бити од помоћи у рату када Вавилонци дигну насипе и саграде опсадне куле да убију много људи.</verse>
				<verse number="18">Презрео је заклетву раскинувши савез. Иако је својом руком потврдио заклетву, ипак је све ово учинио, и неће проћи некажњено.</verse>
				<verse number="19">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, сручићу му на главу моју заклетву коју је презрео и мој савез који је раскинуо.</verse>
				<verse number="20">Разапећу своју мрежу, и он ће се ухватити у моју замку. Одвешћу га у Вавилон и тамо га казнити, јер ми је био неверан.</verse>
				<verse number="21">Сви његови војници бежећи ће пасти од мача, а који преживе, распршиће се на све стране. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио.</verse>
				<verse number="22">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Сâм ја узећу изданак са врха кедра и засадити га. Одломићу нежну младицу с највиших изданака и засадити је на високој и узноситој гори.</verse>
				<verse number="23">Засадићу је на горским висовима Израела, и она ће потерати гране и донети род и постати прекрасан кедар. Птице свих врста гнездиће се на њему и налазити заклон у сенци његових грана.</verse>
				<verse number="24">Све дрвеће у пољу знаће да ја, ГОСПОД, обарам високо дрво и чиним да ниско дрво израсте високо. Ја чиним да се зелено дрво осуши и да суво дрво пропупи. »‚Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»На шта то мислите када наводите ову пословицу о земљи Израел: ‚Очеви су јели кисело грожђе, а деци трну зуби‘?</verse>
				<verse number="3">Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећете више наводити ову пословицу у Израелу.</verse>
				<verse number="4">Јер, свака жива душа припада мени – како отац тако и син. Она душа која згреши, та ће умрети.</verse>
				<verse number="5">»Узмимо праведног човека, који чини оно што је право и праведно,</verse>
				<verse number="6">који не једе од жртава принетих по горама, нити слави идоле израелског народа. Он не обешчашћује жену свога ближњега, нити има полне односе са женом за време њене месечнице.</verse>
				<verse number="7">Никог не угњетава, а враћа оно што је узео као залог за позајмицу. Не пљачка, него даје хлеба гладноме и облачи голога.</verse>
				<verse number="8">Не зеленаши и не узима камату, одбија да чини неправду и правично пресуђује у споровима.</verse>
				<verse number="9">Живи по мојим уредбама и верно извршава моје законе. Тај човек је праведан и тај ће живети, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»Узмимо да он има сина насилника, који пролива крв или чини нешто слично</verse>
				<verse number="11">– иако његов отац ништа од тога није чинио – који једе од жртава принетих по горама, обешчашћује жену свога ближњега,</verse>
				<verse number="12">угњетава сиромахе и убоге, пљачка, не враћа оно што је узео као залог, слави идоле, чини гнусобе,</verse>
				<verse number="13">зеленаши и узима камату. Хоће ли такав човек живети? Неће! Зато што је чинио све те гнусобе, умреће и сам ће бити крив за своју смрт.</verse>
				<verse number="14">»Узмимо сада да тај син има сина који види све грехе које чини његов отац. Али, иако их види, он сам не чини ништа од тога.</verse>
				<verse number="15">Не једе од жртава принетих по горама, не слави идоле израелског народа, не обешчашћује жену свога ближњега,</verse>
				<verse number="16">никога не угњетава и не тражи залог за позајмицу, не пљачка, даје хлеба гладноме и облачи голога,</verse>
				<verse number="17">одбија да чини неправду, не зеленаши и не узима камату, извршава моје законе и живи по мојим уредбама. Он неће умрети због греха свога оца – он ће живети.</verse>
				<verse number="18">Али његов отац ће умрети због свога греха, јер се бавио изнудом, пљачкао свога брата и чинио неправду међу својим народом.</verse>
				<verse number="19">»А ти опет питаш: ‚Зашто син не дели кривицу свога оца?‘ Пошто је син чинио оно што је право и праведно и помно извршавао све моје уредбе, живеће.</verse>
				<verse number="20">Она душа која згреши јесте та која ће умрети. Син неће делити кривицу оца, нити ће отац делити кривицу сина. Праведност ће се рачунати праведноме, а опакост опакоме.</verse>
				<verse number="21">»Али, ако се опаки одврати од свих греха које је починио и држи се свих мојих уредби и чини оно што је право и праведно, живеће, неће умрети.</verse>
				<verse number="22">Ниједан преступ који је учинио неће му бити узет за зло. Живеће због праведних дела која је учинио.</verse>
				<verse number="23">Зар је мени мило што ће опаки умрети, говори Господ ГОСПОД, а није ми мило да се он одврати од свог начина живота и да живи?</verse>
				<verse number="24">»А ако се праведник одврати од своје праведности и почини грех и чини исте гнусобе као и опаки, хоће ли живети? Ниједно праведно дело које је учинио неће му се рачунати. Умреће због своје неверности и због греха који је починио.</verse>
				<verse number="25">»А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ »Чуј, израелски народе: Зар то што чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?</verse>
				<verse number="26">Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини грех, умреће због тога – умреће због греха који је починио.</verse>
				<verse number="27">А ако се опак човек одврати од опаких дела која је чинио и чини што је право и праведно, спашће свој живот.</verse>
				<verse number="28">Када увиди да греши и одврати се од свих преступа које је починио, живеће, неће умрети.</verse>
				<verse number="29">А израелски народ каже: ‚То што Господ чини није правично.‘ Израелски народе, зар то што ја чиним није правично? Зар није неправично то што ви чините?</verse>
				<verse number="30">»Зато ћу вам судити, израелски народе, сваком од вас према оном што чини, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и ваш грех вам неће бити на пропаст.</verse>
				<verse number="31">Одбаците све преступе које сте починили и стекните ново срце и нов дух. Зашто да умрете, израелски народе?</verse>
				<verse number="32">Јер, мени није мила ничија смрт, говори Господ ГОСПОД. Покајте се и живите!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">»А ти, сине човечији, запевај ову тужбалицу за Израеловим владарима.</verse>
				<verse number="2">Реци: »‚Каква је само лавица твоја мајка била међу лавовима! Лежала је међу лавићима, своје младунце гајила.</verse>
				<verse number="3">Одгајила је једног од младунаца, и он постаде снажан лав. Када је научио да раздире плен, поче да прождире људе.</verse>
				<verse number="4">»‚Народи су чули за њега, и он упаде у њихову јаму, а они га на ланцу одведоше у земљу египатску.</verse>
				<verse number="5">»‚А лавица је чекала док не виде да јој је нада пропала, па узе друго младунче и одгаји га у снажног лава.</verse>
				<verse number="6">Тумарао је с другим лавовима и постао снажан лав. Када је научио да раздире плен, поче да прождире људе,</verse>
				<verse number="7">да им разваљује утврђења и пустоши градове. Земљу и све на њој престрављивала је његова рика.</verse>
				<verse number="8">Тада народи из околних крајева кренуше на њега, па за њега разапеше мрежу, и он упаде у њихову јаму.</verse>
				<verse number="9">На ланцу га одвукоше у кавез и одведоше цару Вавилона. У тамницу га бацише, да му се рика више не чује по горама израелским.</verse>
				<verse number="10">»‚Мајка ти је била попут винородне лозе, засађене крај воде. Плодна је била и пуна грана од обиља воде.</verse>
				<verse number="11">Гране су јој биле јаке, погодне за жезло владарско. Надвисивала је густе крошње, поглед привлачила својом висином и мноштвом својих розги.</verse>
				<verse number="12">Али, у јарости је ишчупаше и бацише на земљу. Источни ветар сасуши јој род и род јој се пооткида. Снажне јој гране свенуше и огањ их прогута.</verse>
				<verse number="13">»‚Сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и жедној.</verse>
				<verse number="14">Огањ сукну из њеног чокота и прогута јој род. И на њој више нема јаке гране за жезло владарско.‘ Ето, то је та тужбалица и нека служи као тужбалица.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.</verse>
				<verse number="2">Тада ми дође реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="3">»Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="4">»Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева</verse>
				<verse number="5">и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«.</verse>
				<verse number="6">Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља.</verse>
				<verse number="7">И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«</verse>
				<verse number="8">»‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту.</verse>
				<verse number="9">Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта,</verse>
				<verse number="10">извео сам их из Египта и довео у пустињу.</verse>
				<verse number="11">Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети.</verse>
				<verse number="12">Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.</verse>
				<verse number="13">»‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи.</verse>
				<verse number="14">Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта.</verse>
				<verse number="15">И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља,</verse>
				<verse number="16">јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима.</verse>
				<verse number="17">Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи,</verse>
				<verse number="18">него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима.</verse>
				<verse number="19">Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе.</verse>
				<verse number="20">Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«</verse>
				<verse number="21">»‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи.</verse>
				<verse number="22">Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта.</verse>
				<verse number="23">И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама,</verse>
				<verse number="24">јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева.</verse>
				<verse number="25">Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи.</verse>
				<verse number="26">Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="27">»Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни:</verse>
				<verse number="28">Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице.</verse>
				<verse number="29">Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)</verse>
				<verse number="30">»Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима?</verse>
				<verse number="31">Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате.</verse>
				<verse number="32">И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«</verse>
				<verse number="33">»‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом.</verse>
				<verse number="34">Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом.</verse>
				<verse number="35">Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице.</verse>
				<verse number="36">Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="37">Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза.</verse>
				<verse number="38">Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="39">»‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима.</verse>
				<verse number="40">Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама.</verse>
				<verse number="41">Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима.</verse>
				<verse number="42">И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима.</verse>
				<verse number="43">Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили.</verse>
				<verse number="44">Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према југу. Проповедај против југа и пророкуј против честарског краја Негева.</verse>
				<verse number="3">Реци честару негевском: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже Господ ГОСПОД: Ево запалићу огањ у теби, и он ће ти прогутати све дрвеће, и оно зелено и оно суво. Пламтећи огањ неће се угасити и опрљиће свако лице од југа до севера.</verse>
				<verse number="4">Сви ће видети да сам га ја, ГОСПОД, запалио и да се не може угасити.‘«</verse>
				<verse number="5">Тада ја рекох: »Авај, Господе ГОСПОДЕ! Они већ говоре за мене: ‚Онај што прича у загонеткама.‘«</verse>
				<verse number="6">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="7">»Сине човечији, окрени лице према Јерусалиму и проповедај против светилишта. Пророкуј против земље Израелове</verse>
				<verse number="8">и реци јој: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево ме против тебе. Исукаћу мач из корица и уклонити из тебе и праведне и опаке.</verse>
				<verse number="9">Пошто ћу уклонити и праведне и опаке, исукаћу мач на свакога од југа до севера.</verse>
				<verse number="10">Тада ће сви људи знати да сам ја, ГОСПОД, исукао мач из корица и да га више нећу враћати у њих.‘</verse>
				<verse number="11">»Зато јаучи, сине човечији! Јаучи као да су ти све кости поломљене, горко јаучи пред њима.</verse>
				<verse number="12">А када те упитају: ‚Зашто јаучеш?‘ ти им реци: ‚Због вести која стиже. Свако срце ће се следити од страха и свака рука омлитавити. Сваки дух ће клонути и свако колено клецнути.‘ Ево долази и сигурно ће се збити, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="13">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="14">»Сине човечији, пророкуј и кажи: ‚Овако каже ГОСПОД: »‚Мач! Мач наоштрен и углачан!</verse>
				<verse number="15">Наоштрен за покољ, углачан да сева попут муње! Зар да се радујемо жезлу мога сина? Мач презире сваки такав штап.</verse>
				<verse number="16">Мач је одређен да се углача, да се у руку узме. Наоштрен је мач и углачан, спреман за руку убице.</verse>
				<verse number="17">Плачи и кукај, сине човечији, јер мач је против мога народа, против свих владара Израелових – под мач падају заједно с мојим народом. Зато се у бедро ударај од муке.</verse>
				<verse number="18">»‚Провера долази. И шта ако не опстане владарско жезло, које мач презире? – говори Господ ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="19">»Зато, сине човечији, пророкуј и пљешћи рукама. Нека мач удари двапут, трипут. То је мач за покољ, мач за велики покољ који им се са свих страна примиче.</verse>
				<verse number="20">Да им се срце следи од страха и да их што више изгине, поставио сам мач на свим њиховим капијама, спреман, авај, да севне попут муње, за покољ наоштрен.</verse>
				<verse number="21">Сеци десно, мачу, сеци лево, сеци куд год ти оштрица крене.</verse>
				<verse number="22">А ја ћу пљескати рукама и моја срџба ће уминути. Ја, ГОСПОД, говорио сам.«</verse>
				<verse number="23">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="24">»Сине човечији, означи два пута којима ће ићи мач вавилонског цара, а нека оба воде из исте земље. Стави путоказ тамо где се пут грана према граду.</verse>
				<verse number="25">Један пут обележи за мач који ће кренути на Рабу Амонску, а други на Јуду и утврђени Јерусалим.</verse>
				<verse number="26">Јер, вавилонски цар ће стати на распућу, на саставку двају путева, тражећи какав знак: гатаће помоћу стрела, питаће своје идоле, гледаће у јетру.</verse>
				<verse number="27">Стрела у десној руци показаће му на Јерусалим, где ће поставити овнове и наредити покољ. Тамо ће се заорити бојни поклич, тамо ће поставити овнове према капијама, подићи насип и саградити опсадне куле.</verse>
				<verse number="28">Они који су му се заклели на верност мислиће да је знак лажан, али он ће их подсетити на њихову кривицу и поробити их.</verse>
				<verse number="29">Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што својом отвореном побуном подсећате на своју кривицу, откривајући своје грехе у свему што чините – зато што то чините, бићете поробљени.</verse>
				<verse number="30">»‚А теби, погани и опаки владару Израелов, чији је дан дошао, дан коначне казне,</verse>
				<verse number="31">овако каже Господ ГОСПОД: Скини турбан, збаци круну. Неће више бити као што је било: ко је унижен, биће узвишен, а ко је узвишен, биће унижен.</verse>
				<verse number="32">У рушевину! У рушевину! У рушевину ћу га претворити! Али то неће бити док не дође онај који ће му судити – њему ћу га дати.‘</verse>
				<verse number="33">»А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД о Амонцима и њиховим увредама: »‚Мач, мач, исукан за покољ, углачан да убија и да сева попут муње!</verse>
				<verse number="34">Упркос испразним виђењима и лажним гатањима о вама, мач ће бити положен на врат опаких, који ће бити посечени, чији је дан дошао, дан коначне казне.</verse>
				<verse number="35">Вратите мач у корице. Судићу вам на месту на ком сте створени, у земљи вашега рођења.</verse>
				<verse number="36">Излићу своју срџбу и дунути свој огњени гнев на вас. Предаћу вас у руке суровим људима, вештима у сатирању.</verse>
				<verse number="37">Бићете храна огњу, крв ће вам тећи земљом и нико вас се више неће сећати. Јер, ја, ГОСПОД, говорио сам.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, хоћеш ли му судити? Хоћеш ли судити овом граду крвопролића? Покажи му све његове гнусобе</verse>
				<verse number="3">и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Твој час је дошао, граде који проливаш крв по себи и каљаш се правећи идоле.</verse>
				<verse number="4">Крив си због крви коју си пролио и што си се укаљао идолима које си направио. Учинио си да ти се окончају дани и заврше године. Зато ћу те учинити руглом међу народима и ругалицом међу свим земљама.</verse>
				<verse number="5">Ругаће ти се и они близу и они далеко, срамни граде, препун немира.</verse>
				<verse number="6">»‚Види како сваки од Израелових поглавара који су у теби користи своју моћ да пролива крв.</verse>
				<verse number="7">У теби се више не поштују отац и мајка, дошљак се тлачи и сироче и удовица злостављају.</verse>
				<verse number="8">Презрео си моје свете предмете и оскврнавио моје суботе.</verse>
				<verse number="9">У теби су људи који клевећу не би ли се пролила крв, у теби су они који једу од жртвованога по горама и усред тебе чине разврат.</verse>
				<verse number="10">У теби су они који срамоте свога оца спавајући са његовом женом. У теби су они који терају жену на полни однос за време њене месечнице, када је нечиста.</verse>
				<verse number="11">У теби један човек чини прељубу са женом свога ближњега, други срамно обешчашћује своју снаху, трећи напаствује сестру, кћер свога оца.</verse>
				<verse number="12">У теби људи примају мито да пролију крв. Ти зеленашиш и узимаш камату и стичеш непоштену добит отимајући од ближњих. А мене си заборавио, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">»‚Зато ћу, ево, пљеснути рукама на непоштени добитак који си стекао и на крв коју си проливао по себи.</verse>
				<verse number="14">Хоћеш ли имати храбрости у срцу и снаге у рукама онога дана када кренем на тебе? Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.</verse>
				<verse number="15">Расућу те међу народима и расејати те по земљама и стаћу на крај твојој нечистоти.</verse>
				<verse number="16">Када будеш укаљан наочиглед другим народима, тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="17">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="18">»Сине човечији, израелски народ за мене је постао троска. Сви су они бакар, калај, гвожђе и олово остављени у пећи – само троска од сребра.</verse>
				<verse number="19">Зато овако каже Господ ГОСПОД: ‚Пошто сте сви постали троска, сакупићу вас у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="20">Као што се сребро, бакар, гвожђе, олово и калај сакупљају у пећи, па се уоколо распири ватра да се све растопи, тако ћу ја вас сакупити у свом гневу и срџби, ставити вас усред града и истопити вас.</verse>
				<verse number="21">Сакупићу вас и распирити око вас своју огњену срџбу, и ви ћете се истопити у њему.</verse>
				<verse number="22">Као што се сребро истопи у пећи, тако ћете се ви истопити у граду. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, излио своју срџбу на вас.‘«</verse>
				<verse number="23">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="24">»Сине човечији, реци земљи: ‚Ти си земља која још није чиста. Још на тебе није пала киша на дан срџбе.‘</verse>
				<verse number="25">У њој су се њени кнежеви заверили да, попут ричућег лава који раздире плен, прождиру људе, отимају благо и драгоцености и од многих жена учине удовице.</verse>
				<verse number="26">Њени свештеници крше мој Закон и скврнаве моје свете предмете, не разликују свето од обичног, не уче да има разлике између нечистог и чистог и занемарују моје суботе, па ме тако каљају међу народом.</verse>
				<verse number="27">Њени поглавари су као вукови који раздиру свој плен: проливају крв и убијају људе да се докопају непоштене добити.</verse>
				<verse number="28">Њени пророци све то прекривају кречом испразних виђења и лажних гатања, говорећи: ‚Овако каже Господ ГОСПОД‘ када ГОСПОД није говорио.</verse>
				<verse number="29">Народ ове земље бави се изнудом и пљачком, угњетава сиромаха и убогога и злоставља дошљака, ускраћујући им правду.</verse>
				<verse number="30">»Тражио сам међу њима човека који би изградио зид и стао пред мене у пролом у њему да брани земљу, да је не затрем, али не нађох никога.</verse>
				<verse number="31">Зато ћу излити своју срџбу на њих и затрти их огњем свога гнева, сручујући им на главу све што су чинили, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, биле једном две жене, кћери исте мајке.</verse>
				<verse number="3">Биле су блуднице у Египту, а блудничењем су се бавиле од младости. Тамо су им миловали дојке и мазили девојачке груди.</verse>
				<verse number="4">Старија се звала Охола, а њена сестра Охолива. Обе су биле моје и родиле синове и кћери. Охола је Самарија, а Охолива је Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">»Охола се бавила блудничењем док је још била моја. Изгарала је од пожуде за својим љубавницима, Асирцима, ратницима</verse>
				<verse number="6">одевеним у плаве одоре, управитељима и заповедницима, све наочитим младићима и брзим коњаницима.</verse>
				<verse number="7">Одавала се блуду с највиђенијим Асирцима и каљала се свим идолима свакога од оних за којима је изгарала од пожуде.</verse>
				<verse number="8">Није се остављала блудничења започетог у Египту, где су, још у њеној младости, мушкарци спавали с њом, мазили јој девојачке груди и на њој задовољавали своју похоту.</verse>
				<verse number="9">»Зато сам је предао у руке њеним љубавницима, Асирцима, за којима је изгарала од пожуде.</verse>
				<verse number="10">Они су је скинули голу, одвели јој синове и кћери, а њу погубили мачем. Међу женама се причало о томе како је кажњена.</verse>
				<verse number="11">»Њена сестра Охолива све је то видела, али је у својој похоти и блудничењу била још покваренија од сестре.</verse>
				<verse number="12">И она је изгарала од пожуде за Асирцима – управитељима и заповедницима, ратницима у гиздавим одорама, вештим коњаницима, све наочитим младићима.</verse>
				<verse number="13">Видео сам да се и она укаљала – обе су ишле истим путем.</verse>
				<verse number="14">»Али она је у свом блудничењу отишла још даље. Видела је мушкарце насликане на зиду, слике Халдејаца насликане црвеним мастилом,</verse>
				<verse number="15">с појасевима око паса и лепршавим турбанима на главама – сви су изгледали као вавилонски заповедници борних кола, родом из Халдеје.</verse>
				<verse number="16">И чим их је видела, почела је да изгара од пожуде за њима и слала им гласнике у Халдеју.</verse>
				<verse number="17">И Вавилонци су јој долазили да на њеној постељи воде љубав, и у својој похоти толико су је укаљали да су јој се згадили.</verse>
				<verse number="18">Када је почела отворено да блудничи и да показује своју голотињу, згадила ми се као што ми се била згадила и њена сестра.</verse>
				<verse number="19">Али она је постајала све развратнија, сећајући се дана своје младости, када је била блудница у Египту,</verse>
				<verse number="20">када је изгарала од пожуде за својим љубавницима, чији су полни удови били као у магараца и који су избацивали семе као коњи.</verse>
				<verse number="21">Тако си ти жудела за развратом из своје младости, када су ти у Египту мазили груди и миловали младе дојке.</verse>
				<verse number="22">»Зато, Охоливо, овако каже Господ ГОСПОД: дићи ћу на тебе твоје љубавнике, оне који су ти се згадили, и довести их на тебе са свих страна:</verse>
				<verse number="23">Вавилонце и све Халдејце, Пекођане и Шоане и Коане, и с њима све Асирце, наочите младиће, све саме управитеље и заповеднике, заповеднике борних кола, људе на високом положају, веште коњанике.</verse>
				<verse number="24">Они ће доћи на тебе с оружјем, борним и другим колима и с мноштвом војске и опколити те са свих страна, с великим и малим штитовима и кацигама. Предаћу те њима у руке да ти суде, и они ће ти судити по својим законима.</verse>
				<verse number="25">Управићу на тебе свој љубоморни гнев, и они ће с тобом поступити у срџби. Одсећи ће ти нос и уши, а оно што од тебе остане пашће од мача. Одвешће ти синове и кћери, а ко од њих остане, прождреће га огањ.</verse>
				<verse number="26">Стргнуће одећу с тебе и отети твој дивни накит.</verse>
				<verse number="27">Тако ћу стати на крај разврату и блудничењу којима си почела да се одајеш у Египту. Нећеш више с пожудом гледати на њих ни сећати се Египта.</verse>
				<verse number="28">Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево предаћу те у руке онима које мрзиш, онима који су ти се згадили.</verse>
				<verse number="29">Они ће с тобом поступати с мржњом и отети ти све за шта си радила. Оставиће те голу и босу, и показаће се срамота твога блудничења. Твој разврат и похота</verse>
				<verse number="30">навукли су то на тебе, јер си изгарала пожудом за другим народима и укаљала се њиховим идолима.</verse>
				<verse number="31">Пошла си путем своје сестре – зато ћу ти њену чашу ставити у руку.</verse>
				<verse number="32">»Овако каже Господ ГОСПОД: »Испићеш чашу своје сестре, чашу велику и дубоку, која ће ти донети подсмех и поругу, јер много у њу стане.</verse>
				<verse number="33">Пијанством и јадом ћеш се испунити, чашом пропасти и пустошења, чашом своје сестре Самарије.</verse>
				<verse number="34">Испићеш је до последње капи, па је разбити у пармпарчад и своје груди израњавити. Ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="35">»Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што си ме заборавила и гурнула себи за леђа, сносићеш последице свога разврата и похоте.«</verse>
				<verse number="36">ГОСПОД ми рече: »Суди Охоли и Охоливи, сине човечији, суди им! Обзнани им њихове гнусобе,</verse>
				<verse number="37">јер су починиле прељубу и окрвавиле руке. Починиле су прељубу са својим идолима, а чак су им и своју децу, коју су ми родиле, приносиле на жртву, да их прогута огањ.</verse>
				<verse number="38">А и ово су ми учиниле: У исто време укаљале су моје светилиште и оскврнавиле моје суботе.</verse>
				<verse number="39">Оног истог дана када су своју децу принеле као клану жртву својим идолима, ушле су у моје светилиште и оскврнавиле га. Ето, то су оне учиниле у мом Дому.</verse>
				<verse number="40">»Чак су слале гласнике по мушкарце, да дођу издалека, и они би долазили. А ти си се за њих купала, бојила очи и китила се накитом.</verse>
				<verse number="41">Онда си седала на раскошан лежај, пред којим је прострт сто на који си ставила мој кâд и моје уље.</verse>
				<verse number="42">»Око ње се чуо жамор безбрижног друштва: гомиле Сабињана доведених из пустиње. Стављали су наруквице на руке те жене и њене сестре, а на њихову главу прекрасне венце.</verse>
				<verse number="43">Тада рекох: ‚Већ је истрошена од прељубе, а они још чине блуд с њом!‘</verse>
				<verse number="44">Да, спавали су с њом. Онако како мушкарци спавају с блудницом, тако су они спавали с тим развратницама, Охолом и Охоливом.</verse>
				<verse number="45">Праведници ће их осудити на казну на коју се осуђују жене које почине прељубу и пролију крв, јер оне јесу прељубнице и окрвавиле су руке.</verse>
				<verse number="46">»Овако каже Господ ГОСПОД: Доведите руљу на њих и препустите их ужасу и пљачки.</verse>
				<verse number="47">Нека их руља каменује и посече мачевима, побије им синове и кћери и спали им куће.</verse>
				<verse number="48">»Тако ћу стати на крај разврату у земљи, за опомену свим женама да не буду развратнице као ви.</verse>
				<verse number="49">Испаштаћете казну за свој разврат и сносити последице греха идолопоклонства. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Пристави лонац. Пристави га и налиј воде у њега.</verse>
				<verse number="4">Убаци меса, све добре комаде: бут и плећку. Напуни га најбољим костима.</verse>
				<verse number="5">Узми месо од најбоље овце. Под лонац наслажи дрва. Нека добро узаври, да се и кости скувају у њему.</verse>
				<verse number="6">»‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД: »‚Тешко граду крвопролића, лонцу зарђалом, са кога рђа неће да се скине! Испразни га, комад по комад, не бацајући коцку за њега.</verse>
				<verse number="7">Јер, у њему је крв коју је пролио. На голи камен ју је пролио, а не на земљу, где би је прашина прекрила.</verse>
				<verse number="8">Да срџбом планем и осветим се, оставих крв његову на голом камену, да се не прекрије.</verse>
				<verse number="9">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: »‚Тешко граду крвопролића! И ја ћу високо наслагати дрва.</verse>
				<verse number="10">Још дрва донеси и распали ватру. Скувај месо, умешај зачине, пусти нека изгоре кости.</verse>
				<verse number="11">Затим празан лонац стави на жеравицу, да се греје док му се бакар не усија и његова нечистоћа не истопи и рђа не сагори.</verse>
				<verse number="12">»‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.</verse>
				<verse number="13">»‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.</verse>
				<verse number="14">»‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="15">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="16">»Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе.</verse>
				<verse number="17">Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«</verse>
				<verse number="18">Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.</verse>
				<verse number="19">Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«</verse>
				<verse number="20">А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="21">Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача.</verse>
				<verse number="22">Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени.</verse>
				<verse number="23">Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим.</verse>
				<verse number="24">Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘</verse>
				<verse number="25">»А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери,</verse>
				<verse number="26">тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест.</verse>
				<verse number="27">Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према Амонцима и пророкуј против њих.</verse>
				<verse number="3">Реци им: ‚Чујте реч Господа ГОСПОДА. Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте ликовали што је моје светилиште оскврнављено и што је Израелова земља опустошена и што је народ Јуде отишао у изгнанство,</verse>
				<verse number="4">ево даћу вас у посед народу са истока. Они ће подићи своје таборе и разапети шаторе међу вама и јести ваше плодове и пити ваше млеко.</verse>
				<verse number="5">Претворићу Рабу у пашњак за камиле и Амон у пландиште за овце. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Зато што сте пљескали рукама и трупкали ногама, злобно се радујући због пропасти земље Израелове,</verse>
				<verse number="7">испружићу своју руку против вас и предати вас као плен народима. Искоренићу вас између народâ и истребити из земаља. Затрћу вас, и тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="8">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Моав и Сеир говорили: »Ено, народ Јуде постаде као и сви други народи«,</verse>
				<verse number="9">учинићу да Моавов бок буде нападнут, почев од градова на граници – Бет-Јешимота, Ваал-Меона и Кирјатајима – украсâ земље.</verse>
				<verse number="10">Даћу Моав заједно с Амонцима у посед народу са истока, па се Моав више неће помињати међу народима.</verse>
				<verse number="11">Тако ћу извршити казну над Моавом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="12">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што се Едом осветио народу Јуде, и том осветом навукао на себе велику кривицу,</verse>
				<verse number="13">овако каже Господ ГОСПОД: Испружићу своју руку против Едома и истребити из њега и човека и животињу. Опустошићу га – од Темана до Дедана сви ће пасти од мача.</verse>
				<verse number="14">Осветићу се Едому руком мога народа Израела, и он ће поступити с Едомом према мом гневу и мојој срџби. Тада ће знати каква је моја освета, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="15">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Зато што су Филистејци поступили осветољубиво и окрутно се осветили, желећи да затру Јуду због дуготрајног непријатељства,</verse>
				<verse number="16">овако каже Господ ГОСПОД: Ево, испружићу своју руку против Филистејаца и истребити Керећане и затрти оне који су преостали дуж обале.</verse>
				<verse number="17">Тако ћу извршити велику освету над њима и казнити их у својој срџби. И када им се осветим, знаће да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Првога дана … месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, зато што је Тир ликовао над Јерусалимом и рекао: ‚Капија народа је проломљена и њена крила широм су ми отворена. Сада, када он лежи у рушевинама, ја ћу процветати‘,</verse>
				<verse number="3">овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Тире, и дићи ћу многе народе на тебе као што море диже своје таласе.</verse>
				<verse number="4">Они ће порушити зидине Тира и оборити му куле, а ја ћу и његову прашину састругати и начинити од њега голу стену.</verse>
				<verse number="5">Тамо где сада стоји усред мора биће место где се суше рибарске мреже, јер ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД. Постаће плен народима,</verse>
				<verse number="6">а његова насеља на копну биће похарана мачем. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Са севера ћу на Тир довести Навуходоносора, цара Вавилона, цара над царевима, с коњима и борним колима, с коњаницима и силном војском.</verse>
				<verse number="8">Он ће мачем похарати твоја насеља на копну, саградити опсадне куле против тебе, подићи насип уз твоје зидине и дићи штитове против тебе.</verse>
				<verse number="9">Усмериће ударце својих овнова на твоје зидине и својим оружјем разорити ти куле.</verse>
				<verse number="10">Његових коња биће толико да ће те прекрити прашина. Зидови ће подрхтавати од буке бојних коња, теретних и борних кола када он уђе кроз твоје капије онако како се улази у град чије су зидине пробијене.</verse>
				<verse number="11">Копита његових коња изгазиће ти све улице. Он ће ти мачем погубити сав народ, а твоји ће моћни стубови попадати.</verse>
				<verse number="12">Опљачкаће твоје богатство и узети твоја добра као плен. Порушиће ти зидине и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво и прашину побацати у море.</verse>
				<verse number="13">Окончаћу буку твојих песама и више се неће чути звук твојих лира.</verse>
				<verse number="14">Претворићу те у голу стену, и постаћеш место где се суше рибарске мреже. Никада више нећеш бити обновљен, јер ја, ГОСПОД, говорио сам – говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">»Овако каже Господ ГОСПОД о Тиру: Приморје ће задрхтати од треска твога пада, када рањени буду стењали и одигра се покољ у теби.</verse>
				<verse number="16">Тада ће сви владари са обале сићи са својих престола, одложити своје огртаче и скинути своју везену одећу. Заодевени ужасом, седеће на земљи, дрхтећи без престанка, згрожени оним што те снашло.</verse>
				<verse number="17">Тада ће за тобом запевати ову тужбалицу: »‚Како си затрт, граде гласовити, настањен људима с мора! Био си сила на морима, ти и твоји житељи, и ужасом сте испуњавали све који тамо живе.</verse>
				<verse number="18">Сада, на дан твога пада, приморје дрхти, острва морска обузима ужас због твоје пропасти.‘</verse>
				<verse number="19">»Овако каже Господ ГОСПОД: Када те учиним опустошеним градом, попут градова који више нису настањени, и када на тебе доведем океан и прекрију те велике воде,</verse>
				<verse number="20">спустићу те к онима који су већ сишли у гробну јаму, к народу прадавном. Сместићу те у Подземље, међу древне развалине, с онима који су већ сишли у гробну јаму, и више се нећеш вратити у земљу живих.</verse>
				<verse number="21">Учинићу да ужасно скончаш и више те неће бити. Тражиће те, али те више никад нико неће наћи, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, запевај тужбалицу за Тиром.</verse>
				<verse number="3">Реци Тиру, који је смештен на улазу мора и тргује с народима на многим обалама: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ти говориш, Тире: »‚Ја сам лепоте савршене.</verse>
				<verse number="4">Међе су ти на пучини морској, градитељи твоји савршено лепим те учинише.</verse>
				<verse number="5">Све твоје даске истесаше од бора сенирског, кедар либански узеше да ти направе јарбол.</verse>
				<verse number="6">Од башанских храстова направише ти весла, од чемпреса с обала Китима начинише ти палубу и украсише је слоновачом.</verse>
				<verse number="7">Танко везено платно из Египта било ти је једро и застава, а плава и пурпурна тканина с обала Елише твоји покрови.</verse>
				<verse number="8">Сидонци и Арвађани били су ти веслачи, а твоји вешти људи, Тире, морнари.</verse>
				<verse number="9">Старе занатлије из Гевала на теби су затињавали пукотине. Све морске лађе и њихови морнари долазили су да с тобом тргују.</verse>
				<verse number="10">»‚Персијанци, Лидијци и Пућани служили су као војници у твојој војсци. Вешали су своје штитове и кациге по теби, дајући ти сјај.</verse>
				<verse number="11">Арвађани и Хелешани чували су твоје зидине са свих страна, а Гамађани су ти били по кулама. Вешали су своје штитове уоколо по твојим зидовима и твоју лепоту учинили савршеном.</verse>
				<verse number="12">»‚Таршиш је трговао с тобом због богатог избора твојих добара и давао сребро, гвожђе, калај и олово за твоју робу.</verse>
				<verse number="13">»‚Јаван, Тувал и Мешех трговали су с тобом трампећи робове и предмете од бронзе за твоју робу.</verse>
				<verse number="14">»‚Људи из Бет-Тогарме трампили су радне коње, бојне коње и мазге за твоју робу.</verse>
				<verse number="15">»‚Људи с Родоса трговали су с тобом, и многе острвске земље биле су твоје муштерије и плаћале ти слоновским кљовама и ебановином.</verse>
				<verse number="16">»‚Арам је трговао с тобом због великог броја твојих производа и трампио тиркиз, пурпур, вез, танак лан, корале и рубине за твоју робу.</verse>
				<verse number="17">»‚Јудеја и Израел трговали су с тобом и трампили пшеницу из Минита, суве смокве, мед, уље и балсам за твоју робу.</verse>
				<verse number="18">»‚Дамаск је због великог броја твојих производа и обиља робе трговао с тобом вином из Хелбона и вуном из Цахара.</verse>
				<verse number="19">»‚Дановци и Јаванци из Узала трампили су ковано гвожђе, касија-цимет и иђирот за твоју робу.</verse>
				<verse number="20">»‚Дедан је с тобом трговао подседлицама.</verse>
				<verse number="21">»‚Арабија и сви владари Кедра били су твоје муштерије и трговали с тобом јагањцима, овновима и козама.</verse>
				<verse number="22">»‚Трговци из Шеве и Рааме трговали су с тобом и трампили најбоље од свих зачина и драгог камења и злато за твоју робу.</verse>
				<verse number="23">»‚Харан, Кане и Еден и трговци из Шеве, Ашура и Килмада трговали су с тобом.</verse>
				<verse number="24">На твојој пијаци трговали су с тобом прекрасном одећом, плавом тканином, везом, шареним ћилимима и чврсто уплетеним конопцима.</verse>
				<verse number="25">»‚Таршишке лађе превозе ти робу. »‚Ти си лађа препуна тешког товара насред мора.</verse>
				<verse number="26">Твоји веслачи одводе те на пучину, али источни ветар ће те разбити насред мора.</verse>
				<verse number="27">Обиље твоје робе, твоји поморци и морнари, твоји затињачи пукотина и трговци, сви твоји војници и сви остали на теби потонуће у морске дубине на дан твога бродолома.</verse>
				<verse number="28">Затрешће се обале када твоји морнари завапе.</verse>
				<verse number="29">Сви веслачи, поморци и морнари сићи ће са својих лађа и остати на обали.</verse>
				<verse number="30">Из свега гласа горко ће плакати за тобом, посипати се прашином по глави и ваљати се у пепелу.</verse>
				<verse number="31">Обријаће главе због тебе и обући се у кострет. Плакаће над тобом тескобне душе и горко кукајући.</verse>
				<verse number="32">У својој жалости, запеваће тужбалицу о теби: »Ко је као Тир, град ућуткан насред мора?«</verse>
				<verse number="33">Док ти је роба путовала морем, многе народе си њоме ситио. Великим богатством и добрима богатио си цареве земаљске.</verse>
				<verse number="34">А сада те море смрскало у водама дубоким, и твоја роба и сва посада потонуше с тобом.</verse>
				<verse number="35">Сви становници приморја згрожени су оним што те снашло. Њихови цареви престрављени дрхте и лице им се изобличило од страха.</verse>
				<verse number="36">Трговци међу народима цокћу од чуда, јер си тако ужасно скончао и више те неће бити.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, реци владару Тира: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Узохолио си се, па говориш: »Ја сам бог. Седим на божијем престолу усред мора.« Али ти си човек, а не бог, иако мислиш да си мудар као бог.</verse>
				<verse number="3">Зар си мудрији од Данила? Зар за тебе нема скривених тајни?</verse>
				<verse number="4">Својом мудрошћу и умношћу стекао си богатство за себе и нагомилао злата и сребра у својим ризницама.</verse>
				<verse number="5">Својом великом трговачком вештином увећао си своје богатство и од тог богатства се узохолио.</verse>
				<verse number="6">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што мислиш да си мудар, мудар као бог,</verse>
				<verse number="7">довешћу на тебе странце, најбезочније међу народима. Они ће исукати мачеве на твоју лепоту и мудрост и избости твој блистави сјај.</verse>
				<verse number="8">Они ће те послати у гробну јаму – умрећеш насилном смрћу усред мора.</verse>
				<verse number="9">Хоћеш ли и тада, пред онима који те убијају, рећи: »Ја сам бог«? Бићеш само човек, а не бог у рукама оних који те убијају.</verse>
				<verse number="10">Умрећеш смрћу необрезаних, од руке странаца. Ја сам говорио – говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="11">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="12">»Сине човечији, запевај тужбалицу за царем Тира и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Био си узор савршенства, пун мудрости и савршене лепоте.</verse>
				<verse number="13">Био си у Едену, Божијем врту. Красио те сваки драги камен: рубин, топаз и смарагд, хризолит, оникс и јаспис, лазулит, тиркиз и берил, и носио си украсе од злата, спремљене на дан кад си створен.</verse>
				<verse number="14">Поставио сам над тобом херувима раскриљеног, да те чува. Био си на Божијој светој гори, ходао међу камењем огњеним.</verse>
				<verse number="15">Био си беспрекоран на својим путевима од дана кад си створен, док се у теби не заче опакост.</verse>
				<verse number="16">Од силне своје трговине осилио си се и згрешио. Зато те, укаљаног, протерах са Божије горе, а херувим који те чувао истера те између камења огњеног.</verse>
				<verse number="17">Због своје лепоте си се узохолио и своју мудрост искварио због свога сјаја. Зато те збацих на земљу, и учиних од тебе призор пред царевима.</verse>
				<verse number="18">Својим многим гресима и непоштеном трговином ти оскврнави своја светилишта. Зато учиних да из тебе избије огањ који те прогутао и у пепео на земљи те претворих наочиглед свима који су то гледали.</verse>
				<verse number="19">Сви народи који су те знали згрожени су оним што те снашло, јер си тако ужасно скончао и више те неће бити.‘«</verse>
				<verse number="20">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="21">»Сине човечији, окрени лице према Сидону. Пророкуј против њега</verse>
				<verse number="22">и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Ево ме против тебе, Сидоне – у теби ћу се прославити. Знаће да сам ја ГОСПОД када извршим казну на том граду и у њему се покажем у својој светости.</verse>
				<verse number="23">Послаћу помор на њега и учинити да му крв потече улицама. Побијени ће падати по њему од мача који са свих страна наваљује. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="24">»‚Никада више народ Израелов неће бити окружен оштрим драчем и бодљикавим трњем оних који га презиру. Тада ће знати да сам ја Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="25">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Када саберем израелски народ између народâ по којима је расејан, међу њима ћу показати своју светост наочиглед народима. Потом ће живети у својој земљи, коју сам дао своме слузи Јакову.</verse>
				<verse number="26">Живеће у њој спокојно и градити куће и садити винограде. Живеће спокојно када извршим казну над свим њиховим суседима који су их презирали. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="29">
				<verse number="1">Дванаестог дана десетог месеца десете године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према фараону, цару Египта, и пророкуј против њега и против целог Египта.</verse>
				<verse number="3">Реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Ево ме против тебе, фараоне, царе Египта, велика немани што лежиш међу својим рекама. Говориш: »Нил је мој, за себе сам га начинио.«</verse>
				<verse number="4">Али ја ћу ти у чељусти ставити удице и рибе твојих река прилепити ти за крљушти. Извући ћу те између твојих река, са свим рибама прилепљеним уз твоје крљушти.</verse>
				<verse number="5">Оставићу те у пустињи, тебе и све рибе твојих река. Пашћеш на ледину, и нико те неће покупити ни сахранити. Даћу те зверима и птицама за храну.</verse>
				<verse number="6">Тада ће сви становници Египта знати да сам ја ГОСПОД. »‚Био си штап од трске о који се народ Израелов ослањао.</verse>
				<verse number="7">Када се за тебе ухватише руком, ти се поломи и плећа им проби, а када се на тебе ослонише, ти се скрши и ноге им ослаби.</verse>
				<verse number="8">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево, довешћу на тебе мач и истребити из тебе и човека и животињу.</verse>
				<verse number="9">Египат ће бити гола пустош. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД. »‚Зато што си говорио: »Нил је мој, ја сам га начинио«,</verse>
				<verse number="10">ево ме против тебе и против твојих река. Претворићу Египат у развалину и голу пустош од Мигдола до Асуана, све до границе Куша.</verse>
				<verse number="11">Ни људска ни животињска нога неће више кроз њега пролазити. Нико у њему неће живети четрдесет година.</verse>
				<verse number="12">Учинићу од Египта највећу пустош међу опустошеним земљама и његови градови ће четрдесет година бити највећа пустош међу разореним градовима. Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама.</verse>
				<verse number="13">»‚Али овако каже Господ ГОСПОД: Када прође четрдесет година, сабраћу Египћане између народâ међу које су расејани.</verse>
				<verse number="14">Довешћу их из сужањства и вратити их у Горњи Египат, земљу њиховог порекла, и они ће тамо основати слабо царство.</verse>
				<verse number="15">Биће то најслабије од свих царстава и никада се више неће издићи над другим народима. Учинићу га тако слабим да више никада неће владати другим народима.</verse>
				<verse number="16">Израелски народ више се неће уздати у Египат, него ће га он подсећати на његов грех који је починио обративши му се за помоћ. Тада ће знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="17">Првога дана првог месеца двадесет седме године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="18">»Сине човечији, Навуходоносор, цар Вавилона, потерао је војску у тежак поход на Тир. Свака се војничка глава одра до гола, свако се плеће одра до меса, али ни он ни његова војска не добише ништа од његовог похода на Тир.</verse>
				<verse number="19">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево даћу Египат Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће одвести мноштво његовог народа. Узеће му добра и опљачкати земљу и то ће бити плата његовој војсци.</verse>
				<verse number="20">Даћу му Египат као награду за његов труд, јер су он и његова војска то учинили за мене, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»Тога дана оснажићу израелски народ, а теби ћу дати да му говориш. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="30">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Закукајте: »Авај! Онај дан долази!«</verse>
				<verse number="3">Јер, близу је тај дан, Дан ГОСПОДЊИ је близу: дан облачан, време невоље за народе.</verse>
				<verse number="4">»‚Мач ће доћи на Египат и тескоба ће обузети Куш. Када побијени у Египту попадају, све мноштво његовог народа биће одведено, а темељи разрушени.</verse>
				<verse number="5">Куш и Пут, Луд и сва Арабија, Либија и народ земље Савеза пашће од мача заједно с Египтом.</verse>
				<verse number="6">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пашће они који се ослањају на Египат и попустити снага којом се дичио. Од Мигдола до Асуана падаће од мача по њему, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»‚Египат ће бити највећа пустош међу опустошеним земљама, а његови градови међу разореним градовима.</verse>
				<verse number="8">Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када запалим ватру у Египту и скршим све његове помагаче.</verse>
				<verse number="9">»‚Тога дана гласници ће ићи од мене лађама да престраве Куш у његовој безбрижности. Тескоба ће обузети Кушане на дан Египтове невоље. А, ево, тај дан долази.</verse>
				<verse number="10">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Уништићу египатско богатство руком Навуходоносора, цара Вавилона.</verse>
				<verse number="11">Он и његова војска – најбезочнији међу народима – биће доведени онамо да униште земљу. Исукаће мачеве на Египат и испунити земљу побијенима.</verse>
				<verse number="12">Исушићу Нил и продати земљу зликовцима. Руком странаца опустошићу земљу и све у њој. Ја, ГОСПОД, говорио сам.</verse>
				<verse number="13">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Затрћу идоле и искоренити ликове из Мемфиса. Неће више бити владара у Египту, а ја ћу посејати страх по целој земљи.</verse>
				<verse number="14">Опустошићу Горњи Египат, запалити огањ у Цоану и извршити казну на Теби.</verse>
				<verse number="15">Излићу своју срџбу на Пелусијум, тврђаву Египта, и уништити Тебино богатство.</verse>
				<verse number="16">Запалићу огањ у Египту. Пелусијум ће се превијати од бола, Теба ће бити пробијена, а Мемфис ће се с душманима суочавати дању.</verse>
				<verse number="17">Младићи из Хелиополиса и Бубастиса пашће од мача, а остали ће бити одведени у сужањство.</verse>
				<verse number="18">Црн ће бити дан у Тахпанхесу када сломим египатски јарам – тада ће бити крај снази којом се дичио. Прекриће га облаци, а житељи његових села биће одведени у сужањство.</verse>
				<verse number="19">Тако ћу извршити казну над Египтом, и знаће да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="20">Седмога дана првог месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="21">»Сине човечији, сломио сам руку фараону, цару Египта, и ено, нису му је повили да зацели, ни ставили му удлаге да ојача толико да држи мач.</verse>
				<verse number="22">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против фараона, цара Египта. Сломићу му обе руке, и ону здраву и ону већ сломљену, да му мач испадне из руке.</verse>
				<verse number="23">Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама.</verse>
				<verse number="24">Ојачаћу руке цара Вавилона и ставити му свој мач у руку. А фараонове руке ћу поломити и он ће стењати пред царем као да је смртно рањен.</verse>
				<verse number="25">Ојачаћу руке цара Вавилона, а руке фараонове ће омлитавити. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када ставим свој мач у руку цару Вавилона и он њиме узмахне над Египтом.</verse>
				<verse number="26">Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="31">
				<verse number="1">Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа: »‚Ко је као ти по величанствености?</verse>
				<verse number="3">Погледај Асирију: некада је била кедар либански, с красним гранама што засењиваху шуму, високог дебла с врхом до облака.</verse>
				<verse number="4">Воде га отхранише, подземне реке учинише високим: напајале су место на ком је израстао и своје рукавце шириле до сваког дрвета.</verse>
				<verse number="5">Тако он надвиси све дрвеће. Стубови му се намножише и гране издужише од обиља воде.</verse>
				<verse number="6">Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима, све дивље животиње котиле под његовим гранама, сви велики народи живели у хладу његовом.</verse>
				<verse number="7">Био је величанствен у својој лепоти, са својим дугим стубовима, јер му је корење сезало до великих вода.</verse>
				<verse number="8">Кедрови у Божијем врту нису му били равни, борови се нису могли мерити са његовим стубовима ни платане с његовим гранама – ниједно дрво у Божијем врту није му било равно по лепоти.</verse>
				<verse number="9">Ја сам га учинио лепим и тако гранатим, и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.</verse>
				<verse number="10">»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине,</verse>
				<verse number="11">предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га,</verse>
				<verse number="12">и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га.</verse>
				<verse number="13">Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране.</verse>
				<verse number="14">Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.</verse>
				<verse number="15">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши.</verse>
				<verse number="16">Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу.</verse>
				<verse number="17">Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.</verse>
				<verse number="18">»‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача. »‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="32">
				<verse number="1">Првога дана дванаестог месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, запевај тужбалицу за фараоном, царем Египта, и реци му: »‚Ти си као лав међу народима. Ти си као крокодил, који пљуска по својим рекама, ногама бућка воду и замућује реке.</verse>
				<verse number="3">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: »‚Ево, разапећу своју мрежу над тобом када се окупе многи народи, и они ће те извући мојом мрежом.</verse>
				<verse number="4">Бацићу те на земљу и треснути те о ледину. Пустићу све птице да слете на тебе и све звери нахранити тобом.</verse>
				<verse number="5">Развући ћу твоје месо по горама и напунити долине твојом стрвином.</verse>
				<verse number="6">Источићу ти крв на земљу и њоме натопити горе и клисуре ће се њоме испунити.</verse>
				<verse number="7">А када ти угасим живот, прекрићу небеса и затамнити им звезде. Сунце ћу заклонити облаком, а месец неће одавати светлост.</verse>
				<verse number="8">Затамнићу над тобом сва блистава светла на небесима и тамом ти прекрити земљу, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»‚Многи народи ће се узнемирити када објавим твоје уништење међу народима, у земљама за које ниси ни знао.</verse>
				<verse number="10">Многи народи ће бити згрожени оним што те снашло, а њихови ће цареви дрхтати од ужаса када узмахнем својим мачем пред њима. На дан твога пада сваки ће од њих стрепети за свој живот.</verse>
				<verse number="11">»‚Јер овако каже Господ ГОСПОД: Мач вавилонског цара доћи ће на тебе.</verse>
				<verse number="12">Учинићу да мноштво твога народа падне од мача ратникâ из најбезочнијих народа. Они ће скршити охолост Египта и затрти све мноштво његовог народа.</verse>
				<verse number="13">Затрћу сву његову стоку поред обилних вода, које више неће узбуркати човечија нога ни узмутити папак говечета.</verse>
				<verse number="14">Тада ћу пустити да му се воде смире и учинити да његове реке теку попут уља, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">»‚Када опустошим Египат и оголим земљу од свега што је на њој, када побијем све који тамо живе, тада ће знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="16">Ово је тужбалица која ће се певати за њим. Певаће је кћери разних народа. Певаће је за Египтом и свим мноштвом његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="17">Петнаестога дана … месеца дванаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="18">»Сине човечији, закукај за мноштвом египатског народа и пошаљи га у Подземље заједно с кћерима моћних народа, с онима који силазе у гробну јаму.</verse>
				<verse number="19">Реци им ‚Зар сте у већој милости од других? Сиђите и лезите међу необрезане.‘</verse>
				<verse number="20">Они ће пасти међу оне који су погинули од мача. Мач је исукан. Нека Египат буде одвучен са свим мноштвом свога народа.</verse>
				<verse number="21">Из средишта Шеола највећи ратници говоре о Египту и његовим савезницима: ‚Сишли су овамо и леже с необрезанима, с онима који су побијени мачем.‘</verse>
				<verse number="22">»Тамо је Асирија, окружена гробовима свих својих побијених, који су пали од мача.</verse>
				<verse number="23">Гробови су им у најдубљем делу јаме и окружују њен гроб. Сви који су ширили ужас у земљи живих, побијени су, пали од мача.</verse>
				<verse number="24">»Елам је тамо и све мноштво његовог народа око његовог гроба. Сви су они погинули, пали од мача. Сви који су у земљи живих ширили ужас, сишли су у Подземље, необрезани, и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму.</verse>
				<verse number="25">Постеља му је размештена међу побијенима, са свим мноштвом његовог народа око његовог гроба. Сви су они необрезани, погинули од мача. Зато што су ширили ужас у земљи живих, носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму и положени су међу погинуле.</verse>
				<verse number="26">»Тамо су Мешех и Тувал, са свим мноштвом свога народа око својих гробова. Сви су они необрезани, погинули од мача, јер су ширили ужас у земљи живих.</verse>
				<verse number="27">Не леже с осталим необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у гробну јаму са својим оружјем, чији су мачеви стављени под њихове главе, а штитови преко костију. Ови ратници су ширили ужас у земљи живих.</verse>
				<verse number="28">»И ти ћеш, фараоне, бити скршен и лећи међу необрезане, с онима који су погинули од мача.</verse>
				<verse number="29">»Тамо је Едом, његови цареви и сви поглавари. Упркос њиховој моћи, положени су с онима који су погинули од мача. Леже с необрезанима, с онима који силазе у гробну јаму.</verse>
				<verse number="30">»Тамо су сви кнежеви севера и сви Сидонци. Изазивали су ужас својом моћи, а сишли су у срамоти с онима који су побијени. Леже необрезани с онима који су погинули од мача и носе своју срамоту с онима који силазе у гробну јаму.</verse>
				<verse number="31">»Када их види фараон са свом својом војском, утешиће се због свега мноштва свога народа које је погинуло од мача, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="32">Дао сам му да шири ужас у земљи живих, али он и све мноштво његовог народа биће положени међу необрезане, с онима који су погинули од мача, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="33">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, реци својим сународницима: ‚Када доведем мач на неку земљу, а народ те земље изабере једнога од својих људи и постави га за свога осматрача,</verse>
				<verse number="3">и он види мач где долази на земљу, па дуне у овнујски рог да упозори народ,</verse>
				<verse number="4">тада, ко чује рог а оглуши се на опомену, и мач дође и узме му живот, сам ће бити крив за своју смрт.</verse>
				<verse number="5">Зато што је чуо звук трубе а није примио опомену, сам ће бити крив за своју смрт. Да се није оглушио на опомену, спасао би се.</verse>
				<verse number="6">Али, ако осматрач види мач где долази, а не дуне у овнујски рог да опомене народ и мач дође и узме живот некоме међу народом, тај ће погинути због свога греха, али ја ћу осматрача сматрати одговорним за његову смрт.‘</verse>
				<verse number="7">»Сине човечији, тебе сам поставио за осматрача израелском народу. Зато слушај моју реч и преноси им опомене од мене.</verse>
				<verse number="8">Када кажем опакоме: ‚Опаки, умрећеш‘, а ти не проговориш да га одвратиш од његовог начина живота, он ће умрети због свога греха, али ја ћу тебе сматрати одговорним за његову смрт.</verse>
				<verse number="9">Али, ако опоменеш опакога да се одврати од свога начина живота, а он то не учини, умреће због свога греха, а ти ћеш се спасти.</verse>
				<verse number="10">»Сине човечији, реци израелском народу: ‚Ви овако говорите: »Наши преступи и греси нас притискају и због њих ископнесмо. Па како онда можемо да живимо?«‘</verse>
				<verse number="11">Реци им: ‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, није ми мила смрт опаких, него ми је мило да се одврате од свога начина живота и да живе. Одвратите се! Одвратите се од свога злог начина живота! Зашто да умрете, израелски народе?‘</verse>
				<verse number="12">Зато, сине човечији, реци својим сународницима: ‚Праведност неће спасти праведника када учини преступ, а опакост неће опакога навести да падне када се одврати од ње. Праведник, ако згреши, неће остати у животу због своје раније праведности.‘</verse>
				<verse number="13">»Ако кажем праведнику да ће живети, а он, уздајући се у своју праведност, почини зло, неће му се рачунати ниједно праведно дело које је учинио – умреће због зла које је починио.</verse>
				<verse number="14">А ако кажем опакоме: ‚Умрећеш‘, и он се тада одврати од свога греха и почне да чини оно што је право и праведно –</verse>
				<verse number="15">ако врати оно што је узео као залог за позајмицу и плати оно што је опљачкао, ако живи по уредбама које доносе живот и не чини зло – живеће, неће умрети.</verse>
				<verse number="16">Неће му се рачунати за зло ниједан грех који је починио. Чинио је оно што је право и праведно, и живеће.</verse>
				<verse number="17">»А твоји сународници говоре: ‚То што Господ чини није правично.‘ Није правично то што они чине!</verse>
				<verse number="18">Ако се праведан човек одврати од своје праведности и почини зло, умреће због тога.</verse>
				<verse number="19">А ако се опаки одврати од своје опакости и чини оно што је право и праведно, због тога ће живети.</verse>
				<verse number="20">А ви говорите: ‚То што Господ чини није правично.‘ Али ја ћу, израелски народе, судити сваком од вас према ономе што чини.«</verse>
				<verse number="21">Петога дана десетог месеца дванаесте године нашег изгнанства, дође ми један бегунац из Јерусалима и рече: »Град је пао!«</verse>
				<verse number="22">А вече пре него што ће тај човек доћи, рука ГОСПОДЊА била је на мени и он ми је отворио уста пре него што је човек дошао мени следећег јутра. Тако су ми се уста отворила и више нисам био нем.</verse>
				<verse number="23">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="24">»Сине човечији, они који живе у оним развалинама у земљи Израеловој говоре: ‚Авраам је био само један, а ипак је добио у посед целу земљу. А нас је много – значи земља је дата нама у посед.‘</verse>
				<verse number="25">Зато им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Једете месо у ком још има крви, славите идоле и проливате крв – па зар треба да поседујете земљу?</verse>
				<verse number="26">Ослањате се на свој мач, чините гнусобе и сваки од вас обешчашћује жену свога ближњега – па зар треба да поседујете земљу?‘</verse>
				<verse number="27">»Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тако ми живота, они који су остали у развалинама, пашће од мача, оне који су на отвореном, даћу дивљим животињама да их прождру, а они у високим утврђењима и пећинама умреће од помора.</verse>
				<verse number="28">Учинићу од земље голу пустош. Доћи ће крај снази којом се дичила, а горе Израелове ће опустети, па нико више неће преко њих прелазити.</verse>
				<verse number="29">Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када од земље учиним голу пустош због свих гнусоба које су чинили.‘</verse>
				<verse number="30">»А о теби, сине човечији, твоји сународници причају међу собом уза зидове и на кућним вратима, говорећи један другом: ‚Дођи да чујеш реч која долази од ГОСПОДА.‘</verse>
				<verse number="31">Мој народ ти долази, као што обично чини, и седа пред тебе да слуша твоје речи, али их не извршава. Похотне речи су им на уснама, а срце им жуди за непоштеним добитком.</verse>
				<verse number="32">Ти си за њих као неко ко умилним гласом пева љубавне песме и лепо свира, јер они слушају твоје речи, али их не извршавају.</verse>
				<verse number="33">»Али, када се све ово обистини – а обистиниће се – тада ће знати да је међу њима био пророк.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="34">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, пророкуј против пастирâ Израелових, пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тешко пастирима Израеловим, који се старају само о себи! Зар пастири не треба да напасају стадо?</verse>
				<verse number="3">Једете лој, облачите се у вуну и кољете најбоље овце, а не напасате стадо.</verse>
				<verse number="4">Нисте крепили слабе, ни лечили болесне, ни превијали рањене. Нисте враћали залутале ни тражили изгубљене. Владали сте над њима грубо и сурово.</verse>
				<verse number="5">Тако су се овце распршиле, јер није било пастира. А када су се распршиле, постале су храна свим дивљим животињама.</verse>
				<verse number="6">Моје овце су лутале по свим горама и високим брдима, распршиле се по целој земљи, и нико није питао за њих ни тражио их.</verse>
				<verse number="7">»‚Зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ:</verse>
				<verse number="8">Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, зато што моје стадо нема пастира, па је стога постало плен и храна свим дивљим животињама, и зато што моји пастири нису тражили моје стадо, него су се старали о себи, а не о мом стаду,</verse>
				<verse number="9">зато, пастири, чујте реч ГОСПОДЊУ:</verse>
				<verse number="10">Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против пастирâ. Сматраћу их одговорнима за моје стадо. Нећу им више дати да напасају стадо ни да се од њега хране. Избавићу своје стадо из њихових уста, и оно им више неће бити храна.</verse>
				<verse number="11">»‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ћу потражити овце и старати се за њих.</verse>
				<verse number="12">Као што се пастир стара о свом расутом стаду када је с њим, тако ћу се ја старати о својим овцама. Избавићу их са свих места по којима су се расуле оног облачног и мрачног дана.</verse>
				<verse number="13">Извешћу их из народâ и сабрати их из земаља, и довешћу их у њихову земљу. Напасаћу их по горама Израеловим, по клисурама и по свим насељима у земљи.</verse>
				<verse number="14">Напасаћу их на добрим пашњацима, а горски висови Израелови биће им тор. Тамо ће пландовати у добром тору и пáсти на сочним пашњацима на горама Израеловим.</verse>
				<verse number="15">Сâм ћу напасати своје овце и давати им да пландују, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="16">Тражићу изгубљене и враћати залутале. Повијаћу рањене и крепити слабе, али оне ухрањене и јаке уништићу. Бићу праведан пастир стаду.</verse>
				<verse number="17">»‚А ви, стадо моје, овако каже Господ ГОСПОД: Бићу судија између овце и овце, између овнова и јараца.</verse>
				<verse number="18">Зар некима није доста што пасу на добром делу пашњака, него и остатак пашњака изгазише ногама? Зар вам није доста што пијете бистру воду, него и ону преосталу замутисте ногама?</verse>
				<verse number="19">Морају ли моје остале овце да пасу оно што сте ви изгазиле ногама и да пију оно што сте замутиле ногама?</verse>
				<verse number="20">»‚Зато им овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ја ћу судити између дебеле овце и мршаве овце.</verse>
				<verse number="21">Зато што сте све слабе овце гурале боковима и плећима и ударале их својим роговима док их нисте отерале,</verse>
				<verse number="22">спашћу своје овце, и оне више неће бити плен. Ја ћу судити између овце и овце.</verse>
				<verse number="23">Поставићу над њима једног пастира, мога слугу Давида, и он ће их напасати – он ће их напасати и бити њихов пастир.</verse>
				<verse number="24">Ја, ГОСПОД, бићу њихов Бог, а мој слуга Давид биће владар међу њима. Ја, ГОСПОД, говорио сам.</verse>
				<verse number="25">»‚Склопићу с њима савез мира и уклонити дивље животиње из земље, па ће спокојно живети у пустињи и спавати по шумама.</verse>
				<verse number="26">Благословићу и њих и места која окружују моје брдо. Слаћу им кишу у право време – кишу благослова.</verse>
				<verse number="27">Дрвеће ће доносити плодове, а земља давати свој род. Народ ће живети спокојно у својој земљи и знати да сам ја ГОСПОД када поломим шипке јарма који носе и избавим их из руку оних који су их подјармили.</verse>
				<verse number="28">Они више неће бити плен народима, нити ће их прождирати дивље животиње. Живеће спокојно и нико их више неће плашити.</verse>
				<verse number="29">Даћу им плодне њиве, и више их неће морити глад у земљи. Народи их више неће вређати.</verse>
				<verse number="30">Тада ће знати да сам ја, ГОСПОД, њихов Бог, с њима, и да су они, израелски народ, мој народ, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="31">Ви, моје овце, овце с мога пашњака, ви сте мој народ, а ја сам ваш Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="35">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према горском крају Сеиру. Пророкуј против њега</verse>
				<verse number="3">и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, горски крају Сеире. Испружићу своју руку против тебе и учинити од тебе голу пустош.</verse>
				<verse number="4">Претворићу твоје градове у рушевине, и ти ћеш опустети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="5">»‚Зато што си гајио дуготрајно непријатељство и предао Израелце мачу у време њихове несреће, у време коначне казне за њихов грех,</verse>
				<verse number="6">тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, предаћу те крвопролићу, и крвопролиће ће те пратити. Пошто ти крвопролиће није било мрско, крвопролиће ће те пратити.</verse>
				<verse number="7">Учинићу голу пустош од горског краја Сеира и истребити из њега све који долазе и одлазе.</verse>
				<verse number="8">Горе ћу му испунити побијенима – они који погину од мача падаће по твојим брдима и долинама и по свим твојим клисурама.</verse>
				<verse number="9">Учинићу те пустим довека и у твојим градовима више нико неће живети. Тада ћеш знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»‚Зато што си рекао: »Ова два народа и земље биће наши – запосешћемо их«, иако сам ја, ГОСПОД, био тамо,</verse>
				<verse number="11">тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, поступићу с тобом према гневу и љубомори које си испољио у својој мржњи према њима, и они ће знати за шта ти судим.</verse>
				<verse number="12">Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД, чуо све оно што си с презиром говорио против гора Израелових. Рекао си: »Опустошене су и дате нама да их прогутамо.«</verse>
				<verse number="13">Чуо сам и како си се хвалисао и много тога говорио против мене.</verse>
				<verse number="14">Овако каже Господ ГОСПОД: Док се сва земља буде радовала, тебе ћу опустошити.</verse>
				<verse number="15">Зато што си се радовао када је опустело наследство израелског народа, тако ћу поступити с тобом: опустећеш, горски крају Сеире, ти и сав Едом. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="36">
				<verse number="1">»Сине човечији, пророкуј горама Израеловим и кажи: ‚Горе Израелове, чујте реч ГОСПОДЊУ.</verse>
				<verse number="2">Овако каже Господ ГОСПОД: Непријатељ је над вама ликовао и говорио: »Древни висови сада су наша својина.«‘</verse>
				<verse number="3">Зато пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што су вас пустошили и газили са свих страна, да постанете својина других народа и предмет оговарања и клеветања људи,</verse>
				<verse number="4">горе Израелове, чујте реч Господа ГОСПОДА: Овако каже Господ ГОСПОД горама и брдима, клисурама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима који су постали плен и предмет поруге народâ око вас –</verse>
				<verse number="5">овако каже Господ ГОСПОД: у својој ревности говорио сам против других народа, и против целог Едома, јер су с радошћу и с презиром запосели моју земљу и запленили њиве и пашњаке.‘</verse>
				<verse number="6">»Зато пророкуј о земљи Израеловој и кажи горама и брдима, клисурама и долинама: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Говорим у својој љубоморној срџби, јер сте били изложени презиру народâ.</verse>
				<verse number="7">Зато овако каже Господ ГОСПОД: Кунем се дигнуте руке да ће народи око вас исто тако бити изложени презиру.</verse>
				<verse number="8">А ви, горе Израелове, разгранаћете се и рађати плодове моме народу Израелу, јер ће се он ускоро вратити у свој завичај.</verse>
				<verse number="9">Јер, ево окренуо сам се к вама и постараћу се да будете узоране и засејане,</verse>
				<verse number="10">и умножићу људе по вама – сав израелски народ – па ће населити градове и обновити рушевине.</verse>
				<verse number="11">Умножићу по вама људе и стоку, и биће плодни и намножити се. Населићу вас као некада и учинити да напредујете још више него пре. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">Довешћу људе – мој народ Израел – да вас запоседну, и ти ћеш, земљо, бити њихово наследство и више им нећеш отимати децу.</verse>
				<verse number="13">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зато што вам људи говоре: »Прождиреш људе и отимаш народу децу«,</verse>
				<verse number="14">више нећеш прождирати људе ни отимати им децу, земљо, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="15">Нећу више пустити да слушаш погрде од народâ и да будеш изложена увредама народности, нити ћу дати да твој народ пропадне, говори Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="16">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="17">»Сине човечији, када је израелски народ живео у својој земљи, укаљао ју је својим начином живота и делима. Преда мном је њихов начин живота био попут женине месечне нечистоће.</verse>
				<verse number="18">Зато сам излио своју срџбу на њих, јер су проливали крв у земљи и укаљали је својим идолима.</verse>
				<verse number="19">Распршио сам их међу народима и они се расејаше по земљама. Судио сам им према њиховом начину живота и делима.</verse>
				<verse number="20">И куд год да су ишли међу народима, скврнавили су моје свето Име, јер се за њих говорило: ‚Ово је ГОСПОДЊИ народ, а ипак су морали да оду из своје земље.‘</verse>
				<verse number="21">Али мени је било стало до мога светог Имена, које је израелски народ оскврнавио међу народима међу које је отишао.</verse>
				<verse number="22">»Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Није ради вас, израелски народе, ово што чиним, него ради мога светог Имена, које сте оскврнавили међу народима међу које сте отишли.</verse>
				<verse number="23">Показаћу светост свога великог Имена, које је оскврнављено међу народима, Имена које сте оскврнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја ГОСПОД, говори Господ ГОСПОД, када на вама покажем своју светост њима наочиглед.</verse>
				<verse number="24">»‚Јер, извешћу вас из народâ. Сабраћу вас из свих земаља и довести вас у вашу земљу.</verse>
				<verse number="25">Онда ћу вас запљуснути чистом водом, и бићете чисти. Очистићу вас од све ваше нечистоће и од свих ваших идола.</verse>
				<verse number="26">Даћу вам ново срце и усадити у вас нов дух. Извадићу из вас камено срце и дати вам срце од меса.</verse>
				<verse number="27">Ставићу свога Духа у вас и учинити да живите по мојим уредбама и да помно извршавате моје законе.</verse>
				<verse number="28">Живећете у земљи коју сам дао вашим праоцима и бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог.</verse>
				<verse number="29">Спашћу вас од све ваше нечистоће. Учинићу да жита буде у изобиљу и нећу на вас доводити глад.</verse>
				<verse number="30">Умножићу плодове дрвећа и род њива, па вас више неће вређати међу народима због глади.</verse>
				<verse number="31">Тада ћете се сетити свога злог начина живота и опаких дела, па ћете се гнушати себе због својих греха и гнусоба.</verse>
				<verse number="32">Хоћу да знате да ово не чиним ради вас, говори Господ ГОСПОД. Нека вас је стид и срам вашег начина живота, израелски народе!</verse>
				<verse number="33">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када вас очистим од свих ваших греха, поново ћу населити ваше градове, и рушевине ће бити обновљене.</verse>
				<verse number="34">Опустела земља биће опет обрађена – неће више лежати пуста пред очима свих који туда прођу,</verse>
				<verse number="35">који ће говорити: »Ова земља, која је била опустошена, сада је попут еденског врта. Градови који су лежали у рушевинама, пусти и разорени, сада су утврђени и насељени.«</verse>
				<verse number="36">Тада ће народи који остану око вас знати да сам ја, ГОСПОД, обновио оно што је било разорено и засејао оно што је било пусто. Ја, ГОСПОД, говорио сам, и ја ћу то учинити.‘</verse>
				<verse number="37">»Овако каже Господ ГОСПОД: Још једном ћу попустити пред молбама израелског народа и учинити народ бројним попут оваца,</verse>
				<verse number="38">бројним попут стада за жртвене приносе у Јерусалиму у време празника који су му одређени – тако ће разорени градови бити напуњени стадима људи. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="37">
				<verse number="1">Рука ГОСПОДЊА била је на мени и ГОСПОД ме изведе својим Духом и постави ме усред једне долине пуне костију.</verse>
				<verse number="2">Потом ме поведе по целој долини, и ја видех да има много костију у долини и да су сасвим суве.</verse>
				<verse number="3">Он ме упита: »Сине човечији, могу ли ове кости да оживе?« А ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, то једино ти знаш.«</verse>
				<verse number="4">Тада ми он рече: »Пророкуј овим костима и реци им: ‚Суве кости, чујте реч ГОСПОДЊУ!</verse>
				<verse number="5">Овако каже Господ ГОСПОД овим костима: Учинићу да у вас уђе дах, и ви ћете оживети.</verse>
				<verse number="6">Даћу вам жиле и месо и прекрити вас кожом, ставити дах у вас, и ви ћете оживети. Тада ћете знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="7">И ја пророковах како ми је било заповеђено. А док сам пророковао, зачу се бука, неко клопарање, и кости се саставише, кост уз кост.</verse>
				<verse number="8">Погледах, а оно – на њима жиле и месо, а затим их прекри кожа. Али у њима још није било даха.</verse>
				<verse number="9">Тада ми ГОСПОД рече: »Пророкуј даху, пророкуј, сине човечији, и реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Даше, дођи са четири стране света и дахни у ове побијене, да оживе.‘«</verse>
				<verse number="10">И ја пророковах како ми је заповедио, и дах уђе у њих и они оживеше и стадоше на ноге – голема војска.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, ове кости су сав израелски народ. Они говоре: ‚Кости нам се осушише и наша нада ишчезну. Пропадосмо.‘</verse>
				<verse number="12">Зато пророкуј и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Мој народе, ево, отворићу ваше гробове и извести вас из њих, и вратити вас у земљу Израелову.</verse>
				<verse number="13">Тада ћете, мој народе, када отворим ваше гробове и изведем вас из њих, знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">Ставићу свој дах у вас, и ви ћете оживети, а ја ћу вам дати да живите у својој земљи. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, говорио и да сам то учинио, говори ГОСПОД.‘«</verse>
				<verse number="15">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="16">»Сине човечији, узми дрвени штап и на њему напиши: ‚Јудин и Израелаца удружених с њим.‘ Онда узми други дрвени штап и на њему напиши: ‚Ефремов штап – Јосифов и свега израелског народа удруженог с њим.‘</verse>
				<verse number="17">Онда их састави у један штап, да буду један штап у твојој руци.</verse>
				<verse number="18">»Када те твоји сународници упитају: ‚Зар нам нећеш рећи шта ти ово значи?‘,</verse>
				<verse number="19">ти им реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, узећу Јосифов штап – који је у Ефремовој руци – и израелских племена удружених с њим, и спојити га с Јудиним штапом, учинивши од њих један једини дрвени штап, и они ће бити једно у мојој руци.‘</verse>
				<verse number="20">Држи им пред очима штапове на којима си писао</verse>
				<verse number="21">и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Извешћу Израелце из народâ међу које су отишли. Сабраћу их са свих страна и довести их у њихову земљу.</verse>
				<verse number="22">Учинићу од њих један народ у земљи, на горама Израеловим. Биће један цар над свима њима и они више неће бити два народа нити се делити на два царства.</verse>
				<verse number="23">Више се неће каљати својим идолима и одвратним ликовима, ни било којим од својих преступа, јер ја ћу их спасти од свега њиховог грешног посртања и очистити их. Они ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог.</verse>
				<verse number="24">»‚Мој слуга Давид биће цар над њима и сви они имаће једног пастира. Живеће по мојим законима и помно извршавати моје уредбе.</verse>
				<verse number="25">Живеће у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, земљи у којој су живели ваши праоци. Они и њихова деца и деца њихове деце живеће у њој довека, а мој слуга Давид биће им владар довека.</verse>
				<verse number="26">Склопићу с њима савез мира – савез вечан. Учврстићу их и намножити и ставити своје светилиште да буде међу њима довека.</verse>
				<verse number="27">Моје Боравиште биће код њих. Ја ћу бити њихов Бог, а они ће бити мој народ.</verse>
				<verse number="28">Када моје светилиште буде међу њима довека, тада ће народи знати да ја, ГОСПОД, чиним Израел светим.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="38">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="2">»Сине човечији, окрени лице према Гогу, у земљи Магог, главном владару Мешеха и Тувала. Пророкуј против њега</verse>
				<verse number="3">и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Гоже, главни владару Мешеха и Тувала.</verse>
				<verse number="4">Окренућу те, ставити ти куке у чељусти и извести те са свом твојом војском – твојим коњима, твојим коњаницима у пуној ратној спреми и огромним мноштвом војника с великим и малим штитовима и наоружаних мачевима.</verse>
				<verse number="5">С њима ће бити Персија, Куш и Пут, сви са штитовима и кацигама,</verse>
				<verse number="6">а тако и Гомер са свим својим четама, и Бет Тогарма са далеког севера са свим својим четама – многи народи, твоји савезници.</verse>
				<verse number="7">»‚Спреми се, буди спреман, ти и све мноштво војника окупљено око тебе, па им стани на чело.</verse>
				<verse number="8">Много дана од данас, после много година доћи ће ти наредба да нападнеш земљу која се опоравила од рата, народ сабран из многих народа и доведен на горе Израелове, које су дуго биле пусте, народ који живи спокојно.</verse>
				<verse number="9">Дићи ћеш се и доћи као разорна олуја, ти и све твоје чете и многи народи с тобом. Бићеш као облак који прекрива земљу.</verse>
				<verse number="10">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Тога дана падаће ти на памет разне ствари и ти ћеш сковати један зао наум.</verse>
				<verse number="11">Рећи ћеш: »Напашћу земљу чија села нису опасана зидинама. Напашћу миран народ који живи спокојно, без зидина и без капија и преворница.</verse>
				<verse number="12">Опљачкаћу и отети добра и ударити на новонасељене рушевине и народ сабран из народâ, богат стоком и добрима, који живи усред те земље.«</verse>
				<verse number="13">Шева и Дедан и трговци из Таршиша и сва њихова села упитаће те: »Јеси ли дошао у пљачку? Јеси ли окупио мноштво војника да узмеш плен: да однесеш сребро и злато, да отмеш стоку и добра и да уграбиш велик плен?«‘</verse>
				<verse number="14">»Зато, сине човечији, пророкуј и реци Гогу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: У то време, када мој народ Израел буде живео спокојно, зар ти то нећеш знати?</verse>
				<verse number="15">Доћи ћеш из свога краја на далеком северу, ти и многи народи с тобом, сви јашући на коњима, силно мноштво, моћна војска.</verse>
				<verse number="16">Навалићете на мој народ Израел попут облака што прекрива земљу. У будућим данима, Гоже, довешћу те против моје земље, да ме народи упознају када њима наочиглед на теби покажем своју светост.</verse>
				<verse number="17">»‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ти си онај о коме сам говорио у пређашњим временима преко својих слугу, израелских пророка. У то време они су пророковали о годинама када ћу те ја довести на њих.</verse>
				<verse number="18">Ево шта ће се догодити тога дана: Када Гог нападне земљу Израелову, плануће мој ражарени гнев, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="19">У жару своје огњене срџбе говорим: у то време настаће велик земљотрес у земљи Израеловој.</verse>
				<verse number="20">Рибе у мору, птице на небу, дивље животиње, свако створење које гмиже по тлу и сав народ на лицу земље задрхтаће преда мном. Горе ће бити оборене, литице се смрвити и сваки зид се срушити на земљу.</verse>
				<verse number="21">Позваћу мач против Гога на свим мојим горама, говори Господ ГОСПОД, и брат ће дићи мач на брата.</verse>
				<verse number="22">Извршићу пресуду над њим помором и крвопролићем. Излићу на њега и његове чете и на многе народе с њим силну кишу, град и горући сумпор.</verse>
				<verse number="23">Показаћу своју величину и своју светост и обзнанити се наочиглед многим народима. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.‘</verse>
			</chapter>
			<chapter number="39">
				<verse number="1">»Сине човечији, пророкуј против Гога и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Гоже, главни владару Мешеха и Тувала.</verse>
				<verse number="2">Окренућу те и погурати. Довешћу те са далеког севера и послати те против гора Израелових.</verse>
				<verse number="3">Онда ћу ти избити лук из леве руке и просути ти стреле из десне.</verse>
				<verse number="4">Пашћеш на горама Израеловим, ти и све твоје чете и народи с тобом. Даћу те за храну свим врстама птица грабљивица и дивљих животиња.</verse>
				<verse number="5">Пашћеш на отвореном пољу, јер ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">Послаћу огањ на Магог и на оне који спокојно живе у приморју, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»‚Обзнанићу своје свето Име међу мојим народом Израелом. Нећу више дати да се моје свето Име оскврњује, и народи ће знати да сам ја, ГОСПОД, Светац у Израелу.</verse>
				<verse number="8">Ево, већ долази и догодиће се дан о којем сам говорио, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»‚Тада ће они који живе у градовима Израела изаћи и наложити ватру и спалити оружје – мале и велике штитове, лукове и стреле, бојне тољаге и копља. Седам година ће тиме ложити ватру.</verse>
				<verse number="10">Неће морати да скупљају дрва по пољима ни да их секу по шумама, јер ће оружјем ложити ватру. И отеће добра онима који су њима отимали добра и опљачкати оне који су пљачкали њих, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">»‚Тога дана даћу Гогу гробно место у Израелу, у Долини путникâ, источно од Мртвог мора. Путници више неће моћи да пролазе онуда, јер ће Гог и све мноштво његове војске бити тамо сахрањени. И ту долину ће прозвати долина Хамон Гог.</verse>
				<verse number="12">»‚Седам месеци ће их израелски народ сахрањивати да би очистио земљу.</verse>
				<verse number="13">Сав народ земље ће их сахрањивати и примити част на дан када се прославим, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">»‚После седам месеци, биће одређени људи који ће путовати земљом и тражити и сахрањивати оне који су остали по земљи, да је очисте.</verse>
				<verse number="15">Док буду путовали земљом, чим који од њих угледа људску кост, ставиће знак поред ње да тамо стоји док је гробари не покопају у долини Хамон Гог.</verse>
				<verse number="16">(У близини ће бити и град по имену Хамона.) Тако ће очистити земљу.‘</verse>
				<verse number="17">»Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД: Реци свим врстама птица и дивљих животиња: ‚Скупите се и дођите са свих страна за жртву коју вам спремам, велику жртву на горама Израеловим. Тамо ћете јести меса и пити крви.</verse>
				<verse number="18">Јешћете меса ратникâ и пити крви земаљских владара као да су овнови и јагањци, козе и јунци – утовљене животиње из Башана.</verse>
				<verse number="19">Јешћете лоја од жртве коју вам спремам док се не наситите и пити крви док се не напијете.</verse>
				<verse number="20">За мојом трпезом досита ћете се најести коњâ и коњаникâ, ратникâ и војникâ сваке врсте‘, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="21">»Показаћу своју славу међу народима, и сви народи ће видети казну коју извршавам и руку коју полажем на њих.</verse>
				<verse number="22">Од тога дана надаље, израелски народ ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог.</verse>
				<verse number="23">И народи ће знати да је израелски народ отишао у изгнанство због свога греха, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њиховим непријатељима, и они сви падоше од мача.</verse>
				<verse number="24">Поступио сам с њима према њиховој нечистоти и њиховим преступима, и сакрио сам своје лице од њих.</verse>
				<verse number="25">»Зато овако каже Господ ГОСПОД: Сада ћу вратити Јакова из сужањства и смиловати се на сав израелски народ, и показаћу своју ревност за своје свето име.</verse>
				<verse number="26">Они ће заборавити своју срамоту и сву неверност коју су показали према мени када су спокојно живели у својој земљи када никога није било да их плаши.</verse>
				<verse number="27">Када их вратим из народâ и саберем из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост на њима наочиглед многим народима.</verse>
				<verse number="28">Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, њихов Бог. Јер, иако сам их послао у изгнанство међу народе, сабраћу их у њиховој земљи, не остављајући никога.</verse>
				<verse number="29">Више нећу крити своје лице од њих, јер ћу излити свога Духа на израелски народ, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="40">
				<verse number="1">Почетком двадесет пете године нашег изгнанства, десетога дана … месеца, а четрнаесте године по паду града Јерусалима – управо тога дана, рука ГОСПОДЊА била је на мени и одвела ме онамо.</verse>
				<verse number="2">У Божијим виђењима одведе ме у земљу Израелову и постави ме на веома високу гору, на чијој је јужној страни било неколико грађевина које као да су чиниле град.</verse>
				<verse number="3">Одведе ме онамо, а кад тамо – човек који је сјао као да је од бронзе стајао је у капији, с ланеним ужетом и мерничким штапом у руци.</verse>
				<verse number="4">Човек ми рече: »Сине човечији, добро гледај, пажљиво слушај и помно пази на све што ћу ти показати, јер ради тога си доведен овамо. Испричај израелском народу све што будеш видео.«</verse>
				<verse number="5">И ја видех зид који је потпуно опасивао Храм. Мернички штап у човековој руци био је шест лаката дуг, а сваки лакат био је за ширину длана дужи од обичног лакта. Он измери зид: био је један штап широк и један штап висок.</verse>
				<verse number="6">Онда оде до источне капије, попе се уза степенице и измери праг капије: био је један штап широк.</verse>
				<verse number="7">Побочне нише биле су један штап дуге и један штап дубоке, док је зид између одаја био пет лаката широк. Праг капије трема који је гледао на Храм био је један штап дуг.</verse>
				<verse number="8">Он онда измери трем капије: био је један штап дубок</verse>
				<verse number="9">и осам лаката широк, а његови носачи два лакта дебели. Трем капије гледао је на Храм.</verse>
				<verse number="10">Унутар источне капије биле су по три нише на свакој страни и све три су имале једнаке мере, а и носачи крај њих имали су једнаке мере.</verse>
				<verse number="11">Он онда измери ширину улаза капије: износила је десет лаката, док му је дужина била тринаест лаката.</verse>
				<verse number="12">Испред сваке нише био је зидић висине једног лакта. Површина ниша била је шест пута шест лаката.</verse>
				<verse number="13">Он онда измери капију од врха задњег зида једне нише до врха оног на супротном крају: растојање од једног до другог отвора било је двадесет пет лаката.</verse>
				<verse number="14">Он онда измери трем: шездесет лаката. Двориште је окруживало капију са свих страна.</verse>
				<verse number="15">Растојање од улаза капије до најдаљег краја њеног трема било је педесет лаката.</verse>
				<verse number="16">У нишама и на зидовима између њих унутар капије свуда унаоколо били су уски отвори, а тако исто и у трему. Зидови између ниша били су украшени палмама.</verse>
				<verse number="17">Он ме онда изведе у спољашње двориште, где видех одаје – њих тридесет – дуж плочника који је ишао око дворишта.</verse>
				<verse number="18">Плочник је ишао дуж бочне стране капија и био широк колико су оне биле дугачке. То је био доњи плочник.</verse>
				<verse number="19">Тада он измери растојање од унутрашњости доње капије до спољашњег обода унутрашњег дворишта: износило је сто лаката на источној страни, а толико и на северној.</verse>
				<verse number="20">Он онда измери дужину и ширину капије која је гледала на север, а водила је у спољашње двориште.</verse>
				<verse number="21">Њене нише – по три на свакој страни – зидови међу нишама и трем имали су једнаке мере као они на првој капији. Била је педесет лаката дугачка и двадесет пет лаката широка.</verse>
				<verse number="22">Отвори на њој, трем и палме имали су једнаке мере као и они на капији која гледа на исток. Седам степеника водило је навише до ње, а наспрам њих био је трем.</verse>
				<verse number="23">Била је ту и капија према унутрашњем дворишту, наспрам северне капије, а тако и на истоку. Он измери растојање од једне капије до оне на супротној страни: износило је сто лаката.</verse>
				<verse number="24">Он ме онда поведе до јужне стране, и ја видех капију која гледа на југ. Он измери њене довратке и трем – имали су једнаке мере као и они на другим капијама.</verse>
				<verse number="25">Капија и њен трем имали су уске отворе свуда унаоколо, једнаке онима на другим капијама. Капија је била педесет лаката дуга и двадесет пет лаката широка.</verse>
				<verse number="26">Седам степеника водило је навише до ње, а наспрам њих био је трем. И овде су зидови између ниша са сваке стране били украшени палмама.</verse>
				<verse number="27">И унутрашње двориште имало је једну капију која је гледала на југ, и он измери растојање од ове капије до спољашње капије на јужној страни: износило је сто лаката.</verse>
				<verse number="28">Он ме онда, кроз јужну капију, одведе у унутрашње двориште и измери јужну капију. Имала је једнаке мере као и остале капије.</verse>
				<verse number="29">Њене нише, зидови између ниша и њен трем имали су једнаке мере као и они на другим капијама. И капија и њен трем имали су уске отворе свуда унаоколо. Капија је била педесет лаката дуга и двадесет пет лаката широка.</verse>
				<verse number="30">(Тремови капија око унутрашњег дворишта били су двадесет пет лаката дуги и пет лаката широки.)</verse>
				<verse number="31">Њен трем је гледао на спољашње двориште. Носачи трема били су украшени палмама, а до њега је, навише, водило осам степеника.</verse>
				<verse number="32">Онда ме одведе у унутрашње двориште на источној страни, и измери капију. Имала је једнаке мере као и остале капије.</verse>
				<verse number="33">Њене нише, зидови између ниша и њен трем имали су једнаке мере као и они на другим капијама. И капија и њен трем имали су уске отворе свуда унаоколо. Капија је била педесет лаката дуга и двадесет пет лаката широка.</verse>
				<verse number="34">Њен трем је гледао на спољашње двориште. Носачи трема били су украшени палмама на обе стране, а до њега је, навише, водило осам степеника.</verse>
				<verse number="35">Онда ме одведе до северне капије и измери је. Имала је једнаке мере као и остале капије,</verse>
				<verse number="36">а тако и њене нише, зидови између ниша и трем, и имала је отворе свуда унаоколо. Била је педесет лаката дуга и двадесет пет лаката широка.</verse>
				<verse number="37">Њен трем је гледао на спољашње двориште. Носачи трема били су украшени палмама на обе стране, а до њега је, навише, водило осам степеника.</verse>
				<verse number="38">Покрај тремова сваке капије била је одаја са засебним улазом која је служила за прање жртава паљеница.</verse>
				<verse number="39">У трему капије била су по два стола на свакој страни, на којима су се клале жртве паљенице, жртве за очишћење и жртве за кривицу.</verse>
				<verse number="40">Поред спољашњег зида трема, близу степеништа на улазу у северну капију била су два стола, а тако и на другој страни степеништа.</verse>
				<verse number="41">Тако је било четири стола на једној страни капије и четири на другој страни – укупно осам столова – на којима су се клале жртве.</verse>
				<verse number="42">Била су ту још и четири стола од тесаног камена за жртве паљенице, сваки по лакат и по дуг, лакат и по широк и лакат висок. На њима је био постављен прибор за клање жртава паљеница и других кланих жртава.</verse>
				<verse number="43">Полице ширине длана биле су причвршћене за зид свуда унаоколо. Столови су били за месо жртава.</verse>
				<verse number="44">Испред унутрашње капије, у унутрашњем дворишту, биле су две одаје – једна код северне капије и окренута на југ, а друга код јужне капије и окренута на север.</verse>
				<verse number="45">Он ми рече: »Одаја која је окренута на југ намењена је свештеницима који обављају службу у Храму,</verse>
				<verse number="46">а одаја која је окренута на север намењена је свештеницима који обављају службу код жртвеника. Они су Садокови потомци, једини од Левита који смеју да приђу ГОСПОДУ да служе пред њим.«</verse>
				<verse number="47">Он онда измери двориште: било је четвороугао, сто лаката дуг и сто лаката широк. А испред Храма је био жртвеник.</verse>
				<verse number="48">Он ме одведе до трема у Храму и измери носаче трема: били су пет лаката широки са сваке стране. Улаз је био широк четрнаест лаката, а његови зидови били су три лакта дебели.</verse>
				<verse number="49">Трем је био двадесет лаката дуг и дванаест лаката широк. До њега се стизало преко једног степеништа, а са сваке стране носачâ трема били су стубови.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="41">
				<verse number="1">Онда ме човек одведе до Светиње и измери довратке: били су шест лаката широки са сваке стране.</verse>
				<verse number="2">Улаз је био десет лаката широк, а његови зидови пет лаката дебели. Он измери и Светињу: била је четрдесет лаката дуга и двадесет лаката широка.</verse>
				<verse number="3">Потом уђе у унутрашњу одају и измери довратке на улазу: сваки је био два лакта широк. Улаз је био шест лаката широк, а његови зидови седам лаката дебели.</verse>
				<verse number="4">Он онда измери и саму унутрашњу одају: била је двадесет лаката дуга и двадесет лаката широка дуж задњег краја Светиње. Он ми рече: »Ово је Светиња над светињама.«</verse>
				<verse number="5">Онда измери зид Храма: био је дебео шест лаката, а све побочне одаје око Храма биле су широке по четири лакта.</verse>
				<verse number="6">Побочне одаје биле су на три спрата, једна изнад друге, по тридесет одаја на сваком спрату. Свуда унаоколо на зиду Храма били су испусти који су служили као потпорњи за побочне одаје, па одаје нису биле спојене за зид Храма.</verse>
				<verse number="7">Ходник који је водио до побочних одаја око Храма био је шири на сваком наредном спрату. Ходник је спајао одаје свуда око Храма, па се цела та грађевина ширила од дна ка врху. Степениште је водило навише од доњег спрата до горњег преко средњег.</verse>
				<verse number="8">Видех да је око целог Храма узвишење које је чинило темељ побочних одаја. Било је висине мерничког штапа – шест лаката.</verse>
				<verse number="9">Спољашњи зид побочних одаја био је пет лаката дебео. Пролаз између побочних одаја Храма</verse>
				<verse number="10">и свештеничких одаја био је широк двадесет лаката свуда око Храма.</verse>
				<verse number="11">У пролазу су се налазили улази у побочне одаје, један на северу, а други на југу. Пролаз је свуда унаоколо био широк пет лаката.</verse>
				<verse number="12">Здање на западној страни, које је гледало на двориште Храма, било је седамдесет лаката широко. Зид здања био је свуда унаоколо пет лаката дебео, а дуг деведесет лаката.</verse>
				<verse number="13">Онда онај измери Храм: био је сто лаката дуг, а толико је било дуго и двориште и оно здање са својим зидовима.</verse>
				<verse number="14">На истоку је двориште Храма, заједно са прочељем Храма, било сто лаката широко.</verse>
				<verse number="15">Он потом измери дужину здања које је гледало на двориште иза Храма, укључујући и пролазе са сваке стране: износила је сто лаката. Светиња, Светиња над светињама и трем Храма,</verse>
				<verse number="16">као и прагови, узани прозори и пролази око ова три били су од земље до прозорâ обложени дрветом, а прозори су били застрти.</verse>
				<verse number="17">По свим зидовима од улаза до Светиње над светињама и свуда унаоколо по спољашњим зидовима, у једнаким размацима</verse>
				<verse number="18">били су наизменично изрезбарени херувими и палме. Сваки херувим имао је два лица:</verse>
				<verse number="19">лице човека према палми с једне стране и лице лава према палми с друге стране. Били су изрезбарени унаоколо по целом Храму:</verse>
				<verse number="20">од земље до изнад улаза херувими и палме били су изрезбарени по зиду Светиње.</verse>
				<verse number="21">Довраци у Светињи били су четвороугли. Испред улаза у Светињу над светињама било је нешто налик</verse>
				<verse number="22">на дрвени жртвеник, три лакта висок и два лакта дуг и широк. Његови углови, подножје и странице били су од дрвета. Човек ми рече: »Ово је сто који стоји пред ГОСПОДОМ.«</verse>
				<verse number="23">И Светиња и Светиња над светињама имале су двокрилна врата.</verse>
				<verse number="24">Свака врата имала су по два крила – по два крила на шаркама.</verse>
				<verse number="25">И на вратима Светиње били су изрезбарени херувими и палме попут оних на зидовима, а на прочељу трема била је дрвена надстрешница.</verse>
				<verse number="26">На бочним зидовима трема били су узани прозори с палмама изрезбареним са сваке стране. И побочне одаје Храма имале су надстрешнице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="42">
				<verse number="1">Онда ме онај човек одведе на северну страну, у спољашње двориште, и доведе ме до одаја преко пута дворишта Храма и здања на северној страни.</verse>
				<verse number="2">То здање, чија су врата гледала на север, било је сто лаката дуго и педесет лаката широко.</verse>
				<verse number="3">Дуж двадесет лаката унутрашњег дворишта и у делу преко пута плочника спољашњег дворишта, били су пролази, један изнад другог на три спрата.</verse>
				<verse number="4">Испред одаја пружао се унутрашњи пролаз, десет лаката широк и сто лаката дуг. Врата одаја гледала су на север.</verse>
				<verse number="5">Горње одаје биле су уже јер су им пролази одузимали више простора него одајама на доњем и средњем спрату.</verse>
				<verse number="6">Одаје су биле на три спрата, а пошто нису имале стубове као друга здања у дворишту, горње одаје биле су уже од оних на доњем и средњем спрату.</verse>
				<verse number="7">Био је ту један спољашњи зид дужине педесет лаката који је ишао дуж одаја и спољашњег дворишта.</verse>
				<verse number="8">Док је низ одаја уз спољашње двориште био дуг педесет лаката, онај до светилишта био је дуг сто лаката.</verse>
				<verse number="9">Доње одаје имале су улаз на источној страни, из спољашњег дворишта.</verse>
				<verse number="10">На јужној страни, дуж зида спољашњег дворишта, одмах уз двориште Храма и наспрам спољашњег зида, биле су одаје</verse>
				<verse number="11">испред којих је био пролаз. Ове одаје биле су исте као оне на северу – једнаке дужине и ширине и сличних излаза и размера. Слични улазима у одаје на северу</verse>
				<verse number="12">били су улази у одаје на југу. На почетку пролаза који је ишао напоредо са зидом који се пружао према истоку био је улаз у одаје.</verse>
				<verse number="13">Онда ми човек рече: »Северне и јужне одаје које гледају на двориште Храма јесу свете одаје, где ће свештеници који прилазе ГОСПОДУ јести најсветије жртвене приносе. Тамо ће стављати најсветије приносе – житне жртве, жртве за очишћење и жртве за кривицу – јер је то место свето.</verse>
				<verse number="14">Када свештеници уђу у Светињу, неће излазити у спољашње двориште док не одложе одећу у којој служе, јер је та одећа света. Морају да обуку другу одећу пре него што приђу месту које је за народ.«</verse>
				<verse number="15">Када је завршио мерење унутрашњости Храма, изведе ме напоље кроз источну капију, па измери све унаоколо.</verse>
				<verse number="16">Мерничким штапом измери источну страну: имала је пет стотина лаката.</verse>
				<verse number="17">Измери северну страну: имала је пет стотина лаката.</verse>
				<verse number="18">Измери јужну страну: имала је пет стотина лаката.</verse>
				<verse number="19">Онда се окрену на западну страну и измери је: имала је пет стотина лаката.</verse>
				<verse number="20">Тако је измерио цео простор на све четири стране. Унаоколо је био зид, пет стотина лаката дуг и пет стотина лаката широк, и раздвајао свето од поганог.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="43">
				<verse number="1">Онда ме онај човек доведе до капије која је гледала на исток,</verse>
				<verse number="2">а кад тамо – Слава Бога Израеловог долазила је са истока. Глас му је био као хучање великих вода, а земља је блистала од његове славе.</verse>
				<verse number="3">Виђење које видех било је слично виђењу које сам видео када је долазио да уништи град и попут виђењâ која сам видео крај реке Кевар, и ја падох ничице.</verse>
				<verse number="4">Слава ГОСПОДЊА уђе у Храм кроз капију која је гледала на исток.</verse>
				<verse number="5">Тада ме Дух подиже и одведе у унутрашње двориште, а кад тамо – Слава ГОСПОДЊА испунила Храм!</verse>
				<verse number="6">Док је онај човек стајао поред мене, чух глас како ми говори из Храма.</verse>
				<verse number="7">Он ми рече: »Сине човечији, ово је место мога престола и место за табане мојих ногу. Овде ћу довека боравити међу Израелцима. Израелски народ неће више скврнавити моје свето Име – ни они ни њихови цареви – својим блудничењем и лешевима својих царева на њиховим узвишицама.</verse>
				<verse number="8">Када су поставили свој праг до мога прага и своје довратке до мојих довратака, а само је зид био између мене и њих, оскврнавили су моје свето Име својим гнусобама. Зато сам их затро у свом гневу.</verse>
				<verse number="9">Нека сада склоне од мене своје блудничење и лешеве својих царева, и ја ћу довека живети међу њима.</verse>
				<verse number="10">»Сине човечији, опиши Храм израелском народу, да се постиде својих греха. Нека проуче овај нацрт,</verse>
				<verse number="11">па ако се постиде свега што су чинили, обзнани им пуни изглед Храма – како је уређен, његове излазе и улазе и све уредбе и законе за њега. Све то напиши пред њима, да би видели његов пуни изглед и држали се свих уредби за њега.</verse>
				<verse number="12">»А ово је закон за Храм: Сав простор око њега на врху гòре биће највећа светиња.«</verse>
				<verse number="13">»Ово су мере жртвеника у лактима, при чему је овај лакат за ширину длана дужи од обичног лакта: Јарак око њега дубок је један лакат и један лакат широк, а обруб око ивице јарка широк је један педаљ. А ево висине жртвеника:</verse>
				<verse number="14">Од јарка на земљи до доњег испуста висина је два лакта, а ширина један лакат, а од овог мањег испуста горе до већег испуста има четири лакта у висину и један лакат у ширину.</verse>
				<verse number="15">Огњиште жртвеника високо је четири лакта, а са огњишта се увис дижу четири рога.</verse>
				<verse number="16">Огњиште жртвеника је четвороугао, дванаест лаката дуг и дванаест лаката широк.</verse>
				<verse number="17">И горњи испуст је четвороугао, четрнаест лаката дуг и четрнаест лаката широк, са обрубом од пола лакта и јарком од једног лакта свуда унаоколо. Степениште жртвеника гледа на исток.«</verse>
				<verse number="18">Онда ми рече: »Сине човечији, овако каже Господ ГОСПОД: Ово ће бити уредбе за приношење жртава паљеница и запљускивање крви по жртвенику када буде изграђен.</verse>
				<verse number="19">Даћеш једног јунца као жртву за очишћење свештеницима, Левитима, Садоковим потомцима, који прилазе да служе преда мном, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="20">Узећеш јунчеве крви и премазати њоме четири рога жртвеника и четири угла горњег испуста и цео обруб. Тако ћеш очистити жртвеник и извршити обред помирења за њега.</verse>
				<verse number="21">Онда ћеш узети јунца за жртву за очишћење и спалити га на за то одређеном месту код Храма, ван светилишта.</verse>
				<verse number="22">»Сутрадан принеси јарца без мане као жртву за очишћење, а жртвеник нека буде очишћен као када је очишћен јунцем.</verse>
				<verse number="23">Када га очистиш, узми јунца и овна из стада, оба без мане,</verse>
				<verse number="24">и доведи их пред ГОСПОДА, а свештеници нека их поспу сољу и принесу ГОСПОДУ као жртве паљенице.</verse>
				<verse number="25">»Током седам дана, сваког дана спреми једног јарца за жртву за очишћење, а нека се спреми и један јунац и ован из стада, оба без мане.</verse>
				<verse number="26">Нека свештеници седам дана врше обред помирења за жртвеник и чисте га – тако ће га освештати.</verse>
				<verse number="27">Када прође ових седам дана, од осмог дана па надаље, нека свештеници на жртвенику приносе ваше жртве паљенице и жртве за заједништво. Тада ћу вас прихватити, говори Господ ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="44">
				<verse number="1">Онда ме онај човек одведе назад до спољашње капије светилишта, оне која гледа на исток, а она је била затворена.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ми рече: »Ова капија мора да остане затворена. Нека се не отвара и нека нико не улази кроз њу. Нека буде затворена, јер сам ја, ГОСПОД, Бог Израелов, ушао кроз њу.</verse>
				<verse number="3">Само владар сме да седи у капији и да једе пред ГОСПОДОМ. Нека владар улази кроз трем капије и истим путем нека излази.«</verse>
				<verse number="4">Онда ме онај човек одведе кроз северну капију до прочеља Храма. Погледах, а оно – Слава ГОСПОДЊА испунила Храм ГОСПОДЊИ, и падох ничице.</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД ми рече: »Сине човечији, помно пази, добро гледај и пажљиво слушај оно што ти говорим о уредбама за Дом ГОСПОДЊИ. Помно пази на то ко сме да уђе у Храм и из њега изађе, а ко не сме.</verse>
				<verse number="6">Кажи бунтовном израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Доста је било ваших гнусоба, израелски народе!</verse>
				<verse number="7">Оскврнавили сте мој Храм уводећи у моје светилиште туђинце необрезаног срца и тела док сте ми приносили храну, лој и крв. Тако сте својим гнусобама прекршили мој Савез.</verse>
				<verse number="8">Место да се старате о мојим светињама, ви сте туђинцима препустили старање о мом светилишту.</verse>
				<verse number="9">Овако каже Господ ГОСПОД: Нека више ниједан туђинац необрезаног срца и тела не улази у моје светилиште, чак ни дошљак који живи међу Израелцима.‘«</verse>
				<verse number="10">»‚Левити који су се удаљили од мене када је Израел кренуо странпутицом и који су одлутали од мене за својим идолима сносиће последице свога греха.</verse>
				<verse number="11">Они могу да служе у мом светилишту као чувари капија Храма и служитељи у њему. Могу да кољу жртве паљенице и друге клане жртве за народ и да стоје пред народом и служе му.</verse>
				<verse number="12">Али, зато што су служили народу пред својим идолима и наводили израелски народ да падне у грех, заклео сам се дигнуте руке да ће сносити последице свога греха, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="13">Више неће прилазити да ми служе као свештеници, нити ће прилазити било којем од мојих светих предмета или најсветијих жртвених приноса. Нека носе срамоту гнусоба које су починили.</verse>
				<verse number="14">Одредићу их да обављају сав посао и све друго везано за Храм што треба да се уради.‘«</verse>
				<verse number="15">»‚Али свештеници, Левити, Садокови потомци, који су верно извршавали дужности везане за моје светилиште када су Израелци одлутали од мене, нека прилазе да служе преда мном. Нека стоје преда мном да ми приносе лој и крв жртава, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="16">Нека једино они улазе у моје светилиште. Нека једино они прилазе моме столу да ми служе и обављају моју службу.</verse>
				<verse number="17">»‚Када они улазе кроз капије унутрашњег дворишта, нека имају на себи ланену одећу – нека не носе ништа вунено док служе на капијама унутрашњег дворишта или у Храму.</verse>
				<verse number="18">Нека на глави носе ланену чалму, а око паса ланено рубље. Нека не носе ништа од чега ће се знојити.</verse>
				<verse number="19">Када изађу у спољашње двориште, где је народ, нека скину са себе одећу у којој су служили и оставе је у светим одајама, па обуку другу одећу, да својом одећом не би освештали народ.</verse>
				<verse number="20">»‚Нека не брију главу и нека не пуштају дугу косу, већ нека се шишају.</verse>
				<verse number="21">Ниједан свештеник нека не пије вино када треба да уђе у унутрашње двориште.</verse>
				<verse number="22">Нека се не жене удовицама ни распуштеницама, него само девојкама израелског рода или удовицама свештеника.</verse>
				<verse number="23">Нека уче мој народ да разликује свето од обичног и показују му како да разликује нечисто од чистог.</verse>
				<verse number="24">»‚У споровима, нека свештеници буду судије и нека пресуђују у складу са мојим законима. Нека извршавају моје законе и моје уредбе везане за празнике које сам одредио, и нека моју суботу држе светом.</verse>
				<verse number="25">»‚Нека свештеник не прилази мртвацу, да се не укаља. Али, ако му је мртвац био отац или мајка, син или кћи, брат или неудата сестра, онда сме да се укаља.</verse>
				<verse number="26">Када се очисти, нека чека седам дана,</verse>
				<verse number="27">а када уђе у унутрашње двориште светилишта, да служи у светилишту, нека принесе жртву за очишћење за себе, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="28">»‚Свештеницима не припада никакво наследство – ја сам њихово наследство. Зато им не дајте ништа у посед у Израелу – ја сам њихов посед.</verse>
				<verse number="29">Храниће се житним жртвама, жртвама за очишћење и жртвама за кривицу и припадаће им све што је у Израелу неповратно предато ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="30">Припадаће им најбоље од свих првина и свих ваших посебних прилога. Даваћете им најбоље од млевеног жита, да благослов буде на вашим домовима.</verse>
				<verse number="31">Нека свештеници не једу ни птицу ни животињу која је угинула или су је растргле дивље животиње.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="45">
				<verse number="1">»‚Када будете додељивали земљу у наследство, принесите на дар ГОСПОДУ део земље као свети округ, двадесет пет хиљада лаката дуг и двадесет хиљада лаката широк. Цело то подручје биће свето.</verse>
				<verse number="2">Од тога, нека за светилиште буде комад земље од пет стотина лаката са пет стотина лаката, са педесет лаката чистине око њега.</verse>
				<verse number="3">Одмерите у светом округу комад земље двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк. На њему ће бити светилиште, Светиња над светињама.</verse>
				<verse number="4">Тај свети комад земље биће за свештенике који служе у светилишту и који прилазе да служе пред ГОСПОДОМ. На њему ће бити њихове куће и свето место за светилиште.</verse>
				<verse number="5">Нека Левитима који служе у Храму припадне комад земље двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк, као њихов посед где ће бити градови у којима ће живети.</verse>
				<verse number="6">»‚Граду дајте у посед подручје пет хиљада лаката широко и двадесет пет хиљада лаката дуго одмах уз свети део. Оно ће припадати целом израелском народу.‘«</verse>
				<verse number="7">»‚Владар нека добије земљу са обе стране подручја на коме су свети округ и градски посед. Она ће се протезати на запад од западне стране и на исток од источне стране овог подручја, напоредо са деловима додељеним племенима и с њима заједничким западним и источним границама.</verse>
				<verse number="8">Ова земља нека буде владарев посед у Израелу. Моји владари неће више угњетавати мој народ, већ ће дати израелском народу да поседује земљу по племенима.‘«</verse>
				<verse number="9">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Доста је било, владари Израелови! Оканите се свога насиља и угњетавања и чините оно што је право и праведно. Немојте више да истерујете мој народ са његовог поседа, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»‚Користите тачне ваге, тачну ефу и тачан бат.</verse>
				<verse number="11">Ефа и бат нека буду једнаки: по једну десетину хомера. Нека хомер буде основна мера за обоје.</verse>
				<verse number="12">Шекел нека садржи двадесет гера. Нека пет шекела буде пет шекела, нека десет шекела буде десет шекела, а педесет шекела нека вам буде једна мина.</verse>
				<verse number="13">»‚Ово је посебни прилог који ћете давати: Шестину ефе од сваког хомера пшенице и шестину ефе од сваког хомера јечма.</verse>
				<verse number="14">Прописана количина уља, мереног батом, јесте десетина бата од сваког кора, који садржи десет бата или један хомер, пошто десет бата чини један хомер.</verse>
				<verse number="15">Једну овцу из сваког стада од две стотине оваца са израелских пашњака. »‚Све ће ово бити за житне жртве, жртве паљенице и жртве за заједништво, да би се извршио обред помирења за народ, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="16">»‚Нека сав народ земље учествује у овом посебном прилогу за владара у Израелу.</verse>
				<verse number="17">Владар ће приносити жртве паљенице, житне жртве и жртве леванице о светковинама, младим месецима и суботама – о свим празницима израелског народа који су му одређени. Владар ће приносити жртве за очишћење, житне жртве, жртве паљенице и жртве за заједништво да би се извршио обред помирења за израелски народ.‘«</verse>
				<verse number="18">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Првог дана првог месеца узми јунца без мане и очисти светилиште.</verse>
				<verse number="19">Свештеник нека узме крви жртава за очишћење и њоме премаже довратке Храма, четири угла горњег испуста на жртвенику и довратке капија унутрашњег дворишта.</verse>
				<verse number="20">Тако ћете учинити и седмог дана тог месеца за свакога ко згреши ненамерно или из незнања. Тако ћете извршити обред помирења за Храм.</verse>
				<verse number="21">»‚Четрнаестог дана првог месеца почећете да славите Пасху, седмодневни празник, када се једе бесквасни хлеб.</verse>
				<verse number="22">Тога дана нека владар принесе јунца као жртву за очишћење за себе и за сав народ земље.</verse>
				<verse number="23">Свакога дана током седам дана Празника нека владар принесе седам јунаца и седам овнова без мане као жртве паљенице ГОСПОДУ и једног јарца за жртву за очишћење.</verse>
				<verse number="24">Уз сваког јунца нека принесе житну жртву од једне ефе и уз сваког овна од једне ефе, заједно са хином уља на сваку ефу.</verse>
				<verse number="25">Током седам дана празника који почиње петнаестог дана седмог месеца, нека владар принесе исто толико жртава за очишћење, жртава паљеница, житних жртава и уља.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="46">
				<verse number="1">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Капија унутрашњег дворишта која гледа на исток мора да буде затворена шест радних дана, али у суботу и на дан младог месеца нека буде отворена.</verse>
				<verse number="2">Нека владар улази споља кроз трем капије и стане крај довратка капије. Тада нека свештеници принесу његове жртве паљенице и жртве за заједништво, а он нека се поклони на прагу капије, па изађе. Али капија нека се не затвара до вечери.</verse>
				<verse number="3">Суботом и о младим месецима нека се народ земље клања пред ГОСПОДОМ на улазу те капије.</verse>
				<verse number="4">Жртва паљеница коју владар доноси ГОСПОДУ у суботу нека се састоји од шест мушких јагањаца и једног овна, све без мане.</verse>
				<verse number="5">Житна жртва која се приноси уз овна нека буде од једне ефе, а житна жртва уз јагањце може да буде колико хоће да дâ и један хин уља на сваку ефу.</verse>
				<verse number="6">На дан младог месеца нека принесе једног јунца, шест јагањаца и једног овна, све без мане.</verse>
				<verse number="7">Нека уз јунца принесе житну жртву од једне ефе и уз овна од једне ефе, а уз јагањце колико хоће да дâ и један хин уља на сваку ефу.</verse>
				<verse number="8">Када владар улази, нека улази кроз трем капије, а истим путем нека и излази.</verse>
				<verse number="9">»‚Када народ земље долази пред ГОСПОДА о празницима који су му одређени, ко уђе кроз северну капију да се поклони нека изађе кроз јужну капију, а ко уђе кроз јужну капију, нека изађе кроз северну капију. Нека се нико не враћа кроз капију на коју је ушао, него кроз ону на супротној страни.</verse>
				<verse number="10">Нека владар буде међу њима и нека улази када они улазе и излази када они излазе.</verse>
				<verse number="11">»‚О светковинама и празницима који су вам одређени, уз јунца приносите житну жртву од једне ефе и уз овна од једне ефе, а уз јагањце колико ко хоће да дâ и један хин уља на сваку ефу.</verse>
				<verse number="12">Када владар приноси жртву драговољну ГОСПОДУ, била то жртва паљеница или жртва за заједништво, капија која гледа на исток нека буде отворена. Нека кнез приноси своју жртву паљеницу или жртву за заједништво као што то чини у суботу. Потом нека изађе, а када он изађе, нека се капија затвори.‘«</verse>
				<verse number="13">»‚Свакога дана принесите јагње од годину дана без мане као жртву паљеницу ГОСПОДУ. Приносите га сваког јутра.</verse>
				<verse number="14">Уз њега сваког јутра принесите житну жртву од шестине ефе и трећину хина уља за квашење белог брашна. По трајној уредби ова житна жртва нека се непрестано приноси ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="15">Јагње и житне жртве и уље нека се приносе сваког јутра као редовна жртва паљеница.‘«</verse>
				<verse number="16">»Овако каже Господ ГОСПОД: ‚Ако владар једном од својих синова дарује део свога наследства, то ће припасти и његовим потомцима – биће њихов посед по наследству.</verse>
				<verse number="17">Али, ако део свога наследства дарује једном од својих слугу, слуга га може задржати до године слободе, када ће га вратити владару. Владарево наследство припада само његовим синовима – оно је њихово.</verse>
				<verse number="18">Нека владар не присваја ништа од наследства које припада народу, истерујући га с његовог поседа. Нека својим синовима дâ наследство само од свога поседа, да нико од мога народа не буде одвојен од свога поседа.‘«</verse>
				<verse number="19">Тада ме онај човек одведе кроз улаз крај капије до светих одаја за свештенике које гледају на север, и показа ми једно место на западној страни.</verse>
				<verse number="20">Он ми рече: »Ово је место где ће свештеници кувати жртве за кривицу и жртве за очишћење и пећи житне жртве, да их не би износили у спољашње двориште и тако освештали народ.«</verse>
				<verse number="21">Потом ме одведе у спољашње двориште и проведе ме около до сва четири угла, а оно – у сваком углу по једно двориште.</verse>
				<verse number="22">У четири угла спољашњег дворишта била су ограђена дворишта, четрдесет лаката дуга и тридесет лаката широка. Сва четири су била исте величине.</verse>
				<verse number="23">Око сваког од четири дворишта био је испуст од камена, с ложиштима свуда унаоколо испод испустâ.</verse>
				<verse number="24">Он ми рече: »Ово су кухиње где ће они који служе у Храму кувати клане жртве које приноси народ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="47">
				<verse number="1">Онај човек ме одведе назад до улаза у Храм, а кад тамо – вода истиче испод прага Храма према истоку – јер је прочеље Храма гледало на исток. Вода је истицала испод десне стране Храма, јужно од жртвеника.</verse>
				<verse number="2">Он ме онда изведе кроз северну капију и проведе ме около до спољашње капије која гледа на исток, а оно – с десне стране дотицала је вода.</verse>
				<verse number="3">Човек оде на исток, с мерничким ужетом у руци, и одмери хиљаду лаката, па ме поведе кроз воду која је била до глежња.</verse>
				<verse number="4">Он одмери још хиљаду лаката, и поведе ме кроз воду која је била до колена. Одмери још хиљаду, и поведе ме кроз воду која је била до паса.</verse>
				<verse number="5">Онда одмери још хиљаду лаката, али сада је то била река коју нисам могао прегазити. Вода је порасла и била толико дубока да се није могла прегазити, него само препливати.</verse>
				<verse number="6">Он ме упита: »Сине човечији, јеси ли видео ово?« Потом ме поведе назад до обале реке.</verse>
				<verse number="7">Када сам стигао онамо, а оно – много дрвећа с обе стране реке.</verse>
				<verse number="8">Он ми рече: »Ова вода тече према источној области и силази у Араву, где утиче у Мртво море, а када се улије у море, морска вода постаје слатка.</verse>
				<verse number="9">Мноштво живих створења живеће где год река протиче. Биће ту силно мноштво риба, јер ова вода дотиче онамо и претвара слану воду у слатку. Куд год река протиче, све оживљава.</verse>
				<verse number="10">Рибари ће стајати дуж обале од Ен-Гедија до Ен-Еглајима, и тамо ће ширити своје мреже да се осуше. Биће у њој риба од много врста – попут риба у Великом мору.</verse>
				<verse number="11">Али мочваре и ритови неће бити слатководни – остаће такви ради соли.</verse>
				<verse number="12">Воћке свих врста рашће дуж обе обале реке. Њихово лишће неће венути нити ће им плодови опадати. Рађаће сваког месеца, јер ће им дотицати вода из светилишта. Њихови плодови биће за јело, а лишће за лек.«</verse>
				<verse number="13">Овако каже Господ ГОСПОД: »Ово су међе по којима ћете поделити земљу за наследство међу дванаест Израелових племена, са два дела за Јосифа.</verse>
				<verse number="14">Изделићете земљу међу њима на једнаке делове. Зато што сам се заклео дигнуте руке да ћу је дати вашим праоцима, ова земља биће ваше наследство.</verse>
				<verse number="15">»Ово ће бити међе земље: »На северу ће ићи од Великог мора путем за Хетлон и поред Лево-Хамата до Цедада,</verse>
				<verse number="16">Беероте и Сиврајима, који лежи на граници између Дамаска и Хамата, све до Хацер-Хатихона, који је на граници Хаврана.</verse>
				<verse number="17">Дакле, северна међа ће се протезати од мора до Хацар-Енона, дуж северне границе Дамаска, са границом Хамата северно одатле.</verse>
				<verse number="18">»На истоку ће међа ићи између Хаврана и Дамаска, дуж реке Јордан, која ће бити граница између Гилада и Израела, све до Тамара на Мртвом мору. То ће бити источна међа.</verse>
				<verse number="19">»На југу ће међа ићи од Тамара, па све до водâ Мерива-Кадеша, а одатле дуж Египатског потока до Великог мора. То ће бити јужна међа.</verse>
				<verse number="20">»На западу, Велико море биће међа до преко пута Лево-Хамата. То ће бити западна међа.</verse>
				<verse number="21">»Разделите ову земљу међу собом према Израеловим племенима.</verse>
				<verse number="22">Доделите је у наследство себи и дошљацима који су се населили међу вама и који имају децу. Поступајте с њима као с рођеним Израелцима – нека с вама добију наследство међу Израеловим племенима.</verse>
				<verse number="23">У којем год племену да се дошљак насели, ту му дајте његово наследство«, говори Господ ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="48">
				<verse number="1">»Ово су племена по њиховим именима: »Дан ће имати део на северу, чија ће међа ићи путем за Хетлон до Лево-Хамата, а затим од Хацар-Енана од истока до запада крај северне границе Дамаска са Хаматом.</verse>
				<verse number="2">»Асир ће имати део уз Даново подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="3">»Нефталим ће имати део уз Асирово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="4">»Манасија ће имати део уз Нефталимово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="5">»Ефрем ће имати део уз Манасијино подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="6">»Рувим ће имати део уз Ефремово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="7">»Јуда ће имати део уз Рувимово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="8">»Уз границе Јудиног подручја, од истока до запада, биће део који ћете дати као посебан прилог. Он ће бити двадесет пет хиљада лаката широк, а дужина ће му, од истока до запада, бити једнака једном од племенских делова. Светилиште ће бити у средишту тога дела.«</verse>
				<verse number="9">»Посебни део који ћете дати ГОСПОДУ биће двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк.</verse>
				<verse number="10">То ће бити свети део за свештенике. Нека буде двадесет пет хиљада лаката дуг на северној страни, десет хиљада лаката на западној страни, десет хиљада лаката на источној страни и двадесет пет хиљада лаката на јужној страни. У средини нека буде светилиште ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="11">Тај део ће бити за освештане свештенике, Садокове потомке, који су ми верно служили и нису кренули странпутицом као други Левити када су Израелци кренули странпутицом.</verse>
				<verse number="12">Нека тај део буде посебан дар њима од светог дела земље, његов најсветији део, који ће се граничити с подручјем Левитâ.</verse>
				<verse number="13">Уз свештеничко подручје, Левити ће имати део двадесет пет хиљада лаката дуг и десет хиљада лаката широк.</verse>
				<verse number="14">Ништа од овога не сме да се прода или замени. То је најбољи део земље и не сме да пређе у друге руке, јер је одвојен за ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="15">»Преостали део, пет хиљада лаката широк и двадесет пет хиљада лаката дуг, нека буде за опште потребе града, за куће и чистину око града. Нека град буде у средини</verse>
				<verse number="16">и нека има ове мере: северна страна четири хиљаде пет стотина лаката, јужна страна четири хиљаде пет стотина лаката, источна страна четири хиљаде пет стотина лаката и западна страна четири хиљаде пет стотина лаката.</verse>
				<verse number="17">Нека чистина око града буде две стотине педесет лаката широка на све четири стране.</verse>
				<verse number="18">Оно што преостане од тога, што се граничи са светим делом и протеже се уз њега, биће десет хиљада лаката на источној страни и десет хиљада лаката на западној страни. Род са те земље нека буде за оне који опслужују град.</verse>
				<verse number="19">Они који опслужују град и обрађују ту земљу нека буду из свих Израелових племена.</verse>
				<verse number="20">Цео тај део нека буде четвороугао, двадесет пет хиљада лаката са двадесет пет хиљада лаката. Као посебан дар издвојићете свети део заједно са градским поседом.</verse>
				<verse number="21">»Оно што преостане са обе стране подручја које чине свети део и градски посед нека припадне владару. Владарев посед ће се протезати источно од двадесет пет хиљада лаката светог дела до источне границе и западно од двадесет пет хиљада лаката до западне границе. Оба ова подручја која иду напоредо с племенским деловима нека припадну владару, а свети део с храмским светилиштем нека буде у средини.</verse>
				<verse number="22">Тако ће посед Левитâ и градски посед бити у средини подручја које припада владару, а владарево подручје биће између граница Јуде и граница Венијамина.«</verse>
				<verse number="23">»Што се тиче осталих племена, Венијамин ће имати део од истока до запада.</verse>
				<verse number="24">»Симеон ће имати део уз Венијаминово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="25">»Исахар ће имати део уз Симеоново подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="26">»Завулон ће имати део уз Исахарово подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="27">»Гад ће имати део уз Завулоново подручје, од истока до запада.</verse>
				<verse number="28">»Јужна граница Гада ићи ће јужно од Тамара до водâ Мерива-Кадеша, а онда дуж Египатског потока до Великог мора.</verse>
				<verse number="29">»То је земља коју ћете доделити у наследство Израеловим племенима и то ће бити њихови делови«, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="30">»Ово ће бити градски излази: »Почев од северне стране, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга,</verse>
				<verse number="31">капије града добиће имена по Израеловим племенима. »Три капије на северној страни биће Рувимова капија, Јудина капија и Левијева капија.</verse>
				<verse number="32">»На источној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Јосифова капија, Венијаминова капија и Данова капија.</verse>
				<verse number="33">»На јужној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Симеонова капија, Исахарова капија и Завулонова капија.</verse>
				<verse number="34">»На западној страни, која је четири хиљаде пет стотина лаката дуга, биће три капије: Гадова капија, Асирова капија и Нефталимова капија.</verse>
				<verse number="35">»Укупна дужина зида око града биће осамнаест хиљада лаката. »А име града од тог времена надаље биће: Тамо је ГОСПОД.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="27">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Треће године владавине Јехојакима, цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опседе га.</verse>
				<verse number="2">Господ му предаде у руке Јехојакима, цара Јуде, и део предметâ из Божијег дома, које Навуходоносор однесе у храм свога бога у земљи Шинар и стави их у ризницу свога бога.</verse>
				<verse number="3">Затим цар Навуходоносор нареди главном евнуху Ашпеназу да из царске породице и виших сталежа доведе неколико Израелаца,</verse>
				<verse number="4">младићâ без мане, лепих, способних да уче, образованих, паметних и подобних да служе у царевој палати, и да их научи језику и књижевности Халдејаца.</verse>
				<verse number="5">Цар сваком од њих одреди дневно следовање хране и вина са своје трпезе. Требало је да се обучавају три године, а потом да уђу у цареву службу.</verse>
				<verse number="6">Међу њима су били и Јудеји Данило, Ананија, Мишаел и Азарја,</verse>
				<verse number="7">којима главни евнух даде нова имена: Данила назва Валтасар, Ананију Шадрах, Мишаела Мешах, а Азарју Аведнего.</verse>
				<verse number="8">Али Данило чврсто одлучи да се не укаља царевом храном и вином, па замоли евнуха да му омогући да се не укаља на тај начин.</verse>
				<verse number="9">Бог даде Данилу да евнух буде милостив и благонаклон према њему.</verse>
				<verse number="10">Евнух рече Данилу: »Бојим се свога господара, цара, који ти је одредио храну и пиће, јер ако види да си мршавији од осталих младића твојих година, због тебе ће ми одрубити главу.«</verse>
				<verse number="11">Тада Данило рече чувару кога је њему, Ананији, Мишаелу и Азарји одредио главни евнух:</verse>
				<verse number="12">»Молим те, покушај ово с нама, својим слугама: десет дана нам дај да једемо поврће и пијемо воду,</verse>
				<verse number="13">а онда наш изглед упореди са изгледом осталих младића, оних који једу цареву храну, па уради с нама, твојим слугама, онако како мислиш да треба.«</verse>
				<verse number="14">И чувар се сложи да тако покушају десет дана.</verse>
				<verse number="15">После десет дана, они су изгледали здравији и ухрањенији од свих младића који су јели цареву храну.</verse>
				<verse number="16">Стога чувар уклони бирану храну и вино које је требало да пију и даде им поврће.</verse>
				<verse number="17">Бог овој четворици младића даде знање и разумевање свих књига и мудрости. А Данило је умео да тумачи и виђења и снове.</verse>
				<verse number="18">Када је прошло време које је цар одредио, главни евнух изведе младиће пред Навуходоносора.</verse>
				<verse number="19">Цар поразговара са сваким од њих и виде да ниједан није раван Данилу, Ананији, Мишаелу и Азарји. Тако они ступише у цареву службу.</verse>
				<verse number="20">Из које год их је области мудрости и умности цар испитивао, њихово знање било је десет пута веће од знања чаробњакâ и гаталаца из целог његовог царства.</verse>
				<verse number="21">Данило остаде у царевој сужби све до прве године владавине цара Кира.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Друге године своје владавине, Навуходоносор је сањао сан који га је толико узнемирио да није могао да спава.</verse>
				<verse number="2">Стога он позва чаробњаке, гатаоце, врачаре и звездознанце да му га протумаче. Када су ови дошли и стали пред цара,</verse>
				<verse number="3">он им рече: »Сањао сам сан који ме мучи и желим да сазнам шта значи.«</verse>
				<verse number="4">Звездознанци му рекоше на арамејском: »Жив био довека, царе! Испричај нама, твојим слугама, тај сан, и ми ћемо га протумачити.«</verse>
				<verse number="5">»Моја одлука је неопозива«, одговори им цар. »Ако ми не кажете шта сам сањао и шта тај сан значи, даћу да вас исеку на комаде, а ваше куће претворе у гомиле крша.</verse>
				<verse number="6">Али, ако ми откријете и шта сам сањао и шта тај сан значи, добићете од мене поклоне, награде и велику част. Дакле, кажите ми шта сам сањао и шта тај сан значи.«</verse>
				<verse number="7">А они му опет рекоше: »Нека цар исприча свој сан нама, својим слугама, и ми ћемо га протумачити.«</verse>
				<verse number="8">Цар одговори: »Сигуран сам да хоћете да добијете на времену, јер увиђате да је моја одлука неопозива.</verse>
				<verse number="9">Ако ми не кажете шта сам сањао, има само једна казна за вас. Договорили сте се да ме лажете и обмањујете чекајући да се нешто промени. Дакле, кажите ми шта сам сањао, па ћу знати да то умете и да протумачите.«</verse>
				<verse number="10">Тада звездознанци рекоше цару: »Нема на свету човека који би могао да учини то што цар тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и силан, није тражио тако нешто ни од једног чаробњака, гатаоца или звездознанца.</verse>
				<verse number="11">То што цар тражи исувише је тешко и нико му то не може открити, осим богова, а они не живе међу људима.«</verse>
				<verse number="12">Цар се на то толико разгневи и разбесне да нареди да се погубе сви вавилонски мудраци.</verse>
				<verse number="13">Када је издата наредба да се побију мудраци, потражише и Данила и његове другове, да и њих побију.</verse>
				<verse number="14">Пажљиво бирајући речи, Данило се обрати Ариоху, заповеднику цареве страже, који је кренуо да побије вавилонске мудраце,</verse>
				<verse number="15">и упита га: »Зашто је цар издао тако строгу наредбу?« И Ариох му све објасни.</verse>
				<verse number="16">Тада Данило уђе код цара и замоли га да му дâ мало времена, па да ће му онда протумачити сан.</verse>
				<verse number="17">Затим се врати кући и све исприча својим друговима Ананији, Мишаелу и Азарји</verse>
				<verse number="18">и затражи од њих да се помоле Богу, који је на небесима, да им се смилује и открије им ову тајну, да њега и његове другове не погубе заједно са осталим вавилонским мудрацима.</verse>
				<verse number="19">Те ноћи Данилу се откри тајна у виђењу, па он благослови Бога, који је на небесима,</verse>
				<verse number="20">говорећи: »Нека је благословено Божије име довека; његова је мудрост и моћ.</verse>
				<verse number="21">Он мења доба и времена, цареве уклања и поставља, мудрима даје мудрост, проницљивима знање.</verse>
				<verse number="22">Он открива оно што је дубоко и тајно, зна шта је у тами, код њега светлост пребива.</verse>
				<verse number="23">Захваљујем ти и хвалим те, Боже мојих праотаца, што си ми дао мудрост и моћ и што си ми обзнанио оно за шта смо те молили – што си нам обзнанио царев сан.«</verse>
				<verse number="24">Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«</verse>
				<verse number="25">Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«</verse>
				<verse number="26">Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«</verse>
				<verse number="27">Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао,</verse>
				<verse number="28">али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи:</verse>
				<verse number="29">Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити.</verse>
				<verse number="30">А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.</verse>
				<verse number="31">»У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати.</verse>
				<verse number="32">Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе,</verse>
				<verse number="33">ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине.</verse>
				<verse number="34">Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их.</verse>
				<verse number="35">У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.</verse>
				<verse number="36">»То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.</verse>
				<verse number="37">»Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу.</verse>
				<verse number="38">Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата.</verse>
				<verse number="39">После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом.</verse>
				<verse number="40">А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства.</verse>
				<verse number="41">Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином.</verse>
				<verse number="42">Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко.</verse>
				<verse number="43">И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.</verse>
				<verse number="44">»У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека –</verse>
				<verse number="45">као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«</verse>
				<verse number="46">Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.</verse>
				<verse number="47">Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«</verse>
				<verse number="48">Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца.</verse>
				<verse number="49">Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Цар Навуходоносор направи златан кип шездесет лаката висок и шест лаката широк и постави га у равници Дури у покрајини Вавилон.</verse>
				<verse number="2">Он онда позва све сатрапе, управитеље, начелнике, саветнике, ризничаре, више и ниже судије и све друге званичнике покрајина да дођу на освештање кипа који је поставио.</verse>
				<verse number="3">Сви сатрапи, управитељи, начелници, саветници, ризничари, више и ниже судије и сви други званичници покрајина окупише се на освештању кипа који је цар Навуходоносор поставио и стадоше пред њега.</verse>
				<verse number="4">Тада гласник гласно објави: »Народи, народности и људи свих језика, ово вам се наређује:</verse>
				<verse number="5">чим чујете звук рога, фруле, цитре, лире, харфе, гајди или било ког другог музичког инструмента, падните на земљу и поклоните се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор.</verse>
				<verse number="6">Ко не падне и не поклони се, одмах ће бити бачен у ужарену пећ.«</verse>
				<verse number="7">И тако су, кад би чули звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, сви народи, народности и људи свих језика падали на земљу и клањали се златном кипу који је поставио цар Навуходоносор.</verse>
				<verse number="8">У то време, звездознанци дођоше и оптужише Јудеје.</verse>
				<verse number="9">Они рекоше цару Навуходоносору: »Жив био довека, царе!</verse>
				<verse number="10">Ти си, царе, издао наредбу да свако ко зачује звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента падне и поклони се златном кипу,</verse>
				<verse number="11">а да свако ко не падне и не поклони се кипу буде бачен у ужарену пећ.</verse>
				<verse number="12">Али неки Јудеји, они које си одредио да воде послове покрајине Вавилон – Шадрах, Мешах и Аведнего – не маре за тебе, царе. Они нити служе твојим боговима, нити се клањају златном кипу који си поставио.«</verse>
				<verse number="13">Тада Навуходоносор, силно бесан, позва Шадраха, Мешаха и Аведнега, па их доведоше пред цара.</verse>
				<verse number="14">Навуходоносор их упита: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, је ли истина да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном кипу који сам поставио?</verse>
				<verse number="15">Да ли сте спремни, када зачујете звук рога, фруле, цитре, харфе, лире, гајди или било ког другог музичког инструмента, да сместа паднете и поклоните се кипу који сам начинио? Ако му се не поклоните, бићете сместа бачени у ужарену пећ. И који бог вас тада може избавити из мојих руку?«</verse>
				<verse number="16">Шадрах, Мешах и Аведнего одговорише цару: »Не морамо да се у овоме бранимо пред тобом, Навуходоносоре.</verse>
				<verse number="17">Јер, ако нас баце у ужарену пећ, Бог коме служимо може да нас спасе од ње и он ће нас избавити из твоје руке.</verse>
				<verse number="18">Али, ако он то и не учини, царе, знај да ми нећемо да служимо твојим боговима ни да се клањамо златном кипу који си поставио.«</verse>
				<verse number="19">На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично,</verse>
				<verse number="20">па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ.</verse>
				<verse number="21">Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ.</verse>
				<verse number="22">Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега.</verse>
				<verse number="23">А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ.</verse>
				<verse number="24">Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?« Они одговорише: »Тако је, царе.«</verse>
				<verse number="25">А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!«</verse>
				<verse number="26">Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!« И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња.</verse>
				<verse number="27">Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру.</verse>
				<verse number="28">Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу.</verse>
				<verse number="29">Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.«</verse>
				<verse number="30">После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Цар Навуходоносор, људима свих народа, народности и језика, који живе на целом свету: Мир вам у изобиљу!</verse>
				<verse number="2">Мило ми је што могу да вам испричам о знамењима и чудима која ми је показао Свевишњи Бог.</verse>
				<verse number="3">Како су велика његова знамења! Како су силна његова чуда! Његово царство је вечно царство, његова власт кроз сва поколења!</verse>
				<verse number="4">Ја, Навуходоносор, мирно сам живео у својој кући и у благостању у својој палати</verse>
				<verse number="5">када сам сањао сан који ме уплашио. Док сам лежао на својој постељи, престравиле су ме слике и виђења која су ми прошла кроз главу.</verse>
				<verse number="6">Стога сам заповедио да пред мене доведу све вавилонске мудраце, да ми они протумаче тај сан.</verse>
				<verse number="7">Када су чаробњаци, врачеви, звездознанци и гатаоци стигли, испричао сам им шта сам сањао, али они нису умели да ми то протумаче.</verse>
				<verse number="8">На крају пред мене дође Данило, који се, по мом богу, зове и Валтасар и у коме је дух светих богова, и ја му испричах свој сан:</verse>
				<verse number="9">»Валтасаре, старешино чаробњакâ, знам да је у теби дух светих богова и да за тебе ниједна тајна није претешка. Ево шта сам видео у сну – кажи ми шта то значи.</verse>
				<verse number="10">Ово су виђења која су ми прошла кроз главу док сам лежао на својој постељи: Погледах, а кад тамо – усред земље дрво, силно високо.</verse>
				<verse number="11">Дрво порасте велико и снажно и високо до неба, тако да се видело до накрај земље.</verse>
				<verse number="12">Лишће му је било лепо, плодови обилни. На њему је било хране за све. Дивље животиње су под њим налазиле хлад, птице се гнездиле у његовим гранама и сва створења се хранила од њега.</verse>
				<verse number="13">»Док сам на својој постељи гледао ова виђења у својој глави, погледах, а кад тамо – свети стражар силази са неба</verse>
				<verse number="14">и силним гласом виче: ‚Посеците дрво и окрешите му гране! Почупајте му лишће и разбацајте плодове! Нека се разбеже животиње испод њега и птице са његових грана!</verse>
				<verse number="15">Али његов пањ са корењем оставите у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави! Нека га кваси роса са неба и нека живи међу животињама и биљем.</verse>
				<verse number="16">Нека му се људски ум промени и нека му се дâ животињски ум, све док не прође седам временâ.‘</verse>
				<verse number="17">»Ову одлуку објављују стражари, ову пресуду износе свети, да би живи знали да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће и над њима поставља најнезнатијега међу људима.</verse>
				<verse number="18">»То је сан који сам сањао, ја, цар Навуходоносор. Сада ми ти, Валтасаре, кажи шта он значи, јер нико од мудраца у мом царству није умео да ми га протумачи. Али ти можеш, јер је у теби дух светих богова.«</verse>
				<verse number="19">Данило, који се зове и Валтасар, остаде начас силно сметен, уплашен оним о чему је размишљао. А цар рече: »Валтасаре, нека те не плаши овај сан или његово значење.« Тада Валтасар одговори: »Господару, да се бар овај сан односи на твоје непријатеље, а његово значење на твоје душмане.</verse>
				<verse number="20">Дрво које си видео, које је израсло велико и снажно и до неба високо, тако да се видело све до накрај земље,</verse>
				<verse number="21">чије је лишће лепо и плодови обилни, на коме има хране за све и под којим бораве дивље животиње, а у гранама му се гнезде птице –</verse>
				<verse number="22">то дрво си ти, царе! Постао си велик и снажан. Толико велик си порастао да си досегао до неба, а твоја власт досеже до накрај земље.</verse>
				<verse number="23">Ти си, царе, видео стражара, светога, како силази са неба и каже: ‚Посеците дрво и уништите га, али оставите његов пањ са корењем у земљи, у оковима од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса са неба и нека живи међу дивљим животињама док му не прође седам временâ.‘</verse>
				<verse number="24">Ево значења, царе. Свевишњи је одредио да ово снађе мога господара цара:</verse>
				<verse number="25">Отераће те од људи, па ћеш живети међу дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву и квасиће те роса са неба. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.</verse>
				<verse number="26">А што се тиче заповести да се остави пањ са корењем, то значи да ће ти царство бити враћено када спознаш да Небеса владају.</verse>
				<verse number="27">Зато, царе, молим те прихвати мој савет: ослободи се својих греха праведношћу, а своје искварености милошћу према сиромасима, па ће се твоје благостање наставити.«</verse>
				<verse number="28">И све се то догодило цару Навуходоносору.</verse>
				<verse number="29">Дванаест месеци касније, док се шетао по крову царске палате у Вавилону,</verse>
				<verse number="30">цар рече: »Зар није велик Вавилон, који сам ја изградио својом силном моћи, да ми буде царски дом, на славу мога величанства!«</verse>
				<verse number="31">Док је он још изговарао ове речи, зачу се глас са неба: »Царе Навуходоносоре, чуј ово: Одузима ти се царство.</verse>
				<verse number="32">Бићеш отеран од људи и живећеш са дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.«</verse>
				<verse number="33">И сместа се испуни све што је речено о Навуходоносору. Отераше га од људи и јео је траву као говедо. Тело му је квасила роса са неба док му коса није порасла као орлово перје, а нокти као птичје канџе.</verse>
				<verse number="34">»Када је прошло речено време, ја, Навуходоносор, подигох поглед ка небу и разум ми се поврати, па благослових Свевишњега и дадох хвалу и част Ономе који је довека жив. Његова власт је вечна власт и његово царство кроз сва поколења!</verse>
				<verse number="35">Сви житељи земље су као ништа! Он чини како му драго са небеском војском и житељима земље. Нико не може да задржи његову руку ни да му каже: ‚Шта то радиш?‘</verse>
				<verse number="36">»Чим ми се повратио разум, вратише ми част и сјај на славу мога царства. Моји саветници и племићи ме потражише, и ја се поново учврстих у своме царству и постадох још већи него пре.</verse>
				<verse number="37">Сада ја, Навуходоносор, хвалим, величам и славим Цара неба, јер су сва његова дела истинита и сви његови поступци праведни, и он може да понизи охоле.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Цар Валтасар приреди велику гозбу за хиљаду својих племића, па је с њима пио вино.</verse>
				<verse number="2">Док је пио вино, заповеди да се донесу златне и сребрне посуде које је његов отац, цар Навуходоносор, био узео из Храма у Јерусалиму, па да из њих пију он, његови племићи, његове жене и његове наложнице.</verse>
				<verse number="3">Тако донеше златне посуде узете из Божијег храма у Јерусалиму, па су цар, његови племићи, његове жене и његове наложнице пили из њих.</verse>
				<verse number="4">Док су пили вино, хвалили су богове од злата, сребра, бронзе, гвожђа, дрвета и камена.</verse>
				<verse number="5">Тада се одједном појавише прсти људске руке и почеше да пишу по малтерисаном зиду царске палате близу великог свећњака. Цар виде руку која је писала,</verse>
				<verse number="6">и лице му пребледе и мисли га узнемирише. Зглобови у куковима му попустише, а колена почеше да му клецају.</verse>
				<verse number="7">Он повика да се доведу чаробњаци, звездознанци и гатаоци, па рече вавилонским мудрацима: »Ко прочита ово што пише и каже ми шта значи, биће обучен у пурпур, око врата ће му ставити златан ланац и биће трећи по владарском положају у царству.«</verse>
				<verse number="8">Тада сви мудраци дођоше пред цара, али ниједан није умео да прочита шта пише ни да каже цару шта то значи.</verse>
				<verse number="9">Цар Валтасар се још више уплаши и пребледе, а његови племићи се збунише.</verse>
				<verse number="10">А царица је чула буку коју су дигли цар и његови племићи, па уђе у гозбену дворану и рече: »Жив био довека, царе! Не узнемиравај се и не буди тако блед.</verse>
				<verse number="11">У твом царству има један човек у коме је дух светих богова. За време владавине твога оца показало се да је оштроуман и обдарен памећу и мудрошћу као богови. Њега је твој отац, цар Навуходоносор, поставио за старешину чаробњакâ, врачева, звездознанаца и гаталаца.</verse>
				<verse number="12">Показало се да тај Данило, кога је твој отац назвао Валтасар, има изузетне способности, знање и памет и вештину да тумачи снове, одгонета загонетке и решава замршене случајеве. Нека га позову, и он ће ти рећи шта ово значи.«</verse>
				<verse number="13">Тако Данила доведоше пред цара, који га упита: »Јеси ли ти Данило, један од јудејских изгнаника које је мој отац, цар, довео из Јудеје?</verse>
				<verse number="14">Чуо сам за тебе да је у теби дух богова и да си оштроуман и паметан и да поседујеш изузетну мудрост.</verse>
				<verse number="15">Довели су пред мене мудраце и врачеве да прочитају ово што пише и да ми кажу шта значи, али они нису умели да ми објасне ни једну једину реч.</verse>
				<verse number="16">Чуо сам да умеш да тумачиш и решаваш замршене случајеве. Ако успеш да прочиташ ово што пише и кажеш ми шта значи, обући ће те у пурпур, око врата ће ти ставити златан ланац и бићеш трећи по владарском положају у царству.«</verse>
				<verse number="17">Тада Данило одговори цару: »Задржи за себе своје поклоне, а своје награде дај неком другом. А ја ћу цару прочитати ово што пише и рећи му шта значи.</verse>
				<verse number="18">»Царе, Свевишњи Бог је твоме оцу Навуходоносору дао царство, велику моћ, славу и част.</verse>
				<verse number="19">Због велике моћи коју му је Бог дао, бојали су га се људи свих народа, народности и језика и дрхтали пред њим, јер је могао да убије кога је хтео или да поштеди живот коме је хтео, да уздигне или да понизи кога је хтео.</verse>
				<verse number="20">Али, када је постао бахат и окорео од охолости, уклоњен је са свога царског престола и одузета му је слава.</verse>
				<verse number="21">Отеран је од људи и дат му је ум животиње. Живео је међу дивљим магарцима и јео траву као говедо, а тело му је квасила роса са неба све док није спознао да Свевишњи Бог влада над људским царством и поставља над њим кога он хоће.</verse>
				<verse number="22">»А ти се, Валтасаре, његов сине, ниси понизио, иако си све то знао,</verse>
				<verse number="23">него си се дигао против Господара неба. Наредио си да ти се донесу судови из његовог Храма, па сте ти, твоји племићи, твоје жене и наложнице пили вино из њих. Хвалио си богове од сребра и злата, бронзе и гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују и не разумеју. А Богу у чијим је рукама цео твој живот и све што чиниш ниси указао част.</verse>
				<verse number="24">Зато је он послао руку која је написала овај натпис.</verse>
				<verse number="25">Ово је натпис који је написан: мене, мене, текел уфарсин***.</verse>
				<verse number="26">»А ево шта те речи значе: Мене: Бог је одбројао дане твом царству и учинио му крај.</verse>
				<verse number="27">Текел: Измерен си на ваги и показало се да си сувише лак.</verse>
				<verse number="28">Перес: Твоје царство је подељено и дато Међанима и Персијанцима.«</verse>
				<verse number="29">Тада Валтасар издаде заповест, и Данила обукоше у пурпур, око врата му ставише златан ланац и прогласише га за трећег по владарском положају у царству.</verse>
				<verse number="30">Те исте ноћи убише Валтасара, цара Халдејаца,</verse>
				<verse number="31">а царство преузе Дарије Међанин, који је имао шездесет две године.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Дарије одлучи да постави сто двадесет сатрапа да владају над целим царством</verse>
				<verse number="2">и три надгледника, од којих је један био Данило, којима ће сатрапи полагати рачун, да цар не би трпео штету.</verse>
				<verse number="3">А Данило се својим изузетним способностима толико истицао међу осталим надгледницима и сатрапима да цар науми да га постави над целим царством.</verse>
				<verse number="4">Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран.</verse>
				<verse number="5">Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.«</verse>
				<verse number="6">Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека!</verse>
				<verse number="7">Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму.</verse>
				<verse number="8">Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«</verse>
				<verse number="9">И цар Дарије потписа наредбу.</verse>
				<verse number="10">Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада.</verse>
				<verse number="11">Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост,</verse>
				<verse number="12">па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?« Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.«</verse>
				<verse number="13">Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.«</verse>
				<verse number="14">Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио.</verse>
				<verse number="15">Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.«</verse>
				<verse number="16">Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму. Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!«</verse>
				<verse number="17">Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза.</verse>
				<verse number="18">Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи.</verse>
				<verse number="19">Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме.</verse>
				<verse number="20">Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?«</verse>
				<verse number="21">А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе!</verse>
				<verse number="22">Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.«</verse>
				<verse number="23">Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога.</verse>
				<verse number="24">Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости.</verse>
				<verse number="25">Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи: »Мир вам у изобиљу!</verse>
				<verse number="26">»Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја.</verse>
				<verse number="27">Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.«</verse>
				<verse number="28">Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао.</verse>
				<verse number="2">Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море!</verse>
				<verse number="3">Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих.</verse>
				<verse number="4">Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум.</verse>
				<verse number="5">Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘</verse>
				<verse number="6">»После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт.</verse>
				<verse number="7">»После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова.</verse>
				<verse number="8">Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила.</verse>
				<verse number="9">»Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ.</verse>
				<verse number="10">Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише.</verse>
				<verse number="11">»И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ.</verse>
				<verse number="12">Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време.</verse>
				<verse number="13">»Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега.</verse>
				<verse number="14">Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«</verse>
				<verse number="15">»Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме.</verse>
				<verse number="16">Приђох једноме који је тамо стајао и замолих га да ми каже право значење свега овог. И он ми рече и обзнани шта то значи:</verse>
				<verse number="17">‚Оне четири велике звери четири су цара који ће се уздићи на земљи.</verse>
				<verse number="18">Али, свети Свевишњега преузеће царство и оно ће бити њихово довека – заувек и довека.‘</verse>
				<verse number="19">»Затим хтедох да сазнам истину о четвртој звери, која је била различита од других и најужаснија, са својим гвозденим зубима и бронзаним канџама, која је прождирала своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало.</verse>
				<verse number="20">Хтео сам да сазнам и шта значи оних десет рогова на њеној глави и онај рог који је израстао, пред којим су три рога пала – рог са очима и устима која су хвалисаво говорила, и који је изгледао силнији од осталих рогова.</verse>
				<verse number="21">Док сам гледао, тај рог је ратовао против светих и побеђивао их</verse>
				<verse number="22">све док Прадавни није дошао и пресудио у корист светих Свевишњега и док није дошло време да свети преузму царство.</verse>
				<verse number="23">»Он овако рече: ‚Четврта звер је четврто царство које ће се појавити на земљи. Оно ће бити различито од свих осталих царстава и прождреће целу земљу, згазити је и смрвити.</verse>
				<verse number="24">Њених десет рогова десет је царева који ће доћи из тог царства. После њих ће се појавити цар који ће бити различит од ових пре њега и покориће три цара.</verse>
				<verse number="25">Говориће против Свевишњега, тлачити његове свете и хтети да промени утврђена времена и законе. Свети ће бити предати у његове руке на једно време, два времена и пола времена.</verse>
				<verse number="26">Али, суд ће заседати и одузети му власт, уништити је и затрти довека.</verse>
				<verse number="27">Тада ће царство и власт и слава свих царстава под небом бити дати светима – народу Свевишњега. Његово царство је вечно и сви владари ће му служити и покоравати му се.‘</verse>
				<verse number="28">»Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">»Треће године владавине цара Валтасара, ја, Данило, имао сам још једно виђење после оног које сам имао раније.</verse>
				<verse number="2">У том виђењу видех себе у тврђави града Сузе, у покрајини Елам, и у виђењу сам био крај прокопа Улаја.</verse>
				<verse number="3">Подигох поглед, а кад тамо – ован стоји крај прокопа. Имао је два рога, оба дугачка, али је један био дужи од другог, а израстао је касније.</verse>
				<verse number="4">Видех овна како боде на запад, на север и на југ. Ниједна животиња није могла да му се одупре ни да се отргне од његове власти. Радио је шта год је хтео и осилио се.</verse>
				<verse number="5">»Док сам размишљао о томе, а оно – са запада дође јарац. Прешао је преко целе земље не додирујући тле, а међу очима је имао силан рог.</verse>
				<verse number="6">Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега.</verse>
				<verse number="7">Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти.</verse>
				<verse number="8">»Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света.</verse>
				<verse number="9">Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи.</verse>
				<verse number="10">Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их.</verse>
				<verse number="11">Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште.</verse>
				<verse number="12">Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио.</verse>
				<verse number="13">»Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘</verse>
				<verse number="14">»Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘«</verse>
				<verse number="15">»Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек.</verse>
				<verse number="16">»Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘</verse>
				<verse number="17">»Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице. »Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘</verse>
				<verse number="18">»А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи. »Он ме дотаче и подиже на ноге,</verse>
				<verse number="19">па рече: ‚Ево, рећи ћу ти шта ће се догодити касније, у време срџбе, јер ће крај бити у одређено време.</verse>
				<verse number="20">Двороги ован кога си видео представља цареве Медије и Персије.</verse>
				<verse number="21">Рутави јарац је цар Грчке, а онај велики рог међу његовим очима је први цар.</verse>
				<verse number="22">Четири рога која су израсла на месту оног поломљеног рога представљају четири царства која ће настати из његовог народа, али неће имати његову снагу.</verse>
				<verse number="23">Пред крај њиховог царства, када се ти бунтовници потпуно изопаче, појавиће се један окрутан цар, вешт у сплеткама.</verse>
				<verse number="24">Постаће силно моћан, али не својом снагом. Изазваће запањујуће уништење и успевати у свему што предузме. Уништиће моћне и свети народ.</verse>
				<verse number="25">Својом лукавошћу учиниће да превара напредује. Узохолиће се и уништити многе у време мира, а супротставиће се и Кнезу над кнежевима. Али биће скршен, и то не људском руком.</verse>
				<verse number="26">»‚Ово виђење о вечерима и јутрима које ти је дато истинито је. Али ти га запечати, јер је оно за далеку будућност.‘</verse>
				<verse number="27">»Ја, Данило, занемоћах, па сам био болестан неколико дана. Потом устадох и наставих да обављам послове за цара. Оно виђење ме је сасвим збунило и нисам га разумео.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">»Прве године владавине Дарија сина Ксерксовог, пореклом Међанина, који је био владар Халдејског царства,</verse>
				<verse number="2">ја, Данило, увидех из Писама, из речи ГОСПОДЊЕ која је дошла пророку Јеремији, да ће Јерусалим лежати опустошен седамдесет година.</verse>
				<verse number="3">Стога се обратих Господу Богу молитвама и молбама, постећи у кострети и пепелу.</verse>
				<verse number="4">Молио сам се ГОСПОДУ, своме Богу, признајући: »‚Господе, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави с онима који те воле и држе се твојих заповести:</verse>
				<verse number="5">»‚Грешили смо и понашали се покварено, били смо опаки, бунили се и окренули се од твојих заповести и законâ.</verse>
				<verse number="6">Нисмо слушали твоје слуге, пророке, који су у твоје име говорили нашим царевима, поглаварима, праоцима и свему народу земље.</verse>
				<verse number="7">»‚Твоја је, Господе, праведност, а на нама је данас срамота – на Јудејима, Јерусалимљанима и на целом Израелу, близу и далеко, у свим земљама у које си их отерао зато што су ти били неверни.</verse>
				<verse number="8">»‚ГОСПОДЕ, срамота је на нама и нашим царевима, поглаварима и праоцима, јер смо згрешили против тебе.</verse>
				<verse number="9">»‚Господ, наш Бог, милостив је и опрашта, иако смо се побунили против њега</verse>
				<verse number="10">и нисмо слушали ГОСПОДА, Бога, ни држали се законâ које нам је дао преко својих слугу пророка.</verse>
				<verse number="11">Сав Израел је прекршио твој Закон и окренуо се од тебе, не слушајући те. Зато су се на нас излила проклетства и осуда изречена уз заклетву, записани у закону Мојсија, слуге Божијег, јер смо згрешили против Бога.</verse>
				<verse number="12">»‚Он је испунио оно што је рекао да ће учинити против нас и наших владара наваливши на нас велику несрећу – под небом се никад није догодило то што се догодило у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="13">Баш као што је записано у Мојсијевом закону, дошла је на нас сва ова несрећа, али ми нисмо потражили наклоност ГОСПОДА, нашега Бога, окренувши се од наших греха и приклонивши се твојој истини.</verse>
				<verse number="14">А ГОСПОД је бдео над несрећом и навалио ју је на нас, јер је ГОСПОД, наш Бог, праведан у свему што чини – а ми га нисмо слушали.</verse>
				<verse number="15">»‚А сада, Господе Боже наш, који си моћном руком извео свој народ из Египта и тако стекао Име које траје до дана данашњег, ми смо згрешили и били опаки.</verse>
				<verse number="16">Господе, по свој својој праведности, одврати свој гнев и срџбу од Јерусалима, свога града, свога светог брда. Наши греси и злодела наших праотаца учинили су да Јерусалим и твој народ буду ругло свима који нас окружују.</verse>
				<verse number="17">»‚Сада, Господе, саслушај молитве свога слуге и његове молбе за милост. Својим лицем обасјај опустошено светилиште, себе ради, Господе.</verse>
				<verse number="18">Саслушај ме, Боже мој, отвори очи и погледај нашу пустош и град који се зове твојим Именом. Не молимо те зато што смо праведни, већ због твоје велике самилости.</verse>
				<verse number="19">»‚Господе, чуј! Господе, опрости! Господе, саслушај и учини! Себе ради, Боже мој, не оклевај, јер се твој град и твој народ зову твојим Именом.‘«</verse>
				<verse number="20">»Док сам још ово говорио, молећи се и признајући своје грехе и грехе свога народа, Израела, износећи своју молбу за милост ГОСПОДУ, своме Богу, за његово свето брдо,</verse>
				<verse number="21">док сам, дакле, још говорио молећи се, Гаврило, човек кога сам био видео у оном првом виђењу, долете до мене у брзом лету и дотаче ме у време вечерње жртве.</verse>
				<verse number="22">»Он ме поучи, рекавши: ‚Данило, дошао сам да ти дам разборитости и умности.</verse>
				<verse number="23">Чим си почео да се молиш, стигао је одговор, и ја сам дошао да ти га објавим, јер си Божији миљеник. Стога размисли о поруци и схвати виђење:</verse>
				<verse number="24">»‚Седамдесет седмица одређено је твоме народу и твоме светом граду да се оконча преступ, да се докрајчи грех, да се изврши помирење за злодела, да се уведе вечна праведност, да се запечате виђења и пророци и да се помаже Свети над светима.</verse>
				<verse number="25">»‚Знај и разумеј: од када буде издата заповест да се обнови и изгради Јерусалим до Помазаника, Владара, проћи ће седам седмица и шездесет две седмице. Биће поново изграђен са тргом и опкопом, али у време невоље.</verse>
				<verse number="26">А после шездесет две седмице, Помазаник ће бити погубљен и неће имати ништа. Народ владара који ће доћи уништиће град и светилиште. Крај ће доћи као потоп: до краја рата одређено је пустошење.</verse>
				<verse number="27">Он ће склопити савез са многима за једну седмицу, а половином те седмице окончаће жртве и приносе. На врху Храма биће грозота пустошења док се крај који је одређен не обори на пустошника.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети. Разумевање поруке дође му у виђењу.</verse>
				<verse number="2">»Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости.</verse>
				<verse number="3">Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице.</verse>
				<verse number="4">Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар,</verse>
				<verse number="5">подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата!</verse>
				<verse number="6">Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва.</verse>
				<verse number="7">Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.</verse>
				<verse number="8">»Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно.</verse>
				<verse number="9">Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице.</verse>
				<verse number="10">»Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке.</verse>
				<verse number="11">»Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘ »Када ми је то рекао, устадох дрхтећи.</verse>
				<verse number="12">»Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих.</verse>
				<verse number="13">Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије,</verse>
				<verse number="14">а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘</verse>
				<verse number="15">»Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.</verse>
				<verse number="16">»Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим. »Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам.</verse>
				<verse number="17">Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘</verse>
				<verse number="18">»Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи,</verse>
				<verse number="19">па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘ »Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘</verse>
				<verse number="20">»А он рече: ‚Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да се борим против заповедника Персије, а када ја одем, доћи ће заповедник Грчке.</verse>
				<verse number="21">Али, прво ћу ти рећи шта је записано у Књизи истине. Нема никога ко ме подржава против ових, осим Михаила, вашег заповедника.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">»‚Уз њега сам прве године владавине Дарија Међанина стајао да га охрабрим и оснажим.‘«</verse>
				<verse number="2">»‚А сада ћу ти открити истину: Још три цара ће се појавити у Персији, а онда четврти, који ће бити богатији од свих осталих. Када због свога богатства стекне силну моћ, све ће подићи против грчког царства.</verse>
				<verse number="3">Тада ће се појавити моћан цар, који ће владати великом силом и чинити како му драго.</verse>
				<verse number="4">На врхунцу његове моћи његово царство ће се распасти и разделити на четири стране света. Али оно неће припасти његовим потомцима и неће бити онако моћно као за његове владавине, јер ће његово царство бити ишчупано и дато другима.</verse>
				<verse number="5">»‚Цар Југа ће постати моћан, али један од његових заповедника постаће још моћнији од њега и својом великом моћи владати својим царством.</verse>
				<verse number="6">После неколико година, њих двојица ће склопити савез. Кћи цара Југа доћи ће цару Севера да склопе споразум, али тиме неће сачувати своју моћ, а ни он ни његова моћ неће потрајати. У то време ће бити предати она, њена пратња, њен отац и онај који ју је подржавао.</verse>
				<verse number="7">»‚Тада ће се дићи један из њене лозе да заузме њено место. Он ће напасти војску цара Севера и продрети у његову тврђаву. Бориће се с њима и победити.</verse>
				<verse number="8">Однеће у Египат као плен њихове богове, ливене ликове и драгоцене предмете од сребра и злата. Потом ће неколико година оставити цара Севера на миру.</verse>
				<verse number="9">»‚Тада ће цар Севера напасти цара Југа, али ће се вратити у своју земљу.</verse>
				<verse number="10">Онда ће се његови синови спремити за рат и окупити силну војску, која ће навалити незадрживо као потоп и продрети све до тврђаве цара Југа.</verse>
				<verse number="11">»‚Цар Југа ће побеснети и изаћи у бој против цара Севера, који ће подићи велику војску, али ће она бити поражена.</verse>
				<verse number="12">А када та велика војска буде поражена, он ће се узохолити и убити много хиљада, али се неће одржати</verse>
				<verse number="13">јер ће цар Севера окупити другу војску, већу од оне пређашње. После неколико година, напашће са великом, добро опремљеном војском.</verse>
				<verse number="14">У то време ће се многи дићи против цара Југа, а дићи ће се и неки насилници из твога народа, да се испуни ово виђење, али неће успети.</verse>
				<verse number="15">Цар Севера ће доћи и подићи опсадни насип и освојити утврђени град. Снаге Југа неће моћи да се одупру, чак ни најбољи војници неће одолети.</verse>
				<verse number="16">Нападач ће чинити шта год хоће и нико му се неће супротставити. Утврдиће се у Лепој земљи и имати моћ да је уништи.</verse>
				<verse number="17">Одлучиће да дође са свим снагама свога царства и склопиће савез са царем Југа и дати му једну своју кћер за жену, али његов наум неће успети ни помоћи му.</verse>
				<verse number="18">»‚Тада ће се окренути на земље уз обалу и заузети многе од њих. Али један заповедник ће окончати његову бахатост и извргнути га срамоти.</verse>
				<verse number="19">Тада ће се окренути на тврђаве своје земље, али ће посрнути и пасти, и више га неће бити.</verse>
				<verse number="20">»‚Његов наследник ће послати порезника да би одржао сјај царства, али ће после кратког времена погинути, иако не у размирици или бици.</verse>
				<verse number="21">»‚Наследиће га једна ништарија, недостојна царске части. Доћи ће у време мира и сплеткама задобити царство.</verse>
				<verse number="22">Силна војска биће отплављена и скршена пред њим заједно са владаром Савеза.</verse>
				<verse number="23">Када склопи споразум с њим, послужиће се преваром и доћи на власт са свега неколико људи.</verse>
				<verse number="24">Када се најбогатије покрајине буду осећале сигурно, провалиће у њих и урадити оно што ниједан од његових отаца ни праотаца није урадио. Својима ће делити отето, опљачкано и благо и смишљати како да освоји тврђаве, али само за неко време.</verse>
				<verse number="25">Скупиће снагу и храброст и с великом војском напасти цара Југа. Цар Југа ће кренути у рат с великом и веома јаком војском, али неће моћи да се одбрани због сплетки које су сковали против њега.</verse>
				<verse number="26">Скршиће га они који су јели за његовом трпезом. Његова војска биће савладана и многи ће пасти покошени.</verse>
				<verse number="27">Тада ће ова два цара са злим побудама у срцу сести за исту трпезу и лагати један другога, али од тога им неће бити никакве користи, јер ће крај доћи у одређено време.</verse>
				<verse number="28">Цар Севера ће се вратити у своју земљу са великим благом, али ће у срцу бити против светог Савеза. Учиниће оно што је наумио и онда ће се вратити у своју земљу.</verse>
				<verse number="29">»‚У одређено време поново ће напасти Југ, али сада неће бити као први пут.</verse>
				<verse number="30">Напашће га китимске лађе и он ће се уплашити. Стога ће се окренути и искалити свој бес на светом Савезу. Вратиће се и посаветовати се са онима који су оставили свети Савез.</verse>
				<verse number="31">Његова војска ће доћи и оскврнавити храмску тврђаву, укинути свакодневну жртву и поставити грозоту пустошења.</verse>
				<verse number="32">Ласкањем ће искварити оне који су прекршили Савез. Али они који познају свога Бога снажно ће му се одупрети.</verse>
				<verse number="33">»‚Мудри људи у народу поучиће многе, иако ће неко време бити затирани мачем и огњем, сужањством и пљачком.</verse>
				<verse number="34">Док буду затирани, биће им пружана мала помоћ, а многи ће им се неискрено придружити.</verse>
				<verse number="35">Неки од мудрих биће убијени, да се народ прекали, пречисти и очисти до времена краја, који ће доћи у одређено време.‘«</verse>
				<verse number="36">»‚Цар ће чинити како му се прохте. Уздизаће и величати самога себе изнад сваког бога и говорити грозне хуле против Бога над боговима. Имаће успеха све док се не наврши време срџбе, јер оно што је одређено мора да се догоди.</verse>
				<verse number="37">Он неће марити ни за богове својих праотаца, ни за онога кога воле жене, ни за било ког другог бога, него ће самога себе узвисити над свима.</verse>
				<verse number="38">Место њих славиће бога тврђава. Бога кога његови праоци нису познавали славиће златом и сребром, драгим камењем и драгоценостима.</verse>
				<verse number="39">Напашће и најјаче тврђаве уз помоћ туђега бога и велику част указати онима који га признају. Постављаће их за владаре над многима и разделити им земљу као награду.</verse>
				<verse number="40">»‚У време краја, цар Југа ће заратити с њим, а цар Севера ће навалити на њега борним колима, коњаницима и многим лађама. Упашће у многе земље и проћи кроз њих као поплава,</verse>
				<verse number="41">а упашће и у Лепу земљу. Многе земље ће пасти, али ће се Едом, Моав и део Амонаца избавити из његових руку.</verse>
				<verse number="42">Он ће проширити своју власт на многе земље – ни Египат му неће измаћи.</verse>
				<verse number="43">Имаће власт над благом у злату и сребру и свим драгоценостима Египта, а покориће и Либијце и Кушане.</verse>
				<verse number="44">Али, узнемириће га вести са истока и севера, па ће у силном бесу кренути да уништи и затре многе.</verse>
				<verse number="45">Разапеће своје царске шаторе између мора и лепе свете горе. Али и њему ће доћи крај и нико му неће помоћи.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">»‚У то време ће устати Михаило, велики заповедник који штити твој народ. Настаће време невоље какво није било од постанка народа па до тада. Али тада ће твој народ бити избављен – свако чије се име нађе записано у Књизи.</verse>
				<verse number="2">Пробудиће се мноштва оних који спавају у земаљском праху – једни за вечни живот, а други за срамоту и вечни презир.</verse>
				<verse number="3">Мудри ће сијати као сјај небеса, а они који многе доводе праведности као звезде – заувек и довека.</verse>
				<verse number="4">А ти, Данило, чувај ове речи у тајности и запечати ову књигу до времена краја. Многи ће ићи овамо и онамо да увећају знање.‘</verse>
				<verse number="5">»Тада ја, Данило, погледах, а кад тамо – друга двојица су стајала, један на овој обали реке, а други на другој обали.</verse>
				<verse number="6">Један од њих упита оног човека обученог у лан, који је био над водама реке: ‚Још колико до испуњења ових чуда?‘</verse>
				<verse number="7">»Онај човек обучен у лан, који је био над водама реке, подиже десницу и левицу ка небу и ја чух како се заклиње Оним који живи довека: ‚После једног времена, два времена и пола времена. Када моћ светог народа буде скршена, све ово ће се довршити.‘</verse>
				<verse number="8">»Чуо сам, али нисам разумео, па упитах: ‚Господару, како ће се све ово довршити?‘</verse>
				<verse number="9">»А он одговори: ‚Иди својим путем, Данило, јер ове речи су тајне и запечаћене су до времена краја.</verse>
				<verse number="10">Многи ће бити очишћени, избељени и пречишћени, а опаки ће и даље бити опаки. Ниједан опаки неће разумети, али мудри ће разумети.</verse>
				<verse number="11">»‚Од времена када буде укинута свакодневна жртва до дана када буде постављена грозота пустошења проћи ће хиљаду две стотине деведесет дана.</verse>
				<verse number="12">Благо оном ко чека и дочека хиљаду три стотине тридесет пет дана.</verse>
				<verse number="13">А ти иди својим путем до краја. Ти ћеш умрети, а на крају времена ћеш устати да примиш своју награду.‘«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="28">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА која је дошла Осији сину Бееријевом у време Озије, Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, и Јаровама сина Јоашевог, цара Израела.</verse>
				<verse number="2">Када је ГОСПОД први пут говорио преко Осије, рече му: »Иди и ожени се блудницом и имај с њом децу блудничења, јер се земља одала блуду окренувши се од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="3">И Осија узе за жену Гомер кћер Дивлајимову, и она затрудне и роди му сина.</verse>
				<verse number="4">ГОСПОД му рече: »Дај му име Јизреел, јер ћу ускоро казнити Јехуову владарску кућу због покоља у Јизреелу и учинити крај Израеловом царству.</verse>
				<verse number="5">Тога дана ћу у долини Јизреел сломити Израелов лук.«</verse>
				<verse number="6">Гомер опет затрудне и роди кћер, а ГОСПОД рече Осији: »Дај јој име Ло-Рухама, јер више нећу волети израелски народ и нећу му опростити.</verse>
				<verse number="7">Али, волећу народ Јуде и спасти га ГОСПОДОМ, његовим Богом, а не луком или мачем или битком или коњима или коњаницима.«</verse>
				<verse number="8">Када је престала да доји Ло-Рухаму, Гомер опет затрудне и роди још једног сина.</verse>
				<verse number="9">Тада ГОСПОД рече: »Дај му име Ло-Ами, јер ви нисте мој народ, а ја нисам ваш Бог.«</verse>
				<verse number="10">»Али Израелаца ће опет бити као песка на морској обали, који не може да се измери ни преброји. На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.</verse>
				<verse number="11">Народ Јудин и народ Израелов опет ће се ујединити и изабрати себи једног вођу, па ће живети у благостању у земљи, јер ће дан Јизреела бити велик.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">»Кажите својој браћи: ‚Ами ‘ и својим сестрама: ‚Рухама ‘.«</verse>
				<verse number="2">»Поведите парницу против своје мајке, поведите парницу јер ми није жена, а ја јој нисам муж. Нека одбаци блудничење од себе и прељубу између својих дојки,</verse>
				<verse number="3">да је не скинем голу и не учиним да буде као на дан свога рођења, да је не претворим у пустињу, у земљу испуцалу да је не претворим и не уморим је жеђу.</verse>
				<verse number="4">»Њену децу нећу волети, јер су деца блудничења.</verse>
				<verse number="5">Мајка им се одала блуду и зачела их у срамоти. Рекла је: ‚Ићи ћу за својим љубавницима, онима који ми дају хране и воде, вуне и лана, уља и пића.‘</verse>
				<verse number="6">Зато ћу јој пут преградити трњем, оградити је зидом да не нађе пут.</verse>
				<verse number="7">Трчаће за својим љубавницима, али их неће стићи; тражиће их, али их неће наћи. Тада ће рећи: ‚Вратићу се свом првом мужу, јер ми је пре било боље него сада.‘</verse>
				<verse number="8">А није знала да сам јој ја давао жито, младо вино и уље и засипао је сребром и златом од којих су правили Ваале.</verse>
				<verse number="9">Зато ћу јој узети своје жито када сазри и младо вино када му буде време. Узећу и своју вуну и лан, који би јој били да своју голотињу покрије.</verse>
				<verse number="10">Сада ћу њену срамну голотињу разоткрити наочиглед њеним љубавницима. Нико је неће избавити из моје руке.</verse>
				<verse number="11">Окончаћу сва њена славља: њене светковине, младе месеце, суботе – све њене празнике.</verse>
				<verse number="12">Упропастићу јој лозу и смоквина стабла, за које је говорила: ‚Они су ми плата од мојих љубавника.‘ У шикару ћу их претворити, да их дивље животиње обрсте.</verse>
				<verse number="13">Казнићу је за дане када је Ваалима палила кâд, китила се прстењем и накитом и трчала за својим љубавницима, а мене заборавила«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">»Зато ћу је сада намамити, одвести је у пустињу и нежно јој говорити.</verse>
				<verse number="15">Тамо ћу јој дати винограде и Долину невоље у двери наде претворити. Тамо ће певати као у дане своје младости, као онога дана када је изашла из Египта.</verse>
				<verse number="16">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »зваћеш ме ‚мужу мој‘, а више ме нећеш звати ‚мој Ваале ‘.</verse>
				<verse number="17">Скинућу јој с усана имена Ваала – њихова имена неће се више помињати.</verse>
				<verse number="18">Тога дана ћу склопити савез за њих са зверима и птицама и са створењима која гмижу по тлу. Сломићу лук и мач и прогнати битку из земље, да свако може спокојно да легне.</verse>
				<verse number="19">Верићу се с тобом занавек, верићу се с тобом у праведности и правди, у љубави и самилости,</verse>
				<verse number="20">верићу се с тобом у верности, и ти ћеш спознати ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="21">»Тога дана ћу се одазвати«, говори ГОСПОД, »одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи,</verse>
				<verse number="22">земља ће се одазвати житу, младом вину и уљу, а они ће се одазвати Јизреелу.</verse>
				<verse number="23">Себи ћу је посадити у земљу и волећу ону коју назвах ‚Невољена ‘. Онима којима рекох: ‚Нисте мој народ ‘, рећи ћу: ‚Ви сте мој народ,‘ а они ће одговорити: ‚Ти си наш Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">ГОСПОД ми рече: »Иди и опет покажи своју љубав својој жени, иако је воли други и прељубница је. Воли је као што ГОСПОД воли Израелце, иако се они окрећу другим боговима и воле колаче са сувим грожђем.«</verse>
				<verse number="2">И ја је купих себи за петнаест шекела сребра и хомер и летек јечма,</verse>
				<verse number="3">па јој рекох: »Живећеш са мном много дана. Нећеш се одавати блуду ни подавати се другом човеку, и ја ћу живети с тобом.«</verse>
				<verse number="4">Јер, тако ће и Израелци много дана живети без цара и службеникâ, без клане жртве и светих стубова, без наплећка и кућних богова.</verse>
				<verse number="5">Потом ће се Израелци вратити и тражити ГОСПОДА, свога Бога, и Давида, свога цара, и дрхтећи ће, у последње дане, приступити ГОСПОДУ и његовим добрима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Израелци, чујте реч ГОСПОДЊУ, јер ГОСПОД је подигао оптужбу против становникâ земље: »Нема истине, ни љубави, ни спознања Бога у земљи,</verse>
				<verse number="2">него само проклињања, лагања и убијања, крађе и прељубе. Превршили су сваку меру и крвопролиће стиже крвопролиће.</verse>
				<verse number="3">Због тога земља тугује и сви њени становници копне и угибају дивље животиње и птице и морске рибе.</verse>
				<verse number="4">»Нека нико не износи оптужбу, нека нико не оптужује другога.« »Али ја оптужујем тебе, свештениче.</verse>
				<verse number="5">Дању и ноћу посрћеш, а с тобом посрћу и пророци. Зато ћу ти погубити мајку.</verse>
				<verse number="6">Мој народ пропада јер нема знања. Пошто си одбацио знање, ја одбацујем тебе као свога свештеника. Пошто си заборавио Закон свога Бога, ја ћу заборавити твоју децу.</verse>
				<verse number="7">Што је било више свештеника, то су више грешили против мене. Своју славу заменише за срамоту.</verse>
				<verse number="8">Хране се гресима мога народа и душа им жуди за његовим злоделима.</verse>
				<verse number="9">А и са свештеником ће бити као и с народом: казнићу га због његовог начина живота и узвратити му по његовим делима.</verse>
				<verse number="10">»Јешће, али се неће наситити, блуду се одавати, али неће имати порода. Јер, оставио је ГОСПОДА</verse>
				<verse number="11">да се одаје блуду, вину старом и младом, које одузима памет.«</verse>
				<verse number="12">»Мој народ дрво пита за савет и штап му говори шта да ради. Дух блудничења одводи га на странпутицу; одлази од свога Бога да се ода блуду.</verse>
				<verse number="13">»На врховима гора приноси жртве и на брдима паљенице, под храстом, тополом и смрдљиком, где је хлад пријатан. Зато вам се кћери одају блудничењу, а снахе прељуби.</verse>
				<verse number="14">»Нећу вам кажњавати кћери када се одају блудничењу, ни ваше снахе када почине прељубу. Јер, и мушкарци спавају с блудницама и с храмским блудницама приносе жртве. Пропашће народ који нема памети!</verse>
				<verse number="15">»Ако се ти одајеш блуду, Израеле, нека бар Јуда не сноси кривицу. Не одлазите у Гилгал, не идите горе у Бет Авен и не заклињите се: ‚Тако ми ГОСПОДА живога!‘</verse>
				<verse number="16">»Јогуни се Израел као јогунаста јуница. Како да га ГОСПОД напаса као јагње на пространој ливади?</verse>
				<verse number="17">Ефрем се приклонио идолима – нека га!</verse>
				<verse number="18">Када му нестане пића, он и даље блудничи; његови заштитници силно воле срамоту.</verse>
				<verse number="19">Ветар ће их стегнути својим крилима, а њихове жртве донеће им срамоту.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»Чујте ово, свештеници! Почујте, народе Израелов! Слушај, царев доме! Ова пресуда је против вас: били сте клопка у Мицпи и мрежа разапета на Тавору.</verse>
				<verse number="2">Бунтовници су огрезли у покољу – све ћу их васпитати стегом.</verse>
				<verse number="3">Све знам о Ефрему, није ми скривен Израел. Ефреме, сада си се одао блуду, Израел је нечист.</verse>
				<verse number="4">»Њихова дела им не дају да се врате своме Богу. У срцу им је дух блудничења, ГОСПОДА не познају.</verse>
				<verse number="5">Бахатост Израелова сведочи против њега. Израел и Ефрем посрћу у свом греху, а и Јуда посрће с њима.</verse>
				<verse number="6">Када са својим овцама и говедима крену да траже ГОСПОДА, неће га наћи – повукао се од њих.</verse>
				<verse number="7">Неверни су ГОСПОДУ, копилад рађају. Сада ће их прождрети светковине младог месеца заједно с њиховим пољима.</verse>
				<verse number="8">»Затрубите у Гиви! Дуните у рог у Рами! Бојни поклич пустите у Бет-Авену! Пази се, Венијамине.</verse>
				<verse number="9">Ефрем ће бити опустошен на дан казне. Међу Израеловим племенима обзнањујем оно што ће сигурно бити.</verse>
				<verse number="10">Јудини службеници су као они који померају међаше; своју ћу срџбу на њих излити као воду.</verse>
				<verse number="11">Ефрем је потлачен, скршен правдом, јер је својевољно пошао за ништавилом.</verse>
				<verse number="12">Ја сам Ефрему као мољац, народу Јуде као трулеж.</verse>
				<verse number="13">»Када је Ефрем видео своју болест, а Јуда своје ране, Ефрем се окрену Асирији и од великога цара затражи помоћ. Али он не може да вас излечи ни рану да вам извида.</verse>
				<verse number="14">Јер, ја ћу бити као лав Ефрему, као млади лав народу Јуде. Растргнућу их и отићи; однећу их, а никог да их избави.</verse>
				<verse number="15">Отићи ћу и вратити се на своје место док не признају своју кривицу и док не потраже моје лице. У својој невољи жељно ће ме тражити.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">»‚Хајде да се вратимо ГОСПОДУ. Растргнуо нас је, али ће нас излечити, ранио нас је, али ће нам ране извидати.</verse>
				<verse number="2">За два дана ће нас оживети, трећег дана нас усправити, да живимо пред њим.</verse>
				<verse number="3">Спознајмо ГОСПОДА, тражимо да га спознамо. Као што зора сигурно долази, појавиће се и он; доћи ће нам као киша, као пролећна киша која натапа земљу.‘</verse>
				<verse number="4">»Шта ћу с тобом, Ефреме? Шта ћу с тобом, Јудо? Ваша приврженост је као јутарња магла, као рана роса која нестаје.</verse>
				<verse number="5">Зато ћу вас својим пророцима черечити, убијати вас речима својих уста. Моја ће вас пресуда осветлити као светлост зоре.</verse>
				<verse number="6">Јер, приврженост ми је мила, а не жртве, и спознање Бога, а не паљенице.</verse>
				<verse number="7">Код Адама прекршише савез – тамо су ми били неверни.</verse>
				<verse number="8">Гилад је град зликоваца, умрљан крвавим стопама.</verse>
				<verse number="9">Дружина свештеничка је попут разбојникâ који из заседе вребају на човека: на друму за Сихем убијају, јер извршавају зле науме.</verse>
				<verse number="10">Нешто ужасно видех у народу Израеловом: тамо се Ефрем одаје блуду, Израел се каља.</verse>
				<verse number="11">»И теби је, Јудо, жетва одређена. Кад год хоћу да вратим благостање своме народу,</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">кад год хоћу да исцелим Израела, открива се опакост Ефремова и зло Самаријино. Јер, преваром се баве, крадљивац проваљује у куће, дружина разбојника пљачка по улицама,</verse>
				<verse number="2">а они не увиђају да све њихово зло памтим. Сада их окружују њихова дела – преда мном су.</verse>
				<verse number="3">»Својим злоделима увесељују цара, својим лажима службенике.</verse>
				<verse number="4">Сви су они прељубници. Као пећ су ужарена, коју пекар не мора да ложи откад умеси тесто док тесто не ускисне.</verse>
				<verse number="5">На дан светковине њиховог цара, службеници се успаљују од вина, а он се за руке хвата с подругљивцима.</verse>
				<verse number="6">Срце им је као пећ док на њега вребају. Њихова страст целе ноћи тиња, а ујутро се распламса.</verse>
				<verse number="7">Сви буду као ужарена пећ – своје судије прождиру. Сви њихови цареви падају, а ниједан мени не завапи.«</verse>
				<verse number="8">»Ефрем се меша с народима, Ефрем је лепиња непреврнута.</verse>
				<verse number="9">Странци му цеде снагу, а он и не зна! Глава му прошарана седим власима, а он не примећује!</verse>
				<verse number="10">Бахатост Израелова против њега сведочи, али он се ГОСПОДУ, своме Богу, не враћа. Упркос свему, он га не тражи.</verse>
				<verse number="11">»Ефрем је као голубица, лакомислен и без памети: час Египат позива, час у Асирију иде.</verse>
				<verse number="12">Куд год да оду, преко њих ћу пребацити своју мрежу, као птице их оборити. Васпитаћу их стегом када чујем да се скупљају у јато.</verse>
				<verse number="13">Тешко њима, јер побегоше од мене! Нека пропадну, јер су се против мене побунили. Чезнуо сам да их откупим, а они против мене говоре лажи.</verse>
				<verse number="14">Не вапију ми из срца, него на својим постељама кукају. Секу се зарад жита и младог вина, а против мене се буне.</verse>
				<verse number="15">Васпитао сам их стегом и оснажио, а они против мене смишљају зло.</verse>
				<verse number="16">Ваалима се окрећу, као лук су извитоперен. Службеници ће им пасти од мача због свога поганог језика. Због тога ће им се ругати у земљи египатској.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">»Овнујски рог на уста! Орао је над Домом ГОСПОДЊИМ! Јер, прекршили су мој савез и побунили се против мога закона.</verse>
				<verse number="2">Израел ми вапије: ‚Боже наш, познајемо те!‘</verse>
				<verse number="3">Али Израел је одбацио што је добро – непријатељ ће га потерати.</verse>
				<verse number="4">Цареве су постављали без мог одобрења, службенике бирали без мога пристанка; од свога сребра и злата себи су правили идоле да Израел буде уништен.</verse>
				<verse number="5">Одбацио сам твоје теле, Самаријо! Мој гнев пламти против њих. Докле ће за чистоту бити неспособни?</verse>
				<verse number="6">То теле је из Израела, занатлија га је направио – оно није Бог. У парампарчад ће бити разбијено теле самаријско.</verse>
				<verse number="7">»Ветар сеју, а вихор ће пожњети. На стабљици нема класа – нема од ње брашна. Када би жито и родило, странци би га прогутали.</verse>
				<verse number="8">Израел је прогутан. Ено га међу народима као безвредне посуде.</verse>
				<verse number="9">Јер, оде у Асирију као дивље магаре које тумара сâмо. Ефрем се продаде љубавницима.</verse>
				<verse number="10">Иако су се продали међу народима, сада ћу их сабрати. Почеће да копне под теретом великога цара.</verse>
				<verse number="11">»Иако је Ефрем подигао многе жртвенике за очишћење од греха, они му постадоше жртвеници за чињење греха.</verse>
				<verse number="12">Подробно сам му написао своје законе, а они их сматрају туђима.</verse>
				<verse number="13">Приносе ми клане жртве и једу њихово месо, али оне нису миле ГОСПОДУ. Сада ће се сетити њихових злодела и казнити њихове грехе: у Египат ће се вратити!</verse>
				<verse number="14">Израел заборави свога Творца и себи сагради палате; Јуда многе утврђене градове диже. Огањ ћу послати на њихове градове и он ће им прождрети тврђаве.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Не радуј се, Израеле, не весели се као други народи, јер неверан си своме Богу. Волиш блудничку плату на сваком житном гумну.</verse>
				<verse number="2">Ни гумна ни муљаче неће нахранити народ, изневериће га младо вино.</verse>
				<verse number="3">Неће остати у земљи ГОСПОДЊОЈ: Ефрем ће се вратити у Египат и у Асирији јести нечиста јела.</verse>
				<verse number="4">Неће вино изливати ГОСПОДУ, неће му бити миле њихове клане жртве. Оне ће им бити као храна која се једе у жалости – биће нечисти сви који их једу. Та ће храна бити само за њих – неће ући у Дом ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="5">Шта ћете да радите на дан празника, на дан светковине ГОСПОДЊЕ?</verse>
				<verse number="6">Ако пред уништењем и побегну, Египат ће их шчепати, Мемфис сахранити. Драч ће наследити њихова блага у сребру, трње им обрасти шаторе.</verse>
				<verse number="7">Долазе дани казне, долазе дани одмазде. Нека то Израел зна. Због мноштва твојих греха и велике нетрпељивости, пророк се сматра глупаном, надахнут човек лудаком.</verse>
				<verse number="8">Пророк, с мојим Богом, стражари над Ефремом, а ипак га клопке чекају на свим путевима и нетрпељивост у Дому његовог Бога.</verse>
				<verse number="9">Дубоко су потонули у исквареност, као у време Гиве. Сетиће се Бог њихових злодела, казнити њихове грехе.</verse>
				<verse number="10">»Када сам нашао Израела, било је као кад се у пустињи нађе грожђе. Када сам видео ваше праоце, било је као кад се виде први плодови на смокви. Али, када су дошли у Ваал Пеор, посветише се срамоти и постадоше гнусни као оно што заволеше.</verse>
				<verse number="11">Одлетеће Ефремова слава као птица – ни рађања, ни трудноће, ни зачећа.</verse>
				<verse number="12">Ако децу и одгаје, свако ћу им дете узети. Тешко њима кад се од њих окренем!</verse>
				<verse number="13">Видех Ефрема, као Тир, на лепом месту посађеног. Али Ефрем ће своју децу водити кољачу.«</verse>
				<verse number="14">Дај им, ГОСПОДЕ – шта ћеш им дати? Дај им утробе које побацују и усахле дојке.</verse>
				<verse number="15">»Због свега њиховог зла у Гилгалу, тамо их замрзех. Због њихових злих дела истераћу их из своје куће, нећу их више волети. Сви службеници су им бунтовни.</verse>
				<verse number="16">Ефрем ће бити ударен, корен ће му се осушити: више неће давати плода. Ако и роде децу, побићу им пород драгоцени.«</verse>
				<verse number="17">Одбациће их мој Бог, јер га нису слушали. Биће луталице међу народима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Израел је био разграната лоза, која рађа обиље плодова. Што је доносио више рода, то је више жртвеника подизао. Што му је земља била богатија, то је више свете стубове украшавао.</verse>
				<verse number="2">Срце им је преварно, па сад морају да сносе своју кривицу. ГОСПОД ће им порушити жртвенике и разорити њихове свете стубове.</verse>
				<verse number="3">Тада ће рећи: »Немамо цара јер се нисмо бојали ГОСПОДА. А и да имамо цара, шта би он учинио за нас?«</verse>
				<verse number="4">Празна обећања изричу, лажно се заклињу, склапају савезе којих се неће држати. Зато спорови ничу као отрован коров на поораној њиви.</verse>
				<verse number="5">Заплакаће житељи Самарије над телетом из Бет-Авена. Закукаће над њим његов народ и нарицати свештеници идолопоклонички над његовом славом, јер ће бити изгнана од њих,</verse>
				<verse number="6">а сâмо теле однето у Асирију великоме цару као данак. Ефрем ће бити осрамоћен, Израел постиђен због свог дрвеног идола.</verse>
				<verse number="7">Отплутаће Самарија и њен цар као гранчица на води.</verse>
				<verse number="8">Биће разорене узвишице Бет-Авена, грех Израелов. Израшће трње и чичак и прекрити њихове жртвенике. Тада ће говорити горама: »Покријте нас!« и брдима: »Падните на нас!«</verse>
				<verse number="9">»Још од времена Гиве грешиш, Израеле, а тамо си показао своју нарав. Зар рат није стигао злочинце у Гиви?</verse>
				<verse number="10">Када ми се свиди, васпитаћу их стегом. Народи ће се удружити против њих, да их за два њихова греха баце у окове.</verse>
				<verse number="11">Ефрем је увежбана јуница која воли да врше жито. Стога ћу ставити јарам на његову лепу шију. Ефрема ћу упрегнути, Јуда ће орати, а Јаков дрљати.</verse>
				<verse number="12">Посејте себи праведност, пожњећете љубав. Узорите своју неорану земљу, јер дошло је време да се тражи ГОСПОД, док он не дође и благослов не проспе на вас као кишу.</verse>
				<verse number="13">Али ви сте заорали опакост, пожњели исквареност, појели плод заблуде, јер сте се уздали у борна кола и у мноштво својих ратника.</verse>
				<verse number="14">»Бука рата разлегаће се међу народом. Биће вам разорена сва утврђења као што је Шалман у дан боја разорио Бет Арбел, када су мајке с децом смрскавали о земљу.</verse>
				<verse number="15">Тако ће бити и теби, Бетеле, јер сте огрезли у злу. Када тај дан осване, биће затрт цар Израелов.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">»Када је Израел био дете, заволех га и из Египта позвах свога сина.</verse>
				<verse number="2">Али што сам их више звао, то су одлазили даље од мене. Приносили су жртве Ваалима и палили кâд идолима.</verse>
				<verse number="3">Ја сам Ефрема научио да хода, држећи га за руке. Али они не спознаше да сам их ја излечио.</verse>
				<verse number="4">Водио сам их узицама људске доброте, конопцима љубави. Био сам им као онај који им скида јарам с врата и сагињао се да их нахраним.</verse>
				<verse number="5">»У Египат ће се вратити; Асирац ће им бити цар, јер неће да се врате мени.</verse>
				<verse number="6">Мач ће им витлати по градовима, уништити преворнице њихових капија и докрајчити њихове науме.</verse>
				<verse number="7">Мој народ се упорно окреће од мене. Ваала призивају, али он их неће узвисити.</verse>
				<verse number="8">»Како да те предам, Ефреме? Како да те изручим, Израеле? Како да с тобом поступим као с Адмом? Како да те учиним попут Цевоима? Срце ми не дâ, сва моја самилост се буди.</verse>
				<verse number="9">Нећу искалити свој љути гнев, нећу се окренути да затрем Ефрема. Јер, ја сам Бог, а не човек – Светац међу вама. Нећу долазити у срџби.</verse>
				<verse number="10">»ГОСПОД ће зарикати као лав, и они ће поћи за њим. Када зариче, деца ће дрхтећи доћи са запада.</verse>
				<verse number="11">Доћи ће дрхтећи као птице из Египта, као голубице из Асирије, а ја ћу их населити у њихове куће«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Ефрем ме окружио лажима, народ Израелов преваром. И Јуда се јогуни против Бога, против Свеца верног.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Ефрем пасе ветар, поваздан јури за источним ветром и умножава лажи и насиље. Са Асиријом склапају савез и у Египат носе уље.</verse>
				<verse number="2">»ГОСПОД диже оптужбу против Јуде. Казниће Јакова према његовом начину живота и узвратити му по његовим делима.</verse>
				<verse number="3">У мајчиној утроби брата је ухватио за пету, као одрастао човек са Богом се ухватио у коштац.</verse>
				<verse number="4">С анђелом се ухватио у коштац и надјачао га; плакао је и молио га за милост. У Бетелу је нашао Бога и говорио с њим –</verse>
				<verse number="5">ГОСПОД, Бог над војскама, ГОСПОД му је име.</verse>
				<verse number="6">А ти се врати своме Богу да чуваш приврженост и правду и да свога Бога ишчекујеш без престанка.</verse>
				<verse number="7">»Ханаан користи нетачан кантар – воли да закида.</verse>
				<verse number="8">Ефрем се хвали: ‚Силно сам богат; постадох имућан. У богатству које својим трудом стекох неће ми наћи грешног прекршаја.‘</verse>
				<verse number="9">»Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од земље египатске. Учинићу да опет живиш у шаторима као у време Шатора састанка.</verse>
				<verse number="10">Пророцима сам говорио, дао им многа виђења и преко њих говорио у причама.«</verse>
				<verse number="11">Да ли је Гилад грешан? Народ му је ништаван! Да ли у Гилгалу жртвују јунце? Жртвеници ће им бити као гомиле камења на поораној њиви!</verse>
				<verse number="12">Јаков је побегао у Арам; Израел је био слуга да стекне жену – да плати за њу, чувао је овце.</verse>
				<verse number="13">ГОСПОД је преко Пророка извео Израела из Египта; преко Пророка га је чувао.</verse>
				<verse number="14">Али Ефрем га љуто изазва на гнев. Стога ће га његов Господ сматрати кривим за крв коју је пролио и узвратити му за његове увреде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Када је Ефрем говорио, уливао је страх и био узвишен у Израелу. Али, клањајући се Ваалу, постаде крив и умре.</verse>
				<verse number="2">А они и даље чине грех: од свога сребра себи праве идоле, вешто изрезбарене ликове, све дела занатлија. За њих говоре: »Они који приносе људске жртве, телиће љубе.«</verse>
				<verse number="3">Зато ће бити као јутарња магла, као рана роса која нестаје, као плева развејана с гумна, као дим који излази кроз прозор.</verse>
				<verse number="4">»Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта. Не признај другога Бога – осим мене нема спаситеља.</verse>
				<verse number="5">У пустињи сам се старао о теби, у земљи жестоке суше.</verse>
				<verse number="6">Када су јели, наситили су се. Када су се наситили, постали су охоли, па ме заборавили.</verse>
				<verse number="7">Зато ћу насрнути на њих као лав, као леопард вребати на њих крај пута.</verse>
				<verse number="8">Као мечка којој су отели младунце, напашћу их и распорити им груди. Као лав ћу их прождрети, звер ће их рашчеречити.</verse>
				<verse number="9">»Затрћу те, Израеле! Ко ће ти помоћи?</verse>
				<verse number="10">Где ти је цар, да те спасе у свим твојим градовима? Где су ти судије, од којих си тражио: ‚Дај ми цара и службенике‘?</verse>
				<verse number="11">У свом гневу дадох ти цара и у својој срџби ти га одузех.</verse>
				<verse number="12">Ефремова злодела су похрањена, његови греси сачувани.</verse>
				<verse number="13">Спопашће га порођајни трудови, али он је дете које нема мудрости – када дође време, не излази из утробе.</verse>
				<verse number="14">»Хтедох да их избавим од силе Шеола, хтедох да их откупим од смрти. Смрти, где су твоји помори? Шеоле, где је твоје уништење? Нећу се сада смиловати!</verse>
				<verse number="15">Иако Ефрем буја међу браћом, доћи ће источни ветар, ветар од ГОСПОДА, дижући се из пустиње. Извор ће му пресахнути, врело пресушити. Све драгоцености из његове ризнице биће опљачкане.</verse>
				<verse number="16">Платиће Самарија за своју кривицу, јер се против свога Бога побунила. Народ ће јој пасти од мача, нејач ће јој бити смрскана о земљу, труднице распорене.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Врати се, Израеле, ГОСПОДУ, своме Богу, јер си због свога греха посрнуо.</verse>
				<verse number="2">Понесите речи извињења са собом и вратите се ГОСПОДУ. Реците му: »Опрости све наше грехе и с милошћу нас прими. Тада ћемо те хвалити нашим уснама.</verse>
				<verse number="3">Асирија не може да нас спасе. Нећемо да јашемо ратне коње. Нећемо више да говоримо ‚наши богови‘ ономе што смо својим рукама направили, јер код тебе сироче налази самилост.«</verse>
				<verse number="4">»Излечићу их од њиховог отпадништва. Волећу их драговољно, јер се мој гнев окренуо од њих.</verse>
				<verse number="5">Бићу Израелу као роса. Као љиљан ће се расцветати, пустити корење као кедар либански.</verse>
				<verse number="6">Његове младице ће расти. Лепотом ће бити као маслина, мирисом као кедар либански.</verse>
				<verse number="7">Вратиће се они који су живели у његовој сенци. Они ће бујати као жито и цветати као лоза, а његова слава биће као вино либанско.</verse>
				<verse number="8">»Ефреме, шта ја још имам с идолима? Услишићу га и старати се о њему. Ја сам као зелено дрво чемпреса – од мене долази твоја плодност.«</verse>
				<verse number="9">Ко је мудар, схватиће ово, ко је уман, признаће: равни су Господњи путеви – праведници иду по њима, а бунтовници по њима посрћу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="29">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом.</verse>
				<verse number="2">Чујте ово, старешине! Почујте, сви становници земље! Да ли се овако нешто десило у ваше време или у време ваших праотаца?</verse>
				<verse number="3">Својој деци то испричајте, ваша деца нека испричају својој, а њихова следећем нараштају.</verse>
				<verse number="4">Што остаде иза скакавца путника, поједе скакавац чегрташ; што остаде иза скакавца чегрташа, поједе скакавац коњиц; што остаде иза скакавца коњица, поједе штурак.</verse>
				<verse number="5">Пробудите се, пијанци, и заплачите! Закукајте, све винопије, за младим вином, јер вам је отргнуто с усана.</verse>
				<verse number="6">Моћан народ, коме се не зна броја, нападе моју земљу. Зуби му лављи зуби, очњаци ричућег лава.</verse>
				<verse number="7">Опустоши ми винову лозу и поломи смоквина стабла. Кору им згули и баци, гране им остадоше беле.</verse>
				<verse number="8">Плачите као што девојка обучена у кострет плаче због смрти свога вереника.</verse>
				<verse number="9">Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде житна жртва и леваница. У жалости су свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ.</verse>
				<verse number="10">Поља пропадоше, земља се осуши. Жито пропаде, младо вино пресуши, уље подбаци.</verse>
				<verse number="11">Очајавајте, ратари, кукајте, виноградари, за пшеницом и јечмом, јер је жетва на пољу уништена.</verse>
				<verse number="12">Лоза се осуши, а смоквино дрво увену. Нар, палма и јабука – све пољско дрвеће – осушише се. Да, пресахну радост рода људског.</verse>
				<verse number="13">Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте, закукајте, ви који служите пред жртвеником. Дођите, преноћите у кострети, ви који служите пред мојим Богом. Јер, житна жртва и леваница ускраћене су Дому вашега Бога.</verse>
				<verse number="14">Прогласите свети пост, сазовите свети скуп. Позовите старешине и све становнике земље у Дом ГОСПОДА, вашега Бога, па завапите ГОСПОДУ.</verse>
				<verse number="15">Авај, због онога дана! Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ, доћи ће као пропаст од Свесилнога.</verse>
				<verse number="16">Зар нам наочиглед не нестаде хране, радости и весеља из Дома нашега Бога?</verse>
				<verse number="17">Смежура се зрневље под грудвама земље. Спремишта у рушевинама, амбари поломљени, јер жито се осушило.</verse>
				<verse number="18">Како говеда жалосно мучу! Крда говеда тумарају јер нема пашњака за њих. Чак и стада оваца пате.</verse>
				<verse number="19">Теби, ГОСПОДЕ, вапијем, јер огањ прогута простране пашњаке, а пламен сажеже дрвеће пољско.</verse>
				<verse number="20">Чак и дивље животиње за тобом чезну. Потоци пресушише, а огањ прогута простране пашњаке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Дуните у овнујски рог на Сиону! Знак за узбуну дајте на моме светом брду! Нека задрхте сви становници земље, јер долази Дан ГОСПОДЊИ. Сасвим је близу</verse>
				<verse number="2">– дан таме и помрчине, дан облачан и црн. Као зора која се шири преко гора, долази велика и силна војска, какве није било никада пре, нити ће је бити у будућим временима.</verse>
				<verse number="3">Пред њима прождире огањ, за њима букти пламен. Пред њима је земља као врт еденски, иза њих гола пустиња – ништа им не може измаћи.</verse>
				<verse number="4">Изгледом су као коњи, хитају као коњица.</verse>
				<verse number="5">Уз звук сличан звуку кола преко врхова планина скачу, као праскави огањ који прождире стрњику, као силна војска у бојном поретку.</verse>
				<verse number="6">Пред њима тескоба хвата народе, свако лице побледи.</verse>
				<verse number="7">Као ратници јуришају, као војници се веру по зидинама. Сви корачају право, не скрећући са свога пута.</verse>
				<verse number="8">Не гурају један другога, свако право напред корача. Кроз редове одбране продиру своје редове не реметећи.</verse>
				<verse number="9">На град наваљују, дуж зидина трче. Уз куће се пентрају, кроз прозоре улазе као провалници.</verse>
				<verse number="10">Пред њима се земља тресе, небо дрхти, сунце и месец помрачују, а звезде више не светле.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД грми на челу своје војске; нема броја његовим снагама и силни су они који његову реч извршавају. Велик је Дан Господњи и страшан. Ко да га издржи?</verse>
				<verse number="12">»Још и сада«, говори ГОСПОД, »вратите ми се свим својим срцем, постећи, плачући и кукајући.«</verse>
				<verse number="13">Срце раздерите, а не одећу. Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу, јер он је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави и невољан да пошаље несрећу.</verse>
				<verse number="14">Ко зна? Можда се окрене и сажали, па за собом остави благослов – житне жртве и леванице за ГОСПОДА, вашега Бога.</verse>
				<verse number="15">Дуните у овнујски рог на Сиону, прогласите свети пост, сазовите свети скуп.</verse>
				<verse number="16">Окупите народ, освештајте скуп, окупите старешине, окупите децу, оне који сисају на грудима. Нека младожења оде из своје собе и невеста из своје одаје.</verse>
				<verse number="17">Нека између храмског трема и жртвеника плачу свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ. Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ. Не дај да твој посед вређају, да буде узречица међу народима. Зашто да се међу народима говори: ‚Где је њихов Бог?‘«</verse>
				<verse number="18">Тада ће ГОСПОД бити љубоморан због своје земље и сажалити се на свој народ.</verse>
				<verse number="19">ГОСПОД ће им одговорити: »Шаљем вам жита, младог вина и уља довољно да се наситите. Никада више нећу дати да вас вређају међу народима.</verse>
				<verse number="20">»Отераћу северну војску далеко од вас и одгурати је у земљу испуцалу и голу: њену претходницу у источно море, а залазницу у западно, и њен смрад ће се подићи, њен воњ се дизати.« Да, велика дела је учинио.</verse>
				<verse number="21">Не бој се, земљо, весели се и радуј. Да, ГОСПОД је велика дела учинио.</verse>
				<verse number="22">Не бојте се, дивље животиње, јер опет се зелене пространи пашњаци, дрвеће доноси своје плодове, смоква и лоза дају своје богатство.</verse>
				<verse number="23">Весели се, народе сионски, радуј се у ГОСПОДУ, своме Богу, јер ти је дао јесење кише праведности, учинио да падну кише, јесење и пролећне кише, као некад.</verse>
				<verse number="24">Гумна ће се испунити житом, каце младог вина и уља преливати се.</verse>
				<verse number="25">»Вратићу вам за године које су појели скакавци – скакавци коњици, штурци и путници – моја велика војска коју сам послао међу вас.</verse>
				<verse number="26">Имаћете да једете много, досита, и хвалићете Име ГОСПОДА, свога Бога, који је за вас учинио чуда. Никада више мој народ извргнут срамоти.</verse>
				<verse number="27">Тада ћете знати да сам у Израелу, да сам ја ГОСПОД, ваш Бог, и да нема другога. Никада више мој народ извргнут срамоти.«</verse>
				<verse number="28">»После овога, излићу свога Духа на све људе, и ваши синови и кћери ће пророковати, ваши старци сањати снове, ваши младићи имати виђења.</verse>
				<verse number="29">А и на ваше слуге и слушкиње излићу тих дана свога Духа.</verse>
				<verse number="30">Показаћу знамења на небу и на земљи, крв и огањ и стубове дима.</verse>
				<verse number="31">Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв пре него што дође велики и страшни Дан ГОСПОДЊИ.«</verse>
				<verse number="32">И свако ко призове Име ГОСПОДЊЕ, биће спасен. Јер, на гори Сион и у Јерусалиму биће спасење, као што је ГОСПОД рекао, а међу преживелима они које ГОСПОД позове.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">»Тих дана и у то време, када вратим благостање Јуди и Јерусалиму,</verse>
				<verse number="2">окупићу све народе и одвести их у долину Јосафат. Тамо ћу им судити због мога поседа, мога народа Израела, јер су мој народ расејали међу народе и моју земљу разделили.</verse>
				<verse number="3">За мој народ су бацали коцку и дечаке мењали за блуднице. Девојке су продавали за вино, да би пили.</verse>
				<verse number="4">»Шта, дакле, имате против мене, Тире и Сидоне и сви филистејски крајеви? Зар ми враћате за нешто што сам учинио? Ако ми враћате, хитро и брзо ћу вам на главу навалити оно што сте учинили.</verse>
				<verse number="5">Јер, узели сте моје сребро и злато и моја најбоља блага однели у своје храмове.</verse>
				<verse number="6">Продали сте народ Јуде и Јерусалима Грцима, да их отпремите што даље од завичаја.</verse>
				<verse number="7">»Ево, покренућу их из местâ у која сте их продали и на вашу главу навалити оно што сте учинили.</verse>
				<verse number="8">»Продаћу ваше синове и кћери народу Јуде, а они ће их продати Сабејцима, далеком народу«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Објавите ово међу народима: Спремите се за рат! Дижите ратнике! Нека сви војници приђу и навале!</verse>
				<verse number="10">Прекујте своје раонике у мачеве и своје косире у копља. Нека слаби каже: »Ратник сам!«</verse>
				<verse number="11">Пожурите, сви околни народи, и тамо се окупите. Доведи своје ратнике, ГОСПОДЕ!</verse>
				<verse number="12">»Нека се дигну народи, нека навале у долину Јосафат, јер тамо ћу сести да судим околним народима.</verse>
				<verse number="13">Замахните српом, јер летина је зрела. Дођите, изгазите грожђе, јер пуна је муљача и каце се преливају – толико је њихових злодела!«</verse>
				<verse number="14">Мноштва, мноштва у Долини одлуке! Јер, Дан ГОСПОДЊИ је близу у Долини одлуке.</verse>
				<verse number="15">Сунце и месец ће се помрачити, а звезде престати да светле.</verse>
				<verse number="16">ГОСПОД ће затутњати са Сиона и загрмети из Јерусалима. Задрхтаће земља и небо, али ГОСПОД ће бити уточиште своме народу, тврђава народу Израеловом.</verse>
				<verse number="17">»Тада ћете знати да ја, ГОСПОД, ваш Бог, боравим на Сиону, мом светом брду. Јерусалим ће бити свет; никада га више неће освојити странци.</verse>
				<verse number="18">»Тога дана ће слатко вино капати са гора, а из брдâ тећи млеко. Свим Јудиним клисурама цуриће вода. Извор ће избијати из Дома ГОСПОДЊЕГ и натапати кланац Шитим.</verse>
				<verse number="19">А Египат ће бити пуст и Едом гола пустара због насиља учињеног над Јудиним народом, у чијој земљи проливају недужну крв.</verse>
				<verse number="20">Јуда ће бити насељена довека и Јерусалим кроз сва поколења.</verse>
				<verse number="21">Хоћу ли опростити за проливену крв? Нећу опростити.« ГОСПОД борави на Сиону!</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="30">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Речи Амоса, пастира из Текое. Његово виђење о Израелу које је видео две године пре земљотреса, када је Озија био цар Јуде, а Јаровам син Јехоашев цар Израела.</verse>
				<verse number="2">Амос рече: »ГОСПОД тутњи са Сиона и грми из Јерусалима. Суше се пастирски пашњаци и вене врх Кармела.«</verse>
				<verse number="3">Овако каже ГОСПОД: »Због Дамаскових многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што је гвозденим млатилима овршио Гилад,</verse>
				<verse number="4">послаћу огањ на Хазаелову палату који ће прождрети Бен-Хададове тврђаве.</verse>
				<verse number="5">Скршићу капију Дамаска, уклонити владара долине Авен и онога који у Бет-Едену држи жезло. Народ Арама отићи ће у изгнанство у Кир«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">Овако каже ГОСПОД: »Због Газиних многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што је заробљавала целе заједнице и продавала их Едому,</verse>
				<verse number="7">послаћу огањ на зидине Газе који ће јој прождрети тврђаве.</verse>
				<verse number="8">Уклонићу владара Ашдода и онога који у Ашкелону држи жезло. Дићи ћу руку на Екрон док и последњи Филистејац не погине«, каже Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Овако каже ГОСПОД: »Због Тирових многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што је целе заједнице продавао Едому, заборавивши савез побратимства,</verse>
				<verse number="10">послаћу огањ на зидине Тира који ће му прождрети тврђаве.«</verse>
				<verse number="11">Овако каже ГОСПОД: »Због Едомових многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што је брата гонио мачем, затомивши сваку самилост, зато што је непрестано горео гневом и необуздано пламтео бесом,</verse>
				<verse number="12">послаћу огањ на Теман који ће прождрети тврђаве у Боцри.«</verse>
				<verse number="13">Овако каже ГОСПОД: »Због многих преступа Амонаца нећу суспрезати свој гнев. Зато што су трбухе парали трудницама у Гиладу да своје границе прошире</verse>
				<verse number="14">запалићу огањ на зидинама Рабе који ће јој прождрети тврђаве уз бојне покличе у дан битке, уз силан вихор у дан олује.</verse>
				<verse number="15">Његов цар ће отићи у изгнанство, а с њим и његови службеници«, каже ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Овако каже ГОСПОД: »Због Моавових многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што је кости едомског цара спалио у креч,</verse>
				<verse number="2">послаћу на њега огањ који ће прождрети тврђаве у Керијоту. Моав ће скончати у метежу уз бојне покличе и звук рога.</verse>
				<verse number="3">Уклонићу му владара и с њим побити све његове службенике«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">Овако каже ГОСПОД: »Због Јудиних многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Зато што су одбацили Закон ГОСПОДЊИ и нису се држали његових уредби, зато што су их на странпутицу одвели лажни богови за којима су ишли и њихови праоци,</verse>
				<verse number="5">послаћу огањ на Јуду који ће прождрети тврђаве у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="6">Овако каже ГОСПОД: »Због Израелових многих преступа нећу суспрезати свој гнев. Они праведника продају за сребро и убогога за пар сандала.</verse>
				<verse number="7">Они газе по главама сиромаха као по праху земаљском и сиротињу гурају с пута. Отац и син с истом девојком спавају и тако скврнаве моје свето Име.</verse>
				<verse number="8">Крај сваког жртвеника леже на одећи која је узета као залог. У дому свога бога пију вино које су купили за глобу.</verse>
				<verse number="9">»А ја сам пред њима истребио Аморејце, иако су били високи као кедрови и снажни као храстови. Уништио сам плод на њима и корење под њима.</verse>
				<verse number="10">»Ја сам вас извео из Египта и четрдесет година водио по пустињи, да запоседнете земљу Аморејаца.</verse>
				<verse number="11">Између ваших синова изабрах вам пророке и између ваших младића назиреје. Није ли тако, народе Израелов?« говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Али ви назиреје натерасте да пију вино и пророцима заповедисте да не пророкују.</verse>
				<verse number="13">»Сада ћу вас пригњечити као што гњече кола натоварена житом.</verse>
				<verse number="14">Неће умаћи брзи, неће јаки прикупити снагу, неће ратник сачувати живот,</verse>
				<verse number="15">неће стрелац остати необорен, неће лаконоги војник утећи, неће коњаник сачувати живот.</verse>
				<verse number="16">Најхрабрији ратници бежаће голи тога дана«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Чујте ову реч коју је ГОСПОД изрекао против вас, народе Израелов, против целог рода који је извео из Египта:</verse>
				<verse number="2">»Од свих земаљских родова само вас сам изабрао. Зато ћу вас казнити за све ваше грехе.«</verse>
				<verse number="3">Иду ли двојица заједно ако се нису договорили?</verse>
				<verse number="4">Риче ли лав у шипражју ако нема плена? Режи ли млади лав у својој јазбини ако ништа није уловио?</verse>
				<verse number="5">Хвата ли се птица у замку на земљи ако у замци нема мамца? Одскаче ли замка од земље ако се ништа није ухватило?</verse>
				<verse number="6">Не задрхте ли људи када се у граду огласи рог? Сналази ли град несрећа а да је ГОСПОД није послао?</verse>
				<verse number="7">Господ ГОСПОД не чини ништа а да свој наум не открије својим слугама пророцима.</verse>
				<verse number="8">Лав зарика – ко да се не уплаши? Господ ГОСПОД проговори – ко да не пророкује?</verse>
				<verse number="9">Објавите тврђавама ашдодским и тврђавама египатским: »Окупите се на горама Самарије! Погледајте велику пометњу у њој и тлачење међу њеним народом.«</verse>
				<verse number="10">»Они не знају како да чине право«, говори ГОСПОД, »они који у својим тврђавама отето и опљачкано гомилају.«</verse>
				<verse number="11">Зато овако каже Господ ГОСПОД: »Непријатељ ће прегазити земљу, порушити вам утврђења и опљачкати тврђаве.«</verse>
				<verse number="12">Овако каже ГОСПОД: »Као што пастир из лавље чељусти спасава само две овчије ноге и парче уха, тако ће се спасти и Израелци, они који живе у Самарији. Само ће руб својих постеља спасти и парче тканине својих лежаја.«</verse>
				<verse number="13">»Чујте ово и посведочите против народа Јаковљевог«, говори Господ ГОСПОД, Бог над војскама:</verse>
				<verse number="14">»Онога дана када казним Израел за његове грехе, уништићу жртвенике у Бетелу; одломиће се рогови жртвеника и пасти на земљу.</verse>
				<verse number="15">Срушићу зимску палату и летњу палату; палате украшене слоновачом биће уништене и велелепне палате разорене«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Чујте ову реч, жене на гори Самарији, ви које сте се утовиле као башанске краве, које тлачите сиромаха и сатирете убогога и својим мужевима говорите: »Донеси нам нешто да попијемо.«</verse>
				<verse number="2">Господ ГОСПОД се својом светошћу заклео: »Доћи ће време када ће вас одвлачити кукама, последње од вас рибарским удицама.</verse>
				<verse number="3">Излазићете кроз пукотине у зиду, једна за другом, и бити бачене према Хармону«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">»У Бетел идите, па грешите, у Гилгал, па грешите још више. Донесите своје клане жртве сваког јутра, своје десетке сваког трећег дана.</verse>
				<verse number="5">Спалите квасни хлеб као жртву захвалницу и правите се важни због жртава драговољних; хвалишите се њима, Израелци, јер то волите да чините«, говори Господ ГОСПОД.</verse>
				<verse number="6">»Дадох вам празне желуце у сваком вашем граду и без хлеба вас оставих у сваком вашем месту, а ви ми се не вратисте«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»Ускратих вам и кишу три месеца пре жетве. Послах је на један град, а другом је ускратих. Киша паде на једно поље, а друго се осуши.</verse>
				<verse number="8">Људи су тетурали од града до града да набаве воде, али се не напише. А ви ми се не вратисте«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»Много пута вам ударих вртове и винограде, ударих их медљиком и буђи. Скакавци вам прождреше смокве и маслине. А ви ми се не вратисте«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="10">»Послах помор међу вас, као што сам учинио Египту. Мачем вам побих младиће и одведох коње. Ноздрве вам испуних смрадом ваших табора. А ви ми се не вратисте«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">»Уништих неке од вас као што сам уништио Содому и Гомору. Били сте као угарак извучен из ватре. А ви ми се не вратисте«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="12">»Зато ћу ти то учинити, Израеле, и зато што ћу то учинити, спреми се, Израеле, да се са својим Богом сретнеш.«</verse>
				<verse number="13">Ономе који обликује планине, ветар ствара и своје мисли открива људском роду, ономе који зору претвара у таму и по земаљским висовима гази име је ГОСПОД, Бог над војскама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чујте ову реч, народе Израелов, ову тужбалицу коју о вама певам:</verse>
				<verse number="2">»Паде Девица Израел, да се више не дигне, остављена сама у својој земљи, а никога да је подигне.«</verse>
				<verse number="3">Овако каже Господ ГОСПОД: »Граду који у бој за народ Израелов пошаље хиљаду војника, само стотина ће остати. Граду који у бој пошаље стотину војника, само десет ће остати.«</verse>
				<verse number="4">Овако ГОСПОД каже народу Израеловом: »Тражите ме, и живећете.</verse>
				<verse number="5">Али, не тражите у Бетелу, не идите у Гилгал, не путујте у Беер-Шеву. Јер, Гилгал ће сигурно отићи у изгнанство и Бетел се претворити у ништа.«</verse>
				<verse number="6">ГОСПОДА тражите, и живећете, или ће он као пожар протутњати кроз народ Јосифов, Бетел прогутати, а никога да га угаси.</verse>
				<verse number="7">Тешко вама који правду претварате у пелен и праведност бацате о земљу!</verse>
				<verse number="8">Ономе који је створио Влашиће и Ориона, који таму претвара у зору и дан окреће у мрклу ноћ, који морске воде позива и излива их на лице земље име је ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">Он тврђави шаље уништење ненадано и пропаст доноси утврђеном граду.</verse>
				<verse number="10">Ви мрзите онога ко правду дели на суду и презирете онога ко говори истину.</verse>
				<verse number="11">Сиромаха газите и отимате му жито. Стога, иако сте себи сазидали куће од камена, нећете у њима живети. Иако сте бујне винограде засадили, нећете пити њиховог вина.</verse>
				<verse number="12">Јер, ја знам колико је ваших преступа и колики су вам греси. Праведника угњетавате и узимате мито и сиромаху ускраћујете правду на суду.</verse>
				<verse number="13">Зато разборит човек ћути у таквим временима, јер су времена зла.</verse>
				<verse number="14">Тражите добро, а не зло, да бисте живели. Тада ће ГОСПОД, Бог над војскама, бити с вама као што кажете да јесте.</verse>
				<verse number="15">Мрзите зло и волите добро, подржавајте правду на судовима. Можда ће се ГОСПОД, Бог над војскама, смиловати Остатку Јосифовом.</verse>
				<verse number="16">Стога овако каже Господ ГОСПОД, Бог над војскама: »Биће кукњаве на сваком тргу и јаукања на свакој улици. И ратаре ће позвати да плачу и нарикаче да кукају.</verse>
				<verse number="17">Биће кукњаве у свим виноградима, јер ћу проћи посред тебе«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">Тешко вама који жудите за Даном ГОСПОДЊИМ! Какав ће вам бити Дан ГОСПОДЊИ? Биће тама, а не светлост.</verse>
				<verse number="19">Биће као човеку који утекне од лава, па налети на медведа, или као оном ко уђе у кућу и руком се ослони о зид, па га уједе змија.</verse>
				<verse number="20">Дан ГОСПОДЊИ биће тама, а не светлост – најцрња тмина, без трачка сјаја.</verse>
				<verse number="21">»Мрзим, презирем ваше светковине, ваше скупове не могу да поднесем.</verse>
				<verse number="22">Иако ми приносите паљенице и житне жртве, нећу их прихватити. Иако ми утовљену телад приносите као жртве за заједништво, нећу се осврнути на њих.</verse>
				<verse number="23">Нека престане дрека ваших песама! Нећу да слушам свирку ваших харфи!</verse>
				<verse number="24">Него, нека правда потече као вода, праведност као поток који не пресушује.</verse>
				<verse number="25">»Да ли си ми приносио клане и житне жртве четрдесет година у пустињи, народе Израелов?</verse>
				<verse number="26">Носићете Сакута, свога бога-цара, и Каивана, бога звездâ, ликове које сте себи направили</verse>
				<verse number="27">када вас у изгнанство пошаљем, даље од Дамаска«, каже ГОСПОД, чије је име Бог над војскама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тешко вама безбрижнима на Сиону и вама спокојнима на гори Самарији, вама истакнутима међу народом најистакнутијим, којима народ Израелов долази по помоћ!</verse>
				<verse number="2">Идите у Калне и погледајте га, па оданде у велики Хамат, потом доле у филистејски Гат. Јесте ли бољи од тих царстава? Је ли вам земља већа од њихове?</verse>
				<verse number="3">Мислите да је Дан злокобни далеко и примичете владавину насиља.</verse>
				<verse number="4">Лежите на постељама од слоноваче и излежавате се на својим лежајима. Најбољу јагњад и угојену телад једете.</verse>
				<verse number="5">Пребирете по харфама и музичке инструменте измишљате као Давид.</verse>
				<verse number="6">Вино пијете на врчеве и мажете се најбољим уљем, а за Јосифову пропаст не марите.</verse>
				<verse number="7">Зато ћете први отићи у изгнанство; престаће ваша гошћења и излежавање.</verse>
				<verse number="8">Господ ГОСПОД самим се собом закле, ГОСПОД, Бог над војскама, говори: »Гнушам се охолости Јаковљеве и мрзим његове тврђаве. Предаћу његовом непријатељу град и све у њему.«</verse>
				<verse number="9">Остане ли у једној кући десет људи, и они ће умрети.</verse>
				<verse number="10">А ако дође рођак који треба да спали тела и упита некога ко се још крије у кући: »Има ли још кога с тобом?« а онај му каже: »Нема…«, тада ће му први рећи: »Пст! Не смемо да поменемо Име ГОСПОДЊЕ!«</verse>
				<verse number="11">Јер, ГОСПОД је издао заповест и срушиће велику кућу у комаде, а малу у комадиће.</verse>
				<verse number="12">Трче ли коњи по литицама? Оре ли се море воловима? А ви сте правду претворили у отров и плод праведности у пелен,</verse>
				<verse number="13">ви који се радујете што је Ло Девар освојен и говорите: »Карнајим смо заузели својом снагом.«</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД, Бог над војскама, говори: »Дићи ћу један народ против тебе, народе Израелов, који ће те тлачити од Лево-Хамата па све до долине Араве.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Ово ми је показао Господ ГОСПОД: Спремао је скакавце након што је покошено сено за цара, а отава почела да ниче.</verse>
				<verse number="2">Када су појели све растиње у земљи, рекох: »Господе ГОСПОДЕ, опрости! Како да преживи Јаков онако мали?«</verse>
				<verse number="3">Тако се ГОСПОД предомисли и рече: »То се неће десити.«</verse>
				<verse number="4">Ово ми је показао Господ ГОСПОД: Позвао је огањ да кажњава, и он исуши океан и поче да гута копно.</verse>
				<verse number="5">Тада ја рекох: »Господе ГОСПОДЕ, молим те, престани! Како да преживи Јаков онако мали?«</verse>
				<verse number="6">Тако се ГОСПОД предомисли и рече: »Ни ово се неће десити.«</verse>
				<verse number="7">И ово ми је показао: Господ је стајао поред зида сазиданог уз помоћ виска и држао висак у руци.</verse>
				<verse number="8">ГОСПОД ме упита: »Амосе, шта видиш?« Ја одговорих: »Висак.« Онда он рече: »Ево, стављам висак међу мој народ Израел. Више их нећу штедети.</verse>
				<verse number="9">»Биће уништене Исаакове узвишице и разорена Израелова светилишта. Мачем ћу се дићи против владарске куће Јаровамове.«</verse>
				<verse number="10">Тада Амацја, свештеник у Бетелу, поручи израелском цару Јароваму: »Амос кује заверу против тебе усред Израела. Земља више не може да поднесе његове речи.</verse>
				<verse number="11">Јер, ево шта говори: ‚Јаровам ће погинути од мача, а Израел ће сигурно отићи у изгнанство из свога завичаја.‘«</verse>
				<verse number="12">Потом Амацја рече Амосу: »Одлази, видеоче! Врати се у Јуду, па тамо зарађуј свој хлеб и пророкуј.</verse>
				<verse number="13">Не можеш више да пророкујеш у Бетелу, јер то је царево светилиште и храм царства.«</verse>
				<verse number="14">На то Амос одврати Амацји: »Нисам био ни пророк ни син пророка, него пастир, а старао сам се и о дивљим смоквама.</verse>
				<verse number="15">Али ГОСПОД ме је одвео од напасања стада и рекао ми: ‚Иди и пророкуј моме народу Израелу.‘</verse>
				<verse number="16">Зато сада чуј реч ГОСПОДЊУ. Ти кажеш: ‚Не пророкуј против Израела и не проповедај против Исааковог народа.‘</verse>
				<verse number="17">Стога овако каже ГОСПОД: »‚Жена ће ти постати блудница у граду, а синови и кћери пасти од мача. Земљу ће ти премерити и поделити, а ти ћеш умрети у незнабожачкој земљи. Израел ће сигурно отићи у изгнанство из свога завичаја.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Ово ми је показао Господ ГОСПОД: корпу пуну зрелих плодова.</verse>
				<verse number="2">Он ме упита: »Амосе, шта видиш?« а ја рекох: »Корпу пуну зрелих плодова.« Тада ми ГОСПОД рече: »Примакао се крај моме народу Израелу. Више га нећу штедети.«</verse>
				<verse number="3">»Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »песме у Храму претвориће се у јадиковке. Биће много лешева побацаних посвуда. Пст!«</verse>
				<verse number="4">Чујте ово, ви који газите убогога и уништавате сиромахе земље,</verse>
				<verse number="5">говорећи: »Када ће се завршити празник младог месеца, да продајемо жито, и субота се окончати, да тргујемо пшеницом?« – смањујући меру, подижући цене, варајући на нетачном кантару,</verse>
				<verse number="6">купујући сиромаха сребром и убогога за пар сандала, чак и плеву продајући са пшеницом.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД се заклео Поносом Јаковљевим: »Никада им нећу заборавити ништа од оног што су чинили.</verse>
				<verse number="8">»Земља ће због тога задрхтати и сви њени житељи закукати. Сва ће се земља као Нил подићи и ускомешати, па се спустити као Египтова река.«</verse>
				<verse number="9">»Тога дана«, говори Господ ГОСПОД, »учинићу да сунце зађе у подне и помрачи земљу усред бела дана.</verse>
				<verse number="10">Празнике ћу вам претворити у кукњаву и ваше певање у плакање. У кострет ћу вас обући и обријати вам главе. Биће као када се оплакује јединац – дан до краја испуњен горчином.«</verse>
				<verse number="11">»Долазе дани«, говори Господ ГОСПОД, »када ћу послати глад на земљу – не глад за хлебом или жеђ за водом, већ глад за слушањем речи ГОСПОДЊИХ.</verse>
				<verse number="12">Људи ће тетурати од мора до мора и лутати од севера до истока тражећи реч ГОСПОДЊУ, али је неће наћи.</verse>
				<verse number="13">Тога ће дана лепе девојке и снажни младићи падати у несвест од жеђи.</verse>
				<verse number="14">Они који се заклињу срамотним богом Самаријиним и говоре: ‚Твој бог је жив, Дане,‘ и: ‚Твој бог је жив, Беер-Шево,‘ пашће и више неће устати.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Видех Господа како стоји крај жртвеника и каже: »Удари врхове стубова, да се затресу прагови; сруши их на главу свим људима. Који преживе, њих ћу побити мачем; ниједан се неће извући, ниједан побећи.</verse>
				<verse number="2">Ако и до Шеола прокопају, и оданде ће их моја рука извући. Ако се и на небеса попну, и одатле ћу их спустити.</verse>
				<verse number="3">Ако се на врху горе Кармел сакрију, и тамо ћу их наћи и похватати. Ако се од мене и на дну мора сакрију, змији ћу заповедити да их уједе.</verse>
				<verse number="4">Ако их непријатељи отерају у изгнанство, мачу ћу заповедити да их посече. Свој поглед ћу упрети у њих, али на зло, а не на добро.«</verse>
				<verse number="5">Господ ГОСПОД над војскама, земљу дотакне, и она се потресе, сви њени житељи тугују. Сва се земља подигне као Нил, па се спусти као Египтова река.</verse>
				<verse number="6">Ономе који на небесима себи сазда палату, а свод на земљи постави за небо, који морске воде позива и излива их на лице земље име је ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»Израелци, зар нисте за мене исто што и Кушани?« говори ГОСПОД. »Зар нисам Израел извео из Египта, Филистејце из Кафтора, Арамејце из Кира?«</verse>
				<verse number="8">»Очи Господа ГОСПОДА упрте су у грешно царство – избрисаћу га са лица земље. Ипак, народ Јаковљев нећу докраја затрти«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»Јер, издаћу заповест и растрести народ Израелов међу све народе као што се жито растреса у решету, да ни каменчић не падне на земљу.</verse>
				<verse number="10">Сви грешници међу мојим народом погинуће од мача, сви који кажу: ‚Неће нам се несрећа примаћи ни снаћи нас.‘«</verse>
				<verse number="11">»Тога дана ћу поново подићи пали шатор Давидов, пукотине му поправити и из рушевина га подићи. Сазидаћу га да буде као што је био,</verse>
				<verse number="12">да им посед буде остатак Едома и сви народи који носе моје Име«, говори ГОСПОД, који ће то учинити.</verse>
				<verse number="13">»Долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ће жетеоца претећи орач, а сејача онај који муља грожђе. Младо вино ће капати са гора и тећи из сваког брда.</verse>
				<verse number="14">Вратићу Израел, свој изгнани народ. Обновиће разорене градове и живети у њима; засадиће винограде и пити њихово вино; подићи ће вртове и јести њихове плодове.</verse>
				<verse number="15">Посадићу га у његову земљу, да никада више не буде ишчупан из земље коју сам му дао«, говори ГОСПОД, твој Бог.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="31">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Виђење које је имао Авдија о томе шта је Господ ГОСПОД рекао о Едому. Гласник је послат народима, и ми смо чули његову поруку: »Спремите се! Хајдемо у бој против Едома!«</verse>
				<verse number="2">»Учинићу те малим међу народима, презрен ћеш бити веома.</verse>
				<verse number="3">Твоја охолост те заварала, тебе који живиш у процепима стена и дом свијаш на висовима, тебе који мислиш: ‚Ко може да ме спусти на земљу?‘</verse>
				<verse number="4">Иако летиш високо као орао и гнездиш се међу звездама, ја ћу те спустити одатле«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="5">»Када дођу ноћни крадљивци или пљачкаши, зар не узму само што им треба? Када људи беру грожђе, зар неки грозд не оставе? А каква тебе несрећа чека!</verse>
				<verse number="6">Како ће Исав бити опљачкан, његова скривена блага похарана!</verse>
				<verse number="7">Сви ће те твоји савезници притерати уз границу, твоји пријатељи те преварити и савладати. Они који твој хлеб једу замку ће ти поставити, а ти је нећеш приметити.«</verse>
				<verse number="8">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »уништићу мудре Едомове, умне људе са гора Исављевих.</verse>
				<verse number="9">Ужас ће ти спопасти ратнике, Темане, и сви са гора Исављевих пашће у покољу.«</verse>
				<verse number="10">»Због насиља над Јаковом, својим братом, срамотом ћеш бити покривен и истребљен довека.</verse>
				<verse number="11">Онога дана када си се држао по страни док су му странци односили богатство и туђинци му улазили кроз капије и за Јерусалим бацали коцку, ти си био као један од њих.</verse>
				<verse number="12">Ниси смео да ликујеш над својим братом у дан његове несреће, ни да се радујеш над народом Јудиним у дан његовог уништења, ни да се хвалишеш у дан његове невоље.</verse>
				<verse number="13">Ниси смео да улазиш кроз капије мога народа у дан његове муке, ни да ликујеш над њим у његовој несрећи у дан његове муке, ни да његово богатство отимаш у дан његове муке.</verse>
				<verse number="14">Ниси смео да стојиш на раскрсници да би убијао његове бегунце, ни да издајеш његове преживеле у дан његове невоље.«</verse>
				<verse number="15">»Близу је Дан ГОСПОДЊИ свим народима. Како си ти чинио, тако ће чинити и теби, твоја дела о твоју главу ће се обити.</verse>
				<verse number="16">»Као што сте ви пили на мом светом брду, тако ће и други народи пити без престанка, и биће као да их никад није било.«</verse>
				<verse number="17">»Али, на гори Сион биће избављење – она ће бити света – и народ Јаковљев запосешће свој посед.</verse>
				<verse number="18">Народ Јаковљев биће огањ и народ Јосифов пламен, а народ Исављев стрњика коју ће запалити и прогутати. Нико из народа Исављевог неће преживети«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="19">»Народ из Негева освојиће горе Исављеве, а народ из Шефеле земљу филистејску. Заузеће поља Ефремова и Самаријина, а Венијамин ће запосести Гилад.</verse>
				<verse number="20">Изгнаници Израелови запосешће Ханаан све до Сарепте, а изгнаници јерусалимски у Сефараду запосешће градове у Негеву.</verse>
				<verse number="21">Спасени ће се попети на гору Сион да владају над горама Исављевим. Тада ће царство бити ГОСПОДЊЕ.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="32">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА дође Јони сину Амитајевом:</verse>
				<verse number="2">»Спреми се и иди у велики град Ниниву и проповедај против њега, јер сам чуо за његова злодела.«</verse>
				<verse number="3">Али Јона крену да бежи од ГОСПОДА и запути се у Таршиш. Сиђе до Јопе, где нађе лађу која је пловила за Таршиш. Пошто је платио за пут, сиђе у лађу и отплови према Таршишу, не би ли побегао од ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="4">Тада ГОСПОД посла силан ветар на море, па се диже толико жестока олуја да је лађа била у опасности да се разбије.</verse>
				<verse number="5">Сви морнари се уплашише, па сваки завапи своме богу, а и товар бацише у море да олакшају лађу. А Јона је био сишао у потпалубље, где је легао и чврсто заспао.</verse>
				<verse number="6">Капетан му приђе и рече: »Како можеш да спаваш? Устани и помоли се своме богу! Можда ће тај бог обратити пажњу на нас, па нећемо пропасти.«</verse>
				<verse number="7">Тада морнари рекоше један другом: »Хајде да бацимо коцку, да откријемо због кога нас је снашла ова несрећа.« Тако бацише коцку, и она паде на Јону.</verse>
				<verse number="8">Они га упиташе: »Кажи нам, због кога нас је снашла ова несрећа? Којим се послом бавиш? Одакле си? Из које си земље и из ког народа?«</verse>
				<verse number="9">Он им одговори: »Ја сам Јеврејин и клањам се ГОСПОДУ, Богу неба, који је начинио море и копно.«</verse>
				<verse number="10">Сазнавши од њега да бежи од ГОСПОДА, силно се уплашише и упиташе га: »Зашто си то учинио?«</verse>
				<verse number="11">А море је постајало све узбурканије, па га они упиташе: »Шта да учинимо с тобом да би нам се море смирило?«</verse>
				<verse number="12">»Дигните ме и баците у море«, одврати он, »па ће се море смирити. Знам да сам ја крив што вас је захватила ова жестока олуја.«</verse>
				<verse number="13">Људи покушаше да одвеслају назад према копну, али нису могли, јер је море било све узбурканије.</verse>
				<verse number="14">Тада завапише ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, молимо те, не дај да погинемо због тога што ћемо овоме човеку одузети живот! Не сматрај нас кривима за проливање недужне крви, јер ти си, ГОСПОДЕ, учинио како ти се свидело.«</verse>
				<verse number="15">Потом узеше Јону и бацише га у море, и море престаде да бесни.</verse>
				<verse number="16">Они се збога тога силно уплашише ГОСПОДА, па му принеше клану жртву и заветоваше му се.</verse>
				<verse number="17">А ГОСПОД одреди једну велику рибу да прогута Јону, и Јона три дана и три ноћи проведе у рибљој утроби.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Јона се из рибље утробе помоли ГОСПОДУ, своме Богу,</verse>
				<verse number="2">говорећи: »Из своје невоље завапих ГОСПОДУ, и он ме услиши. Из утробе Шеола позвах у помоћ, и ти чу мој глас.</verse>
				<verse number="3">У дубине си ме бацио, у само срце морâ, где ме окружише струје и твоји таласи и валови поклопише.</verse>
				<verse number="4">Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘ Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму.</verse>
				<verse number="5">Воде ме прекрише до грла, дубине опколише, морска трава око главе ми се омота.</verse>
				<verse number="6">До корења планина потонух, до земље чије се двери затварају довека. Али ти ме живога изведе из гробне јаме, ГОСПОДЕ, Боже мој.</verse>
				<verse number="7">Када ме је живот напуштао, сетих те се, ГОСПОДЕ, и моја молитва к теби се уздиже, према твоме светом Храму.</verse>
				<verse number="8">Они који се држе ништавних идола, своју приврженост одбацују.</verse>
				<verse number="9">А ја ћу ти принети клану жртву уз песму захвалницу, испунити завет који сам дао. Спасење долази од ГОСПОДА.«</verse>
				<verse number="10">Тада ГОСПОД заповеди риби, и она избљува Јону на копно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА дође Јони други пут:</verse>
				<verse number="2">»Спреми се и иди у велики град Ниниву и објави му поруку коју сам ти дао.«</verse>
				<verse number="3">И Јона послуша реч ГОСПОДЊУ и спреми се и оде у Ниниву. Нинива је била толико велик град да је требало три дана хода да се кроз њу прође.</verse>
				<verse number="4">Првога дана Јона крену кроз град, објављујући: »Још четрдесет дана и Нинива ће бити разорена.«</verse>
				<verse number="5">Нинивљани повероваше Богу, па прогласише пост и сви се, од највећег до најмањег, обукоше у кострет.</verse>
				<verse number="6">Када је вест стигла до цара Ниниве, он устаде са свога престола, скину своје царско рухо и обуче се у кострет, па седе у прашину.</verse>
				<verse number="7">Онда цар разасла проглас по Ниниви: »Цар и његови великаши наређују: »Ниједан човек ни животиња од крупне и ситне стоке не смеју ни да једу ни да пију.</verse>
				<verse number="8">Сваки човек и животиња морају да носе кострет. Нека свако силно вапије Богу и окрене се од свога злог начина живота и насиља.</verse>
				<verse number="9">Јер, ко зна? Можда ће се Бог предомислити и неће, у својој самилости, искалити свој љути гнев, па нећемо изгинути.«</verse>
				<verse number="10">Видевши шта су урадили и како су се окренули од свога злог начина живота, Бог се смилова и не доведе на њих зло којим им је био запретио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Али Јони то није било мило и он се силно наљути,</verse>
				<verse number="2">па се овако помоли ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, зар нисам баш тако рекао док сам још био у својој земљи? Зато сам и пожурио да побегнем у Таршиш. Јер, знао сам да си ти милостив и самилостан Бог, спор да се разгневиш и препун љубави и невољан да пошаљеш несрећу.</verse>
				<verse number="3">Зато ми сада, ГОСПОДЕ, одузми живот, јер ми је боље да умрем него да живим.«</verse>
				<verse number="4">А ГОСПОД га упита: »Имаш ли право што се љутиш?«</verse>
				<verse number="5">Јона изађе из града и седе на једном месту источно од њега. Тамо направи себи сеницу, па седе у њен хлад, чекајући да види шта ће бити с градом.</verse>
				<verse number="6">Тада ГОСПОД, Бог, учини да лоза израсте над Јоном да би му глава била у хладу и да би му било удобније, и Јона се веома обрадова лози.</verse>
				<verse number="7">Али сутрадан у зору Бог одреди једног црва да подгризе лозу, и она се сасуши.</verse>
				<verse number="8">Када је огрануло сунце, Бог посла врућ источни ветар. Сунце је пекло Јонину главу, па он малакса. Дође му да умре, па рече: »Боље ми је да умрем него да живим.«</verse>
				<verse number="9">Бог онда упита Јону: »Имаш ли право што се љутиш због лозе?« »Имам«, одврати Јона. »Толико сам љут да бих умро од љутине.«</verse>
				<verse number="10">ГОСПОД рече: »Толико ти је стало до те лозе, око које се ниси ни трудио ни гајио је, која је ижџикљала преко ноћи и увенула преко ноћи,</verse>
				<verse number="11">а мени да не буде стало до великога града Ниниве, у ком има више од сто двадесет хиљада недужних људи и много стоке.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="33">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У време владавине Јоатама, Ахаза и Езекије, царева Јуде, реч ГОСПОДЊА долазила је Михеју из Морешета. Ово је виђење које је видео о Самарији и Јерусалиму.</verse>
				<verse number="2">Чујте, сви народи! Почуј, земљо и сви ви у њој! Господ ГОСПОД сведочиће против вас из свога светог Храма!</verse>
				<verse number="3">Ево, ГОСПОД долази из свога боравишта, силази и гази по висовима земље.</verse>
				<verse number="4">Планине се топе под њим, а долине раседају као восак пред огњем, као вода која лије низ стрмину.</verse>
				<verse number="5">Све то због преступа Јаковљевог, због грехâ народа Израеловог. Који је преступ Јаковљев? Зар није Самарија? Која је узвишица Јудина? Зар није Јерусалим?</verse>
				<verse number="6">»Зато ћу од Самарије начинити гомилу крша, ледину за винограде. Камење ћу јој сурвати у долину и темеље јој оголити.</verse>
				<verse number="7">Биће поразбијани сви њени идоли, сви храмски дарови спаљени огњем. Уништићу све њене ликове јер их је скупила платама храмских блудница и опет ће се користити као плате блудница.«</verse>
				<verse number="8">Због тога ћу заплакати и закукати, гô и бос ићи наоколо, завијати као шакал и лелекати као ној.</verse>
				<verse number="9">Јер, њена је рана неисцељива – све до Јуде се проширила, допрла до капије мога народа, до самог Јерусалима.</verse>
				<verse number="10">Не говорите о томе у Гату, не плачите у Аку, у Бет-Леафри се ваљајте у прашини.</verse>
				<verse number="11">Прођите осрамоћени и голи, житељи Шафира. Неће изаћи житељи Цаанана, Бет-Ецел је у жалости: ускратиће вам помоћ.</verse>
				<verse number="12">Житељи Марота превијају се од бола, чекајући олакшање, јер се несрећа од ГОСПОДА спустила све до капије Јерусалима.</verse>
				<verse number="13">Упрегните брзе коње у кола, житељи Лахиша. Ви сте први Кћер сионску навели на грех, јер међу вама су се нашли преступи Израелови.</verse>
				<verse number="14">Зато дајте опроштајне дарове Морешет-Гату. Град Ахзив довешће у заблуду цареве Израела.</verse>
				<verse number="15">Опет ћу на вас довести освајача, житељи Мареше. Слава Израелова доћи ће до Адулама.</verse>
				<verse number="16">Обријте главу у знак жалости за својом милом децом, будите ћелави као орао лешинар, јер ће она од вас отићи у изгнанство.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Тешко онима који смишљају злодела и кују зло на својим постељама! Чим сване јутро, своје науме изврше, јер је то у њиховој моћи.</verse>
				<verse number="2">Пожеле поља, и отму их, и куће, и узму их. Преваре човека, и узму му дом, преваре човека, и отму му наследство.</verse>
				<verse number="3">Зато овако каже ГОСПОД: »Ево, смишљам несрећу против овога рода, од које вам нема спаса. Нећете више ходати охоло, јер то ће бити време несреће.</verse>
				<verse number="4">Тога дана људи ће вас исмевати и ругати вам се овом тужбалицом: ‚Пропадосмо сасвим! Раздељен је посед мога народа, ГОСПОД га одузе, поробљивачима раздели наша поља.‘«</verse>
				<verse number="5">Зато нећеш имати никога да ти коцком додели земљу у заједици ГОСПОДЊОЈ.</verse>
				<verse number="6">»Не пророкујте!« говоре њихови пророци. »Не пророкујте о томе! Нас неће задесити срамота.«</verse>
				<verse number="7">Зар да се говори, народе Јаковљев: »Зар је Дух ГОСПОДЊИ постао нестрпљив? Зар су то његова дела?« »Зар моје речи нису благотворне за онога ко живи исправно?</verse>
				<verse number="8">Али ви се дигосте против мога народа као непријатељ. Са безбрижних пролазника огртаче скидате док се враћају из рата.</verse>
				<verse number="9">Жене мога народа из топлих домова изгоните. Мој благослов довека одузимате од њихове деце.</verse>
				<verse number="10">Устајте, одлазите! Ово није место вашег починка. Зато што је нечисто, докраја ће бити уништено.</verse>
				<verse number="11">»Да лажов и варалица дође и каже: ‚Проричем вам обиље вина и опојних пића‘ – баш такав пророк би одговарао овом народу!«</verse>
				<verse number="12">»Целога ћу те окупити, Јакове. Сабраћу Остатак Израелов, сабраћу их као овце у тору, као стадо на његовом пашњаку – све ће врвети од људи.</verse>
				<verse number="13">Пред њима ће ићи Онај који ће им прокрчити пут, а они ће провалити кроз капију и изаћи. Пред њима ће ићи њихов Цар, ГОСПОД ће им бити на челу.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тада рекох: »Слушајте, вође Јаковљеве, поглавари народа Израеловог. Зар не треба да упознате правду,</verse>
				<verse number="2">ви који мрзите добро, а волите зло, који мом народу с костију гулите кожу и месо,</verse>
				<verse number="3">који једете месо мога народа, гулите му кожу и дробите кости, који га черечите као месо за лонац, као месо за котао?«</verse>
				<verse number="4">Тада ће они завапити ГОСПОДУ, али он их неће услишити. Сакриће своје лице од њих због злих дела која су починили.</verse>
				<verse number="5">Овако каже ГОСПОД за пророке који заводе мој народ: »Када имају шта да једу, кажу: ‚Мир‘, а онима који их не хране објављују свети рат.</verse>
				<verse number="6">Зато ће вас обузети ноћ без виђења и тама без откривења. Заћи ће сунце тим пророцима и дан им се помрачити.</verse>
				<verse number="7">Осрамотиће се видеоци и обрукати гатаоци. Сви ће покрити уста, јер од Бога нема одговора.«</verse>
				<verse number="8">А ја, ја сам испуњен силом – Духом ГОСПОДЊИМ – и правдом и моћи, да Јакову објавим његов преступ и Израелу његове грехе.</verse>
				<verse number="9">Чујте ово, вође народа Јаковљевог, поглавари народа Израеловог, ви који презирете правду и искривљујете све што је право,</verse>
				<verse number="10">ви који проливеном крвљу градите Сион и исквареношћу Јерусалим.</verse>
				<verse number="11">Његове вође суде за мито, свештеници поучавају за накнаду, а пророци гатају за новац. Али они се на ГОСПОДА ослањају када говоре: »ГОСПОД је међу нама. Неће нас задесити несрећа.«</verse>
				<verse number="12">Зато ће због вас Сион бити преорана њива, Јерусалим гомила крша, а храмска гора узвишица обрасла шумом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">У последње дане гора Дома ГОСПОДЊЕГ биће постављена за главну међу горама. Биће узвишена изнад брдâ и сви ће се народи сливати к њој.</verse>
				<verse number="2">Многи народи ће доћи и рећи: »Хајде, попнимо се на гору ГОСПОДЊУ, до Дома Бога Јаковљевог. Он ће нас научити својим путевима да бисмо његовим стазама ходали.« Јер, из Сиона ће изаћи Закон, Реч ГОСПОДЊА из Јерусалима.</verse>
				<verse number="3">Он ће судити међу народностима и окончати спорове моћних народа близу и далеко. Они ће своје мачеве прековати у раонике и копља у косире. Народ неће дизати мач на народ, нити ће се више обучавати за рат.</verse>
				<verse number="4">Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом, и нико га неће плашити, јер је говорио ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="5">Сви народи живе у име својих богова, а ми ћемо довека у име ГОСПОДА, Бога нашега.</verse>
				<verse number="6">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »окупићу хроме, сабрати изгнане и оне које сам ударио несрећом.</verse>
				<verse number="7">Од хромих ћу учинити Остатак, од отераних – моћан народ. Од тога дана па довека ГОСПОД ће владати над њима на гори Сион.</verse>
				<verse number="8">А теби ће, куло осматрачка над стадом, утврђењу Кћери сионске, бити враћена пређашња власт, царство ће доћи Кћери јерусалимској.«</verse>
				<verse number="9">Зашто сада гласно запомажеш? Зар немаш цара? Зар ти је саветник умро, па те спопао бол као жену трудови?</verse>
				<verse number="10">Увијај се од болова и вришти, Кћери сионска, као жена у трудовима, јер ћеш сада изаћи из града, становати на пољу и отићи у Вавилон. Тамо ћеш бити избављена – ГОСПОД ће те откупити из руку твојих непријатеља.</verse>
				<verse number="11">А сада се многи народи окупише против тебе. Говоре: »Нека се укаља. Нека нам се очи наслађују Сионом.«</verse>
				<verse number="12">Али они не знају ГОСПОДЊЕ мисли, нити разумеју његове науме. Он их је скупио као снопље на гумну.</verse>
				<verse number="13">»Устани и оврши жито, Кћери сионска. Јер, даћу ти гвоздене рогове и бронзана копита, па ћеш сатрти многе народе. Њихов непоштено стечен добитак подарићеш ГОСПОДУ, њихово богатство Господару све земље.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">»Окупи сада своје чете, граде чета, јер смо под опсадом. Владара Израеловог штапом ће ударити по образу.</verse>
				<verse number="2">»А ти, Витлејеме Ефрато, иако си мали међу братствима Јудиним, из тебе ће ми изаћи онај који ће владати над Израелом. Његова је лоза древна, од давнина.«</verse>
				<verse number="3">Зато ће ГОСПОД оставити Израел док се не породи она која је у трудовима. Тада ће се и остала његова браћа вратити Израелцима.</verse>
				<verse number="4">Он ће стајати и напасати своје стадо снагом ГОСПОДЊОМ, величанством Имена ГОСПОДА, свога Бога, и оно ће живети спокојно, јер ће његова величина досегнути до крајева земље.</verse>
				<verse number="5">Он ће бити њихов мир. Кад Асирци провале у нашу земљу и изгазе нам тврђаве, дићи ћемо на њих седам пастира, осам кнежева.</verse>
				<verse number="6">Мачем ће владати земљом асирском, земљом Нимродовом исуканим мачем. Он ће нас избавити од Асираца када нам провале у земљу и прегазе наше међе.</verse>
				<verse number="7">Остатак Јаковљев биће међу многим народима као роса од ГОСПОДА, као пљусак кише на трави, који не зависи од човека и не ослања се на смртнике.</verse>
				<verse number="8">Остатак Јаковљев биће међу незнабошцима, међу многим народима, као лав међу шумским зверима, као млади лав међу стадима оваца, који, кад год прође кроз њих, гази и черечи, и нико од њега не избавља.</verse>
				<verse number="9">Дићи ћеш руку на своје душмане, и биће уништени сви твоји непријатељи.</verse>
				<verse number="10">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »уништићу ти коње и разбити кола.</verse>
				<verse number="11">Уништићу ти градове широм земље и порушити сва утврђења.</verse>
				<verse number="12">Уништићу твоје врачање, па више неће бити твојих враџбина.</verse>
				<verse number="13">Уништићу у теби твоје резбарене ликове и твоје свете стубове; нећеш се више клањати својим делима.</verse>
				<verse number="14">Ишчупаћу твоје Ашерине мотке из тебе и разорити ти градове.</verse>
				<verse number="15">У гневу и срџби извршићу одмазду над народима који ме нису слушали.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Чујте шта каже ГОСПОД: »Устани и изложи свој случај пред горама, нека брда чују шта имаш да кажеш.</verse>
				<verse number="2">Чујте, горе, оптужбу ГОСПОДЊУ, почујте, вечни темељи земље. Јер, ГОСПОД се парничи са својим народом, подиже тужбу против Израела.</verse>
				<verse number="3">»Народе мој, шта сам ти учинио, чиме те оптеретио? Одговори ми.</verse>
				<verse number="4">Ја сам те извео из земље египатске и избавио те из земље ропства, послао ти Мојсија, Аарона и Мирјам да те воде.</verse>
				<verse number="5">Сети се, народе мој, шта је смерао Валак, цар Моава, и шта му је одговорио Валаам син Веоров. Сети се свога пута од Шитима до Гилгала, да спознаш праведна дела ГОСПОДЊА.«</verse>
				<verse number="6">»Са чим да изађем пред ГОСПОДА и поклоним се Богу узвишеноме? Да ли са жртвом паљеницом, са телићима од годину дана?</verse>
				<verse number="7">Хоће ли му бити миле хиљаде овнова, десетине хиљада река уља? Да ли да му за свој преступ свога првенца принесем, за свој грех плод мога тела?«</verse>
				<verse number="8">Већ ти је показао, човече, шта је добро. Ево шта ГОСПОД тражи од тебе: да чиниш оно што је право, да волиш приврженост и да понизно живиш пред својим Богом.</verse>
				<verse number="9">Глас ГОСПОДЊИ виче граду – мудрост је бојати се твога Имена: »Чујте, ви који сте окупљени у граду!</verse>
				<verse number="10">У кућама зликоваца налазе се непоштено стечена блага и крња мера, која је проклета.</verse>
				<verse number="11">Зар да опростим човеку са нетачним кантаром, са врећама лажних тегова?</verse>
				<verse number="12">Насилници су богаташи овога града, лажљивци његови житељи, у устима им је језик преваран.</verse>
				<verse number="13">Зато сам и почео да те затирем, да те пустошим због твојих греха.</verse>
				<verse number="14">Јешћеш, али се нећеш најести – остаћеш гладан. Стављаћеш на страну, али ништа нећеш сачувати, јер и то што сачуваш даћу да уништи мач.</verse>
				<verse number="15">Сејаћеш, али нећеш жети. Цедићеш маслине, али нећеш се мазати уљем. Муљаћеш грожђе, али нећеш пити вина.</verse>
				<verse number="16">Држиш се Омријевих прописа и свега што је чинила кућа Ахавова и живиш по њиховим саветима. Зато ћу учинити да се над тобом згражавају и твојим житељима цокћу. Носићеш увреде мога народа.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тешко мени! Ја сам као онај који летње плодове убире када се пабирчи по винограду. Нигде грозда да га поједем, ниједне ране смокве за којом жудим.</verse>
				<verse number="2">Верни нестадоше из земље, не остаде ниједан честит међу људима. Сви вребају да пролију крв, свако свакога лови мрежом.</verse>
				<verse number="3">Обе руке се извештиле за зло. Службеник тражи поклоне, судија прима мито, великаш одлучује по свом хиру – сви они сплеткаре заједно.</verse>
				<verse number="4">Најбољи међу њима је као трн, најчеститији као живица од трња. Дошао је дан од ког су страховали, дан када ће бити кажњени. Сада је време њихове пометње.</verse>
				<verse number="5">Не веруј ближњему, не уздај се у пријатеља, пази шта причаш пред оном која ти лежи у наручју.</verse>
				<verse number="6">Јер, син презире оца, кћи се диже против мајке, снаха против свекрве. Човеку ће његови укућани бити непријатељи.</verse>
				<verse number="7">А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА, чекам Бога, свога Спаситеља. Услишиће ме мој Бог.</verse>
				<verse number="8">Не ликуј нада мном, душманко. Иако сам пала, устаћу. Иако седим у тами, ГОСПОД је моја светлост.</verse>
				<verse number="9">Зато што сам згрешила против ГОСПОДА, трпећу његову срџбу док се не заузме за мене и не добије моју парницу. Извешће ме на светлост, и ја ћу видети његову праведност.</verse>
				<verse number="10">Видеће то моја душманка и биће осрамоћена она која је говорила: »Где је тај ГОСПОД, твој Бог?« Тада ће ми се очи наслађивати гледајући како по њој газе као по блату на улицама.</verse>
				<verse number="11">Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми, дан када ће ти се проширити међе.</verse>
				<verse number="12">Тога дана долазиће ти људи од Асирије до египатских градова, од Египта до Еуфрата, од мора до мора, од горе до горе.</verse>
				<verse number="13">Земља ће опустети због својих житеља и њихових дела.</verse>
				<verse number="14">Напасај свој народ својом палицом, стадо свога поседа, које сâмо живи у шуми, на бујним пашњацима. Нека пасе у Башану и Гиладу као у прадавним данима.</verse>
				<verse number="15">Покажи нам чуда као у дане када си изашао из Египта.</verse>
				<verse number="16">Народи ће их видети и постидети се упркос свој својој сили. Руком ће покрити уста и уши ће им заглушити.</verse>
				<verse number="17">Лизаће прашину као змија, као створови који гмижу по земљи. Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина, у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже, и бојати те се.</verse>
				<verse number="18">Ко је Бог као ти, који прашта грех и прелази преко преступа Остатка свога поседа? Ти не истрајаваш вечно у своме гневу, него ти је мило да покажеш љубав.</verse>
				<verse number="19">Опет ћеш нам се смиловати: згазићеш наша злодела и све наше грехе бацити у дубине мора.</verse>
				<verse number="20">Јакову ћеш дати истину, Аврааму љубав, као што си уз заклетву обећао нашим праоцима у давним данима.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="34">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Пророштво о Ниниви. Књига виђења Наума Елкошанина.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД је Бог љубоморан и осветник, ГОСПОД се свети и пун је срџбе. ГОСПОД се свети својим душманима и истраје у срџби према непријатељима.</verse>
				<verse number="3">ГОСПОД је спор да се разгневи и силан у својој моћи. ГОСПОД неће пустити да кривац прође некажњено. Пут му је у вихору и олуји, а облаци су прашина коју његове ноге дижу.</verse>
				<verse number="4">Он запрети мору и исуши га, он чини да све реке пресуше. Башан и Кармел спаруше се, увену цветови Либана.</verse>
				<verse number="5">Пред њим се тресу горе и топе брда. Пред њим дрхти земља, цео свет и сви који у њему живе.</verse>
				<verse number="6">Ко да издржи његову јарост? Ко да поднесе његов љути гнев? Његова срџба као огањ се излива, пред њим литице пуцају.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД је добар, уточиште у време невоље. Он зна оне који се у њега уздају.</verse>
				<verse number="8">Силном поплавом докрајчиће непријатеље, своје душмане прогнати у таму.</verse>
				<verse number="9">Шта то смишљате против ГОСПОДА? Стаће он томе на крај, неће невоља доћи други пут.</verse>
				<verse number="10">Преплетени као трње и пијани од свога вина, изгореће као осушена стрњика.</verse>
				<verse number="11">Из тебе је, Ниниво, потекао онај који смишља зло против ГОСПОДА, чији су савети рђави.</verse>
				<verse number="12">Овако каже ГОСПОД: »Иако су јаки и многобројни, биће покошени и уништени. Иако сам те понизио, Јудо, више те нећу понижавати.</verse>
				<verse number="13">Сада ћу скршити Нинивин јарам на теби и покидати твоје ланце.«</verse>
				<verse number="14">Ниниво, ГОСПОД је издао заповест за тебе: »Нећеш имати потомака да понесу твоје име. Уништићу резбарене ликове и ливене идоле који су у храму твојих богова. Гроб ћу ти припремити, јер си погана.«</verse>
				<verse number="15">Ено, на горама ноге онога који доноси радосну вест, који објављује мир! Слави своје светковине, Јудо, и испуњавај своје завете! Ништарија више неће проћи кроз тебе – биће докраја уништен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Рушитељ иде на тебе, Ниниво. Чувај своју тврђаву, мотри на пут, спреми се, све снаге окупи.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД ће обновити славу Јаковљеву као славу Израелову, иако су га душмани опустошили и уништили му винову лозу.</verse>
				<verse number="3">Црвени су штитови његових ратника, врсни војници одевени су у скерлет. Као огањ им блеште кола када су спремни за бој, коњи се пропињу.</verse>
				<verse number="4">Кола бесомучно хитају улицама, тамо-амо јуре трговима. На успламтеле буктиње су налик, попут муња севају.</verse>
				<verse number="5">Позивају се најбољи ратници, али они се један о другог саплићу. Нападачи јуре ка бедемима, постављају заклоне за себе.</verse>
				<verse number="6">Пробијене су капије које гледају на реку, у палати расуло.</verse>
				<verse number="7">Одлучено је: биће одведена у сужањство. Њене слушкиње јецају као голубице и у груди се ударају од жалости.</verse>
				<verse number="8">Нинива је као језеро чија вода брзо истиче. »Станите! Станите!« чују се повици, али нико се не окреће.</verse>
				<verse number="9">Опљачкајте сребро! Опљачкајте злато! Нема краја благу, богатству свих њених ризница.</verse>
				<verse number="10">Похарана је, опљачкана, огољена! Срца су клонула, колена клецају, тела дрхте, сва лица пребледела.</verse>
				<verse number="11">Где је сада лавља јазбина, место где су хранили своје младунце, куда су лав и лавица ишли, а с њима лавићи, без имало страха?</verse>
				<verse number="12">Лав је довољно наловио за своје лавиће и удавио плена за своје лавице, напунио своје јазбине ловином и своје брлоге пленом.</verse>
				<verse number="13">»Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама. »У дим ћу ти спалити борна кола и мач ће ти побити лавиће. Нећу ти оставити плена на земљи, неће се више чути гласови твојих гласника.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тешко граду крвопролића, пуном лажи, пуном пљачке, где никад не понестаје жртава!</verse>
				<verse number="2">Бичеви фијучу, точкови клопарају, коњи јуре, кола поскакују!</verse>
				<verse number="3">Коњаници јуришају, мачеви севају, копља блистају! Мноштво жртава, гомиле мртвих, безброј лешева, људи се о мртваце спотичу!</verse>
				<verse number="4">Све то због похоте блуднице, замамне милоснице враџбина, која народе пороби својим блудничењем и братства својим врачањем.</verse>
				<verse number="5">»Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама. »Подићи ћу крила твоје хаљине преко твога лица, народима показати твоју голотињу и царствима твоју срамоту.</verse>
				<verse number="6">Засућу те одвратним смећем, с презиром поступити с тобом и изложити те руглу.</verse>
				<verse number="7">Ко год те буде видео, бежаће од тебе, говорећи: ‚Нинива је разваљена! Ко ће да је ожали?‘ Где да ти нађем тешитеље?«</verse>
				<verse number="8">Зар си боља него Теба, која лежи на Нилу, окружена водама? Река јој је била одбрана и воде бедеми.</verse>
				<verse number="9">Куш и Египат били су јој бесконачна снага, Пут и Либија њени помагачи.</verse>
				<verse number="10">Али и она је заробљена и отишла је у изгнанство. Децу су јој смрскавали по свим угловима улица, за њене угледнике бацали коцку, а све великаше везали ланцима.</verse>
				<verse number="11">И тебе ће обузети пијанство. Крићеш се и тражити уточиште пред непријатељем.</verse>
				<verse number="12">Све су ти тврђаве као стабла смокве са првинама зрелих плодова: протресу ли се, смокве падају у уста онога који једе.</verse>
				<verse number="13">Погледај своју војску – све саме жене! Капије твоје земље широм су отворене твојим непријатељима: огањ им је прогутао преворнице.</verse>
				<verse number="14">За опсаду захвати воде, утврди бедеме. Меси блато, гази иловачу, тврду циглу направи.</verse>
				<verse number="15">Ту ће те огањ прогутати, мач те посећи и прождрети те као скакавци коњици. Намножи се као скакавци коњици, намножи се као скакавци чегрташи.</verse>
				<verse number="16">Намножила си своје трговце, да их буде више од звезда на небу, а они, као скакавци коњици, оголе земљу, па одлете.</verse>
				<verse number="17">Твојих стражара је као скакаваца чегрташа, службеника као ројева скакаваца који по хладном дану бораве на зидовима, а чим сунце изађе, одлећу и не зна се где су.</verse>
				<verse number="18">Царе асирски, заспаше твоји пастири, твоји племићи легоше на починак. Народ ти се раштркао по горама, а никога да их сабере.</verse>
				<verse number="19">Твојој рани нема лека, твоја повреда је неисцељива. Ко год чује ову вест о теби запљескаће рукама. Јер, ко није осетио твоју бескрајну окрутност?</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="35">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Пророштво које је примио пророк Авакум.</verse>
				<verse number="2">Докле ћу да запомажем, ГОСПОДЕ, а ти да не чујеш? Или да ти вичем: »Насиље!« а ти да не спасеш?</verse>
				<verse number="3">Зашто ме тераш да гледам неправду? Зашто трпиш злостављање? Уништење и насиље су преда мном, настају спорови и кавге.</verse>
				<verse number="4">Зато је Закон немоћан и правда никад не побеђује. Опаки опкољава праведника, па се правда искривљује.</verse>
				<verse number="5">»Погледајте друге народе и осмотрите – чудом ћете се чудити. Јер, у ваше дане учинићу дело у које не бисте поверовали да вам га неко исприча.</verse>
				<verse number="6">»Ево, дижем Халдејце, народ безочан и хировит, који иде земљом уздуж и попреко да запоседне туђа пребивалишта.</verse>
				<verse number="7">Они су народ страшан и ужасан, сами себи закон и мерило части.</verse>
				<verse number="8">Коњи им бржи од леопарда, љући од вукова увече. Коњаници им поносито јуре, коњаници им долазе издалека, лете као орлушина која се на плен обрушава.</verse>
				<verse number="9">Сви долазе ради насиља. Њихови чопори насрћу као источни ветар и робље скупљају као песак.</verse>
				<verse number="10">С царевима се спрдају и владаре исмевају. Свакој тврђави се подсмевају, земљани насип дижу и освајају је.</verse>
				<verse number="11">Потом прохује као ветар и оду даље, зликовци којима је снага постала бог.«</verse>
				<verse number="12">Зар ти ниси од искона, ГОСПОДЕ, Боже мој, Свече мој? Ти не умиреш. ГОСПОДЕ, ти си их поставио да спроведу правду, ти си их, Стено, одредио да изврше казну.</verse>
				<verse number="13">Твоје очи су пречисте да би гледале зло, злостављање не подносиш. Зашто онда трпиш подлаце? Зашто ћутиш кад опаки прождире праведнијега од себе?</verse>
				<verse number="14">Учинио си да људи буду као рибе у мору, као морска створења која немају владара.</verse>
				<verse number="15">Халдејци их све ваде удицом, својом мрежом извлаче и потегачом скупљају, па се радују и веселе.</verse>
				<verse number="16">Зато својој мрежи приносе жртве и својој потегачи пале кâд, јер од своје мреже живе у раскоши и најбољим јелом се сладе.</verse>
				<verse number="17">Зар ће и даље да празне мрежу и народе убијају без милости?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Стаћу на своје стражарско место и поставити се на бедем. Пазићу да видим шта ће ми рећи и како ће одговорити на моје притужбе.</verse>
				<verse number="2">ГОСПОД одговори: »Запиши виђење. Читко га урежи у плочице да свако може брзо да га прочита.</verse>
				<verse number="3">Ово виђење је за одређени час. Оно говори о крају и неће се изјаловити. Ако се задржи, ти само чекај – сигурно ће доћи и неће закаснити.</verse>
				<verse number="4">»Погледај надменога – нема у њему честитости. Али праведник ће живети од вере.</verse>
				<verse number="5">Вино је подмукло. Бахати нема починка. Похлепан као Шеол и незасит као смрт, он себи граби све народности и купи све народе.</verse>
				<verse number="6">Зар му се сви они неће обраћати ругалицама и погрдним загонеткама, говорећи: ‚Тешко оном ко гомила оно што није његово и богати се оним што је узајмио! Докле ће то тако?‘</verse>
				<verse number="7">Зар твоји повериоци неће изненада устати? Зар се неће пробудити и протрести те? Тада ћеш им постати плен.</verse>
				<verse number="8">Зато што си опљачкао многе народе, преостали народи опљачкаће тебе. Јер, ти си проливао људску крв, вршио насиље над земљама и насељима и свим житељима у њима.</verse>
				<verse number="9">»Тешко оном ко се обогатио непоштеним добитком, да би своје гнездо свио на високом месту не би ли умакао несрећи!</verse>
				<verse number="10">Осрамотио си свој дом снујући пропаст многих народа и тако прокоцкао свој живот.</verse>
				<verse number="11">»Камен из зида ће завикати, а кровна греда му одговорити.</verse>
				<verse number="12">»Тешко оном ко град подиже на проливеној крви и насеље оснива на злочину.</verse>
				<verse number="13">Зар није ГОСПОД над војскама одредио да је људски труд намењен огњу и да се народи муче узалуд?</verse>
				<verse number="14">Јер, земља ће се испунити спознањем Славе ГОСПОДЊЕ као што вода прекрива море.</verse>
				<verse number="15">»Тешко оном ко ближњему даје пиће, сипајући га из мешине док се овај не опије, да би гледао његову голотињу.</verse>
				<verse number="16">Срамотом ћеш се испунити, а не славом. Сада је на тебе ред! Пиј и ти, па се обнажи. Стиже ти чаша из деснице ГОСПОДЊЕ, па ће бешчашће прекрити твоју славу.</verse>
				<verse number="17">Преплавиће те насиље које си починио над Либаном, престравити те покољ животиња. Јер, ти си пролио људску крв и извршио насиље над земљом и насељима и свим житељима у њима.</verse>
				<verse number="18">»Каква је корист од идола, пошто га је исклесао човек? Или од ливеног лика, учитеља лажи? Јер, његов творац се узда у своје створење, иако је само немушто ништавило начинио.</verse>
				<verse number="19">Тешко оном ко каже дрвету: ‚Пробуди се!‘ и немом камену: ‚Устани!‘ Зар то да некога учи? Златом и сребром је опточено, али животног даха нема у њему.</verse>
				<verse number="20">А ГОСПОД је у своме светом Храму; нека сва земља умукне пред њим.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Молитва пророка Авакума. Према шигјоноту.</verse>
				<verse number="2">»Чуо сам за твоју славу, ГОСПОДЕ, твоја ми дела уливају страх. У наше време понови их, у наше време обзнани их, у срџби се сети самилости.</verse>
				<verse number="3">»Бог стиже из Темана, Светац са горе Паран. »Његов сјај прекри небеса, хвале њему испунише земљу.</verse>
				<verse number="4">Он блиста као светлост муње; зраке му севају из руке, где се његова сила крије.</verse>
				<verse number="5">Помор иде пред њим, врућица га прати у стопу.</verse>
				<verse number="6">Он стаде и затресе земљу, погледа, и народи задрхташе. Древне горе се распадоше и потонуше прадавна брда дуж његових стаза прадавних.</verse>
				<verse number="7">»Видех невољу у кушанским шаторима, тресу се крила шатора мидјанских.</verse>
				<verse number="8">Зар си се разјарио на реке, ГОСПОДЕ, зар си се разгневио на потоке, зар си се разбеснео на море када си јездио на својим коњима и на својим колима победничким?</verse>
				<verse number="9">Свој лук си извадио спреман да одапне стреле. »Рекама си расцепио земљу.</verse>
				<verse number="10">Планине те угледаше и задрхташе. Бујице протутњаше, океан загрме и високо диже своје таласе.</verse>
				<verse number="11">Сунце и месец застадоше на својим путањама пред блеском твојих летећих стрела, пред сјајем твога севајућег копља.</verse>
				<verse number="12">У срџби си газио земљом и у гневу вршио народе као жито.</verse>
				<verse number="13">Изашао си да спасеш свој народ, да свога помазаника спасеш. Смрвио си вођу земље опаких и од главе до пете га оголио.</verse>
				<verse number="14">»Његовим копљем пробо си главу ратницима када су као вихор јурнули да нас распрше, ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.</verse>
				<verse number="15">Ти својим коњима изгази море, силне воде комешајући.</verse>
				<verse number="16">»Када сам то чуо, утроба ми задрхта, усне ми забридеше од тога звука. Трулеж ми се увуче у кости, а ноге заклецаше. Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване народу који нас је напао.</verse>
				<verse number="17">»Иако смоквино стабло не пупи и на лози нема грожђа, иако је подбацио род маслине и њиве не дају храну, иако нема оваца по торовима ни говедâ по оборима,</verse>
				<verse number="18">ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ, веселити се у Богу, свом Спаситељу.</verse>
				<verse number="19">Господ ГОСПОД је моја снага; даје ми ноге као у јелена и да по својим висовима ходам.« Хоровођи. Уз моје жичане инструменте.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="36">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Реч ГОСПОДЊА дође Софонији сину Кушија сина Гедалје сина Амарје сина Езекијиног у време владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде:</verse>
				<verse number="2">»Збрисаћу све са лица земље«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="3">»Збрисаћу и човека и животињу. Збрисаћу птице на небу и рибе у мору и оно што тера људе да посрну, заједно са опакима. Уклонићу човека са лица земље«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="4">»Испружићу руку против Јуде и свих житеља Јерусалима. Уклонићу одатле сваки остатак Ваала, имена незнабожачких и идолских свештеника –</verse>
				<verse number="5">оне који се по крововима клањају звезданом мноштву, оне који се клањају и заклињу ГОСПОДОМ, али се заклињу и Молохом,</verse>
				<verse number="6">оне који су се одметнули од ГОСПОДА, па нити га траже, нити га питају за савет.</verse>
				<verse number="7">Умукните пред Господом ГОСПОДОМ, јер близу је Дан ГОСПОДЊИ. ГОСПОД је припремио жртву и освештао оне које је позвао.</verse>
				<verse number="8">На дан жртве ГОСПОДЊЕ казнићу службенике, цареве синове и све који носе туђинску одећу.</verse>
				<verse number="9">Тога дана ћу казнити све који прескачу праг, који кућу својих господара пуне насиљем и преваром.</verse>
				<verse number="10">»Тога ће се дана«, говори ГОСПОД, »зачути вапај са Рибље капије, кукњава из Друге четврти и силна ломљава са брдâ.</verse>
				<verse number="11">Закукајте, становници Трговачке четврти; биће збрисани сви ваши трговци, уклоњени сви који тргују сребром.</verse>
				<verse number="12">У то време ћу светиљкама претражити Јерусалим и казнити безбрижне, оне који су као вино на свом талогу, који мисле: ‚Неће ГОСПОД ништа учинити – ни добро ни зло.‘</verse>
				<verse number="13">Благо ће им бити похарано, куће разорене. Зидаће куће, али неће живети у њима; садиће винограде, али неће пити вина од њих.</verse>
				<verse number="14">»Близу је велики Дан ГОСПОДЊИ, близу је и брзо се примиче. Горак ће бити вапај на Дан ГОСПОДЊИ – чак ће и ратник закукати.</verse>
				<verse number="15">Тај дан биће дан гнева, дан невоље и тескобе, дан пропасти и пустошења, дан мрака и помрчине, дан облака и густе тмине,</verse>
				<verse number="16">дан овнујског рога и бојног поклича против градова утврђених и кула угаоних.</verse>
				<verse number="17">Ударићу људе невољом, па ће бауљати као слепи, јер су згрешили против ГОСПОДА. Крв ће им се просути као прах, а црева као балега.</verse>
				<verse number="18">Неће их избавити њихово сребро ни злато на Дан срџбе ГОСПОДЊЕ. Сву земљу ће прождрети огањ његове љубоморе, јер ће изненада докрајчити све становнике земље.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Окупите се, окупите се, бестидни народе,</verse>
				<verse number="2">пре него што будете развејани као плева, која се за један дан распрши, пре него што се на вас обруши љути гнев ГОСПОДЊИ, пре него што се на вас обруши Дан гнева ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="3">Тражите ГОСПОДА, сви ви понизни на земљи, сви који се држите његових закона. Тражите праведност, тражите понизност, можда ћете наћи заклон на Дан гнева ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="4">Газа ће бити напуштена и Ашкелон опустошен. Ашдод ће бити испражњен у подне, а Екрон ишчупан из корена.</verse>
				<verse number="5">Тешко вама, становници приморја, народе Керећана! Против тебе је реч ГОСПОДЊА, Ханаане, земљо Филистејаца: »Уништићу те, и нико неће остати.«</verse>
				<verse number="6">Тада ће земља у приморју бити земља пашњакâ, ливадâ с пастирима и овчијим торовима.</verse>
				<verse number="7">Припашће Остатку народа Јуде, који ће тамо напасати стада, а увече легати на починак у ашкелонским кућама. Јер, ГОСПОД, њихов Бог, стараће се о њима и повратити њихово благостање.</verse>
				<verse number="8">»Чуо сам увреде Моавове и ругање Амонаца, који су вређали мој народ и претили његовој земљи.</verse>
				<verse number="9">Стога, тако ми живота«, говори ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, »Моав ће постати као Содома, Амонци као Гомора – место корова и јамâ соли, пуста развалина довека. Опљачкаће их Остатак мога народа, преживели из мога народа наследиће њихову земљу.«</verse>
				<verse number="10">То ће бити цена њихове охолости, јер су вређали народ ГОСПОДА над војскама и претили му.</verse>
				<verse number="11">ГОСПОД ће им бити страшан када затре све богове земље. Клањаће му се народи на свим обалама, сваки у својој земљи.</verse>
				<verse number="12">»И ви ћете погинути од мога мача, Кушани.«</verse>
				<verse number="13">Испружиће руку против севера и уништити Асирију. Ниниву ће претворити у пусту развалину суву као пустиња.</verse>
				<verse number="14">Полегаће по њој ситна и крупна стока, сваковрсна створења. Пустињска сова и буљина гнездиће се на главицама њених стубова. Њихово хукање одјекиваће кроз прозоре, а вране грактати на прагу. Кедрове греде биће огољене.</verse>
				<verse number="15">Тако ће бити са безбрижним градом, који је живео спокојно и мислио: »Ја и нико други.« Каква пуста развалина постаде, јазбина дивљим животињама! Ко год крај њега прође, цокће од чуда и песницом узмахује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тешко граду угњетача, бунтовном и укаљаном!</verse>
				<verse number="2">Ником се не покорава, стегу не прихвата. У ГОСПОДА се не узда, своме Богу не прилази.</verse>
				<verse number="3">Његови службеници су ричући лавови, његове судије пустињски вукови, који ни кост неоглодану не остављају до јутра.</verse>
				<verse number="4">Пророци су му бахати, подли, свештеници скврнаве светилиште и насиље врше над Законом.</verse>
				<verse number="5">У њему је праведни ГОСПОД, он не чини неправду. Из јутра у јутро дели правду, свакога дана без изузетка. Али неправедни не знају за стид.</verse>
				<verse number="6">»Народе сам уклонио – куле су им разорене. Улице сам им опустошио, па нико њима не пролази. Градове сам им уништио – нема ниједног од њихових житеља.</verse>
				<verse number="7">»Рекох: ‚Сигурно ћеш ме се бојати и прихватити стегу.‘ Тада му боравиште не би било уклоњено, нити би га снашле све моје казне. Али они и даље хтедоше да у свему поступају покварено.</verse>
				<verse number="8">Зато ме чекајте«, говори ГОСПОД, »до дана када ћу устати да сведочим. Одлучио сам да окупим народе, да саберем царства и да на њих излијем сву своју срџбу, сав свој љути гнев. Огањ моје јарости цео свет ће прождрети.</verse>
				<verse number="9">»Потом ћу народима дати чисте усне, да сви могу да призову Име ГОСПОДЊЕ и да му сложно служе.</verse>
				<verse number="10">С оне стране кушанских река жртвене дарове доносиће ми моји клањаоци, мој народ распршени.</verse>
				<verse number="11">Тога дана се нећеш стидети свих преступа које си учинио против мене, јер ћу из тебе уклонити бахате разметљивце, па више нећеш бити охол на мојој светој гори.</verse>
				<verse number="12">Оставићу у теби народ понизан и сиромашан, који се узда у Име ГОСПОДЊЕ.</verse>
				<verse number="13">Остатак Израелов неће чинити неправду ни говорити лажи, нити ће се превара наћи у њиховим устима. Јешће и легати на починак и нико их неће плашити.«</verse>
				<verse number="14">Кличи, Кћери сионска! Вичи из свега гласа, Израеле! Радуј се и весели из свега срца, Кћери јерусалимска!</verse>
				<verse number="15">ГОСПОД је повукао твоју пресуду, твоје непријатеље је истерао. Усред тебе је ГОСПОД, Цар Израелов, више се нећеш бојати несреће.</verse>
				<verse number="16">Тога дана ће Јерусалиму бити речено: »Не бој се, Сионе, нека ти руке не клону.</verse>
				<verse number="17">Усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, ратник који те спасава. Због тебе ће га обузети силна радост, својом љубављу ће те умирити, због тебе радосно клицати,</verse>
				<verse number="18">као на светковини. Одагнаћу од тебе невољу, да више не носиш терет срама.</verse>
				<verse number="19">У то време ћу казнити твоје тлачитеље. Избавићу хроме и сабрати изгнане, учинити да их хвале и да им указују част у свакој земљи у којој су били извргнути срамоти.</verse>
				<verse number="20">У то време ћу те сабрати, у то време ћу те довести кући. Учинићу да ти указују част и да те хвале сви народи на земљи када повратим твоје благостање теби наочиглед«, каже ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="37">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Првога дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија, дође реч ГОСПОДЊА преко пророка Агеја Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику.</verse>
				<verse number="2">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Овај народ говори: ‚Још није дошло време да се опет сагради Дом ГОСПОДЊИ.‘«</verse>
				<verse number="3">Реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:</verse>
				<verse number="4">»Зар за вас јесте време да живите у кућама обложеним дрветом док је овај Дом разрушен?«</verse>
				<verse number="5">Зато овако каже ГОСПОД над војскама: »Добро размислите о свом начину живота.</verse>
				<verse number="6">Пуно сте посејали а мало побрали, једете а никад да се наситите, пијете а никад да се напијете, облачите се а није вам топло. Онај ко ради за плату, ставља је у кесу с рупама.«</verse>
				<verse number="7">Овако каже ГОСПОД над војскама: »Добро размислите о свом начину живота.</verse>
				<verse number="8">Идите у гору и донесите дрва и поново ми подигните Дом. Тада ће ми он бити мио и биће ми указана част«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="9">»Очекивали сте много а, ево, дочекасте мало; оно што сте донели кући, ја развејах. Зашто?« говори ГОСПОД над војскама. »Зато што је мој Дом разрушен, док се сваки од вас стара за своју кућу.</verse>
				<verse number="10">Зато вам је небо ускратило росу, а земља свој род.</verse>
				<verse number="11">Ја сам дозвао сушу на земљу и планине, на жито, младо вино и уље, на све чиме земља рађа, на човека и животињу и на сваки труд.«</verse>
				<verse number="12">Тада Зоровавел син Салатиилов, првосвештеник Исус син Јехоцадаков и сав преостали народ послушаше глас ГОСПОДА, свога Бога, и речи пророка Агеја, кога је послао ГОСПОД, њихов Бог, и народ се уплаши ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="13">Потом Агеј, гласник ГОСПОДЊИ, пренесе народу ГОСПОДЊУ поруку: »Ја сам с вама«, каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">ГОСПОД подстакну дух намесника Јуде Зоровавела сина Салатииловог, првосвештеника Исуса сина Јехоцадаковог и дух свега преосталог народа, па они дођоше и почеше да граде Дом ГОСПОДА над војскама, свога Бога,</verse>
				<verse number="15">двадесет четвртог дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Двадесет првог дана седмог месеца, реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:</verse>
				<verse number="2">»Реци овако Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику, и преосталом народу:</verse>
				<verse number="3">»‚Има ли још кога међу вама ко је видео овај Дом у његовом некадашњем сјају? А како вам сада изгледа? Зар није као ништа у вашим очима?</verse>
				<verse number="4">Али, буди јак, Зоровавеле,‘ говори ГОСПОД. ‚Буди јак, Исусе сине Јехоцадаков, првосвештениче. Буди јак, сав народе земље,‘ говори ГОСПОД. ‚Прионите на посао, јер ја сам с вама,‘ говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="5">‚Када сте изашли из Египта, обећао сам вам да ће мој Дух остати међу вама. Зато се не бојте.‘</verse>
				<verse number="6">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Још мало, и уздрмаћу небеса и земљу, море и копно.</verse>
				<verse number="7">Уздрмаћу све народе, па ће своје благо доносити овамо, и ја ћу овај Дом испунити славом,‘ каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="8">»‚Моје је сребро и моје је злато,‘ говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="9">»‚Сјај овог другог Дома биће већи од сјаја оног пређашњег,‘ говори ГОСПОД над војскама. »‚На овом месту подарићу мир,‘ каже ГОСПОД над војскама.«</verse>
				<verse number="10">Двадесет четвртог дана деветог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја:</verse>
				<verse number="11">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Питај свештенике шта Закон каже о овоме:</verse>
				<verse number="12">Када би неко у скуту своје одеће носио освештано месо, па тим скутом дотакао хлеб или чорбу, вино или маслиново уље, или другу храну, да ли би и то постало свето?‘« Свештеници одговорише: »Не би.«</verse>
				<verse number="13">Тада Агеј рече: »Када би неко ко је постао нечист зато што је додирнуо мртваца дотакао нешто од тога, да ли би и то постало нечисто?« Свештеници одговорише: »Да, постало би нечисто.«</verse>
				<verse number="14">Онда Агеј рече: »‚Такви су преда мном и људи овога народа‘«, говори ГОСПОД. »‚Све што чине и све што тамо приносе, нечисто је.</verse>
				<verse number="15">Сада добро размислите о томе шта је било пре него што је иједан камен положен на други у Храму ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="16">Какви сте били? Када је неко долазио до гомиле жита по двадесет мерица, затицао је само десет. Када је неко долазио до каце с вином да захвати педесет мерица, затицао је само двадесет.</verse>
				<verse number="17">Ударао сам по свим вашим делима медљиком, буђи и грȁдом, а ви ми се ипак нисте окренули,‘ говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="18">»‚Добро размислите од сада па надаље, од овог двадесет четвртог дана деветог месеца, када су положени темељи Храма ГОСПОДЊЕГ, добро размислите:</verse>
				<verse number="19">Има ли још жита у амбару? Још ни винова лоза, ни смоква, ни нар, ни маслина нису родили. Али од данас ћу вас благословити.‘«</verse>
				<verse number="20">Двадесет четвртог дана тог истог месеца, реч ГОСПОДЊА дође Агеју други пут:</verse>
				<verse number="21">»Кажи Зоровавелу, намеснику Јуде: ‚Уздрмаћу небеса и земљу.</verse>
				<verse number="22">Оборићу царске престоле и уништити силу туђих царстава. Изврнућу борна кола и оне што су на њима; пашће коњи са својим јахачима, сваки од мача свога брата.</verse>
				<verse number="23">»‚Тога дана,‘ говори ГОСПОД над војскама, ‚узећу тебе, Зоровавеле сине Салатиилов, мој слуго,‘ говори ГОСПОД, ‚и учинити те својим печатним прстеном, јер сам те изабрао,‘ говори ГОСПОД над војскама.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="38">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Осмог месеца друге године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог:</verse>
				<verse number="2">»ГОСПОД се силно разгневио на ваше праоце.</verse>
				<verse number="3">Зато реци народу: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Вратите ми се, говори ГОСПОД над војскама, и ја ћу се вратити вама, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="4">Не будите као ваши праоци, којима су негдашњи пророци објавили: »Овако каже ГОСПОД над војскама: Окрените се од свога злог начина живота и својих злих дела.« Али они не хтедоше да ме послушају ни да обрате пажњу на мене, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="5">»‚Где су сада ваши праоци? И пророци, зар живе довека?</verse>
				<verse number="6">Али, зар нису моје речи и моје уредбе, које сам дао својим слугама пророцима, стигле ваше праоце? Они су се тада покајали и рекли: »ГОСПОД над војскама је с нама учинио онако како наш начин живота и дела заслужују, баш као што је и одлучио да учини.«‘«</verse>
				<verse number="7">Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, месеца шевата, друге године Даријеве владавине, реч ГОСПОДЊА дође пророку Захарији сину Берехје сина Идовог.</verse>
				<verse number="8">Те ноћи видех човека како јаше на коњу риђану. Стајао је међу стаблима мирте у клисури, а иза њега су били риђи, смеђи и бели коњи.</verse>
				<verse number="9">Ја упитах: »Шта су ови, господару?« А анђео који је са мном разговорао рече: »Показаћу ти шта су.«</verse>
				<verse number="10">Тада човек који је стајао међу миртама рече: »Ово су они које је ГОСПОД послао да обилазе земљу.«</verse>
				<verse number="11">А они известише анђела ГОСПОДЊЕГ који је стајао међу миртама: »Обишли смо земљу уздуж и попреко и видели да је у целој земљи мир и спокој.«</verse>
				<verse number="12">Тада анђео ГОСПОДЊИ рече: »ГОСПОДЕ над војскама, колико ћеш још ускраћивати милост Јерусалиму и градовима Јуде, на које си гневан ових седамдесет година?«</verse>
				<verse number="13">А ГОСПОД благим и утешним речима одговори анђелу који је разговарао са мном.</verse>
				<verse number="14">Анђео који је разговарао са мном рече ми: »Ово објави: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Силно сам љубоморан због Јерусалима и Сиона,</verse>
				<verse number="15">а силно гневан на народе који мисле да су сигурни. Био сам тек мало гневан, али они увећаше зло.</verse>
				<verse number="16">»‚Стога овако каже ГОСПОД: Вратићу се у Јерусалим с милошћу и у њему ће ми поново бити саграђен Дом, говори ГОСПОД над војскама, а преко Јерусалима биће растегнуто мерничко уже.‘</verse>
				<verse number="17">»Објави и ово: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Моји градови ће опет уживати у благостању, а ГОСПОД ће опет утешити Сион и изабрати Јерусалим.‘«</verse>
				<verse number="18">Онда погледах, а оно – четири рога!</verse>
				<verse number="19">Упитах анђела који је разговарао са мном: »Шта је ово?« А он ми одговори: »То су рогови који су распршили Јуду, Израел и Јерусалим.«</verse>
				<verse number="20">Онда ми ГОСПОД показа четири занатлије.</verse>
				<verse number="21">Ја упитах: »Шта су ови дошли да ураде?« А он одврати: »Оно су рогови који су распршили Јуду, да више нико не дигне главу, а ове занатлије су дошле да их застраше и да оборе рогове народâ који су дигли своје рогове против Јудине земље да распрше њен народ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Потом подигох поглед, а оно – човек са мерничким ужетом у руци!</verse>
				<verse number="2">Ја га упитах: »Куда ћеш?« А он ми одговори: »Да премерим Јерусалим, да видим колико је дуг и широк.«</verse>
				<verse number="3">Тада анђео који је са мном разговарао оде, а други му дође у сусрет,</verse>
				<verse number="4">па му рече: »Трчи и кажи оном младићу: ‚Јерусалим ће бити град без бедема, због великог мноштва људи и животиња у њему,</verse>
				<verse number="5">јер ћу ја,‘ говори ГОСПОД, ‚бити огњени бедем око њега и његова слава у њему.‘«</verse>
				<verse number="6">»Дођите! Дођите! Бежите из северне земље«, говори ГОСПОД, »јер сам вас распршио на све четири стране света «, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="7">»Бежи, Сионе, ти који живиш у Вавилону!«</verse>
				<verse number="8">Јер, овако каже ГОСПОД над војскама, који ми је указао част и послао ме народима који су вас опљачкали: »Ко вас дира, зеницу мога ока дира.</verse>
				<verse number="9">Дићи ћу руку на њих, да постану плен својих робова. Тада ћете знати да ме је послао ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="10">Кличи и радуј се, Кћери сионска. Јер, ево, долазим да пребивам усред тебе«, говори ГОСПОД.</verse>
				<verse number="11">»Тога дана ће се многи народи приклонити ГОСПОДУ и постати мој народ. А ја ћу пребивати усред тебе. Тада ћеш знати да ме је теби послао ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="12">ГОСПОД ће запосести Јуду као свој део у светој земљи и поново ће изабрати Јерусалим.«</verse>
				<verse number="13">Ућутите пред ГОСПОДОМ, сви људи, јер је устао из свога светог пребивалишта.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Потом ми показа првосвештеника Исуса како стоји пред анђелом ГОСПОДЊИМ, и Сатану, који му је стајао здесна, да га оптужи.</verse>
				<verse number="2">Анђео ГОСПОДЊИ рече Сатани: »Осудио те ГОСПОД, Сатано! Осудио те ГОСПОД, који је изабрао Јерусалим! Зар овај није угарак уграбљен из ватре?«</verse>
				<verse number="3">А Исус је на себи имао прљаву одећу док је стајао пред анђелом.</verse>
				<verse number="4">Тада анђео рече онима који су стајали пред њим: »Свуците с њега ту прљаву одећу!« А Исусу рече: »Ево, уклонио сам твој грех са тебе и обући ћу те у раскошну одору.«</verse>
				<verse number="5">Онда рече: »Ставите му чист турбан на главу.« И они му ставише чист турбан на главу и обукоше га у раскошну одору пред анђелом ГОСПОДЊИМ.</verse>
				<verse number="6">Потом анђео ГОСПОДЊИ наложи Исусу:</verse>
				<verse number="7">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако будеш живео по мојој вољи и држао се онога што тражим, онда ћеш управљати мојим Домом и чувати његова дворишта, а ја ћу ти дати место међу онима који овде стоје.</verse>
				<verse number="8">»‚Слушај, првосвештениче Исусе, ти и твоји другови који седе пред тобом, јер ви сте знамење онога што ће доћи: довешћу Изданак, свога слугу.</verse>
				<verse number="9">Ево, стављам пред Исуса камен са седам очију, у који ћу урезати натпис‘, говори ГОСПОД над војскама, ‚и у једном дану ћу уклонити грех ове земље.</verse>
				<verse number="10">Тога дана,‘ говори ГОСПОД над војскама, ‚сваки ће свога ближњега позивати под своју лозу и смокву.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Тада се анђео који је са мном разговарао врати и пробуди ме као што се човека буди из сна.</verse>
				<verse number="2">»Шта видиш?« упита ме. А ја одговорих: »Видим свећњак сав од злата, с посудом на врху и седам жижака на себи и седам левака за жишке.</verse>
				<verse number="3">Крај њега су два маслинова дрвета – једно десно од посуде, а друго лево.«</verse>
				<verse number="4">Онда упитах анђела који је са мном разговарао: »Шта је то, господару?«</verse>
				<verse number="5">А он одговори: »Зар не знаш шта је то?« »Не, господару«, одвратих.</verse>
				<verse number="6">Стога ми он рече: »То је реч ГОСПОДЊА Зоровавелу: ‚Не снагом ни силом, већ мојим Духом,‘ каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="7">‚Шта си ти, силна горо? Пред Зоровавелом ћеш постати равница. Он ће извући угаони камен уз поклике: »Милост! Милост теби!«‘«</verse>
				<verse number="8">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="9">»Зоровавел је својим рукама положио темеље овога Дома; он ће га својим рукама и довршити. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="10">Ко омаловажава дан скромних почетака? Људи ће се радовати када у Зоровавеловој руци угледају висак. Оних седам жижака су ГОСПОДЊЕ очи које осматрају сву земљу.«</verse>
				<verse number="11">Ја тада упитах анђела: »Шта су ова два маслинова дрвета с десне и леве стране свећњака?«</verse>
				<verse number="12">И још га упитах: »Шта су оне две маслинове гране које изливају златно уље кроз она два златна левка?«</verse>
				<verse number="13">А он ми одговори: »Зар не знаш шта је то?« »Не, господару«, одвратих.</verse>
				<verse number="14">А он рече: »Оне су двојица који су помазани да служе Господару све земље.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Погледах поново, а оно – свитак који лети!</verse>
				<verse number="2">Анђео ме упита: »Шта видиш?« »Видим свитак који лети«, рекох, »двадесет лаката дуг и десет лаката широк.«</verse>
				<verse number="3">А он ми рече: »То је проклетство које ће изаћи на сву земљу. ‚Ко год краде, биће прогнан,‘ пише на једној страни, и: ‚Биће прогнан и ко год се лажно заклиње,‘ пише на другој.</verse>
				<verse number="4">‚Ја сам га одаслао,‘ говори ГОСПОД над војскама, ‚и оно ће ући у крадљивчеву кућу и у кућу онога који се лажно заклиње мојим именом. Остаће му у кући и уништити је заједно с њеним дрветом и каменом.‘«</verse>
				<verse number="5">Тада анђео који је са мном разговарао приђе и рече ми: »Погледај и види шта је оно што долази.«</verse>
				<verse number="6">Ја упитах: »Шта је то?« А он ми одговори: »То је корпа од једне ефе.« И додаде: »То су греси људи свуда на земљи«.</verse>
				<verse number="7">Онда се диже оловни поклопац, а оно – у корпи седи жена!</verse>
				<verse number="8">Он рече: »То је опакост«, па је гурну назад у корпу, на чији отвор гурну оловни поклопац.</verse>
				<verse number="9">Тада погледах, а оно – две жене, с ветром у крилима! Имале су крила као што су крила у роде, па дигоше корпу између неба и земље.</verse>
				<verse number="10">»Куда носе корпу?« упитах анђела који је са мном разговарао.</verse>
				<verse number="11">А он ми одговори: »У земљу Шинар, да корпи тамо саграде храм. Када буде спреман, поставиће је на њено место.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Ја опет погледах, а оно – четвора кола излазе између две горе, и то горе од бронзе!</verse>
				<verse number="2">Прва кола су вукли коњи риђани, друга вранци,</verse>
				<verse number="3">трећа белци, а четврта шарци – све јаки коњи.</verse>
				<verse number="4">»Шта је ово, господару?« упитах анђела који је са мном разговарао.</verse>
				<verse number="5">А анђео ми одговори: »То су четири небеска духа, који излазе са места на ком су стајали пред Господаром целога света.</verse>
				<verse number="6">Кола с вранцима иду у северну земљу, она с белцима иду на запад, а она са шарцима на југ.«</verse>
				<verse number="7">Тада они снажни коњи изађоше, нестрпљиви да прођу уздуж и попреко земљом. Он им рече: »Идите и обиђите земљу уздуж и попреко!« И они одоше да обиђу земљу уздуж и попреко.</verse>
				<verse number="8">Онда ми анђео довикну: »Гледај, они који иду у северну земљу стишали су мој гнев у северној земљи.«</verse>
				<verse number="9">Дође ми реч ГОСПОДЊА:</verse>
				<verse number="10">»Узми сребра и злата од изгнаникâ Хелдаја, Товије и Једааје, који су дошли из Вавилона, а тог истог дана иди кући Јосије сина Софонијиног.</verse>
				<verse number="11">Узми сребра и злата и направи круну, па је стави на главу Исуса сина Јехоцадаковог, првосвештеника.</verse>
				<verse number="12">Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД над војскама: Ево човека чије је име Изданак. С места на коме је избиће изданци и он ће поново сазидати Храм ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="13">Да, он ће поново сазидати Храм ГОСПОДЊИ и понети царску част. Седеће и владати на престолу, а крај престола ће бити свештеник. Међу њима ће владати потпун склад.</verse>
				<verse number="14">А круна ће бити на спомен Хелдају, Товији, Једааји и Хену сину Софонијином у Храму ГОСПОДЊЕМ.</verse>
				<verse number="15">Доћи ће они који су далеко да зидају Храм ГОСПОДЊИ. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама. Тако ће се догодити ако докраја послушате ГОСПОДА, свога Бога.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Четвртога дана деветог месеца, месеца кислева, четврте године владавине цара Дарија, реч ГОСПОДЊА дође Захарији.</verse>
				<verse number="2">А Бетелци су били послали Шарецера и Регем-Мелеха са њиховим људима да замоле ГОСПОДА за милост.</verse>
				<verse number="3">Они упиташе свештенике из Дома ГОСПОДА над војскама и пророке: »Да ли да у петом месецу тугујемо и постимо као што смо чинили толико година?«</verse>
				<verse number="4">Тада ми дође реч ГОСПОДА над војскама:</verse>
				<verse number="5">»Упитај сав народ земље и свештенике: ‚Када сте у петом и седмом месецу постили и нарицали током ових седамдесет година, зар сте заиста постили ради мене?</verse>
				<verse number="6">А када сте јели и пили, зар нисте ради себе јели и пили?</verse>
				<verse number="7">Зар то није оно што је ГОСПОД објавио преко пређашњих пророка када је Јерусалим био насељен и живео у благостању, а тако и градови око њега, када су и Негев и Шефела били насељени?‘«</verse>
				<verse number="8">Реч ГОСПОДЊА дође Захарији:</verse>
				<verse number="9">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спроводите истинску правду и један другом показујте љубав и самилост.</verse>
				<verse number="10">Не угњетавајте удовицу и сироче, дошљака и сиромаха, и не смишљајте зло један другом.‘</verse>
				<verse number="11">»Али они нису хтели да послушају, него су пркосно окренули леђа и запушили уши.</verse>
				<verse number="12">Отврднули су своје срце као кремен-камен, да не чују Закон ни речи које им је ГОСПОД над војскама својим Духом слао преко пређашњих пророка. Стога се ГОСПОД над војскама силно разгневио.</verse>
				<verse number="13">»Када сам их звао, нису слушали. Стога, када су они звали мене, ја нисам слушао«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="14">»Развејао сам их вихором међу народе које нису познавали, а земља је иза њих остала толико пуста да нико није кроз њу пролазио. Тако су ову добру земљу претворили у пустош.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:</verse>
				<verse number="2">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Силно сам љубоморан због Кћери сионске; због ње ме обузима силни жар љубоморе.‘</verse>
				<verse number="3">»Овако каже ГОСПОД: ‚Вратићу се на Сион и пребивати у Јерусалиму. Тада ће Јерусалим звати Град истине, а гору ГОСПОДА над војскама Света гора.‘</verse>
				<verse number="4">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Опет ће старци и старице седети на трговима Јерусалима, свако са штапом у руци због своје старости.</verse>
				<verse number="5">Градски тргови ће се испунити дечацима и девојчицама, који ће се играти по њима.‘</verse>
				<verse number="6">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Ако то буде чудо за Остатак овога народа у то време, зар ће бити чудо и за мене?‘ говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="7">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Спашћу свој народ из источних и западних земаља.</verse>
				<verse number="8">Довешћу их назад, да се настане у Јерусалиму. Они ће бити мој народ, а ја њихов Бог у истини и праведности.‘</verse>
				<verse number="9">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Нека руке буду јаке вама који сада слушате ове речи из уста пророкâ који говоре откад су положени темељи Дома ГОСПОДА над војскама, да би се Храм опет сазидао.</verse>
				<verse number="10">Јер, пре овог времена није било плате ни за човека ни за животињу, нити је непријатељ остављао на миру онога ко је ишао за својим послом, јер сам ја сваког човека окретао против његовог ближњег.</verse>
				<verse number="11">Али сада више нећу поступати са Остатком овога народа као у прошлим временима,‘ говори ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="12">»‚Семе ће расти у миру, лоза рађати, земља давати род, а небо кишу. Све ћу то дати у наследство Остатку овога народа.</verse>
				<verse number="13">И као што сте били проклетство међу народима, народе Јуде и народе Израела, бићете благослов, јер ћу вас ја спасти. Не бојте се; нека вам руке буду јаке.‘</verse>
				<verse number="14">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Баш као што сам одлучио да пустим на вас несрећу када су ме разгневили ваши праоци и нисам се предомислио,‘ каже ГОСПОД над војскама,</verse>
				<verse number="15">‚тако сам сада одлучио да опет учиним добро Јерусалиму и народу Јуде. Не бојте се.</verse>
				<verse number="16">»‚Ево шта треба да чините: Говорите истину један другом. На суду пресуђујте истинито и право, ради мира.</verse>
				<verse number="17">Не смишљајте зло ближњему. Нека вам се не мили лажна заклетва. Ја све то мрзим,‘ говори ГОСПОД.«</verse>
				<verse number="18">Дође ми реч ГОСПОДА над војскама:</verse>
				<verse number="19">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Постови у четвртом, петом, седмом и десетом месецу постаће народу Јуде весеље и радост и веселе светковине. Стога волите истину и мир.‘</verse>
				<verse number="20">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Долазиће народи и житељи многих градова,</verse>
				<verse number="21">и житељи једног града ићи ће у други и говорити: »Идемо да молимо ГОСПОДА за милост и тражимо савет ГОСПОДА над војскама. Хајдете с нама.«</verse>
				<verse number="22">И многи људи и моћни народи долазиће у Јерусалим да траже савет од ГОСПОДА над војскама и да моле ГОСПОДА за милост.‘</verse>
				<verse number="23">»Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Тих дана ће по десет странаца хватати за скут једног Јудејина, говорећи: »Идемо с тобом, јер смо чули да је с вама Бог.«‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Пророштво. Реч ГОСПОДЊА је против земље Хадрах и отпочинуће на Дамаску – јер очи људи и свих племена Израелових упрте су у ГОСПОДА –</verse>
				<verse number="2">и на Хамату, који се с њим граничи, на Тиру и Сидону, премда су веома препредени.</verse>
				<verse number="3">Тир је себи сазидао тврђаву. Сребра је згрнуо као прашине и злата као блата на улицама.</verse>
				<verse number="4">Али Господ ће му све одузети и његово богатство бацити у море, а град ће прождрети огањ.</verse>
				<verse number="5">»Ашкелон ће то видети и уплашити се, Газа ће се превијати у боловима, а тако и Екрон, јер ће му се изјаловити нада. Газа ће остати без цара, Ашкелон ће бити ненастањен,</verse>
				<verse number="6">а у Ашдоду ће живети копилад. Уништићу бахатост Филистејаца.</verse>
				<verse number="7">»Уклонићу крваво месо из њихових уста и одвратно јело између њихових зуба. Који преостану, припашће нашем Богу и бити као братство у Јуди. Екронци ће бити као Јевусејци.</verse>
				<verse number="8">»Ја ћу се као стража утаборити пред својим Домом и нећу дати војскама да пролазе. Неће више угњетач пролазити овуда, јер сам видео патње мога народа.«</verse>
				<verse number="9">»Силно кличи, Кћери сионска! Вичи од радости, Кћери јерусалимска! Ево твој цар ти долази, праведан и победник, кротак, јаше на магарцу, на магарету, младунчету магаричином.</verse>
				<verse number="10">»Уклонићу борна кола из Ефрема и ратне коње из Јерусалима; уклонићу бојни лук. Он ће прогласити мир народима. Власт ће му се простирати од мора до мора и од Еуфрата до крајева земље.</verse>
				<verse number="11">»А теби ћу, због крви свога савеза с тобом, твоје сужње ослободити из безводне јаме.</verse>
				<verse number="12">»Вратите се у своју тврђаву, ви сужњи пуни наде; већ данас вам најављујем да ћу вам вратити двоструко.</verse>
				<verse number="13">»Јуду ћу као лук напети и Ефрема утаћи у лук. Твоје синове ћу дићи, Сионе, против твојих синова, Јаване, и учинити да будеш као мач ратников.«</verse>
				<verse number="14">»ГОСПОД ће се тада показати над њима и стрела му летети као муња. Господ ГОСПОД дунуће у рог и корачати у вихорима с југа.</verse>
				<verse number="15">»Заклониће их ГОСПОД над војскама, а они ће камењем праћака сатирати и покоравати. Пиће и викати као опијени вином, напунити се као чинија за запљускивање рогова жртвеника.</verse>
				<verse number="16">»ГОСПОД, њихов Бог, спашће их тога дана као пастир стадо. Они ће блистати у његовој земљи као драгуљи у круни.</verse>
				<verse number="17">»О, како ће бити лепа и прекрасна! Младићи ће расти од њенога жита, а девојке од младога вина.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">»Тражите од ГОСПОДА кишу у пролеће. ГОСПОД је тај који ствара кишне облаке и пљусак, да се свачије поље зазелени.</verse>
				<verse number="2">»Идоли изричу лажи и гатаоци имају лажна виђења. О лажним сновима говоре и варљиву утеху нуде. Зато људи лутају као овце – у невољи су, јер немају пастира.</verse>
				<verse number="3">»Плануо сам гневом на пастире и казнићу предводнике. Јер, ГОСПОД над војскама стараће се о свом стаду, народу Јуде, и учинити да буде као гиздав коњ у боју.</verse>
				<verse number="4">»Од њих ће доћи угаони камен, од њих шаторски кочић, од њих бојни лук, од њих сваки владар.</verse>
				<verse number="5">»Заједно ће бити као ратници који газе блато на улицама. Бориће се, јер је ГОСПОД с њима, и збацити јахаче.</verse>
				<verse number="6">»Оснажићу народ Јуде и спасти народ Јосифов. Опет ћу их сабрати, јер сам се сажалио на њих. Биће као да их никад нисам ни одбацио, јер ја сам ГОСПОД, њихов Бог, и услишићу их.</verse>
				<verse number="7">»Ефремовци ће бити попут ратникâ и веселити се као да су се напили вина. Њихова деца ће то видети и обрадовати се; из срца ће клицати због ГОСПОДА.</verse>
				<verse number="8">»Зазвиждаћу им и сабрати их. Откупићу их, и опет ће их бити много као пре.</verse>
				<verse number="9">»Иако сам их расуо међу народе, они ће ме се сећати и у далеким крајевима. Преживеће и они и њихова деца и вратити се.</verse>
				<verse number="10">»Вратићу их из Египта и сабрати их из Асирије. Довешћу их у Гилад и Либан, и неће бити довољно места за све.</verse>
				<verse number="11">»Проћи ће кроз море невоља, а ја ћу ударити морске таласе и дубине Нила ће пресушити. Биће понижена охола Асирија и жезло одузето Египту.</verse>
				<verse number="12">»Оснажићу их у ГОСПОДУ и они ће својим животом прославити његово Име«, говори ГОСПОД.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">»Отвори своје капије, Либане, да ти огањ прогута кедрове.</verse>
				<verse number="2">»Закукај, бору, јер кедар паде, јер пропадоше моћна стабла. Закукајте, храстови башански, јер је посечена густа шума.</verse>
				<verse number="3">»Чуј кукњаву пастирâ, јер пропадоше њихови пашњаци. Чуј рику лавова, јер пропадоше јорданске гуштаре.«</verse>
				<verse number="4">Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање.</verse>
				<verse number="5">Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде.</verse>
				<verse number="6">Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.«</verse>
				<verse number="7">И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце.</verse>
				<verse number="8">За један месец отпустих три пастира. Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене,</verse>
				<verse number="9">рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.«</verse>
				<verse number="10">Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима.</verse>
				<verse number="11">Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА.</verse>
				<verse number="12">Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.« И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака.</verse>
				<verse number="13">А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.« И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.</verse>
				<verse number="14">Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела.</verse>
				<verse number="15">Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира,</verse>
				<verse number="16">јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке.</verse>
				<verse number="17">Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Пророштво. Реч ГОСПОДЊА Израелу. ГОСПОД, који је разапео небеса, поставио темеље земље и у човеку обликовао дух, говори:</verse>
				<verse number="2">»Јерусалим ћу учинити чашом опојног пића од које ће се затетурати сви околни народи. Када опседну Јуду и Јерусалим,</verse>
				<verse number="3">тога дана ћу Јерусалим учинити тешким каменом за све народе. Сви који буду хтели да га подигну, тешко ће се повредити. А удружиће се против њега сви земаљски народи.</verse>
				<verse number="4">»Тога дана«, говори ГОСПОД, »ударићу сваког коња страхом, а његовог јахача лудилом. Будним оком ћу пазити на народ Јуде, а све коње других народа ослепити.</verse>
				<verse number="5">Тога дана ће Јудина братства помислити: ‚Житељи Јерусалима су јаки, јер је ГОСПОД над војскама њихов Бог.‘</verse>
				<verse number="6">»Тога дана ћу Јудина братства учинити попут мангала ужарених на нарамку дрва, попут буктиње која пламти међу сноповима. Прогутаће све околне народе, лево и десно од себе, а Јерусалим ће остати нетакнут на свом месту.</verse>
				<verse number="7">ГОСПОД ће прво спасти Јудине шаторе, да слава Давидове владарске куће и житељâ Јерусалима не превазиђе Јудину.</verse>
				<verse number="8">Тога дана ће ГОСПОД бранити житеље Јерусалима, па ће и најслабији међу њима бити попут Давида, а Давидова владарска кућа попут Бога, као анђео ГОСПОДЊИ пред њима.</verse>
				<verse number="9">Тога дана ћу кренути да уништим све народе који нападају Јерусалим.«</verse>
				<verse number="10">»На Давидову владарску кућу и житеље Јерусалима излићу духа милости и молитве. И гледаће мене, онога кога су проболи, и нарицати за њим као онај ко нариче за јединцем и горко га оплакивати као онај ко оплакује првенца.</verse>
				<verse number="11">»Тога дана ће настати велик плач у Јерусалиму, као Хадад-Римонов плач у мегидској равници.</verse>
				<verse number="12">»И туговаће земља, свако братство понаособ, братство Давидове владарске куће понаособ и њихове жене понаособ, братство Натанове породице понаособ и њихове жене понаособ,</verse>
				<verse number="13">братство Левијеве породице понаособ и њихове жене понаособ, братство Шимијеве породице понаособ и њихове жене понаособ,</verse>
				<verse number="14">и сва остала братства понаособ и њихове жене понаособ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">»Тога дана ће се отворити извор Давидовој владарској кући и житељима Јерусалима, да их очисти од греха и нечистоте.</verse>
				<verse number="2">Тога дана«, говори ГОСПОД над војскама, »из земље ћу искоренити имена идолâ, и више их се нико неће сећати. Из земље ћу уклонити и пророке и дух нечистоте.</verse>
				<verse number="3">»Ако неко буде и даље пророковао, његови отац и мајка – они којима се родио – рећи ће: ‚Нећеш више живети, јер си у име ГОСПОДА говорио лажи.‘ Рођени отац и мајка пробошће га када буде пророковао.</verse>
				<verse number="4">»Тога дана ће се сваки пророк постидети свога виђења и више се неће огртати плаштом од кострети да би лагао,</verse>
				<verse number="5">него ће говорити: ‚Ја нисам пророк. Ја сам ратар. Од своје младости живим од земље.‘</verse>
				<verse number="6">»А ако га неко упита: ‚Какве су ти то ране по телу?‘ он ће рећи ‚Рањен сам у кући својих пријатеља.‘«</verse>
				<verse number="7">»Пробуди се, мачу, против мога пастира, против човека који ми је близак«, говори ГОСПОД над војскама. »Удари пастира, и овце ће се разбежати, а ја ћу се окренути на малене.</verse>
				<verse number="8">»У свој земљи«, говори ГОСПОД, »две трећине биће истребљене, а само једна трећина остављена.</verse>
				<verse number="9">»Ту трећину ћу провести кроз огањ; пречистићу их као сребро и проверити као злато. Призваће моје Име, и ја ћу им се одазвати и рећи: ‚Они су мој народ,‘ а они ће рећи ‚ГОСПОД је наш Бог.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Долази Дан ГОСПОДЊИ, када ће усред тебе, Јерусалиме, твоја добра бити раздељена као плен.</verse>
				<verse number="2">За бој против Јерусалима окупићу све народе. Они ће освојити град, опљачкати куће и силовати жене. Пола града ће отићи у изгнанство, али остали народ неће бити одведен из њега.</verse>
				<verse number="3">А онда ће изаћи ГОСПОД и борити се против тих народа онако како се он бори у дан боја.</verse>
				<verse number="4">Тога дана ће му ноге стајати на Маслинској гори, источно од Јерусалима. Маслинска гора ће се расцепити надвоје, од истока на запад, и створити огромну долину. Пола горе ће се померити на север, а пола на југ.</verse>
				<verse number="5">Тада ћете побећи у долину међу мојим горама, јер ће се она простирати све до Ацела. Побећи ћете као онда када сте бежали од земљотреса у време Озије, цара Јуде. Тада ће доћи ГОСПОД, мој Бог, а с њим и сви свети.</verse>
				<verse number="6">Тога дана неће бити ни светлости, ни хладноће, ни мраза.</verse>
				<verse number="7">Биће то јединствен дан, за који зна само ГОСПОД – ни дан ни ноћ – када ће и увече бити светло.</verse>
				<verse number="8">Тога дана ће из Јерусалима потећи живе воде – пола у источно море, а пола у западно море. Тако ће бити и лети и зими.</verse>
				<verse number="9">ГОСПОД ће бити цар над свом земљом. Тога дана ће ГОСПОД бити једини Господ, а његово Име једино Име.</verse>
				<verse number="10">Сва земља ће постати као равница између Геве и Римона, јужно од Јерусалима. А Јерусалим ће бити издигнут и остати на свом месту од Венијаминове капије до Прве капије, и даље до Угаоне капије, и од Хананелове куле до Цареве муљаче.</verse>
				<verse number="11">Биће насељен и више никад неће бити разорен. Јерусалим ће живети спокојно.</verse>
				<verse number="12">А овом пошашћу ће ГОСПОД ударити све народе који су војевали против Јерусалима: месо ће им трунути док још стоје на ногама, очи им трунути у дупљама, а језик у устима.</verse>
				<verse number="13">Тога дана ће ГОСПОД међу њима створити велику пометњу. Свако ће шчепати онога до себе и напасти га.</verse>
				<verse number="14">И Јуда ће се борити у Јерусалиму. Сакупиће се богатство свих околних народа – силно много злата, сребра и одеће.</verse>
				<verse number="15">Слична пошаст удариће коње, мазге, камиле и магарце и све друге животиње у непријатељским таборима.</verse>
				<verse number="16">Који од народâ који су напали Јерусалим преживи, из године у годину ће долазити да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, и да слави Празник сеница.</verse>
				<verse number="17">Ако неки од народâ не дође у Јерусалим да се поклони Цару, ГОСПОДУ над војскама, за њега неће бити кише.</verse>
				<verse number="18">Ако египатски народ не дође у Јерусалим, задесиће га иста пошаст којом ГОСПОД удара народе који не дођу да славе Празник сеница.</verse>
				<verse number="19">То ће бити казна за Египат и за сваки народ који не дође у Јерусалим да слави Празник сеница.</verse>
				<verse number="20">Тога дана ће на коњским прапорцима стајати написано: СВЕТО ГОСПОДУ, а у Дому ГОСПОДЊЕМ лонци за кување биће као свете посуде пред жртвеником.</verse>
				<verse number="21">Сви лонци у Јуди и Јерусалиму биће свети ГОСПОДУ над војскама и сви који буду долазили да принесу жртву, узимаће их и кувати у њима. Тога дана више неће бити трговаца у Дому ГОСПОДА над војскама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="39">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Пророштво. Реч ГОСПОДЊА Израелу преко Малахије:</verse>
				<verse number="2">»Волео сам вас«, каже ГОСПОД, »а ви питате: ‚Како си нас волео?‘ »Зар Исав није био Јаковљев брат?« пита ГОСПОД. »Али Јакова сам заволео,</verse>
				<verse number="3">а Исава замрзео, па сам његове горе претворио у пустош и његово наследство предао пустињским шакалима.«</verse>
				<verse number="4">Едомци би могли да кажу: »Иако смо сатрвени, обновићемо рушевине.« Али овако каже ГОСПОД над војскама: »Могу они да обнове, али ја ћу срушити. Зваће их Земља опакости и Народ на који се ГОСПОД увек гневи.</verse>
				<verse number="5">»Својим очима ћете то видети и рећи: ‚ГОСПОД је велик и ван граница Израела!‘«</verse>
				<verse number="6">»Син указује част оцу, а слуга господару. Ако сам ја отац, где је част која ми припада? Ако сам господар, где је страх од мене? – каже ГОСПОД над војскама вама, свештеници, вама који презирете моје Име. »А ви питате: ‚Како смо то презрели твоје Име?‘</verse>
				<verse number="7">»Приносите укаљану храну на мом жртвенику, а питате: ‚Чиме смо те укаљали?‘ »Када кажете да је сто ГОСПОДЊИ вредан презира</verse>
				<verse number="8">и када слепу животињу доводите да је жртвујете, зар то није зло? И када жртвујете сакату или болесну животињу, зар то није зло? Принеси је своме намеснику! Хоће ли он бити задовољан тобом и лепо те примити?« каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="9">Сада молите Бога да нам се смилује. »Уз оваква ваша дела, хоће ли вас лепо примити?« каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="10">»О, када би неко од вас затворио врата Храма, да узалуд не палите ватру на мом жртвенику! Нисте ми мили«, каже ГОСПОД над војскама, »и нећу да примам жртве из ваших руку.</verse>
				<verse number="11">»Од истока до запада, моје Име биће велико међу народима. На свакоме месту приносиће се кâд и чисте жртве мом Имену, јер ће моје Име бити велико међу народима«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="12">»Али ви га скврнавите када говорите да је сто ГОСПОДЊИ укаљан, а храна на њему вредна презира.</verse>
				<verse number="13">»И још говорите: ‚Каква гњаважа!‘ и презриво фркћете на њега«, каже ГОСПОД над војскама. »А када доводите украдену, сакату или болесну животињу да је принесете на жртву, зар да је примим од вас?« каже ГОСПОД.</verse>
				<verse number="14">»Нека је проклет варалица, који има доброг мужјака у стаду, па ми га заветује, а онда ГОСПОДУ жртвује животињу с маном! Јер, ја сам велики цар«, каже ГОСПОД над војскама, »и народи се боје мога Имена.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">»А сад, свештеници, ова опомена је за вас:</verse>
				<verse number="2">Ако не послушате и ако чврсто не одлучите да указујете част мом Имену«, каже ГОСПОД над војскама, »послаћу на вас проклетство и проклети ваше благослове. И већ сам их проклео, јер нисте чврсто одлучили да ми указујете част.</verse>
				<verse number="3">»Ево казнићу ваше потомке. Размазаћу вам измет по лицу, измет жртава које приносите за време светковина, и бићете однети с њим.</verse>
				<verse number="4">Тада ћете знати да сам вам послао ову опомену да би се наставио мој савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="5">»Мој савез с њим био је живот и мир, и то сам му дао. Испунио сам га страхом, и он ме се бојао и плашио се мога Имена.</verse>
				<verse number="6">Из уста му је излазила истинита поука и неправда се није нашла на његовим уснама. Живео је преда мном у миру и честитости и многе је одвратио од греха.</verse>
				<verse number="7">Свештеникове усне треба да чувају знање и из његових уста треба тражити поуку, јер он је гласник ГОСПОДА над војскама.</verse>
				<verse number="8">»Али ви сте скренули с пута и учинили својим учењем да многи посрну. Прекршили сте савез с Левијем«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="9">»Стога сам учинио да будете презрени и понижени пред целим народом, јер се нисте држали мојих путева, него сте Закон примењивали пристрасно.«</verse>
				<verse number="10">Зар немамо сви једног оца? Зар нас није створио један Бог? Зашто смо онда неверни један другом и тако скврнавимо савез наших праотаца?</verse>
				<verse number="11">Јуда је постао неверан. Гнусоба је учињена у Израелу и Јерусалиму: Јуда је оскврнавио светилиште које ГОСПОД воли и оженио се кћери туђега бога.</verse>
				<verse number="12">Нека ГОСПОД искорени из Јаковљевих шатора свакога ко тако учини, ма ко он био, макар приносио жртву ГОСПОДУ над војскама.</verse>
				<verse number="13">И ово чините: прекривате ГОСПОДЊИ жртвеник сузама, плачући и кукајући, јер он више не обраћа пажњу на вашу жртву, нити му је мило да је од вас прими.</verse>
				<verse number="14">А ви питате: »Зашто је тако?« Зато што је ГОСПОД сведок између тебе и жене твоје младости, којој си неверан, иако ти је другарица, жена с којом си склопио брачни савез.</verse>
				<verse number="15">Зар није учинио да будете једно тело и један дух? Зашто једно? Зато што тражи побожно потомство. Стога пази да не будеш неверан жени своје младости.</verse>
				<verse number="16">»Мрзим развод«, каже ГОСПОД, Бог Израелов, »и онога ко облачи насиље као одећу«, каже ГОСПОД над војскама. Зато добро пазите да не будете неверни.</verse>
				<verse number="17">Дојадили сте ГОСПОДУ својим речима. »Како смо му дојадили?« питате ви. Тако што говорите: »Сви који чине зло, добри су пред ГОСПОДОМ. Такви су му мили«, или: »Где је Бог правде?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">»Ево, шаљем свога гласника, који ће преда мном припремити пут. Тада ће Господ кога тражите изненада доћи у свој Храм и доћи ће гласник Савеза за којим жудите«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="2">Али ко ће издржати дан његовог доласка? И ко ће опстати кад се он појави? Јер, он је као ливчев огањ и као белиочева цеђ.</verse>
				<verse number="3">Поступиће као ливац и пречистач сребра и очистити Левите и пречистити их као злато и сребро, да би ГОСПОДУ приносили жртве у праведности.</verse>
				<verse number="4">Тада ће жртве Јуде и Јерусалима бити пријатне ГОСПОДУ, као у прошлим данима и давним годинама.</verse>
				<verse number="5">»Доћи ћу да вам судим и одмах ћу сведочити против врачарâ, прељубникâ и кривоклетникâ, против оних који закидају плату најамнику, тлаче удовицу и сироче, који дошљака лишавају права, а мене се не боје«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="6">»Ја, ГОСПОД, не мењам се. Зато ви, потомци Јаковљеви, нисте затрти.</verse>
				<verse number="7">»Још од времена својих праотаца одступате од мојих уредби и не држите их се. Вратите ми се, и ја ћу се вратити вама«, каже ГОСПОД над војскама. »Али ви питате: ‚Како да се вратимо?‘</verse>
				<verse number="8">»Може ли човек да пљачка Бога? А ви мене пљачкате. »Ви питате: ‚Како те пљачкамо?‘ »У десетку и жртвама.</verse>
				<verse number="9">Под проклетством сте, јер ме сви ви – цео овај народ – пљачкате.</verse>
				<verse number="10">Донесите цео десетак у ризницу, да буде хране у мом Дому. Тиме ме искушајте«, каже ГОСПОД над војскама, »и видећете како ћу отворити небеске прозоре и излити на вас свој преобилни благослов.</verse>
				<verse number="11">Спречићу штеточине да вам прождиру усеве, а ни лоза у пољу неће вам остајати јалова«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="12">»Тада ће вас сви народи звати срећнима, јер ће ваша земља бити земља милине«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="13">»Тешке речи сте изговорили против мене«, каже ГОСПОД. »А ви питате: ‚Шта смо то говорили против тебе?‘</verse>
				<verse number="14">»Говорили сте: ‚Узалуд је служити Богу. Шта смо имали од тога што смо се држали онога што он тражи и што смо у жалости живели пред ГОСПОДОМ над војскама?</verse>
				<verse number="15">А сада бахате зовемо срећнима. Да, учврстили су се они који чине опакост и пролазе некажњено иако искушавају Бога.‘«</verse>
				<verse number="16">Тада они који су се бојали ГОСПОДА поведоше разговор међу собом, а ГОСПОД је с пажњом слушао. Спомен-свитак би написан пред њим о онима који су се бојали ГОСПОДА и указивали част његовом Имену.</verse>
				<verse number="17">»Они ће бити моји онога дана када спремим свој драгоцени посед«, каже ГОСПОД над војскама. »Поштедећу их као што отац штеди свога сина који му служи.</verse>
				<verse number="18">Тада ћете опет разликовати праведника од опакога, онога ко служи Богу од онога ко му не служи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">»Јер, ево, долази Дан. Гореће као пећ, а сви бахати и сви који чине опакост биће стрњика. Спалиће их Дан који долази«, каже ГОСПОД над војскама, »па од њих неће остати ни корена ни гранчице.</verse>
				<verse number="2">А вама који се бојите мога Имена, изаћи ће сунце праведности са исцељењем у својим зракама. И ви ћете изаћи и поскакивати као телад пуштена из штале</verse>
				<verse number="3">и изгазити опаке. Јер, они ће бити пепео под вашим ногама онога дана када то будем учинио«, каже ГОСПОД над војскама.</verse>
				<verse number="4">»Сећајте се Закона Мојсија, мога слуге, уредби и закона које сам му дао на Хореву за сав Израел.</verse>
				<verse number="5">Ево, послаћу вам пророка Илију пре него што дође велики и страшни Дан ГОСПОДЊИ.</verse>
				<verse number="6">Он ће срце очева окренути њиховој деци и срце деце њиховим очевима, да не дођем и не ударим земљу неповратним уништењем.«</verse>
			</chapter>
		</book>
	</testament>
	<testament name="New">
		<book number="40">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Родослов Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог:</verse>
				<verse number="2">Аврааму се родио Исаак, Исааку се родио Јаков, Јакову су се родили Јуда и његова браћа.</verse>
				<verse number="3">Јуди је Тамара родила Фареса и Зару. Фаресу се родио Есром, Есрому се родио Арам.</verse>
				<verse number="4">Араму се родио Аминадав, Аминадаву се родио Наасон, Наасону се родио Салмон.</verse>
				<verse number="5">Салмону је Рахава родила Вооза, Воозу је Рута родила Јовида, Јовиду се родио Јесеј.</verse>
				<verse number="6">Јесеју се родио цар Давид. Давиду је Уријина жена родила Соломона.</verse>
				<verse number="7">Соломону се родио Ровоам, Ровоаму се родио Авија, Авији се родио Асаф.</verse>
				<verse number="8">Асафу се родио Јосафат, Јосафату се родио Јорам, Јораму се родио Озија.</verse>
				<verse number="9">Озији се родио Јоатам, Јоатаму се родио Ахаз, Ахазу се родио Езекија.</verse>
				<verse number="10">Езекији се родио Манасија, Манасији се родио Амос, Амосу се родио Јосија.</verse>
				<verse number="11">Јосији су се родили Јехонија и његова браћа у време изгнанства у Вавилон.</verse>
				<verse number="12">После изгнанства у Вавилон, Јехонији се родио Салатиил, Салатиилу се родио Зоровавел.</verse>
				<verse number="13">Зоровавелу се родио Авијуд, Авијуду се родио Елијаким, Елијакиму се родио Азор.</verse>
				<verse number="14">Азору се родио Садок, Садоку се родио Ахим, Ахиму се родио Елијуд.</verse>
				<verse number="15">Елијуду се родио Елеазар, Елеазару се родио Матан, Матану се родио Јаков.</verse>
				<verse number="16">Јакову се родио Јосиф, муж Марије која је родила Исуса званог Христос.</verse>
				<verse number="17">У свему, дакле, од Авраама до Давида четрнаест поколења, од Давида до изгнанства у Вавилон четрнаест поколења, и од изгнанства у Вавилон до Христа четрнаест поколења.</verse>
				<verse number="18">А рођење Исуса Христа било је овако: Његова мајка Марија била је верена са Јосифом, али пре него што су се венчали, показа се да је зачела од Светога Духа.</verse>
				<verse number="19">Њен муж Јосиф, пошто је био праведан човек, није хтео да је извргне срамоти, па одлучи да је тајно напусти.</verse>
				<verse number="20">Али, док је он још о томе размишљао, у сну му се појави Господњи анђео и рече: »Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену, јер је оно што је у њој зачето од Светога Духа.</verse>
				<verse number="21">Родиће сина, а ти ћеш му дати име Исус, јер ће он свој народ спасти од греха.«</verse>
				<verse number="22">Све се то догодило да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка:</verse>
				<verse number="23">»Ево, девица ће зачети и родити сина, и даће му име Емануил« – што значи »Бог је с нама«.</verse>
				<verse number="24">Када се Јосиф пробудио из сна, учини како му је Господњи анђео заповедио и узе Марију да му буде жена,</verse>
				<verse number="25">али није с њом спавао док није родила сина, коме даде име Исус.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Када се Исус родио у Витлејему, у Јудеји, за време владавине цара Ирода, дођоше неки мудраци са истока у Јерусалим</verse>
				<verse number="2">и упиташе: »Где је новорођени цар Јудеја? Видели смо његову звезду како излази, па смо дошли да му се поклонимо.«</verse>
				<verse number="3">Када је цар Ирод то чуо, веома се узнемири – а с њим и сав Јерусалим –</verse>
				<verse number="4">па он окупи све првосвештенике и учитеље закона и упита их где Христос треба да се роди.</verse>
				<verse number="5">»У Витлејему, у Јудеји«, рекоше му они, »јер је пророк овако написао:</verse>
				<verse number="6">‚А ти Витлејеме, у земљи Јудиној, нипошто ниси најмањи међу јудејским кнежевинама, јер ће из тебе изаћи владар који ће бити пастир мога народа, Израела.‘«</verse>
				<verse number="7">Тада Ирод тајно позва к себи оне мудраце и од њих сазна тачно време када се звезда појавила.</verse>
				<verse number="8">Онда их посла у Витлејем, рекавши: »Идите и помно се распитајте о детету. А кад га нађете, јавите ми, да и ја одем да му се поклоним.«</verse>
				<verse number="9">Они саслушаше цара и одоше. А звезда коју су видели како излази ишла је пред њима док није стала изнад места где је било дете.</verse>
				<verse number="10">Када су видели звезду, веома се обрадоваше.</verse>
				<verse number="11">Уђоше у кућу и угледаше дете с његовом мајком Маријом, па падоше ничице и поклонише му се. Онда отворише своје ковчеге и принеше му дарове: злато, тамјан и смирну.</verse>
				<verse number="12">А пошто су у сну били упозорени да се не враћају Ироду, они се другим путем вратише у своју земљу.</verse>
				<verse number="13">Када су они отишли, Јосифу се у сну појави Господњи анђео и рече му: »Спреми се, узми дете и његову мајку и бежи у Египат. Тамо остани док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га убије.«</verse>
				<verse number="14">И Јосиф се спреми, па ноћу узе дете и његову мајку и крену у Египат,</verse>
				<verse number="15">где остаде све до Иродове смрти – да се испуни оно што је Господ рекао преко пророка: »Из Египта позвах свога сина.«</verse>
				<verse number="16">Када је видео да су га мудраци преварили, Ирод се веома разбесне, па нареди да се у Витлејему и околини побију сва мушка деца од две године и млађа, према времену које је сазнао од мудраца.</verse>
				<verse number="17">Тада се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:</verse>
				<verse number="18">»У Рами се чује глас, плач и кукњава велика. Рахиља оплакује своју децу и неће да се утеши, јер их више нема.«</verse>
				<verse number="19">Када је Ирод умро, у Египту се Јосифу у сну појави Господњи анђео</verse>
				<verse number="20">и рече: »Спреми се, узми дете и његову мајку, па иди у Израел, јер су умрли они који су детету хтели да одузму живот.«</verse>
				<verse number="21">И Јосиф се спреми, узе дете и његову мајку и оде у Израел.</verse>
				<verse number="22">Али, када је чуо да у Јудеји, место свога оца Ирода, влада Архелај, плашио се да онамо оде. Упозорен у сну, крену у галилејску област,</verse>
				<verse number="23">а када је стигао, настани се у граду који се зове Назарет. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Зваће се Назарећанин.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тих дана дође Јован Крститељ. Проповедао је у јудејској пустињи,</verse>
				<verse number="2">говорећи: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско!«</verse>
				<verse number="3">А Јован је онај о коме је говорио пророк Исаија када је рекао: »Глас онога који виче у пустињи: ‚Припремите пут Господњи, поравнајте му стазе!‘«</verse>
				<verse number="4">Јованова одећа била је од камиље длаке, а око бокова је носио кожни појас. Храна су му били скакавци и дивљи мед.</verse>
				<verse number="5">К њему су долазили људи из Јерусалима, целе Јудеје и свих крајева око реке Јордан</verse>
				<verse number="6">и признавали своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан.</verse>
				<verse number="7">Када је Јован видео да многи фарисеји и садукеји долазе да се крсте, рече им: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји?</verse>
				<verse number="8">Донесите плод достојан покајања</verse>
				<verse number="9">и не помишљајте да говорите међу собом: ‚Имамо оца Авраама‘ јер, кажем вам: Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму.</verse>
				<verse number="10">Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.</verse>
				<verse number="11">»Ја вас крштавам водом, за покајање. Али за мном долази моћнији од мене – ја нисам достојан ни обућу да му понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем.</verse>
				<verse number="12">У руци му је вејача и он ће очистити своје гумно и скупити своју пшеницу у амбар, а плеву ће спалити неугасивим огњем.«</verse>
				<verse number="13">Тада Исус дође из Галилеје на реку Јордан да га Јован крсти.</verse>
				<verse number="14">А Јован хтеде да га одврати говорећи: »Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени!«</verse>
				<verse number="15">»Пусти сада«, одговори му Исус, »јер тако треба да испунимо сву праведност.« И Јован га пусти.</verse>
				<verse number="16">Када се крстио, Исус одмах изађе из воде, а небеса се отворише и он виде Божијег Духа како силази као голуб и спушта се на њега.</verse>
				<verse number="17">А глас са неба рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша.</verse>
				<verse number="2">Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.</verse>
				<verse number="3">А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«</verse>
				<verse number="4">»Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘ «</verse>
				<verse number="5">Онда га ђаво поведе у Свети град, постави га на врх Храма,</verse>
				<verse number="6">па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је: ‚Наредиће својим анђелима за тебе, и они ће те носити на рукама да ногом не запнеш за камен.‘«</verse>
				<verse number="7">»И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘ «</verse>
				<verse number="8">Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај,</verse>
				<verse number="9">па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«</verse>
				<verse number="10">А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘ «</verse>
				<verse number="11">Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.</verse>
				<verse number="12">Када је чуо да је Јован бачен у тамницу, Исус се врати у Галилеју.</verse>
				<verse number="13">Напусти Назарет, па оде и настани се у Кафарнауму, поред мора, на Завулоновом и Нефталимовом подручју</verse>
				<verse number="14">– да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:</verse>
				<verse number="15">»Земља Завулонова и земља Нефталимова, уз пут према мору, с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка –</verse>
				<verse number="16">народ који живи у тами виде светлост велику и онима који живе у земљи сенке смрти светлост засја.«</verse>
				<verse number="17">Отада Исус поче да проповеда и да говори: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско.«</verse>
				<verse number="18">Док је ишао поред Галилејског мора, виде два брата – Симона, званог Петар, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море, јер су били рибари,</verse>
				<verse number="19">па им рече: »Пођите за мном и учинићу вас рибарима људи.«</verse>
				<verse number="20">И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="21">Исус онда пође даље и виде друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва</verse>
				<verse number="22">и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="23">Исус је ишао по целој Галилеји и учио народ у тамошњим синагогама, проповедајући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и слабост у народу.</verse>
				<verse number="24">Глас о њему прошири се по целој Сирији, па су му доносили све који су боловали од разних болести и мучили се, опседнуте демонима, месечаре и одузете, и он их излечи.</verse>
				<verse number="25">И за њим пође силан народ из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје и с оне стране реке Јордан.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше,</verse>
				<verse number="2">а он поче да их учи, говорећи:</verse>
				<verse number="3">»Благо сиромашнима духом, јер њихово је Царство небеско.</verse>
				<verse number="4">Благо жалоснима, јер они ће се утешити.</verse>
				<verse number="5">Благо кроткима, јер они ће наследити земљу.</verse>
				<verse number="6">Благо гладнима и жеднима праведности, јер они ће се наситити.</verse>
				<verse number="7">Благо милосрднима, јер њима ће бити исказано милосрђе.</verse>
				<verse number="8">Благо онима чиста срца, јер они ће гледати Бога.</verse>
				<verse number="9">Благо миротворцима, јер они ће се звати Божији синови.</verse>
				<verse number="10">Благо прогоњенима због праведности, јер њихово је Царство небеско.</verse>
				<verse number="11">»Благо вама кад вас због мене вређају и прогоне и набеђују за свако зло.</verse>
				<verse number="12">Радујте се и кличите, јер је велика ваша награда на небесима. Тако су прогонили и пророке који су били пре вас.«</verse>
				<verse number="13">»Ви сте со земље. Али, ако со обљутави, чиме она да се посоли? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци напоље и да је људи изгазе.</verse>
				<verse number="14">»Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на гори,</verse>
				<verse number="15">нити се светиљка пали да се стави под посуду, него на свећњак, па светли свима у кући.</verse>
				<verse number="16">Нека тако ваша светлост светли пред људима, да виде ваша добра дела и да славе вашег Оца, који је на небесима.«</verse>
				<verse number="17">»Немојте да мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке. Нисам дошао да их укинем, него да их испуним.</verse>
				<verse number="18">Истину вам кажем: док небо и земља не нестану, неће нестати ниједно словце ни цртица из Закона док се све не догоди.</verse>
				<verse number="19">Ко, дакле, прекрши и најмању од тих заповести – и друге учи да тако чине – зваће се најмањи у Царству небеском. А ко их извршава – и друге учи да тако чине – зваће се велик у Царству небеском.</verse>
				<verse number="20">Јер, кажем вам: ако ваша праведност не буде већа од праведности учитеља закона и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.«</verse>
				<verse number="21">»Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘</verse>
				<verse number="22">А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘, одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.</verse>
				<verse number="23">»Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе,</verse>
				<verse number="24">остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.</verse>
				<verse number="25">»Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу.</verse>
				<verse number="26">Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару.«</verse>
				<verse number="27">»Чули сте да је речено: ‚Не чини прељубу!‘</verse>
				<verse number="28">А ја вам кажем: ко год пожудно погледа жену, већ је у свом срцу с њом учинио прељубу.</verse>
				<verse number="29">Ако те, дакле, твоје десно око саблажњава, ископај га и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело буде бачено у пакао.</verse>
				<verse number="30">И ако те твоја десна рука саблажњава, одсеци је и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело оде у пакао.«</verse>
				<verse number="31">»Речено је: ‚Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу.‘</verse>
				<verse number="32">А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – наводи је да учини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«</verse>
				<verse number="33">»Чули сте такође да је речено нашим старима: ‚Не крши заклетву, него изврши заклетву дату Господу.‘</verse>
				<verse number="34">А ја вам кажем: никад се не заклињите – ни небом, јер оно је Божији престо;</verse>
				<verse number="35">ни земљом, јер она је подножје Божијим ногама; ни Јерусалимом, јер он је град великога цара.</verse>
				<verse number="36">Не заклињите се ни својом главом, јер ниједну длаку не можете да учините белом или црном.</verse>
				<verse number="37">Него, нека ваше ‚да‘ буде ‚да‘ и ваше ‚не‘ – ‚не‘. Све што је више од тога, од Злога долази.«</verse>
				<verse number="38">»Чули сте да је речено: ‚Око за око и зуб за зуб.‘</verse>
				<verse number="39">А ја вам кажем: не супротстављајте се злу. Него, ако те неко удари по десном образу, окрени му и други.</verse>
				<verse number="40">И ако неко хоће да се суди с тобом и да ти одузме кошуљу, дај му и огртач.</verse>
				<verse number="41">И ако те неко присили да с њим идеш једну миљу, иди с њим две.</verse>
				<verse number="42">Ако неко од тебе нешто затражи, дај му, и не окрећи се од онога ко хоће да му позајмиш.«</verse>
				<verse number="43">»Чули сте да је речено: ‚Воли свога ближњега, а мрзи непријатеља.‘</verse>
				<verse number="44">А ја вам кажем: волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне,</verse>
				<verse number="45">да будете синови свога Оца, који је на небесима. Он чини да његово сунце излази и злима и добрима и шаље кишу и праведнима и неправеднима.</verse>
				<verse number="46">Јер, ако волите оне који воле вас, каква је ваша награда? Зар то не раде и цариници?</verse>
				<verse number="47">И ако поздрављате само своју браћу, зар чините нешто нарочито? Зар то не раде и незнабошци?</verse>
				<verse number="48">Зато будите савршени као што је ваш небески Отац савршен.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">»Пазите да своја дела праведности не чините пред људима – да вас они виде – јер нећете добити награду од вашег Оца, који је на небесима.</verse>
				<verse number="2">»Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом као што то чине лицемери по синагогама и на улицама, да би их људи хвалили. Истину вам кажем: они су већ добили своју награду.</verse>
				<verse number="3">Него, када дајеш милостињу, нека твоја лева рука не зна шта чини десна,</verse>
				<verse number="4">да твоје давање буде у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.«</verse>
				<verse number="5">»А кад се молите, не будите као лицемери, који воле да се моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима. Истину вам кажем: добили су своју награду.</verse>
				<verse number="6">Него, кад се молиш, уђи у своју собу, затвори врата и моли се своме Оцу, који је у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.</verse>
				<verse number="7">»Кад се молите, не брбљајте као незнабошци, јер они мисле да ће због много речи бити услишени.</verse>
				<verse number="8">Не будите, дакле, као они, јер ваш Отац зна шта вам је потребно и пре него што га замолите.</verse>
				<verse number="9">»Овако се, дакле, молите: ‚Оче наш који си на небесима, нека је свето име твоје,</verse>
				<verse number="10">нека дође Царство твоје, нека буде воља твоја, како на небу, тако и на земљи.</verse>
				<verse number="11">Хлеб наш насушни дај нам данас</verse>
				<verse number="12">и опрости нам дугове наше као што смо и ми опростили дужницима својим.</verse>
				<verse number="13">И не уведи нас у искушење, него нас избави од Злога.‘</verse>
				<verse number="14">Јер, ако људима опростите њихове грешке, онда ће и вама опростити ваш небески Отац.</verse>
				<verse number="15">Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.«</verse>
				<verse number="16">»Када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду.</verse>
				<verse number="17">Него, када постиш, помажи главу и умиј лице,</verse>
				<verse number="18">да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.«</verse>
				<verse number="19">»Не згрћите себи благо на земљи, где мољци и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду.</verse>
				<verse number="20">Него, згрћите себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду.</verse>
				<verse number="21">Јер, где ти је благо, тамо ће ти бити и срце.«</verse>
				<verse number="22">»Око је светиљка тела. Ако ти је, дакле, око добро, цело тело ће ти бити пуно светлости.</verse>
				<verse number="23">Али, ако ти је око рђаво, цело тело ће ти бити пуно таме. Ако је, дакле, светлост која је у теби тама, колика ће то бити тама!«</verse>
				<verse number="24">»Нико не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.«</verse>
				<verse number="25">»Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести или шта ћете пити; ни за своје тело – шта ћете обући. Зар живот није вреднији од хране, а тело од одеће?</verse>
				<verse number="26">Погледајте птице: не сеју и не жању и не скупљају жито у амбаре, а ипак их ваш небески Отац храни. Зар ви нисте много вреднији од њих?</verse>
				<verse number="27">Који од вас, бринући се, може свом животу да дода и један једини сат?</verse>
				<verse number="28">»И зашто се бринете за одећу? Погледајте како расту пољски љиљани: не раде и не преду.</verse>
				<verse number="29">А ја вам кажем да ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих.</verse>
				<verse number="30">Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – зар неће много више облачити вас, маловерни?</verse>
				<verse number="31">Не брините се, дакле, и не говорите: ‚Шта ћемо јести?‘ или: ‚Шта ћемо пити?‘ или: ‚Шта ћемо обући?‘</verse>
				<verse number="32">Јер, све то траже незнабошци. Зна ваш небески Отац да вам је све то потребно.</verse>
				<verse number="33">Него, прво тражите његово Царство и његову праведност, и све ово ће вам се додати.</verse>
				<verse number="34">И не брините се за сутра, јер ће се сутра бринути за себе. Сваки дан има довољно својих невоља.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">»Не судите, да се не би судило вама.</verse>
				<verse number="2">Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.</verse>
				<verse number="3">»Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?</verse>
				<verse number="4">Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно?</verse>
				<verse number="5">Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.</verse>
				<verse number="6">»Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«</verse>
				<verse number="7">»Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се.</verse>
				<verse number="8">Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.</verse>
				<verse number="9">»Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен?</verse>
				<verse number="10">Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију?</verse>
				<verse number="11">Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле.</verse>
				<verse number="12">Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«</verse>
				<verse number="13">»Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе.</verse>
				<verse number="14">О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«</verse>
				<verse number="15">»Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци.</verse>
				<verse number="16">Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка?</verse>
				<verse number="17">Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове.</verse>
				<verse number="18">Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове.</verse>
				<verse number="19">Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру.</verse>
				<verse number="20">Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«</verse>
				<verse number="21">»Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима.</verse>
				<verse number="22">Многи ће ми онога Дана рећи: ‚Господе, Господе, зар нисмо пророковали у твоје име? Зар нисмо истеривали демоне у твоје име? И зар нисмо у твоје име чинили многа чуда?‘</verse>
				<verse number="23">Тада ћу им отворено рећи: ‚Никад вас нисам познавао. Одлазите од мене, ви који чините безакоње!‘«</verse>
				<verse number="24">»Стога је сваки који слуша моје речи и извршава их сличан мудром човеку који је своју кућу сазидао на стени.</verse>
				<verse number="25">Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и обрушише се на ту кућу, али она се не сруши, јер јој је темељ био на стени.</verse>
				<verse number="26">А сваки који слуша моје речи и не извршава их, сличан је лудом човеку који је своју кућу сазидао на песку.</verse>
				<verse number="27">Паде киша и наиђе бујица, и ветрови дунуше и сручише се на ту кућу, и она се уз силан тресак сруши.«</verse>
				<verse number="28">Када је Исус завршио своју беседу, народ се дивио његовом учењу,</verse>
				<verse number="29">јер их је учио као онај који има власт, а не као њихови учитељи закона.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Када је Исус сишао са горе, за њим пође силан народ.</verse>
				<verse number="2">Приђе му један губавац, поклони му се и рече: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«</verse>
				<verse number="3">А Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.« И онај се одмах очисти од своје губе.</verse>
				<verse number="4">Тада му Исус рече: »Пази да ником не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси дар који је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«</verse>
				<verse number="5">Када је ушао у Кафарнаум, приђе му један капетан и, преклињући га,</verse>
				<verse number="6">рече: »Господару, код куће ми лежи слуга, одузет је и страшно се мучи.«</verse>
				<verse number="7">А Исус му рече: »Доћи ћу да га излечим.«</verse>
				<verse number="8">»Господару«, одговори му капетан, »нисам достојан да уђеш под мој кров. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.</verse>
				<verse number="9">Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«</verse>
				<verse number="10">Када је то чуо, Исус му се задиви, па рече својим пратиоцима: »Истину вам кажем: толику веру нисам нашао ни у кога у Израелу.</verse>
				<verse number="11">А кажем вам и ово: многи ће доћи са истока и са запада и лећи за трпезу са Авраамом, Исааком и Јаковом у Царству небеском,</verse>
				<verse number="12">а синови Царства биће избачени напоље, у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.«</verse>
				<verse number="13">Онда рече капетану: »Иди. Нека буде како си веровао.« И истог часа капетанов слуга оздрави.</verse>
				<verse number="14">Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници.</verse>
				<verse number="15">Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.</verse>
				<verse number="16">Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне</verse>
				<verse number="17">– да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије: »Он узе наше слабости и понесе наше болести.«</verse>
				<verse number="18">Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.</verse>
				<verse number="19">А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«</verse>
				<verse number="20">»Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«</verse>
				<verse number="21">»Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«</verse>
				<verse number="22">А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«</verse>
				<verse number="23">Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици.</verse>
				<verse number="24">На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.</verse>
				<verse number="25">Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«</verse>
				<verse number="26">»Зашто се плашите, маловерни?« упита их он. Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.</verse>
				<verse number="27">А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«</verse>
				<verse number="28">Када је стигао на другу обалу, у гадарински крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.</verse>
				<verse number="29">»Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«</verse>
				<verse number="30">А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.</verse>
				<verse number="31">Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«</verse>
				<verse number="32">»Идите«, рече им он. И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води.</verse>
				<verse number="33">Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима.</verse>
				<verse number="34">Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Исус уђе у чамац, преплови на другу обалу и стиже у свој град.</verse>
				<verse number="2">Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи. Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«</verse>
				<verse number="3">Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«</verse>
				<verse number="4">А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите?</verse>
				<verse number="5">Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘?</verse>
				<verse number="6">Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«</verse>
				<verse number="7">И човек устаде и оде кући.</verse>
				<verse number="8">Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.</verse>
				<verse number="9">Одлазећи оданде, Исус виде човека који се звао Матеј како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.« И овај устаде и пође за њим.</verse>
				<verse number="10">Док је Исус обедовао у кући, дођоше многи цариници и грешници, па су обедовали с њим и с његовим ученицима.</verse>
				<verse number="11">Када су фарисеји то видели, упиташе Исусове ученике: »Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима?«</verse>
				<verse number="12">А Исус је то чуо, па рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима.</verse>
				<verse number="13">Него, идите и научите шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве.‘ Јер, ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«</verse>
				<verse number="14">Тада му приђоше Јованови ученици и упиташе га: »Како то да ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?«</verse>
				<verse number="15">А Исус им рече: »Могу ли сватови да тугују док је младожења с њима? Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.</verse>
				<verse number="16">»Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач, јер би се закрпа отргла од огртача, па би рупа постала још већа.</verse>
				<verse number="17">Ни ново вино се не сипа у старе мешине, јер би се мешине поцепале, вино просуло, а мешине пропале. Него, ново вино се сипа у нове мешине, па се обоје сачува.«</verse>
				<verse number="18">Док им је о томе говорио, приђе му један поглавар, поклони му се и рече: »Кћи ми је управо умрла. Дођи и положи своју руку на њу и она ће оживети.«</verse>
				<verse number="19">И Исус устаде и са својим ученицима пође за њим.</verse>
				<verse number="20">А једна жена, која је дванаест година патила од крварења, приђе Исусу с леђа и дотаче скут његовог огртача,</verse>
				<verse number="21">јер је мислила: »Ако само његов огртач дотакнем, оздравићу.«</verse>
				<verse number="22">Исус се окрену и, видевши је, рече: »Само храбро, кћери. Твоја вера те је излечила.« И жена истог часа оздрави.</verse>
				<verse number="23">Када је Исус ушао у поглаварову кућу и видео свираче и ускомешани народ,</verse>
				<verse number="24">рече: »Склоните се! Јер, девојчица није умрла, него само спава.« А они су му се подсмевали.</verse>
				<verse number="25">Пошто су истерали народ из куће, Исус уђе, ухвати девојчицу за руку и она устаде.</verse>
				<verse number="26">А глас о томе пронесе се по целом том крају.</verse>
				<verse number="27">Док је Исус одлазио оданде, пођоше за њим два слепа човека, вичући: »Смилуј нам се, Сине Давидов!«</verse>
				<verse number="28">Када је ушао у кућу, они слепи му приђоше, а он их упита: »Верујете ли да ја то могу да учиним?« А они рекоше: »Да, Господе!«</verse>
				<verse number="29">Он онда дотаче њихове очи и рече: »Нека вам буде по вашој вери.«</verse>
				<verse number="30">И они прогледаше. Тада их Исус строго опомену: »Пазите да нико не сазна за ово.«</verse>
				<verse number="31">Али они одоше и по целом том крају пронеше глас о њему.</verse>
				<verse number="32">Док су они излазили, доведоше му једног немог човека, опседнутог демоном.</verse>
				<verse number="33">Када је демон истеран из њега, неми човек проговори. Народ се задиви и рече: »Никад нешто слично није виђено у Израелу!«</verse>
				<verse number="34">А фарисеји су говорили: »Он истерује демоне уз помоћ демонског владара!«</verse>
				<verse number="35">Исус је ишао по свим градовима и селима и учио народ у тамошњим синагогама, објављујући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и сваку слабост.</verse>
				<verse number="36">Када је видео народ, сажали се на њих, јер су били измучени и беспомоћни као овце без пастира.</verse>
				<verse number="37">Тада рече својим ученицима: »Жетва је обилна, али је радника мало.</verse>
				<verse number="38">Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Исус позва к себи својих дванаест ученика и даде им моћ да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку слабост.</verse>
				<verse number="2">А ово су имена дванаесторице апостола: прво Симон, звани Петар, и његов брат Андреја; Јаков Зеведејев и његов брат Јован;</verse>
				<verse number="3">Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Тадеј;</verse>
				<verse number="4">Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који је издао Исуса.</verse>
				<verse number="5">Исус посла ову дванаесторицу, заповедивши им: »Не идите незнабошцима и не улазите ни у један самаријски град,</verse>
				<verse number="6">него радије идите изгубљеним овцама израелског народа.</verse>
				<verse number="7">Идите и проповедајте говорећи: ‚Приближило се Царство небеско!‘</verse>
				<verse number="8">Болесне лечите, мртве васкрсавајте, губаве чистите, демоне истерујте. Бесплатно сте добили, бесплатно и дајте.</verse>
				<verse number="9">Не носите злато, ни сребро, ни бакар у својим појасевима,</verse>
				<verse number="10">ни путну торбу, ни другу кошуљу, ни обућу, ни штап, јер радник заслужује своју храну.</verse>
				<verse number="11">»И у који год град или село уђете, помно испитајте ко је тамо достојан вашег поверења, па останите код њега све док не одете.</verse>
				<verse number="12">Кад уђете у тај дом, кажите: ‚Мир с вама.‘</verse>
				<verse number="13">Ако је дом достојан, нека ваш мир остане у њему. А ако није достојан, нека вам се ваш мир врати.</verse>
				<verse number="14">Ако вас неко не прими и не саслуша ваше речи, изађите из тог дома или из тог града и отресите прашину са својих ногу.</verse>
				<verse number="15">Истину вам кажем: на Дан суда биће лакше Содоми и Гомори него том граду.«</verse>
				<verse number="16">»Ево, шаљем вас као овце међу вукове. Зато будите лукави као змије, а безазлени као голубови.</verse>
				<verse number="17">Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и батинати у својим синагогама.</verse>
				<verse number="18">Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве, за сведочанство њима и незнабошцима.</verse>
				<verse number="19">А кад вас предају, не брините се како ћете и шта ћете рећи, јер ће вам тога часа бити дато шта да говорите.</verse>
				<verse number="20">Нећете, наиме, говорити ви, него ће у вама говорити Дух вашега Оца.</verse>
				<verse number="21">»Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их.</verse>
				<verse number="22">И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен.</verse>
				<verse number="23">Кад вас буду прогонили у једном граду, бежите у други. Истину вам кажем: нећете стићи да обиђете све израелске градове пре него што Син човечији дође.</verse>
				<verse number="24">»Ниједан ученик није изнад свога учитеља, ни слуга изнад свога господара.</verse>
				<verse number="25">Довољно је ученику да буде као његов учитељ, а слузи да буде као његов господар. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће више тако звати његове укућане?«</verse>
				<verse number="26">»Не бојте их се, дакле, јер нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.</verse>
				<verse number="27">Оно што вам говорим у тами, говорите на светлости, и оно што вам се шапуће на ухо, објављујте са кровова.</verse>
				<verse number="28">Не бојте се оних што убијају тело, а не могу да убију и душу. Него, више се бојте онога који може да уништи и душу и тело у паклу.</verse>
				<verse number="29">Зар се два врапца не продају за један асарион? А ниједан од њих не пада на земљу без вашега Оца.</verse>
				<verse number="30">Па вама је и сва коса на глави избројана.</verse>
				<verse number="31">Не бојте се, дакле; ви вредите више од много врабаца.«</verse>
				<verse number="32">»Ко год мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред својим Оцем, који је на небесима.</verse>
				<verse number="33">А ко год се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред својим Оцем, који је на небесима.«</verse>
				<verse number="34">»Немојте да мислите да сам дошао да на земљу донесем мир. Нисам дошао да донесем мир, него мач.</verse>
				<verse number="35">Дошао сам да окренем ‚човека против његовог оца, кћер против мајке, снаху против свекрве.</verse>
				<verse number="36">Човеку ће његови укућани бити непријатељи.‘</verse>
				<verse number="37">»Ко оца или мајку воли више него мене, није ме достојан. Ко сина или кћер воли више него мене, није ме достојан.</verse>
				<verse number="38">Ко не носи свој крст и не иде за мном, није ме достојан.</verse>
				<verse number="39">Ко нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.«</verse>
				<verse number="40">»Ко вас прима, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.</verse>
				<verse number="41">Ко прима пророка зато што је пророк, добиће пророчку награду, а ко прима праведника зато што је праведан, добиће праведничку награду.</verse>
				<verse number="42">И ко само чашом хладне воде напоји једнога од ових малих зато што је мој ученик, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када је завршио с давањем упутстава дванаесторици својих ученика, Исус оде оданде да учи народ и да проповеда по галилејским градовима.</verse>
				<verse number="2">А Јован је у тамници чуо за Христова дела, па посла своје ученике</verse>
				<verse number="3">да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«</verse>
				<verse number="4">»Идите и обавестите Јована о свему што чујете и видите«, одговори им Исус.</verse>
				<verse number="5">»Слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље.</verse>
				<verse number="6">И благо оном ко се о мене не саблазни.«</verse>
				<verse number="7">Када су они отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар?</verse>
				<verse number="8">Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу одећу? Не, они који носе лепу одећу налазе се по царским палатама.</verse>
				<verse number="9">Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка!</verse>
				<verse number="10">То је онај за кога је записано: ‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе, који ће пред тобом припремити пут.‘</verse>
				<verse number="11">»Истину вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству небеском већи је од њега.</verse>
				<verse number="12">Од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље и насилници га грабе.</verse>
				<verse number="13">Јер, сви пророци и Закон пророковали су о њему до Јована.</verse>
				<verse number="14">А Јован је – ако хоћете да то прихватите – Илија који је требало да дође.</verse>
				<verse number="15">Ко има уши, нека чује.</verse>
				<verse number="16">»Са чим да упоредим овај нараштај? Сличан је деци која седе на тргу и довикују једна другој:</verse>
				<verse number="17">‚Свирали смо вам, али не заиграсте. Нарицали смо, али не закукасте.‘</verse>
				<verse number="18">Јер, Јован је дошао и није ни јео ни пио, а они кажу: ‚Опседнут је демоном.‘</verse>
				<verse number="19">Дошао је Син човечији, који једе и пије, а они кажу: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘ Али мудрост оправдавају њена дела.«</verse>
				<verse number="20">Тада Исус поче да прекорева градове у којима се догодило највише његових чуда што се нису покајали.</verse>
				<verse number="21">»Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се у вама догодила, они би се одавно у кострети и пепелу покајали.</verse>
				<verse number="22">Али, кажем вам: на Дан суда биће лакше Тиру и Сидону него вама!</verse>
				<verse number="23">А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље ћеш се суновратити! Јер, да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, остала би до дана данашњег.</verse>
				<verse number="24">Али, кажем ти: на Дан суда биће лакше земљи содомској него теби!«</verse>
				<verse number="25">У то време Исус рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци.</verse>
				<verse number="26">Да, Оче, свидело ти се да тако буде.</verse>
				<verse number="27">»Мој Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не познаје Сина. И нико не познаје Оца, само Син и они којима Син хоће да га открије.</verse>
				<verse number="28">»Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити.</verse>
				<verse number="29">Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам кротког и понизног срца, и наћи ћете одмор за своју душу.</verse>
				<verse number="30">Јер, мој јарам је благ и моје бреме је лако.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">У то време је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља. А његови ученици огладнеше, па почеше да кидају класове и да их једу.</verse>
				<verse number="2">Када су то видели фарисеји, рекоше: »Гледај, твоји ученици чине оно што не сме да се чини у суботу!«</verse>
				<verse number="3">Тада им Исус рече: »Зар нисте читали шта је учинио Давид када су он и његови пратиоци огладнели?</verse>
				<verse number="4">Ушао је у Божији дом и јео свете хлебове, иако ни он ни његови пратиоци нису смели да их једу, него само свештеници.</verse>
				<verse number="5">Или, зар нисте читали у Закону да суботом и свештеници у Храму скврнаве суботу, и нису криви?</verse>
				<verse number="6">А ја вам кажем: овде је неко већи од Храма.</verse>
				<verse number="7">Кад бисте знали шта значи: ‚Милосрђе хоћу, а не жртве‘, не бисте осуђивали оне који нису криви.</verse>
				<verse number="8">Јер, Син човечији је господар суботе.«</verse>
				<verse number="9">Потом оде оданде и уђе у њихову синагогу.</verse>
				<verse number="10">А тамо је био један човек са осушеном руком. Они упиташе Исуса с намером да га оптуже: »Да ли се суботом сме лечити?«</verse>
				<verse number="11">Он им рече: »Који од вас неће ухватити и извадити своју једину овцу ако она у суботу упадне у јаму?</verse>
				<verse number="12">А колико је човек вреднији од овце! Зато се суботом сме чинити добро.«</verse>
				<verse number="13">Онда рече оном човеку: »Испружи руку.« И човек је испружи и она му постаде здрава као и друга.</verse>
				<verse number="14">А фарисеји изађоше, па се договорише како да га убију.</verse>
				<verse number="15">Али Исус за то сазна, па се склони оданде. За њим пођоше многи и он их све излечи,</verse>
				<verse number="16">опомињући их да не разгласе ко је</verse>
				<verse number="17">– да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:</verse>
				<verse number="18">»Ево мога слуге, кога сам изабрао, љубљенога мога, миљеника моје душе. На њега ћу ставити свога Духа и он ће народима објавити правду.</verse>
				<verse number="19">Неће се препирати ни викати, нити ће му ко глас чути на улицама.</verse>
				<verse number="20">Трску згњечену неће сломити, ни угасити фитиљ који тиња док правду не доведе до победе.</verse>
				<verse number="21">У његово име народи ће се уздати.«</verse>
				<verse number="22">Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.</verse>
				<verse number="23">Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«</verse>
				<verse number="24">Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«</verse>
				<verse number="25">Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен.</verse>
				<verse number="26">Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство?</verse>
				<verse number="27">И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије.</verse>
				<verse number="28">Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.</verse>
				<verse number="29">»Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.</verse>
				<verse number="30">»Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.</verse>
				<verse number="31">Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа.</verse>
				<verse number="32">И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«</verse>
				<verse number="33">»Узгајите добро дрво, па ће му и плод бити добар; или, узгајите рђаво дрво, па ће му и плод бити рђав – јер, дрво се познаје по свом плоду.</verse>
				<verse number="34">Змијски породе! Како можете, кад сте зли, да говорите било шта добро? Јер, уста говоре оно чега је срце препуно.</verse>
				<verse number="35">Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло.</verse>
				<verse number="36">Али кажем вам: људи ће за сваку некорисну реч коју изговоре одговарати на Дан суда.</verse>
				<verse number="37">Јер, на основу својих речи бићеш оправдан и на основу својих речи осуђен.«</verse>
				<verse number="38">Тада му рекоше неки учитељи закона и фарисеји: »Учитељу, желимо да нам покажеш знак.«</verse>
				<verse number="39">А он им одговори: »Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака пророка Јоне.</verse>
				<verse number="40">Јер, као што је Јона три дана и три ноћи био у утроби морске немани, тако ће и Син човечији три дана и три ноћи бити у срцу земље.</verse>
				<verse number="41">Нинивљани ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди. А овде је неко већи од Јоне.</verse>
				<verse number="42">Краљица Југа ће на Суду устати са овим нараштајем и осудити га, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона.«</verse>
				<verse number="43">»Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази.</verse>
				<verse number="44">Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену.</verse>
				<verse number="45">Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«</verse>
				<verse number="46">Док је Исус још говорио народу, његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с њим говоре.</verse>
				<verse number="47">Неко му рече: »Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.«</verse>
				<verse number="48">А Исус рече ономе који му је то рекао: »Ко је моја мајка и ко су моја браћа?«</verse>
				<verse number="49">Онда показа руком на своје ученике, па рече: »Ево моје мајке и моје браће.</verse>
				<verse number="50">Јер, ко год извршава вољу мога Оца, који је на небесима, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора.</verse>
				<verse number="2">Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали.</verse>
				<verse number="3">Много тога им рече у причама, говорећи: »Изашао сејач да сеје.</verse>
				<verse number="4">И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га.</verse>
				<verse number="5">Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.</verse>
				<verse number="6">А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.</verse>
				<verse number="7">Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га.</verse>
				<verse number="8">Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук.</verse>
				<verse number="9">Ко има уши, нека чује.«</verse>
				<verse number="10">Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«</verse>
				<verse number="11">»Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он.</verse>
				<verse number="12">»Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има.</verse>
				<verse number="13">Зато им говорим у причама, јер они, ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не чују и не разумеју.‘</verse>
				<verse number="14">Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже: ‚Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.</verse>
				<verse number="15">Јер, отврднуло је срце овога народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘</verse>
				<verse number="16">Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.</verse>
				<verse number="17">Истину вам кажем: многи пророци и праведници жудели су да виде ово што ви гледате – али нису видели; и да чују оно што ви слушате – али нису чули.«</verse>
				<verse number="18">»Чујте, дакле, шта значи прича о сејачу:</verse>
				<verse number="19">Сваком оном ко чује Реч о Царству, а не разуме је, долази Зли и отима оно што му је посејано у срцу. То је оно семе које је посејано поред пута.</verse>
				<verse number="20">Семе посејано на каменитом тлу јесте онај ко чује Реч и одмах је с радошћу прихвати.</verse>
				<verse number="21">Али, пошто нема корена у себи, непостојан је, па чим наиђе невоља или прогон због Речи, он се одмах саблазни.</verse>
				<verse number="22">Семе посејано у трње јесте онај ко чује Реч, али бриге овога живота и заводљивост богатства угуше Реч, па буде бесплодан.</verse>
				<verse number="23">Семе посејано на добром тлу јесте онај ко чује и разуме Реч. Он рађа плод и даје стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.«</verse>
				<verse number="24">Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.</verse>
				<verse number="25">Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде.</verse>
				<verse number="26">А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.</verse>
				<verse number="27">»Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘</verse>
				<verse number="28">»А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘ »‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.</verse>
				<verse number="29">»‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу.</verse>
				<verse number="30">Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«</verse>
				<verse number="31">Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви.</verse>
				<verse number="32">Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«</verse>
				<verse number="33">Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«</verse>
				<verse number="34">Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио.</verse>
				<verse number="35">Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.«</verse>
				<verse number="36">Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«</verse>
				<verse number="37">Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији,</verse>
				<verse number="38">а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога.</verse>
				<verse number="39">Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели.</verse>
				<verse number="40">Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света.</verse>
				<verse number="41">Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње</verse>
				<verse number="42">и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.</verse>
				<verse number="43">Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«</verse>
				<verse number="44">»Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.</verse>
				<verse number="45">»Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.</verse>
				<verse number="46">Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.</verse>
				<verse number="47">»Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте.</verse>
				<verse number="48">Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце.</verse>
				<verse number="49">Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних,</verse>
				<verse number="50">па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«</verse>
				<verse number="51">»Јесте ли све ово разумели?« упита их. »Јесмо«, одговорише они.</verse>
				<verse number="52">А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«</verse>
				<verse number="53">Када је Исус испричао ове приче, оде оданде</verse>
				<verse number="54">и дође у свој завичај. Учио је народ у тамошњој синагоги, а они су, задивљени, говорили: »Одакле овоме ова мудрост и чудотворна моћ?</verse>
				<verse number="55">Зар он није тесарев син? Зар му се мајка не зове Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?</verse>
				<verse number="56">И зар нису све његове сестре с нама? Одакле му онда све ово?«</verse>
				<verse number="57">И саблазнише се о њега. А Исус им рече: »Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.«</verse>
				<verse number="58">И није, због њиховог неверовања, тамо учинио много чуда.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У то време тетрарх Ирод чу за Исуса,</verse>
				<verse number="2">па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!«</verse>
				<verse number="3">Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа,</verse>
				<verse number="4">пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.«</verse>
				<verse number="5">Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком.</verse>
				<verse number="6">Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело</verse>
				<verse number="7">да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи.</verse>
				<verse number="8">А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.«</verse>
				<verse number="9">Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни,</verse>
				<verse number="10">па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу.</verse>
				<verse number="11">Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци.</verse>
				<verse number="12">Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило.</verse>
				<verse number="13">Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице.</verse>
				<verse number="14">Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне.</verse>
				<verse number="15">Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.«</verse>
				<verse number="16">Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.«</verse>
				<verse number="17">»Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.«</verse>
				<verse number="18">»Донесите ми их овамо«, рече он,</verse>
				<verse number="19">па заповеди да народ поседа по трави. Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу.</verse>
				<verse number="20">И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.</verse>
				<verse number="21">А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу.</verse>
				<verse number="22">Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ.</verse>
				<verse number="23">Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам.</verse>
				<verse number="24">А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар.</verse>
				<verse number="25">Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору.</verse>
				<verse number="26">Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се. »Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу.</verse>
				<verse number="27">Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«</verse>
				<verse number="28">»Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.«</verse>
				<verse number="29">И Исус му рече: »Дођи!« Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води.</verse>
				<verse number="30">Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!«</verse>
				<verse number="31">Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?«</verse>
				<verse number="32">Када су се попели у чамац, ветар утихну,</verse>
				<verse number="33">а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!«</verse>
				<verse number="34">Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету.</verse>
				<verse number="35">А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне,</verse>
				<verse number="36">преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе:</verse>
				<verse number="2">»Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«</verse>
				<verse number="3">»А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих.</verse>
				<verse number="4">»Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘, и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘</verse>
				<verse number="5">А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу «</verse>
				<verse number="6">– тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч.</verse>
				<verse number="7">Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:</verse>
				<verse number="8">‚Овај народ ме уснама поштује, а срце му је далеко од мене.</verse>
				<verse number="9">Узалуд ме славе, јер људске заповести као учење шире.‘«</verse>
				<verse number="10">Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте:</verse>
				<verse number="11">човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«</verse>
				<verse number="12">Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«</verse>
				<verse number="13">»Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он.</verse>
				<verse number="14">»Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«</verse>
				<verse number="15">Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«</verse>
				<verse number="16">»Зар ни ви још не разумете?« упита Исус.</verse>
				<verse number="17">»Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела?</verse>
				<verse number="18">Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим.</verse>
				<verse number="19">Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде.</verse>
				<verse number="20">То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«</verse>
				<verse number="21">Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.</verse>
				<verse number="22">А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«</verse>
				<verse number="23">Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«</verse>
				<verse number="24">А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«</verse>
				<verse number="25">Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«</verse>
				<verse number="26">»Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«</verse>
				<verse number="27">»Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«</verse>
				<verse number="28">»Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.« И истог часа њена кћи оздрави.</verse>
				<verse number="29">Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе.</verse>
				<verse number="30">Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи.</verse>
				<verse number="31">Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.</verse>
				<verse number="32">Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«</verse>
				<verse number="33">А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«</verse>
				<verse number="34">»Колико хлебова имате«, упита их Исус. »Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«</verse>
				<verse number="35">Тада Исус рече народу да поседа по земљи,</verse>
				<verse number="36">узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу.</verse>
				<verse number="37">И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара.</verse>
				<verse number="38">А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.</verse>
				<verse number="39">Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Фарисеји и садукеји приђоше Исусу с намером да га искушају, па затражише да им покаже знак са неба.</verse>
				<verse number="2">Он им одговори: »Кад падне вече, кажете: ‚Биће лепо време, јер је небо црвено‘;</verse>
				<verse number="3">а ујутро: ‚Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.‘ Знате да тумачите изглед неба, а не умете да протумачите знаке времена.</verse>
				<verse number="4">Зао и прељубнички нараштај тражи знак, али никакав знак му неће бити дат, осим знака Јониног.« Онда их остави и оде.</verse>
				<verse number="5">Ученици препловише на другу обалу, али су заборавили да понесу хлеба.</verse>
				<verse number="6">»Пазите«, рече им Исус, »и чувајте се фарисејског и садукејског квасца.«</verse>
				<verse number="7">А они почеше да расправљају међу собом, говорећи: »Нисмо понели хлеба.«</verse>
				<verse number="8">»Маловерни«, рече Исус, знајући о чему расправљају, »зашто расправљате међу собом о томе да немате хлеба?</verse>
				<verse number="9">Зар још не схватате? И зар се више не сећате пет хлебова на пет хиљада људи, и колико сте корпи накупили?</verse>
				<verse number="10">И седам хлебова на четири хиљаде људи, и колико сте кошара накупили?</verse>
				<verse number="11">Како не схватате да вам нисам говорио о хлебу, него да се чувате фарисејског и садукејског квасца?«</verse>
				<verse number="12">Тада разумеше да не мисли да треба да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.</verse>
				<verse number="13">Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«</verse>
				<verse number="14">Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«</verse>
				<verse number="15">Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«</verse>
				<verse number="16">Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«</verse>
				<verse number="17">»Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима.</verse>
				<verse number="18">А ја ти кажем: ти си Петар и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља неће је надјачати.</verse>
				<verse number="19">Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«</verse>
				<verse number="20">Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.</verse>
				<verse number="21">Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.</verse>
				<verse number="22">А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«</verse>
				<verse number="23">Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«</verse>
				<verse number="24">Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном.</verse>
				<verse number="25">Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.</verse>
				<verse number="26">Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот?</verse>
				<verse number="27">Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.</verse>
				<verse number="28">»Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и његовог брата Јована. Доведе их на једну високу гору, где су били сами,</verse>
				<verse number="2">и пред њима се преобрази. Лице му засја као сунце, а одећа постаде бела као светлост.</verse>
				<verse number="3">Тада се пред њима појавише Мојсије и Илија и почеше да разговарају са Исусом.</verse>
				<verse number="4">Петар рече Исусу: »Господе, добро је што смо овде. Ако хоћеш, подићи ћу овде три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«</verse>
				<verse number="5">Док је он још говорио, засени их сјајан облак и из облака се зачу глас који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи! Њега слушајте!«</verse>
				<verse number="6">Када су то чули, ученици падоше ничице и веома се уплашише.</verse>
				<verse number="7">Тада им Исус приђе и дотаче их, говорећи: »Устаните и не бојте се.«</verse>
				<verse number="8">А када су подигли поглед, не видеше никог осим Исуса.</verse>
				<verse number="9">Док су силазили са горе, Исус им заповеди: »Ником не причајте о овом што сте видели док Син човечији не устане из мртвих.«</verse>
				<verse number="10">А ученици га упиташе: »Зашто онда учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«</verse>
				<verse number="11">»Илија ће доћи«, одговори им он, »и све обновити.</verse>
				<verse number="12">Али кажем вам: Илија је већ дошао, а они га нису препознали, него су с њим учинили како им се прохтело. Тако ће и Син човечији страдати од њих.«</verse>
				<verse number="13">Тада његови ученици разумеше да им говори о Јовану Крститељу.</verse>
				<verse number="14">Када су се вратили к народу, Исусу приђе један човек и паде пред њим на колена,</verse>
				<verse number="15">говорећи: »Господару, смилуј се мом сину. Јер, месечар је и страшно пати и често пада у ватру и у воду.</verse>
				<verse number="16">Одвео сам га твојим ученицима, али нису могли да га излече.«</verse>
				<verse number="17">»О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама? Колико ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га овамо.«</verse>
				<verse number="18">И запрети демону, па овај изађе из дечака, који истог часа оздрави.</verse>
				<verse number="19">Тада Исусу приђоше ученици и насамо га упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«</verse>
				<verse number="20">»Зато што сте маловерни«, одговори им Исус. »Истину вам кажем: кад бисте имали веру као зрно горушице, рекли бисте овој гори: ‚Премести се одавде онамо‘, и она би се преместила. И ништа вам не би било немогуће.«</verse>
				<verse number="21"></verse>
				<verse number="22">Када су се састали у Галилеји, Исус им рече: »Син човечији ће бити предат људима у руке</verse>
				<verse number="23">и они ће га убити, али он ће трећег дана васкрснути.« А они се веома ражалостише.</verse>
				<verse number="24">Када су ушли у Кафарнаум, Петру приђоше убирачи пореза од две драхме, па га упиташе: »Зар ваш учитељ не плаћа храмски порез?«</verse>
				<verse number="25">»Плаћа«, одговори им он. Када је Петар ушао у кућу, Исус први проговори и упита: »Шта мислиш, Симоне, од кога земаљски цареви убиру царину или порез? Од својих синова или од туђих?«</verse>
				<verse number="26">»Од туђих«, одговори Петар. А Исус рече: »Дакле, синови су ослобођени.</verse>
				<verse number="27">Али, да их не саблазнимо, иди до мора, баци удицу и узми прву рибу коју уловиш. Отвори јој уста и наћи ћеш статер. Узми га и дај им за мене и за себе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Уто Исусу приђоше ученици и упиташе: »Ко је највећи у Царству небеском?«</verse>
				<verse number="2">А Исус позва к себи једно дете, постави га међу њих,</verse>
				<verse number="3">па рече: »Истину вам кажем: ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско.</verse>
				<verse number="4">Ко се понизи као ово дете, највећи је у Царству небеском.</verse>
				<verse number="5">И ко прими једно овакво дете у моје име, мене прима.«</verse>
				<verse number="6">»Ако неко саблазни иједнога од ових малених који верују у мене, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да се утопи у дубоком мору.</verse>
				<verse number="7">»Тешко свету због саблазни. Саблазни морају да дођу, али тешко човеку по коме саблазан долази.</verse>
				<verse number="8">»Ако те твоја рука или нога саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш кљаст или хром него да имаш обе руке или ноге, а будеш бачен у вечни огањ.</verse>
				<verse number="9">И ако те твоје око саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је да у живот уђеш само с једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у огањ пакла.</verse>
				<verse number="10">»Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.«</verse>
				<verse number="11"></verse>
				<verse number="12">»Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу?</verse>
				<verse number="13">Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале.</verse>
				<verse number="14">Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«</verse>
				<verse number="15">»Ако твој брат згреши против тебе, иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата.</verse>
				<verse number="16">А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.</verse>
				<verse number="17">Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према незнабошцу или царинику.</verse>
				<verse number="18">»Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.</verse>
				<verse number="19">»А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати.</verse>
				<verse number="20">Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«</verse>
				<verse number="21">Тада Петар приђе Исусу и упита га: »Господе, колико пута може мој брат да згреши против мене, а ја да му опростим? Седам пута?«</verse>
				<verse number="22">»Кажем ти«, рече му Исус, »не седам, него седамдесет седам.</verse>
				<verse number="23">»Стога је Царство небеско слично цару који је одлучио да среди рачуне са својим слугама.</verse>
				<verse number="24">Када је почео да обрачунава, доведоше му једнога који му је дуговао десет хиљада таланата.</verse>
				<verse number="25">Пошто овај није имао да му врати, господар заповеди да се дужник, његова жена и деца и све што има продају и да се дуг тако измири.</verse>
				<verse number="26">»Тада слуга паде ничице пред царем, молећи га: ‚Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.‘</verse>
				<verse number="27">И господар се сажали на тог слугу, отпусти га и опрости му дуг.</verse>
				<verse number="28">»А тај исти слуга, када је изашао, нађе једног свог друга у служби, који му је дуговао сто динара, па га дограби и поче да га дави, говорећи: ‚Врати ми дуг!‘</verse>
				<verse number="29">»Тада његов друг паде ничице пред њим, преклињући га: ‚Имај стрпљења са мном и вратићу ти дуг.‘</verse>
				<verse number="30">Али он то не хтеде, него оде и баци овога у тамницу док не врати дуг.</verse>
				<verse number="31">»Када су друге слуге виделе шта се догодило, веома се ражалостише, па одоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.</verse>
				<verse number="32">»Тада господар позва к себи оног слугу и рече му: ‚Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио!</verse>
				<verse number="33">Зар није требало да се и ти смилујеш своме другу као што сам се ја смиловао теби?‘</verse>
				<verse number="34">И његов господар се разгневи, па га предаде тамничарима да га муче док му не врати цео дуг.</verse>
				<verse number="35">»Тако ће мој небески Отац поступити с вама ако сваки од вас од свега срца не опрости своме брату.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан.</verse>
				<verse number="2">За њим пође силан народ и он их тамо излечи.</verse>
				<verse number="3">Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«</verse>
				<verse number="4">»Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘?</verse>
				<verse number="5">И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘?</verse>
				<verse number="6">Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«</verse>
				<verse number="7">»Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.</verse>
				<verse number="8">А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако.</verse>
				<verse number="9">А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«</verse>
				<verse number="10">Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«</verse>
				<verse number="11">А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато.</verse>
				<verse number="12">Има заиста оних који су се родили неспособни за женидбу. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу. А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу. Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«</verse>
				<verse number="13">Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.</verse>
				<verse number="14">»Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«</verse>
				<verse number="15">Онда положи на њих руке, па оде оданде.</verse>
				<verse number="16">Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«</verse>
				<verse number="17">»Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«</verse>
				<verse number="18">»Којих?« упита га човек. А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно,</verse>
				<verse number="19">Поштуј оца и мајку,‘ и ‚Воли ближњега као самога себе.‘ «</verse>
				<verse number="20">»Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«</verse>
				<verse number="21">»Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«</verse>
				<verse number="22">Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.</verse>
				<verse number="23">»Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско.</verse>
				<verse number="24">И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«</verse>
				<verse number="25">Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«</verse>
				<verse number="26">А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«</verse>
				<verse number="27">Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«</verse>
				<verse number="28">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових.</verse>
				<verse number="29">И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот.</verse>
				<verse number="30">Али, многи први биће последњи, а последњи – први.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">»Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград.</verse>
				<verse number="2">Погоди се с радницима да им плати динар дневно, па их посла у виноград.</verse>
				<verse number="3">»Око девет сати изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу,</verse>
				<verse number="4">па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘</verse>
				<verse number="5">И они одоше. »А он опет изађе око дванаест, па око три сата, и учини исто.</verse>
				<verse number="6">Око пет сати изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘</verse>
				<verse number="7">»Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘ »А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘</verse>
				<verse number="8">»Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘</verse>
				<verse number="9">»Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар.</verse>
				<verse number="10">Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар.</verse>
				<verse number="11">Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина</verse>
				<verse number="12">говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘</verse>
				<verse number="13">»‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар?</verse>
				<verse number="14">Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби.</verse>
				<verse number="15">Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан што сам ја добар?‘</verse>
				<verse number="16">»Тако ће последњи бити први, а први последњи.«</verse>
				<verse number="17">Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече:</verse>
				<verse number="18">»Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт.</verse>
				<verse number="19">Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«</verse>
				<verse number="20">Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.</verse>
				<verse number="21">»Шта хоћеш?« упита је он. А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«</verse>
				<verse number="22">»Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?« »Можемо«, одговорише они.</verse>
				<verse number="23">А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«</verse>
				<verse number="24">Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.</verse>
				<verse number="25">Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу.</verse>
				<verse number="26">Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,</verse>
				<verse number="27">и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга,</verse>
				<verse number="28">баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«</verse>
				<verse number="29">Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.</verse>
				<verse number="30">А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«</verse>
				<verse number="31">Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«</verse>
				<verse number="32">Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«</verse>
				<verse number="33">»Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«</verse>
				<verse number="34">Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика,</verse>
				<verse number="2">рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени.</verse>
				<verse number="3">А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«</verse>
				<verse number="4">Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:</verse>
				<verse number="5">»Реците Кћери сионској: ‚ево, твој цар ти долази, кротак, јаше на магарцу, на магарету, младунчету магаричином.‘ «</verse>
				<verse number="6">И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио.</verse>
				<verse number="7">Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха.</verse>
				<verse number="8">Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.</verse>
				<verse number="9">Народ који је ишао испред и иза њега викао је: »Хосана Сину Давидовом! ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘ Хосана на висини!«</verse>
				<verse number="10">Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«</verse>
				<verse number="11">А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«</verse>
				<verse number="12">Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.</verse>
				<verse number="13">»Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘, а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘!«</verse>
				<verse number="14">У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.</verse>
				<verse number="15">Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се,</verse>
				<verse number="16">па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?« »Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали: ‚Учинио си да ти са усана деце и одојчади стижу хвалоспеви‘?«</verse>
				<verse number="17">Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.</verse>
				<verse number="18">Када се рано ујутро враћао у град, огладне.</verse>
				<verse number="19">Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа. Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!« И смоква се сместа осуши.</verse>
				<verse number="20">Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«</verse>
				<verse number="21">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити.</verse>
				<verse number="22">И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«</verse>
				<verse number="23">Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«</verse>
				<verse number="24">»И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним.</verse>
				<verse number="25">Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?« А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘</verse>
				<verse number="26">А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«</verse>
				<verse number="27">Зато му одговорише: »Не знамо.« Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«</verse>
				<verse number="28">»Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘</verse>
				<verse number="29">а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.</verse>
				<verse number="30">»Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.</verse>
				<verse number="31">»Који је од ове двојице извршио очеву вољу?« А они рекоше: »Онај први.« »Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство.</verse>
				<verse number="32">Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«</verse>
				<verse number="33">»Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао.</verse>
				<verse number="34">Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове.</verse>
				<verse number="35">Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.</verse>
				<verse number="36">»Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.</verse>
				<verse number="37">»На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘</verse>
				<verse number="38">»Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘</verse>
				<verse number="39">И ухватише га, избацише из винограда и убише.</verse>
				<verse number="40">»Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«</verse>
				<verse number="41">»Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«</verse>
				<verse number="42">Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони. Господ то учини и то је дивно у нашим очима‘?</verse>
				<verse number="43">»Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове.</verse>
				<verse number="44">И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га. «</verse>
				<verse number="45">Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима,</verse>
				<verse number="46">па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Исус поново поче да им говори у причама:</verse>
				<verse number="2">»Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.</verse>
				<verse number="3">Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али оне не хтедоше да дођу.</verse>
				<verse number="4">»Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘</verse>
				<verse number="5">»Али они се не одазваше, него одоше – један на своју њиву, други за својом трговином,</verse>
				<verse number="6">а остали ухватише цареве слуге, па их злоставише и убише.</verse>
				<verse number="7">»Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.</verse>
				<verse number="8">»Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.</verse>
				<verse number="9">Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘</verse>
				<verse number="10">И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли – и зле и добре – и свадбена дворана се напуни гостима.</verse>
				<verse number="11">»Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,</verse>
				<verse number="12">па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.</verse>
				<verse number="13">»Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘</verse>
				<verse number="14">»Јер, много је званих, а мало одабраних.«</verse>
				<verse number="15">Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,</verse>
				<verse number="16">па му послаше своје ученике заједно с иродовцима. »Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.</verse>
				<verse number="17">Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«</verse>
				<verse number="18">Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате?</verse>
				<verse number="19">Покажите ми новчић за порез.« Они му пружише динар,</verse>
				<verse number="20">а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«</verse>
				<verse number="21">»Царев«, рекоше они. Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«</verse>
				<verse number="22">Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.</verse>
				<verse number="23">Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:</verse>
				<verse number="24">»Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘</verse>
				<verse number="25">»Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату.</verse>
				<verse number="26">Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог.</verse>
				<verse number="27">А после свих умрла је и жена.</verse>
				<verse number="28">Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«</verse>
				<verse number="29">»У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу.</verse>
				<verse number="30">О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.</verse>
				<verse number="31">Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих:</verse>
				<verse number="32">‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘? Бог није Бог мртвих, него живих.«</verse>
				<verse number="33">Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.</verse>
				<verse number="34">Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се,</verse>
				<verse number="35">а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша:</verse>
				<verse number="36">»Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«</verse>
				<verse number="37">А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘</verse>
				<verse number="38">То је прва и највећа заповест.</verse>
				<verse number="39">А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘</verse>
				<verse number="40">Цео Закон и Пророци засновани су на овим двема заповестима.«</verse>
				<verse number="41">Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита:</verse>
				<verse number="42">»Шта мислите о Христу? Чији је он син?«</verse>
				<verse number="43">»Давидов«, рекоше они. А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:</verse>
				<verse number="44">‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге‘?</verse>
				<verse number="45">Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«</verse>
				<verse number="46">Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Тада Исус рече народу и својим ученицима:</verse>
				<verse number="2">»Учитељи закона и фарисеји засели су на Мојсијеву столицу.</verse>
				<verse number="3">Зато чините све што вам кажу и држите се тога, али немојте да чините оно што они чине. Јер, они говоре, али не чине.</verse>
				<verse number="4">Они везују тешка бремена и стављају их људима на плећа, а сами ни прст неће да подигну да их помере.</verse>
				<verse number="5">»Сва своја дела чине да би их људи видели. Проширују своје филактерије и продужују ресе на одећи.</verse>
				<verse number="6">Воле почасна места на гозбама и прва седишта у синагогама,</verse>
				<verse number="7">да их људи поздрављају на трговима и да их зову раби.</verse>
				<verse number="8">»Али ви немојте да се зовете раби, јер имате само једног Учитеља, а ви сте сви браћа.</verse>
				<verse number="9">И никога на земљи не зовите оцем, јер имате само једног Оца – оног на небу.</verse>
				<verse number="10">Нити се зовите вође, јер имате само једног Вођу – Христа.</verse>
				<verse number="11">А највећи међу вама нека вам буде служитељ.</verse>
				<verse number="12">Ко самога себе уздиже, биће понижен, а ко самог себе понизује, биће уздигнут.</verse>
				<verse number="13">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Закључавате Царство небеско пред људима. Сами у њега не улазите, а не пуштате оне који желе да уђу.</verse>
				<verse number="14"></verse>
				<verse number="15">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Путујете и морем и копном да придобијете једног следбеника, а кад он то постане, претварате га у сина пакла, двоструко горег од вас.</verse>
				<verse number="16">»Тешко вама, слепе вође! Говорите: ‚Ако се неко закуне Храмом, то не значи ништа. Али, ако се закуне златом из Храма, заклетва га обавезује.‘</verse>
				<verse number="17">Будале и слепци! Шта је веће: злато или Храм који чини злато светим?</verse>
				<verse number="18">Такође говорите: ‚Ако се неко закуне жртвеником, то не значи ништа. Али, ако се закуне даром на њему, заклетва га обавезује.‘</verse>
				<verse number="19">Слепци! Шта је веће: дар или жртвеник који чини дар светим?</verse>
				<verse number="20">Ко се, дакле, заклиње жртвеником, заклиње се њиме и свиме што је на њему.</verse>
				<verse number="21">А ко се заклиње Храмом, заклиње се њиме и Оним који у њему пребива.</verse>
				<verse number="22">И ко се заклиње небом, заклиње се Божијим престолом и Оним који на њему седи.</verse>
				<verse number="23">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Дајете десетак од нане, мирођије и кима, а занемарили сте оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и веру. Ово је требало да чините, а оно да не занемарујете.</verse>
				<verse number="24">Слепе вође! Процеђујете због комарца, а гутате камилу!</verse>
				<verse number="25">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Чистите чашу и чинију споља, а изнутра су пуне отимачине и неумерености.</verse>
				<verse number="26">Слепи фарисеју! Прво очисти унутрашњост чаше, па ће јој и спољашњост бити чиста.</verse>
				<verse number="27">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће.</verse>
				<verse number="28">Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.</verse>
				<verse number="29">»Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима,</verse>
				<verse number="30">и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘</verse>
				<verse number="31">Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке.</verse>
				<verse number="32">Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели!</verse>
				<verse number="33">»Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао?</verse>
				<verse number="34">Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града.</verse>
				<verse number="35">Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника.</verse>
				<verse number="36">Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«</verse>
				<verse number="37">»Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели.</verse>
				<verse number="38">Ево, кућа вам остаде пуста.</verse>
				<verse number="39">Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘ «</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Исус изађе из Храма, а док је одлазио, приђоше му његови ученици, показујући му храмско здање.</verse>
				<verse number="2">»Видите ли све ово?« упита их он. »Истину вам кажем: неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«</verse>
				<verse number="3">Док је седео на Маслинској гори, приђоше му ученици насамо, па рекоше: »Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак твога доласка и краја света?«</verse>
				<verse number="4">»Пазите да вас неко не заведе«, рече им Исус,</verse>
				<verse number="5">»јер многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам Христос‘ и многе ће завести.</verse>
				<verse number="6">Чућете за ратове и гласине о ратовима, али гледајте да се не узнемиравате, јер то мора да се догоди, али то још није крај.</verse>
				<verse number="7">Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће глади и земљотреса на разним местима.</verse>
				<verse number="8">Али све је то само почетак порођајних мука.</verse>
				<verse number="9">»Тада ће вас предавати да будете мучени и убијати вас, а због мога имена сви народи ће вас мрзети.</verse>
				<verse number="10">Многи ће се тада саблазнити и издавати и мрзети један другог.</verse>
				<verse number="11">Појавиће се многи лажни пророци и многе ће завести.</verse>
				<verse number="12">Због великог безакоња охладнеће љубав многих.</verse>
				<verse number="13">Али, ко истраје до краја, биће спасен.</verse>
				<verse number="14">А ово еванђеље о Царству проповедаће се по целом свету као сведочанство свим народима, и тада ће доћи крај.«</verse>
				<verse number="15">»Када, дакле, видите да ‚грозота пустошења‘, о којој говори пророк Данило, стоји на Светом месту« – ко ово чита, нека схвати –</verse>
				<verse number="16">»нека тада они који буду у Јудеји беже у брда,</verse>
				<verse number="17">и ко се затекне на крову, нека не силази у кућу да нешто узме,</verse>
				<verse number="18">а ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач.</verse>
				<verse number="19">Тешко трудницама и дојиљама тих дана!</verse>
				<verse number="20">Молите се да ваше бежање не буде у зиму или у суботу,</verse>
				<verse number="21">јер ће тада настати велика невоља, какве није било од почетка света до сада, нити ће је бити.</verse>
				<verse number="22">Када се ти дани не би скратили, нико се не би спасао. Али ради изабраних ће ти дани бити скраћени.</verse>
				<verse number="23">»Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде‘,</verse>
				<verse number="24">или: ‚Ено га онде‘, не верујте. Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити велика знамења и чуда да би, ако могу, чак и изабране завели.</verse>
				<verse number="25">Ето, унапред сам вам рекао.</verse>
				<verse number="26">Ако вам, дакле, кажу: ‚Ено га у пустињи‘, не идите онамо; или: ‚Ево га у собама‘, не верујте.</verse>
				<verse number="27">Јер, као што муња долази са истока и сева до запада, такав ће бити и долазак Сина човечијега.</verse>
				<verse number="28">Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«</verse>
				<verse number="29">»А одмах после невоље тих дана, ‚сунце ће потамнети и месец више неће сјати, падаће звезде са неба и небеске силе биће уздрмане.‘</verse>
				<verse number="30">»Тада ће се на небу појавити знак Сина човечијега. Закукаће тада сва земаљска племена и видети Сина човечијега како долази на небеским облацима, са силом и великом славом.</verse>
				<verse number="31">Он ће послати своје анђеле са громогласном трубом и они ће скупити његове изабране са све четири стране света, с једног краја неба до другог.</verse>
				<verse number="32">»А од смокве научите ово: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу.</verse>
				<verse number="33">Тако, када све ово видите, знајте да је близу, пред вратима.</verse>
				<verse number="34">Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди.</verse>
				<verse number="35">Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«</verse>
				<verse number="36">»А о том дану и о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац.</verse>
				<verse number="37">Као што је било у Нојево време, тако ће бити и о доласку Сина човечијега.</verse>
				<verse number="38">Баш као што су у оно време, пре потопа, људи јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег,</verse>
				<verse number="39">а они нису ништа слутили док није дошао потоп и све их однео – тако ће бити и о доласку Сина човечијега.</verse>
				<verse number="40">Тада ће двојица бити у пољу – један ће се узети, а други оставити.</verse>
				<verse number="41">Две жене ће у млину млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.</verse>
				<verse number="42">»Зато будно пазите, јер не знате ког дана ће доћи ваш Господ.</verse>
				<verse number="43">Али ово знајте: да је домаћин знао у које доба ноћи ће доћи лопов, бдео би и не би дозволио да му провали у кућу.</verse>
				<verse number="44">Зато и ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у час у који га не очекујете.«</verse>
				<verse number="45">»Ко је, дакле, верни и мудри слуга кога ће господар поставити над свим својим слугама да им на време даје храну?</verse>
				<verse number="46">Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини.</verse>
				<verse number="47">Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.</verse>
				<verse number="48">Али, ако је тај слуга рђав, па помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘,</verse>
				<verse number="49">и почне да туче своје другове у служби и да једе и пије са пијаницама,</verse>
				<verse number="50">доћи ће његов господар онога дана када га он не буде очекивао и у час који он не зна,</verse>
				<verse number="51">па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу лицемерима, где ће бити плач и шкргут зуба.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">»Царство небеско ће тада бити као десет девојака које су узеле своје светиљке и изашле у сусрет младожењи.</verse>
				<verse number="2">Пет их је било неразумних, а пет мудрих.</verse>
				<verse number="3">Неразумне су узеле своје светиљке, али са собом нису узеле уља,</verse>
				<verse number="4">а мудре су са својим светиљкама узеле и уље у посудама.</verse>
				<verse number="5">Пошто је младожења закаснио, све задремаше и заспаше.</verse>
				<verse number="6">»А у поноћ се зачу вика: ‚Ево младожење! Изађите му у сусрет!‘</verse>
				<verse number="7">»Тада се све оне девојке пробудише и припремише светиљке.</verse>
				<verse number="8">»Неразумне рекоше мудрима: ‚Дајте нам мало вашег уља, јер нам се светиљке гасе.‘</verse>
				<verse number="9">»‚Не можемо‘, одговорише мудре, ‚јер неће бити довољно и за нас и за вас. Зато боље идите код трговаца и купите себи.‘</verse>
				<verse number="10">»Али, када су оне отишле да купе, стиже младожења, па оне девојке које су биле спремне уђоше с њим на свадбу, а врата се закључаше.</verse>
				<verse number="11">»Касније дођоше и оне друге, па рекоше: ‚Господару! Господару! Отвори нам!‘</verse>
				<verse number="12">»А он им одговори: ‚Истину вам кажем: не познајем вас!‘</verse>
				<verse number="13">»Зато будно пазите, јер не знате ни дан ни час.«</verse>
				<verse number="14">»Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање.</verse>
				<verse number="15">Једном даде пет таланата, другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.</verse>
				<verse number="16">»Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет.</verse>
				<verse number="17">Тако исто и онај који је добио два заради још два.</verse>
				<verse number="18">А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.</verse>
				<verse number="19">»После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун.</verse>
				<verse number="20">Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘</verse>
				<verse number="21">»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘</verse>
				<verse number="22">»Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘</verse>
				<verse number="23">»‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘</verse>
				<verse number="24">»Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао.</verse>
				<verse number="25">Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘</verse>
				<verse number="26">»‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао.</verse>
				<verse number="27">Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом.</verse>
				<verse number="28">Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата.</verse>
				<verse number="29">Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има.</verse>
				<verse number="30">Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«</verse>
				<verse number="31">»Када Син човечији дође у својој слави, а с њим сви његови анђели, сешће на свој славни престо.</verse>
				<verse number="32">Пред њим ће бити окупљени сви народи, а он ће раздвојити једне од других као што пастир раздваја овце од јараца.</verse>
				<verse number="33">Овце ће поставити себи здесна, а јарце слева.</verse>
				<verse number="34">»Онда ће Цар рећи онима здесна: ‚Дођите, ви благословени мога Оца, и наследите Царство, које је за вас припремљено од постанка света!</verse>
				<verse number="35">Јер, био сам гладан – и ви сте ми дали да једем; и жедан – и ви сте ме напојили. Био сам странац – и ви сте ме угостили;</verse>
				<verse number="36">и гô – и ви сте ме обукли. Био сам болестан – и ви сте ме неговали; и у тамници – и ви сте ме посетили.‘</verse>
				<verse number="37">»Тада ће му праведници рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног, и нахранили те; и жедног, и напојили те?</verse>
				<verse number="38">Кад смо те то видели као странца, и угостили те; и голог, и обукли те?</verse>
				<verse number="39">И кад смо те то видели болесног или у тамници, и посетили те?‘</verse>
				<verse number="40">»А Цар ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год сте учинили нешто за једнога од ове моје најмање браће, за мене сте учинили.‘</verse>
				<verse number="41">»Потом ће рећи онима слева: ‚Идите од мене, проклети, у вечни огањ, који је припремљен за ђавола и његове анђеле!</verse>
				<verse number="42">Јер, био сам гладан, а ви ми нисте дали да једем; и жедан, а ви ме нисте напојили.</verse>
				<verse number="43">Био сам странац, а ви ме нисте угостили; и гô, а ви ме нисте обукли. Био сам болестан и у тамници, а ви ме нисте посетили.‘</verse>
				<verse number="44">»Тада ће му ови рећи: ‚Господе, кад смо те то видели гладног или жедног, као странца или голог, болесног или у тамници, а да ти нисмо помогли?‘</verse>
				<verse number="45">»А он ће им одговорити: ‚Истину вам кажем: кад год нисте нешто учинили за једнога од ових најмањих, нисте учинили ни за мене.‘</verse>
				<verse number="46">»Тада ће ови отићи да вечно испаштају, а праведници у вечни живот.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима:</verse>
				<verse number="2">»Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«</verse>
				<verse number="3">Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа</verse>
				<verse number="4">и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.</verse>
				<verse number="5">»Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«</verse>
				<verse number="6">А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца.</verse>
				<verse number="7">Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.</verse>
				<verse number="8">Када су то ученици видели, почеше да негодују. »Чему то расипништво?« рекоше.</verse>
				<verse number="9">»То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«</verse>
				<verse number="10">А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело.</verse>
				<verse number="11">Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.</verse>
				<verse number="12">Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану.</verse>
				<verse number="13">Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«</verse>
				<verse number="14">Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима</verse>
				<verse number="15">и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?« Они му понудише тридесет сребрњака</verse>
				<verse number="16">и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.</verse>
				<verse number="17">Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«</verse>
				<verse number="18">»Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«</verse>
				<verse number="19">И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.</verse>
				<verse number="20">Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.</verse>
				<verse number="21">»Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«</verse>
				<verse number="22">Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«</verse>
				<verse number="23">»Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати.</verse>
				<verse number="24">Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«</verse>
				<verse number="25">А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?« Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«</verse>
				<verse number="26">Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.«</verse>
				<verse number="27">Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви,</verse>
				<verse number="28">јер ово је моја крв, крв савеза, која се пролива за многе, за опроштење греха.</verse>
				<verse number="29">Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«</verse>
				<verse number="30">Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.</verse>
				<verse number="31">Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце из стада ће се раштркати.‘</verse>
				<verse number="32">Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«</verse>
				<verse number="33">А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«</verse>
				<verse number="34">»Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«</verse>
				<verse number="35">Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше сви ученици.</verse>
				<verse number="36">Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«</verse>
				<verse number="37">Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба,</verse>
				<verse number="38">па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«</verse>
				<verse number="39">Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«</verse>
				<verse number="40">Тада се врати ученицима и нађе их како спавају. »Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном.</verse>
				<verse number="41">Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«</verse>
				<verse number="42">Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«</verse>
				<verse number="43">Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале.</verse>
				<verse number="44">Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.</verse>
				<verse number="45">Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ.</verse>
				<verse number="46">Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«</verse>
				<verse number="47">И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.</verse>
				<verse number="48">А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«</verse>
				<verse number="49">И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.</verse>
				<verse number="50">»Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?« Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га.</verse>
				<verse number="51">А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.</verse>
				<verse number="52">Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути.</verse>
				<verse number="53">Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела?</verse>
				<verse number="54">Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«</verse>
				<verse number="55">Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили.</verse>
				<verse number="56">Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.« Тада га сви ученици оставише и побегоше.</verse>
				<verse number="57">Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине.</verse>
				<verse number="58">А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.</verse>
				<verse number="59">Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе,</verse>
				<verse number="60">али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока. На крају дођоше двојица</verse>
				<verse number="61">и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«</verse>
				<verse number="62">Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«</verse>
				<verse number="63">Али Исус је ћутао. Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«</verse>
				<verse number="64">»Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«</verse>
				<verse number="65">Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу!</verse>
				<verse number="66">Шта мислите?« А они одговорише: »Заслужио је смрт!«</verse>
				<verse number="67">Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали,</verse>
				<verse number="68">говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«</verse>
				<verse number="69">А Петар је седео напољу, у дворишту. Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«</verse>
				<verse number="70">Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«</verse>
				<verse number="71">Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«</verse>
				<verse number="72">Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«</verse>
				<verse number="73">Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«</verse>
				<verse number="74">А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!« Истог часа огласи се петао</verse>
				<verse number="75">и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију.</verse>
				<verse number="2">Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.</verse>
				<verse number="3">Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака,</verse>
				<verse number="4">говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.« Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«</verse>
				<verse number="5">Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.</verse>
				<verse number="6">Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«</verse>
				<verse number="7">Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце.</verse>
				<verse number="8">Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива.</verse>
				<verse number="9">Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије: »Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци,</verse>
				<verse number="10">и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«</verse>
				<verse number="11">А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«</verse>
				<verse number="12">А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.</verse>
				<verse number="13">Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«</verse>
				<verse number="14">Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.</verse>
				<verse number="15">А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели.</verse>
				<verse number="16">Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.</verse>
				<verse number="17">Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«</verse>
				<verse number="18">Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.</verse>
				<verse number="19">Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«</verse>
				<verse number="20">Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.</verse>
				<verse number="21">Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?« »Вараву!« одговорише они.</verse>
				<verse number="22">»А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он. А они сви рекоше: »Нека буде распет!«</verse>
				<verse number="23">»Какво је зло учинио?« упита их. Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«</verse>
				<verse number="24">Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«</verse>
				<verse number="25">А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«</verse>
				<verse number="26">Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.</verse>
				<verse number="27">Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету.</verse>
				<verse number="28">Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом.</verse>
				<verse number="29">Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«</verse>
				<verse number="30">Потом су га пљували и ударали трском по глави.</verse>
				<verse number="31">Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.</verse>
				<verse number="32">Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст.</verse>
				<verse number="33">Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« –</verse>
				<verse number="34">дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије.</verse>
				<verse number="35">Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке.</verse>
				<verse number="36">Онда седоше тамо да га чувају.</verse>
				<verse number="37">А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја***.</verse>
				<verse number="38">Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.</verse>
				<verse number="39">А пролазници су га вређали. Махали су главама</verse>
				<verse number="40">и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«</verse>
				<verse number="41">Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи:</verse>
				<verse number="42">»Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати.</verse>
				<verse number="43">Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«</verse>
				<verse number="44">А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.</verse>
				<verse number="45">Од поднева до три сата завлада тама по целој земљи.</verse>
				<verse number="46">Око три сата Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«</verse>
				<verse number="47">Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«</verse>
				<verse number="48">Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.</verse>
				<verse number="49">»Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«</verse>
				<verse number="50">А Исус опет повика из свега гласа и издахну.</verse>
				<verse number="51">Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше.</verse>
				<verse number="52">Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих,</verse>
				<verse number="53">који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.</verse>
				<verse number="54">Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«</verse>
				<verse number="55">А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му.</verse>
				<verse number="56">Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.</verse>
				<verse number="57">Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик.</verse>
				<verse number="58">Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда.</verse>
				<verse number="59">Јосиф узе тело, уви га у чисто платно,</verse>
				<verse number="60">па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде.</verse>
				<verse number="61">А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.</verse>
				<verse number="62">Сутрадан, то јест дан после Припреме, првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату</verse>
				<verse number="63">и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘</verse>
				<verse number="64">Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«</verse>
				<verse number="65">А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«</verse>
				<verse number="66">И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">После суботе, у зору првог дана седмице, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб.</verse>
				<verse number="2">Уто настаде велик земљотрес, јер се Господњи анђео спустио са неба, пришао гробу, одваљао камен и сео на њега.</verse>
				<verse number="3">Лице му је било као муња, а одећа бела као снег.</verse>
				<verse number="4">Чувари задрхташе од страха и обамреше.</verse>
				<verse number="5">Анђео проговори и рече женама: »Ви се не бојте. Знам да тражите Исуса, који је распет.</verse>
				<verse number="6">Он није овде – васкрсао је, баш као што је и рекао. Дођите и погледајте место где је лежао,</verse>
				<verse number="7">а онда брзо идите и кажите његовим ученицима: ‚Устао је из мртвих и ево иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети.‘ Ето, то сам имао да вам кажем. «</verse>
				<verse number="8">И оне брзо одоше са гроба и са страхом и великом радошћу отрчаше да јаве његовим ученицима.</verse>
				<verse number="9">Уто их сусрете Исус, па им рече: »Здраво.« А оне му приђоше, обгрлише му ноге и поклонише му се.</verse>
				<verse number="10">Тада им Исус рече: »Не бојте се. Идите и јавите мојој браћи да иду у Галилеју. Тамо ће ме видети.«</verse>
				<verse number="11">И док су оне ишле, неки од стражара одоше у град и обавестише првосвештенике о свему што се догодило.</verse>
				<verse number="12">Ови се састадоше са старешинама и договорише се да војницима дају много новца.</verse>
				<verse number="13">Рекоше им: »Кажите: ‚Његови ученици су дошли ноћу и украли га док смо ми спавали.‘</verse>
				<verse number="14">А ако за то чује намесник, ми ћемо га убедити и сачувати вас од невоље.«</verse>
				<verse number="15">И ови узеше новац и учинише како су их научили. Тако ова прича кружи међу Јудејима све до дана данашњег.</verse>
				<verse number="16">Једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им је Исус рекао да иду.</verse>
				<verse number="17">Када су га угледали, поклонише му се. Али неки су сумњали.</verse>
				<verse number="18">Тада им Исус приђе и рече: »Дата ми је сва власт на небу и на земљи.</verse>
				<verse number="19">Зато идите и све народе учините мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа,</verse>
				<verse number="20">учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ево, ја сам с вама сваког дана, све до краја света.«</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="41">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божијем.</verse>
				<verse number="2">Као што пише код пророка Исаије – »Ево, шаљем свога гласника испред тебе, који ће ти припремити пут«;</verse>
				<verse number="3">»глас онога који виче у пустињи: ‚Припремите пут Господњи, поравнајте му стазе!‘«</verse>
				<verse number="4">– појавио се Јован, крштавајући у пустињи и проповедајући покајничко крштење за опроштење греха.</verse>
				<verse number="5">Долазила му је цела Јудеја и сви Јерусалимљани и признавали своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан.</verse>
				<verse number="6">Јован је носио одећу од камиље длаке и кожни појас око бокова, а јео је скакавце и дивљи мед.</verse>
				<verse number="7">Проповедао је говорећи: »За мном долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни да се сагнем и да одвежем ремење на његовој обући.</verse>
				<verse number="8">Ја сам вас крстио водом, а он ће вас крстити Светим Духом.«</verse>
				<verse number="9">У то време дође Исус из Назарета у Галилеји и Јован га крсти у реци Јордан.</verse>
				<verse number="10">А када је излазио из воде, виде растворена небеса и Духа како као голуб силази на њега.</verse>
				<verse number="11">А са небеса се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«</verse>
				<verse number="12">И одмах га Дух посла у пустињу,</verse>
				<verse number="13">где је био четрдесет дана, а Сатана га је искушавао. Био је са дивљим животињама, а анђели су му служили.</verse>
				<verse number="14">Након што је Јован бачен у тамницу, Исус оде у Галилеју. Проповедао је Божије еванђеље</verse>
				<verse number="15">и говорио: »Дошао је час! Приближило се Божије царство! Покајте се и поверујте у еванђеље!«</verse>
				<verse number="16">Док је пролазио поред Галилејског мора, виде Симона и Симоновог брата Андреју како бацају мреже у море, јер су били рибари.</verse>
				<verse number="17">»Пођите за мном«, рече им, »и учинићу вас рибарима људи.«</verse>
				<verse number="18">И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="19">Када је отишао мало даље, виде Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована како у чамцу крпе мреже.</verse>
				<verse number="20">Он их одмах позва, и они оставише у чамцу свога оца Зеведеја с најамницима и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="21">Када су дошли у Кафарнаум, Исус одмах у суботу уђе у синагогу и поче да учи народ.</verse>
				<verse number="22">Они се задивише његовом учењу, јер их је учио као онај који има власт, а не као учитељи закона.</verse>
				<verse number="23">Тада у њиховој синагоги повика један човек који је био опседнут нечистим духом:</verse>
				<verse number="24">»Шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији!«</verse>
				<verse number="25">А Исус му запрети: »Умукни и изађи из њега!«</verse>
				<verse number="26">Тада нечисти дух жестоко протресе човека и, вичући из свега гласа, изађе из њега.</verse>
				<verse number="27">Сви се веома зачудише, па почеше да питају један другог: »Шта је ово? Ново учење, и то с влашћу? Он чак и нечистим духовима заповеда и они му се покоравају!«</verse>
				<verse number="28">И глас о њему одмах се пронесе по целом галилејском крају.</verse>
				<verse number="29">Чим су изашли из синагоге, одоше с Јаковом и Јованом у Симонову и Андрејину кућу.</verse>
				<verse number="30">А Симонова ташта је лежала у грозници, па Исусу одмах рекоше за њу.</verse>
				<verse number="31">Он јој приђе, узе је за руку и подиже је. И грозница је остави, па она поче да их служи.</verse>
				<verse number="32">Те вечери, када је сунце зашло, донеше му све болесне и опседнуте демонима.</verse>
				<verse number="33">Цео град се окупи пред вратима,</verse>
				<verse number="34">и он излечи многе који су боловали од разних болести. Истера и многе демоне, али им не даде да говоре, јер су знали ко је.</verse>
				<verse number="35">Рано ујутро, док је још био мрак, Исус устаде, изађе и оде на једно пусто место, и тамо се молио.</verse>
				<verse number="36">Симон и остали с њим га потражише,</verse>
				<verse number="37">па кад су га нашли, рекоше му: »Сви те траже!«</verse>
				<verse number="38">А он им рече: »Хајдемо негде другде – у оближња села – да и тамо проповедам, јер сам ради тога дошао.«</verse>
				<verse number="39">Тако је ишао по целој Галилеји, проповедао у тамошњим синагогама и истеривао демоне.</verse>
				<verse number="40">А један губавац дође к Исусу и поче на коленима да га преклиње: »Ако хоћеш, можеш да ме очистиш!«</verse>
				<verse number="41">Исус се сажали, пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«</verse>
				<verse number="42">И губа одмах нестаде с њега и он се очисти.</verse>
				<verse number="43">Исус га одмах отпусти, строго га опоменувши:</verse>
				<verse number="44">»Пази да ником ништа не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси за своје очишћење оно што је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«</verse>
				<verse number="45">Али овај, чим је изашао, поче навелико да прича и да разглашава шта се догодило, па Исус више није могао јавно да уђе у град, него је боравио на пустим местима. А људи су му ипак долазили са свих страна.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Неколико дана касније, када је Исус опет ушао у Кафарнаум, прочуло се у чијој је кући,</verse>
				<verse number="2">па се толико људи окупило да није било места чак ни пред вратима. А он им је проповедао Реч.</verse>
				<verse number="3">Тада неки дођоше носећи му једног одузетога; носила су га четворица.</verse>
				<verse number="4">Али, пошто од народа нису могли да му га принесу, направише отвор на крову изнад места где је био Исус, па кад су прокопали кроз њега, спустише простирку на којој је одузети лежао.</verse>
				<verse number="5">Када је Исус видео њихову веру, рече одузетоме: »Синко, опраштају ти се греси.«</verse>
				<verse number="6">А тамо је седело неколико учитеља закона и мислило:</verse>
				<verse number="7">»Шта то овај говори? Хули! Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«</verse>
				<verse number="8">Исус одмах својим духом проникну да тако мисле, па им рече: »Зашто тако мислите?</verse>
				<verse number="9">Шта је лакше? Рећи одузетоме: ‚Опраштају ти се греси‘ или рећи: ‚Устани, узми своју простирку и ходај‘?</verse>
				<verse number="10">Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме:</verse>
				<verse number="11">»Теби говорим! Устани, узми своју простирку и иди кући.«</verse>
				<verse number="12">И човек устаде, одмах узе простирку и свима наочиглед изађе напоље. Сви се задивише и почеше да славе Бога, говорећи: »Тако нешто још никад нисмо видели!«</verse>
				<verse number="13">Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио.</verse>
				<verse number="14">Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.« И овај устаде и пође за њим.</verse>
				<verse number="15">Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.</verse>
				<verse number="16">Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«</verse>
				<verse number="17">А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«</verse>
				<verse number="18">Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«</verse>
				<verse number="19">А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте.</verse>
				<verse number="20">Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.</verse>
				<verse number="21">»Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа.</verse>
				<verse number="22">И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«</verse>
				<verse number="23">Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици почеше уз пут да кидају класове.</verse>
				<verse number="24">Тада му фарисеји рекоше: »Гледај, чине оно што не сме да се чини у суботу!«</verse>
				<verse number="25">»Зар нисте никад читали«, упита их он, »шта је Давид из нужде учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?</verse>
				<verse number="26">Ушао је у Божији дом – тада је Авијатар био првосвештеник – и јео свете хлебове, које не сме да једе нико осим свештеникâ, и дао и својим пратиоцима?«</verse>
				<verse number="27">Онда им рече: »Субота је створена ради човека, а не човек ради суботе.</verse>
				<verse number="28">Тако је Син човечији господар и суботе.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Када је Исус опет ушао у синагогу, тамо је био један човек са осушеном руком.</verse>
				<verse number="2">А они су будно пазили на Исуса да виде да ли ће га излечити у суботу, како би могли да га оптуже.</verse>
				<verse number="3">»Стани у средину«, рече Исус човеку са осушеном руком,</verse>
				<verse number="4">па упита остале: »Да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?« Али они су ћутали.</verse>
				<verse number="5">Он их гневно погледа, потресен због окорелости њиховог срца, па рече човеку: »Испружи руку.« И овај је испружи и рука му постаде сасвим здрава.</verse>
				<verse number="6">Тада фарисеји изађоше и одмах са иродовцима почеше да се договарају против Исуса – како да га убију.</verse>
				<verse number="7">Исус се са ученицима повуче на море, а за њим пође силно мноштво из Галилеје и Јудеје,</verse>
				<verse number="8">из Јерусалима и Идумеје, с оне стране реке Јордан и из околине Тира и Сидона. Пошто су чули шта је чинио, силно мноштво дође к њему.</verse>
				<verse number="9">Тада он рече ученицима да му припреме чамац, да га народ не би згњечио,</verse>
				<verse number="10">јер је многе излечио, па су се болесни гурали према њему да га дотакну.</verse>
				<verse number="11">Када би га нечисти духови угледали, падали би пред њим и викали: »Ти си Син Божији!«</verse>
				<verse number="12">А он их је строго опомињао да не обзнањују ко је.</verse>
				<verse number="13">Потом се попе на гору и позва оне које је хтео, и они дођоше к њему.</verse>
				<verse number="14">Одреди дванаесторицу – који се још зову и апостоли – да буду с њим, да их шаље да проповедају</verse>
				<verse number="15">и да имају власт да истерују демоне.</verse>
				<verse number="16">А одредио је ову дванаесторицу: Симона, кога назва Петар,</verse>
				<verse number="17">Јакова Зеведејевог и Јована, Јаковљевог брата, које назва Воаниргес, то јест Синови грома,</verse>
				<verse number="18">затим Андреју, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејевог, Тадеја, Симона Кананеја</verse>
				<verse number="19">и Јуду Искариотског, који га је издао.</verse>
				<verse number="20">Онда уђе у једну кућу, а толико се народа опет окупило да нису могли чак ни хлеб да поједу.</verse>
				<verse number="21">Када су за то чули његови, пођоше да га обуздају, јер се говорило да није при себи.</verse>
				<verse number="22">А учитељи закона који су дошли из Јерусалима говорили су: »Опседнут је Веелзевулом. Он помоћу демонског владара изгони демоне.«</verse>
				<verse number="23">Исус их позва к себи и поче да им говори у причама: »Како може Сатана да изгони Сатану?</verse>
				<verse number="24">Ако је неко царство против себе подељено, то царство не може да опстане.</verse>
				<verse number="25">И ако је неки дом против себе подељен, тај дом не може да опстане.</verse>
				<verse number="26">Па, ако је Сатана устао против самога себе и поделио се, он не може да опстане, него му је дошао крај.</verse>
				<verse number="27">»Нико не може да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже. Тек тада може да му опљачка кућу.</verse>
				<verse number="28">»Истину вам кажем: људима ће бити опроштени сви греси и увреде, ма колико вређали.</verse>
				<verse number="29">Али, ко увреди Светога Духа, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.«</verse>
				<verse number="30">То рече јер су говорили: »Опседнут је нечистим духом.«</verse>
				<verse number="31">Уто стигоше Исусова мајка и његова браћа. Док су стајали напољу, послаше једнога к њему да га позове.</verse>
				<verse number="32">А око њега је седео народ, па му рекоше: »Ено те напољу траже твоја мајка и твоја браћа.«</verse>
				<verse number="33">Тада их Исус упита: »Ко су моја мајка и моја браћа?«</verse>
				<verse number="34">Онда погледа оне који су седели у кругу око њега и рече: »Ево моје мајке и моје браће.</verse>
				<verse number="35">Ко год извршава Божију вољу, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора.</verse>
				<verse number="2">И много чему их је учио у причама. А док их је учио, рече:</verse>
				<verse number="3">»Слушајте! Изашао сејач да сеје.</verse>
				<verse number="4">И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше.</verse>
				<verse number="5">Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока.</verse>
				<verse number="6">А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена.</verse>
				<verse number="7">Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода.</verse>
				<verse number="8">Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«</verse>
				<verse number="9">И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.</verse>
				<verse number="10">А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.</verse>
				<verse number="11">»Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама,</verse>
				<verse number="12">да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘«</verse>
				<verse number="13">Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?</verse>
				<verse number="14">»Сејач сеје Реч.</verse>
				<verse number="15">Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч.</verse>
				<verse number="16">Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате,</verse>
				<verse number="17">али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне.</verse>
				<verse number="18">Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч,</verse>
				<verse number="19">али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна.</verse>
				<verse number="20">Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«</verse>
				<verse number="21">Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак?</verse>
				<verse number="22">Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело.</verse>
				<verse number="23">Ко има уши да чује, нека чује.«</verse>
				<verse number="24">И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати.</verse>
				<verse number="25">Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«</verse>
				<verse number="26">Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу,</verse>
				<verse number="27">па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како.</verse>
				<verse number="28">Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу.</verse>
				<verse number="29">Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«</verse>
				<verse number="30">»Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо?</verse>
				<verse number="31">Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи.</verse>
				<verse number="32">Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«</verse>
				<verse number="33">И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају,</verse>
				<verse number="34">и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.</verse>
				<verse number="35">Увече тога дана Исус им рече: »Пређимо на другу обалу.«</verse>
				<verse number="36">И они оставише народ и повезоше Исуса, тако како је био, чамцем. А пратили су га и други чамци.</verse>
				<verse number="37">Уто настаде жестока олуја. Таласи су се преливали преко чамца, толико да се готово напунио водом.</verse>
				<verse number="38">А Исус је на крми спавао на узглављу. Тада га они пробудише и упиташе: »Учитељу, зар те није брига што ћемо да изгинемо?«</verse>
				<verse number="39">А он устаде, запрети ветру и рече мору: »Утихни! Умукни!« И ветар утихну и настаде велика тишина.</verse>
				<verse number="40">Онда им рече: »Зашто сте тако плашљиви? Како немате вере?«</verse>
				<verse number="41">А њих обузе силан страх, па упиташе један другог: »Ко је овај да му се и ветар и море покоравају?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај.</verse>
				<verse number="2">Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом.</verse>
				<verse number="3">Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати.</verse>
				<verse number="4">Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти.</verse>
				<verse number="5">Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.</verse>
				<verse number="6">Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се,</verse>
				<verse number="7">па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«</verse>
				<verse number="8">Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«</verse>
				<verse number="9">Затим га упита: »Како се зовеш?« А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«</verse>
				<verse number="10">И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.</verse>
				<verse number="11">А на падини брда пасло је велико крдо свиња,</verse>
				<verse number="12">па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«</verse>
				<verse number="13">И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору.</verse>
				<verse number="14">А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило.</verse>
				<verse number="15">Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се.</verse>
				<verse number="16">Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама,</verse>
				<verse number="17">па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.</verse>
				<verse number="18">Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим,</verse>
				<verse number="19">али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«</verse>
				<verse number="20">И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.</verse>
				<verse number="21">Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ. И док је он још био поред мора,</verse>
				<verse number="22">дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге,</verse>
				<verse number="23">усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«</verse>
				<verse number="24">И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.</verse>
				<verse number="25">А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења.</verse>
				<verse number="26">Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе.</verse>
				<verse number="27">Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач,</verse>
				<verse number="28">јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.«</verse>
				<verse number="29">И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.</verse>
				<verse number="30">Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«</verse>
				<verse number="31">»Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«</verse>
				<verse number="32">А он погледа унаоколо да види ко је то учинио.</verse>
				<verse number="33">Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.</verse>
				<verse number="34">»Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«</verse>
				<verse number="35">Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«</verse>
				<verse number="36">Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«</verse>
				<verse number="37">И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.</verse>
				<verse number="38">Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу,</verse>
				<verse number="39">па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«</verse>
				<verse number="40">А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.</verse>
				<verse number="41">Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«</verse>
				<verse number="42">И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда.</verse>
				<verse number="43">Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици.</verse>
				<verse number="2">Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се. »Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама?</verse>
				<verse number="3">Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?« И саблазнише се о њега.</verse>
				<verse number="4">Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«</verse>
				<verse number="5">И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их.</verse>
				<verse number="6">И чудио се њиховој невери. Потом је ишао по околним селима и учио народ.</verse>
				<verse number="7">Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима</verse>
				<verse number="8">и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу –</verse>
				<verse number="9">него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.</verse>
				<verse number="10">»У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете.</verse>
				<verse number="11">А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«</verse>
				<verse number="12">И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају.</verse>
				<verse number="13">Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.</verse>
				<verse number="14">А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато. Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«</verse>
				<verse number="15">Други рекоше: »То је Илија.« А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци. «</verse>
				<verse number="16">Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«</verse>
				<verse number="17">Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио.</verse>
				<verse number="18">Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«,</verse>
				<verse number="19">па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла,</verse>
				<verse number="20">јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.</verse>
				<verse number="21">А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре.</verse>
				<verse number="22">Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима. »Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци</verse>
				<verse number="23">и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«</verse>
				<verse number="24">Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?« А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«</verse>
				<verse number="25">Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«</verse>
				<verse number="26">Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев,</verse>
				<verse number="27">него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници</verse>
				<verse number="28">и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.</verse>
				<verse number="29">Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.</verse>
				<verse number="30">Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.</verse>
				<verse number="31">»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.</verse>
				<verse number="32">Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место.</verse>
				<verse number="33">Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.</verse>
				<verse number="34">Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.</verse>
				<verse number="35">Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно.</verse>
				<verse number="36">Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«</verse>
				<verse number="37">А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.« »Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара «, упиташе они, »па да им дамо да једу?«</verse>
				<verse number="38">»Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.« Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«</verse>
				<verse number="39">Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави.</verse>
				<verse number="40">И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.</verse>
				<verse number="41">Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе.</verse>
				<verse number="42">И сви су јели и најели се.</verse>
				<verse number="43">Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи.</verse>
				<verse number="44">А јело је пет хиљада мушкараца.</verse>
				<verse number="45">Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ.</verse>
				<verse number="46">А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.</verse>
				<verse number="47">Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну.</verse>
				<verse number="48">Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе.</verse>
				<verse number="49">Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу.</verse>
				<verse number="50">Јер, сви су га видели и препали се. Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«</verse>
				<verse number="51">Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише,</verse>
				<verse number="52">јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.</verse>
				<verse number="53">Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше.</verse>
				<verse number="54">Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса,</verse>
				<verse number="55">па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус.</verse>
				<verse number="56">И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Око Исуса се окупише фарисеји и неки учитељи закона који су дошли из Јерусалима.</verse>
				<verse number="2">Они видеше неке његове ученике како нечистим, то јест неопраним рукама једу хлеб.</verse>
				<verse number="3">Јер, фарисеји и сви Јудеји не једу док нису добро опрали руке, држећи се предања старешина.</verse>
				<verse number="4">И када дођу са трга, не једу док се добро не оперу. А има још много предања којих се држе: о прању чаша, крчага и бакарног посуђа.</verse>
				<verse number="5">Зато фарисеји и учитељи закона упиташе Исуса: »Зашто твоји ученици не живе по предањима старешина, него нечистим рукама једу хлеб?«</verse>
				<verse number="6">А Исус им одговори: »Исаија је добро пророковао о вама лицемерима. Као што је записано: ‚Овај народ ме уснама поштује, а срце му је далеко од мене.</verse>
				<verse number="7">Узалуд ме славе, јер људске заповести као учење шире.‘</verse>
				<verse number="8">Божије заповести сте одбацили, а људског предања се држите.«</verse>
				<verse number="9">И још им рече: »Баш лепо. Укидате Божију заповест да бисте сачували своја предања!</verse>
				<verse number="10">Мојсије је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘ и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘</verse>
				<verse number="11">А ви говорите: ‚Ако човек каже оцу или мајци: Све чиме бих ти могао помоћи јесте корбан – то јест дар Богу‘,</verse>
				<verse number="12">тада му не допуштате да ишта више учини за оца или мајку.</verse>
				<verse number="13">Тако Божију реч обеснажујете својим предањем које сте пренели. И много шта такво чините.«</verse>
				<verse number="14">Онда опет позва народ к себи, па им рече: »Чујте ме сви и разумејте:</verse>
				<verse number="15">ништа што споља улази у човека не може да га учини нечистим. Него, оно што из човека излази – то човека чини нечистим.«</verse>
				<verse number="16"></verse>
				<verse number="17">А када је отишао од народа и ушао у кућу, ученици га упиташе о овој причи.</verse>
				<verse number="18">»Зар ни ви не разумете?« упита их. »Зар не схватате да ништа што у човека улази споља не може да га учини нечистим,</verse>
				<verse number="19">зато што му не улази у срце, него у трбух и избацује се из тела?« Тако сва јела прогласи чистима.</verse>
				<verse number="20">»Оно што из човека излази, то човека чини нечистим«, рече им,</verse>
				<verse number="21">»јер изнутра, из човековог срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства,</verse>
				<verse number="22">прељубе, похлепа, злоћа, превара, разузданост, завист, вређање, бахатост, безумље.</verse>
				<verse number="23">Сва ова зла излазе изнутра и човека чине нечистим.«</verse>
				<verse number="24">Исус потом оде оданде и дође у тирски крај, па уђе у једну кућу. Није хтео да то било ко дозна, али није могао да се сакрије</verse>
				<verse number="25">пошто је одмах за њега чула једна жена чија је кћи била опседнута нечистим духом. Она дође и паде му ничице пред ноге.</verse>
				<verse number="26">А та жена је била Гркиња, родом Сирофеничанка, и молила га је да из њене кћери истера демона.</verse>
				<verse number="27">»Пусти да се прво деца наједу«, рече јој Исус, »јер није право да се од деце узме хлеб и да се баци псима.«</verse>
				<verse number="28">»Да, Господе«, рече она, »али и пси под столом једу мрвице које испадну деци.«</verse>
				<verse number="29">Тада јој Исус рече: »Због овог што си рекла, иди. Демон је изашао из твоје кћери.«</verse>
				<verse number="30">И она оде својој кући и нађе дете како лежи у постељи, а демон је био изашао.</verse>
				<verse number="31">Потом Исус оде из тирских крајева, па преко Сидона стиже до Галилејског мора, у декапољски крај.</verse>
				<verse number="32">Тамо му доведоше једног глувог човека који је тешко говорио и замолише га да на њега положи руке.</verse>
				<verse number="33">Исус га изведе из народа на страну, па му стави прсте у уши. Онда пљуну и дотаче му језик,</verse>
				<verse number="34">диже поглед ка небу и, дубоко уздахнувши, рече му: »Ефата!« – то јест »Отвори се!«</verse>
				<verse number="35">И човеку се одмах отворише уши и одвеза језик, па поче разговетно да говори.</verse>
				<verse number="36">Исус им забрани да о томе било коме говоре. Али, што им је више бранио, то су они више о томе причали.</verse>
				<verse number="37">Неизмерно су се дивили и говорили: »Све је добро учинио – и да глуви чују и да неми проговоре!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">У то време се опет окупи силан народ. Пошто нису имали шта да једу, Исус позва к себи своје ученике, па им рече:</verse>
				<verse number="2">»Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу.</verse>
				<verse number="3">Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли из далека.«</verse>
				<verse number="4">Његови ученици му одговорише: »Откуд би неко у овој пустоши могао да их нахрани хлебом?«</verse>
				<verse number="5">»Колико хлебова имате?« упита их Исус. А они рекоше: »Седам.«</verse>
				<verse number="6">Тада он нареди да народ поседа по земљи, узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их, па даде својим ученицима да их ставе пред народ, и они их ставише.</verse>
				<verse number="7">А имали су и неколико рибица. Он их благослови, па рече да и њих ставе пред народ.</verse>
				<verse number="8">И људи су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам кошара.</verse>
				<verse number="9">А тамо је било око четири хиљаде људи. Исус их отпусти</verse>
				<verse number="10">и одмах са ученицима уђе у чамац, па оде у далманутску област.</verse>
				<verse number="11">Тада дођоше фарисеји, па почеше да расправљају с њим. Да би га искушали, затражише од њега знак са неба.</verse>
				<verse number="12">А он дубоко уздахну, па рече: »Зашто овај нараштај тражи знак? Истину вам кажем: никакав знак неће бити дат овом нараштају.«</verse>
				<verse number="13">Онда их остави, опет уђе у чамац и пређе на другу обалу.</verse>
				<verse number="14">Ученици су заборавили да понесу хлеба, па су са собом у чамцу имали само једну векну.</verse>
				<verse number="15">»Пазите«, опомену их Исус. »Чувајте се фарисејског квасца и Иродовог квасца.«</verse>
				<verse number="16">А они су међу собом расправљали: »Немамо хлеба!«</verse>
				<verse number="17">Знајући то, Исус их упита: »Зашто расправљате о томе да немате хлеба? Зар још не схватате и не разумете? Зар вам је срце окорело?</verse>
				<verse number="18">Очи имате, а не видите. Уши имате, а не чујете. И не сећате се.</verse>
				<verse number="19">Када сам изломио пет хлебова за пет хиљада људи, колико сте корпи пуних комадића накупили?« »Дванаест«, рекоше они.</verse>
				<verse number="20">»А када сам изломио седам хлебова за четири хиљаде људи, колико сте кошара пуних комадића накупили?« »Седам«, одговорише.</verse>
				<verse number="21">А он их упита: »Зар још не разумете?«</verse>
				<verse number="22">Када су стигли у Витсаиду, Исусу доведоше једног слепог човека, па га замолише да га дотакне.</verse>
				<verse number="23">Он узе слепога за руку и изведе га из села. Онда му пљуну у очи и на њега положи руке. »Видиш ли нешто?« упита га.</verse>
				<verse number="24">А човек погледа, па рече: »Видим људе. Личе на дрвеће које хода.«</verse>
				<verse number="25">Исус му опет положи руке на очи, и он прогледа, вид му се поврати и све је јасно видео.</verse>
				<verse number="26">Тада га Исус посла његовој кући, рекавши: »Не улази у село.«</verse>
				<verse number="27">Потом Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. Док су још били на путу, он упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко сам ја?«</verse>
				<verse number="28">»Јован Крститељ«, одговорише му. »Други, да си Илија, а трећи, да си један од пророка.«</verse>
				<verse number="29">»А ви«, упита их, »шта ви кажете, ко сам ја?« Тада Петар рече: »Ти си Христос!«</verse>
				<verse number="30">А он их строго опомену да ником о њему не говоре.</verse>
				<verse number="31">Онда поче да их учи да Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен и да после три дана васкрсне.</verse>
				<verse number="32">Отворено им је о томе говорио, па га Петар повуче на страну и поче да га прекорева.</verse>
				<verse number="33">А Исус се окрену, погледа ученике, па изгрди Петра и рече: »Бежи ми с очију, Сатано, јер не мислиш на Божије, него на људско.«</verse>
				<verse number="34">Потом позва к себи народ заједно са својим ученицима, па им рече: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и пође за мном.</verse>
				<verse number="35">Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и еванђеља, спашће га.</verse>
				<verse number="36">Шта вреди човеку да добије цео свет, а свом животу науди?</verse>
				<verse number="37">Шта човек може дати у замену за свој живот?</verse>
				<verse number="38">»Ко се у овом прељубничком и грешном нараштају постиди мене и мојих речи, и њега ће се постидети Син човечији када дође у слави свога Оца са светим анђелима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">»Истину вам кажем«, рече им, »неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде како Божије царство долази у сили.«</verse>
				<verse number="2">Шест дана касније, Исус са собом поведе Петра, Јакова и Јована, Доведе их на једну високу гору, где су били сасвим сами, и пред њима се преобрази.</verse>
				<verse number="3">Одећа му постаде сјајна и блиставо бела – таква да је ниједан белилац на земљи не би могао тако избелити.</verse>
				<verse number="4">Тада се пред њима појавише Илија и Мојсије и почеше да разговарају са Исусом.</verse>
				<verse number="5">Петар рече Исусу: »Раби, добро је што смо овде. Подићи ћемо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну.«</verse>
				<verse number="6">Није, наиме, знао шта друго да каже пошто их је обузео страх.</verse>
				<verse number="7">Тада се појави облак и засени их, а из облака се зачу глас: »Ово је мој љубљени Син! Њега слушајте!«</verse>
				<verse number="8">И одједном, кад се обазреше, поред себе не видеше више никог осим Исуса.</verse>
				<verse number="9">Док су силазили са горе, Исус им заповеди да ником не причају шта су видели док Син човечији не устане из мртвих.</verse>
				<verse number="10">Они то задржаше за себе, али су међу собом расправљали шта значи »устати из мртвих«.</verse>
				<verse number="11">Зато упиташе Исуса: »Зашто учитељи закона говоре да прво треба да дође Илија?«</verse>
				<verse number="12">»Додуше, заиста ће прво доћи Илија и све обновити«, рече им он. »Али, зашто је онда записано за Сина човечијега да ће много да препати и да ће бити одбачен?</verse>
				<verse number="13">А ја вам кажем: Илија је дошао, а они су с њим учинили како им се прохтело, као што је за њега и записано.«</verse>
				<verse number="14">Када су стигли к осталим ученицима, видеше силан народ око њих и учитеље закона како с њима расправљају.</verse>
				<verse number="15">Чим је сав онај народ угледао Исуса, веома се изненадише, па притрчаше да га поздраве.</verse>
				<verse number="16">»О чему то расправљате с њима?« упита их он.</verse>
				<verse number="17">А један из народа му одговори: »Учитељу, довео сам ти свога сина, који има духа немости.</verse>
				<verse number="18">Кад га спопадне, баца га на земљу, уста му се запене, шкргуће зубима и кочи се. Замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«</verse>
				<verse number="19">»О, неверни нараштају«, рече им Исус, »докле ћу још морати да будем с вама? Докле ћу још морати да вас подносим? Доведите ми га.«</verse>
				<verse number="20">И они му га доведоше. Када је дух угледао Исуса, одмах протресе дечака, који паде на земљу и поче да се ваља на све стране, а на уста му удари пена.</verse>
				<verse number="21">»Колико дуго је већ овакав?« упита Исус његовог оца. А овај рече: »Још од малих ногу.</verse>
				<verse number="22">И често га баца чак и у ватру и у воду да га убије. Него, ако можеш нешто да учиниш, смилуј нам се и помози нам.«</verse>
				<verse number="23">»Ако можеш?« рече Исус. »Све је могуће ономе ко верује.«</verse>
				<verse number="24">А дечаков отац одмах повика: »Верујем! Помози мојој невери!«</verse>
				<verse number="25">Када је Исус видео да све више народа притрчава к њима, запрети нечистом духу рекавши му: »Душе немости и глувоће, заповедам ти: изађи из њега и никад више у њега не улази!«</verse>
				<verse number="26">И дух повика, жестоко протресе дечака и изађе. А дечак остаде као мртав, па многи рекоше да је умро.</verse>
				<verse number="27">Али Исус га узе за руку и подиже га, и он устаде.</verse>
				<verse number="28">Када је ушао у кућу, његови ученици га насамо упиташе: »Зашто ми нисмо могли да га истерамо?«</verse>
				<verse number="29">А Исус им одговори: »Ова врста само молитвом може да се истера.«</verse>
				<verse number="30">Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна</verse>
				<verse number="31">пошто је учио своје ученике. »Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«</verse>
				<verse number="32">Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.</verse>
				<verse number="33">Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«</verse>
				<verse number="34">А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.</verse>
				<verse number="35">Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«</verse>
				<verse number="36">Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече:</verse>
				<verse number="37">»Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«</verse>
				<verse number="38">»Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«</verse>
				<verse number="39">»Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени.</verse>
				<verse number="40">Ко није против нас, тај је за нас.</verse>
				<verse number="41">Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«</verse>
				<verse number="42">»Ко саблазни једнога од ових малених који у мене верују, боље би му било да му око врата обесе млински камен и да га баце у море.</verse>
				<verse number="43">Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш кљаст него да имаш обе руке, а одеш у пакао, у неугасиви огањ.</verse>
				<verse number="44"></verse>
				<verse number="45">Ако те твоја нога саблажњава, одсеци је. Боље ти је да у живот уђеш хром него да имаш обе ноге, а будеш бачен у пакао.</verse>
				<verse number="46"></verse>
				<verse number="47">Ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да у Божије царство уђеш са једним оком него да имаш оба ока, а будеш бачен у пакао,</verse>
				<verse number="48">где ‚њихов црв не умире и огањ се не гаси‘.</verse>
				<verse number="49">Јер, свако ће бити посољен огњем.</verse>
				<verse number="50">»Со је добра. Али, ако со постане неслана, чиме ћете је зачинити? Имајте соли у себи и будите у миру један с другим.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Исус потом крену оданде, па оде у јудејске крајеве и преко реке Јордан. И опет му дође народ, а он их је, по свом обичају, учио.</verse>
				<verse number="2">Приђоше и неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли човек сме да се разведе од своје жене?«</verse>
				<verse number="3">А он им рече: »Шта вам је Мојсије заповедио?«</verse>
				<verse number="4">»Мојсије је дозволио човеку да напише потврду о разводу и да се разведе«, одговорише они.</verse>
				<verse number="5">»Мојсије је ту заповест написао због окоролести вашег срца«, рече им Исус.</verse>
				<verse number="6">»Али, у почетку стварања Бог их ‚створи мушко и женско‘.</verse>
				<verse number="7">‚Зато ће човек оставити свога оца и мајку и сјединити се са својом женом,</verse>
				<verse number="8">и двоје ће бити једно тело.‘ Тако више нису двоје, него једно тело.</verse>
				<verse number="9">Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«</verse>
				<verse number="10">Када су опет били у кући, ученици га упиташе о овоме,</verse>
				<verse number="11">а Исус им рече: »Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини према њој прељубу.</verse>
				<verse number="12">А и она, ако се разведе од свога мужа и уда за другога, чини прељубу.«</verse>
				<verse number="13">Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.</verse>
				<verse number="14">Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.</verse>
				<verse number="15">Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«</verse>
				<verse number="16">Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.</verse>
				<verse number="17">Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«</verse>
				<verse number="18">»Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога.</verse>
				<verse number="19">Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘ «</verse>
				<verse number="20">»Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«</verse>
				<verse number="21">Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«</verse>
				<verse number="22">А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.</verse>
				<verse number="23">Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«</verse>
				<verse number="24">А ученици се зачудише његовим речима. Стога им он опет рече: »Пријатељи, како је тешко ући у Божије царство.</verse>
				<verse number="25">Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«</verse>
				<verse number="26">А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«</verse>
				<verse number="27">Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«</verse>
				<verse number="28">»Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«</verse>
				<verse number="29">»Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,</verse>
				<verse number="30">а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот.</verse>
				<verse number="31">Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«</verse>
				<verse number="32">Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх. Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити:</verse>
				<verse number="33">»Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати незнабошцима</verse>
				<verse number="34">и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«</verse>
				<verse number="35">Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови. »Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«</verse>
				<verse number="36">А он их упита: »Шта хоћете да учиним за вас?«</verse>
				<verse number="37">»Дај да један од нас у твојој слави седи теби здесна, а други слева«, одговорише они.</verse>
				<verse number="38">»Не знате шта тражите«, рече им Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ја пијем или да се крстите крштењем којим се ја крштавам?«</verse>
				<verse number="39">А они рекоше: »Можемо.« Исус онда рече: »Пићете из чаше из које ја пијем и бићете крштени крштењем којим се ја крштавам.</verse>
				<verse number="40">Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које су припремљена.«</verse>
				<verse number="41">Када су то чула остала десеторица, почеше да се љуте на Јакова и Јована.</verse>
				<verse number="42">Тада их Исус позва к себи, па им рече: »Знате да они који се сматрају владарима народâ, господаре њима, а великаши их држе под влашћу.</verse>
				<verse number="43">Али, нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ,</verse>
				<verse number="44">и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.</verse>
				<verse number="45">Јер, ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«</verse>
				<verse number="46">Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј – то јест син Тимејев.</verse>
				<verse number="47">Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«</verse>
				<verse number="48">Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«</verse>
				<verse number="49">Исус се заустави и рече: »Позовите га.« И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«</verse>
				<verse number="50">А он збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.</verse>
				<verse number="51">»Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус. »Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«</verse>
				<verse number="52">А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.« И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када су се приближили Јерусалиму и стигли до Витфаге и Витаније код Маслинске горе, Исус посла двојицу својих ученика</verse>
				<verse number="2">рекавши им: »Идите у село пред вама и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још нико није јахао. Одвежите га и доведите.</verse>
				<verse number="3">А ако вас неко упита: ‚Зашто то радите?‘, реците му: ‚Потребно је Господу, али он ће га одмах вратити овамо.‘«</verse>
				<verse number="4">И они одоше и нађоше магаре привезано за капију, напољу на улици, па га одвезаше.</verse>
				<verse number="5">А неки од оних који су тамо стајали упиташе их: »Шта то радите? Зашто одвезујете то магаре?«</verse>
				<verse number="6">Они им одговорише као што им је Исус рекао и ови их пустише.</verse>
				<verse number="7">Онда магаре доведоше Исусу, на њега ставише своје огртаче, а Исус га узјаха.</verse>
				<verse number="8">Многи по путу простреше своје огртаче, а други гране које су насекли по пољима.</verse>
				<verse number="9">Они који су ишли испред њега и они коју су ишли иза њега, викали су: »Хосана! ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘</verse>
				<verse number="10">»Благословено царство нашег оца Давида, које долази! Хосана на висини!«</verse>
				<verse number="11">Исус уђе у Јерусалим, па оде у Храм и све разгледа. Али, пошто је већ било касно, крену са Дванаесторицом у Витанију.</verse>
				<verse number="12">Сутрадан, када су одлазили из Витаније, Исус огладне.</verse>
				<verse number="13">У даљини угледа олисталу смокву, па се упути према њој да нађе неки плод. Али, када је дошао до ње, не нађе ништа осим лишћа, јер није било време смоквама.</verse>
				<verse number="14">Тада рече смокви: »Не јео нико твоје плодове више никад!« А то су чули и његови ученици.</verse>
				<verse number="15">Када су стигли у Јерусалим, Исус уђе у Храм и поче да истерује све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.</verse>
				<verse number="16">И ником није допуштао да кроз Храм пронесе било какву посуду.</verse>
				<verse number="17">Онда поче да их учи, говорећи им: »Зар није записано: ‚Мој дом ће се звати дом молитве за све народе‘? А ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘.«</verse>
				<verse number="18">Чули су то и првосвештеници и учитељи закона, па почеше да траже начин да га убију, јер су га се бојали пошто се сав народ дивио његовом учењу.</verse>
				<verse number="19">Када је пало вече, Исус и његови ученици изађоше из града.</verse>
				<verse number="20">А ујутро, док су пролазили, видеше да се она смоква из корена осушила.</verse>
				<verse number="21">Петар се сети, па рече Исусу: »Раби, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео!«</verse>
				<verse number="22">»Имајте вере у Бога «, рече им Исус.</verse>
				<verse number="23">»Истину вам кажем: ко год рекне овој гори: ‚Иди и баци се у море!‘ – а не посумња у свом срцу, него верује да ће бити то што говори – биће му.</verse>
				<verse number="24">Зато вам кажем: све за шта се молите и што замолите, верујте да сте већ добили, и биће вам.</verse>
				<verse number="25">И док стојите и молите се, опраштајте ако имате нешто против неког, да и вама ваш небески Отац опрости ваше грешке.«</verse>
				<verse number="26"></verse>
				<verse number="27">И опет дођоше у Јерусалим. Док је Исус ходао по Храму, приђоше му првосвештеници, учитељи закона и старешине,</verse>
				<verse number="28">па га упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао власт да ово чиниш?«</verse>
				<verse number="29">»И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним.</verse>
				<verse number="30">Да ли је Јованово крштење било са неба или од људи? Одговорите ми.«</verse>
				<verse number="31">А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘</verse>
				<verse number="32">А да кажемо: ‚Од људи…‘?« Плашили су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста пророк.</verse>
				<verse number="33">Зато одговорише Исусу: »Не знамо.« Тада им Исус рече: »Онда ни ја нећу рећи вама којом влашћу ово чиним.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Потом Исус поче да им говори у причама: »Један човек засадио виноград, оградио га плотом, ископао муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао.</verse>
				<verse number="2">Кад је дошло време бербе, посла он виноградарима слугу да од њих узме део виноградских плодова.</verse>
				<verse number="3">Али виноградари зграбише слугу, па га претукоше и отераше празних руку.</verse>
				<verse number="4">Он им онда посла другог слугу. Њега виноградари изудараше по глави и извргоше руглу.</verse>
				<verse number="5">Он посла и трећег слугу – њега убише. И посла још многе, а виноградари једне претукоше, а друге убише.</verse>
				<verse number="6">»Имао је још само једнога – свог вољеног сина. На крају посла и њега, говорећи себи: ‚Мог сина ће поштовати.‘</verse>
				<verse number="7">»Али виноградари рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘</verse>
				<verse number="8">И зграбише га, па га убише и избацише из винограда.</verse>
				<verse number="9">»Шта ће, дакле, учинити власник винограда? Доћи ће и побити виноградаре, а виноград ће дати другима.</verse>
				<verse number="10">»Зар нисте ово читали у Писму: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони.</verse>
				<verse number="11">Господ то учини и то је дивно у нашим очима‘?«</verse>
				<verse number="12">А они су тражили начин да га ухвате, јер су знали да је ову причу испричао против њих. Али бојали су се народа, па га оставише и одоше.</verse>
				<verse number="13">Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.</verse>
				<verse number="14">»Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«</verse>
				<verse number="15">Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«</verse>
				<verse number="16">Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?« »Царев«, рекоше му они.</verse>
				<verse number="17">Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.« И они му се задивише.</verse>
				<verse number="18">Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:</verse>
				<verse number="19">»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.</verse>
				<verse number="20">»Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство.</verse>
				<verse number="21">Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим.</verse>
				<verse number="22">И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена.</verse>
				<verse number="23">О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«</verse>
				<verse number="24">»У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу.</verse>
				<verse number="25">Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.</verse>
				<verse number="26">А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘</verse>
				<verse number="27">Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«</verse>
				<verse number="28">Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«</verse>
				<verse number="29">»Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један!</verse>
				<verse number="30">Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘</verse>
				<verse number="31">А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«</verse>
				<verse number="32">»Лепо речено, учитељу«, рече му учитељ закона. »У праву си кад кажеш да је Бог само један и да нема другог осим њега.</verse>
				<verse number="33">Волети га свим својим срцем, свим својим умом и свом својом снагом, и волети ближњега као самога себе важније је од свих паљеница и кланих жртава.«</verse>
				<verse number="34">Видевши да је човек разумно одговорио, Исус му рече: »Ниси далеко од Божијег царства.« И нико се више није усудио да га нешто пита.</verse>
				<verse number="35">Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син?</verse>
				<verse number="36">Сам Давид рече у Светом Духу: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна док твоје непријатеље не положим под твоје ноге.‘</verse>
				<verse number="37">Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.</verse>
				<verse number="38">Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима,</verse>
				<verse number="39">прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама.</verse>
				<verse number="40">Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«</verse>
				<verse number="41">Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много.</verse>
				<verse number="42">Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона, то јест један кодрант.</verse>
				<verse number="43">Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу.</verse>
				<verse number="44">Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Када је Исус излазио из Храма, један од његових ученика му рече: »Учитељу, види! Какво камење и какво здање!«</verse>
				<verse number="2">А Исус му рече: »Гледаш ово велико здање? Неће овде остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«</verse>
				<verse number="3">Док је седео на Маслинској гори, преко пута Храма, Петар, Јаков, Јован и Андреја га упиташе насамо:</verse>
				<verse number="4">»Реци нам, када ће то бити и који ће бити знак да ће се све то испунити?«</verse>
				<verse number="5">»Пазите да вас нико не заведе«, поче Исус да им говори.</verse>
				<verse number="6">»Многи ће доћи у моје име и говорити: ‚Ја сам‘ и многе ће завести.</verse>
				<verse number="7">Када чујете за ратове и гласине о ратовима, не узнемиравајте се, јер то мора да се догоди, али то још није крај.</verse>
				<verse number="8">Народ ће се дићи против народа и царство против царства. И биће земљотреса на разним местима, и биће глади. То је само почетак порођајних мука.</verse>
				<verse number="9">»Чувајте се! Предаваће вас судовима и батинати вас по синагогама. Због мене ће вас изводити пред намеснике и цареве – за сведочанство њима.</verse>
				<verse number="10">Еванђеље прво мора да се проповеда свим народима.</verse>
				<verse number="11">А када вас буду водили да вас предају, немојте унапред да се бринете шта ћете рећи, него говорите оно што вам тога часа буде дато. Јер, нећете говорити ви, већ Свети Дух.</verse>
				<verse number="12">»Брат ће брата предавати да га убију, а отац дете. Деца ће се дизати против родитеља и убијати их.</verse>
				<verse number="13">И сви ће вас мрзети због мога имена. Али, ко истраје до краја, биће спасен.«</verse>
				<verse number="14">»А када видите да ‚грозота пустошења‘ стоји тамо где јој није место« – ко ово чита, нека схвати – »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда.</verse>
				<verse number="15">Ко се затекне на крову, нека не силази и не улази у кућу да нешто узме,</verse>
				<verse number="16">и ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач.</verse>
				<verse number="17">Тешко трудницама и дојиљама тих дана!</verse>
				<verse number="18">Молите се да то не буде у зиму,</verse>
				<verse number="19">јер ће тих дана настати невоља какве није било од почетка, када је Бог створио свет, до сада, нити ће је бити.</verse>
				<verse number="20">И да Господ није скратио те дане, нико се не би спасао. Али скратио их је ради изабраних, ради оних које је изабрао.</verse>
				<verse number="21">»Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде!‘ или: ‚Ено га онде!‘, не верујте.</verse>
				<verse number="22">Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити знамења и чуда да би, ако могу, завели изабране.</verse>
				<verse number="23">Чувајте се, дакле. Све сам вам унапред рекао.«</verse>
				<verse number="24">»А тих дана – после ове невоље – ‚сунце ће потамнети и месец више неће сјати,</verse>
				<verse number="25">падаће звезде са неба и небеске силе биће уздрмане‘.</verse>
				<verse number="26">»Тада ће људи видети Сина човечијега како у облацима долази са великом силом и славом.</verse>
				<verse number="27">Он ће тада послати анђеле и скупити своје изабране са све четири стране света, од краја земље до краја неба.</verse>
				<verse number="28">»А од смокве научите ово: чим јој гране омекшају и олистају, знате да је лето близу.</verse>
				<verse number="29">Тако, када видите да се све ово догађа, знајте да је близу, пред вратима.</verse>
				<verse number="30">Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди.</verse>
				<verse number="31">Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.«</verse>
				<verse number="32">»А о том дану или о том часу не зна нико – ни анђели на небу ни Син, него само Отац.</verse>
				<verse number="33">Будно пазите, јер не знате када ће то време доћи.</verse>
				<verse number="34">То је као када човек одлази на пут: остави кућу, овласти слуге и сваком одреди његов посао, а вратару нареди да бди.</verse>
				<verse number="35">Бдите, дакле, јер не знате када ће господар куће доћи – да ли увече, или у поноћ, или кад се петлови огласе, или изјутра –</verse>
				<verse number="36">да вас, ако изненада дође, не затекне на спавању.</verse>
				<verse number="37">»А то што вама кажем, свима кажем: бдите.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију.</verse>
				<verse number="2">»Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«</verse>
				<verse number="3">А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.</verse>
				<verse number="4">А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти?</verse>
				<verse number="5">Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.« И строго је изгрдише.</verse>
				<verse number="6">»Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.</verse>
				<verse number="7">Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.</verse>
				<verse number="8">Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.</verse>
				<verse number="9">Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«</verse>
				<verse number="10">Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.</verse>
				<verse number="11">А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.</verse>
				<verse number="12">Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«</verse>
				<verse number="13">Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,</verse>
				<verse number="14">па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘</verse>
				<verse number="15">И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«</verse>
				<verse number="16">И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.</verse>
				<verse number="17">Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.</verse>
				<verse number="18">»Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«</verse>
				<verse number="19">Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«</verse>
				<verse number="20">»Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу.</verse>
				<verse number="21">Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«</verse>
				<verse number="22">Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«</verse>
				<verse number="23">Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.</verse>
				<verse number="24">»Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе.</verse>
				<verse number="25">Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«</verse>
				<verse number="26">Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.</verse>
				<verse number="27">»Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце ће се раштркати.‘</verse>
				<verse number="28">Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«</verse>
				<verse number="29">А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«</verse>
				<verse number="30">»Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«</verse>
				<verse number="31">Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше и сви остали.</verse>
				<verse number="32">Тада одоше на место које се зове Гетсиманија. »Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима,</verse>
				<verse number="33">па са собом поведе Петра, Јакова и Јована. Обузеше га велик страх и тескоба,</verse>
				<verse number="34">па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«</verse>
				<verse number="35">Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.</verse>
				<verse number="36">»Аба, Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«</verse>
				<verse number="37">Потом се врати и нађе их како спавају. »Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш?</verse>
				<verse number="38">Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«</verse>
				<verse number="39">Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи.</verse>
				<verse number="40">Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.</verse>
				<verse number="41">Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке.</verse>
				<verse number="42">Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«</verse>
				<verse number="43">И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине.</verse>
				<verse number="44">А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«</verse>
				<verse number="45">И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.</verse>
				<verse number="46">Тада људи пограбише Исуса и ухватише га.</verse>
				<verse number="47">А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.</verse>
				<verse number="48">Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама.</verse>
				<verse number="49">Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«</verse>
				<verse number="50">Тада га сви оставише и побегоше.</verse>
				<verse number="51">А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише,</verse>
				<verse number="52">али он збаци чаршав и побеже гô.</verse>
				<verse number="53">Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона.</verse>
				<verse number="54">А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.</verse>
				<verse number="55">Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше.</verse>
				<verse number="56">Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.</verse>
				<verse number="57">Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи:</verse>
				<verse number="58">»Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«</verse>
				<verse number="59">Али ни у том сведочењу се не сложише.</verse>
				<verse number="60">Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«</verse>
				<verse number="61">Али Исус је ћутао и ништа није одговарао. Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«</verse>
				<verse number="62">»Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«</verse>
				<verse number="63">На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци!</verse>
				<verse number="64">Чули сте хулу! Шта мислите?« И они сви пресудише да је заслужио смрт.</verse>
				<verse number="65">Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!« Потом га пограбише слуге и ишамараше га.</verse>
				<verse number="66">Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња.</verse>
				<verse number="67">Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«</verse>
				<verse number="68">Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.</verse>
				<verse number="69">Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«</verse>
				<verse number="70">А Петар то опет порече. Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«</verse>
				<verse number="71">А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«</verse>
				<verse number="72">Истог часа петао се огласи други пут и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.</verse>
				<verse number="2">»Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат. »Тако је као што кажеш«, одговори му Исус,</verse>
				<verse number="3">а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.</verse>
				<verse number="4">Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«</verse>
				<verse number="5">Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.</verse>
				<verse number="6">А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили.</verse>
				<verse number="7">Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава.</verse>
				<verse number="8">Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.</verse>
				<verse number="9">Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«</verse>
				<verse number="10">Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.</verse>
				<verse number="11">Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.</verse>
				<verse number="12">Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?«</verse>
				<verse number="13">А они повикаше: »Распни га!«</verse>
				<verse number="14">»Какво је зло учинио?« упита их Пилат. Али они још гласније повикаше: »Распни га!«</verse>
				<verse number="15">Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.</verse>
				<verse number="16">Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету.</verse>
				<verse number="17">Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу,</verse>
				<verse number="18">па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«</verse>
				<verse number="19">Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена.</verse>
				<verse number="20">Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.</verse>
				<verse number="21">А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст.</verse>
				<verse number="22">Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« –</verse>
				<verse number="23">па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе.</verse>
				<verse number="24">Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме.</verse>
				<verse number="25">Када су га распели, било је девет сати ујутро.</verse>
				<verse number="26">А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја***.</verse>
				<verse number="27">С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.</verse>
				<verse number="28"></verse>
				<verse number="29">А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана,</verse>
				<verse number="30">спаси самога себе! Сиђи са крста!«</verse>
				<verse number="31">Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе!</verse>
				<verse number="32">Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.« А вређали су га и они који су с њим били распети.</verse>
				<verse number="33">У подне завлада тама по целој земљи, све до три сата.</verse>
				<verse number="34">У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«</verse>
				<verse number="35">Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«</verse>
				<verse number="36">Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«</verse>
				<verse number="37">А Исус повика из свега гласа и издахну.</verse>
				<verse number="38">Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.</verse>
				<verse number="39">Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!«</verse>
				<verse number="40">А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома</verse>
				<verse number="41">– које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.</verse>
				<verse number="42">Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе,</verse>
				<verse number="43">дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа, који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело.</verse>
				<verse number="44">Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно.</verse>
				<verse number="45">Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу.</verse>
				<verse number="46">Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен.</verse>
				<verse number="47">А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Када је субота прошла, Марија Магдалина, Марија мајка Јаковљева, и Салома купише мирисе да би могле да оду и помажу Исусово тело,</verse>
				<verse number="2">па рано ујутро првог дана седмице – чим је изашло сунце – дођоше на гроб.</verse>
				<verse number="3">»Ко ће да нам одваља камен са улаза у гроб?« говориле су међу собом.</verse>
				<verse number="4">Али, кад боље погледаше, видеше да је камен, који је био веома велик, већ одваљан.</verse>
				<verse number="5">Када су ушле у гроб, угледаше једног младића у дугом белом огртачу како седи са десне стране и препадоше се.</verse>
				<verse number="6">»Не бојте се«, рече им он. »Ви тражите Исуса Назарећанина, који је распет. Он је васкрсао и није овде. Ево места где су га положили.</verse>
				<verse number="7">Него, идите и реците његовим ученицима и Петру: ‚Он иде пред вама у Галилеју. Тамо ћете га видети, баш као што вам је и рекао.‘«</verse>
				<verse number="8">И оне изађоше, па побегоше од гроба, јер их обузе страх и трепет. И ником ништа не рекоше, јер су се бојале.</verse>
				<verse number="9">Пошто је васкрсао рано ујутро првог дана седмице, Исус се прво показа Марији Магдалини, из које је био истерао седам демона.</verse>
				<verse number="10">Она оде и то јави онима који су били с њим, а који су сада туговали и плакали.</verse>
				<verse number="11">Када су они чули да је Исус жив и да га је она видела, не повероваше.</verse>
				<verse number="12">После тога се Исус, у другом обличју, показа двојици од њих док су ишли у једно село.</verse>
				<verse number="13">Они се вратише и то јавише осталима, али они ни њима не повероваше.</verse>
				<verse number="14">Касније се Исус показа Једанаесторици док су били за трпезом и укори их због њихове невере и окорелог срца, јер нису поверовали онима који су га видели васкрслог из мртвих.</verse>
				<verse number="15">»Идите по целом свету«, рече им, »и проповедајте еванђеље сваком створењу.</verse>
				<verse number="16">Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен.</verse>
				<verse number="17">А ова знамења ће пратити оне који поверују: у моје име ће истеривати демоне; говориће новим језицима;</verse>
				<verse number="18">узимаће змије рукама; ако попију нешто смртоносно, то им неће наудити; полагаће руке на болесне и ови ће оздравити.«</verse>
				<verse number="19">И пошто им то рече, Господ Исус би вазнет на небо, па седе здесна Богу.</verse>
				<verse number="20">Ученици одоше да свуда проповедају, а Господ им је помагао и потврђивао Реч знамењима која су је пратила.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="42">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Многи су предузели да опишу догађаје који су се одиграли међу нама</verse>
				<verse number="2">онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици и слуге Речи,</verse>
				<verse number="3">па сам и ја, уважени Теофиле – пошто сам од почетка све пажљиво испитао – наумио да ти напишем све по реду,</verse>
				<verse number="4">да увидиш веродостојност онога о чему си поучен.</verse>
				<verse number="5">У време јудејског цара Ирода живео је свештеник по имену Захарија. Он је био из Авијиног свештеничког реда, а и његова жена, по имену Јелисавета, била је Ааронов потомак.</verse>
				<verse number="6">Обоје су били праведни у Божијим очима, јер су беспрекорно извршавали све Господње заповести и прописе.</verse>
				<verse number="7">Деце нису имали пошто је Јелисавета била нероткиња, а и једно и друго су већ били зашли у године.</verse>
				<verse number="8">Када је једном Захарија обављао службу као свештеник пред Богом по распореду свога реда,</verse>
				<verse number="9">паде на њега коцка – по свештеничком обичају – да уђе у Господњи Храм и запали кâд.</verse>
				<verse number="10">А у време кађења, сав окупљени народ молио се напољу.</verse>
				<verse number="11">Тада се Захарији појави Господњи анђео, стојећи с десне стране кадионог жртвеника.</verse>
				<verse number="12">Када је Захарија угледао анђела, узнемири се и обузе га страх.</verse>
				<verse number="13">Али анђео му рече: »Не бој се, Захарија, јер је твоја молитва услишена. Твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти му дај име Јован.</verse>
				<verse number="14">Он ће ти бити радост и весеље, и многи ће се радовати кад се он роди,</verse>
				<verse number="15">јер ће бити велик у Господњим очима. Неће пити ни вино ни друга опојна пића, а биће испуњен Светим Духом већ у мајчиној утроби.</verse>
				<verse number="16">Он ће многе Израелце окренути њиховом Господу Богу</verse>
				<verse number="17">и ићи пред њим у Илијином духу и сили, да срце очева окрене њиховој деци, а непокорне разборитости праведника – да припреми Господу народ спреман.«</verse>
				<verse number="18">Тада Захарија упита анђела: »По чему ћу то знати? Стар сам човек, а и жена ми је зашла у године.«</verse>
				<verse number="19">»Ја сам Гаврило«, одговори му анђео и рече: »Ја стојим пред Богом, а послан сам да говорим с тобом и да ти објавим ову радосну вест.</verse>
				<verse number="20">А ево, занемећеш и нећеш моћи да говориш све до оног дана када ће се ово догодити, јер ниси поверовао мојим речима, које ће се обистинити у своје време.«</verse>
				<verse number="21">А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у Храму.</verse>
				<verse number="22">Када је изашао, није могао да им говори и они увидеше да је у Храму имао виђење. Он им се обрати знацима, али остаде нем.</verse>
				<verse number="23">Када су се завршили дани његове службе, Захарија се врати кући.</verse>
				<verse number="24">После тога његова жена Јелисавета затрудне и пет месеци се крила.</verse>
				<verse number="25">»Господ је то учинио за мене«, говорила је, »у дане када ме је погледао и уклонио са мене срамоту међу људима.«</verse>
				<verse number="26">У шестом месецу Јелисаветине трудноће, Бог посла анђела Гаврила у галилејски град Назарет,</verse>
				<verse number="27">девојци по имену Марија. Она је била верена са човеком који се звао Јосиф, а био је из куће Давидове.</verse>
				<verse number="28">Гаврило уђе к њој и рече јој: »Здраво, ти која си стекла милост! Господ је с тобом!«</verse>
				<verse number="29">Она се узнемири због ових речи, размишљајући шта би овај поздрав могао да значи.</verse>
				<verse number="30">»Не бој се, Марија«, рече јој анђео, »јер си нашла милост код Бога.</verse>
				<verse number="31">Ево, зачећеш и родити сина, и даћеш му име Исус.</verse>
				<verse number="32">Биће велик и зваће се Син Свевишњега. Господ Бог ће му дати престо његовог оца Давида</verse>
				<verse number="33">и он ће довека владати над Јаковљевим народом и његовом царству неће бити краја.«</verse>
				<verse number="34">Тада Марија упита анђела: »Како то може бити кад сам још девица?«</verse>
				<verse number="35">»Свети Дух ће сићи на тебе«, одговори јој анђео, »и сенка силе Свевишњега ће пасти на тебе. Тако ће се то свето дете које ће се родити звати Син Божији.</verse>
				<verse number="36">Ено и твоја рођака Јелисавета је зачела сина у својој старости, и она, коју зову нероткињом, већ је у шестом месецу.</verse>
				<verse number="37">Јер, Богу ништа није немогуће.«</verse>
				<verse number="38">»Служитељка сам Господња«, рече Марија. »Нека ми буде како си рекао.« И анђео оде од ње.</verse>
				<verse number="39">Тих дана Марија се спреми и пожури у горски крај, у један град у Јудеји,</verse>
				<verse number="40">и тамо уђе у Захаријину кућу, па поздрави Јелисавету.</verse>
				<verse number="41">Када је Јелисавета чула Маријин поздрав, у утроби јој заигра дете и она се испуни Светим Духом,</verse>
				<verse number="42">па гласно узвикну: »Благословена си међу женама и благословено дете које ћеш родити!</verse>
				<verse number="43">Чиме сам заслужила да мајка мога Господа долази к мени?</verse>
				<verse number="44">Чим је глас твога поздрава допро до мојих ушију, у мени је од радости заиграло дете.</verse>
				<verse number="45">И благо теби, јер си поверовала да ће се испунити оно што ти је Господ рекао.«</verse>
				<verse number="46">А Марија рече: »Моја душа велича Господа</verse>
				<verse number="47">и мој дух кличе у Богу, мом Спаситељу,</verse>
				<verse number="48">јер је видео понизност своје служитељке. Од сада ће ме сви нараштаји звати срећном,</verse>
				<verse number="49">јер је Силни за мене учинио велика дела. Његово име је свето</verse>
				<verse number="50">и он је из поколења у поколење милостив онима који га се боје.</verse>
				<verse number="51">Силна је дела учинио својом десницом. Распршио је охоле и њихову уображеност,</verse>
				<verse number="52">владаре збацио с престола, а понизне узвисио.</verse>
				<verse number="53">Гладне је наситио добрима, а богате отпустио празних руку.</verse>
				<verse number="54">Дошао је да помогне своме слузи Израелу,</verse>
				<verse number="55">сетио се да буде милостив Аврааму и његовим потомцима довека, као што је и обећао нашим праоцима.«</verse>
				<verse number="56">И Марија остаде са Јелисаветом око три месеца, па се врати кући.</verse>
				<verse number="57">Када је дошло време да се Јелисавета породи, она роди сина.</verse>
				<verse number="58">А њени суседи и рођаци су чули да јој је Господ указао велику милост, па су се радовали с њом.</verse>
				<verse number="59">Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.</verse>
				<verse number="60">Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«</verse>
				<verse number="61">»Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој,</verse>
				<verse number="62">а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.</verse>
				<verse number="63">Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.« И сви се зачудише.</verse>
				<verse number="64">Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога,</verse>
				<verse number="65">а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе</verse>
				<verse number="66">и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.</verse>
				<verse number="67">Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:</verse>
				<verse number="68">»Нека је благословен Господ, Бог Израелов, што је дошао да избави свој народ</verse>
				<verse number="69">и што нам је подигао моћног Спаситеља у кући свога слуге Давида,</verse>
				<verse number="70">као што је давно рекао кроз уста својих светих пророка</verse>
				<verse number="71">да ће нас спасти од наших непријатеља и од руке свих који нас мрзе,</verse>
				<verse number="72">да ће се смиловати нашим праоцима и сетити се свога светог савеза,</verse>
				<verse number="73">заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму –</verse>
				<verse number="74">да ће нас избавити из руку непријатељâ и дати нам да му служимо без страха,</verse>
				<verse number="75">у светости и праведности пред њим свих дана нашега живота.</verse>
				<verse number="76">А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут,</verse>
				<verse number="77">да обзнаниш његовом народу да је спасење у опроштењу њихових греха</verse>
				<verse number="78">због велике самилости нашега Бога којим ће нам доћи светлост са неба</verse>
				<verse number="79">да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти и усмери наше ноге на пут мира.«</verse>
				<verse number="80">Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света.</verse>
				<verse number="2">Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом.</verse>
				<verse number="3">Сви су ишли да се попишу, свако у свој град,</verse>
				<verse number="4">па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе –</verse>
				<verse number="5">да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању.</verse>
				<verse number="6">Док су били тамо, дође време да се Марија породи,</verse>
				<verse number="7">и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.</verse>
				<verse number="8">А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада.</verse>
				<verse number="9">Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.</verse>
				<verse number="10">»Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ:</verse>
				<verse number="11">данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ.</verse>
				<verse number="12">А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«</verse>
				<verse number="13">Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи:</verse>
				<verse number="14">»Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«</verse>
				<verse number="15">Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«</verse>
				<verse number="16">Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама.</verse>
				<verse number="17">А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету.</verse>
				<verse number="18">Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали,</verse>
				<verse number="19">а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала.</verse>
				<verse number="20">Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.</verse>
				<verse number="21">Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.</verse>
				<verse number="22">Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу</verse>
				<verse number="23">– као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«</verse>
				<verse number="24">– и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«.</verse>
				<verse number="25">А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух</verse>
				<verse number="26">и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа.</verse>
				<verse number="27">Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај,</verse>
				<verse number="28">Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:</verse>
				<verse number="29">»Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру, као што си и обећао.</verse>
				<verse number="30">Јер, моје очи су виделе твоје спасење,</verse>
				<verse number="31">које си припремио пред очима свих народа –</verse>
				<verse number="32">светлост за просветљење незнабожаца и на славу свога народа, Израела.«</verse>
				<verse number="33">А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.</verse>
				<verse number="34">Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван,</verse>
				<verse number="35">да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«</verse>
				<verse number="36">Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година,</verse>
				<verse number="37">а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању.</verse>
				<verse number="38">Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима.</verse>
				<verse number="39">Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.</verse>
				<verse number="40">А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.</verse>
				<verse number="41">Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим.</verse>
				<verse number="42">Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник.</verse>
				<verse number="43">По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали.</verse>
				<verse number="44">Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима,</verse>
				<verse number="45">па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже.</verse>
				<verse number="46">После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита.</verse>
				<verse number="47">А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.</verse>
				<verse number="48">Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«</verse>
				<verse number="49">А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«</verse>
				<verse number="50">Али они не разумеше шта им је рекао.</verse>
				<verse number="51">Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила.</verse>
				<verse number="52">Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине,</verse>
				<verse number="2">а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи,</verse>
				<verse number="3">па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ,</verse>
				<verse number="4">као што је записано у књизи пророка Исаије: »Глас онога који виче у пустињи: ‚Припремите пут Господњи, поравнајте му стазе!</verse>
				<verse number="5">Свака долина ће се испунити и свака планина и брдо слегнути. Што је кривудаво, постаће право, а неравни путеви биће равни,</verse>
				<verse number="6">и сви људи ће видети Божије спасење.‘«</verse>
				<verse number="7">Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји?</verse>
				<verse number="8">Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму.</verse>
				<verse number="9">Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«</verse>
				<verse number="10">»Па шта онда да чинимо?« упита га народ.</verse>
				<verse number="11">»Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«</verse>
				<verse number="12">Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«</verse>
				<verse number="13">А он им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«</verse>
				<verse number="14">Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?« Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«</verse>
				<verse number="15">А народ је био у стању ишчекивања и сви су се питали да није можда Јован Христос.</verse>
				<verse number="16">Јован им свима одговори, рекавши: »Ја вас крштавам водом. Али, долази један моћнији од мене – ја нисам достојан ни ремење на његовој обући да одвежем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем.</verse>
				<verse number="17">У руци му је вејача којом ће очистити своје гумно и скупити пшеницу у свој амбар, а плеву спалити неугасивим огњем.«</verse>
				<verse number="18">Тако је Јован, опомињући их још многим другим речима, народу објавио еванђеље.</verse>
				<verse number="19">А тетрарх Ирод, кога је Јован укорио због Иродијаде, жене његовог брата, и због свих злодела која је починио,</verse>
				<verse number="20">на све то додаде и ово: затвори Јована у тамницу.</verse>
				<verse number="21">Када се крстио сав народ, крстио се и Исус. И док се молио, отвори се небо</verse>
				<verse number="22">и на њега се спусти Свети Дух у обличју голуба. А са неба се зачу глас: »Ти си мој љубљени Син! Ти си по мојој вољи!«</verse>
				<verse number="23">Исус је, када је почео своје деловање, имао око тридесет година и био је – како се сматрало – син Јосифов, син Илијев,</verse>
				<verse number="24">син Мататов, син Левијев, син Мелхијев, син Јанејев, син Јосифов,</verse>
				<verse number="25">син Мататијин, син Амосов, син Наумов, син Еслијев, син Нангејев,</verse>
				<verse number="26">син Маатов, син Мататијин, син Семеинов, син Јосихов, син Јодин,</verse>
				<verse number="27">син Јоананов, син Рисин, син Зоровавелов, син Салатиилов, син Ниријев,</verse>
				<verse number="28">син Мелхијев, син Адијев, син Косамов, син Елмадамов, син Иров,</verse>
				<verse number="29">син Исусов, син Елиезеров, син Јоримов, син Мататов, син Левијев,</verse>
				<verse number="30">син Симеонов, син Јудин, син Јосифов, син Јонамов, син Елиакимов,</verse>
				<verse number="31">син Мелејин, син Менин, син Мататин, син Натанов, син Давидов,</verse>
				<verse number="32">син Јесејев, син Јовидов, син Воозов, син Салмонов, син Наасонов,</verse>
				<verse number="33">син Аминадавов, син Админов, син Арнијев, син Есромов, син Фаресов, син Јудин,</verse>
				<verse number="34">син Јаковљев, син Исааков, син Авраамов, син Тарин, син Нахоров,</verse>
				<verse number="35">син Серухов, син Рагавов, син Фалеков, син Еверов, син Салин,</verse>
				<verse number="36">син Каинамов, син Арфаксадов, син Симов, син Нојев, син Ламехов,</verse>
				<verse number="37">син Матусалин, син Енохов, син Јаретов, син Малалеилов, син Каинамов,</verse>
				<verse number="38">син Еносов, син Ситов, син Адамов, син Божији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу,</verse>
				<verse number="2">где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.</verse>
				<verse number="3">А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«</verse>
				<verse number="4">»Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘ «</verse>
				<verse number="5">Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света</verse>
				<verse number="6">и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу.</verse>
				<verse number="7">Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«</verse>
				<verse number="8">»Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘ «</verse>
				<verse number="9">Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле,</verse>
				<verse number="10">јер записано је: ‚Наредиће својим анђелима за тебе да те чувају‘,</verse>
				<verse number="11">и: ‚Они ће те носити на рукама, да ногом не запнеш за камен.‘«</verse>
				<verse number="12">»Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘ «</verse>
				<verse number="13">Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.</verse>
				<verse number="14">Исус се, у сили Духа, врати у Галилеју и глас о њему рашири се по целом том крају.</verse>
				<verse number="15">Учио је народ у тамошњим синагогама и сви су га хвалили.</verse>
				<verse number="16">Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита,</verse>
				<verse number="17">а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:</verse>
				<verse number="18">»На мени је Дух Господњи, јер ме је помазао да сиромасима објавим еванђеље. Послао ме да сужњима објавим ослобођење, слепима да ће прогледати, да на слободу пустим потлачене,</verse>
				<verse number="19">да објавим годину благонаклоности Господње.«</verse>
				<verse number="20">Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.</verse>
				<verse number="21">Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«</verse>
				<verse number="22">И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста. »Зар ово није Јосифов син?« питали су.</verse>
				<verse number="23">А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«</verse>
				<verse number="24">И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају.</verse>
				<verse number="25">Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи.</verse>
				<verse number="26">Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској.</verse>
				<verse number="27">А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«</verse>
				<verse number="28">Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес.</verse>
				<verse number="29">Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу.</verse>
				<verse number="30">Али он прође између њих и оде својим путем.</verse>
				<verse number="31">Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ,</verse>
				<verse number="32">а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу.</verse>
				<verse number="33">А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух. Он снажним гласом повика:</verse>
				<verse number="34">»Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«</verse>
				<verse number="35">А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!« Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.</verse>
				<verse number="36">Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«</verse>
				<verse number="37">И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.</verse>
				<verse number="38">Исус изађе из синагоге и оде у Симонову кућу. А Симонову ташту је спопала јака грозница, па Исуса замолише да јој помогне.</verse>
				<verse number="39">Он се наднесе над њу, запрети грозници, и она је остави. Она одмах устаде и поче да их служи.</verse>
				<verse number="40">Када је сунце зашло, сви који су имали болесне од разних болести, доведоше их к њему, и он их излечи положивши руке на сваког од њих.</verse>
				<verse number="41">Из многих су излазили и демони, вичући и говорећи: »Ти си Син Божији!« Али он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос.</verse>
				<verse number="42">Када је свануло, Исус изађе и оде на једно пусто место. А народ га је тражио, па дођоше тамо где се налазио и покушаше да га задрже да не оде од њих.</verse>
				<verse number="43">Али он им рече: »Треба и другим градовима да објавим еванђеље о Божијем царству, јер сам ради тога послан.«</verse>
				<verse number="44">И настави да проповеда по јудејским синагогама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера,</verse>
				<verse number="2">виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже.</verse>
				<verse number="3">Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.</verse>
				<verse number="4">Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«</verse>
				<verse number="5">»Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«</verse>
				<verse number="6">И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале.</verse>
				<verse number="7">Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.</verse>
				<verse number="8">Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«</verse>
				<verse number="9">Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили,</verse>
				<verse number="10">а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови. Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«</verse>
				<verse number="11">И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.</verse>
				<verse number="12">Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«</verse>
				<verse number="13">Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.« И губа одмах нестаде с њега.</verse>
				<verse number="14">Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.«</verse>
				<verse number="15">Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести.</verse>
				<verse number="16">А он се често повлачио на усамљена места и молио се.</verse>
				<verse number="17">Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом.</verse>
				<verse number="18">Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса.</verse>
				<verse number="19">Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.</verse>
				<verse number="20">Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«</verse>
				<verse number="21">Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«</verse>
				<verse number="22">Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите?</verse>
				<verse number="23">Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘?</verse>
				<verse number="24">Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«</verse>
				<verse number="25">И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога.</verse>
				<verse number="26">Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«</verse>
				<verse number="27">Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«</verse>
				<verse number="28">И овај остави све, устаде и пође за њим.</verse>
				<verse number="29">Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.</verse>
				<verse number="30">Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«</verse>
				<verse number="31">А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима.</verse>
				<verse number="32">Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«</verse>
				<verse number="33">Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.«</verse>
				<verse number="34">»Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус.</verse>
				<verse number="35">»Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.«</verse>
				<verse number="36">Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој.</verse>
				<verse number="37">И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти.</verse>
				<verse number="38">Него, ново вино треба сипати у нове мешине.</verse>
				<verse number="39">И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.</verse>
				<verse number="2">Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«</verse>
				<verse number="3">»Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?</verse>
				<verse number="4">Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове – које не сме да једе нико осим свештеникâ – јео и дао својим пратиоцима?«</verse>
				<verse number="5">И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«</verse>
				<verse number="6">Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком.</verse>
				<verse number="7">Учитељи закона и фарисеји будно су пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.</verse>
				<verse number="8">Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.« И овај се диже и стаде.</verse>
				<verse number="9">Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«</verse>
				<verse number="10">Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.« Овај тако учини и рука му оздрави.</verse>
				<verse number="11">А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.</verse>
				<verse number="12">Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу.</verse>
				<verse number="13">А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима:</verse>
				<verse number="14">Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја;</verse>
				<verse number="15">Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот;</verse>
				<verse number="16">Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.</verse>
				<verse number="17">Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја.</verse>
				<verse number="18">Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови.</verse>
				<verse number="19">Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.</verse>
				<verse number="20">Тада Исус погледа своје ученике и рече: »Благо вама који сте сиромашни, јер ваше је Божије царство.</verse>
				<verse number="21">Благо вама који сада гладујете, јер ћете се наситити. Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати.</verse>
				<verse number="22">»Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега.</verse>
				<verse number="23">Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима.</verse>
				<verse number="24">Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху.</verse>
				<verse number="25">Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.</verse>
				<verse number="26">Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«</verse>
				<verse number="27">»А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,</verse>
				<verse number="28">благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају.</verse>
				<verse number="29">Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу.</verse>
				<verse number="30">Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад.</verse>
				<verse number="31">Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.</verse>
				<verse number="32">»Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих.</verse>
				<verse number="33">И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници.</verse>
				<verse number="34">И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.</verse>
				<verse number="35">»Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима.</verse>
				<verse number="36">Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«</verse>
				<verse number="37">»Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.</verse>
				<verse number="38">Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«</verse>
				<verse number="39">А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?</verse>
				<verse number="40">Ниједан ученик није већи од свога учитеља – и потпуно научен, биће само као учитељ.</verse>
				<verse number="41">»Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?</verse>
				<verse number="42">Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«</verse>
				<verse number="43">»Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.</verse>
				<verse number="44">Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.</verse>
				<verse number="45">Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«</verse>
				<verse number="46">»Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?</verse>
				<verse number="47">Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их:</verse>
				<verse number="48">сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.</verse>
				<verse number="49">»А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум.</verse>
				<verse number="2">А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан.</verse>
				<verse number="3">Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.</verse>
				<verse number="4">Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш,</verse>
				<verse number="5">јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«</verse>
				<verse number="6">И Исус пође с њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.</verse>
				<verse number="7">Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.</verse>
				<verse number="8">Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«</verse>
				<verse number="9">Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«</verse>
				<verse number="10">А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.</verse>
				<verse number="11">Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ.</verse>
				<verse number="12">Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.</verse>
				<verse number="13">Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«</verse>
				<verse number="14">Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше. Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«</verse>
				<verse number="15">И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.</verse>
				<verse number="16">Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«</verse>
				<verse number="17">И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.</verse>
				<verse number="18">Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика</verse>
				<verse number="19">и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«</verse>
				<verse number="20">Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«</verse>
				<verse number="21">А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.</verse>
				<verse number="22">Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље.</verse>
				<verse number="23">И благо оном ко се о мене не саблазни.«</verse>
				<verse number="24">Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар?</verse>
				<verse number="25">Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама.</verse>
				<verse number="26">Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка!</verse>
				<verse number="27">То је онај за кога је записано: ‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе, који ће пред тобом припремити пут.‘</verse>
				<verse number="28">Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.«</verse>
				<verse number="29">И сав народ који је слушао – чак и цариници – признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем.</verse>
				<verse number="30">Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.</verse>
				<verse number="31">»С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични?</verse>
				<verse number="32">Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој: ‚Свирали смо вам, али не заиграсте. Нарицали смо, али не заплакасте.‘</verse>
				<verse number="33">Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘</verse>
				<verse number="34">Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘</verse>
				<verse number="35">Али мудрост оправдавају сва њена деца.«</verse>
				<verse number="36">Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу.</verse>
				<verse number="37">Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти,</verse>
				<verse number="38">па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.</verse>
				<verse number="39">Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«</verse>
				<verse number="40">»Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.« »Кажи«, одврати овај.</verse>
				<verse number="41">»Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара, а други педесет.</verse>
				<verse number="42">Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«</verse>
				<verse number="43">Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.« »Тачно си просудио«, рече му Исус.</verse>
				<verse number="44">Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом.</verse>
				<verse number="45">Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге.</verse>
				<verse number="46">Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу.</verse>
				<verse number="47">Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«</verse>
				<verse number="48">Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«</verse>
				<verse number="49">Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«</verse>
				<verse number="50">А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">После тога Исус поче да обилази градове и села, проповедајући и објављујући еванђеље о Божијем царству. С њим су била и Дванаесторица</verse>
				<verse number="2">и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија звана Магдалина, из које је изашло седам демона,</verse>
				<verse number="3">Јована, жена Иродовог домоуправитеља Хузе, Сусана и многе друге. Ове жене су им помагале својом имовином.</verse>
				<verse number="4">Док се силан народ окупљао и људи долазили из разних градова, Исус им исприча ову причу:</verse>
				<verse number="5">»Изашао сејач да посеје семе. И док је сејао, мало семена паде поред пута, и би изгажено и птице га позобаше.</verse>
				<verse number="6">Друго паде на камен, па кад је изникло, осуши се, јер није имало влаге.</verse>
				<verse number="7">Треће семе паде у трње, па трње израсте с њим и угуши га.</verse>
				<verse number="8">А четврто семе паде на добро тле и изникну и донесе стострук плод.« Када је то изговорио, повика: »Ко има уши да чује, нека чује!«</verse>
				<verse number="9">Ученици га тада упиташе шта значи та прича.</verse>
				<verse number="10">А он им рече: »Вама је дато да сазнате тајне Божијег царства, а осталима говорим у причама, да ‚иако гледају, не виде, и иако слушају, не разумеју.‘«</verse>
				<verse number="11">»А ово је значење приче: семе је Божија реч.</verse>
				<verse number="12">Оно које је пало поред пута су они којима, кад чују, долази ђаво и отима Реч из срца, да не поверују и не спасу се.</verse>
				<verse number="13">Оно на камену су они који, кад чују, с радошћу прихвате Реч, али немају корена. Неко време верују, али отпадају у време искушења.</verse>
				<verse number="14">Оно које је пало у трње су они који чују, али заокупљени животним бригама, богатством и уживањима, бивају угушени, па не донесу зрео плод.</verse>
				<verse number="15">А оно на добром тлу су људи доброг и племенитог срца, који чују Реч, задржавају је и истрајношћу доносе плод.«</verse>
				<verse number="16">»Нико не пали светиљку да би је сакрио под посуду или ставио под постељу, него је ставља на свећњак, да они који улазе виде светлост.</verse>
				<verse number="17">Јер, нема ништа скривено што се неће открити и ништа тајно што се неће сазнати и изаћи на видело.</verse>
				<verse number="18">Зато пазите како слушате. Јер, ко има, даће му се још, а ко нема, одузеће му се и оно што мисли да има.«</verse>
				<verse number="19">Исусова мајка и браћа дођоше к њему, али нису могли да му приђу од народа.</verse>
				<verse number="20">Зато му јавише: »Твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да те виде.«</verse>
				<verse number="21">А он им одговори: »Моја мајка и браћа су они који слушају Божију реч и извршавају је.«</verse>
				<verse number="22">Једног дана Исус са својим ученицима уђе у чамац, па им рече: »Пређимо на другу страну језера.« И испловише.</verse>
				<verse number="23">Док су пловили, Исус заспа, а олујни ветар захвати језеро и чамац поче да се пуни водом, па се нађоше у опасности.</verse>
				<verse number="24">Тада му ученици приђоше и пробудише га, говорећи: »Учитељу! Учитељу! Изгибосмо!« А он устаде, запрети ветру и узбурканим таласима, и они утихнуше и све се умири.</verse>
				<verse number="25">»Где вам је вера?« упита он ученике. А они, уплашени и зачуђени, почеше да питају један другог: »Ко је овај што заповеда и ветру и води, и они му се покоравају?«</verse>
				<verse number="26">Потом допловише у герасински крај, који лежи преко пута Галилеје.</verse>
				<verse number="27">Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.</verse>
				<verse number="28">Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«</verse>
				<verse number="29">Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.</verse>
				<verse number="30">»Како се зовеш?« упита га Исус. А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони.</verse>
				<verse number="31">Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.</verse>
				<verse number="32">А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти.</verse>
				<verse number="33">Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се.</verse>
				<verse number="34">Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима,</verse>
				<verse number="35">па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се.</verse>
				<verse number="36">А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен,</verse>
				<verse number="37">сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.</verse>
				<verse number="38">А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи:</verse>
				<verse number="39">»Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.« И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.</verse>
				<verse number="40">Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали.</verse>
				<verse number="41">Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући,</verse>
				<verse number="42">јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти. Док је Исус ишао, народ се гурао око њега.</verse>
				<verse number="43">А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења и нико није могао да је излечи.</verse>
				<verse number="44">Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.</verse>
				<verse number="45">А Исус упита: »Ко ме је дотакао?« Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«</verse>
				<verse number="46">Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«</verse>
				<verse number="47">Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.</verse>
				<verse number="48">»Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«</verse>
				<verse number="49">Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«</verse>
				<verse number="50">А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«</verse>
				<verse number="51">Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета.</verse>
				<verse number="52">А сви су плакали и туговали за њом. »Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«</verse>
				<verse number="53">Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.</verse>
				<verse number="54">Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«</verse>
				<verse number="55">Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе.</verse>
				<verse number="56">Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести,</verse>
				<verse number="2">па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.</verse>
				<verse number="3">»Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу.</verse>
				<verse number="4">И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете.</verse>
				<verse number="5">А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«</verse>
				<verse number="6">И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.</verse>
				<verse number="7">А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих,</verse>
				<verse number="8">други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.</verse>
				<verse number="9">»Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?« Зато је хтео да види Исуса.</verse>
				<verse number="10">Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида.</verse>
				<verse number="11">Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.</verse>
				<verse number="12">Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«</verse>
				<verse number="13">А он им рече: »Ви им дајте да једу.« »Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.«</verse>
				<verse number="14">А тамо је било око пет хиљада мушкараца. Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«</verse>
				<verse number="15">Тако су и учинили, па сви поседаше.</verse>
				<verse number="16">Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ.</verse>
				<verse number="17">И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.</verse>
				<verse number="18">Једном када се насамо молио, а ученици били с њим, Исус их упита: »Шта каже народ, ко сам ја?«</verse>
				<verse number="19">Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – да је устао један од старих пророка.«</verse>
				<verse number="20">Он им тада рече: »А шта ви кажете, ко сам ја?« »Божији Христос«, одговори Петар.</verse>
				<verse number="21">Он их онда строго опомену и нареди да то ником не кажу,</verse>
				<verse number="22">па рече: »Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен, и да трећег дана васкрсне.«</verse>
				<verse number="23">А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном.</verse>
				<verse number="24">Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га.</verse>
				<verse number="25">Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди.</verse>
				<verse number="26">Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела.</verse>
				<verse number="27">Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.«</verse>
				<verse number="28">После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли.</verse>
				<verse number="29">Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела.</verse>
				<verse number="30">А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија,</verse>
				<verse number="31">који су се појавили у великом сјају. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="32">Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.</verse>
				<verse number="33">Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.</verse>
				<verse number="34">Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.</verse>
				<verse number="35">Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«</verse>
				<verse number="36">А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.</verse>
				<verse number="37">Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.</verse>
				<verse number="38">Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац.</verse>
				<verse number="39">Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га.</verse>
				<verse number="40">Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«</verse>
				<verse number="41">»О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«</verse>
				<verse number="42">Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу.</verse>
				<verse number="43">И сви се задивише Божијој величини. Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима:</verse>
				<verse number="44">»Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«</verse>
				<verse number="45">Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.</verse>
				<verse number="46">Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи.</verse>
				<verse number="47">А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе,</verse>
				<verse number="48">па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«</verse>
				<verse number="49">»Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«</verse>
				<verse number="50">»Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«</verse>
				<verse number="51">Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим,</verse>
				<verse number="52">па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме.</verse>
				<verse number="53">Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.</verse>
				<verse number="54">Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«</verse>
				<verse number="55">Али Исус се окрену и прекори их.</verse>
				<verse number="56">Онда одоше у друго село.</verse>
				<verse number="57">Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«</verse>
				<verse number="58">Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«</verse>
				<verse number="59">А једном другом рече: »Пођи за мном.« »Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«</verse>
				<verse number="60">А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«</verse>
				<verse number="61">Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«</verse>
				<verse number="62">»Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">После тога Господ одреди још седамдесет двојицу, па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.</verse>
				<verse number="2">Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву.</verse>
				<verse number="3">Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове.</verse>
				<verse number="4">Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.</verse>
				<verse number="5">»Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘</verse>
				<verse number="6">И ако тамо буде мирољубив човек, ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити.</verse>
				<verse number="7">Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.</verse>
				<verse number="8">»Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе.</verse>
				<verse number="9">Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘</verse>
				<verse number="10">Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците:</verse>
				<verse number="11">‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘</verse>
				<verse number="12">Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«</verse>
				<verse number="13">»Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу.</verse>
				<verse number="14">Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама.</verse>
				<verse number="15">А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље ћеш се суновратити!</verse>
				<verse number="16">»Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«</verse>
				<verse number="17">Седамдесет двојица се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«</verse>
				<verse number="18">А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња.</verse>
				<verse number="19">Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити.</verse>
				<verse number="20">Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«</verse>
				<verse number="21">Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.</verse>
				<verse number="22">»Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«</verse>
				<verse number="23">Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате.</verse>
				<verse number="24">Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«</verse>
				<verse number="25">Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«</verse>
				<verse number="26">»Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«</verse>
				<verse number="27">Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘ «</verse>
				<verse number="28">»Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«</verse>
				<verse number="29">Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?«</verse>
				<verse number="30">Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва.</verse>
				<verse number="31">А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао.</verse>
				<verse number="32">Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао.</verse>
				<verse number="33">Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се,</verse>
				<verse number="34">па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега.</verse>
				<verse number="35">Сутрадан извади два динара и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘</verse>
				<verse number="36">»Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?«</verse>
				<verse number="37">»Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона. А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.«</verse>
				<verse number="38">Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу.</verse>
				<verse number="39">Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.</verse>
				<verse number="40">Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«</verse>
				<verse number="41">»Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега,</verse>
				<verse number="42">а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Једном се Исус молио на неком месту. Када је завршио, рече му један од ученика: »Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.«</verse>
				<verse number="2">А он им рече: »Када се молите, реците: ‚Оче, нека је свето име твоје, нека дође Царство твоје.</verse>
				<verse number="3">Хлеб наш насушни дај нам свакога дана</verse>
				<verse number="4">и опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо свим дужницима својим. И не уведи нас у искушење.‘«</verse>
				<verse number="5">Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба.</verse>
				<verse number="6">Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘</verse>
				<verse number="7">И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ –</verse>
				<verse number="8">кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба.</verse>
				<verse number="9">»Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се.</verse>
				<verse number="10">Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.</verse>
				<verse number="11">»Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију?</verse>
				<verse number="12">Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију?</verse>
				<verse number="13">Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.«</verse>
				<verse number="14">Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви.</verse>
				<verse number="15">Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!«</verse>
				<verse number="16">А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба.</verse>
				<verse number="17">Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом.</verse>
				<verse number="18">Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула.</verse>
				<verse number="19">Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије.</verse>
				<verse number="20">Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе, онда вам је дошло Божије царство.</verse>
				<verse number="21">»Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна.</verse>
				<verse number="22">Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен.</verse>
				<verse number="23">»Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.«</verse>
				<verse number="24">»Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘</verse>
				<verse number="25">И врати се и нађе кућу пометену и сређену.</verse>
				<verse number="26">Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.«</verse>
				<verse number="27">Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!«</verse>
				<verse number="28">А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.«</verse>
				<verse number="29">Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног.</verse>
				<verse number="30">Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају.</verse>
				<verse number="31">Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона!</verse>
				<verse number="32">Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.«</verse>
				<verse number="33">»Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост.</verse>
				<verse number="34">Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме.</verse>
				<verse number="35">Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама.</verse>
				<verse number="36">Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.«</verse>
				<verse number="37">Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча, па Исус уђе и леже за трпезу.</verse>
				<verse number="38">А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка.</verse>
				<verse number="39">»Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла.</verse>
				<verse number="40">Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра?</verse>
				<verse number="41">Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто.</verse>
				<verse number="42">»Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете.</verse>
				<verse number="43">»Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима.</verse>
				<verse number="44">Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.«</verse>
				<verse number="45">»Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.«</verse>
				<verse number="46">А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена.</verse>
				<verse number="47">»Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци.</verse>
				<verse number="48">Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице.</verse>
				<verse number="49">Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘</verse>
				<verse number="50">Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света,</verse>
				<verse number="51">од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити.</verse>
				<verse number="52">»Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.«</verse>
				<verse number="53">А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему,</verse>
				<verse number="54">вребајући да га ухвате у речи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Када се у међувремену окупило мноштво од неколико хиљада људи, тако да су једни друге газили, Исус прво поче да говори својим ученицима: »Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја.</verse>
				<verse number="2">Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.</verse>
				<verse number="3">Све што сте рекли у тами, чуће се на светлости, и оно што сте по собама на ухо шапутали, објављиваће се са кровова.«</verse>
				<verse number="4">»Кажем вам, пријатељи моји: не треба да се бојите оних што убијају тело и после тога немају шта више да учине.</verse>
				<verse number="5">Али, показаћу вам кога треба да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има моћ да баци у пакао. Да, кажем вам: њега се бојте.</verse>
				<verse number="6">Зар се пет врабаца не продаје за два асариона? Па ипак Бог не заборавља ниједног од њих.</verse>
				<verse number="7">А вама је и сва коса на глави избројана. Не бојте се. Ви вредите више од много врабаца.«</verse>
				<verse number="8">»Кажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима.</verse>
				<verse number="9">А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима.</verse>
				<verse number="10">Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа.</verse>
				<verse number="11">Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи,</verse>
				<verse number="12">јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«</verse>
				<verse number="13">Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«</verse>
				<verse number="14">»Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«</verse>
				<verse number="15">А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«</verse>
				<verse number="16">Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила</verse>
				<verse number="17">и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘</verse>
				<verse number="18">Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра.</verse>
				<verse number="19">И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмарај се, једи, пиј и весели се.‘</verse>
				<verse number="20">Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет. И чије ће онда бити то што си спремио?‘</verse>
				<verse number="21">Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«</verse>
				<verse number="22">Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести; ни за своје тело – шта ћете обући.</verse>
				<verse number="23">Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће.</verse>
				<verse number="24">Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбаре, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица!</verse>
				<verse number="25">Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат?</verse>
				<verse number="26">Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?</verse>
				<verse number="27">»Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих.</verse>
				<verse number="28">Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – колико ће више одевати вас, маловерни.</verse>
				<verse number="29">Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама.</verse>
				<verse number="30">Јер, све то траже незнабошци овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно.</verse>
				<verse number="31">Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.</verse>
				<verse number="32">»Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство.</verse>
				<verse number="33">Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе.</verse>
				<verse number="34">Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«</verse>
				<verse number="35">»Нека вам бедра буду опасана и нека ваше светиљке горе,</verse>
				<verse number="36">као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца.</verse>
				<verse number="37">Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их.</verse>
				<verse number="38">Дошао он у поноћ или касније, ако их нађе спремне, благо њима.</verse>
				<verse number="39">Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена.</verse>
				<verse number="40">И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«</verse>
				<verse number="41">»Господе«, упита Петар, »говориш ли ову причу само нама или свима?«</verse>
				<verse number="42">А Господ рече: »Ко је, дакле, верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својим слугама да им на време даје оброк?</verse>
				<verse number="43">Благо оном слузи кога његов господар, када дође, нађе да тако чини.</verse>
				<verse number="44">Истину вам кажем: поставиће га да управља свим његовим имањем.</verse>
				<verse number="45">»Али, ако тај слуга помисли: ‚Мој господар ће се дуго задржати‘, па почне да туче слуге и слушкиње, и да једе и пије и опија се,</verse>
				<verse number="46">његов господар ће доћи онога дана када га он не очекује и у час који не зна, па ће га пресећи надвоје и одредити му место међу невернима.</verse>
				<verse number="47">»Онај слуга који је знао вољу свога господара, а није био спреман, или није поступио по његовој вољи, добиће много батина.</verse>
				<verse number="48">А онај који није знао, а учинио је нешто што заслужује казну, добиће само мало батина. Ко год је много добио, од њега ће се много и тражити; и коме је много поверено, од њега ће се више захтевати.«</verse>
				<verse number="49">»Дошао сам да на земљу бацим огањ, и тако бих желео да је већ упаљен.</verse>
				<verse number="50">Али, треба крштењем да се крстим и тако ми је тешко док се то не заврши.</verse>
				<verse number="51">Мислите ли да сам дошао да на земљу донесем мир? Не, кажем вам, него раздор.</verse>
				<verse number="52">Од сада ће петоро у истој кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје.</verse>
				<verse number="53">Поделиће се отац против сина и син против оца, мајка против кћери и кћи против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.«</verse>
				<verse number="54">А народу рече: »Када видите да се облак помаља на западу, одмах кажете: ‚Долази киша‘, и тако и буде.</verse>
				<verse number="55">А када дува јужни ветар, кажете: ‚Биће врућине‘, и тако и буде.</verse>
				<verse number="56">Лицемери! Знате да тумачите изглед земље и неба, а не знате да протумачите знаке овог времена?«</verse>
				<verse number="57">»И зашто сами од себе не просуђујете шта је праведно?</verse>
				<verse number="58">Када са својим противником идеш пред поглавара, потруди се да се с њим нагодиш још на путу, да те не одвуче пред судију, па те судија преда судском службенику, а службеник баци у тамницу.</verse>
				<verse number="59">Кажем ти: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У то време су тамо били и неки који Исусу испричаше о Галилејцима чију је крв Пилат измешао с њиховим жртвама.</verse>
				<verse number="2">А он им одговори: »Зар мислите да су ти Галилејци били већи грешници од осталих Галилејаца зато што су тако страдали?</verse>
				<verse number="3">Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.</verse>
				<verse number="4">Или, шта је са оном осамнаесторицом на које се срушио силоамски торањ и усмртио их? Мислите ли да су они били више криви од свих осталих становника Јерусалима?</verse>
				<verse number="5">Кажем вам: нису. Али, ако се не покајете, сви ћете тако пропасти.«</verse>
				<verse number="6">Онда им исприча ову причу: »Имао један човек смокву посађену у свом винограду, па дошао да на њој потражи плода, али га не нађе.</verse>
				<verse number="7">»Тада рече виноградару: ‚Ево већ три године долазим и тражим плода на овој смокви, али га не налазим. Посеци је. Зашто да слаби земљу.‘</verse>
				<verse number="8">»‚Господару‘, одговори му виноградар, ‚остави је још ову годину, да око ње окопам и нађубрим,</verse>
				<verse number="9">па ће можда догодине донети плод. А ако не роди, посеци је.‘«</verse>
				<verse number="10">Једне суботе је Исус учио народ у некој синагоги.</verse>
				<verse number="11">А тамо је била и једна жена која је осамнаест година имала духа који је изазивао болест. Била је згрчена и никако није могла да се сасвим исправи.</verse>
				<verse number="12">Када ју је Исус видео, позва је к себи, па јој рече: »Жено, ослобођена си своје болести.«</verse>
				<verse number="13">Онда положи руке на њу, и она се одмах исправи и поче да слави Бога.</verse>
				<verse number="14">А старешина синагоге је био огорчен што Исус лечи у суботу, па рече народу: »Има шест дана када се ради. Зато у те дане долазите да се лечите, а не у суботу.«</verse>
				<verse number="15">Тада му Господ рече: »Лицемери! Зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не изводи га да га напоји?</verse>
				<verse number="16">Па зар ову Авраамову кћер, коју је Сатана осамнаест година држао везану, није требало ослободити тих окова у дан суботњи?«</verse>
				<verse number="17">Када је то рекао, сви његови противници се постидеше, а сав народ се радовао због свих дивних дела која је учинио.</verse>
				<verse number="18">Тада рече: »Чему је слично Божије царство? С чим да га упоредим?</verse>
				<verse number="19">Слично је зрну горушице које је човек узео и посејао у свом врту, а оно изникло и развило се у дрво и птице се гнездиле у његовим гранама.«</verse>
				<verse number="20">А онда опет рече: »С чим да упоредим Божије царство?</verse>
				<verse number="21">Слично је квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.«</verse>
				<verse number="22">Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и учио народ.</verse>
				<verse number="23">Неко му рече: »Господе, хоће ли се само мало њих спасти?« А он им рече:</verse>
				<verse number="24">»Свим силама се потрудите да уђете кроз уска врата. Јер, кажем вам: многи ће настојати да уђу, али неће моћи.</verse>
				<verse number="25">Када господар куће устане и закључа врата, стајаћете напољу и куцати на врата, говорећи: ‚Господару, отвори нам!‘ »А он ће вам одговорити: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте.‘</verse>
				<verse number="26">»‚Јели смо и пили с тобом‘, рећи ћете му ви, ‚а ти си учио народ на нашим улицама.‘</verse>
				<verse number="27">»А он ће вам рећи: ‚Не знам ни ко сте ни одакле сте. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду.‘</verse>
				<verse number="28">»И биће плач и шкргут зуба када у Божијем царству угледате Авраама, Исаака, Јакова и све пророке, а вас избаце напоље.</verse>
				<verse number="29">Људи ће долазити са истока и запада, са севера и југа, и лећи за трпезу у Божијем царству.</verse>
				<verse number="30">И знајте, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.«</verse>
				<verse number="31">У то време му приђоше неки фарисеји и рекоше: »Иди одавде на неко друго место, јер Ирод хоће да те убије.«</verse>
				<verse number="32">А он им рече: »Идите и реците тој лисици: ‚Ево, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећег дана ћу довршити дело.‘</verse>
				<verse number="33">Али, данас, сутра и прекосутра треба да путујем, јер не приличи пророку да погине ван Јерусалима.</verse>
				<verse number="34">»Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као квочка своје пилиће под крила, али нисте хтели.</verse>
				<verse number="35">Ево, кућа вам остаде пуста. Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘ «</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили.</verse>
				<verse number="2">А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.</verse>
				<verse number="3">Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«</verse>
				<verse number="4">А они су ћутали. Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га,</verse>
				<verse number="5">па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«</verse>
				<verse number="6">А они нису знали шта да кажу на то.</verse>
				<verse number="7">Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу:</verse>
				<verse number="8">»Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе,</verse>
				<verse number="9">па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место.</verse>
				<verse number="10">Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом.</verse>
				<verse number="11">Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«</verse>
				<verse number="12">Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити.</verse>
				<verse number="13">Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе</verse>
				<verse number="14">– и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«</verse>
				<verse number="15">Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«</verse>
				<verse number="16">А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи.</verse>
				<verse number="17">Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘</verse>
				<verse number="18">»А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘</verse>
				<verse number="19">»‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘</verse>
				<verse number="20">»Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘</verse>
				<verse number="21">Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘</verse>
				<verse number="22">»‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘</verse>
				<verse number="23">»Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни.</verse>
				<verse number="24">Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«</verse>
				<verse number="25">Са Исусом је путовао силан народ. Он се окрену према њима, па рече:</verse>
				<verse number="26">»Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик.</verse>
				<verse number="27">Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.</verse>
				<verse number="28">»Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши?</verse>
				<verse number="29">Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали</verse>
				<verse number="30">говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘</verse>
				<verse number="31">»Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада.</verse>
				<verse number="32">Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир.</verse>
				<verse number="33">Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«</verse>
				<verse number="34">»Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити?</verse>
				<verse number="35">Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Око Исуса су се окупљали сви цариници и грешници да га чују,</verse>
				<verse number="2">па фарисеји и учитељи закона почеше да гунђају, говорећи: »Овај прима грешнике и једе с њима!«</verse>
				<verse number="3">Тада им Исус исприча ову причу:</verse>
				<verse number="4">»Који од вас, ако има сто оваца, па једну изгуби, не оставља оних деведесет девет у дивљини и не иде за изгубљеном док је не нађе?</verse>
				<verse number="5">А кад је нађе, радосно је стави на рамена,</verse>
				<verse number="6">па кад стигне кући, позива пријатеље и суседе и каже им: ‚Радујте се са мном! Нашао сам своју изгубљену овцу!‘</verse>
				<verse number="7">Кажем вам: тако ће и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје него због деведесет девет праведника, којима покајање није потребно.«</verse>
				<verse number="8">»Или, која жена, када има десет драхми, па једну изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу и не тражи пажљиво док је не нађе?</verse>
				<verse number="9">А кад је нађе, позива пријатељице и суседе и каже: ‚Радујте се са мном! Нашла сам новчић који сам изгубила!‘</verse>
				<verse number="10">Тако, кажем вам, настаје и радост пред Божијим анђелима због једног грешника који се покаје.«</verse>
				<verse number="11">Онда рече: »Један човек имао два сина.</verse>
				<verse number="12">Млађи од њих рече оцу: ‚Оче, дај ми део имања који ми припада.‘ И он им подели имање.</verse>
				<verse number="13">»После неколико дана, млађи син узе свој део и оде у далеку земљу, где протраћи сав свој иметак живећи разуздано.</verse>
				<verse number="14">Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева.</verse>
				<verse number="15">Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.</verse>
				<verse number="16">Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.</verse>
				<verse number="17">»Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!</verse>
				<verse number="18">Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.</verse>
				<verse number="19">Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘</verse>
				<verse number="20">»И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.</verse>
				<verse number="21">»‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘</verse>
				<verse number="22">»Али отац рече својим слугама: ‚Брзо изнесите најлепши огртач и обуците му га. Ставите му прстен на руку и обућу на ноге.</verse>
				<verse number="23">Донесите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо.</verse>
				<verse number="24">Јер, овај мој син је био мртав, и оживе! Био је изгубљен, и нађен је!‘ И почеше да се веселе.</verse>
				<verse number="25">»А његов старији син био је на пољу. Када се на повратку приближио кући, зачу свирку и играње,</verse>
				<verse number="26">па позва једног слугу и упита га шта се дешава.</verse>
				<verse number="27">»‚Твој брат је дошао‘, рече му слуга, ‚и твој отац је заклао угојено теле зато што га је дочекао живог и здравог.‘</verse>
				<verse number="28">»Он се наљути и не хтеде да уђе. Тада изађе његов отац и поче да га наговара.</verse>
				<verse number="29">Али он одговори оцу: ‚Ето, толико година сам ти служио и никад нисам прекршио твоје заповести, а ти ми никад ни јаре ниси дао да се провеселим са пријатељима!</verse>
				<verse number="30">А кад је дошао овај твој син, који је твој иметак проћердао са блудницама, за њега си угојено теле заклао!‘</verse>
				<verse number="31">»‚Сине мој‘, рече му отац, ‚ти си увек са мном и све што имам, твоје је.</verse>
				<verse number="32">Али, треба да се веселимо и да се радујемо. Јер, овај твој брат је био мртав, и оживе, и био је изгубљен, и нађен је.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Исус рече ученицима: »Био један богат човек чијег су управитеља оптужили да расипа његову имовину.</verse>
				<verse number="2">»Он га позва и упита: ‚Шта то чујем о теби? Положи рачун о свом управљању, јер више не можеш да будеш управитељ.‘</verse>
				<verse number="3">»А управитељ рече у себи: ‚Шта да радим? Господар ми одузима посао управитеља. Нисам довољно снажан да копам, а срамота ме да просим.</verse>
				<verse number="4">Знам шта ћу: учинићу тако да ће ме људи примати у кућу и кад више не будем управитељ.‘</verse>
				<verse number="5">»Тада, једног по једног, позва све дужнике свога господара. »‚Колико дугујеш мом господару?‘ упита првог.</verse>
				<verse number="6">»‚Сто бата маслиновог уља‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу, па брзо седи и напиши педесет.‘</verse>
				<verse number="7">»Затим упита другог: ‚Колико ти дугујеш?‘ »‚Сто кора жита‘, одговори овај. »А он му рече: ‚Узми своју обвезницу и напиши осамдесет.‘</verse>
				<verse number="8">»И господар похвали непоштеног управитеља, јер је сналажљиво поступио. Синови овога света сналажљивији су са својим него синови светлости.</verse>
				<verse number="9">Кажем вам: начините себи пријатеље помоћу непоштеног богатства, да би вас, када оно нестане, примили у вечне станове.</verse>
				<verse number="10">»Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.</verse>
				<verse number="11">Ако, дакле, нисте били поуздани у непоштеном богатству, ко ће вам поверити истинско богатство?</verse>
				<verse number="12">И ако нисте били поуздани у туђем, ко ће вам дати ваше?</verse>
				<verse number="13">»Ниједан слуга не може да служи двојици господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити и Богу и богатству.«</verse>
				<verse number="14">А све су то слушали фарисеји, који су волели новац, па су му се ругали.</verse>
				<verse number="15">Зато им Исус рече: »Ви се пред људима претварате да сте праведни, али Бог познаје ваше срце. Оно што је на високој цени међу људима, у Божијим очима је одвратно.</verse>
				<verse number="16">»Закон и Пророци су били до Јована. Од тада се проповеда еванђеље о Божијем царству и свако насилно у њега улази.</verse>
				<verse number="17">Али, лакше је да небо и земља прођу, него да пропадне иједна цртица из Закона.«</verse>
				<verse number="18">»Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«</verse>
				<verse number="19">»Био један богат човек који се облачио у пурпур и танко платно и сваког дана уживао у раскоши.</verse>
				<verse number="20">А пред његовом капијом лежао је један сиромах по имену Лазар, сав у чиревима,</verse>
				<verse number="21">и жудео да напуни стомак оним што је падало са богаташеве трпезе. Чак су и пси долазили и лизали му чиреве.</verse>
				<verse number="22">»Када је сиромах умро, анђели га однеше у Авраамово наручје. А умре и богаташ и би сахрањен.</verse>
				<verse number="23">У Подземљу, где је лежао у мукама, подиже поглед и у даљини угледа Авраама, и Лазара у његовом наручју,</verse>
				<verse number="24">па повика: ‚Оче Аврааме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се страшно мучим у овом пламену!‘</verse>
				<verse number="25">»‚Синко‘, рече му Авраам, ‚сети се да си за живота примио своја добра, а Лазар зла. Он се сада овде теши, а ти си у страшним мукама.</verse>
				<verse number="26">Осим тога, између вас и нас постављена је велика провалија, па они који желе одавде да пређу к вама, не могу, нити ко од вас може да пређе овамо.‘</verse>
				<verse number="27">»‚Онда те молим, оче‘, рече богаташ, ‚пошаљи га у кућу мога оца,</verse>
				<verse number="28">јер имам петорицу браће. Нека их опомене, да и они не дођу у ово мучилиште.‘</verse>
				<verse number="29">»Али Авраам рече: ‚Имају Мојсија и Пророке. Нека њих слушају.‘</verse>
				<verse number="30">»‚Не, оче Аврааме‘, рече богаташ, ‚него, ако им дође неко од мртвих, они ће се покајати.‘</verse>
				<verse number="31">»‚Ако не слушају Мојсија и Пророке‘, рече Авраам, ‚неће их уверити ни да неко устане из мртвих.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Исус рече својим ученицима: »Саблазни морају да дођу, али тешко оном по коме дођу.</verse>
				<verse number="2">Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да га баце у море него да саблазни иједнога од ових малених.</verse>
				<verse number="3">Чувајте се! »Ако твој брат згреши, укори га, па ако се покаје, опрости му.</verse>
				<verse number="4">И ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута ти дође и каже: ‚Кајем се‘, опрости му.«</verse>
				<verse number="5">Тада апостоли рекоше Господу: »Увећај нашу веру.«</verse>
				<verse number="6">А Господ рече: »Када бисте имали веру као зрно горушице, могли бисте рећи овом дуду: ‚Ишчупај се с кореном и посади се у море‘, и он би вас послушао.</verse>
				<verse number="7">»Који од вас, када има слугу који оре или чува овце, па се овај врати с поља, каже: ‚Дођи одмах и седи да једеш?‘</verse>
				<verse number="8">Зар му не каже: ‚Спреми ми вечеру, па се опаши и послужуј ме док једем и пијем. А после можеш и ти да једеш и пијеш‘?</verse>
				<verse number="9">Да ли он захваљује слузи што је учинио оно што му је наређено?</verse>
				<verse number="10">Тако и ви, када учините све што вам је наређено, треба да кажете: ‚Ми смо некорисне слуге. Учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.‘«</verse>
				<verse number="11">Док је Исус путовао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје.</verse>
				<verse number="12">Када је улазио у једно село, сусрете га десет губавих људи, који стадоше подаље</verse>
				<verse number="13">и повикаше: »Исусе, Учитељу, смилуј нам се!«</verse>
				<verse number="14">Када их је видео, рече им: »Идите и покажите се свештеницима.« И док су још ишли, очистише се.</verse>
				<verse number="15">Један од њих, када је видео да је излечен, врати се, славећи Бога на сав глас,</verse>
				<verse number="16">и паде ничице Исусу пред ноге и захвали му. А био је Самарићанин.</verse>
				<verse number="17">Исус рече: »Зар се нису сва десеторица очистила? Где су остала деветорица?</verse>
				<verse number="18">Зар се међу њима не нађе ниједан да се врати да дâ славу Богу, него само овај туђинац?«</verse>
				<verse number="19">Онда му рече: »Устани и иди. Твоја вера те је излечила.«</verse>
				<verse number="20">Једном када су га фарисеји питали када ће доћи Божије царство, Исус им одговори: »Божије царство не долази као нешто што се види.</verse>
				<verse number="21">Људи неће моћи да кажу: ‚Ево га овде!‘ ни: ‚Ено га онде!‘, јер Божије царство је у вама.«</verse>
				<verse number="22">А ученицима рече: »Долази време када ћете жудети да видите само један дан Сина човечијега, али га нећете видети.</verse>
				<verse number="23">А људи ће вам говорити: ‚Ено га онде!‘ или: ‚Ево га овде!‘ Не идите онамо и не јурите за њима.</verse>
				<verse number="24">Јер, као што муња, када севне, обасја небо од једног краја до другог, тако ће бити и са Сином човечијим на његов дан.</verse>
				<verse number="25">Али он прво мора много да препати и овај нараштај мора да га одбаци.</verse>
				<verse number="26">»Као што је било у Нојево време, тако ће бити и у дане Сина човечијега.</verse>
				<verse number="27">Људи су јели и пили, женили се и удавали, све до дана када је Ноје ушао у ковчег. Онда је дошао потоп и све их уништио.</verse>
				<verse number="28">Биће и као што је било у Лотове дане: људи су јели и пили, куповали и продавали, садили и градили.</verse>
				<verse number="29">А оног дана кад је Лот изашао из Содоме, горући сумпор запљушта с неба и све их уништи.</verse>
				<verse number="30">»Тако ће бити и онога дана када се појави Син човечији.</verse>
				<verse number="31">Ако се неко тога дана затекне на крову, а ствари су му у кући, нека не силази да их узме. И ко се затекне у пољу, нека се не враћа.</verse>
				<verse number="32">Сетите се Лотове жене!</verse>
				<verse number="33">Ко покуша да сачува свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот, сачуваће га.</verse>
				<verse number="34">Кажем вам: те ноћи биће двоје у једној постељи – једно ће се узети, а друго оставити.</verse>
				<verse number="35">Две жене ће заједно млети жито – једна ће се узети, а друга оставити.«</verse>
				<verse number="36"></verse>
				<verse number="37">»Где то, Господе?« упиташе га. А он им рече: »Где буде лешина, тамо ће се окупити и лешинари.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају.</verse>
				<verse number="2">»У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе.</verse>
				<verse number="3">А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘</verse>
				<verse number="4">Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу</verse>
				<verse number="5">зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«</verse>
				<verse number="6">Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија.</verse>
				<verse number="7">Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши?</verse>
				<verse number="8">Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«</verse>
				<verse number="9">А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу:</verse>
				<verse number="10">»Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник.</verse>
				<verse number="11">Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник.</verse>
				<verse number="12">Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘</verse>
				<verse number="13">»А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘</verse>
				<verse number="14">»Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«</verse>
				<verse number="15">Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.</verse>
				<verse number="16">Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.</verse>
				<verse number="17">Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«</verse>
				<verse number="18">Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«</verse>
				<verse number="19">»Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога.</verse>
				<verse number="20">Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘ «</verse>
				<verse number="21">А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«</verse>
				<verse number="22">Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«</verse>
				<verse number="23">Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.</verse>
				<verse number="24">Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.</verse>
				<verse number="25">Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«</verse>
				<verse number="26">А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«</verse>
				<verse number="27">»Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«</verse>
				<verse number="28">Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«</verse>
				<verse number="29">»Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу,</verse>
				<verse number="30">а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«</verse>
				<verse number="31">Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се.</verse>
				<verse number="32">Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати,</verse>
				<verse number="33">избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«</verse>
				<verse number="34">Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.</verse>
				<verse number="35">Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.</verse>
				<verse number="36">Чувши да народ пролази, упита шта се дешава,</verse>
				<verse number="37">а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«</verse>
				<verse number="38">Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«</verse>
				<verse number="39">Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«</verse>
				<verse number="40">Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га:</verse>
				<verse number="41">»Шта хоћеш да учиним за тебе?« »Господе«, одговори он, »да прогледам.«</verse>
				<verse number="42">А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«</verse>
				<verse number="43">И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град,</verse>
				<verse number="2">главни цариник по имену Закеј, богат човек,</verse>
				<verse number="3">покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста.</verse>
				<verse number="4">Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.</verse>
				<verse number="5">Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«</verse>
				<verse number="6">И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.</verse>
				<verse number="7">Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«</verse>
				<verse number="8">Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«</verse>
				<verse number="9">Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син.</verse>
				<verse number="10">Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«</verse>
				<verse number="11">Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.</verse>
				<verse number="12">Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати.</verse>
				<verse number="13">Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина, па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘</verse>
				<verse number="14">»А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘</verse>
				<verse number="15">»Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.</verse>
				<verse number="16">»Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘</verse>
				<verse number="17">»А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘</verse>
				<verse number="18">»Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘</verse>
				<verse number="19">»А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘</verse>
				<verse number="20">»Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу.</verse>
				<verse number="21">Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘</verse>
				<verse number="22">»‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао.</verse>
				<verse number="23">Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘</verse>
				<verse number="24">»А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘</verse>
				<verse number="25">»‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘</verse>
				<verse number="26">»‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има.</verse>
				<verse number="27">А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«</verse>
				<verse number="28">Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.</verse>
				<verse number="29">Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им:</verse>
				<verse number="30">»Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо.</verse>
				<verse number="31">А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«</verse>
				<verse number="32">И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.</verse>
				<verse number="33">А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«</verse>
				<verse number="34">»Потребно је Господу«, одговорише им они,</verse>
				<verse number="35">и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса.</verse>
				<verse number="36">И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.</verse>
				<verse number="37">Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели,</verse>
				<verse number="38">говорећи: »‚Благословен цар који долази у име Господа!‘ Мир на небу и слава на висини!«</verse>
				<verse number="39">»Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«</verse>
				<verse number="40">»Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«</verse>
				<verse number="41">Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим,</verse>
				<verse number="42">говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију.</verse>
				<verse number="43">Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна.</verse>
				<verse number="44">И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«</verse>
				<verse number="45">Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега,</verse>
				<verse number="46">говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘, а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘! «</verse>
				<verse number="47">Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију,</verse>
				<verse number="48">али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама,</verse>
				<verse number="2">па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«</verse>
				<verse number="3">»И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми:</verse>
				<verse number="4">да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«</verse>
				<verse number="5">А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘</verse>
				<verse number="6">А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«</verse>
				<verse number="7">Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«</verse>
				<verse number="8">Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«</verse>
				<verse number="9">Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време.</verse>
				<verse number="10">У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку.</verse>
				<verse number="11">Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку.</verse>
				<verse number="12">Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.</verse>
				<verse number="13">»Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘</verse>
				<verse number="14">»Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘</verse>
				<verse number="15">И избацише га из винограда и убише. »Шта ће им, дакле, урадити господар винограда?</verse>
				<verse number="16">Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.« Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«</verse>
				<verse number="17">А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано: ‚Камен који градитељи одбацише постаде камен угаони?‘</verse>
				<verse number="18">И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«</verse>
				<verse number="19">А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.</verse>
				<verse number="20">Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.</verse>
				<verse number="21">Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином.</verse>
				<verse number="22">Да ли је право да цару дајемо порез или није?«</verse>
				<verse number="23">Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече:</verse>
				<verse number="24">»Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«</verse>
				<verse number="25">»Царев«, рекоше они. А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«</verse>
				<verse number="26">И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.</verse>
				<verse number="27">Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:</verse>
				<verse number="28">»Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.</verse>
				<verse number="29">Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце.</verse>
				<verse number="30">Онда се други,</verse>
				<verse number="31">па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце.</verse>
				<verse number="32">На крају је умрла и жена.</verse>
				<verse number="33">Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«</verse>
				<verse number="34">Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају,</verse>
				<verse number="35">а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати.</verse>
				<verse number="36">И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења.</verse>
				<verse number="37">А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.</verse>
				<verse number="38">Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«</verse>
				<verse number="39">»Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«</verse>
				<verse number="40">И нико се више није усуђивао да га нешто пита.</verse>
				<verse number="41">Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син?</verse>
				<verse number="42">Сам Давид каже у Књизи псалама: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна</verse>
				<verse number="43">док од твојих непријатеља не начиним подножје за твоје ноге.‘</verse>
				<verse number="44">Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«</verse>
				<verse number="45">Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима:</verse>
				<verse number="46">»Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама.</verse>
				<verse number="47">Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Исус подиже поглед и угледа богаташе како стављају своје дарове у храмску ризницу.</verse>
				<verse number="2">А виде и једну сиромашну удовицу како ставља два лептона,</verse>
				<verse number="3">па рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих осталих.</verse>
				<verse number="4">Јер, сви они су ставили дарове од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све што је имала за живот.«</verse>
				<verse number="5">Док су неки говорили о Храму – како је украшен лепим камењем и заветним даровима – Исус рече:</verse>
				<verse number="6">»Доћи ће време када од овога што гледате неће остати ни камен на камену који неће бити разваљен.«</verse>
				<verse number="7">»Учитељу«, упиташе га они, »када ће то бити? И који ће знак показати да ће се то десити?«</verse>
				<verse number="8">А он рече: »Пазите да вас не заведу. Јер, многи ће доћи у моје име и рећи: ‚Ја сам‘ и: ‚Примакао се час.‘ Не идите за њима</verse>
				<verse number="9">и не плашите се када чујете за ратове и побуне. Јер, прво то треба да се догоди, али није одмах крај.«</verse>
				<verse number="10">Онда им рече: »Народ ће се дићи против народа и царство против царства.</verse>
				<verse number="11">Биће великих земљотреса и глади и зараза по разним местима, и страхота и великих знамења са неба.</verse>
				<verse number="12">Али, пре него што се све то деси, хватаће вас и прогонити вас. Због мене ће вас предавати синагогама и бацати у тамнице и изводити вас пред цареве и намеснике.</verse>
				<verse number="13">То ће вам бити прилика да сведочите.</verse>
				<verse number="14">Добро упамтите да не треба унапред да се бринете како ћете се бранити.</verse>
				<verse number="15">Јер, ја ћу вам дати речи и мудрост којима ниједан од ваших противника неће моћи да одоли ни да их побије.</verse>
				<verse number="16">Али издаваће вас чак и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи, и неки од вас биће убијени.</verse>
				<verse number="17">Сви ће вас мрзети због мога имена,</verse>
				<verse number="18">али вам ниједна длака с главе неће пропасти.</verse>
				<verse number="19">Истрајношћу ћете задобити свој живот.«</verse>
				<verse number="20">»А када видите да војске опкољавају Јерусалим, тада знајте да је његово опустошење близу.</verse>
				<verse number="21">Нека тада они који буду у Јудеји беже у планине, они који буду у граду нека изађу из њега, а они који буду на пољима нека не улазе у град.</verse>
				<verse number="22">Јер, то су дани одмазде, да се испуни све што је записано.</verse>
				<verse number="23">»Тешко трудницама и дојиљама тих дана! Јер, настаће велика невоља на земљи и гнев против овог народа.</verse>
				<verse number="24">Пашће од оштрице мача и бити одведени у ропство по свим народима, а незнабошци ће газити Јерусалимом док се не испуне времена незнабожаца.«</verse>
				<verse number="25">»Биће знамења на сунцу, месецу и звездама, а на земљи ће народе обузети тескоба и немоћ због хучања и таласања мора.</verse>
				<verse number="26">Људи ће премирати од страха и од ишчекивања онога што прети свету, јер ће и небеске силе бити уздрмане.</verse>
				<verse number="27">Тада ће видети Сина човечијега како у облаку долази са силом и великом славом.</verse>
				<verse number="28">А када то почне да се догађа, устаните и подигните главу, јер је близу ваше избављење.«</verse>
				<verse number="29">Онда им исприча ову причу: »Погледајте смокву и све дрвеће:</verse>
				<verse number="30">кад пропупе, и сами видите и знате да је лето близу.</verse>
				<verse number="31">Тако исто, кад видите да се све ово догађа, знајте да је Божије царство близу.</verse>
				<verse number="32">Истину вам кажем: овај нараштај неће проћи док се све ово не догоди.</verse>
				<verse number="33">Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи никад.</verse>
				<verse number="34">»Пазите да вам срце не отупи од банчења, опијања и брига овога живота, да вас тај дан не изненади</verse>
				<verse number="35">као замка, јер ће доћи на све који живе на лицу целе земље.</verse>
				<verse number="36">Стално будите на опрезу и молите се, да можете да избегнете све што ће се догодити и да станете пред Сина човечијега.«</verse>
				<verse number="37">Исус је сваког дана учио народ у Храму, а сваке вечери је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи.</verse>
				<verse number="38">А сав народ је рано ујутро долазио к њему у Храм да га слуша.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Приближавао се Празник бесквасног хлеба, који се зове Пасха.</verse>
				<verse number="2">А првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да убију Исуса, јер су се бојали народа.</verse>
				<verse number="3">Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариотски, једног од Дванаесторице.</verse>
				<verse number="4">Он оде првосвештеницима и заповедницима храмске страже и договори се с њима како да им изда Исуса.</verse>
				<verse number="5">Они се обрадоваше и сложише се да му дају новца.</verse>
				<verse number="6">Он пристаде, па поче да тражи повољну прилику да им га преда када с њим не буде народа.</verse>
				<verse number="7">Дође Дан бесквасног хлеба, када је требало жртвовати пасхално јагње,</verse>
				<verse number="8">па Исус посла Петра и Јована, рекавши: »Идите и спремите нам да једемо пасхалну вечеру.«</verse>
				<verse number="9">»Где хоћеш да је спремимо?« упиташе га они.</verse>
				<verse number="10">А он им рече: »Када уђете у град, сусрешће вас човек који носи крчаг с водом. Идите за њим у кућу у коју он уђе</verse>
				<verse number="11">и реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘</verse>
				<verse number="12">Он ће вам показати велику, намештену собу на спрату. Тамо спремите.«</verse>
				<verse number="13">И они одоше и нађоше све како им је и рекао, и спремише пасхалну вечеру.</verse>
				<verse number="14">Када је дошло време, Исус леже за трпезу, а апостоли с њим.</verse>
				<verse number="15">Он им рече: »Веома сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре свога страдања.</verse>
				<verse number="16">Јер, кажем вам: нећу је више јести док се не испуни у Божијем царству.«</verse>
				<verse number="17">Онда узе чашу, захвали Богу, па рече: »Узмите је и разделите међу собом.</verse>
				<verse number="18">Јер, кажем вам: више нећу пити од лозиног рода док не дође Божије царство.«</verse>
				<verse number="19">Затим узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде им, говорећи: »Ово је моје тело, које се даје за вас. Чините ово мени у спомен.«</verse>
				<verse number="20">Тако узе и чашу после вечере, говорећи: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу, која се пролива за вас.</verse>
				<verse number="21">Али, ево, рука мога издајника на трпези је са мојом.</verse>
				<verse number="22">Јер, Син човечији ће отићи као што је одређено, али тешко оном човеку који га издаје.«</verse>
				<verse number="23">Тада они почеше међусобно да се испитују који би од њих могао да буде тај који би то учинио.</verse>
				<verse number="24">Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.</verse>
				<verse number="25">Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима.</verse>
				<verse number="26">Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи.</verse>
				<verse number="27">Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи.</verse>
				<verse number="28">Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима.</verse>
				<verse number="29">Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени,</verse>
				<verse number="30">да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«</verse>
				<verse number="31">»Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу.</verse>
				<verse number="32">Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.«</verse>
				<verse number="33">»Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!«</verse>
				<verse number="34">»Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.«</verse>
				<verse number="35">Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?« »Ништа«, рекоше они.</verse>
				<verse number="36">А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га.</verse>
				<verse number="37">Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано: ‚Убројаше га међу безаконике.‘ Да, испуњава се оно што се односи на мене.«</verse>
				<verse number="38">»Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.« А он им рече: »Довољно је.«</verse>
				<verse number="39">Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.</verse>
				<verse number="40">Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«</verse>
				<verse number="41">Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се,</verse>
				<verse number="42">говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.«</verse>
				<verse number="43">Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио.</verse>
				<verse number="44">А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.</verse>
				<verse number="45">Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају,</verse>
				<verse number="46">па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«</verse>
				<verse number="47">Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби,</verse>
				<verse number="48">а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«</verse>
				<verse number="49">Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«</verse>
				<verse number="50">И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.</verse>
				<verse number="51">А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.</verse>
				<verse number="52">Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника.</verse>
				<verse number="53">Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.«</verse>
				<verse number="54">Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању.</verse>
				<verse number="55">Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих.</verse>
				<verse number="56">Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!«</verse>
				<verse number="57">Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.«</verse>
				<verse number="58">Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!« А Петар рече: »Човече, нисам.«</verse>
				<verse number="59">Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«</verse>
				<verse number="60">А Петар рече: »Човече, не знам о чему говориш.« И управо тада, док је он још говорио, огласи се петао.</verse>
				<verse number="61">Господ се окрену и погледа Петра и Петар се сети речи које је Господ изговорио: »Пре него што се петао данас огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«,</verse>
				<verse number="62">па изађе напоље и горко заплака.</verse>
				<verse number="63">А људи који су чували Исуса ругали су му се и ударали га.</verse>
				<verse number="64">Повезали су му очи и говорили: »Пророкуј! Ко те ударио?«</verse>
				<verse number="65">И обасипали су га још многим другим увредама.</verse>
				<verse number="66">Када је свануло, састаше се народне старешине, првосвештеници и учитељи закона, па доведоше Исуса пред свој Синедрион.</verse>
				<verse number="67">»Ако си ти Христос, кажи нам«, рекоше. А он им рече: »Кад бих вам и рекао, не бисте ми веровали.</verse>
				<verse number="68">И кад бих ја вас питао, не бисте ми одговорили.</verse>
				<verse number="69">Али од сада ће Син човечији седети Силноме Богу здесна.«</verse>
				<verse number="70">Тада сви рекоше: »Ти си, дакле, Син Божији?« »Тако је како кажете: Ја сам«, рече им он.</verse>
				<verse number="71">Они тада рекоше: »Зар нам треба још неки доказ? Сами смо чули из његових уста.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату,</verse>
				<verse number="2">па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.«</verse>
				<verse number="3">Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.«</verse>
				<verse number="4">Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.«</verse>
				<verse number="5">Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.«</verse>
				<verse number="6">Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац.</verse>
				<verse number="7">Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="8">Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење.</verse>
				<verse number="9">Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао.</verse>
				<verse number="10">А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали.</verse>
				<verse number="11">Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату.</verse>
				<verse number="12">Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи.</verse>
				<verse number="13">Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ,</verse>
				<verse number="14">па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете.</verse>
				<verse number="15">А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт.</verse>
				<verse number="16">Зато ћу га казнити, па ослободити.«</verse>
				<verse number="17"></verse>
				<verse number="18">Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!«</verse>
				<verse number="19">Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства.</verse>
				<verse number="20">Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса.</verse>
				<verse number="21">Али они су викали: »Распни га! Распни га!«</verse>
				<verse number="22">Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.«</verse>
				<verse number="23">Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше,</verse>
				<verse number="24">па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву.</verse>
				<verse number="25">Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост.</verse>
				<verse number="26">Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом.</verse>
				<verse number="27">А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.</verse>
				<verse number="28">Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом,</verse>
				<verse number="29">јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘</verse>
				<verse number="30">Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘</verse>
				<verse number="31">Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«</verse>
				<verse number="32">А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе.</verse>
				<verse number="33">Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.</verse>
				<verse number="34">Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке.</verse>
				<verse number="35">Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«</verse>
				<verse number="36">А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће,</verse>
				<verse number="37">и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«</verse>
				<verse number="38">Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја***.</verse>
				<verse number="39">А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«</verse>
				<verse number="40">Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну,</verse>
				<verse number="41">али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«</verse>
				<verse number="42">Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«</verse>
				<verse number="43">А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«</verse>
				<verse number="44">Било је већ око поднева и тама настаде по целој земљи све до три сата,</verse>
				<verse number="45">јер се сунце помрачило. А завеса у Храму се расцепи надвоје.</verse>
				<verse number="46">Тада Исус повика из свега гласа: »Оче, у твоје руке дух свој предајем! « И када је то рекао, издахну.</verse>
				<verse number="47">Када је капетан видео шта се догодило, поче да слави Бога, говорећи: »Овај човек је заиста био праведник!«</verse>
				<verse number="48">Када је сав народ који се окупио да то гледа видео шта се догодило, разиђе се, ударајући се у груди.</verse>
				<verse number="49">А сви који су га познавали, и жене које су с њим дошле из Галилеје, стајали су подаље и све то посматрали.</verse>
				<verse number="50">Био је тамо и човек по имену Јосиф, честит и праведан човек, члан Већа,</verse>
				<verse number="51">који се није слагао с њиховом одлуком и делом. Био је из јудејског града Ариматеје и ишчекивао је Божије царство.</verse>
				<verse number="52">Он оде к Пилату и затражи Исусово тело,</verse>
				<verse number="53">па га скиде са крста, пови у платно и положи у гроб усечен у стени, у којем још нико није био сахрањен.</verse>
				<verse number="54">Био је Дан припреме и субота се примицала.</verse>
				<verse number="55">За њим пођоше жене које су дошле са Исусом из Галилеје и видеше гроб и како је тело у њега положено.</verse>
				<verse number="56">Онда се вратише и спремише мирисе и помасти. Али у суботу су се одмарале у складу са заповешћу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле.</verse>
				<verse number="2">Нађоше камен одваљан са гроба,</verse>
				<verse number="3">па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса.</verse>
				<verse number="4">И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих.</verse>
				<verse number="5">Оне се уплашише, па оборише лице према земљи. А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима?</verse>
				<verse number="6">Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји:</verse>
				<verse number="7">да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«</verse>
				<verse number="8">Тада се оне сетише Исусових речи,</verse>
				<verse number="9">па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима.</verse>
				<verse number="10">Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима.</verse>
				<verse number="11">А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше.</verse>
				<verse number="12">Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.</verse>
				<verse number="13">А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија од Јерусалима,</verse>
				<verse number="14">и разговарали један с другим о свему што се догодило.</verse>
				<verse number="15">И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима,</verse>
				<verse number="16">али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.</verse>
				<verse number="17">»О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он. А они стадоше и снуждише се.</verse>
				<verse number="18">»Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.</verse>
				<verse number="19">А Исус упита: »Шта то?« »Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом.</verse>
				<verse number="20">И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели.</verse>
				<verse number="21">Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило.</verse>
				<verse number="22">Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба</verse>
				<verse number="23">и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив.</verse>
				<verse number="24">Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«</verse>
				<verse number="25">А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли.</verse>
				<verse number="26">Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«</verse>
				<verse number="27">И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.</verse>
				<verse number="28">Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут,</verse>
				<verse number="29">али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.« И он уђе да остане с њима.</verse>
				<verse number="30">А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им.</verse>
				<verse number="31">Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.</verse>
				<verse number="32">А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«</verse>
				<verse number="33">И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима</verse>
				<verse number="34">како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«</verse>
				<verse number="35">Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.</verse>
				<verse number="36">Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«</verse>
				<verse number="37">А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.</verse>
				<verse number="38">Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу?</verse>
				<verse number="39">Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«</verse>
				<verse number="40">И када је то рекао, показа им руке и ноге.</verse>
				<verse number="41">А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«</verse>
				<verse number="42">Они му дадоше комад печене рибе</verse>
				<verse number="43">и он га узе и поједе пред њима.</verse>
				<verse number="44">Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«</verse>
				<verse number="45">Потом им отвори ум да разумеју Писма,</verse>
				<verse number="46">па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих,</verse>
				<verse number="47">и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима.</verse>
				<verse number="48">Ви сте томе сведоци,</verse>
				<verse number="49">а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«</verse>
				<verse number="50">Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их.</verse>
				<verse number="51">И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо.</verse>
				<verse number="52">А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим.</verse>
				<verse number="53">И стално су били у Храму и благосиљали Бога.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="43">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог.</verse>
				<verse number="2">Она је у почетку била код Бога.</verse>
				<verse number="3">Све је кроз њу постало и без ње није постало ништа што је постало.</verse>
				<verse number="4">У њој је био живот и тај живот је људима био светлост.</verse>
				<verse number="5">И светлост светли у тами и тама је није обузела.</verse>
				<verse number="6">Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован.</verse>
				<verse number="7">Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују.</verse>
				<verse number="8">Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост.</verse>
				<verse number="9">А он – истинска светлост која просветљује сваког човека – дошао је на свет.</verse>
				<verse number="10">Био је на свету и свет је кроз њега постао, али га свет није препознао.</verse>
				<verse number="11">Својима је дошао, али они га нису примили.</verse>
				<verse number="12">А онима који су га примили дао је моћ да постану Божија деца – онима који верују у његово име,</verse>
				<verse number="13">који нису рођени природним путем, ни од воље тела, ни од воље мужа, већ од Бога.</verse>
				<verse number="14">И Реч је постала тело и настанила се међу нама, и ми смо гледали њену славу, славу Јединорођенога од Оца, пуног милости и истине.</verse>
				<verse number="15">Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘«</verse>
				<verse number="16">Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост.</verse>
				<verse number="17">Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа.</verse>
				<verse number="18">Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог, који је у Очевом крилу – он га је објавио.</verse>
				<verse number="19">А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«</verse>
				<verse number="20">Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«</verse>
				<verse number="21">»Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?« А он рече: »Нисам.« »Јеси ли Пророк?« Он одговори: »Не.«</verse>
				<verse number="22">Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«</verse>
				<verse number="23">А он рече: »Ја сам ‚глас онога који виче у пустињи: Поравнајте пут Господњи!‘ као што каже пророк Исаија.«</verse>
				<verse number="24">А неки од посланих били су фарисеји.</verse>
				<verse number="25">Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«</verse>
				<verse number="26">»Ја крштавам водом «, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете,</verse>
				<verse number="27">онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«</verse>
				<verse number="28">Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.</verse>
				<verse number="29">Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света!</verse>
				<verse number="30">То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘</verse>
				<verse number="31">Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.«</verse>
				<verse number="32">Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему.</verse>
				<verse number="33">Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘</verse>
				<verse number="34">И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«</verse>
				<verse number="35">Сутрадан је Јован опет био тамо са двојицом својих ученика.</verse>
				<verse number="36">Угледавши Исуса како пролази, рече: »Ево Јагњета Божијег!«</verse>
				<verse number="37">Када су она два ученика чула шта је рекао, пођоше за Исусом.</verse>
				<verse number="38">Исус се осврну и виде их како иду за њим, па их упита: »Шта хоћете?« Они му рекоше: »Раби« – што значи »Учитељу« – »где станујеш?«</verse>
				<verse number="39">»Дођите и видећете«, рече им он. И они одоше и видеше где станује и тога дана остадоше код њега. Било је око четири сата.</verse>
				<verse number="40">Један од ове двојице који су чули Јована и пошли за Исусом био је Андреја, брат Симона Петра.</verse>
				<verse number="41">Он одмах нађе свога брата Симона, па му рече: »Нашли смо Месију!« – то јест Христа –</verse>
				<verse number="42">и одведе га к Исусу. Исус га погледа и рече: »Ти си Симон син Јованов. Зваћеш се Кифа« – што значи »Петар«.</verse>
				<verse number="43">Сутрадан Исус одлучи да иде у Галилеју, па нађе Филипа и рече му: »Пођи за мном.«</verse>
				<verse number="44">Филип је био из Витсаиде, Андрејиног и Петровог града.</verse>
				<verse number="45">Филип нађе Натанаила, па му рече: »Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и пророци – Исуса из Назарета, Јосифовог сина!«</verse>
				<verse number="46">»Зар из Назарета може да дође нешто добро?« упита га Натанаил. А Филип му рече: »Дођи, па види.«</verse>
				<verse number="47">Исус угледа Натанаила како долази к њему, па рече за њега: »Ево правог Израелца у коме нема лукавства.«</verse>
				<verse number="48">»Одакле ме познајеш?« упита Натанаил. А Исус му одговори: »Видео сам те док си још био испод смокве, пре него што те је Филип позвао«.</verse>
				<verse number="49">»Раби«, рече му Натанаил, »ти си Син Божији, ти си Цар Израела!«</verse>
				<verse number="50">»Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео испод смокве?« упита га Исус. »Видећеш и веће ствари од ових.«</verse>
				<verse number="51">Онда рече: »Истину вам кажем: видећете отворено небо и Божије анђеле како узлазе и силазе на Сина човечијега.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка,</verse>
				<verse number="2">а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.</verse>
				<verse number="3">Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«</verse>
				<verse number="4">»Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«</verse>
				<verse number="5">Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«</verse>
				<verse number="6">А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита свака, какве Јудеји користе за обредно прање.</verse>
				<verse number="7">Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.</verse>
				<verse number="8">Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.</verse>
				<verse number="9">Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу</verse>
				<verse number="10">и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«</verse>
				<verse number="11">Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.</verse>
				<verse number="12">После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.</verse>
				<verse number="13">Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим.</verse>
				<verse number="14">У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели,</verse>
				<verse number="15">па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове,</verse>
				<verse number="16">а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«</verse>
				<verse number="17">А његови ученици се сетише да је записано: »Изједа ме ревност за твој дом.«</verse>
				<verse number="18">Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«</verse>
				<verse number="19">»Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«</verse>
				<verse number="20">»Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«</verse>
				<verse number="21">Али храм о коме је он говорио било је његово тело.</verse>
				<verse number="22">Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.</verse>
				<verse number="23">А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име.</verse>
				<verse number="24">Али сâм Исус њима није веровао, јер их је све познавао.</verse>
				<verse number="25">И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.</verse>
				<verse number="2">Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«</verse>
				<verse number="3">»Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново, не може да види Божије царство.«</verse>
				<verse number="4">»Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«</verse>
				<verse number="5">»Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство.</verse>
				<verse number="6">Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.</verse>
				<verse number="7">Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите.</verse>
				<verse number="8">Ветар дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«</verse>
				<verse number="9">А Никодим упита: »Како то може бити?«</verse>
				<verse number="10">»Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш!</verse>
				<verse number="11">Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство.</verse>
				<verse number="12">О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским?</verse>
				<verse number="13">Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега.</verse>
				<verse number="14">И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,</verse>
				<verse number="15">да свако ко у њега верује има вечни живот.«</verse>
				<verse number="16">Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.</verse>
				<verse number="17">Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.</verse>
				<verse number="18">Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.</verse>
				<verse number="19">А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.</verse>
				<verse number="20">Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.</verse>
				<verse number="21">А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.</verse>
				<verse number="22">После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.</verse>
				<verse number="23">А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.</verse>
				<verse number="24">Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.</verse>
				<verse number="25">А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.</verse>
				<verse number="26">Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«</verse>
				<verse number="27">»Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован.</verse>
				<verse number="28">»Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘</verse>
				<verse number="29">Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна.</verse>
				<verse number="30">Он треба да расте, а ја да се смањујем.«</verse>
				<verse number="31">Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је.</verse>
				<verse number="32">Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство.</verse>
				<verse number="33">А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит.</verse>
				<verse number="34">Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру.</verse>
				<verse number="35">Отац воли Сина и све му је предао у руке.</verse>
				<verse number="36">Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован</verse>
				<verse number="2">– иако сам Исус није крштавао, него његови ученици –</verse>
				<verse number="3">оде из Јудеје и врати се у Галилеју.</verse>
				<verse number="4">Морао је да прође кроз Самарију,</verse>
				<verse number="5">па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу.</verse>
				<verse number="6">Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева.</verse>
				<verse number="7">Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«,</verse>
				<verse number="8">јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.</verse>
				<verse number="9">А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.</verse>
				<verse number="10">»Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«</verse>
				<verse number="11">»Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода?</verse>
				<verse number="12">Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«</verse>
				<verse number="13">»Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети,</verse>
				<verse number="14">а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«</verse>
				<verse number="15">»Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«</verse>
				<verse number="16">»Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«</verse>
				<verse number="17">А жена му одговори: »Немам мужа.« »Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус.</verse>
				<verse number="18">»Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«</verse>
				<verse number="19">»Господару«, рече жена, »видим да си пророк!</verse>
				<verse number="20">Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="21">»Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="22">Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја.</verse>
				<verse number="23">Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели.</verse>
				<verse number="24">Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«</verse>
				<verse number="25">А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«</verse>
				<verse number="26">»Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«</verse>
				<verse number="27">Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«</verse>
				<verse number="28">А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:</verse>
				<verse number="29">»Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«</verse>
				<verse number="30">И они изађоше из града и кренуше к Исусу.</verse>
				<verse number="31">А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«</verse>
				<verse number="32">Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«</verse>
				<verse number="33">Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«</verse>
				<verse number="34">Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело.</verse>
				<verse number="35">Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела су за жетву.</verse>
				<verse number="36">Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују.</verse>
				<verse number="37">У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘</verse>
				<verse number="38">Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.«</verse>
				<verse number="39">Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«</verse>
				<verse number="40">А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана.</verse>
				<verse number="41">И још многи повероваше због његових речи.</verse>
				<verse number="42">Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«</verse>
				<verse number="43">После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју,</verse>
				<verse number="44">иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају.</verse>
				<verse number="45">Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.</verse>
				<verse number="46">Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму.</verse>
				<verse number="47">Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.</verse>
				<verse number="48">А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«</verse>
				<verse number="49">»Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«</verse>
				<verse number="50">»Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.« Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.</verse>
				<verse number="51">А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив.</verse>
				<verse number="52">Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне.«</verse>
				<verse number="53">Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.« И поверова он и сви његови укућани.</verse>
				<verse number="54">Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда и има пет тремова.</verse>
				<verse number="3">У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих.</verse>
				<verse number="4"></verse>
				<verse number="5">А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.</verse>
				<verse number="6">Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«</verse>
				<verse number="7">»Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«</verse>
				<verse number="8">»Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«</verse>
				<verse number="9">И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода. А тог дана је била субота,</verse>
				<verse number="10">па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«</verse>
				<verse number="11">»Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«</verse>
				<verse number="12">А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«</verse>
				<verse number="13">Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.</verse>
				<verse number="14">После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«</verse>
				<verse number="15">Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.</verse>
				<verse number="16">Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.</verse>
				<verse number="17">А Исус им одговори: »Мој Отац стално ради, па и ја радим.«</verse>
				<verse number="18">Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.</verse>
				<verse number="19">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син.</verse>
				<verse number="20">Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити.</verse>
				<verse number="21">Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће.</verse>
				<verse number="22">И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину,</verse>
				<verse number="23">да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.</verse>
				<verse number="24">»Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот.</verse>
				<verse number="25">Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће.</verse>
				<verse number="26">Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи</verse>
				<verse number="27">и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.</verse>
				<verse number="28">»Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас</verse>
				<verse number="29">и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени.</verse>
				<verse number="30">Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«</verse>
				<verse number="31">»Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито.</verse>
				<verse number="32">Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао.</verse>
				<verse number="33">Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину.</verse>
				<verse number="34">Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете.</verse>
				<verse number="35">Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.</verse>
				<verse number="36">»Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене – да ме је послао Отац.</verse>
				<verse number="37">А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик,</verse>
				<verse number="38">а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао.</verse>
				<verse number="39">Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене,</verse>
				<verse number="40">а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.</verse>
				<verse number="41">»Не прихватам похвалу од људи.</verse>
				<verse number="42">Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави.</verse>
				<verse number="43">Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити!</verse>
				<verse number="44">А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.</verse>
				<verse number="45">»Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате.</verse>
				<verse number="46">Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао.</verse>
				<verse number="47">А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора,</verse>
				<verse number="2">а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима.</verse>
				<verse number="3">Исус се попе на гору и седе са својим ученицима.</verse>
				<verse number="4">(А приближавала се Пасха, јудејски празник.)</verse>
				<verse number="5">Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«</verse>
				<verse number="6">То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.</verse>
				<verse number="7">Филип му одговори: »Ни двеста динара не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«</verse>
				<verse number="8">А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу:</verse>
				<verse number="9">»Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«</verse>
				<verse number="10">Исус рече: »Нека људи поседају.« На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.</verse>
				<verse number="11">Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.</verse>
				<verse number="12">Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«</verse>
				<verse number="13">И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.</verse>
				<verse number="14">Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«</verse>
				<verse number="15">А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.</verse>
				<verse number="16">Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора,</verse>
				<verse number="17">уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима.</verse>
				<verse number="18">И море се узбуркало од силног ветра који је задувао.</verse>
				<verse number="19">Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.</verse>
				<verse number="20">А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«</verse>
				<verse number="21">Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.</verse>
				<verse number="22">Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами.</verse>
				<verse number="23">А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу.</verse>
				<verse number="24">Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.</verse>
				<verse number="25">А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«</verse>
				<verse number="26">»Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се.</verse>
				<verse number="27">Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио Бог Отац.«</verse>
				<verse number="28">Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«</verse>
				<verse number="29">А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«</verse>
				<verse number="30">Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело?</verse>
				<verse number="31">Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘ «</verse>
				<verse number="32">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба.</verse>
				<verse number="33">Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«</verse>
				<verse number="34">»Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«</verse>
				<verse number="35">А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети.</verse>
				<verse number="36">Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете.</verse>
				<verse number="37">Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође.</verse>
				<verse number="38">Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао.</verse>
				<verse number="39">А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана.</verse>
				<verse number="40">Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«</verse>
				<verse number="41">Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«</verse>
				<verse number="42">»Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«</verse>
				<verse number="43">»Не гунђајте међу собом«, рече им Исус.</verse>
				<verse number="44">»Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана.</verse>
				<verse number="45">У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘ Ко год слуша Оца и научи, долази к мени.</verse>
				<verse number="46">Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца.</verse>
				<verse number="47">Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот.</verse>
				<verse number="48">Ја сам хлеб живота.</verse>
				<verse number="49">Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли.</verse>
				<verse number="50">А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре.</verse>
				<verse number="51">Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«</verse>
				<verse number="52">Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«</verse>
				<verse number="53">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи.</verse>
				<verse number="54">Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана.</verse>
				<verse number="55">Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће.</verse>
				<verse number="56">Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему.</verse>
				<verse number="57">Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене.</verse>
				<verse number="58">Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«</verse>
				<verse number="59">Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.</verse>
				<verse number="60">Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати? «</verse>
				<verse number="61">Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава?</verse>
				<verse number="62">А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре?</verse>
				<verse number="63">Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су.</verse>
				<verse number="64">Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.</verse>
				<verse number="65">Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«</verse>
				<verse number="66">Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.</verse>
				<verse number="67">Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«</verse>
				<verse number="68">»Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота,</verse>
				<verse number="69">и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«</verse>
				<verse number="70">А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«</verse>
				<verse number="71">Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.</verse>
				<verse number="2">Приближавао се јудејски Празник сеница,</verse>
				<verse number="3">па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш.</verse>
				<verse number="4">Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«</verse>
				<verse number="5">Чак ни његова браћа нису веровала у њега.</verse>
				<verse number="6">А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно.</verse>
				<verse number="7">Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла.</verse>
				<verse number="8">Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло.«</verse>
				<verse number="9">И то рекавши, остаде у Галилеји.</verse>
				<verse number="10">Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.</verse>
				<verse number="11">А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«</verse>
				<verse number="12">У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.«</verse>
				<verse number="13">Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.</verse>
				<verse number="14">Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.</verse>
				<verse number="15">Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«</verse>
				<verse number="16">»Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус.</verse>
				<verse number="17">»Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе.</verse>
				<verse number="18">Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде.</verse>
				<verse number="19">Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«</verse>
				<verse number="20">»Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«</verse>
				<verse number="21">»Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите.</verse>
				<verse number="22">Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу.</verse>
				<verse number="23">Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу?</verse>
				<verse number="24">Не судите по спољашњости, него судите праведно.«</verse>
				<verse number="25">Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију?</verse>
				<verse number="26">А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос?</verse>
				<verse number="27">Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«</verse>
				<verse number="28">Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете.</verse>
				<verse number="29">А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«</verse>
				<verse number="30">Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.</verse>
				<verse number="31">А многи из народа повероваше, па рекоше: »Зар ће Христос, када дође, учинити више знамења него што их је овај учинио?«</verse>
				<verse number="32">Фарисеји дочуше да народ то шапуће о Исусу, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате.</verse>
				<verse number="33">А Исус рече: »Још само мало ћу бити с вама, па одлазим Ономе који ме је послао.</verse>
				<verse number="34">Тражићете ме, али ме нећете наћи, и где сам ја, ви не можете доћи.«</verse>
				<verse number="35">Тада Јудеји рекоше међу собом: »Куда то он намерава да иде да га ми не можемо наћи? Да неће да иде онима што су расејани међу Грцима и да учи Грке?</verse>
				<verse number="36">Шта значи то што је рекао: ‚Тражићете ме, али ме нећете наћи‘, и: ‚Где сам ја, ви не можете доћи‘?«</verse>
				<verse number="37">Последњег и најважнијег дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије.</verse>
				<verse number="38">Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи реке живе воде.«</verse>
				<verse number="39">А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.</verse>
				<verse number="40">Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«</verse>
				<verse number="41">Други рекоше: »Ово је Христос.« А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје?</verse>
				<verse number="42">Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«</verse>
				<verse number="43">Тако због Исуса настаде подвојеност у народу.</verse>
				<verse number="44">Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.</verse>
				<verse number="45">Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«</verse>
				<verse number="46">»Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.</verse>
				<verse number="47">А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео?</verse>
				<verse number="48">Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега?</verse>
				<verse number="49">Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«</verse>
				<verse number="50">Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих:</verse>
				<verse number="51">»Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«</verse>
				<verse number="52">А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«</verse>
				<verse number="53">И сваки оде својој кући.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Исус оде на Маслинску гору,</verse>
				<verse number="2">па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи.</verse>
				<verse number="3">А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину,</verse>
				<verse number="4">па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу.</verse>
				<verse number="5">Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?«</verse>
				<verse number="6">Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже. А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи.</verse>
				<verse number="7">Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.«</verse>
				<verse number="8">И опет се саже и настави да пише по земљи.</verse>
				<verse number="9">Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини.</verse>
				<verse number="10">Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?«</verse>
				<verse number="11">»Нико, господару«, одговори она. А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.«</verse>
				<verse number="12">Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«</verse>
				<verse number="13">Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«</verse>
				<verse number="14">»Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем.</verse>
				<verse number="15">Ви судите по људским мерилима, а ја не судим ником.</verse>
				<verse number="16">А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао.</verse>
				<verse number="17">Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито.</verse>
				<verse number="18">Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«</verse>
				<verse number="19">А они га упиташе: »Где је твој отац?« »Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«</verse>
				<verse number="20">Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао.</verse>
				<verse number="21">Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«</verse>
				<verse number="22">Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«</verse>
				<verse number="23">А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света.</verse>
				<verse number="24">Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам, умрећете у својим гресима.«</verse>
				<verse number="25">Они га упиташе: »Ко си ти?« »Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус.</verse>
				<verse number="26">»Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«</verse>
				<verse number="27">А они не схватише да им говори о Оцу.</verse>
				<verse number="28">Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац.</verse>
				<verse number="29">А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«</verse>
				<verse number="30">И док је то говорио, многи повероваше у њега.</verse>
				<verse number="31">Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици.</verse>
				<verse number="32">Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«</verse>
				<verse number="33">»Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«</verse>
				<verse number="34">»Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха.</verse>
				<verse number="35">Роб не остаје у кући заувек, а син остаје.</verse>
				<verse number="36">Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни.</verse>
				<verse number="37">Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч.</verse>
				<verse number="38">Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца.«</verse>
				<verse number="39">»Наш отац је Авраам«, одговорише му они. »Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела.</verse>
				<verse number="40">Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио.</verse>
				<verse number="41">Ви чините дела свога оца.« »Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«</verse>
				<verse number="42">А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао.</verse>
				<verse number="43">Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч.</verse>
				<verse number="44">Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи.</verse>
				<verse number="45">А мени, зато што вам говорим истину, не верујете.</verse>
				<verse number="46">Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете?</verse>
				<verse number="47">Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«</verse>
				<verse number="48">Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«</verse>
				<verse number="49">»Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете.</verse>
				<verse number="50">Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди.</verse>
				<verse number="51">Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«</verse>
				<verse number="52">»Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘</verse>
				<verse number="53">Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«</verse>
				<verse number="54">»Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог.</verse>
				<verse number="55">Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи.</verse>
				<verse number="56">Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«</verse>
				<verse number="57">»Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«</verse>
				<verse number="58">»Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«</verse>
				<verse number="59">Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.</verse>
				<verse number="2">»Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«</verse>
				<verse number="3">»Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела.</verse>
				<verse number="4">Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради.</verse>
				<verse number="5">Док сам на свету, светлост сам света.«</verse>
				<verse number="6">Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.</verse>
				<verse number="7">»Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«. И човек оде, уми се, па се врати гледајући.</verse>
				<verse number="8">А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«</verse>
				<verse number="9">Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.« А он рече: »Ја сам.«</verse>
				<verse number="10">»Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.</verse>
				<verse number="11">»Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«</verse>
				<verse number="12">»Где је он?« упиташе га. А он рече: »Не знам.«</verse>
				<verse number="13">Тада некадашњег слепога одведоше фарисејима.</verse>
				<verse number="14">А оног дана када је Исус направио блато и отворио му очи била је субота.</verse>
				<verse number="15">Зато га фарисеји упиташе о томе како је прогледао. »Премазао ми је очи блатом«, рече им он, »и ја сам се умио и сада видим.«</verse>
				<verse number="16">Тада неки фарисеји рекоше: »Овај човек није од Бога, јер не поштује суботу.« А други упиташе: »Како може грешник да чини таква знамења?« И међу њима дође до подвојености.</verse>
				<verse number="17">Онда поново рекоше слепоме: »Шта ти кажеш за њега? Твоје очи је отворио.« А он рече: »Он је пророк.«</verse>
				<verse number="18">Али Јудеји не повероваше да је био слеп и да је прогледао док не позваше његове родитеље.</verse>
				<verse number="19">»Је ли ово ваш син за кога кажете да се родио слеп?« упиташе их. »Како то да сад види?«</verse>
				<verse number="20">»Знамо да је ово наш син«, одговорише његови родитељи, »и знамо да се родио слеп.</verse>
				<verse number="21">Али, како то да сад види и ко му је отворио очи, не знамо. Њега питајте. Пунолетан је и може сам за себе да говори.«</verse>
				<verse number="22">Његови родитељи су то рекли, јер су се бојали Јудеја, пошто су Јудеји одлучили да из синагоге избаце свакога ко Исуса призна за Христа.</verse>
				<verse number="23">Због тога његови родитељи рекоше: »Пунолетан је. Њега питајте.«</verse>
				<verse number="24">Тада Јудеји још једном позваше некадашњег слепога, па му рекоше »Дај славу Богу. Знамо да је тај човек грешник.«</verse>
				<verse number="25">А он им одговори: »Да ли је грешник, не знам. Знам само да сам био слеп, а сада видим.«</verse>
				<verse number="26">»Шта ти је урадио?« упиташе га они. »Како ти је отворио очи?«</verse>
				<verse number="27">»Већ сам вам рекао«, одговори им он, »али нисте слушали. Зашто хоћете да то опет чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици?«</verse>
				<verse number="28">Тада га они извређаше, па му рекоше: »Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици.</verse>
				<verse number="29">Знамо да је Бог говорио Мојсију, а за овога не знамо ни одакле је.«</verse>
				<verse number="30">А човек им рече: »Баш чудно да не знате одакле је, а он ми је отворио очи.</verse>
				<verse number="31">Знамо да Бог не услишава грешнике, већ услишава онога ко је побожан и ко извршава његову вољу.</verse>
				<verse number="32">Нико никад није чуо да је неко отворио очи човеку слепом од рођења.</verse>
				<verse number="33">Да овај није од Бога, не би могао ништа да учини.«</verse>
				<verse number="34">»Родио си се огрезао у гресима«, рекоше они, »а усуђујеш се нас да учиш!« И избацише га напоље.</verse>
				<verse number="35">Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«</verse>
				<verse number="36">»А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«</verse>
				<verse number="37">»Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«</verse>
				<verse number="38">»Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.</verse>
				<verse number="39">А Исус рече: »Ради суда сам дошао на овај свет – да прогледају они који не виде, а ослепе они који виде.«</verse>
				<verse number="40">То су чули фарисеји који су били с њим, па га упиташе: »Зар смо и ми слепи?«</verse>
				<verse number="41">»Да сте слепи«, рече им Исус, »не бисте имали греха. Али, пошто кажете: ‚Видимо‘, ваш грех остаје.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">»Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник.</verse>
				<verse number="2">А ко улази кроз врата, пастир је овцама.</verse>
				<verse number="3">Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их.</verse>
				<verse number="4">Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас.</verse>
				<verse number="5">За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«</verse>
				<verse number="6">Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.</verse>
				<verse number="7">Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама.</verse>
				<verse number="8">Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале.</verse>
				<verse number="9">Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу.</verse>
				<verse number="10">Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.</verse>
				<verse number="11">»Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце.</verse>
				<verse number="12">Најамник – пошто није пастир и пошто овце нису његове – гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује.</verse>
				<verse number="13">Јер, најамник је и није му стало до оваца.</verse>
				<verse number="14">»Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене</verse>
				<verse number="15">– баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца – и свој живот полажем за овце.</verse>
				<verse number="16">Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир.</verse>
				<verse number="17">Зато ме Отац воли, што свој живот полажем – да бих га опет узео.</verse>
				<verse number="18">Нико га не узима од мене, него га ја сâм од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«</verse>
				<verse number="19">Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност.</verse>
				<verse number="20">Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«</verse>
				<verse number="21">А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«</verse>
				<verse number="22">У Јерусалиму се тада славио Празник освештања. Била је зима.</verse>
				<verse number="23">Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему,</verse>
				<verse number="24">а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«</verse>
				<verse number="25">»Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца – она за мене сведоче.</verse>
				<verse number="26">Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.</verse>
				<verse number="27">Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном.</verse>
				<verse number="28">Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке.</verse>
				<verse number="29">Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке.</verse>
				<verse number="30">Ја и Отац једно смо.«</verse>
				<verse number="31">Тада Јудеји поново дограбише камење да га каменују,</verse>
				<verse number="32">а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«</verse>
				<verse number="33">»Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«</verse>
				<verse number="34">А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘?</verse>
				<verse number="35">Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч – а Писмо се не може укинути –</verse>
				<verse number="36">како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији?</verse>
				<verse number="37">Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми.</verse>
				<verse number="38">Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«</verse>
				<verse number="39">Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.</verse>
				<verse number="40">Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.</verse>
				<verse number="41">Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«</verse>
				<verse number="42">И многи тамо повероваше у њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан.</verse>
				<verse number="2">(Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)</verse>
				<verse number="3">Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«</verse>
				<verse number="4">Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«</verse>
				<verse number="5">А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара.</verse>
				<verse number="6">Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио,</verse>
				<verse number="7">па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«</verse>
				<verse number="8">»Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«</verse>
				<verse number="9">»Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света.</verse>
				<verse number="10">Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«</verse>
				<verse number="11">То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«</verse>
				<verse number="12">»Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«</verse>
				<verse number="13">Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.</verse>
				<verse number="14">Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро,</verse>
				<verse number="15">и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«</verse>
				<verse number="16">Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«</verse>
				<verse number="17">Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана.</verse>
				<verse number="18">А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија,</verse>
				<verse number="19">па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата.</verse>
				<verse number="20">Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.</verse>
				<verse number="21">»Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро.</verse>
				<verse number="22">Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«</verse>
				<verse number="23">»Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.</verse>
				<verse number="24">А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«</verse>
				<verse number="25">»Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће,</verse>
				<verse number="26">и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«</verse>
				<verse number="27">А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«</verse>
				<verse number="28">Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«</verse>
				<verse number="29">А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему.</verse>
				<verse number="30">Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта.</verse>
				<verse number="31">Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.</verse>
				<verse number="32">Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«</verse>
				<verse number="33">Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја,</verse>
				<verse number="34">па упита: »Где сте га положили?« »Господе«, рекоше му, »дођи и види.«</verse>
				<verse number="35">А Исус заплака.</verse>
				<verse number="36">Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«</verse>
				<verse number="37">Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«</verse>
				<verse number="38">Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.</verse>
				<verse number="39">Исус рече: »Одмакните камен.« »Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«</verse>
				<verse number="40">»Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.</verse>
				<verse number="41">Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио.</verse>
				<verse number="42">Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«</verse>
				<verse number="43">Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«</verse>
				<verse number="44">И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом. А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«</verse>
				<verse number="45">Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега.</verse>
				<verse number="46">Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.</verse>
				<verse number="47">Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења.</verse>
				<verse number="48">Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место и народ.«</verse>
				<verse number="49">А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате</verse>
				<verse number="50">и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«</verse>
				<verse number="51">Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ.</verse>
				<verse number="52">И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.</verse>
				<verse number="53">Тако тога дана одлучише да га убију.</verse>
				<verse number="54">Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.</verse>
				<verse number="55">Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте.</verse>
				<verse number="56">Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«</verse>
				<verse number="57">А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих.</verse>
				<verse number="2">Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.</verse>
				<verse number="3">Тада Марија узе литру скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.</verse>
				<verse number="4">А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече:</verse>
				<verse number="5">»Зашто се ова помаст није продала за триста динара и то поделило сиромасима?«</verse>
				<verse number="6">Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.</verse>
				<verse number="7">Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране.</verse>
				<verse number="8">Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«</verse>
				<verse number="9">Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих.</verse>
				<verse number="10">А првосвештеници одлучише да убију и Лазара,</verse>
				<verse number="11">јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.</verse>
				<verse number="12">Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим,</verse>
				<verse number="13">узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући: »‚Хосана!‘ ‚Благословен онај који долази у име Господа!‘ Благословен Цар Израелов!«</verse>
				<verse number="14">А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:</verse>
				<verse number="15">»Не бој се, Кћери сионска! Ево твој цар долази јашући на младунчету магаричином.«</verse>
				<verse number="16">Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.</verse>
				<verse number="17">Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе.</verse>
				<verse number="18">Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.</verse>
				<verse number="19">А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«</verse>
				<verse number="20">Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка.</verse>
				<verse number="21">Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«</verse>
				<verse number="22">Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.</verse>
				<verse number="23">»Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус.</verse>
				<verse number="24">»Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род.</verse>
				<verse number="25">Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.</verse>
				<verse number="26">Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.</verse>
				<verse number="27">»Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа.</verse>
				<verse number="28">Оче, прослави своје име.« Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«</verse>
				<verse number="29">Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело.</verse>
				<verse number="30">Други рекоше: »Анђео му је говорио.« А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.</verse>
				<verse number="31">Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље.</verse>
				<verse number="32">А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«</verse>
				<verse number="33">То рече да означи каквом смрћу ће умрети.</verse>
				<verse number="34">Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«</verse>
				<verse number="35">»Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде.</verse>
				<verse number="36">Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.« Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.</verse>
				<verse number="37">Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше,</verse>
				<verse number="38">да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао: »Господе, ко је поверовао нашој поруци и коме се открила рука Господња?«,</verse>
				<verse number="39">Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:</verse>
				<verse number="40">»Заслепио им је очи и отврднуо срце, да очима не виде и срцем не разумеју, и не обрате се, да их излечим.«</verse>
				<verse number="41">Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и говорио о њему.</verse>
				<verse number="42">Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге.</verse>
				<verse number="43">Јер, више су волели људску славу од Божије.</verse>
				<verse number="44">»Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус.</verse>
				<verse number="45">»И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао.</verse>
				<verse number="46">Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами.</verse>
				<verse number="47">Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем.</verse>
				<verse number="48">Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана.</verse>
				<verse number="49">Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим.</verse>
				<verse number="50">А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Пре самог Празника Пасхе, знајући да је дошао његов час да пређе са овога света Оцу, Исус докраја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету.</verse>
				<verse number="2">Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде сина Симона Искариотског већ ставио мисао да изда Исуса.</verse>
				<verse number="3">Знајући да му је Отац све предао у руке и да је изашао од Бога и да се Богу враћа,</verse>
				<verse number="4">Исус устаде од вечере и скиде огртач, па узе убрус и опаса се.</verse>
				<verse number="5">Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао.</verse>
				<verse number="6">Тако стиже и до Симона Петра, који му рече: »Господе, зар ћеш ми ти прати ноге?«</verse>
				<verse number="7">»Ти сада не знаш шта ја чиним«, одговори му Исус, »али схватићеш касније.«</verse>
				<verse number="8">А Петар му рече: »Нећеш ти мени прати ноге никада!« »Ако те не оперем«, одговори му Исус, »нећеш имати удела са мном.«</verse>
				<verse number="9">»Господе«, рече му Симон Петар, »онда немој само ноге, него и руке и главу!«</verse>
				<verse number="10">»Окупани не треба да опере ништа осим ногу, јер је цео чист«, рече му Исус. »И ви сте чисти, али не сви.«</verse>
				<verse number="11">Знао је ко ће га издати, па је зато рекао: »Нисте сви чисти.«</verse>
				<verse number="12">Када им је опрао ноге, узе свој огртач и поново леже за трпезу, па их упита: »Разумете ли то што сам вам учинио?</verse>
				<verse number="13">Ви ме зовете Учитељем и Господом, и добро кажете, јер то јесам.</verse>
				<verse number="14">Па ако сам ја, Господ и Учитељ, опрао ноге вама, онда треба и ви да перете ноге један другом.</verse>
				<verse number="15">Дао сам вам пример, да и ви чините онако како сам ја учинио вама.</verse>
				<verse number="16">Истину вам кажем: слуга није већи од свога господара, ни посланик од онога који га је послао.</verse>
				<verse number="17">Пошто то знате, благо вама ако тако будете и чинили.«</verse>
				<verse number="18">»Не говорим о сваком од вас. Знам оне које сам изабрао. Али, нека се испуни Писмо: ‚Онај који је мој хлеб јео, своју пету подиже на мене.‘</verse>
				<verse number="19">Говорим вам сада, пре него што се догоди, да кад се догоди, поверујете да Ја јесам.</verse>
				<verse number="20">Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.«</verse>
				<verse number="21">Када је то рекао, потресе се у души, па посведочи: »Истину вам кажем: један од вас ће ме издати.«</verse>
				<verse number="22">А ученици погледаше један другог, у недоумици о коме говори.</verse>
				<verse number="23">Један од ученика – онај кога је Исус волео – лежао је одмах до Исусових груди,</verse>
				<verse number="24">па му Симон Петар даде знак и рече: »Питај га о коме говори.«</verse>
				<verse number="25">Овај се наслони Исусу на груди, па га упита: »Ко је тај, Господе?«</verse>
				<verse number="26">А Исус му одговори: »Онај за кога умочим залогај у чинију и дам му га.« Онда умочи залогај, узе га и даде Јуди сину Симона Искариотског,</verse>
				<verse number="27">а после тог залогаја у Јуду уђе Сатана. Тада му Исус рече: »Што чиниш, чини брзо.«</verse>
				<verse number="28">Али ниједан од оних који су лежали за трпезом није знао зашто му је то рекао.</verse>
				<verse number="29">Неки су, пошто је Јуда држао кесу с новцем, помислили да му је Исус рекао: »Купи шта нам треба за празник«, или да нешто дâ сиромасима.</verse>
				<verse number="30">Тада Јуда, пошто је узео онај залогај, одмах изађе. А била је ноћ.</verse>
				<verse number="31">Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему.</verse>
				<verse number="32">Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах.</verse>
				<verse number="33">Пријатељи, још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама.</verse>
				<verse number="34">Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога.</verse>
				<verse number="35">По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«</verse>
				<verse number="36">»Господе«, рече му Симон Петар, »куда ћеш?« А Исус му одговори: »Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном. Али поћи ћеш касније.«</verse>
				<verse number="37">»Господе«, упита Петар, »зашто не могу поћи за тобом сада? За тебе ћу положити свој живот.«</verse>
				<verse number="38">»Положићеш свој живот за мене?« рече Исус. »Истину ти кажем: петао се неће огласити док ме се три пута не одрекнеш.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">»Нека се ваше срце не узнемирава. Верујте у Бога и у мене верујте.</verse>
				<verse number="2">У кући мога Оца има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: ‚Идем да вам припремим место.‘?</verse>
				<verse number="3">А када одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узети вас к себи да и ви будете тамо где сам ја.</verse>
				<verse number="4">А куда ја идем, знате пут.«</verse>
				<verse number="5">»Господе«, рече му Тома, »не знамо куда идеш. Како можемо да знамо пут?«</verse>
				<verse number="6">»Ја сам Пут, Истина и Живот«, одговори Исус. »Нико не долази к Оцу, осим кроз мене.</verse>
				<verse number="7">Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца. Одсад га и познајете, и видели сте га.«</verse>
				<verse number="8">»Господе«, рече му Филип, »покажи нам Оца, и то ће нам бити довољно.«</verse>
				<verse number="9">»Толико времена сам с вама«, рече му Исус, »а ти ме, Филипе, још ниси упознао! Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш да кажеш: ‚Покажи нам Оца‘?</verse>
				<verse number="10">Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не говорим сам од себе, него Отац, који живи у мени, чини своја дела.</verse>
				<verse number="11">Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако не, верујте због самих дела.</verse>
				<verse number="12">Истину вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа, јер ја одлазим к Оцу.</verse>
				<verse number="13">И што год замолите у моје име, учинићу, да се Отац прослави у Сину.</verse>
				<verse number="14">Ако ме нешто замолите у моје име, учинићу.«</verse>
				<verse number="15">»Ако ме волите, држаћете се мојих заповести,</verse>
				<verse number="16">а ја ћу молити Оца и он ће вам дати другог Помагача, да буде с вама довека:</verse>
				<verse number="17">Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер борави с вама и биће у вама.</verse>
				<verse number="18">Нећу вас оставити као сирочад – доћи ћу к вама.</verse>
				<verse number="19">Још мало, и свет ме више неће видети, али ви ћете ме видети. Јер, ја живим, па ћете и ви живети.</verse>
				<verse number="20">Тога дана ћете сазнати да сам ја у своме Оцу и да сте ви у мени, а ја у вама.</verse>
				<verse number="21">Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли, а ко воли мене, њега ће волети и мој Отац. А волећу га и ја и показати му се.«</verse>
				<verse number="22">»Господе«, рече му Јуда, не Искариотски, »како то да ћеш се показати нама, а не свету?«</verse>
				<verse number="23">»Ко ме воли, држаће се моје Речи«, одговори му Исус, »и мој Отац ће га волети, и ми ћемо доћи к њему и код њега се настанити.</verse>
				<verse number="24">Ко ме не воли, не држи се моје Речи. А Реч коју слушате није моја, него Оца, који ме је послао.</verse>
				<verse number="25">»Ово сам вам говорио док сам боравио с вама.</verse>
				<verse number="26">А Помагач – Свети Дух – кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему и подсетити вас на све што сам вам рекао.</verse>
				<verse number="27">»Мир вам остављам, свој мир вам дајем. Али, не дајем га онако како свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека се не плаши.</verse>
				<verse number="28">Чули сте да сам рекао: ‚Одлазим и вратићу вам се.‘ Да ме волите, радовали бисте се што одлазим к Оцу, јер Отац је већи од мене.</verse>
				<verse number="29">»Ово сам вам рекао сада, пре него што се догоди, да поверујете када се догоди.</verse>
				<verse number="30">Нећу више много с вама говорити, јер долази владар света. Он ми не може ништа,</verse>
				<verse number="31">али свет треба да сазна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је Отац заповедио. »Устаните, хајдемо одавде.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">»Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар.</verse>
				<verse number="2">Он одсеца сваку лозу на мени која не доноси род и сваку која доноси род обрезује, да више рода донесе.</verse>
				<verse number="3">Ви сте већ чисти због Речи коју сам вам говорио.</verse>
				<verse number="4">Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може да донесе род сама од себе ако не остане на чокоту, не можете ни ви ако не останете у мени.</verse>
				<verse number="5">Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени, и ја у њему, много рода доноси, јер без мене не можете ништа.</verse>
				<verse number="6">Ако неко не остане у мени, избацује се напоље као лоза и осуши се. Њу скупе, баце у ватру и спале.</verse>
				<verse number="7">Ако останете у мени и моје речи остану у вама, замолите што год хоћете, и биће вам.</verse>
				<verse number="8">Овим се прославља мој Отац: да много рода донесете и да будете моји ученици.</verse>
				<verse number="9">»Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас. Останите у мојој љубави.</verse>
				<verse number="10">Ако се држите мојих заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам се и ја држао заповести свога Оца, па остајем у његовој љубави.</verse>
				<verse number="11">»Ово сам вам рекао да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна.</verse>
				<verse number="12">Ово је моја заповест: да волите један другога као што сам ја волео вас.</verse>
				<verse number="13">Нема веће љубави него свој живот положити за пријатеље.</verse>
				<verse number="14">Ви сте моји пријатељи ако чините оно што вам заповедам.</verse>
				<verse number="15">Више вас не зовем слугама, јер слуга не зна шта чини његов господар. Назвао сам вас пријатељима, јер сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца.</verse>
				<verse number="16">Нисте ви изабрали мене, него сам ја изабрао вас и одредио вас да идете и доносите род, и да ваш род остане, па да вам Отац дâ све што замолите у моје име.</verse>
				<verse number="17">Ово вам заповедам: волите један другога.«</verse>
				<verse number="18">»Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас.</verse>
				<verse number="19">Да сте од света, свет би вас волео као своје. Али, пошто нисте од света, него сам вас ја изабрао из света, због тога вас свет мрзи.</verse>
				<verse number="20">Сетите се изреке коју сам вам казао: ‚Слуга није већи од свога господара.‘ Ако су прогонили мене, прогониће и вас. Ако су се држали моје Речи, држаће се и ваше.</verse>
				<verse number="21">А све ће то чинити против вас због мене, јер не познају Онога који ме је послао.</verse>
				<verse number="22">Да нисам дошао и говорио им, не би имали греха. Али сада немају изговора за свој грех.</verse>
				<verse number="23">Ко мрзи мене, мрзи и мога Оца.</verse>
				<verse number="24">Да нисам међу њима учинио дела каква нико други није учинио, не би имали греха. А сада су видели, а ипак замрзеше и мене и мога Оца.</verse>
				<verse number="25">Али, треба да се испуни оно што је записано у њиховом закону: ‚Замрзеше ме без разлога.‘</verse>
				<verse number="26">»А када дође Помагач, кога ћу вам послати од Оца – Дух истине који излази од Оца – он ће за мене сведочити.</verse>
				<verse number="27">А сведочићете и ви, јер сте од почетка са мном.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">»Ово сам вам рекао да се не саблазните.</verse>
				<verse number="2">Изопштиће вас из синагоге. Штавише, долази време када ће сваки онај који убије некога од вас мислити да служи Богу.</verse>
				<verse number="3">А то ће чинити, јер не познају ни Оца ни мене.</verse>
				<verse number="4">Ово сам вам говорио да се, када дође време, сетите да сам вам рекао. У почетку вам ово нисам рекао, јер сам био с вама.«</verse>
				<verse number="5">»Али сада одлазим Ономе који ме је послао, а ниједан од вас ме не пита: ‚Куда одлазиш?‘</verse>
				<verse number="6">Него, зато што сам вам то рекао, жалост вам је испунила срце.</verse>
				<verse number="7">Али говорим вам истину: боље је за вас да ја одем. Јер, ако не одем, неће вам доћи Помагач; а ако одем, послаћу вам га.</verse>
				<verse number="8">Када он дође, доказаће да је свет у заблуди у погледу греха, праведности и суда.</verse>
				<verse number="9">У погледу греха – зато што не верују у мене;</verse>
				<verse number="10">у погледу праведности – зато што идем к Оцу и више ме нећете видети;</verse>
				<verse number="11">у погледу суда – зато што је осуђен владар овога света.</verse>
				<verse number="12">»Још бих много тога имао да вам кажем, али то сада не бисте могли да поднесете.</verse>
				<verse number="13">Али, када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину. Он неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што чује и најавити вам оно што долази.</verse>
				<verse number="14">Он ће ме прославити, јер ће од мога узимати и вама најављивати.</verse>
				<verse number="15">Све што Отац има, моје је. Зато сам рекао: ‚Од мога ће узимати и вама најављивати‘.</verse>
				<verse number="16">»Још мало, и више ме нећете видети, а онда још мало, па ћете ме видети.«</verse>
				<verse number="17">Тада неки од његових ученика упиташе један другог: »Шта је то што нам каже: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘, и: ‚Зато што одлазим к Оцу‘?«</verse>
				<verse number="18">Говорили су, дакле: »Шта је то што каже: ‚још мало‘? Не знамо о чему говори.«</verse>
				<verse number="19">А Исус је знао да хоће да га питају, па им рече: »Расправљате међу собом о оном што сам рекао: ‚Још мало, и нећете ме видети, а онда још мало, па ћете ме видети‘.</verse>
				<verse number="20">Истину вам кажем: плакаћете и туговати, а свет ће се радовати. Бићете жалосни, али ваша жалост ће се преокренути у радост.</verse>
				<verse number="21">Жена је жалосна док рађа, јер је дошао њен час. Али, када се дете роди, она се више не сећа муке, јер је радосна што је човек дошао на свет.</verse>
				<verse number="22">Тако сте и ви сада жалосни, али ја ћу вас опет видети и ваше срце ће се радовати, и нико неће моћи да вам одузме ту радост.</verse>
				<verse number="23">И тога дана ме ништа нећете питати. Истину вам кажем: што год замолите Оца у моје име, даће вам.</verse>
				<verse number="24">До сада ништа нисте молили у моје име. Молите, и добићете – да ваша радост буде потпуна.«</verse>
				<verse number="25">»Ово сам вам говорио у причама. Долази време када вам више нећу говорити у причама, него ћу вам Оца објављивати отворено.</verse>
				<verse number="26">Тога дана ћете молити у моје име. Не кажем да ћу ја молити Оца за вас,</verse>
				<verse number="27">јер вас и сâм Отац воли зато што сте волели мене и поверовали да сам изашао од Бога.</verse>
				<verse number="28">Од Оца сам изашао и дошао на свет. Сада напуштам свет и одлазим к Оцу.«</verse>
				<verse number="29">Тада његови ученици рекоше: »Ево, сада нам говориш отворено; не казујеш нам никакву причу.</verse>
				<verse number="30">Сада знамо да све знаш и немаш потребу да те неко нешто пита. Зато верујемо да си дошао од Бога.«</verse>
				<verse number="31">А Исус им рече: »Зар сада верујете?</verse>
				<verse number="32">Ево, долази час – дошао је – када ћете се разбежати сваки на своју страну и мене оставити самог. Али ја нисам сâм, јер је са мном Отац.</verse>
				<verse number="33">Ово сам вам рекао да бисте у мени имали мир. У свету имате невољу, али будите храбри – ја сам победио свет.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Када је то изговорио, Исус подиже поглед ка небу, па рече: »Оче, дошао је час: прослави Сина, да би Син прославио тебе.</verse>
				<verse number="2">Јер, ти си му дао власт над свим људима, да свима које си му дао дâ вечни живот.</verse>
				<verse number="3">А ово је вечни живот: да упознају тебе, јединога истинитог Бога, и онога кога си послао – Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Ја сам тебе прославио на земљи довршивши дело које си ми дао да га извршим.</verse>
				<verse number="5">Сада ти прослави мене код себе, Оче, истом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.«</verse>
				<verse number="6">»Објавио сам твоје име људима које си ми дао из овога света. Били су твоји, али ти си их дао мени и они су се држали твоје Речи.</verse>
				<verse number="7">Сада знају да је од тебе све што си ми дао.</verse>
				<verse number="8">Јер, дао сам им речи које си ти дао мени и они су их прихватили и заиста спознали да сам од тебе, и поверовали су да си ме ти послао.</verse>
				<verse number="9">За њих молим. Не молим за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.</verse>
				<verse number="10">Све што је моје, твоје је, и што је твоје, моје је – а ја сам се у њима прославио.</verse>
				<verse number="11">Ја више нисам у свету, али они су у свету, а ја долазим к теби. Свети Оче, чувај их својим именом, које си ми дао, да буду једно као и ми.</verse>
				<verse number="12">Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.</verse>
				<verse number="13">»Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи.</verse>
				<verse number="14">Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света.</verse>
				<verse number="15">Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла.</verse>
				<verse number="16">Они нису од света, као што ни ја нисам од света.</verse>
				<verse number="17">Освештај их истином – твоја Реч је истина.</verse>
				<verse number="18">Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет</verse>
				<verse number="19">и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«</verse>
				<verse number="20">»Али, не молим само за њих, него и за оне који ће на њихову реч поверовати у мене,</verse>
				<verse number="21">да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби. Нека и они буду у нама, да свет поверује да си ме ти послао.</verse>
				<verse number="22">Дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно</verse>
				<verse number="23">– ја у њима, а ти у мени – да буду савршено уједињени, да свет спозна да си ме ти послао и да си и њих волео као што си волео мене.</verse>
				<verse number="24">»Оче, хоћу да они које си ми дао буду са мном тамо где сам ја и да гледају моју славу, коју си ми дао јер си ме волео пре постанка света.</verse>
				<verse number="25">Праведни Оче, иако те свет не познаје, ја те познајем, а и ови знају да си ме ти послао.</verse>
				<verse number="26">Обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав којом си ме заволео буде у њима, и ја у њима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">Када је ово изговорио, Исус оде са својим ученицима на другу страну потока Кедрона. Тамо је био један врт, па он и његови ученици уђоше у њега.</verse>
				<verse number="2">А знао је за то место и Јуда, његов издајник, јер се Исус тамо често састајао са својим ученицима.</verse>
				<verse number="3">Он узе чету војника, а од првосвештеника и фарисеја слуге, па дође онамо са бакљама, светиљкама и оружјем.</verse>
				<verse number="4">Исус, знајући шта ће се све с њим догодити, изађе и упита их: »Кога тражите?«</verse>
				<verse number="5">»Исуса Назарећанина«, одговорише му. А он им рече: »Ја сам.« С њима је стајао и Јуда, његов издајник.</verse>
				<verse number="6">А када им је рекао: »Ја сам«, они устукнуше и падоше на земљу.</verse>
				<verse number="7">Онда их Исус опет упита: »Кога тражите?« А они рекоше: »Исуса Назарећанина.«</verse>
				<verse number="8">»Рекох вам: Ја сам. Па, пошто мене тражите, пустите ове да иду«</verse>
				<verse number="9">– да се испуни оно што је рекао: »Нисам изгубио ниједнога од оних које си ми дао.«</verse>
				<verse number="10">А Симон Петар је имао мач, па га потеже, удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малх.</verse>
				<verse number="11">Исус рече Петру: »Врати мач у корице. Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?«</verse>
				<verse number="12">Тада чета, њен заповедник и јудејске слуге ухватише Исуса и везаше га,</verse>
				<verse number="13">па га најпре одведоше Ани, тасту Кајафе, који је био првосвештеник те године.</verse>
				<verse number="14">А Кајафа је био онај који је Јудејима саветовао: »Боље је да један човек умре за народ.«</verse>
				<verse number="15">За Исусом пођоше Симон Петар и још један ученик. Тог ученика је првосвештеник познавао, па он са Исусом уђе у првосвештениково двориште,</verse>
				<verse number="16">а Петар остаде напољу пред капијом. Тада изађе онај други ученик, кога је првосвештеник познавао, поразговара с вратарком, па уведе Петра унутра.</verse>
				<verse number="17">Слушкиња која је пазила на врата упита Петра: »Да ниси и ти један од ученика овога човека?« »Нисам«, рече Петар.</verse>
				<verse number="18">А слуге и стражари су наложили ватру и стајали око ње и грејали се, јер је било хладно, па је и Петар стајао с њима и грејао се.</verse>
				<verse number="19">У међувремену је првосвештеник испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.</verse>
				<verse number="20">»Ја сам свету говорио отворено«, одговори му Исус. »Увек сам учио народ у синагоги и у Храму, где се сви Јудеји окупљају, и ништа нисам говорио у тајности.</verse>
				<verse number="21">Зашто питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.«</verse>
				<verse number="22">Када је то рекао, ошамари га један слуга који је тамо стајао и рече: »Зар тако одговараш првосвештенику!«</verse>
				<verse number="23">»Ако сам зло говорио«, одговори му Исус, »докажи шта је зло. А ако сам добро, зашто ме удараш?«</verse>
				<verse number="24">Тада га Ана, везаног, посла првосвештенику Кајафи.</verse>
				<verse number="25">Док је Симон Петар стајао и грејао се, упиташе га: »Да ниси и ти један од његових ученика?« А он порече рекавши: »Нисам.«</verse>
				<verse number="26">Један од првосвештеникових слугу – рођак онога коме је Петар одсекао ухо – рече: »Зар те нисам видео с њим у врту?«</verse>
				<verse number="27">А Петар опет порече, и одмах се огласи петао.</verse>
				<verse number="28">Исуса одведоше из Кајафине куће у преторијум. Било је рано јутро, па не хтедоше да уђу у преторијум, да не постану нечисти, него да могу да једу пасхалну вечеру.</verse>
				<verse number="29">Стога Пилат изађе пред њих и рече: »Какву оптужбу износите против овога човека?«</verse>
				<verse number="30">»Да тај човек није злочинац«, одговорише му они, »не бисмо ти га предавали.«</verse>
				<verse number="31">Тада им Пилат рече: »Узмите га ви, па му судите по свом закону.« »Ми не смемо никог да убијемо«, одговорише му Јудеји</verse>
				<verse number="32">– да се испуни оно што је Исус рекао о смрти каквом је требало да умре.</verse>
				<verse number="33">Пилат онда опет уђе у преторијум, позва Исуса, па га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«</verse>
				<verse number="34">»Говориш ли то сам од себе«, рече Исус, »или су ти други говорили о мени?«</verse>
				<verse number="35">»Зар сам ја Јудејин?« рече Пилат. »Твој народ и првосвештеници предали су те мени. Шта си учинио?«</verse>
				<verse number="36">»Моје царство није од овога света«, одговори Исус. »Када би моје царство било од овога света, моји би се поданици борили да не будем предат Јудејима. Али моје царство није одавде.«</verse>
				<verse number="37">Тада му Пилат рече: »Дакле, ипак си цар!« А Исус одговори: »Тако је као што кажеш: цар сам. Ја сам се за ово родио и за ово дошао на свет: да сведочим за истину. Ко год је од истине, слуша мој глас.«</verse>
				<verse number="38">»Шта је истина?« рече му Пилат. Када је то рекао, Пилат опет изађе пред Јудеје, па им рече: »Не налазим му никакву кривицу.</verse>
				<verse number="39">А ваш је обичај да вам за Пасху једнога ослободим. Хоћете ли, дакле, да вам ослободим цара Јудеја?«</verse>
				<verse number="40">А они повикаше: »Не њега, него Вараву!« А Варава је био разбојник.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују.</verse>
				<verse number="2">Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем.</verse>
				<verse number="3">Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.</verse>
				<verse number="4">Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«</verse>
				<verse number="5">Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«</verse>
				<verse number="6">Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!« »Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«</verse>
				<verse number="7">А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«</verse>
				<verse number="8">Када је Пилат то чуо, још више се уплаши,</verse>
				<verse number="9">па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?« Али Исус му не одговори.</verse>
				<verse number="10">Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«</verse>
				<verse number="11">»Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«</verse>
				<verse number="12">Отада је Пилат настојао да га ослободи. Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«</verse>
				<verse number="13">Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата.</verse>
				<verse number="14">А био је Дан припреме за Пасху, око поднева. Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«</verse>
				<verse number="15">А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!« »Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат. А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«</verse>
				<verse number="16">Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.</verse>
				<verse number="17">Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота –</verse>
				<verse number="18">где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.</verse>
				<verse number="19">Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја***.</verse>
				<verse number="20">Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.</verse>
				<verse number="21">Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«</verse>
				<verse number="22">А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«</verse>
				<verse number="23">Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.</verse>
				<verse number="24">Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже: »Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.« И војници тако и учинише.</verse>
				<verse number="25">А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.</verse>
				<verse number="26">Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«</verse>
				<verse number="27">Затим рече ученику: »Ево ти мајке.« И од тога часа ученик је узе к себи.</verse>
				<verse number="28">После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«</verse>
				<verse number="29">А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.</verse>
				<verse number="30">Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.</verse>
				<verse number="31">Пошто је био Дан припреме, Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан – да им се поломе ноге, а тела скину.</verse>
				<verse number="32">И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом.</verse>
				<verse number="33">А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге,</verse>
				<verse number="34">него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.</verse>
				<verse number="35">За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете –</verse>
				<verse number="36">то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«</verse>
				<verse number="37">А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«</verse>
				<verse number="38">После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело.</verse>
				<verse number="39">А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри мешавине смирне и алоја.</verse>
				<verse number="40">Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују.</verse>
				<verse number="41">А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен.</verse>
				<verse number="42">Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба,</verse>
				<verse number="2">па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«</verse>
				<verse number="3">Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу.</verse>
				<verse number="4">Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба.</verse>
				<verse number="5">Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе.</verse>
				<verse number="6">Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали.</verse>
				<verse number="7">А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту.</verse>
				<verse number="8">Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова.</verse>
				<verse number="9">Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих.</verse>
				<verse number="10">Потом се ученици вратише кући.</verse>
				<verse number="11">А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб</verse>
				<verse number="12">и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.</verse>
				<verse number="13">»Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?« »Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«</verse>
				<verse number="14">Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.</verse>
				<verse number="15">»Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?« А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«</verse>
				<verse number="16">Тада јој Исус рече: »Марија!« Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.</verse>
				<verse number="17">Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«</verse>
				<verse number="18">И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.« И исприча им шта јој је рекао.</verse>
				<verse number="19">Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«</verse>
				<verse number="20">Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.</verse>
				<verse number="21">Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«</verse>
				<verse number="22">Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа.</verse>
				<verse number="23">Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«</verse>
				<verse number="24">А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.</verse>
				<verse number="25">Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!« А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«</verse>
				<verse number="26">Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући, а с њима и Тома. Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«</verse>
				<verse number="27">Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«</verse>
				<verse number="28">»Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.</verse>
				<verse number="29">А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«</verse>
				<verse number="30">Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи.</verse>
				<verse number="31">Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Исус се после тога поново показа својим ученицима на Тиверијадском мору. А показао се овако:</verse>
				<verse number="2">Симон Петар, Тома звани Близанац, Натанаил из Кане Галилејске, Зеведејеви синови и два друга ученика били су заједно.</verse>
				<verse number="3">Симон Петар им рече: »Идем да ловим рибу.« А они рекоше: »И ми ћемо с тобом.« И изађоше, па уђоше у чамац, али те ноћи не уловише ништа.</verse>
				<verse number="4">А рано ујутро, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то он.</verse>
				<verse number="5">»Пријатељи «, рече им Исус, »зар немате ништа за јело?« »Немамо«, одговорише они.</verse>
				<verse number="6">А он им рече: »Баците мрежу са десне стране чамца, и наћи ћете.« И они је бацише, али више нису могли да је извуку од мноштва риба.</verse>
				<verse number="7">Тада онај ученик кога је Исус волео рече Петру: »То је Господ!« Када је чуо да је то Господ, Симон Петар се опаса огртачем, јер је био гô, и скочи у море.</verse>
				<verse number="8">А остали ученици стигоше чамцем, вукући мрежу са рибом, јер нису били далеко од обале – свега око двеста лаката.</verse>
				<verse number="9">Када су пристали уз обалу, угледаше већ припремљен жар и на њему рибу и хлеб.</verse>
				<verse number="10">Исус им рече: »Донесите неколико риба од ових које сте сада уловили.«</verse>
				<verse number="11">Тада се Симон Петар попе у чамац и на обалу извуче мрежу, пуну великих риба – сто педесет три. Али, иако их је било толико, мрежа се није поцепала.</verse>
				<verse number="12">»Дођите и доручкујте«, рече им Исус. И ниједан од ученика се не усуди да га упита: »Ко си ти?« јер су знали да је то Господ.</verse>
				<verse number="13">Тада Исус узе хлеб и даде им га, а исто тако и рибу.</verse>
				<verse number="14">Било је то трећи пут да се Исус показао својим ученицима пошто је васкрсао из мртвих.</verse>
				<verse number="15">Када су доручковали, Исус упита Симона Петра: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме више него ови?« »Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.« А Исус му рече: »Напасај моју јагњад.«</verse>
				<verse number="16">Онда га Исус упита по други пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?« »Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.« А Исус му рече: »Чувај моје овце.«</verse>
				<verse number="17">Онда га Исус упита трећи пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?« А Петар се растужи што га је трећи пут упитао: »Волиш ли ме?« па му рече: »Господе, ти знаш све, и знаш да те волим.« А Исус му рече: »Напасај моје овце.</verse>
				<verse number="18">Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«</verse>
				<verse number="19">То је рекао наговештавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. И када му је то казао, рече: »Пођи за мном.«</verse>
				<verse number="20">А Петар се осврну и угледа оног ученика кога је Исус волео како иде за њима, оног који се на вечери наслонио Исусу на груди и упитао га: »Господе, ко је твој издајник?«</verse>
				<verse number="21">Видевши га, дакле, Петар упита Исуса: »Господе, а шта је с овим?«</verse>
				<verse number="22">»Ако ја хоћу да он остане док не дођем«, рече му Исус, »шта се то тебе тиче? Ти пођи за мном.«</verse>
				<verse number="23">Тако се међу браћом раширила прича да тај ученик неће умрети. Али Исус није рекао да он неће умрети, него: »Ако ја хоћу да он остане док не дођем, шта се то тебе тиче?«</verse>
				<verse number="24">Тај ученик сведочи за ово и он је ово записао, и ми знамо да је његово сведочанство истинито.</verse>
				<verse number="25">Али, има још много тога што је Исус учинио, и када би се све по реду записало, мислим да ни у цео свет не би стале књиге које би биле написане.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="44">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио</verse>
				<verse number="2">све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао.</verse>
				<verse number="3">Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.</verse>
				<verse number="4">И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене.</verse>
				<verse number="5">Јер, Јован је крстио водом, а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«</verse>
				<verse number="6">Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«</verse>
				<verse number="7">А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац.</verse>
				<verse number="8">Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«</verse>
				<verse number="9">И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа.</verse>
				<verse number="10">Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.</verse>
				<verse number="11">»Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«</verse>
				<verse number="12">Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода.</verse>
				<verse number="13">Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев.</verse>
				<verse number="14">Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.</verse>
				<verse number="15">Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече:</verse>
				<verse number="16">»Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса.</verse>
				<verse number="17">А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«</verse>
				<verse number="18">(Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула.</verse>
				<verse number="19">То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.)</verse>
				<verse number="20">»Јер, записано је у Књизи псалама: ‚Нека му опусти кућа и не било никог да у њој станује‘ и: ‚Нека његову службу преузме други.‘</verse>
				<verse number="21">»Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао</verse>
				<verse number="22">– почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«</verse>
				<verse number="23">Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију,</verse>
				<verse number="24">па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао</verse>
				<verse number="25">да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.«</verse>
				<verse number="26">Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту.</verse>
				<verse number="2">Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели.</verse>
				<verse number="3">Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих.</verse>
				<verse number="4">И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.</verse>
				<verse number="5">А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом.</verse>
				<verse number="6">Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.</verse>
				<verse number="7">Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?</verse>
				<verse number="8">Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја?</verse>
				<verse number="9">Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,</verse>
				<verse number="10">Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,</verse>
				<verse number="11">Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«</verse>
				<verse number="12">И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«</verse>
				<verse number="13">А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«</verse>
				<verse number="14">Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:</verse>
				<verse number="15">Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро.</verse>
				<verse number="16">Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:</verse>
				<verse number="17">‚У последње дане, каже Бог, излићу свога Духа на све људе, и ваши синови и кћери ће пророковати, и ваши младићи имаће виђења, и ваши старци ће сањати снове.</verse>
				<verse number="18">А и на своје слуге и слушкиње излићу тих дана свога Духа, и они ће пророковати.</verse>
				<verse number="19">Показаћу чуда горе на небу и знамења доле на земљи, крв, огањ и стубове дима.</verse>
				<verse number="20">Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв пре него што дође велики и славни Дан Господњи.</verse>
				<verse number="21">И свако ко призове име Господње, биће спасен.‘</verse>
				<verse number="22">»Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама –</verse>
				<verse number="23">њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст.</verse>
				<verse number="24">Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.</verse>
				<verse number="25">Давид, наиме, каже за њега: ‚Стално сам гледао Господа пред собом; јер ми је здесна, нећу се пољуљати.</verse>
				<verse number="26">Зато ми је срце весело и језик кличе од радости; чак ће ми и тело почивати у нади,</verse>
				<verse number="27">јер ми душу нећеш оставити у Подземљу ни дозволити да Светац твој иструне.</verse>
				<verse number="28">Показао си ми путеве живота, лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘</verse>
				<verse number="29">»Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег.</verse>
				<verse number="30">Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо,</verse>
				<verse number="31">гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу: ‚није остављен у Подземљу нити му је тело иструнуло.‘</verse>
				<verse number="32">Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.</verse>
				<verse number="33">Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате.</verse>
				<verse number="34">Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже: ‚Рече Господ моме Господу: седи ми здесна</verse>
				<verse number="35">док од твојих непријатеља не начиним подножје за твоје ноге.‘</verse>
				<verse number="36">»Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«</verse>
				<verse number="37">Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«</verse>
				<verse number="38">А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.</verse>
				<verse number="39">Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«</verse>
				<verse number="40">И још их је многим другим речима опомињао и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«</verse>
				<verse number="41">Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.</verse>
				<verse number="42">Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.</verse>
				<verse number="43">Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења.</verse>
				<verse number="44">А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко.</verse>
				<verse number="45">Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно.</verse>
				<verse number="46">Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца.</verse>
				<verse number="47">Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне,</verse>
				<verse number="2">неки људи пронеше човека који је био хром од рођења. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм.</verse>
				<verse number="3">Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.</verse>
				<verse number="4">Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«</verse>
				<verse number="5">И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.</verse>
				<verse number="6">А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«</verse>
				<verse number="7">И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше,</verse>
				<verse number="8">па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога.</verse>
				<verse number="9">Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога,</verse>
				<verse number="10">и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.</verse>
				<verse number="11">Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.</verse>
				<verse number="12">Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода?</verse>
				<verse number="13">Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи.</verse>
				<verse number="14">Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу.</verse>
				<verse number="15">Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци.</verse>
				<verse number="16">Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.</verse>
				<verse number="17">»Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари.</verse>
				<verse number="18">Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати.</verse>
				<verse number="19">Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси,</verse>
				<verse number="20">да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса.</verse>
				<verse number="21">Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка.</verse>
				<verse number="22">Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже.</verse>
				<verse number="23">А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘</verse>
				<verse number="24">»И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане.</verse>
				<verse number="25">Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘</verse>
				<verse number="26">Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји.</verse>
				<verse number="2">Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих,</verse>
				<verse number="3">па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече.</verse>
				<verse number="4">Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.</verse>
				<verse number="5">Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона,</verse>
				<verse number="6">првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице.</verse>
				<verse number="7">Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«</verse>
				<verse number="8">Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа!</verse>
				<verse number="9">Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен,</verse>
				<verse number="10">онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих.</verse>
				<verse number="11">Он је »‚камен који сте ви градитељи одбацили, који постаде камен угаони.‘</verse>
				<verse number="12">И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«</verse>
				<verse number="13">Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом,</verse>
				<verse number="14">али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре.</verse>
				<verse number="15">Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају,</verse>
				<verse number="16">говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи.</verse>
				<verse number="17">Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«</verse>
				<verse number="18">Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.</verse>
				<verse number="19">Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога?</verse>
				<verse number="20">Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«</verse>
				<verse number="21">А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило.</verse>
				<verse number="22">Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.</verse>
				<verse number="23">Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине.</verse>
				<verse number="24">Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,</verse>
				<verse number="25">рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: ‚Зашто се незнабошци буне, а народи узалуд завере кују?</verse>
				<verse number="26">‚Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘</verse>
				<verse number="27">Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао,</verse>
				<verse number="28">да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди.</verse>
				<verse number="29">Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу.</verse>
				<verse number="30">Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«</verse>
				<verse number="31">Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.</verse>
				<verse number="32">Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.</verse>
				<verse number="33">Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.</verse>
				<verse number="34">Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,</verse>
				<verse number="35">па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.</verse>
				<verse number="36">И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« –</verse>
				<verse number="37">продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање,</verse>
				<verse number="2">па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.</verse>
				<verse number="3">Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље?</verse>
				<verse number="4">Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«</verse>
				<verse number="5">Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули.</verse>
				<verse number="6">Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.</verse>
				<verse number="7">После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.</verse>
				<verse number="8">Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?« »Да«, одговори она, »за толико.«</verse>
				<verse number="9">»Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«</verse>
				<verse number="10">И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа.</verse>
				<verse number="11">А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.</verse>
				<verse number="12">Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему.</verse>
				<verse number="13">Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио.</verse>
				<verse number="14">Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи,</verse>
				<verse number="15">па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих.</verse>
				<verse number="16">А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.</verse>
				<verse number="17">Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу,</verse>
				<verse number="18">па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.</verse>
				<verse number="19">Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече:</verse>
				<verse number="20">»Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«</verse>
				<verse number="21">И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ. Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.</verse>
				<verse number="22">Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише:</verse>
				<verse number="23">»Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«</verse>
				<verse number="24">Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.</verse>
				<verse number="25">Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«</verse>
				<verse number="26">Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.</verse>
				<verse number="27">Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.</verse>
				<verse number="28">»Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«</verse>
				<verse number="29">Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима.</verse>
				<verse number="30">Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво.</verse>
				<verse number="31">Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ.</verse>
				<verse number="32">И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«</verse>
				<verse number="33">Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.</verse>
				<verse number="34">Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље,</verse>
				<verse number="35">па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима.</verse>
				<verse number="36">Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа.</verse>
				<verse number="37">После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле.</verse>
				<verse number="38">Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен.</verse>
				<verse number="39">Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.« И они га послушаше.</verse>
				<verse number="40">Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише.</verse>
				<verse number="41">А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име.</verse>
				<verse number="42">И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.</verse>
				<verse number="2">Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза.</verse>
				<verse number="3">Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност,</verse>
				<verse number="4">а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«</verse>
				<verse number="5">Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије.</verse>
				<verse number="6">Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.</verse>
				<verse number="7">Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.</verse>
				<verse number="8">А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом.</verse>
				<verse number="9">Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном.</verse>
				<verse number="10">А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио,</verse>
				<verse number="11">наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«</verse>
				<verse number="12">Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион.</verse>
				<verse number="13">А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона.</verse>
				<verse number="14">Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«</verse>
				<verse number="15">А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«</verse>
				<verse number="2">А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану,</verse>
				<verse number="3">и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘</verse>
				<verse number="4">»И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите.</verse>
				<verse number="5">Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце.</verse>
				<verse number="6">Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година.</verse>
				<verse number="7">Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘</verse>
				<verse number="8">Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.</verse>
				<verse number="9">»А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим</verse>
				<verse number="10">и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором.</verse>
				<verse number="11">Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране.</verse>
				<verse number="12">Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут.</verse>
				<verse number="13">А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло.</verse>
				<verse number="14">После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа –</verse>
				<verse number="15">и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци,</verse>
				<verse number="16">па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.</verse>
				<verse number="17">»Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се</verse>
				<verse number="18">док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа.</verse>
				<verse number="19">Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.</verse>
				<verse number="20">»У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући,</verse>
				<verse number="21">а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина.</verse>
				<verse number="22">Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.</verse>
				<verse number="23">»Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце.</verse>
				<verse number="24">И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина.</verse>
				<verse number="25">Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.</verse>
				<verse number="26">»Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘</verse>
				<verse number="27">»Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама?</verse>
				<verse number="28">Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘</verse>
				<verse number="29">Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.</verse>
				<verse number="30">»После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе.</verse>
				<verse number="31">Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас:</verse>
				<verse number="32">‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.</verse>
				<verse number="33">»Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.</verse>
				<verse number="34">Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘</verse>
				<verse number="35">»Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ.</verse>
				<verse number="36">И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.</verse>
				<verse number="37">»То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘</verse>
				<verse number="38">То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама.</verse>
				<verse number="39">Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту.</verse>
				<verse number="40">‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘</verse>
				<verse number="41">И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку.</verse>
				<verse number="42">Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама, као што је записано у Књизи пророкâ: »‚Да ли си ми приносио клане и житне жртве четрдесет година у пустињи, народе Израелов?</verse>
				<verse number="43">Носили сте шатор Молохов и звезду вашег бога Рефана, идоле које сте направили да им се клањате! Зато ћу вас у изгнанство послати‘, даље од Вавилона.</verse>
				<verse number="44">»Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео.</verse>
				<verse number="45">Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида,</verse>
				<verse number="46">који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог,</verse>
				<verse number="47">али му је тек Соломон саградио Дом.</verse>
				<verse number="48">»Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:</verse>
				<verse number="49">»‚Небо ми је престо, а земља подножје мојим ногама. Какву ћете ми кућу саградити, говори Господ, или где је место мога починка?</verse>
				<verse number="50">Зар није моја рука све ово начинила?‘</verse>
				<verse number="51">»Ви тврдоглави и непокорни! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци!</verse>
				<verse number="52">Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви,</verse>
				<verse number="53">који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«</verse>
				<verse number="54">Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.</verse>
				<verse number="55">А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна,</verse>
				<verse number="56">па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«</verse>
				<verse number="57">Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега.</verse>
				<verse number="58">Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.</verse>
				<verse number="59">Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«</verse>
				<verse number="60">Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!« И када је то рекао, умре.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">А Савле је одобравао његово убиство. Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима.</verse>
				<verse number="2">Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише.</verse>
				<verse number="3">А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.</verse>
				<verse number="4">Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли.</verse>
				<verse number="5">Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа.</verse>
				<verse number="6">Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио.</verse>
				<verse number="7">Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми.</verse>
				<verse number="8">И настаде велика радост у том граду.</verse>
				<verse number="9">А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик,</verse>
				<verse number="10">и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«</verse>
				<verse number="11">А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем.</verse>
				<verse number="12">Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.</verse>
				<verse number="13">Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.</verse>
				<verse number="14">Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована.</verse>
				<verse number="15">Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа,</verse>
				<verse number="16">који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="17">Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.</verse>
				<verse number="18">Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи:</verse>
				<verse number="19">»Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«</verse>
				<verse number="20">А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем!</verse>
				<verse number="21">Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом.</verse>
				<verse number="22">Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао.</verse>
				<verse number="23">Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«</verse>
				<verse number="24">Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«</verse>
				<verse number="25">А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.</verse>
				<verse number="26">Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«</verse>
				<verse number="27">И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу,</verse>
				<verse number="28">па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.</verse>
				<verse number="29">Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«</verse>
				<verse number="30">Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«</verse>
				<verse number="31">»Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.</verse>
				<verse number="32">А одломак из Писма који је читао био је овај: »Одвели су га као овцу на клање. И као што је јагње немо пред оним ко га стриже, тако ни он не отвори своја уста.</verse>
				<verse number="33">У његовом понижењу правду му ускратише. Ко може да опише његове потомке? Јер, живот му је узет са земље.«</verse>
				<verse number="34">»Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«</verse>
				<verse number="35">Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.</verse>
				<verse number="36">И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?«</verse>
				<verse number="37"></verse>
				<verse number="38">Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти.</verse>
				<verse number="39">А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.</verse>
				<verse number="40">Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">А Савле, и даље силно обузет жељом да прети Господњим ученицима и да их убија, оде првосвештенику</verse>
				<verse number="2">и замоли га за писма синагогама у Дамаску, да би, ако тамо нађе следбенике овога Пута, мушкарце или жене, могао у оковима да их доведе у Јерусалим.</verse>
				<verse number="3">Када је, путујући, стигао већ близу Дамаска, изненада га обасја светлост са неба.</verse>
				<verse number="4">Он паде на земљу и зачу глас како му говори: »Савле, Савле, зашто ме прогониш?«</verse>
				<verse number="5">А он упита: »Ко си ти, Господе?« »Ја сам Исус, кога ти прогониш«, рече му.</verse>
				<verse number="6">»Него, устани и уђи у град, и биће ти речено шта треба да учиниш.«</verse>
				<verse number="7">А његови сапутници су стајали неми, јер су чули глас, али никог нису видели.</verse>
				<verse number="8">Тада се Савле подиже са земље, али, када је отворио очи, није могао да види. Зато га узеше за руку и уведоше у Дамаск.</verse>
				<verse number="9">Три дана није видео, а није ни јео ни пио.</verse>
				<verse number="10">А у Дамаску је био неки ученик по имену Ананија. Господ му у виђењу рече: »Ананија!« А он одговори: »Молим, Господе?«</verse>
				<verse number="11">»Устани«, рече му Господ, »па иди у улицу која се зове Права и у Јудиној кући потражи Таршанина по имену Савле. Јер, ено га, моли се,</verse>
				<verse number="12">а у виђењу је видео човека по имену Ананија како улази и полаже своје руке на њега да прогледа.«</verse>
				<verse number="13">»Господе«, одговори Ананија, »од многих сам чуо о том човеку, колико је зла учинио твојим светима у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="14">А и овде има овлашћење првосвештеникâ да окује све који призивају твоје име.«</verse>
				<verse number="15">Али Господ му рече: »Иди, јер тај човек је моје изабрано оруђе да изнесе моје име пред незнабошце, пред цареве и пред Израелце.</verse>
				<verse number="16">Ја ћу му показати колико треба да претрпи за моје име.«</verse>
				<verse number="17">И Ананија оде до оне куће и уђе, па положи руке на Савла, говорећи: »Брате Савле, послао ме Господ – Исус, који ти се показао на твом путу овамо – да прогледаш и да се испуниш Светим Духом.«</verse>
				<verse number="18">И одмах нешто као крљушт спаде с његових очију, и он прогледа, па устаде и крсти се.</verse>
				<verse number="19">Онда је јео и повратио снагу. У Дамаску је провео неколико дана с ученицима</verse>
				<verse number="20">и одмах је по синагогама проповедао да је Исус Син Божији.</verse>
				<verse number="21">И сви који су га чули, били су запањени. »Зар ово није онај што је у Јерусалиму затирао оне који призивају Исусово име?« питали су. »И зар није и овамо дошао да их у оковима одведе првосвештеницима?«</verse>
				<verse number="22">А Савле је постајао све силнији и збуњивао је Јудеје који су живели у Дамаску, доказајући да Исус јесте Христос.</verse>
				<verse number="23">Када је прошло много дана, Јудеји се договорише да га убију,</verse>
				<verse number="24">али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију,</verse>
				<verse number="25">али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.</verse>
				<verse number="26">Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик.</verse>
				<verse number="27">Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име.</verse>
				<verse number="28">Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име.</verse>
				<verse number="29">Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију.</verse>
				<verse number="30">Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.</verse>
				<verse number="31">Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.</verse>
				<verse number="32">Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди.</verse>
				<verse number="33">Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.</verse>
				<verse number="34">»Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.« И он одмах устаде.</verse>
				<verse number="35">Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.</verse>
				<verse number="36">А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита – што значи »Дорка«. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу.</verse>
				<verse number="37">Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату.</verse>
				<verse number="38">Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«</verse>
				<verse number="39">И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима.</verse>
				<verse number="40">Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се. Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.« Она отвори очи, угледа Петра и седе.</verse>
				<verse number="41">Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.</verse>
				<verse number="42">То се разгласи по целој Јопи, па многи повероваше у Господа.</verse>
				<verse number="43">А Петар још неколико дана остаде у Јопи, код неког Симона кожара.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">У Кесарији је био неки човек по имену Корнилије, капетан чете која се звала Италијанска.</verse>
				<verse number="2">Побожан и богобојажљив, као и сви његови укућани, давао је многе милостиње народу и стално се молио Богу.</verse>
				<verse number="3">Једног дана око три сата после подне имао је виђење: јасно је видео Божијег анђела како улази к њему и каже: »Корнилије!«</verse>
				<verse number="4">Корнилије се, обузет страхом, загледа у њега, па рече: »Молим, Господе?« А он му рече: »Твоје молитве и милостиње уздигле су се до Бога као жртве подсетнице.</verse>
				<verse number="5">Сада пошаљи људе у Јопу да доведу Симона кога зову Петар.</verse>
				<verse number="6">Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«</verse>
				<verse number="7">Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен,</verse>
				<verse number="8">па им све исприча и посла их у Јопу.</verse>
				<verse number="9">Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли.</verse>
				<verse number="10">Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос.</verse>
				<verse number="11">Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу.</verse>
				<verse number="12">У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.</verse>
				<verse number="13">Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«</verse>
				<verse number="14">А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«</verse>
				<verse number="15">Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«</verse>
				<verse number="16">Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.</verse>
				<verse number="17">Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију,</verse>
				<verse number="18">позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.</verse>
				<verse number="19">Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица.</verse>
				<verse number="20">Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«</verse>
				<verse number="21">Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«</verse>
				<verse number="22">А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«</verse>
				<verse number="23">Тада их он позва да уђу и угости их. Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе.</verse>
				<verse number="24">Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље.</verse>
				<verse number="25">Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.</verse>
				<verse number="26">Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«</verse>
				<verse number="27">И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.</verse>
				<verse number="28">»Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим.</verse>
				<verse number="29">Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«</verse>
				<verse number="30">Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи</verse>
				<verse number="31">и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња.</verse>
				<verse number="32">Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘</verse>
				<verse number="33">Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«</verse>
				<verse number="34">Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко,</verse>
				<verse number="35">него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно.</verse>
				<verse number="36">Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.</verse>
				<verse number="37">»Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован –</verse>
				<verse number="38">како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.</verse>
				<verse number="39">»Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво,</verse>
				<verse number="40">а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже,</verse>
				<verse number="41">али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих.</verse>
				<verse number="42">Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима.</verse>
				<verse number="43">Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«</verse>
				<verse number="44">Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор.</verse>
				<verse number="45">Обрезани верници који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце,</verse>
				<verse number="46">јер су их чули како говоре језицима и величају Бога. Тада Петар рече:</verse>
				<verse number="47">»Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«</verse>
				<verse number="48">И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Апостоли и браћа у Јудеји сазнаше да су и незнабошци примили Божију реч,</verse>
				<verse number="2">па када је Петар дошао у Јерусалим, обрезани верници почеше да му пребацују</verse>
				<verse number="3">говорећи: »Ушао си у кућу необрезаних људи и јео с њима!«</verse>
				<verse number="4">Тада Петар поче да им говори и да им све по реду објашњава:</verse>
				<verse number="5">»Био сам у граду Јопи и молио се, и у заносу сам имао виђење. Видео сам како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта са неба и долази до мене.</verse>
				<verse number="6">Ја се загледах унутра и видех четвороношце, дивље звери, гмизавце и птице.</verse>
				<verse number="7">Онда зачух глас који ми рече: ‚Устани, Петре, кољи и једи!‘</verse>
				<verse number="8">»Али ја рекох: ‚Нипошто, Господе! Јер, никад ништа погано или нечисто није ушло у моја уста.‘</verse>
				<verse number="9">»Тада глас са неба проговори други пут: ‚Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!‘</verse>
				<verse number="10">»Ово се понови три пута, па све опет би повучено горе на небо.</verse>
				<verse number="11">И баш тада три човека која су ми послали из Кесарије стадоше пред кућу у којој сам био.</verse>
				<verse number="12">Дух ми рече да пођем с њима без оклевања. А са мном пођоше и ова шесторица браће, па уђосмо у кућу онога човека.</verse>
				<verse number="13">Он нам исприча да је видео анђела како стоји у његовој кући и говори: ‚Пошаљи у Јопу да доведу Симона кога зову Петар.</verse>
				<verse number="14">Он ће ти казати речи којима ћете се спасти ти и сви твоји укућани.‘</verse>
				<verse number="15">»Кад сам почео да говорим, Свети Дух сиђе на њих исто као на нас у почетку.</verse>
				<verse number="16">Тада се сетих шта је Господ рекао: ‚Јован је крстио водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.‘</verse>
				<verse number="17">Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«</verse>
				<verse number="18">Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и незнабошцима дао покајање које води у живот!«</verse>
				<verse number="19">А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима.</verse>
				<verse number="20">Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу.</verse>
				<verse number="21">Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.</verse>
				<verse number="22">Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију.</verse>
				<verse number="23">Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу,</verse>
				<verse number="24">јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.</verse>
				<verse number="25">Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла.</verse>
				<verse number="26">Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.</verse>
				<verse number="27">Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци.</verse>
				<verse number="28">Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине.</verse>
				<verse number="29">Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји.</verse>
				<verse number="30">Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">У то време цар Ирод поче да злоставља неке из Цркве.</verse>
				<verse number="2">Јакова, Јовановог брата, погуби мачем,</verse>
				<verse number="3">па кад је видео да је то Јудејима по вољи, ухвати и Петра. Било је то за време Празника бесквасног хлеба.</verse>
				<verse number="4">А када га је ухватио, баци га у тамницу, предавши га стражама – било их је четири са по четири војника у свакој – да га чувају, с намером да га после Пасхе изведе пред народ.</verse>
				<verse number="5">Тако су Петра чували у затвору, а Црква се свесрдно молила Богу за њега.</verse>
				<verse number="6">Те ноћи пре него што је Ирод хтео да га изведе пред народ, Петар је, везан двоструким ланцима, спавао између два војника, а стражари су пред вратима чували тамницу.</verse>
				<verse number="7">Одједном се појави Господњи анђео и у ћелији засја светлост. Анђео муну Петра у ребра и пробуди га, говорећи: »Брзо устани!« Петру спадоше ланци с руку,</verse>
				<verse number="8">а анђео му рече: »Опаши се и обуј сандале.« И он то учини. Онда му рече: »Огрни се огртачем и пођи за мном.«</verse>
				<verse number="9">Петар пође за њим напоље, али није знао да је то што анђео ради стварност, него је мислио да има виђење.</verse>
				<verse number="10">Када су прошли поред прве и друге страже, стигоше до гвоздене капије која води у град. Она им се сама отвори и они изађоше, а када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.</verse>
				<verse number="11">Тада Петар дође к себи и рече: »Сад знам да је Господ заиста послао свог анђела и избавио ме из Иродових руку и од свега што је јудејски народ очекивао.«</verse>
				<verse number="12">Када је то схватио, оде до куће Марије, мајке Јована званог Марко, где су се многи били окупили и молили се.</verse>
				<verse number="13">Он покуца на дворишну капију, а служавка по имену Рода дође да отвори.</verse>
				<verse number="14">Када је препознала Петров глас, од радости отрча у кућу, не отворивши му капију, и јави да Петар стоји пред капијом.</verse>
				<verse number="15">А они јој рекоше: »Ти си луда!« Како је она и даље тврдила да је тако, они рекоше: »То је његов анђео.«</verse>
				<verse number="16">А Петар је упорно куцао. Када су отворили капију и видели га, били су ван себе од чуда.</verse>
				<verse number="17">Он им руком даде знак да ћуте, па им описа како га је Господ извео из тамнице и рече: »О овоме обавестите Јакова и браћу.« Онда изађе и оде на друго место.</verse>
				<verse number="18">Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром.</verse>
				<verse number="19">Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.</verse>
				<verse number="20">А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.</verse>
				<verse number="21">Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.</verse>
				<verse number="22">Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«</verse>
				<verse number="23">Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.</verse>
				<verse number="24">А Божија реч је расла и ширила се.</verse>
				<verse number="25">Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.</verse>
				<verse number="2">Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«</verse>
				<verse number="3">Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.</verse>
				<verse number="4">А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар.</verse>
				<verse number="5">Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник.</verse>
				<verse number="6">Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус.</verse>
				<verse number="7">Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч.</verse>
				<verse number="8">Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.</verse>
				<verse number="9">Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече:</verse>
				<verse number="10">»Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње?</verse>
				<verse number="11">Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.« И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.</verse>
				<verse number="12">Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.</verse>
				<verse number="13">Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим,</verse>
				<verse number="14">а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.</verse>
				<verse number="15">После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«</verse>
				<verse number="16">Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте.</verse>
				<verse number="17">Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега.</verse>
				<verse number="18">Неких четрдесет година подносио их је у пустињи,</verse>
				<verse number="19">па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.</verse>
				<verse number="20">»После тога им је дао судије, све до пророка Самуила,</verse>
				<verse number="21">када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година.</verse>
				<verse number="22">Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘</verse>
				<verse number="23">»Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса.</verse>
				<verse number="24">Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење.</verse>
				<verse number="25">Када је Јован завршавао своје дело, рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘</verse>
				<verse number="26">»Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења.</verse>
				<verse number="27">Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе.</verse>
				<verse number="28">Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби.</verse>
				<verse number="29">Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб.</verse>
				<verse number="30">Али Бог га је васкрсао из мртвих</verse>
				<verse number="31">и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.</verse>
				<verse number="32">Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима</verse>
				<verse number="33">испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму: ‚Ти си мој Син, данас те родих.‘</verse>
				<verse number="34">А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако: ‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘</verse>
				<verse number="35">Тако и на другом месту каже: ‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘</verse>
				<verse number="36">Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је.</verse>
				<verse number="37">Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо.</verse>
				<verse number="38">Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом,</verse>
				<verse number="39">Исусом се оправдава свако ко верује.</verse>
				<verse number="40">Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:</verse>
				<verse number="41">‚Гледајте, подругљивци, чудите се и нестаните, јер у ваше дане учинићу дело, дело у које не бисте поверовали да вам га неко исприча.‘«</verse>
				<verse number="42">Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре.</verse>
				<verse number="43">Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.</verse>
				<verse number="44">Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч.</verse>
				<verse number="45">Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.</verse>
				<verse number="46">А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима.</verse>
				<verse number="47">Јер, овако нам је Господ заповедио: »‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце, да спасење пронесеш до крајева земље.‘«</verse>
				<verse number="48">Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше,</verse>
				<verse number="49">а Господња реч се прошири по целом том крају.</verse>
				<verse number="50">Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја.</verse>
				<verse number="51">Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум.</verse>
				<verse number="52">А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">У Иконијуму Павле и Варнава уђоше у јудејску синагогу и тамо су тако говорили да је поверовало силно мноштво Јудеја и Грка.</verse>
				<verse number="2">А Јудеји који нису поверовали подбунише и огорчише душе незнабожаца против браће.</verse>
				<verse number="3">Ипак, Павле и Варнава тамо остадоше дуго и смело су говорили о Господу, који је потврђивао Реч о својој милости дајући им да чине знамења и чуда.</verse>
				<verse number="4">Међу становницима града настаде подвојеност: једни су били на страни Јудеја, други на страни апостолâ.</verse>
				<verse number="5">Када су незнабошци и Јудеји, заједно са својим поглаварима, кренули да их злоставе и каменују,</verse>
				<verse number="6">они то дознаше, па побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,</verse>
				<verse number="7">па су тамо проповедали еванђеље.</verse>
				<verse number="8">А у Листри је седео један човек коме су ноге биле одузете; био је хром од рођења и никад није ходао.</verse>
				<verse number="9">Док је слушао Павла како говори, Павле га продорно погледа и виде да верује у излечење,</verse>
				<verse number="10">па веома гласно рече: »Осови се на ноге!« И човек скочи и прохода.</verse>
				<verse number="11">Када је народ видео шта је Павле учинио, повика на ликаонском: »Богови су постали слични људима и сишли к нама!«</verse>
				<verse number="12">Варнаву назваше Зевсом, а Павла Хермесом, пошто је он био главни говорник.</verse>
				<verse number="13">А свештеник Зевсовог храма, који се налазио одмах поред града, доведе бикове и донесе венце на градску капију, па хтеде с народом да им принесе жртву.</verse>
				<verse number="14">Када су апостоли Варнава и Павле чули за то, раздреше своју одећу, па улетеше међу народ, вичући:</verse>
				<verse number="15">»Људи, шта то радите? И ми смо само људи као и ви. Ми вам проповедамо еванђеље, да се од ових испразности окренете живоме Богу, који је створио небо, земљу и море, и све у њима.</verse>
				<verse number="16">Он је у прошлости пустио све народе да иду својим путем,</verse>
				<verse number="17">али вас ипак није оставио без сведочанства о себи: он вам чини добро, даје вам кишу са неба и родне године, обиље хране и радост у срцу.«</verse>
				<verse number="18">И једва су их овим речима одвратили да им не принесу жртву.</verse>
				<verse number="19">Али тада стигоше неки Јудеји из Антиохије и Иконијума и наговорише народ, па каменоваше Павла и одвукоше га ван града, мислећи да је мртав.</verse>
				<verse number="20">Када су се ученици окупили око њега, он устаде и уђе у град, а сутрадан с Варнавом оде у Дерву.</verse>
				<verse number="21">Пошто су објавили еванђеље у том граду и стекли много ученика, вратише се у Листру, Иконијум и Антиохију.</verse>
				<verse number="22">Учвршћујући душе ученика, храбрили су их да остану у вери и говорили да у Божије царство треба ући кроз многе невоље.</verse>
				<verse number="23">По црквама им поставише старешине и, уз молитву и пост, поверише их Господу, у кога су веровали.</verse>
				<verse number="24">Прошавши кроз Писидију, стигоше у Памфилију.</verse>
				<verse number="25">Када су објавили Реч у Перги, одоше у Аталију,</verse>
				<verse number="26">па оданде отпловише за Антиохију, где су били поверени Божијој милости за дело које су сада завршили.</verse>
				<verse number="27">Када су стигли, окупише цркву и известише о свему што је Бог учинио преко њих и како је и незнабошцима отворио врата вере.</verse>
				<verse number="28">Потом дуже време остадоше тамо с ученицима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«</verse>
				<verse number="2">Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама.</verse>
				<verse number="3">Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.</verse>
				<verse number="4">Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.</verse>
				<verse number="5">Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«</verse>
				<verse number="6">Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање.</verse>
				<verse number="7">Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују.</verse>
				<verse number="8">И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама</verse>
				<verse number="9">и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером.</verse>
				<verse number="10">Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо?</verse>
				<verse number="11">Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«</verse>
				<verse number="12">Тада сви заћуташе, па саслушаше Варнаву и Павла, који испричаше која је све знамења и чуда Бог преко њих учинио међу незнабошцима.</verse>
				<verse number="13">Када су они завршили, Јаков рече: »Браћо, саслушајте ме.</verse>
				<verse number="14">Симон је описао како се Бог побринуо да између незнабожаца изабере народ за себе.</verse>
				<verse number="15">А с тим у складу су и речи пророка – као што је записано:</verse>
				<verse number="16">‚После овога ћу се вратити и поново подићи пали шатор Давидов; из рушевина ћу га подићи и обновити</verse>
				<verse number="17">да Господа потраже преостали људи и сви незнабошци који носе моје име, говори Господ, који то чини,‘</verse>
				<verse number="18">‚а познато је од давнина.‘</verse>
				<verse number="19">»Стога сматрам да не треба да отежавамо онима који се из незнабоштва окрећу Богу,</verse>
				<verse number="20">него да им се поручи да се уздржавају од хране опогањене идолима, од блуда, од меса удављених животиња и од крви.</verse>
				<verse number="21">Јер, Мојсије има своје проповеднике у сваком граду још од најранијих времена и сваке суботе се чита у синагогама.«</verse>
				<verse number="22">Тада апостоли и старешине са целом црквом одлучише да између себе изаберу људе које ће са Павлом и Варнавом послати у Антиохију. Тако изабраше Јуду званог Варсава и Силу, водеће људе међу браћом,</verse>
				<verse number="23">па по њима послаше ово писмо: »Апостоли и старешине, браћа, браћи из незнабоштва у Антиохији, Сирији и Киликији, поздрав.</verse>
				<verse number="24">Пошто смо чули да су неки од нас дошли, без наше заповести, и збунили вас речима и узнемирили вашу душу,</verse>
				<verse number="25">једнодушно смо одлучили да изаберемо неке људе и да вам их пошаљемо с нашим драгима Варнавом и Павлом,</verse>
				<verse number="26">људима који су своје животе ставили на коцку за име нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="27">Стога шаљемо Јуду и Силу, а они ће вас о овом и усмено обавестити.</verse>
				<verse number="28">Одлучили смо, Свети Дух и ми, да вас не оптерећујемо ничим више поврх ових неопходних ствари:</verse>
				<verse number="29">да се уздржавате од хране жртвоване идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда. Ако се будете чували свега овога, добро ћете чинити. Остајте здраво.«</verse>
				<verse number="30">Тако их, дакле, испратише на пут, и они одоше у Антиохију. Окупише све и предадоше им писмо.</verse>
				<verse number="31">Када су га људи прочитали, обрадоваше се охрабрењу,</verse>
				<verse number="32">а Јуда и Сила, који су и сами били пророци, многим речима охрабрише и учврстише браћу.</verse>
				<verse number="33">Пошто су тамо провели неко време, браћа их у миру испратише онима који су их послали.</verse>
				<verse number="34"></verse>
				<verse number="35">Павле и Варнава остадоше у Антиохији, учећи народ и са многим другима проповедајући Господњу реч.</verse>
				<verse number="36">После неког времена Павле рече Варнави: »Хајде да се вратимо и обиђемо браћу у свим градовима где смо проповедали Господњу реч, да видимо како су.«</verse>
				<verse number="37">Варнава је хтео да са собом поведу и Јована званог Марко,</verse>
				<verse number="38">али Павле је мислио да је боље да не воде онога који их је напустио у Памфилији и није с њима наставио дело.</verse>
				<verse number="39">Тако дође до толико оштре размирице да се раздвојише један од другог: Варнава узе Марка и отплови за Кипар,</verse>
				<verse number="40">а Павле изабра Силу и оде, пошто су га браћа поверила Господњој милости.</verse>
				<verse number="41">Ишао је по Сирији и Киликији и учвршћивао цркве.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Тако Павле стиже у Дерву, па у Листру, где је живео ученик по имену Тимотеј. Он је био син Јудејке, вернице, а отац му је био Грк.</verse>
				<verse number="2">О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконијуму.</verse>
				<verse number="3">Павле хтеде да он путује с њим, па узе и обреза га због Јудеја који су живели у оним местима, јер су сви знали да му је отац Грк.</verse>
				<verse number="4">Путујући од града до града, предавали су одлуке које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму да их се људи придржавају.</verse>
				<verse number="5">Тако су се цркве учвршћивале у вери и њихов број је свакодневно растао.</verse>
				<verse number="6">Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији.</verse>
				<verse number="7">Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде.</verse>
				<verse number="8">Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.</verse>
				<verse number="9">Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«</verse>
				<verse number="10">Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.</verse>
				<verse number="11">Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља,</verse>
				<verse number="12">па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана,</verse>
				<verse number="13">а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама.</verse>
				<verse number="14">А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.</verse>
				<verse number="15">А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.« И наговори нас.</verse>
				<verse number="16">Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.</verse>
				<verse number="17">Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«</verse>
				<verse number="18">Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!« И он истог часа изађе.</verse>
				<verse number="19">Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре.</verse>
				<verse number="20">Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји</verse>
				<verse number="21">и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«</verse>
				<verse number="22">Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају.</verse>
				<verse number="23">Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува.</verse>
				<verse number="24">Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.</verse>
				<verse number="25">Око поноћи, Павле и Сила су се молили и певали хвалоспеве Богу, а затвореници су их слушали.</verse>
				<verse number="26">Одједном настаде толико силан земљотрес да су се и затворски темељи пољуљали. Одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.</verse>
				<verse number="27">Тамничар се пробуди, па, кад је видео да су врата тамнице отворена, потеже мач да се убије, мислећи да су затвореници побегли.</verse>
				<verse number="28">Али Павле га из свега гласа позва, рекавши: »Не чини себи зла! Сви смо овде!«</verse>
				<verse number="29">Тада тамничар затражи светлост, па улете унутра и, дрхтећи од страха, баци се ничице пред Павла и Силу.</verse>
				<verse number="30">Онда их изведе напоље и рече: »Господо, шта треба да учиним да се спасем?«</verse>
				<verse number="31">А они му одговорише: »Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се и ти и твоји укућани.«</verse>
				<verse number="32">И објавише Господњу реч њему и свима у његовој кући.</verse>
				<verse number="33">Он их, у тај исти ноћни сат, узе и опра им ране, а одмах потом крсти се он и сви његови.</verse>
				<verse number="34">Онда их уведе у кућу и изнесе им да једу, радујући се са свом својом породицом што је поверовао у Бога.</verse>
				<verse number="35">Када је свануло, претори послаше тамничару ликторе с наредбом: »Ослободи оне људе.«</verse>
				<verse number="36">Тамничар о томе обавести Павла, рекавши: »Претори су поручили да вас ослободим. Зато сада изађите и идите у миру.«</verse>
				<verse number="37">Али Павле им рече: »Истукли су нас јавно, без пресуде, иако смо римски грађани, и бацили нас у тамницу, а сад хоће да нас тајно избаце! Не! Него, нека они сами дођу и изведу нас.«</verse>
				<verse number="38">Ликтори пренеше ове речи преторима, који се, када су чули да су Павле и Сила римски грађани, уплашише,</verse>
				<verse number="39">па дођоше, извинише се и изведоше их, молећи их да оду из града.</verse>
				<verse number="40">По изласку из тамнице, Павле и Сила одоше к Лидији, видеше се с браћом, охрабрише их, па одоше оданде.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Када су прошли кроз Амфипољ и Аполонију, стигоше у Солун, где је била јудејска синагога.</verse>
				<verse number="2">Павле, по свом обичају, уђе к њима, па је три суботе с њима расправљао о Писмима,</verse>
				<verse number="3">објашњавајући и доказајући: »Требало је да Христос страда и да васкрсне из мртвих. А тај Христос је Исус кога вам ја објављујем.«</verse>
				<verse number="4">Неки од њих су били уверени, па се придружише Павлу и Сили, а тако и много побожних Грка и немали број угледних жена.</verse>
				<verse number="5">Али Јудеје обузе завист, па покупише неке зликовце с трга, окупише светину и изазваше метеж у граду. Онда навалише на Јасонову кућу, тражећи Павла и Силу да их изведу пред народ.</verse>
				<verse number="6">А кад их нису нашли, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске поглаваре, вичући: »И овамо су дошли они који су узбунили цео свет,</verse>
				<verse number="7">а Јасон их је примио у своју кућу! Сви они раде против царевих уредби, јер говоре да постоји други цар – Исус!«</verse>
				<verse number="8">Када су народ и градски поглавари то чули, узнемирише се,</verse>
				<verse number="9">па их ослободише тек када су од Јасона и осталих узели залог.</verse>
				<verse number="10">Чим је пала ноћ, браћа послаше Павла и Силу у Верију. Када су стигли онамо, уђоше у јудејску синагогу.</verse>
				<verse number="11">Тамо су људи били племенитији од оних у Солуну, па веома спремно прихватише Реч. Свакодневно су истраживали Писма да виде да ли је тако.</verse>
				<verse number="12">И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.</verse>
				<verse number="13">Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ.</verse>
				<verse number="14">Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији.</verse>
				<verse number="15">Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.</verse>
				<verse number="16">Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола.</verse>
				<verse number="17">Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли.</verse>
				<verse number="18">Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици. Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?« А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.</verse>
				<verse number="19">Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш?</verse>
				<verse number="20">Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«</verse>
				<verse number="21">А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.</verse>
				<verse number="22">Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни.</verse>
				<verse number="23">Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу***. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.</verse>
				<verse number="24">»Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком,</verse>
				<verse number="25">нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго.</verse>
				<verse number="26">Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања,</verse>
				<verse number="27">да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас.</verse>
				<verse number="28">‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘</verse>
				<verse number="29">»Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште.</verse>
				<verse number="30">Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају,</verse>
				<verse number="31">пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«</verse>
				<verse number="32">Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«</verse>
				<verse number="33">Тако Павле оде од њих.</verse>
				<verse number="34">Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После тога Павле оде из Атине у Коринт.</verse>
				<verse number="2">Тамо нађе неког Јудејина по имену Акила, који је био родом из Понта, а недавно је био стигао из Италије са својом женом Прискилом, пошто је Клаудије издао наредбу да сви Јудеји напусте Рим. Павле оде к њима,</verse>
				<verse number="3">а пошто су се бавили истим занатом као и он – израдом шатора – остаде да ради с њима.</verse>
				<verse number="4">А сваке суботе је расправљао у синагоги, уверавајући Јудеје и Грке.</verse>
				<verse number="5">Када су Сила и Тимотеј стигли из Македоније, Павле се посвети само Речи, сведочећи Јудејима да Исус јесте Христос.</verse>
				<verse number="6">Али, пошто су му се противили и вређали га, он отресе своју одећу и рече им: »Ваша крв на ваше главе! Ја сам чист. Од сада идем незнабошцима.«</verse>
				<verse number="7">И оде оданде, па уђе у кућу једног побожног човека по имену Титије Јуст, чија је кућа била одмах до синагоге.</verse>
				<verse number="8">Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим својим укућанима. А повероваше и крстише се и многи Коринћани који су га чули.</verse>
				<verse number="9">Једне ноћи Господ рече Павлу у виђењу: »Не бој се, него говори и немој да ућутиш.</verse>
				<verse number="10">Јер, ја сам с тобом и нико те неће напасти ни нанети ти зло, пошто имам много људи у овом граду.«</verse>
				<verse number="11">Тако је Павле тамо остао годину и по дана, учећи људе Божијој речи.</verse>
				<verse number="12">А када је Галион био проконзул Ахаје, Јудеји сложно навалише на Павла, па га изведоше пред суд,</verse>
				<verse number="13">говорећи: »Овај човек наговара људе да противно Закону славе Бога.«</verse>
				<verse number="14">Баш кад је Павле заустио да нешто каже, Галион рече Јудејима: »Да је овде у питању какав прекршај или злочин, имао бих разлога да вас саслушам, Јудеји.</verse>
				<verse number="15">Али, пошто су посреди спорења око речи, именâ и вашег закона, решите то сами; у томе нећу да будем судија.«</verse>
				<verse number="16">И истера их из суднице.</verse>
				<verse number="17">Тада они сви дохватише Состена, старешину синагоге, па почеше да га бију пред судом. А Галион за то није нимало марио.</verse>
				<verse number="18">Павле остаде тамо још неко време, а онда се опрости од браће, па са Прискилом и Акилом отплови за Сирију. У Кенхреји обрија главу, јер је учинио завет.</verse>
				<verse number="19">Када су стигли у Ефес, он их остави, па сâм уђе у синагогу и поче да расправља с Јудејима.</verse>
				<verse number="20">Они га замолише да остане још неко време, али он не пристаде,</verse>
				<verse number="21">него се опрости и рече: »Ако Бог хоће, вратићу вам се.« Онда отплови из Ефеса.</verse>
				<verse number="22">Када је стигао у Кесарију, оде горе и поздрави цркву, па отпутова у Антиохију.</verse>
				<verse number="23">Пошто је тамо провео неко време, оде оданде, па је од места до места ишао кроз галатијски крај и Фригију и учвршћивао све ученике.</verse>
				<verse number="24">А у Ефес стиже неки Јудејин по имену Аполос, учен човек и одличан познавалац Писама, родом из Александрије.</verse>
				<verse number="25">Био је поучен о Господњем путу и са великим жаром је говорио и тачно учио о Исусу, иако је знао само за Јованово крштење.</verse>
				<verse number="26">Он поче смело да говори у синагоги, па, када су га чули Прискила и Акила, поведоше га к себи и тачније му објаснише Божији пут.</verse>
				<verse number="27">Пошто је одлучио да пође у Ахају, браћа га охрабрише и написаше ученицима да га приме. Када је стигао, био је од велике помоћи онима који су по милости поверовали</verse>
				<verse number="28">јер је у јавним расправама надмоћно побијао Јудеје, доказајући кроз Писма да Исус јесте Христос.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз области у унутрашњости и стигао у Ефес. Тамо нађе неке ученике,</verse>
				<verse number="2">па их упита: »Јесте ли примили Светога Духа кад сте поверовали?« А они му одговорише: »Нисмо чак ни чули да постоји Свети Дух.«</verse>
				<verse number="3">»Којим сте се, дакле, крштењем крстили?« упита их. А они рекоше: »Јовановим крштењем.«</verse>
				<verse number="4">»Јован је крштавао покајничким крштењем«, рече им Павле. »Он је народу говорио да верују у онога који за њим долази, то јест у Исуса.«</verse>
				<verse number="5">Када су они то чули, крстише се у име Господа Исуса,</verse>
				<verse number="6">а када је Павле на њих положио руке, Свети Дух сиђе на њих и они почеше да говоре језицима и да пророкују.</verse>
				<verse number="7">Било их је укупно дванаестак.</verse>
				<verse number="8">Тада Павле уђе у синагогу и три месеца је смело говорио, уверљиво расправљајући о Божијем царству.</verse>
				<verse number="9">Али, како су неки од њих били тврдоглави и непокорни и пред свима оцрњивали Господњи пут, он оде од њих, одвојивши ученике, па је свакодневно расправљао у Тирановој школи.</verse>
				<verse number="10">То потраја две године, тако да су сви становници Азије – Јудеји и Грци – чули Господњу реч.</verse>
				<verse number="11">Бог је преко Павлових руку чинио необична чуда.</verse>
				<verse number="12">Тако су чак и марамице и кецеље које је он дотакао одношене болеснима, и они су били излечени од својих болести, а зли духови су излазили из њих.</verse>
				<verse number="13">А неки Јудеји који су путовали унаоколо и истеривали зле духове покушаше да на опседнуте призову име Господа Исуса, говорећи: »Заклињем вас Исусом кога проповеда Павле!«</verse>
				<verse number="14">(Ти који су то чинили били су седморица синова јудејског првосвештеника Скеве.)</verse>
				<verse number="15">Али зли дух им рече: »Исуса познајем, а и Павла знам, али ко сте ви?«</verse>
				<verse number="16">И човек у коме је био зао дух скочи на њих, па их све савлада и толико изудара да су из оне куће истрчали голи и израњављени.</verse>
				<verse number="17">То дознаше сви Јудеји и Грци који су живели у Ефесу и све их спопаде страх, па се име Господа Исуса још више величало.</verse>
				<verse number="18">Многи од оних који су поверовали долазили су и отворено признавали своја дела.</verse>
				<verse number="19">Неколико оних који су се бавили врачањем сакупише своје књиге и пред свима их спалише. Када су их проценили, нађоше да им је вредност била око педесет хиљада драхми.</verse>
				<verse number="20">Тако се Господњом снагом Реч ширила и јачала.</verse>
				<verse number="21">После ових догађаја, Павле у Духу одлучи да прође кроз Македонију и Ахају, а онда да оде у Јерусалим, па рече: »Пошто тамо проведем неко време, треба да видим и Рим.«</verse>
				<verse number="22">Онда посла двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, у Македонију, а он сâм још неко време остаде у Азији.</verse>
				<verse number="23">У то време настаде немала узбуна због Пута.</verse>
				<verse number="24">Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.</verse>
				<verse number="25">Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла.</verse>
				<verse number="26">Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама.</verse>
				<verse number="27">Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«</verse>
				<verse number="28">Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«</verse>
				<verse number="29">Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.</verse>
				<verse number="30">Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.</verse>
				<verse number="31">Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.</verse>
				<verse number="32">А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили.</verse>
				<verse number="33">Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом,</verse>
				<verse number="34">али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«</verse>
				<verse number="35">Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?</verse>
				<verse number="36">Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.</verse>
				<verse number="37">Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.</verse>
				<verse number="38">Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже.</verse>
				<verse number="39">А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.</verse>
				<verse number="40">Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«</verse>
				<verse number="41">И, када је то рекао, распусти скуп.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Када се метеж смирио, Павле посла по ученике, па се, охрабривши их, опрости од њих и отпутова у Македонију.</verse>
				<verse number="2">Пошто је прошао кроз ту област и многим речима охрабрио људе, стиже у Грчку,</verse>
				<verse number="3">где остаде три месеца. А Јудеји сковаше заверу против њега баш кад је хтео да отплови за Сирију, па он одлучи да се врати кроз Македонију.</verse>
				<verse number="4">Пратили су га Сопатер син Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије.</verse>
				<verse number="5">Они одоше напред, па су нас чекали у Троади.</verse>
				<verse number="6">Из Филипа испловисмо после Празника бесквасног хлеба и пет дана касније придружисмо им се у Троади, где остадосмо седам дана.</verse>
				<verse number="7">Првога дана седмице окуписмо се да ломимо хлеб, а Павле им је говорио. И пошто је намеравао да наредног дана отпутује, продужи да говори све до поноћи.</verse>
				<verse number="8">У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки.</verse>
				<verse number="9">А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.</verse>
				<verse number="10">Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«</verse>
				<verse number="11">Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова.</verse>
				<verse number="12">А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.</verse>
				<verse number="13">Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице.</verse>
				<verse number="14">Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину.</verse>
				<verse number="15">Оданде испловисмо сутрадан и стигосмо надомак Хиоса. Наредног дана препловисмо до Самоса, а дан касније пристадосмо у Милиту.</verse>
				<verse number="16">Павле је, наиме, био одлучио да заобиђе Ефес, да се не би задржао у Азији, пошто је журио да, ако буде могуће, стигне у Јерусалим до Педесетнице.</verse>
				<verse number="17">Из Милита посла у Ефес по старешине цркве,</verse>
				<verse number="18">а када су они стигли, рече им: »Ви знате како сам се понашао све време док сам био с вама, од првог дана кад сам стигао у Азију.</verse>
				<verse number="19">Служио сам Господу са свом понизношћу и у сузама и искушењима која су ме снашла због јудејских завера.</verse>
				<verse number="20">Нисам пропустио да вам објавим све што је за вас корисно и да вас учим јавно и по кућама.</verse>
				<verse number="21">Опомињао сам Јудеје и Грке да се окрену Богу и да верују у нашега Господа Исуса.</verse>
				<verse number="22">»Сада, ево, окован Духом, идем у Јерусалим, а шта ће ме тамо снаћи, не знам.</verse>
				<verse number="23">Само знам да ме у сваком граду Свети Дух опомиње и говори да ме чекају окови и невоље.</verse>
				<verse number="24">Али није ми нимало стало до живота, само да завршим своју трку и службу коју сам примио од Господа Исуса – да сведочим за еванђеље о Божијој милости.</verse>
				<verse number="25">»Сада, ево, знам да ми више никад ниједан од вас, међу којима сам боравио проповедајући Царство, неће видети лице.</verse>
				<verse number="26">Зато вам на данашњи дан изјављујем да нисам крив ни за чију смрт,</verse>
				<verse number="27">јер нисам пропустио да вам објавим сву Божију вољу.</verse>
				<verse number="28">Пазите на себе и на цело стадо којем вас је Свети Дух поставио за надгледнике. Напасајте Божију цркву, коју је он стекао својом крвљу.</verse>
				<verse number="29">Знам да ће се после мог одласка међу вас увући крвожедни вуци, који неће штедети стадо.</verse>
				<verse number="30">Чак ће се и међу вама самима наћи људи који ће искривљавати истину да би за собом повукли ученике.</verse>
				<verse number="31">Стога будно пазите! Сетите се да три године, ни ноћу ни дању, нисам престајао да, са сузама, уразумљујем свакога од вас.</verse>
				<verse number="32">»Сада вас поверавам Богу и Речи његове милости, која је у стању да вас изгради и да вам дâ наследство међу свима који су освештани.</verse>
				<verse number="33">Нисам жудео ни за чијим сребром, златом или одећом.</verse>
				<verse number="34">И сами знате да су ове моје руке служиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном.</verse>
				<verse number="35">Свиме што сам чинио показао сам вам да тако – мукотрпним радом – треба помагати слабима, сећајући се речи које је изрекао Господ Исус: ‚Већа је срећа давати него примати.‘«</verse>
				<verse number="36">И, када је то рекао, клекну и са свима њима се помоли.</verse>
				<verse number="37">Тада сви бризнуше у плач, па се бацише Павлу у загрљај и изљубише га.</verse>
				<verse number="38">Највише их је заболело оно када је рекао да му више никад неће видети лице. Онда га отпратише на лађу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару.</verse>
				<verse number="2">Тамо нађосмо лађу која иде до Феникије, па се укрцасмо и отпловисмо.</verse>
				<verse number="3">Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет.</verse>
				<verse number="4">Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим.</verse>
				<verse number="5">Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се.</verse>
				<verse number="6">Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.</verse>
				<verse number="7">Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих.</verse>
				<verse number="8">Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа Еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега.</verse>
				<verse number="9">А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.</verse>
				<verse number="10">Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав.</verse>
				<verse number="11">Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га незнабошцима у руке.‘«</verse>
				<verse number="12">Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.</verse>
				<verse number="13">Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«</verse>
				<verse number="14">Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«</verse>
				<verse number="15">После тога се спремисмо и одосмо у Јерусалим.</verse>
				<verse number="16">А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.</verse>
				<verse number="17">Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише.</verse>
				<verse number="18">Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине.</verse>
				<verse number="19">Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу незнабошцима.</verse>
				<verse number="20">Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона?</verse>
				<verse number="21">А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу незнабошцима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима.</verse>
				<verse number="22">Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао,</verse>
				<verse number="23">па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала.</verse>
				<verse number="24">Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону.</verse>
				<verse number="25">А што се тиче назнабожаца који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«</verse>
				<verse number="26">Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.</verse>
				<verse number="27">Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.</verse>
				<verse number="28">»Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«</verse>
				<verse number="29">Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.</verse>
				<verse number="30">Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише.</verse>
				<verse number="31">Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи.</verse>
				<verse number="32">Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.</verse>
				<verse number="33">Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио.</verse>
				<verse number="34">А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.</verse>
				<verse number="35">Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.</verse>
				<verse number="36">Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«</verse>
				<verse number="37">Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?« А овај рече: »Зар знаш грчки?</verse>
				<verse number="38">Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде сикарија?«</verse>
				<verse number="39">»Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«</verse>
				<verse number="40">Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на хебрејском језику и рече:</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">»Браћо и очеви, саслушајте сада моју одбрану.«</verse>
				<verse number="2">Када су чули да им се обраћа на хебрејском језику, они се још више утишаше. Он рече:</verse>
				<verse number="3">»Ја сам Јудејин, рођен у Тарсу у Киликији, али сам одрастао у овом граду. Код Гамалиилових ногу сам васпитан тачно по Закону праотаца. Ревносно сам служио Богу као и сви ви данас.</verse>
				<verse number="4">Следбенике овога Пута прогонио сам до смрти. Мушкарце и жене сам окивао и предавао у тамнице,</verse>
				<verse number="5">као што првосвештеник и све старешине могу да посведоче. Од њих сам добио писма за браћу у Дамаску, па сам пошао да оне који су тамо били доведем у Јерусалим у оковима да буду кажњени.«</verse>
				<verse number="6">»Али, док сам путовао и приближавао се Дамаску, око поднева силна светлост са неба изненада засја око мене.</verse>
				<verse number="7">»Падох на земљу и зачух глас како ми говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш?‘</verse>
				<verse number="8">»Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А он ми рече: ‚Ја сам Исус Назарећанин, кога ти прогониш.‘</verse>
				<verse number="9">»Моји сапутници су видели светлост, али нису чули глас онога који ми је говорио.</verse>
				<verse number="10">»‚Шта да учиним, Господе?‘ упитах. »А Господ ми рече: ‚Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да учиниш.‘</verse>
				<verse number="11">»Како нисам видео, због сјаја оне светлости, моји сапутници ме поведоше за руку, па тако уђох у Дамаск.</verse>
				<verse number="12">»А неки Ананија, човек побожан по Закону и веома угледан међу свим Јудејима који су тамо становали,</verse>
				<verse number="13">дође к мени, стаде поред мене и рече ми: ‚Брате Савле, прогледај!‘ И ја истог часа прогледах и видех га.</verse>
				<verse number="14">»Он рече: ‚Бог наших праотаца предодредио те је да упознаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста.</verse>
				<verse number="15">Јер, ти ћеш му пред свим људима бити сведок за оно што си видео и чуо.</verse>
				<verse number="16">А сад, шта чекаш? Устани и крсти се, и спери своје грехе, призивајући његово име.‘«</verse>
				<verse number="17">»Када сам се вратио у Јерусалим и молио се у Храму, падох у занос</verse>
				<verse number="18">и видех Господа. »‚Пожури‘, рече ми, ‚и одмах иди из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени.‘</verse>
				<verse number="19">»Ја рекох: ‚Господе, они знају да сам бацао у тамнице и тукао по синагогама оне који у тебе верују.</verse>
				<verse number="20">И када се проливала крв твога сведока Стефана, и ја сам тамо стајао, одобравајући и чувајући одећу оних који су га убијали.‘</verse>
				<verse number="21">»А он ми рече: ‚Хајде! Послаћу те далеко – незнабошцима.‘«</verse>
				<verse number="22">Слушали су га до ове речи, а онда повикаше: »Уклони таквога са земље! Не треба да живи!«</verse>
				<verse number="23">Док су они викали, витлали огртачима и бацали прашину у ваздух,</verse>
				<verse number="24">заповедник нареди да Павла одведу у касарну, избичују га и испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега.</verse>
				<verse number="25">Али, када су га полегли и везали каишевима, Павле упита капетана који је тамо стајао: »Зар смете да бичујете римског грађанина коме још није суђено?«</verse>
				<verse number="26">Када је капетан то чуо, приђе заповеднику и обавести га рекавши: »Шта то хоћеш да урадиш? Овај човек је римски грађанин.«</verse>
				<verse number="27">Заповедник приђе Павлу и упита: »Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?« »Јесам«, одговори Павле.</verse>
				<verse number="28">»Мене је стајало прилично новца да стекнем ово грађанство«, рече заповедник. А Павле одврати: »Ја сам се с њим и родио.«</verse>
				<verse number="29">И одмах од њега одступише они који су хтели да га испитају. А заповедник се уплаши када је сазнао да је Павле, кога је он везао, римски грађанин.</verse>
				<verse number="30">Сутрадан га заповедник ослободи, а пошто је хтео поуздано да сазна за шта га Јудеји оптужују, нареди првосвештеницима и целом Синедриону да се окупе, па доведе Павла и постави га пред њих.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="23">
				<verse number="1">Павле погледа у Синедрион, па рече: »Браћо, ја сам све до дана данашњег са потпуно чистом савешћу живео служећи Богу.«</verse>
				<verse number="2">На то првосвештеник Ананија нареди онима који су стајали до њега да Павла ударе по устима.</verse>
				<verse number="3">Тада му Павле рече: »Тебе ће ударити Бог, зиде окречени! И ти си сео овде да ми судиш по Закону, а противно Закону наређујеш да ме ударе!«</verse>
				<verse number="4">»Зар се усуђујеш да вређаш Божијег првосвештеника!« рекоше присутни.</verse>
				<verse number="5">А Павле рече: »Нисам знао, браћо, да је првосвештеник. Јер, записано је: ‚Не говори рђаво о поглавару свога народа.‘ «</verse>
				<verse number="6">Тада Павле, знајући да су неки од њих садукеји, а други фарисеји, повика у Синедриону: »Браћо, ја сам фарисеј, син фарисеја! Суди ми се због наде у васкрсење мртвих!«</verse>
				<verse number="7">И, када је то рекао, настаде препирка између фарисеја и садукеја, и окупљени се поделише.</verse>
				<verse number="8">Садукеји, наиме, говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји све то признају.</verse>
				<verse number="9">Диже се силна граја, а неки учитељи закона из фарисејске странке устадоше, па почеше жестоко да расправљају, говорећи: »Не налазимо да је овај човек учинио неко зло. Јер, шта ако му је говорио дух или анђео?«</verse>
				<verse number="10">Када се препирка веома заоштрила, заповедник се уплаши да ће Павла растргнути, па нареди да војници сиђу и да га на силу уклоне од њих и одведу у касарну.</verse>
				<verse number="11">Следеће ноћи Господ стаде пред Павла и рече: »Само храбро. Јер, како си о мени сведочио у Јерусалиму, тако треба да сведочиш и у Риму.«</verse>
				<verse number="12">Када је свануло, Јудеји сковаше заверу и заклеше се да неће ни јести ни пити док Павла не убију.</verse>
				<verse number="13">А оних који су сковали заверу било је више од четрдесет.</verse>
				<verse number="14">Они одоше првосвештенику и старешинама и рекоше: »Свечано смо се заклели да ништа не окусимо док не убијемо Павла.</verse>
				<verse number="15">Стога сада ви и Синедрион поднесите захтев заповеднику да вам га доведе, под изговором да бисте хтели тачније да испитате његов случај, а ми смо спремни да га убијемо пре него што стигне овамо.«</verse>
				<verse number="16">Али син Павлове сестре чу за ову заверу, па оде, уђе у касарну и то јави Павлу.</verse>
				<verse number="17">Павле позва к себи једног капетана и рече: »Одведи овог младића заповеднику, јер има о нечему да га обавести.«</verse>
				<verse number="18">Капетан га узе и одведе заповеднику и рече: »Затвореник Павле ме је позвао к себи и замолио ме да ти доведем овог младића, јер има о нечему да те обавести.«</verse>
				<verse number="19">Заповедник узе младића за руку, па га одведе на страну и упита: »О чему имаш да ме обавестиш?«</verse>
				<verse number="20">А он рече: »Јудеји су се договорили да те замоле да сутра доведеш Павла у Синедрион, под изговором да хоће тачније о њему да се распитају.</verse>
				<verse number="21">Ти, дакле, не дај да те они наговоре, јер више од четрдесет њих вреба на њега у заседи. Заклели су се да неће ни јести ни пити док га не убију. И већ сад су спремни, само чекају твој пристанак.«</verse>
				<verse number="22">Тада заповедник отпусти младића, наредивши му: »Ником не причај да си ме о овоме обавестио.«</verse>
				<verse number="23">Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас крену у Кесарију.</verse>
				<verse number="24">Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«</verse>
				<verse number="25">Потом написа писмо следеће садржине:</verse>
				<verse number="26">»Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.</verse>
				<verse number="27">Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин.</verse>
				<verse number="28">Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион.</verse>
				<verse number="29">Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу.</verse>
				<verse number="30">А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«</verse>
				<verse number="31">Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду.</verse>
				<verse number="32">Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну.</verse>
				<verse number="33">Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега.</verse>
				<verse number="34">Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине. Када је чуо да је из Киликије,</verse>
				<verse number="35">рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="24">
				<verse number="1">Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.</verse>
				<verse number="2">Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу,</verse>
				<verse number="3">и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо.</verse>
				<verse number="4">Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.</verse>
				<verse number="5">»Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте.</verse>
				<verse number="6">Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили.</verse>
				<verse number="7"></verse>
				<verse number="8">Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«</verse>
				<verse number="9">А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.</verse>
				<verse number="10">Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану.</verse>
				<verse number="11">Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу.</verse>
				<verse number="12">Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду</verse>
				<verse number="13">и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују.</verse>
				<verse number="14">Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима.</verse>
				<verse number="15">И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних.</verse>
				<verse number="16">Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.</verse>
				<verse number="17">»Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве.</verse>
				<verse number="18">Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу.</verse>
				<verse number="19">Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене.</verse>
				<verse number="20">Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом,</verse>
				<verse number="21">осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«</verse>
				<verse number="22">Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«</verse>
				<verse number="23">Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.</verse>
				<verse number="24">Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа,</verse>
				<verse number="25">али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«</verse>
				<verse number="26">Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је често позивао и разговарао с њим.</verse>
				<verse number="27">После две године, Феликса наследи Поркије Фест. А пошто је желео да угоди Јудејима, Феликс остави Павла у оковима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="25">
				<verse number="1">Три дана по свом доласку у покрајину, Фест оде из Кесарије у Јерусалим.</verse>
				<verse number="2">Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га</verse>
				<verse number="3">да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.</verse>
				<verse number="4">Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.</verse>
				<verse number="5">»Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«</verse>
				<verse number="6">Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла.</verse>
				<verse number="7">Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.</verse>
				<verse number="8">А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«</verse>
				<verse number="9">Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«</verse>
				<verse number="10">»Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш.</verse>
				<verse number="11">Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«</verse>
				<verse number="12">Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«</verse>
				<verse number="13">Неколико дана касније, у Кесарију стигоше цар Агрипа и Верника да поздраве Феста.</verse>
				<verse number="14">Пошто су се тамо задржали више дана, Фест изложи цару Павлов случај, говорећи: »Овде је неки човек кога је Феликс оставио као затвореника.</verse>
				<verse number="15">Кад сам био у Јерусалиму, оптужише га првосвештеници и јудејске старешине и затражише да буде осуђен.</verse>
				<verse number="16">Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе.</verse>
				<verse number="17">Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека.</verse>
				<verse number="18">Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао,</verse>
				<verse number="19">него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив.</verse>
				<verse number="20">Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то.</verse>
				<verse number="21">Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.«</verse>
				<verse number="22">Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.« А овај рече: »Чућеш га сутра.«</verse>
				<verse number="23">Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла.</verse>
				<verse number="24">Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи.</verse>
				<verse number="25">Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем.</verse>
				<verse number="26">Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем.</verse>
				<verse number="27">Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="26">
				<verse number="1">Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.« Павле испружи руку и поче своју одбрану:</verse>
				<verse number="2">»Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују,</verse>
				<verse number="3">поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.</verse>
				<verse number="4">»Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="5">Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере.</verse>
				<verse number="6">А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима</verse>
				<verse number="7">и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују.</verse>
				<verse number="8">Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?</verse>
				<verse number="9">»И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина.</verse>
				<verse number="10">Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан.</verse>
				<verse number="11">И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«</verse>
				<verse number="12">»Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск.</verse>
				<verse number="13">Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике.</verse>
				<verse number="14">Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘</verse>
				<verse number="15">»Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘ »А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш.</verse>
				<verse number="16">Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати.</verse>
				<verse number="17">Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем</verse>
				<verse number="18">да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘</verse>
				<verse number="19">»Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу,</verse>
				<verse number="20">него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.</verse>
				<verse number="21">»Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију.</verse>
				<verse number="22">Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити:</verse>
				<verse number="23">да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«</verse>
				<verse number="24">Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«</verse>
				<verse number="25">»Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим.</verse>
				<verse number="26">Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку.</verse>
				<verse number="27">Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«</verse>
				<verse number="28">Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«</verse>
				<verse number="29">»Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«</verse>
				<verse number="30">Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели,</verse>
				<verse number="31">па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«</verse>
				<verse number="32">А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="27">
				<verse number="1">Када је одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предадоше капетану Царске чете који се звао Јулије.</verse>
				<verse number="2">Укрцасмо се на једну адрамитску лађу која је ишла до местâ у азијском приморју и отпловисмо. А с нама је био и Аристарх, Македонац из Солуна.</verse>
				<verse number="3">Сутрадан пристадосмо у Сидону, а Јулије, који је човечно поступао с Павлом, допусти му да оде до својих пријатеља, да се ови побрину за његове потребе.</verse>
				<verse number="4">Када смо се одвезли оданде, запловисмо у заветрини Кипра, јер смо имали противан ветар.</verse>
				<verse number="5">Препловисмо море дуж обала Киликије и Памфилије и стигосмо у Миру Ликијску.</verse>
				<verse number="6">Тамо капетан нађе једну александријску лађу која је ишла за Италију, па нас укрца на њу.</verse>
				<verse number="7">Неколико дана смо пловили споро и једва се примакосмо Книду. Пошто нам ветар није допуштао да пристанемо, код Салмоне уђосмо у заветрину Крита,</verse>
				<verse number="8">па, пловећи дуж њега, на једвите јаде стигосмо до места званог Добра Пристаништа, близу којег је био град Ласеја.</verse>
				<verse number="9">Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.</verse>
				<verse number="10">»Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«</verse>
				<verse number="11">Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима.</verse>
				<verse number="12">Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.</verse>
				<verse number="13">Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита.</verse>
				<verse number="14">Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак,</verse>
				<verse number="15">захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи.</verse>
				<verse number="16">Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац.</verse>
				<verse number="17">Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.</verse>
				<verse number="18">Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар,</verse>
				<verse number="19">а трећег дана избацише бродску опрему.</verse>
				<verse number="20">Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти.</verse>
				<verse number="21">А већ дуго се није ни јело. Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету.</verse>
				<verse number="22">Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена.</verse>
				<verse number="23">Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим</verse>
				<verse number="24">и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘</verse>
				<verse number="25">Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено.</verse>
				<verse number="26">Само, треба да се насучемо на једно острво.«</verse>
				<verse number="27">Четрнаесте ноћи откако нас је носило по Адрији, морнари наслутише да је копно близу,</verse>
				<verse number="28">па бацише висак и измерише двадесет хвати дубине. Мало касније поново бацише висак и измерише петнаест хвати.</verse>
				<verse number="29">Плашећи се да не налетимо на гребене, спустише четири сидра са крме, једва чекајући да сване.</verse>
				<verse number="30">Када су, с намером да побегну, морнари спустили чамац у море, претварајући се да желе да спусте нека сидра с прамца,</verse>
				<verse number="31">Павле рече капетану и војницима: »Ако ови људи не остану на броду, ви се нећете спасти.«</verse>
				<verse number="32">Тада војници пресекоше ужад чамца и пустише га да падне.</verse>
				<verse number="33">Пред свануће, Павле поче све да их наговара да нешто поједу говорећи: »Данас је четрнаести дан како чекате у неизвесности, без јела, ништа не окусивши.</verse>
				<verse number="34">Сада вас молим да једете, јер је то за ваше спасење. А ниједном од вас неће пасти ни длака с главе.«</verse>
				<verse number="35">И то рекавши, узе хлеб и пред свима захвали Богу, па га изломи и поче да једе.</verse>
				<verse number="36">Сви се разведрише, па се и сами прихватише јела.</verse>
				<verse number="37">А на лађи је било укупно две стотине седамдесет шест људи.</verse>
				<verse number="38">Пошто су се најели, почеше да растерећују лађу бацајући жито у море.</verse>
				<verse number="39">Када је свануло, не препознаше копно, али угледаше једну увалу са пешчаном обалом, па одлучише, буде ли могуће, да на њу навезу лађу.</verse>
				<verse number="40">Одвезаше сидра и пустише их у море, а истовремено олабавише ужад на крмама. Онда предње једро разапеше према ветру и запловише ка обали,</verse>
				<verse number="41">али лађа налете на гребен и насука се. Прамац се заглави и остаде непокретан, а крма се ломила под силином таласа.</verse>
				<verse number="42">Тада војници хтедоше да побију затворенике, да неки не би отпливао и побегао.</verse>
				<verse number="43">Али капетан је хтео да спасе Павла, па осујети њихов наум. Он нареди да они који знају да пливају први скоче у море и изађу на обалу,</verse>
				<verse number="44">а остали на даскама или олупинама лађе. Тако сви безбедно стигоше на копно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="28">
				<verse number="1">Када смо се тако спасли, сазнасмо да се острво зове Малта.</verse>
				<verse number="2">Домороци нам исказаше необичну љубазност. Наложише ватру и све нас примише, јер је почела киша и било је хладно.</verse>
				<verse number="3">Павле накупи нарамак грана, али, док га је стављао на ватру, због врелине изађе змија и припи му се уз руку.</verse>
				<verse number="4">Када су домороци видели како му змија виси са руке, рекоше један другом: »Мора да је овај човек убица. Спасао се од мора, али Правда му не дâ да живи.«</verse>
				<verse number="5">Али Павле отресе животињу у ватру и ништа му није било.</verse>
				<verse number="6">А они су очекивали да ће да отекне или да ће одједном да падне мртав. Када су, после дугог чекања, видели да му се ништа необично није десило, променише мишљење, па почеше да говоре да је бог.</verse>
				<verse number="7">А у близини се налазило имање поглавара острва, који се звао Публије. Он нас прими у свој дом и три дана нас је љубазно гостио.</verse>
				<verse number="8">А Публијев отац је лежао, јер су га мучиле грозница и срдобоља. Павле уђе код њега, помоли се, па положи руке на њега и излечи га.</verse>
				<verse number="9">После тога почеше да долазе и други болесни са острва, и беху излечени.</verse>
				<verse number="10">Због тога нам указаше многе почасти, а кад смо одлазили, снабдеше нас оним што нам је било потребно.</verse>
				<verse number="11">Отпловили смо три месеца касније на једној александријској лађи која је презимила на острву, а заштитни знак су јој били Диоскури.</verse>
				<verse number="12">Стигосмо у Сиракузу, где остадосмо три дана.</verse>
				<verse number="13">Оданде испловисмо и стигосмо у Регијум. Сутрадан задува јужни ветар, па за два дана стигосмо у Путеоле.</verse>
				<verse number="14">Тамо нађосмо браћу, која нас замолише да код њих останемо седам дана. Тако стигосмо и у Рим.</verse>
				<verse number="15">Тамошња браћа сазнаше за наш долазак, па нам изађоше у сусрет све до Апијевог Трга и Три Крчме. Када их је Павле угледао, захвали Богу и охрабри се.</verse>
				<verse number="16">Када смо ушли у Рим, Павлу допустише да станује одвојено, са једним војником који га је чувао.</verse>
				<verse number="17">После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима.</verse>
				<verse number="18">Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт.</verse>
				<verse number="19">Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа.</verse>
				<verse number="20">То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«</verse>
				<verse number="21">»Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше.</verse>
				<verse number="22">Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«</verse>
				<verse number="23">Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса.</verse>
				<verse number="24">Његове речи уверише неке, али други не повероваше.</verse>
				<verse number="25">Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:</verse>
				<verse number="26">»‚Иди овом народу и реци: Слушаћете и слушати, али нећете разумети; гледаћете и гледати, али нећете видети.</verse>
				<verse number="27">Јер, отврднуло је срце овог народа, ушима једва чују и очи су затворили. Иначе би очима видели, ушима чули, срцем разумели и обратили се, и ја их излечио.‘</verse>
				<verse number="28">»Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.«</verse>
				<verse number="29"></verse>
				<verse number="30">Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили</verse>
				<verse number="31">и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="45">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље,</verse>
				<verse number="2">које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима,</verse>
				<verse number="3">еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак,</verse>
				<verse number="4">о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих.</verse>
				<verse number="5">Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све незнабошце,</verse>
				<verse number="6">међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.</verse>
				<verse number="7">Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети: милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="8">Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету.</verse>
				<verse number="9">Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам.</verse>
				<verse number="10">Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.</verse>
				<verse number="11">Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење,</verse>
				<verse number="12">то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом.</verse>
				<verse number="13">Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим незнабошцима, али сам све досад био спречен.</verse>
				<verse number="14">Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима,</verse>
				<verse number="15">стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.</verse>
				<verse number="16">Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку.</verse>
				<verse number="17">У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери, као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«</verse>
				<verse number="18">Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину.</verse>
				<verse number="19">Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним.</verse>
				<verse number="20">Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.</verse>
				<verse number="21">Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило.</verse>
				<verse number="22">Правећи се мудри, постали су луди,</verse>
				<verse number="23">па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.</verse>
				<verse number="24">Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела.</verse>
				<verse number="25">Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.</verse>
				<verse number="26">Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним.</verse>
				<verse number="27">Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.</verse>
				<verse number="28">Пошто спознање Бога нису сматрали вредним, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично.</verse>
				<verse number="29">Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи,</verse>
				<verse number="30">клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни,</verse>
				<verse number="31">неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни,</verse>
				<verse number="32">иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто.</verse>
				<verse number="2">А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини.</verse>
				<verse number="3">Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду?</verse>
				<verse number="4">Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?</verse>
				<verse number="5">Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд.</verse>
				<verse number="6">Бог ће сваком узвратити према његовим делима.</verse>
				<verse number="7">Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот,</verse>
				<verse number="8">а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу.</verse>
				<verse number="9">Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка,</verse>
				<verse number="10">а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку,</verse>
				<verse number="11">јер Бог не гледа ко је ко.</verse>
				<verse number="12">Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити.</verse>
				<verse number="13">Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају.</verse>
				<verse number="14">(Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон.</verse>
				<verse number="15">Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.)</verse>
				<verse number="16">То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.</verse>
				<verse number="17">Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом,</verse>
				<verse number="18">знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона,</verse>
				<verse number="19">и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами,</verse>
				<verse number="20">васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине,</verse>
				<verse number="21">зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш.</verse>
				<verse number="22">Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове.</verse>
				<verse number="23">Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога –</verse>
				<verse number="24">као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«</verse>
				<verse number="25">Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање.</verse>
				<verse number="26">Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем?</verse>
				<verse number="27">Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање.</verse>
				<verse number="28">Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу.</verse>
				<verse number="29">Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Која је, дакле, предност Јудеја? Или, каква је вредност обрезања?</verse>
				<verse number="2">Велика у сваком погледу. Пре свега, поверене су им Божије речи.</verse>
				<verse number="3">А шта ако су неки од њих били неверни? Да ли ће њихово неверовање обеснажити Божију верност?</verse>
				<verse number="4">Нипошто! Него, нека Бог буде истинит, а сваки човек лажов, као што је записано: »Да будеш у праву када говориш и да победиш када судиш.«</verse>
				<verse number="5">А ако наша неправедност истиче Божију праведност, шта да кажемо на то? Да је Бог неправедан – људски говорим – када искаљује свој гнев?</verse>
				<verse number="6">Нипошто! Јер, како би онда Бог могао да суди свету?</verse>
				<verse number="7">Али, ако је Божија истинитост због моје лажљивости још очигледнија на његову славу, зашто ми се и даље суди као грешнику?</verse>
				<verse number="8">И зашто да не »чинимо зло да би дошло добро«, као што нас неки клевећу и тврде да тако говоримо. Њихова осуда је праведна!</verse>
				<verse number="9">Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.</verse>
				<verse number="10">Као што је записано: »Нема праведнога – ниједнога;</verse>
				<verse number="11">нема разумнога, нема никога ко тражи Бога.</verse>
				<verse number="12">Сви су застранили, сви заједно постали бескорисни. Нема никога ко чини добро, нема ниједнога.«</verse>
				<verse number="13">»Грло им је гроб отворен, језиком ласкају.« »Змијски отров им на уснама.«</verse>
				<verse number="14">»Уста им пуна псовки и горчине.«</verse>
				<verse number="15">»Ноге им журе да пролију крв,</verse>
				<verse number="16">рушевине и беда на њиховим су путевима,</verse>
				<verse number="17">а пут мира они не познају.«</verse>
				<verse number="18">»Страха од Бога нема им пред очима.«</verse>
				<verse number="19">Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом.</verse>
				<verse number="20">Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.</verse>
				<verse number="21">А сада се, одвојено од Закона, објавила Божија праведност – о којој сведоче Закон и Пророци –</verse>
				<verse number="22">Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике:</verse>
				<verse number="23">сви су згрешили и лишени су Божије славе,</verse>
				<verse number="24">али су бесплатно оправдани његовом милошћу на основу откупљења у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="25">Њега је Бог поставио да својом крвљу буде жртва помирница која се прихвата вером. Тиме је Бог хтео да покаже своју праведност. Јер, он у својој стрпљивости није кажњавао раније учињене грехе</verse>
				<verse number="26">да би у садашње време показао своју праведност – да сâм буде праведан и да оправда онога ко верује у Исуса.</verse>
				<verse number="27">Где је, дакле, хвалисање? Искључено је. По којем закону? По закону делâ? Не, него по закону вере.</verse>
				<verse number="28">Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без делâ Закона.</verse>
				<verse number="29">Или је Бог само Јудејима Бог? Зар није и незнабошцима? Да, и незнабошцима.</verse>
				<verse number="30">Јер, Бог је само један и он ће обрезане оправдати на основу вере, а необразане вером.</verse>
				<verse number="31">Да ли ми, дакле, вером укидамо Закон? Нипошто! Него, вером подржавамо Закон.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу?</verse>
				<verse number="2">Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом.</verse>
				<verse number="3">Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«</verse>
				<verse number="4">Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује.</verse>
				<verse number="5">А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност.</verse>
				<verse number="6">Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:</verse>
				<verse number="7">»Благо онима чији су преступи опроштени и греси покривени.</verse>
				<verse number="8">Благо човеку коме Господ не рачуна грех.«</verse>
				<verse number="9">Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност.</verse>
				<verse number="10">А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан!</verse>
				<verse number="11">А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност.</verse>
				<verse number="12">Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.</verse>
				<verse number="13">Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере.</verse>
				<verse number="14">Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено.</verse>
				<verse number="15">Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.</verse>
				<verse number="16">Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац –</verse>
				<verse number="17">као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа« – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.</verse>
				<verse number="18">Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«</verse>
				<verse number="19">Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу.</verse>
				<verse number="20">И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу,</verse>
				<verse number="21">потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао.</verse>
				<verse number="22">Зато му се и »урачуна у праведност.«</verse>
				<verse number="23">Али, ово »урачуна« није само ради њега записано</verse>
				<verse number="24">него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа,</verse>
				<verse number="25">који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="2">Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу.</verse>
				<verse number="3">И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост,</verse>
				<verse number="4">стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду.</verse>
				<verse number="5">А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.</verse>
				<verse number="6">Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике.</verse>
				<verse number="7">Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре.</verse>
				<verse number="8">Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.</verse>
				<verse number="9">Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева.</verse>
				<verse number="10">Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом!</verse>
				<verse number="11">И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.</verse>
				<verse number="12">Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили.</verse>
				<verse number="13">Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона.</verse>
				<verse number="14">Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи.</verse>
				<verse number="15">Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа.</verse>
				<verse number="16">И тај дар није као оно што је дошло преко онога који је згрешио. Наиме, после једног преступа дошао је суд који је донео осуду, а милосни дар је дошао после многих преступа и донео оправдање.</verse>
				<verse number="17">Јер, ако је због преступа једног човека смрт владала посредством тог једног човека, колико ће пре они који примају изобиље милости и дар праведности владати у животу посредством једног човека, Исуса Христа!</verse>
				<verse number="18">Као што је, дакле, због једног преступа све људе снашла осуда, тако је због једног праведног дела дошло оправдање које доноси живот свим људима.</verse>
				<verse number="19">Јер, као што су непослушношћу једнога многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни.</verse>
				<verse number="20">А Закон је додат да се умноже преступи. Али, где се умножио грех, милост се умножила још више,</verse>
				<verse number="21">да би, као што је грех владао помоћу смрти, тако и милост владала помоћу праведности која води у вечни живот кроз Исуса Христа, нашег Господа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост?</verse>
				<verse number="2">Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему?</verse>
				<verse number="3">Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени?</verse>
				<verse number="4">Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом.</verse>
				<verse number="5">Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу.</verse>
				<verse number="6">Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха –</verse>
				<verse number="7">јер ко је умро, решио се греха.</verse>
				<verse number="8">Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети,</verse>
				<verse number="9">знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим.</verse>
				<verse number="10">Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.</verse>
				<verse number="11">Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="12">Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама.</verse>
				<verse number="13">Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности.</verse>
				<verse number="14">Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.</verse>
				<verse number="15">Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто!</verse>
				<verse number="16">Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност.</verse>
				<verse number="17">Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати.</verse>
				<verse number="18">Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.</verse>
				<verse number="19">Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости.</verse>
				<verse number="20">Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности.</verse>
				<verse number="21">И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт!</verse>
				<verse number="22">Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот.</verse>
				<verse number="23">Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив.</verse>
				<verse number="2">По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа.</verse>
				<verse number="3">Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.</verse>
				<verse number="4">Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу.</verse>
				<verse number="5">Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове.</verse>
				<verse number="6">Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.</verse>
				<verse number="7">Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«</verse>
				<verse number="8">А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав.</verse>
				<verse number="9">Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео,</verse>
				<verse number="10">а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт,</verse>
				<verse number="11">јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.</verse>
				<verse number="12">Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.</verse>
				<verse number="13">Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.</verse>
				<verse number="14">Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху.</verse>
				<verse number="15">Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.</verse>
				<verse number="16">Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар.</verse>
				<verse number="17">У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.</verse>
				<verse number="18">Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не.</verse>
				<verse number="19">Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу.</verse>
				<verse number="20">Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.</verse>
				<verse number="21">Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло.</verse>
				<verse number="22">Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону,</verse>
				<verse number="23">али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима.</verse>
				<verse number="24">Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела?</verse>
				<verse number="25">Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="2">јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти.</verse>
				<verse number="3">Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу,</verse>
				<verse number="4">да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.</verse>
				<verse number="5">Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно.</verse>
				<verse number="6">Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир.</verse>
				<verse number="7">Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може.</verse>
				<verse number="8">Они који су у телу, не могу да угоде Богу.</verse>
				<verse number="9">Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов.</verse>
				<verse number="10">А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности.</verse>
				<verse number="11">И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.</verse>
				<verse number="12">Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели.</verse>
				<verse number="13">Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете.</verse>
				<verse number="14">Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови.</verse>
				<verse number="15">Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба, Оче!«</verse>
				<verse number="16">Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца.</verse>
				<verse number="17">Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.</verse>
				<verse number="18">Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.</verse>
				<verse number="19">Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.</verse>
				<verse number="20">А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади</verse>
				<verse number="21">да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.</verse>
				<verse number="22">Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима.</verse>
				<verse number="23">Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.</verse>
				<verse number="24">Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види?</verse>
				<verse number="25">Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.</verse>
				<verse number="26">Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.</verse>
				<verse number="27">А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.</verse>
				<verse number="28">Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму.</verse>
				<verse number="29">Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом.</verse>
				<verse number="30">Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.</verse>
				<verse number="31">Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?</verse>
				<verse number="32">Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго?</verse>
				<verse number="33">Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава?</verse>
				<verse number="34">Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас?</verse>
				<verse number="35">Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?</verse>
				<verse number="36">Као што је записано: »Ради тебе нас поваздан убијају, сматрају нас овцама за клање.«</verse>
				<verse number="37">Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео.</verse>
				<verse number="38">Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе,</verse>
				<verse number="39">ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу:</verse>
				<verse number="2">моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.</verse>
				<verse number="3">Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,</verse>
				<verse number="4">Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.</verse>
				<verse number="5">Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.</verse>
				<verse number="6">Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел.</verse>
				<verse number="7">И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«</verse>
				<verse number="8">То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.</verse>
				<verse number="9">А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«</verse>
				<verse number="10">И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.</verse>
				<verse number="11">А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору,</verse>
				<verse number="12">да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«,</verse>
				<verse number="13">као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«</verse>
				<verse number="14">Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан?</verse>
				<verse number="15">Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«</verse>
				<verse number="16">Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.</verse>
				<verse number="17">Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«</verse>
				<verse number="18">Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.</verse>
				<verse number="19">Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«</verse>
				<verse number="20">Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«</verse>
				<verse number="21">Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?</verse>
				<verse number="22">А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст</verse>
				<verse number="23">да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу</verse>
				<verse number="24">– на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца?</verse>
				<verse number="25">Као што каже у Осији: »Својим народом назваћу народ који није мој и невољену вољеном«</verse>
				<verse number="26">и: »На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«</verse>
				<verse number="27">А Исаија виче о Израелу: »Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.</verse>
				<verse number="28">Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«</verse>
				<verse number="29">И као што је Исаија пророковао: »Да нам Господ над војскама не остави потомство, постали бисмо као Содома и на Гомору бисмо личили.«</verse>
				<verse number="30">Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере.</verse>
				<verse number="31">А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.</verse>
				<verse number="32">Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,</verse>
				<verse number="33">као што је записано: »Ево, постављам на Сиону камен спотицања и стену саблазни и ко у њега верује, неће се постидети.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу.</verse>
				<verse number="2">Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању.</verse>
				<verse number="3">Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности.</verse>
				<verse number="4">Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.</verse>
				<verse number="5">О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«</verse>
				<verse number="6">А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа.</verse>
				<verse number="7">Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих.</verse>
				<verse number="8">Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« – то јест, Реч вере коју проповедамо.</verse>
				<verse number="9">Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен.</verse>
				<verse number="10">Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.</verse>
				<verse number="11">Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«</verse>
				<verse number="12">Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају.</verse>
				<verse number="13">Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«.</verse>
				<verse number="14">Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника?</verse>
				<verse number="15">И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«</verse>
				<verse number="16">Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«</verse>
				<verse number="17">Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.</verse>
				<verse number="18">А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу! »По свој земљи глас им се разлеже и речи њихове све до накрај света.«</verse>
				<verse number="19">И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије: »Учинићу вас љубоморнима народом који то није, разгневити вас народом неразумним.«</verse>
				<verse number="20">Исаија одважно каже: »Нашли су ме они који ме нису тражили; објавио сам се онима који нису за мене питали.«</verse>
				<verse number="21">А Израелу каже: »Поваздан сам пружао руке народу непокорном и тврдоглавом.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Питам, дакле: зар је Бог одбацио свој народ? Нипошто! Па и ја сам Израелац, Авраамов потомак из Венијаминовог племена.</verse>
				<verse number="2">Бог није одбацио свој народ, који је унапред познавао. Или зар не знате шта Писмо каже о Илији, када се жалио Богу на Израел?</verse>
				<verse number="3">»Господе, твоје пророке су побили и твоје жртвенике порушили. Само сам ја остао, а и мене хоће да убију.«</verse>
				<verse number="4">И који је био Божији одговор? »Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колена пред Ваалом.«</verse>
				<verse number="5">Тако, дакле, и у садашње време постоји Остатак изабран по милости.</verse>
				<verse number="6">Па ако је по милости, онда није по делима, иначе милост не би била милост.</verse>
				<verse number="7">Шта, дакле? Израел није постигао оно што је тражио, али изабрани су постигли. Остали су постали окорели,</verse>
				<verse number="8">као што је записано: »Бог им даде духа учмалости, очи да не виде и уши да не чују све до дана данашњег.«</verse>
				<verse number="9">А Давид каже: »Нека им трпеза постане замка и клопка, саблазан и одмазда.</verse>
				<verse number="10">Нека им се помраче очи да не виде, а ти им леђа савиј заувек.«</verse>
				<verse number="11">Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан.</verse>
				<verse number="12">Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број!</verse>
				<verse number="13">А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу</verse>
				<verse number="14">не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао.</verse>
				<verse number="15">Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих.</verse>
				<verse number="16">Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.</verse>
				<verse number="17">Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине,</verse>
				<verse number="18">не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе.</verse>
				<verse number="19">Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.«</verse>
				<verse number="20">Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој.</verse>
				<verse number="21">Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.</verse>
				<verse number="22">Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен.</verse>
				<verse number="23">А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми.</verse>
				<verse number="24">Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.</verse>
				<verse number="25">Не желим, браћо, да вам ова тајна остане непозната, да не будете уображени: део Израела је окорео док незнабошци не уђу у пуном броју,</verse>
				<verse number="26">и тако ће се спасти сав Израел, као што је записано: »Са Сиона ће доћи Избавитељ и од Јакова отклонити сваку безбожност.</verse>
				<verse number="27">И ово је мој савез с њима када уклоним њихове грехе.«</verse>
				<verse number="28">Што се еванђеља тиче, они су Божији непријатељи ради вас, а што се тиче избора, Бог их воли због праотаца,</verse>
				<verse number="29">јер су Божији милосни дарови и позив неопозиви.</verse>
				<verse number="30">Као што се, наиме, ви некад нисте покоравали Богу, а сада вам се смиловао због њихове непокорности,</verse>
				<verse number="31">тако се они сада, ради вама исказаног милосрђа, не покоравају да би се и њима смиловао.</verse>
				<verse number="32">Бог је, наиме, све затворио у непокорност да би се свима смиловао.</verse>
				<verse number="33">О, дубино Божијег богатства и мудрости и знања! Како су недокучиви његови судови и неистраживи његови путеви!</verse>
				<verse number="34">»Јер, ко је упознао ум Господњи или ко му је био саветник?«</verse>
				<verse number="35">»Или ко му је нешто дао да би Бог морао да му узврати?«</verse>
				<verse number="36">Јер, све је од њега, кроз њега и за њега. Њему слава довека! Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно служење Богу.</verse>
				<verse number="2">И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.</verse>
				<verse number="3">На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас.</verse>
				<verse number="4">Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу,</verse>
				<verse number="5">тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови.</verse>
				<verse number="6">А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери;</verse>
				<verse number="7">ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава;</verse>
				<verse number="8">ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.</verse>
				<verse number="9">Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра.</verse>
				<verse number="10">Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе.</verse>
				<verse number="11">У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите.</verse>
				<verse number="12">У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни.</verse>
				<verse number="13">Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.</verse>
				<verse number="14">Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите.</verse>
				<verse number="15">Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу.</verse>
				<verse number="16">Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.</verse>
				<verse number="17">Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи.</verse>
				<verse number="18">Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима.</verse>
				<verse number="19">Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«, каже Господ.</verse>
				<verse number="20">Него, »ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, дај му да пије. Јер, ако то учиниш, посућеш му главу ужареним угљевљем.«</verse>
				<verse number="21">Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио.</verse>
				<verse number="2">Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду.</verse>
				<verse number="3">Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити.</verse>
				<verse number="4">Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло.</verse>
				<verse number="5">Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.</verse>
				<verse number="6">Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти.</verse>
				<verse number="7">Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање; коме част – част.</verse>
				<verse number="8">Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон.</verse>
				<verse number="9">Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели« – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«</verse>
				<verse number="10">Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.</verse>
				<verse number="11">А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали.</verse>
				<verse number="12">Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости.</verse>
				<verse number="13">Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти.</verse>
				<verse number="14">Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима.</verse>
				<verse number="2">Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће.</verse>
				<verse number="3">Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио.</verse>
				<verse number="4">Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.</verse>
				<verse number="5">Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење.</verse>
				<verse number="6">Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу.</verse>
				<verse number="7">Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе.</verse>
				<verse number="8">Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.</verse>
				<verse number="9">Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ.</verse>
				<verse number="10">Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд.</verse>
				<verse number="11">Записано је: »Тако ми живота, каже Господ, свако колено ће се савити преда мном и сваки језик признати Бога.«</verse>
				<verse number="12">Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.</verse>
				<verse number="13">Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан.</verse>
				<verse number="14">Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто.</verse>
				<verse number="15">Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро.</verse>
				<verse number="16">Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро.</verse>
				<verse number="17">Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу.</verse>
				<verse number="18">Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.</verse>
				<verse number="19">Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању.</verse>
				<verse number="20">Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава.</verse>
				<verse number="21">Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.</verse>
				<verse number="22">Уверење које имаш, имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро.</verse>
				<verse number="23">Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења. А све што се не чини из уверења, грех је.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо.</verse>
				<verse number="2">Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања.</verse>
				<verse number="3">Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«</verse>
				<verse number="4">А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.</verse>
				<verse number="5">А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом,</verse>
				<verse number="6">и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="7">Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу.</verse>
				<verse number="8">Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима</verse>
				<verse number="9">и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано: »Зато ћу те хвалити међу незнабошцима и певати хвалоспеве твоме имену.«</verse>
				<verse number="10">И још каже: »Веселите се, незнабошци, с његовим народом.«</verse>
				<verse number="11">И још: »Хвалите Господа, сви незнабошци; нека га сви народи славе.«</verse>
				<verse number="12">И још, каже Исаија: »Појавиће се Корен Јесејев, Онај који ће устати да влада над незнабошцима; у њега ће се незнабошци уздати.«</verse>
				<verse number="13">А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.</verse>
				<verse number="14">Уверен сам, браћо моја, да сте и ви сами пуни доброте, испуњени сваким знањем и способни да један другога уразумљујете.</verse>
				<verse number="15">Ипак, о неким стварима сам вам – да вас на њих подсетим – одлучније писао због милости коју ми је Бог дао</verse>
				<verse number="16">да будем служитељ Христа Исуса незнабошцима, који врши свету службу ширења Божијег еванђеља, да незнабошци буду Богу прихватљива жртва, освештана Светим Духом.</verse>
				<verse number="17">Стога се хвалим у Христу Исусу својим служењем Богу.</verse>
				<verse number="18">Јер, не усуђујем се да говорим о нечему што Христос није учинио преко мене да незнабошце доведе до послушности – речју и делом,</verse>
				<verse number="19">силом знамењâ и чудâ, силом Духа. Тако сам од Јерусалима, па унаоколо све до Илирика пронео Христово еванђеље.</verse>
				<verse number="20">Али увек сам се трудио да не објављујем еванђеље тамо где је Христос већ познат, да не бих зидао на туђем темељу,</verse>
				<verse number="21">него, као што је записано: »Видеће га они којима о њему нису јавили и разумети они који нису чули.«</verse>
				<verse number="22">Због тога сам много пута био спречен да дођем к вама.</verse>
				<verse number="23">Али сада, пошто за мене више нема места у овим крајевима, а већ много година желим да дођем к вама,</verse>
				<verse number="24">учинићу то кад будем ишао у Шпанију. Надам се, наиме, да ћу вас на пропутовању посетити и да ћете ме онамо испратити, пошто се прво донекле науживам вашег друштва.</verse>
				<verse number="25">А сада идем у Јерусалим, служећи светима,</verse>
				<verse number="26">јер су Македонија и Ахаја одлучиле да сакупе помоћ за сиромашне међу светима у Јерусалиму.</verse>
				<verse number="27">Да, одлучиле су, а и дужне су им. Јер, ако су незнабошци постали учесници у њиховим духовним добрима, дужни су да им служе у њиховим телесним потребама.</verse>
				<verse number="28">Када, дакле, ово завршим и постарам се да приме овај плод, кренућу преко вас у Шпанију.</verse>
				<verse number="29">А знам да ћу, када дођем к вама, доћи с пуним Христовим благословом.</verse>
				<verse number="30">Заклињем вас, браћо, нашим Господом Исусом Христом и љубављу Духа да се борите са мном молећи се за мене Богу.</verse>
				<verse number="31">Молите се да се избавим од непокорних у Јудеји и да моје служење у Јерусалиму буде по вољи светима,</verse>
				<verse number="32">па да, ако буде Божија воља, дођем к вама с радошћу и с вама се одморим.</verse>
				<verse number="33">Бог мира са свима вама. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Препоручујем вам нашу сестру Фиву, служитељку у цркви у Кенхреји,</verse>
				<verse number="2">да је примите у Господу онако како приличи светима, да јој помогнете у свему што јој од вас затреба, јер је и она многима, а и мени самом, била заштитница.</verse>
				<verse number="3">Поздравите Приску и Акилу, моје сараднике у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="4">Они су за мој живот подметнули свој врат. Не захваљујем им само ја него и све цркве незнабожаца.</verse>
				<verse number="5">Поздравите и цркву у њиховој кући. Поздравите мог драгог Епенета, који је првенац из Азије за Христа.</verse>
				<verse number="6">Поздравите Марију, која се много трудила за вас.</verse>
				<verse number="7">Поздравите Андроника и Јунија, моје рођаке и другове у сужањству. Они уживају углед међу апостолима, а у Христу су били пре мене.</verse>
				<verse number="8">Поздравите Амплијата, кога волим у Господу.</verse>
				<verse number="9">Поздравите Урбана, нашег сарадника у Христу, и мог драгог Стахија.</verse>
				<verse number="10">Поздравите Апела, који је прекаљен у Христу. Поздравите све Аристовулове.</verse>
				<verse number="11">Поздравите Иродиона, мог рођака. Поздравите све Наркисове који су у Господу.</verse>
				<verse number="12">Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите моју драгу Персиду, која се много трудила у Господу.</verse>
				<verse number="13">Поздравите Руфа, изабраног у Господу, и мајку његову и моју.</verse>
				<verse number="14">Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ермију, Патрова, Ерма и браћу која су с њима.</verse>
				<verse number="15">Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и његову сестру, и Олимпа и све свете који су с њима.</verse>
				<verse number="16">Поздравите један другога светим пољупцем. Поздрављају вас све Христове цркве.</verse>
				<verse number="17">Преклињем вас, браћо, чувајте се оних који стварају раздоре и саблазни, што је у супротности са учењем које сте ви научили. И клоните их се,</verse>
				<verse number="18">јер такви не служе нашем Господу Христу, него свом трбуху, па лепим и ласкавим речима заводе срце безазлених.</verse>
				<verse number="19">Уосталом, сви су чули за вашу послушност. Дакле, радујем се због вас, али хтео бих да будете мудри за добро, а безазлени за зло.</verse>
				<verse number="20">А Бог мира ће Сатану ускоро смрвити под вашим ногама. Милост нашега Господа Исуса с вама.</verse>
				<verse number="21">Поздрављају вас Тимотеј, мој сарадник, и Лукије, Јасон и Сосипатар, моји рођаци.</verse>
				<verse number="22">Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који сам записао ову посланицу.</verse>
				<verse number="23">Поздравља вас Гај, мој домаћин и домаћин целе цркве. Поздрављају вас Ераст, градски благајник, и брат Кварт.</verse>
				<verse number="24"></verse>
				<verse number="25">А Ономе који може да вас учврсти по мом еванђељу и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је вековима била сакривена,</verse>
				<verse number="26">а сада је, по заповести вечнога Бога, откривена преко пророчких записа и обзнањена свим народима да поверују и покоре се</verse>
				<verse number="27">– јединоме мудром Богу, кроз Исуса Христа, слава довека! Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="46">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божијом вољом позван за апостола Христа Исуса, и брат Состен,</verse>
				<verse number="2">Божијој цркви у Коринту, освештанима у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свима који на сваком месту призивају име нашега Господа Исуса Христа, који је и њихов и наш:</verse>
				<verse number="3">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Увек захваљујем своме Богу за вас, за његову милост која вам је дата у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="5">што сте се у њему у свему обогатили – у свакој речи и сваком знању.</verse>
				<verse number="6">Пошто се сведочанство о Христу учврстило међу вама,</verse>
				<verse number="7">не оскудевате ни у једном милосном дару док жељно ишчекујете Откривење нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="8">Он ће вас до краја учвршћивати, да будете беспрекорни на Дан нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="9">Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашега Господа.</verse>
				<verse number="10">Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли.</verse>
				<verse number="11">Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ.</verse>
				<verse number="12">Мислим на оно када сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин «, »А ја Христов«.</verse>
				<verse number="13">Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени?</verse>
				<verse number="14">Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио,</verse>
				<verse number="15">па нико не може да каже да је крштен у моје име.</verse>
				<verse number="16">Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио.</verse>
				<verse number="17">Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље – али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.</verse>
				<verse number="18">Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо.</verse>
				<verse number="19">Јер, записано је: »Уништићу мудрост мудрих и одбацити умност умних.«</verse>
				<verse number="20">Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост?</verse>
				<verse number="21">Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују.</verse>
				<verse number="22">И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост,</verse>
				<verse number="23">ми проповедамо распетога Христа – за Јудеје саблазан, за незнабошце лудост,</verse>
				<verse number="24">а за позване, и Јудеје и Грке, Христа – Божију силу и Божију мудрост.</verse>
				<verse number="25">Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.</verse>
				<verse number="26">Погледајте, браћо, себе, позване: нема вас много мудрих по људским мерилима, ни много моћних, ни много оних који су племенита рода.</verse>
				<verse number="27">Него, Бог је изабрао лудо света да постиди мудре, и слабо света да постиди јаке,</verse>
				<verse number="28">и неплеменито света и презрено је изабрао Бог, и оно што није да уништи оно што јесте,</verse>
				<verse number="29">да се нико не би хвалио пред Богом.</verse>
				<verse number="30">А од њега је то да сте ви у Христу Исусу, који је за нас постао мудрост од Бога и праведност и освештање и откупљење,</verse>
				<verse number="31">да буде као што је записано: »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство.</verse>
				<verse number="2">Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога.</verse>
				<verse number="3">Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем.</verse>
				<verse number="4">Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе,</verse>
				<verse number="5">да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.</verse>
				<verse number="6">Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају.</verse>
				<verse number="7">Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света предодредио за нашу славу.</verse>
				<verse number="8">Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе.</verse>
				<verse number="9">Него, као што је записано: »Оно што око не виде и ухо не чу и у људско срце не уђе, то је Бог припремио за оне који га воле.«</verse>
				<verse number="10">А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине.</verse>
				<verse number="11">Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу.</verse>
				<verse number="12">А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао.</verse>
				<verse number="13">И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.</verse>
				<verse number="14">Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин.</verse>
				<verse number="15">Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује.</verse>
				<verse number="16">Јер: »Ко је упознао ум Господњи, да би га поучио?« А ми имамо Христов ум.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ја вама, браћо, нисам могао да говорим као духовнима, него као телеснима, као нејачи у Христу.</verse>
				<verse number="2">Дао сам вам млека, а не чврсте хране, јер нисте могли да је поднесете. А ни сада још не можете</verse>
				<verse number="3">пошто сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађе, зар нисте телесни и зар се не понашате као обични људи?</verse>
				<verse number="4">Јер, кад један каже: »Ја сам Павлов«, а други: »Ја сам Аполосов«, зар нисте само људи?</verse>
				<verse number="5">Шта је, уосталом, Аполос? И шта је Павле? Ми смо само служитељи чијим сте посредством поверовали, и то како је сваком дао Господ.</verse>
				<verse number="6">Ја сам посадио, Аполос залио, али Бог је дао да израсте.</verse>
				<verse number="7">Тако није важан онај који сади ни онај који залива, него Бог, који даје да израсте.</verse>
				<verse number="8">А онај који сади и онај који залива једнаки су и сваки ће добити награду према свом труду.</verse>
				<verse number="9">Ми смо Божији сарадници; ви сте Божија њива, Божија грађевина.</verse>
				<verse number="10">У складу с Божијом милошћу која ми је дата, ја сам као вешт главни градитељ поставио темељ, а други назиђује. Само, нека свако пази како назиђује.</verse>
				<verse number="11">Нико, наиме, не може да постави други темељ осим оног који је већ постављен, а то је Исус Христос.</verse>
				<verse number="12">И ко год на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном или сламом,</verse>
				<verse number="13">његово ће дело изаћи на видело. Судњи дан ће то показати, јер ће се у огњу открити и огањ ће проверити какво је чије дело.</verse>
				<verse number="14">Ако нечије дело које је назидао остане, тај ће примити награду.</verse>
				<verse number="15">А чије дело изгори, тај ће претрпети штету. Он сâм ће се спасти, али као кроз огањ.</verse>
				<verse number="16">Зар не знате да сте Божији храм и да Божији Дух пребива у вама?</verse>
				<verse number="17">Ако неко разара Божији храм, и њега ће разорити Бог, јер Божији храм је свет, а то сте ви.</verse>
				<verse number="18">Нека се нико не заварава. Ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд да би постао мудар.</verse>
				<verse number="19">Јер, пред Богом је мудрост овога света лудост. Записано је, наиме: »Он мудре хвата у њиховом лукавству«</verse>
				<verse number="20">и: »Господ зна мисли мудрих, да су ништавне.«</verse>
				<verse number="21">Зато нека се нико не хвали људима, јер све је ваше,</verse>
				<verse number="22">био то Павле, или Аполос, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашњост, или будућност – све је ваше,</verse>
				<verse number="23">а ви Христови, а Христос Божији.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни.</verse>
				<verse number="2">Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни.</verse>
				<verse number="3">А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим,</verse>
				<verse number="4">јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди.</verse>
				<verse number="5">Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.</verse>
				<verse number="6">Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог.</verse>
				<verse number="7">Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?</verse>
				<verse number="8">Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви.</verse>
				<verse number="9">Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе.</verse>
				<verse number="10">Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени.</verse>
				<verse number="11">Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се</verse>
				<verse number="12">и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо;</verse>
				<verse number="13">кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.</verse>
				<verse number="14">Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу.</verse>
				<verse number="15">Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="16">Стога вас преклињем: на мене се угледајте.</verse>
				<verse number="17">Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.</verse>
				<verse number="18">Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама.</verse>
				<verse number="19">Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају.</verse>
				<verse number="20">Јер, Божије царство није у речима, него у сили.</verse>
				<verse number="21">Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Уопште се чује да међу вама влада блуд, и то такав блуд каквог нема ни међу незнабошцима: да неко има жену свога оца!</verse>
				<verse number="2">А ви сте надмени! Боље би било да сте се ражалостили, па да се из ваше средине уклони онај који је починио то дело.</verse>
				<verse number="3">А ја, одсутан телом али присутан духом, већ сам – као да сам присутан – осудио тога који је тако нешто учинио.</verse>
				<verse number="4">Када се у име нашега Господа Исуса окупите ви и мој дух, са силом нашега Господа Исуса,</verse>
				<verse number="5">предајте тог човека Сатани, да му тело пропадне, а дух да се спасе на Дан Господњи.</verse>
				<verse number="6">Не ваља вам ваше хвалисање. Зар не знате да од мало квасца све тесто ускисне?</verse>
				<verse number="7">Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, без квасца, какви и јесте. Јер, већ је жртвовано наше пасхално јагње – Христос.</verse>
				<verse number="8">Зато празнујмо, али не са старим квасцем, нити са квасцем злоће и покварености, него са бесквасним хлебом искрености и истине.</verse>
				<verse number="9">Написао сам вам у посланици да се не дружите са блудницима.</verse>
				<verse number="10">Али, не са блудницима овога света уопште, или похлепнима и разбојницима, или идолопоклоницима, јер бисте у том случају морали да одете са овога света.</verse>
				<verse number="11">У ствари, написао сам вам да се не дружите с оним који се назива братом, а блудник је, или похлепан, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник. Са таквим немојте ни јести!</verse>
				<verse number="12">Јер, зашто бих ја судио онима ван цркве? Зар ви не судите онима који су унутра?</verse>
				<verse number="13">Онима ван цркве судиће Бог. »Искорените зло из своје средине.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Зар се неко од вас, када је у спору са другим, усуђује да иде на суд пред неправедне, а не пред свете?</verse>
				<verse number="2">Или зар не знате да ће свети судити свету? Па, ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите у ситним споровима?</verse>
				<verse number="3">Зар не знате да ћемо ми судити анђелима, а камоли у споровима који се тичу овог живота?</verse>
				<verse number="4">Дакле, када већ имате спорове који се тичу овог живота, поставите за судије оне који се у цркви најмање цене!</verse>
				<verse number="5">Ово вам говорим да бих вас постидео. Зар међу вама нема ниједног мудрог човека који би могао да пресуди међу својом браћом?</verse>
				<verse number="6">Него, брат се суди с братом – и то пред неверницима!</verse>
				<verse number="7">У ствари, већ вам је то мана што међу вама има спорова. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не допустите да вас преваре?</verse>
				<verse number="8">Него, ви сами чините неправду и варате, и то браћу.</verse>
				<verse number="9">Или зар не знате да неправедни неће наследити Божије царство? Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни похотници, ни педерасти,</verse>
				<verse number="10">ни крадљивци, ни похлепни, ни пијанице, ни клеветници, ни разбојници неће наследити Божије царство.</verse>
				<verse number="11">А неки од вас су били такви. Али, опрали сте се и освештали сте се и оправдали сте се именом Господа Исуса Христа и Духом нашега Бога.</verse>
				<verse number="12">»Све ми је дозвољено«, али није све корисно. »Све ми је дозвољено«, али нећу да нешто има власт нада мном.</verse>
				<verse number="13">»Храна је за трбух, а трбух је за храну«, а Бог ће уништити и једно и друго. Али, тело није за блуд, него за Господа, а Господ за тело.</verse>
				<verse number="14">Бог је својом силом васкрсао Господа, па ће и нас васкрснути.</verse>
				<verse number="15">Зар не знате да су ваша тела Христови удови? Да ли ћу, дакле, да узмем Христове удове и учиним их блудничиним удовима? Нипошто!</verse>
				<verse number="16">Или зар не знате да ко се сједини с блудницом, постаје с њом једно тело? Јер, речено је: »Двоје ће бити једно тело.«</verse>
				<verse number="17">А ко се сједини са Господом, постаје с њим један дух!</verse>
				<verse number="18">Бежите од блуда. Сваки грех који човек учини, ван тела је, а блудник греши против свога тела.</verse>
				<verse number="19">Или зар не знате да је ваше тело храм Светога Духа, који је у вама, кога имате од Бога, и да нисте своји?</verse>
				<verse number="20">Јер, скупо сте купљени. Зато својим телом прославите Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А сада о оном о чему сте ми писали. Добро је за човека да се не дотиче жене.</verse>
				<verse number="2">Али, због блуда, нека сваки човек има своју жену и свака жена свога мужа.</verse>
				<verse number="3">Нека муж извршава своју дужност према жени, а тако и жена према мужу.</verse>
				<verse number="4">Жена није господар свога тела, него муж. Тако ни муж није господар свога тела, него жена.</verse>
				<verse number="5">Не ускраћујте се једно другом, осим по договору, за неко време, да се посветите молитви. Затим се опет састаните, да вас Сатана не уведе у искушење због ваше немоћи да се уздржите.</verse>
				<verse number="6">Ово вам говорим као допуштење, а не као заповест.</verse>
				<verse number="7">Желео бих да сви људи буду као ја, али свако има свој милосни дар од Бога: неко овакав, а неко онакав.</verse>
				<verse number="8">А неожењенима и удовицама кажем: добро је ако остану као што сам ја.</verse>
				<verse number="9">Али, ако не могу да се уздрже, нека ступе у брак. Боље је ступити у брак него изгарати од страсти.</verse>
				<verse number="10">Онима у браку наређујем – не ја, него Господ: нека се жена не раставља од мужа.</verse>
				<verse number="11">А ако се растави, нека остане неудата или нека се помири с мужем. Ни муж нека се не разводи од жене.</verse>
				<verse number="12">Осталима говорим ја, а не Господ: ако неки брат има жену која не верује, али пристаје да живи с њим, нека се од ње не разводи.</verse>
				<verse number="13">И ако жена има мужа који не верује, али пристаје да живи с њом, нека се не разводи од њега.</verse>
				<verse number="14">Јер, муж који не верује освештан је женом која верује и жена која не верује освештана је мужем – иначе би ваша деца била нечиста, а овако су света.</verse>
				<verse number="15">А ако онај који не верује жели да се растави, нека се растави. У том случају брат или сестра нису ропски везани, а Бог нас је позвао да живимо у миру.</verse>
				<verse number="16">Јер, шта знаш, жено, да ли ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену?</verse>
				<verse number="17">Иначе, нека свако живи како му је Господ одредио, како га је Бог позвао. Тако заповедам у свим црквама.</verse>
				<verse number="18">Ако је неко позван као обрезан, нека се не разобрезује. Ако је неко позван као необрезан, нека се не обрезује.</verse>
				<verse number="19">Није важно ни обрезање ни необрезање, него извршавање Божијих заповести.</verse>
				<verse number="20">Нека свако остане какав је позван.</verse>
				<verse number="21">Да ли си позван као роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику.</verse>
				<verse number="22">Јер, ко је као роб позван у Господу – тај је Господњи слободњак. Исто тако, ко је позван као слободњак – роб је Христов.</verse>
				<verse number="23">Скупо сте купљени. Не будите робови људима.</verse>
				<verse number="24">Нека свако, браћо, остане пред Богом какав је позван.</verse>
				<verse number="25">Што се девица тиче, немам заповести од Господа, него износим своје мишљење као онај ко је по Господњем милосрђу достојан поверења.</verse>
				<verse number="26">Мислим, дакле, да је то добро због садашње муке – да је добро да човек остане такав.</verse>
				<verse number="27">Јеси ли везан за жену? Не тражи развод. Јеси ли неожењен? Не тражи жену.</verse>
				<verse number="28">Али, ако се и ожениш, не чиниш грех, а не чини грех ни девица ако се уда. Само, такви ће имати телесну невољу, а ја бих да вас поштедим.</verse>
				<verse number="29">Хоћу да кажем, браћо: време је кратко. Убудуће и они који имају жене – нека буду као да их немају;</verse>
				<verse number="30">и који плачу – као да не плачу; и који се радују – као да се не радују; и који купују – као да ништа немају;</verse>
				<verse number="31">и који користе ствари овога света – као да их не користе, јер пролази обличје овога света.</verse>
				<verse number="32">Желео бих да будете без брига. Неожењен човек се брине за оно што је Господње, како да угоди Господу,</verse>
				<verse number="33">а ожењени се брине за ствари овога света, како да угоди жени,</verse>
				<verse number="34">и зато је растрзан. Неудата жена или девица брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а удата се брине за ствари овога света, како да угоди мужу.</verse>
				<verse number="35">Ово говорим за ваше добро; не да вам ставим омчу око врата, него да живите долично и да будете несметано одани Богу.</verse>
				<verse number="36">Ако неко мисли да недолично поступа са својом девицом и ако је она већ зашла у године, а он мисли да треба да се ожени, нека учини то што хоће, не чини грех – нека ступи у брак.</verse>
				<verse number="37">Али, онај ко је непоколебљив у свом срцу, ко не осећа принуду и влада својом вољом, па у свом срцу одлучи да сачува своју девицу – добро чини.</verse>
				<verse number="38">Тако, ко се ожени својом девицом, добро чини, а ко се не ожени, чини боље.</verse>
				<verse number="39">Жена је везана за свога мужа све док је он жив. А ако он умре, слободна је да се уда за кога хоће – али само у Господу.</verse>
				<verse number="40">Али, по мом мишљењу – а мислим да и ја имам Божијег Духа – биће срећнија ако остане као што јесте.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Што се тиче меса жртвованог идолима, знамо да сви имамо знање. Али, знање надима охолошћу, а љубав изграђује.</verse>
				<verse number="2">Ако неко мисли да нешто зна, тај још не зна онако како би требало да зна.</verse>
				<verse number="3">Али, ако неко воли Бога, Бог га познаје.</verse>
				<verse number="4">Дакле, што се тиче једења меса жртвованог идолима, знамо да идол није ништа на свету и да нема Бога осим једнога.</verse>
				<verse number="5">Јер, чак и да има такозваних богова, било на небу или на земљи – као што и има много »богова« и много »господа« –</verse>
				<verse number="6">за нас постоји само један Бог Отац, од кога је све и за кога смо ми, и само један Господ, Исус Христос, кроз кога је све и ми кроз њега.</verse>
				<verse number="7">Али, немају сви то знање. Неки, наиме, још навикнути на идоле, једу месо као да је жртвовано идолима и тако каљају своју савест, јер је слаба.</verse>
				<verse number="8">А јело нас не приближава Богу. Нити шта губимо ако не једемо, нити шта добијамо ако једемо.</verse>
				<verse number="9">Само, пазите да ваша слобода не буде камен спотицања за слабе.</verse>
				<verse number="10">Јер, ако неко види тебе, који имаш знање, да једеш у идолском храму, зар га тиме – пошто му је савест слаба – нећеш охрабрити да једе месо жртвовано идолима?</verse>
				<verse number="11">Због твога знања, наиме, пропада твој слаби брат за кога је Христос умро.</verse>
				<verse number="12">Тако, грешећи против своје браће и повређујући њихову слабу савест, грешите против Христа.</verse>
				<verse number="13">Зато, ако јело саблажњава мога брата, никада више нећу јести месо, да свога брата не бих саблазнио.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Зар ја нисам слободан? Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашега Господа? Зар нисте ви моје дело у Господу?</verse>
				<verse number="2">Ако другима нисам апостол, вама јесам, јер ви сте печат мог апостолства у Господу.</verse>
				<verse number="3">Ово је моја одбрана против мојих тужилаца:</verse>
				<verse number="4">Зар немамо право да једемо и пијемо?</verse>
				<verse number="5">Зар немамо право, као и други апостоли и Господња браћа и Кифа, да водимо једну сестру као жену?</verse>
				<verse number="6">Зар само ја и Варнава немамо право да не радимо?</verse>
				<verse number="7">Ко то служи војску о свом трошку? Ко то сади виноград а да не једе од његових плодова? Ко то напаса стадо оваца а да не пије млека од тог стада?</verse>
				<verse number="8">Да ли ово говорим са људског становишта? Зар то не каже и Закон?</verse>
				<verse number="9">Јер, у Мојсијевом закону је записано: »Не завезуј уста волу који врше.« Зар је Богу до волова?</verse>
				<verse number="10">Зар не говори баш ради нас? Да, ради нас је то записано. Јер, орач треба да оре и вршилац да врше у нади да ће добити свој део.</verse>
				<verse number="11">Ако смо вам посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша телесна добра?</verse>
				<verse number="12">Ако други имају право на део ваших добара, зашто ми не бисмо имали још више? Али, ми нисмо искористили то право, него све подносимо да нечим не бисмо омели Христово еванђеље.</verse>
				<verse number="13">Зар не знате да они који обављају службу у Храму, од Храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, добијају део од онога што је принето на жртвенику?</verse>
				<verse number="14">Тако је и Господ заповедио онима који проповедају еванђеље да од еванђеља живе.</verse>
				<verse number="15">Ја нисам ништа од тога искористио. А ни ово вам не пишем зато да и са мном буде тако, јер бих радије умро него да ме неко лиши ове хвале.</verse>
				<verse number="16">Ипак, када проповедам еванђеље, не могу да се хвалим, пошто ми је то дужност. Јер, тешко мени ако не проповедам еванђеље!</verse>
				<verse number="17">Ако то радим драговољно, имам награду, а ако недраговољно, онда само извршавам службу која ми је поверена.</verse>
				<verse number="18">Каква је, дакле, моја награда? Да проповедајући, бесплатно нудим еванђеље не користећи се својим правом у еванђељу.</verse>
				<verse number="19">Иако сам слободан од свих, себе сам учинио робом свих, да што више њих придобијем.</verse>
				<verse number="20">Јудејима сам био као Јудејин, да придобијем Јудеје. Онима под Законом био сам као под Законом – иако ја сâм нисам под Законом – да придобијем оне под Законом.</verse>
				<verse number="21">Онима без Закона био сам као да сам без Закона – иако нисам без Божијег закона, него сам под Христовим законом – да придобијем оне без Закона.</verse>
				<verse number="22">Слабима сам био слаб, да придобијем слабе. Свима сам постао све, да неке пошто-пото спасем.</verse>
				<verse number="23">А све чиним ради еванђеља, да бих у њему имао удела.</verse>
				<verse number="24">Зар не знате да на тркалишту сви тркачи трче, али само један добија награду? Тако и ви трчите, да је освојите.</verse>
				<verse number="25">Сваки такмичар се уздржава од свега: они да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.</verse>
				<verse number="26">Зато ја не трчим бесциљно и не ударам песницом као да млатим ваздух,</verse>
				<verse number="27">него кротим своје тело и потчињавам га, да не бих ја, који сам другима проповедао, био искључен из трке.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море.</verse>
				<verse number="2">И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија.</verse>
				<verse number="3">И сви су јели исту духовну храну</verse>
				<verse number="4">и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос.</verse>
				<verse number="5">Али, већина их није била по Божијој вољи, па су побијени у пустињи.</verse>
				<verse number="6">А све се то догодило нама за пример, да не жудимо за злом као што су они жудели.</verse>
				<verse number="7">Не будите идолопоклоници као што су неки од њих били – као што је записано: »Седе народ да једе и пије, па устаде да игра.«</verse>
				<verse number="8">Не одајмо се ни блуду као што су се неки од њих одавали блуду, па их је у једном дану пало двадесет три хиљаде.</verse>
				<verse number="9">Не искушавајмо Господа као што су га неки од њих искушавали, па страдали од змија.</verse>
				<verse number="10">Не гунђајте као што су неки од њих гунђали, па изгинули од Онога који убија.</verse>
				<verse number="11">Све се то догодило њима за пример, а записано је за опомену нама, којима су стигла последња времена.</verse>
				<verse number="12">Зато, ко мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне.</verse>
				<verse number="13">Није вас снашло никакво искушење осим људског. А Бог је веран: неће дозволити да будете искушавани преко својих снага, него ће вам заједно са искушењем дати и излаз из њега, да можете да издржите.</verse>
				<verse number="14">Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства.</verse>
				<verse number="15">Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим.</verse>
				<verse number="16">Зар чаша захвалности за коју захваљујемо не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу?</verse>
				<verse number="17">Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.</verse>
				<verse number="18">Погледајте телесни Израел. Зар они који једу жртве немају ништа заједничко са жртвеником?</verse>
				<verse number="19">Шта, дакле, хоћу да кажем? Зар да је оно што је жртвовано идолима нешто? Или да је идол нешто?</verse>
				<verse number="20">Не. Него, оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. Нећу да имате ништа заједничко са демонима!</verse>
				<verse number="21">Не можете да пијете и из чаше Господње и из чаше демонске! Не можете да имате удела и у Господњој трпези и у демонској трпези!</verse>
				<verse number="22">Или хоћете да изазивамо Господњу љубомору? Зар смо јачи од њега?</verse>
				<verse number="23">»Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује.</verse>
				<verse number="24">Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.</verse>
				<verse number="25">Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести.</verse>
				<verse number="26">Јер, »Господња је земља и све на њој.«</verse>
				<verse number="27">Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести.</verse>
				<verse number="28">Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести</verse>
				<verse number="29">– а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи?</verse>
				<verse number="30">Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?</verse>
				<verse number="31">Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу.</verse>
				<verse number="32">Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви,</verse>
				<verse number="33">као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.</verse>
				<verse number="2">Хвалим вас што ме се у свему сећате и што се држите учењâ онако како сам вам их предао.</verse>
				<verse number="3">Али, хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, да је човек глава жени и да је Бог глава Христу.</verse>
				<verse number="4">Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу.</verse>
				<verse number="5">И свака жена која се моли или пророкује гологлава, срамоти своју главу, јер је то исто као да јој је глава обријана.</verse>
				<verse number="6">Јер, ако жена не покрива главу, нека се ошиша. А ако је ружно да се жена шиша или брије, нека покрива главу.</verse>
				<verse number="7">Човек не мора да покрива главу пошто је он Божија слика и слава, а жена је човекова слава.</verse>
				<verse number="8">Јер, није човек постао од жене, него жена од човека.</verse>
				<verse number="9">И није човек створен ради жене, него жена ради човека.</verse>
				<verse number="10">Зато жена мора да има знак власти на глави, ради анђелâ.</verse>
				<verse number="11">Али, у Господу, нити је жена без човека, нити човек без жене.</verse>
				<verse number="12">Јер, као што је жена постала од човека, тако и човек постаје кроз жену, а све је од Бога.</verse>
				<verse number="13">Сами просудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу?</verse>
				<verse number="14">Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота да има дугу косу,</verse>
				<verse number="15">а ако жена има дугу косу, да је то њена слава? Јер, коса јој је дата место вела.</verse>
				<verse number="16">Ако је коме до препирања, ми немамо такав обичај, а ни Божије цркве.</verse>
				<verse number="17">Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре.</verse>
				<verse number="18">Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ.</verse>
				<verse number="19">Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени.</verse>
				<verse number="20">Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру,</verse>
				<verse number="21">пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије.</verse>
				<verse number="22">Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.</verse>
				<verse number="23">Јер, ја сам од Господа примио оно што сам и вама предао: Господ Исус је оне ноћи када је издан узео хлеб</verse>
				<verse number="24">и, захваливши Богу, изломио га и рекао: »Ово је моје тело за вас. Чините ово мени у спомен.«</verse>
				<verse number="25">Тако је узео и чашу после вечере и рекао: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу. Кад год из ње пијете, чините то мени у спомен.«</verse>
				<verse number="26">Јер, кад год једете овај хлеб и пијете из ове чаше, Господњу смрт објављујете док он не дође.</verse>
				<verse number="27">Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв.</verse>
				<verse number="28">Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше.</verse>
				<verse number="29">Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије.</verse>
				<verse number="30">Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло.</verse>
				<verse number="31">Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило.</verse>
				<verse number="32">А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.</verse>
				<verse number="33">Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог.</verse>
				<verse number="34">Ако је неко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду. За остало ћу вам дати упутства када дођем.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању.</verse>
				<verse number="2">Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима.</verse>
				<verse number="3">Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.</verse>
				<verse number="4">Има различитих милосних дарова, али је Дух исти,</verse>
				<verse number="5">и различитих служења, али је Господ исти,</verse>
				<verse number="6">и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.</verse>
				<verse number="7">А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист.</verse>
				<verse number="8">Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања;</verse>
				<verse number="9">једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења;</verse>
				<verse number="10">једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике.</verse>
				<verse number="11">И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.</verse>
				<verse number="12">Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом.</verse>
				<verse number="13">Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.</verse>
				<verse number="14">А ни тело није један, него много удова.</verse>
				<verse number="15">Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу?</verse>
				<verse number="16">Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу?</verse>
				<verse number="17">Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса?</verse>
				<verse number="18">Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи.</verse>
				<verse number="19">Када би све био један уд, где би било тело?</verse>
				<verse number="20">Овако, има много удова, али само једно тело.</verse>
				<verse number="21">Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.«</verse>
				<verse number="22">Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији.</verse>
				<verse number="23">И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо,</verse>
				<verse number="24">док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема,</verse>
				<verse number="25">да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом.</verse>
				<verse number="26">Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.</verse>
				<verse number="27">А ви сте Христово тело и, појединачно, удови.</verse>
				<verse number="28">Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима.</verse>
				<verse number="29">Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци?</verse>
				<verse number="30">Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?</verse>
				<verse number="31">Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече.</verse>
				<verse number="2">И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам.</verse>
				<verse number="3">Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.</verse>
				<verse number="4">Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна;</verse>
				<verse number="5">није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло;</verse>
				<verse number="6">не радује се неправди, а радује се истини;</verse>
				<verse number="7">све штити, све верује, свему се нада, све трпи.</verse>
				<verse number="8">Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће!</verse>
				<verse number="9">Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо,</verse>
				<verse number="10">а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично.</verse>
				<verse number="11">Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње.</verse>
				<verse number="12">Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.</verse>
				<verse number="13">Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете.</verse>
				<verse number="2">Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне.</verse>
				<verse number="3">А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши.</verse>
				<verse number="4">Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву.</verse>
				<verse number="5">Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.</verse>
				<verse number="6">Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку?</verse>
				<verse number="7">Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари?</verse>
				<verse number="8">Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој?</verse>
				<verse number="9">Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар.</verse>
				<verse number="10">Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења.</verse>
				<verse number="11">Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени.</verse>
				<verse number="12">Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.</verse>
				<verse number="13">Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи.</verse>
				<verse number="14">Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан.</verse>
				<verse number="15">Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом.</verse>
				<verse number="16">Јер, ако захваљујеш Богу духом, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање кад не зна шта говориш?</verse>
				<verse number="17">Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.</verse>
				<verse number="18">Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима.</verse>
				<verse number="19">Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.</verse>
				<verse number="20">Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли.</verse>
				<verse number="21">Записано је у Закону: »Туђим језицима и уснама странаца говорићу овом народу, али ни тако ме неће послушати«, каже Господ.</verse>
				<verse number="22">Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике.</verse>
				<verse number="23">Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници – зар неће рећи да булазните?</verse>
				<verse number="24">Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује,</verse>
				<verse number="25">тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«</verse>
				<verse number="26">Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање.</verse>
				<verse number="27">Ако неко – двојица, највише тројица, и то један за другим – говори чудним језиком, један нека тумачи.</verse>
				<verse number="28">А ако нема тумача, нека онда тај ћути у цркви; нека говори само себи и Богу.</verse>
				<verse number="29">Од пророкâ, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују.</verse>
				<verse number="30">Али, ако неком другом ко ту седи дође откривење, онај први нека ућути.</verse>
				<verse number="31">А сви можете, један по један, да пророкујете, да сви буду поучени и сви ободрени.</verse>
				<verse number="32">Пророчки духови се потчињавају пророцима,</verse>
				<verse number="33">јер Бог није Бог нереда, него мира. Као у свим црквама светих,</verse>
				<verse number="34">нека жене у црквама ћуте. Није им допуштено да говоре, него нека се потчињавају, као што и Закон каже.</verse>
				<verse number="35">А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве. Јер, ружно је да жена говори у цркви.</verse>
				<verse number="36">Зар је од вас проистекла Божија реч? Или је само вама стигла?</verse>
				<verse number="37">Ако неко сматра да је пророк или да је духован, треба да зна да је ово што вам пишем Господња заповест.</verse>
				<verse number="38">А ако неко то не признаје, ни сам неће бити признат.</verse>
				<verse number="39">Зато, браћо моја, чезните за пророковањем и не спречавајте да се говори чудним језицима.</verse>
				<verse number="40">Само, нека све буде пристојно и уредно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Подсећам вас, браћо, на еванђеље које сам вам објавио, које сте и примили, у коме и стојите,</verse>
				<verse number="2">којим се и спасавате ако се чврсто држите Речи коју сам вам објавио, осим ако нисте узалуд поверовали.</verse>
				<verse number="3">Пре свега, предао сам вам оно што сам и примио: да је Христос умро за наше грехе у складу са Писмима,</verse>
				<verse number="4">да је сахрањен, да је васкрсао трећег дана у складу са Писмима,</verse>
				<verse number="5">и да се показао Кифи, па Дванаесторици.</verse>
				<verse number="6">Затим се показао браћи, којих је било више од пет стотина одједном – већина их је још жива, а неки су умрли.</verse>
				<verse number="7">Затим се показао Јакову, па свим апостолима.</verse>
				<verse number="8">А после свих, показао се и мени, као недоношчету.</verse>
				<verse number="9">Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију цркву.</verse>
				<verse number="10">Али, Божијом милошћу сам оно што јесам и његова милост према мени није била узалудна. Напротив, ја сам се трудио више од свих њих – али не ја, него Божија милост са мном.</verse>
				<verse number="11">Био то, дакле, ја или они: то проповедамо и у то сте поверовали.</verse>
				<verse number="12">Ако се проповеда да је Христос васкрсао из мртвих, како то да неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?</verse>
				<verse number="13">Ако нема васкрсења мртвих, ни Христос није васкрсао.</verse>
				<verse number="14">Ако Христос није васкрсао, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера.</verse>
				<verse number="15">Уз то, показујемо се и као лажни Божији сведоци, зато што смо сведочили против Бога да је васкрсао Христа, кога он није васкрсао ако заиста мртви не васкрсавају.</verse>
				<verse number="16">Јер, ако мртви не васкрсавају, ни Христос није васкрсао.</verse>
				<verse number="17">А ако Христос није васкрсао, ваша вера је узалудна – још сте у својим гресима.</verse>
				<verse number="18">Онда пропадоше и они који су умрли у Христу.</verse>
				<verse number="19">Ако се само у овом животу уздамо у Христа, најбеднији смо од свих људи.</verse>
				<verse number="20">Али, Христос јесте васкрсао из мртвих, као првенац оних који су умрли.</verse>
				<verse number="21">Јер, пошто је смрт дошла преко човека, и васкрсење мртвих је дошло преко човека.</verse>
				<verse number="22">Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети.</verse>
				<verse number="23">Али, свако по свом реду: као првенац Христос, затим, када он дође, они који су Христови.</verse>
				<verse number="24">Потом долази крај, када он преда Царство Богу Оцу пошто уништи свако поглаварство, сваку власт и силу.</verse>
				<verse number="25">Он, наиме, треба да влада све док све непријатеље не подложи под своје ноге.</verse>
				<verse number="26">А последњи непријатељ који ће бити уништен је смрт.</verse>
				<verse number="27">Јер, »све је потчинио под његове ноге«. А када каже: »све је потчинио«, јасно је да је потчињено све осим Онога који му је све потчинио.</verse>
				<verse number="28">А када му све буде потчињено, онда ће се и сâм Син потчинити Ономе који му је све потчинио, да Бог буде све у свему.</verse>
				<verse number="29">Уосталом, шта раде они који се крштавају за мртве? Ако мртви уопште не васкрсавају, зашто се крштавају за њих?</verse>
				<verse number="30">Зашто се и ми сваки час излажемо опасности?</verse>
				<verse number="31">Сваког дана умирем, браћо, тако ми поноса на вас који имам у Христу Исусу, нашем Господу.</verse>
				<verse number="32">Ако сам се само као човек борио са зверима у Ефесу, шта ми то користи? Ако мртви не васкрсавају, »једимо и пијмо, јер сутра ћемо умрети«.</verse>
				<verse number="33">Не заваравајте се: »Рђаво друштво квари добре навике.«</verse>
				<verse number="34">Честито се отрезните и не грешите, јер неки не познају Бога – на вашу срамоту говорим.</verse>
				<verse number="35">Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?«</verse>
				<verse number="36">Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре.</verse>
				<verse number="37">И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог,</verse>
				<verse number="38">а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело.</verse>
				<verse number="39">Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље.</verse>
				<verse number="40">Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских.</verse>
				<verse number="41">Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају.</verse>
				<verse number="42">Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости;</verse>
				<verse number="43">сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили;</verse>
				<verse number="44">сеје се природно тело, васкрсава духовно. Ако постоји природно тело, постоји и духовно.</verse>
				<verse number="45">Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«, последњи Адам животворни дух.</verse>
				<verse number="46">Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно.</verse>
				<verse number="47">Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба.</verse>
				<verse number="48">Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески.</verse>
				<verse number="49">И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.</verse>
				<verse number="50">А ово вам тврдим, браћо: тело и крв не могу да наследе Божије царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.</verse>
				<verse number="51">Ево, казујем вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити,</verse>
				<verse number="52">у магновењу, у трен ока, када последња труба затруби. Јер, затрубиће, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, а ми ћемо се изменити.</verse>
				<verse number="53">Треба, наиме, ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност.</verse>
				<verse number="54">А када се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити изрека која је записана: »Победа прождре смрт.«</verse>
				<verse number="55">»Смрти, где ти је победа? Смрти, где ти је жалац?«</verse>
				<verse number="56">Жалац смрти је грех, а сила греха је Закон.</verse>
				<verse number="57">Али, хвала Богу, који нам даје победу кроз нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="58">Зато, драга моја браћо, будите чврсти, непоколебљиви, увек обилујте Господњим делима, знајући да ваш труд није узалудан у Господу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Што се тиче сакупљања помоћи за свете, као што сам наредио галатијским црквама, тако и ви чините.</verse>
				<verse number="2">Сваког првог дана у седмици нека свако од вас остави на страну колико може, да не буде сакупљања тек кад ја дођем.</verse>
				<verse number="3">А када дођем, послаћу с писмима оне које одаберете да у Јерусалим однесу ваш дар.</verse>
				<verse number="4">Ако буде потребно да и ја путујем, путоваће са мном.</verse>
				<verse number="5">А к вама ћу доћи када прођем кроз Македонију. Јер, кроз Македонију само пролазим,</verse>
				<verse number="6">а код вас ћу се можда задржати или чак и презимити, да бисте ме ви испратили онамо куда будем путовао.</verse>
				<verse number="7">Не желим, наиме, да вас овога пута видим само у пролазу, јер се надам да ћу код вас, ако Господ дâ, остати неко време.</verse>
				<verse number="8">У Ефесу ћу остати до Педесетнице,</verse>
				<verse number="9">јер су ми се отворила велика и за рад повољна врата, а противника је много.</verse>
				<verse number="10">Ако Тимотеј дође, постарајте се да код вас борави без страха, јер он обавља Господње дело као и ја.</verse>
				<verse number="11">Нека га, дакле, нико не потцењује. У миру га испратите да дође к мени, јер га ишчекујем са браћом.</verse>
				<verse number="12">Што се тиче брата Аполоса, много сам га наговарао да дође к вама са браћом, али он никако није био вољан да сада иде. Али, доћи ће када се укаже повољна прилика.</verse>
				<verse number="13">Будно пазите, чврсто стојте у вери, држите се мушки, будите јаки!</verse>
				<verse number="14">Све чините у љубави!</verse>
				<verse number="15">Заклињем вас, браћо – ви знате да су Стефанини укућани првина Ахаје и да су се посветили служењу светима –</verse>
				<verse number="16">да се и ви потчињавате таквима и сваком ко сарађује и труди се.</verse>
				<verse number="17">Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом доласку, јер су надокнадили ваше одсуство.</verse>
				<verse number="18">Наиме, умирили су мој дух, и ваш. Таквима, дакле, одајте признање.</verse>
				<verse number="19">Поздрављају вас азијске цркве. Много вас у Господу поздрављају Приска и Акила са црквом у свом дому.</verse>
				<verse number="20">Поздрављају вас сва браћа. Један другога поздравите светим пољупцем.</verse>
				<verse number="21">Поздрав мојом руком, Павловом.</verse>
				<verse number="22">Ако неко не воли Господа, нека је проклет! Марана та!</verse>
				<verse number="23">Милост Господа Исуса с вама.</verse>
				<verse number="24">Моја љубав са свима вама у Христу Исусу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="47">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј, Божијој цркви у Коринту, заједно са свима светима широм Ахаје:</verse>
				<verse number="2">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, Отац самилости и Бог сваке утехе.</verse>
				<verse number="4">Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми, оном утехом којом Бог теши нас, могли да тешимо све који су у невољи.</verse>
				<verse number="5">Јер, као што нас обилно сналазе Христова страдања, тако је кроз Христа обилна и наша утеха.</verse>
				<verse number="6">Ако смо у невољама – то је за вашу утеху и спасење. Ако смо утешени – то је за вашу утеху, која чини да стрпљиво подносите иста страдања која и ми подносимо.</verse>
				<verse number="7">А наша нада за вас је чврста, јер знамо да имате удела како у нашим страдањима тако и у утеси.</verse>
				<verse number="8">Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је снашла у Азији. Били смо прекомерно, преко своје снаге, оптерећени, тако да смо већ стрепели и за живот.</verse>
				<verse number="9">Али, у себи смо се помирили са смртном пресудом, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога, који васкрсава мртве.</verse>
				<verse number="10">Он нас је од толике смртне опасности избавио и избављаће нас. У њега се уздамо да ће нас и даље избављати</verse>
				<verse number="11">уз помоћ ваших молитви за нас, да би многи захваљивали за милост која нам је дарована посредством многих.</verse>
				<verse number="12">А овим се хвалимо: наша савест сведочи да смо у светости и искрености које долазе од Бога живели у свету, а нарочито међу вама – не у људској мудрости, већ у Божијој милости.</verse>
				<verse number="13">Јер, не пишемо вам ништа што не бисте могли да прочитате или разумете. А надам се да ћете у потпуности разумети,</verse>
				<verse number="14">као што сте нас донекле и разумели, и да ћете се на Дан нашега Господа Исуса ви поносити нама као и ми вама.</verse>
				<verse number="15">У том уверењу намеравао сам да прво дођем к вама, да вам се укаже двострука милост.</verse>
				<verse number="16">Намеравао сам да преко вас одем у Македонију, па да из Македоније опет дођем к вама, а ви да ме испратите у Јудеју.</verse>
				<verse number="17">Да нисам можда био лакомислен кад сам то намеравао? Или то што намеравам, намеравам као човек, па је код мене истовремено »да, да« и »не, не«?</verse>
				<verse number="18">Али, Бог је сведок да наша порука вама није »да« и »не«.</verse>
				<verse number="19">Јер, Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј објавили, није био »да« и »не«, него је у њему увек било »да«.</verse>
				<verse number="20">Колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато кроз њега и говоримо »амин«, Богу на славу.</verse>
				<verse number="21">А Бог је тај који нас, заједно с вама, учвршћује у Христу. Он нас је помазао</verse>
				<verse number="22">и запечатио и у наше срце ставио Духа као залог.</verse>
				<verse number="23">Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт.</verse>
				<verse number="24">Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост.</verse>
				<verse number="2">Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?</verse>
				<verse number="3">Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.</verse>
				<verse number="4">Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.</verse>
				<verse number="5">Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас.</verse>
				<verse number="6">Таквоме је довољна ова казна већине,</verse>
				<verse number="7">па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.</verse>
				<verse number="8">Стога вас молим да према њему покажете љубав.</verse>
				<verse number="9">Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни.</verse>
				<verse number="10">Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио,</verse>
				<verse number="11">да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.</verse>
				<verse number="12">Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу,</verse>
				<verse number="13">душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.</verse>
				<verse number="14">Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи.</verse>
				<verse number="15">Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:</verse>
				<verse number="16">једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан?</verse>
				<verse number="17">Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас?</verse>
				<verse number="2">Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи.</verse>
				<verse number="3">А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.</verse>
				<verse number="4">То поуздање пред Богом имамо кроз Христа.</verse>
				<verse number="5">Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога.</verse>
				<verse number="6">Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.</verse>
				<verse number="7">Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе његовог лица,</verse>
				<verse number="8">зар неће још славнија бити служба Духа?</verse>
				<verse number="9">Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност.</verse>
				<verse number="10">И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом.</verse>
				<verse number="11">Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!</verse>
				<verse number="12">Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено,</verse>
				<verse number="13">а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази.</verse>
				<verse number="14">Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу.</verse>
				<verse number="15">И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце.</verse>
				<verse number="16">Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања.</verse>
				<verse number="17">Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода.</verse>
				<verse number="18">И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо.</verse>
				<verse number="2">Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом.</verse>
				<verse number="3">Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају.</verse>
				<verse number="4">Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика.</verse>
				<verse number="5">Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса.</verse>
				<verse number="6">Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«, засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.</verse>
				<verse number="7">А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас.</verse>
				<verse number="8">У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући,</verse>
				<verse number="9">прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени,</verse>
				<verse number="10">ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу.</verse>
				<verse number="11">Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу.</verse>
				<verse number="12">Тако у нама делује смрт, а у вама живот.</verse>
				<verse number="13">А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«, и ми верујемо, па зато и говоримо,</verse>
				<verse number="14">знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе.</verse>
				<verse number="15">Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.</verse>
				<verse number="16">Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо.</verse>
				<verse number="17">Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује.</verse>
				<verse number="18">Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком.</verse>
				<verse number="2">Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште.</verse>
				<verse number="3">Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи.</verse>
				<verse number="4">Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно.</verse>
				<verse number="5">А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.</verse>
				<verse number="6">Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа,</verse>
				<verse number="7">јер још живимо у вери, а не у гледању.</verse>
				<verse number="8">Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа.</verse>
				<verse number="9">Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко.</verse>
				<verse number="10">Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.</verse>
				<verse number="11">Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу.</verse>
				<verse number="12">Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу.</verse>
				<verse number="13">Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.</verse>
				<verse number="14">Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли.</verse>
				<verse number="15">А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.</verse>
				<verse number="16">Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо.</verse>
				<verse number="17">Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало.</verse>
				<verse number="18">А све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом и поверио нам службу помирења.</verse>
				<verse number="19">Јер, Бог је у Христу помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе и нама поверивши Реч помирења.</verse>
				<verse number="20">Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом.</verse>
				<verse number="21">Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом, да у њему будемо Божија праведност.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд.</verse>
				<verse number="2">Јер, каже: »Услишио сам те у часу повољном и помогао ти на дан спасења.« Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!</verse>
				<verse number="3">Ником никакве препреке не постављамо, да не покуде нашу службу.</verse>
				<verse number="4">Него, у свему се показујемо као Божији служитељи: у великој истрајности, у невољама, у немаштини, у притешњености,</verse>
				<verse number="5">у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бесаним ноћима, у гладовању,</verse>
				<verse number="6">у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Светом Духу, у нелицемерној љубави,</verse>
				<verse number="7">у истинитој Речи, у Божијој сили, оружјем праведности у десници и левици,</verse>
				<verse number="8">славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице а поштени,</verse>
				<verse number="9">као непознати а познати, као умирући а, ево, живимо, као кажњени али не и убијени,</verse>
				<verse number="10">као жалосни а увек радосни, као сиромашни а обогаћујући многе, као они који немају ништа а све поседују.</verse>
				<verse number="11">Отворено смо вам говорили, Коринћани; наше срце вам је широм отворено.</verse>
				<verse number="12">Није вам тесно у нама, али је тесно у вашем срцу.</verse>
				<verse number="13">Узвратите ми на исти начин – као својој деци говорим: и ви раширите своје срце.</verse>
				<verse number="14">Не упрежите се у исти јарам с неверницима. Јер, шта има праведност са безакоњем? Или, каква је заједница светлости и таме?</verse>
				<verse number="15">У чему се Христос слаже с Велиаром? Шта је заједничко вернику и невернику?</verse>
				<verse number="16">Какав је споразум Божијег храма с идолима? Јер, ми смо храм Бога живога, као што Бог рече: »Пребиваћу у њима и ходати међу њима, и ја ћу им бити Бог, а они ће бити мој народ.«</verse>
				<verse number="17">»Стога, изађите између њих и одвојте се, говори Господ. Ништа нечисто не дотичите, и ја ћу вас примити.«</verse>
				<verse number="18">»Ја ћу вам бити отац, а ви ћете ми бити синови и кћери, говори Господ Сведржитељ.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">Пошто, дакле, имамо ова обећања, очистимо се, драги моји, од свега што каља тело и дух, усавршавајући своју светост у страху пред Богом.</verse>
				<verse number="2">Направите места за нас у свом срцу. Ником нисмо учинили неправду, никога нисмо упропастили, никога закинули.</verse>
				<verse number="3">Не говорим ово да вас осудим, јер малопре рекох да сте у нашем срцу, да бисмо с вама и умирали и живели.</verse>
				<verse number="4">Велико је моје поуздање у вас и веома се поносим вама. Испуњен сам утехом и препун радости упркос свим нашим невољама.</verse>
				<verse number="5">Јер, када смо дошли у Македонију, није било мира за наше тело, већ посвуда невоље: споља борбе, изнутра страх.</verse>
				<verse number="6">Али Бог, који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком.</verse>
				<verse number="7">И не само његовим доласком него и утехом коју сте му дали. Он нас је обавестио о вашој чежњи, о вашој дубокој жалости, о вашој великој бризи за мене, па сам се још више обрадовао.</verse>
				<verse number="8">Јер, ако сам вас и ражалостио својом посланицом, није ми жао. А ако ми је и било жао – видим, наиме, да вас је та посланица макар начас ражалостила –</verse>
				<verse number="9">сада се радујем; не зато што сте се ражалостили, него зато што сте се ражалостили на покајање. Јер, ражалостили сте се по Божијој вољи, па од нас нисте ни у чему оштећени.</verse>
				<verse number="10">Жалост по Божијој вољи ствара покајање које води спасењу – за које се не каје – а светска жалост доноси смрт.</verse>
				<verse number="11">Јер, видите да вам је баш то што сте се ражалостили по Божијој вољи донело не само велику озбиљност него и правдање и огорченост и страх и чежњу и ревност и оправдање. Свиме тиме сте показали да сте у тој ствари недужни.</verse>
				<verse number="12">Дакле, иако сам вам писао, нисам писао због онога који је скривио, ни због онога коме је скривио, него да вама пред Богом постане очигледна ваша велика брига за нас.</verse>
				<verse number="13">Зато смо се и утешили. Али, осим ове наше утехе, још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте му сви ви окрепили дух.</verse>
				<verse number="14">Заиста, ако сам вас њему похвалио за нешто, нисам се постидео. Него, као што је истина све што смо вам говорили, тако се и наша похвала пред Титом показала истинита.</verse>
				<verse number="15">А његова осећања према вама још су снажнија када се сети послушности свих вас и како сте га са страхом и трепетом примили.</verse>
				<verse number="16">Радујем се што се у свему могу поуздати у вас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама.</verse>
				<verse number="2">Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости.</verse>
				<verse number="3">Сведочим да су нам, према својим могућностима – а и преко својих могућности – драговољно давали</verse>
				<verse number="4">и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима.</verse>
				<verse number="5">А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи.</verse>
				<verse number="6">Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости.</verse>
				<verse number="7">Стога, као што се у свему истичете – у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас – истакните се и у овој милости давања.</verse>
				<verse number="8">Не заповедам, него брижљивошћу других проверавам искреност ваше љубави.</verse>
				<verse number="9">Јер, ви знате милост нашега Господа Исуса Христа – да је, иако богат, ради вас постао сиромашан, да се ви обогатите његовим сиромаштвом.</verse>
				<verse number="10">Ово је моје мишљење о томе: на вашу је корист то што сте прошле године ви први с тим почели, и то не само делом него и жељом да га учините.</verse>
				<verse number="11">А сада то дело и довршите: као што сте спремно желели да га учините, тако га и довршите, према својим могућностима.</verse>
				<verse number="12">Јер, ако постоји спремност, добродошла је ако је заснована на оном што се има, а не на оном што се нема,</verse>
				<verse number="13">да олакшање другима вама не донесе невољу, него једнакост.</verse>
				<verse number="14">Нека сада ваш вишак буде за њихову оскудицу, да би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу – да буде једнакост,</verse>
				<verse number="15">као што је записано: »Ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало.«</verse>
				<verse number="16">Хвала Богу што је исту такву бригу за вас ставио у Титово срце.</verse>
				<verse number="17">Он је не само прихватио нашу молбу него веома радо, од своје воље, иде к вама.</verse>
				<verse number="18">С њим шаљемо и једног брата кога све цркве хвале због његовог служења еванђељу.</verse>
				<verse number="19">Штавише, цркве су га изабрале за нашег сапутника у овој служби милости којом славимо самог Господа и којом показујемо своју спремност да помогнемо.</verse>
				<verse number="20">Тако избегавамо да нам неко пребацује због овог изобилног дара којим располажемо.</verse>
				<verse number="21">Јер, ми се веома трудимо да чинимо добро не само пред Господом него и пред људима.</verse>
				<verse number="22">С њима шаљемо и нашег брата који нам је у много чему и много пута потврдио своју ревност, а сада је још много ревноснији због великог поуздања у вас.</verse>
				<verse number="23">Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник у служењу вама, а што се тиче наше браће, они су изасланици цркава, Христова слава.</verse>
				<verse number="24">Покажите им, дакле, пред црквама, доказ своје љубави и зашто се поносимо вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем.</verse>
				<verse number="2">Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину.</verse>
				<verse number="3">Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте,</verse>
				<verse number="4">да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању.</verse>
				<verse number="5">Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.</verse>
				<verse number="6">А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети.</verse>
				<verse number="7">Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца.</verse>
				<verse number="8">А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело,</verse>
				<verse number="9">као што је записано: »Просу, даде сиромасима; праведност његова остаје довека.«</verse>
				<verse number="10">Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности.</verse>
				<verse number="11">У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.</verse>
				<verse number="12">Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу.</verse>
				<verse number="13">Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима.</verse>
				<verse number="14">А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама.</verse>
				<verse number="15">Хвала Богу за његов неизрециви дар.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу – ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас.</verse>
				<verse number="2">Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито – као што сада намеравам да иступим – против неких који сматрају да ми живимо како тело хоће.</verse>
				<verse number="3">Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће.</verse>
				<verse number="4">Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања</verse>
				<verse number="5">и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу.</verse>
				<verse number="6">И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.</verse>
				<verse number="7">Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми.</verse>
				<verse number="8">Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео.</verse>
				<verse number="9">Само, да се не учини да вас плашим посланицама.</verse>
				<verse number="10">Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.«</verse>
				<verse number="11">Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.</verse>
				<verse number="12">Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују.</verse>
				<verse number="13">А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас.</verse>
				<verse number="14">Не протежемо се преко свога – као да још не досежемо до вас – јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем.</verse>
				<verse number="15">А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити,</verse>
				<verse number="16">па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу.</verse>
				<verse number="17">»Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«</verse>
				<verse number="18">Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите.</verse>
				<verse number="2">Љубоморан сам на вас Божијом љубомором, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, да вас пред њега изведем као чисту девицу.</verse>
				<verse number="3">Али, као што је змија својим лукавством преварила Еву, плашим се да се тако и ваше мисли не одврате од искрене и чисте преданости Христу.</verse>
				<verse number="4">Јер, ако неко дође и проповеда вам неког другог Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, или ако примите духа другачијег од оног којег сте од нас примили, или другачије еванђеље од оног које сте прихватили, то добро подносите!</verse>
				<verse number="5">Сматрам, наиме, да нисам ни у чему мањи од тих »надапостола«.</verse>
				<verse number="6">Ако сам и невешт у говору, нисам у знању – то смо вам у сваком погледу показали.</verse>
				<verse number="7">Зар сам учинио грех што сам самог себе понизио – да бисте се ви узвисили – када сам вам бесплатно проповедао Божије еванђеље?</verse>
				<verse number="8">Друге цркве сам опљачкао узимајући од њих плату да бих служио вама.</verse>
				<verse number="9">А када сам био код вас и оскудевао, ником нисам био на терету, јер су моје потребе подмирила браћа која су дошла из Македоније. И у сваком погледу сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету.</verse>
				<verse number="10">Тако ми Христове истине у мени, нико ме у ахајским крајевима неће спречити да се тиме хвалим!</verse>
				<verse number="11">Зашто? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим!</verse>
				<verse number="12">А то што чиним, чинићу и убудуће, да онемогућим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале.</verse>
				<verse number="13">Јер, такви људи су лажни апостоли, притворни радници који се прерушавају у Христове апостоле.</verse>
				<verse number="14">А није ни чудо, јер се и сâм Сатана прерушава у анђела светлости.</verse>
				<verse number="15">Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима.</verse>
				<verse number="16">Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим.</verse>
				<verse number="17">У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник.</verse>
				<verse number="18">Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја.</verse>
				<verse number="19">Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни!</verse>
				<verse number="20">Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара.</verse>
				<verse number="21">На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби! Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали – као безумник говорим – усуђујем се и ја!</verse>
				<verse number="22">Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам!</verse>
				<verse number="23">Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности!</verse>
				<verse number="24">Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један.</verse>
				<verse number="25">Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору.</verse>
				<verse number="26">Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од незнабожаца, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће.</verse>
				<verse number="27">Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи.</verse>
				<verse number="28">А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве.</verse>
				<verse number="29">Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам?</verse>
				<verse number="30">Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима.</verse>
				<verse number="31">Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем.</verse>
				<verse number="32">У Дамаску је намесник цара Арете држао град под стражом, јер је хтео да ме ухвати,</verse>
				<verse number="33">али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи. Долазим на виђења и откривења од Господа:</verse>
				<verse number="2">Знам човека у Христу који је пре четрнаест година – да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна – био понет до трећег неба.</verse>
				<verse number="3">И знам за тог човека да је – да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна –</verse>
				<verse number="4">био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори.</verse>
				<verse number="5">Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима.</verse>
				<verse number="6">А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.</verse>
				<verse number="7">А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол.</verse>
				<verse number="8">Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи,</verse>
				<verse number="9">а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила.</verse>
				<verse number="10">Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.</verse>
				<verse number="11">Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа.</verse>
				<verse number="12">Апостолска обележја – знамења, чуда и дела силе – учињена су међу вама с великом истрајношћу.</verse>
				<verse number="13">Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!</verse>
				<verse number="14">Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу.</verse>
				<verse number="15">А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање?</verse>
				<verse number="16">Али, нека – нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару.</verse>
				<verse number="17">Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао?</verse>
				<verse number="18">Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?</verse>
				<verse number="19">Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање.</verse>
				<verse number="20">Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да вас нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели – да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда,</verse>
				<verse number="21">да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Ово је трећи пут како долазим к вама. »Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.«</verse>
				<verse number="2">Већ сам вас упозорио када сам код вас био други пут. Сада, одсутан, унапред упозоравам оне који су раније грешили, и све друге: када опет дођем, нећу вас штедети.</verse>
				<verse number="3">Јер, ви тражите доказ да кроз мене говори Христос. Он према вама није слаб, него је силан међу вама.</verse>
				<verse number="4">Додуше, био је распет у слабости, али живи по Божијој сили. Тако смо и ми слаби у њему, али ћемо по Божијој сили с њим живети за вас.</verse>
				<verse number="5">Испитајте сами себе – да ли сте у вери. Сами себе проверите. Или зар не знате да је Христос Исус у вама? Ако не знате, нисте проверени.</verse>
				<verse number="6">А надам се да ћете увидети да ми нисмо непроверени.</verse>
				<verse number="7">Молимо се Богу да не учините никакво зло – не да бисмо се ми показали као проверени, него да ви чините добро, па макар изгледало као да смо ми непроверени.</verse>
				<verse number="8">Јер, против истине не можемо ништа, него само за истину.</verse>
				<verse number="9">Радујемо се када смо ми слаби, а ви јаки и молимо се да се ви усавршите.</verse>
				<verse number="10">Зато вам ово и пишем, одсутан, да не бих, када будем код вас, морао да поступим строго, у складу с влашћу коју ми је дао Господ – да градим, а не да рушим.</verse>
				<verse number="11">На крају, браћо, радујте се, усавршавајте се, храбрите се, будите сложни, живите у миру, и Бог љубави и мира биће с вама.</verse>
				<verse number="12">Поздравите један другога светим пољупцем.</verse>
				<verse number="13">Поздрављају вас сви свети.</verse>
				<verse number="14">Милост Господа Исуса Христа, Божија љубав и заједништво Светога Духа са свима вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="48">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, апостол, не од људи, ни посредством човека, него посредством Исуса Христа и Бога Оца, који га је васкрсао из мртвих,</verse>
				<verse number="2">и сва браћа која су са мном, црквама у Галатији:</verse>
				<verse number="3">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа,</verse>
				<verse number="4">који је самога себе дао за наше грехе, да нас избави од садашњега злог света, по вољи Бога, нашег Оца,</verse>
				<verse number="5">коме слава довека. Амин.</verse>
				<verse number="6">Чудим се да се од Онога који вас је Христовом милошћу позвао тако брзо окрећете неком другачијем еванђељу,</verse>
				<verse number="7">које то, у ствари, и није. Има само неких који вас збуњују и који хоће да искриве Христово еванђеље.</verse>
				<verse number="8">Али, чак када бисмо вам ми, или када би вам анђео са неба проповедао еванђеље различито од оног које смо вам ми проповедали, нека је проклет.</verse>
				<verse number="9">Као што смо већ рекли, и сада опет кажем: ако вам неко проповеда еванђеље различито од оног које сте примили, нека је проклет.</verse>
				<verse number="10">Да ли ја то сада хоћу да се умилим људима или Богу? Или покушавам да угодим људима? Да још људима угађам, не бих био Христов слуга.</verse>
				<verse number="11">Желим да знате, браћо, да еванђеље које сам проповедао није људско.</verse>
				<verse number="12">Јер, ја га нисам примио или научио од неког човека, него преко откривења Исуса Христа.</verse>
				<verse number="13">Чули сте, наиме, о мом некадашњем начину живота у јудаизму – да сам преко сваке мере прогонио Божију цркву и уништавао је.</verse>
				<verse number="14">У јудаизму сам надмашио већину својих вршњака из свога народа, јер сам се претерано ревносно држао предања својих праотаца.</verse>
				<verse number="15">Али, када се свидело Ономе који ме је још од рођења одвојио и позвао својом милошћу</verse>
				<verse number="16">да ми открије свога Сина – да га проповедам међу незнабошцима – нисам се ни са ким посаветовао,</verse>
				<verse number="17">нити сам отишао у Јерусалим онима који су пре мене били апостоли, него сам одмах отишао у Арабију, па се опет вратио у Дамаск.</verse>
				<verse number="18">Затим сам, после три године, отишао у Јерусалим да се упознам с Кифом, па сам код њега остао петнаест дана.</verse>
				<verse number="19">Друге апостоле нисам видео, осим Јакова, Господњег брата.</verse>
				<verse number="20">(Пред Богом вам тврдим да није лаж ово што вам пишем.)</verse>
				<verse number="21">Потом сам отишао у Сирију и Киликију.</verse>
				<verse number="22">А у црквама у Јудеји, које су у Христу, нису ме лично познавали.</verse>
				<verse number="23">Само су чули: »Наш некадашњи прогонитељ сада проповеда веру коју је некада хтео да уништи!«</verse>
				<verse number="24">И славили су Бога због мене.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита.</verse>
				<verse number="2">Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд.</verse>
				<verse number="3">Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже.</verse>
				<verse number="4">А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима.</verse>
				<verse number="5">Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.</verse>
				<verse number="6">Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали.</verse>
				<verse number="7">Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима.</verse>
				<verse number="8">Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима.</verse>
				<verse number="9">Када су Јаков, Кифа и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима –</verse>
				<verse number="10">само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.</verse>
				<verse number="11">А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду.</verse>
				<verse number="12">Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника.</verse>
				<verse number="13">У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.</verse>
				<verse number="14">Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља, рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«</verse>
				<verse number="15">Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници,</verse>
				<verse number="16">знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.</verse>
				<verse number="17">Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто!</verse>
				<verse number="18">Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник.</verse>
				<verse number="19">Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом.</verse>
				<verse number="20">Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене.</verse>
				<verse number="21">Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет!</verse>
				<verse number="2">Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули?</verse>
				<verse number="3">Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу?</verse>
				<verse number="4">Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд!</verse>
				<verse number="5">Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?</verse>
				<verse number="6">Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«</verse>
				<verse number="7">Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови.</verse>
				<verse number="8">А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«</verse>
				<verse number="9">Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.</verse>
				<verse number="10">Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«</verse>
				<verse number="11">А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«</verse>
				<verse number="12">Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«</verse>
				<verse number="13">Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво« –</verse>
				<verse number="14">да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.</verse>
				<verse number="15">Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје.</verse>
				<verse number="16">А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«, подразумевајући једнога, а то је Христос.</verse>
				<verse number="17">Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање.</verse>
				<verse number="18">Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.</verse>
				<verse number="19">Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника.</verse>
				<verse number="20">А посредника нема где је само један – а Бог је један.</verse>
				<verse number="21">Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона.</verse>
				<verse number="22">Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.</verse>
				<verse number="23">А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена.</verse>
				<verse number="24">Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере.</verse>
				<verse number="25">А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.</verse>
				<verse number="26">Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови.</verse>
				<verse number="27">Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли.</verse>
				<verse number="28">Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="29">А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Хоћу да кажем: све док је наследник малолетан, нимало се не разликује од роба. Иако је господар свега,</verse>
				<verse number="2">под старатељима је и управитељима до рока који је одредио његов отац.</verse>
				<verse number="3">Тако смо и ми, док смо били малолетни, робовали стихијама овога света,</verse>
				<verse number="4">а када је дошла пуноћа времена, Бог је послао свога Сина, рођеног од жене, рођеног под Законом,</verse>
				<verse number="5">да откупи оне који су под Законом, да постанемо синови.</verse>
				<verse number="6">А пошто сте синови, Бог је у ваше срце послао Духа свога Сина, који виче: »Аба, Оче.«</verse>
				<verse number="7">Тако више ниси роб, него син, а ако си син, онда те је Бог учинио и наследником.</verse>
				<verse number="8">Док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који то по својој природи нису.</verse>
				<verse number="9">А сада, пошто сте упознали Бога – боље речено: пошто је он упознао вас – како то да се опет окрећете оним немоћним и бедним стихијама и опет изнова хоћете да им робујете?</verse>
				<verse number="10">Славите дане и месеце и доба и године!</verse>
				<verse number="11">Бојим се за вас – да се можда нисам узалуд трудио око вас.</verse>
				<verse number="12">Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао.</verse>
				<verse number="13">Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан.</verse>
				<verse number="14">Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса.</verse>
				<verse number="15">Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени.</verse>
				<verse number="16">Зар сам вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?</verse>
				<verse number="17">Они други се веома труде око вас, али не ради добра. Желе да вас одвоје, како бисте се ви трудили око њих.</verse>
				<verse number="18">Добро је увек се трудити око добра, а не само док сам ја присутан међу вама,</verse>
				<verse number="19">децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи.</verse>
				<verse number="20">Волео бих да сам сада с вама, да другачије с вама разговарам, јер сам због вас у недоумици.</verse>
				<verse number="21">Реците ми, ви који желите да будете под Законом: зар не чујете шта Закон каже?</verse>
				<verse number="22">Јер, записано је да је Авраам имао два сина: једног од робиње и једног од слободне жене.</verse>
				<verse number="23">Али, онај од робиње је рођен као сви људи, а онај од слободне на основу обећања.</verse>
				<verse number="24">То све има и пренесено значење, јер те две жене представљају два савеза. Један је са Синајске горе и рађа децу за ропство – то је Агара.</verse>
				<verse number="25">А Агара представља Синајску гору у Арабији и одговара данашњем Јерусалиму, јер робује заједно са својом децом.</verse>
				<verse number="26">Али, онај Јерусалим који је на небу, слободан је – он је наша мајка. Јер, записано је:</verse>
				<verse number="27">»Радуј се, нероткињо, ти која не рађаш, кличи и вичи, ти која не знаш за трудове. Јер, више деце има усамљена него она која има мужа.«</verse>
				<verse number="28">А ви сте, браћо, као Исаак, деца обећања.</verse>
				<verse number="29">И као што је у оно време онај који је рођен као сви људи прогањао онога који је рођен снагом Духа, тако је и сада.</verse>
				<verse number="30">Али, шта каже Писмо? »Отерај робињу и њеног сина, јер син робиње неће бити наследник са сином слободне.«</verse>
				<verse number="31">Стога, браћо, нисмо деца робиње, него слободне.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Христос нас је ослободио за слободу. Зато чврсто стојте и не дајте се поново под јарам ропства.</verse>
				<verse number="2">Ево, ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам неће бити ни од какве користи.</verse>
				<verse number="3">И поново јемчим сваком човеку који се обреже да је дужан да извршава сав Закон.</verse>
				<verse number="4">Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да се оправдате Законом; отпали сте од милости.</verse>
				<verse number="5">Ми, наиме, кроз Духа, на основу вере, ишчекујемо праведност којој се надамо.</verse>
				<verse number="6">Јер, у Христу Исусу не вреди ни обрезање ни необрезање, него вера која је делотворна кроз љубав.</verse>
				<verse number="7">Добро сте трчали. Ко вас је спречио да се покоравате истини?</verse>
				<verse number="8">Та побуда није од Онога који вас позива.</verse>
				<verse number="9">Од мало квасца све тесто ускисне.</verse>
				<verse number="10">Ја сам уверен за вас у Господу да нећете другачије мислити. А ко вас збуњује, биће за то кажњен, ма ко да је.</verse>
				<verse number="11">Ако ја, браћо, и даље проповедам обрезање, зашто ме и даље прогоне? У том случају је укинута саблазан крста.</verse>
				<verse number="12">Волео бих да се и ушкопе ти који вас подбуњују!</verse>
				<verse number="13">Ви сте позвани на слободу, браћо. Само, немојте да ваша слобода буде изговор за тело, него у љубави служите један другом.</verse>
				<verse number="14">Јер, сав Закон је садржан у једној јединој изреци – у овој: »Воли свога ближњега као самога себе.«</verse>
				<verse number="15">Али, ако наставите један другога да уједате и прождирете, пазите да један другога не уништите!</verse>
				<verse number="16">Хоћу да кажем: живите у Духу, па нећете удовољавати пожудама тела.</verse>
				<verse number="17">Тело жуди против Духа, а Дух против тела. Јер, то двоје се једно другом противе, па не чините оно што бисте хтели.</verse>
				<verse number="18">Али, ако вас води Дух, нисте под Законом.</verse>
				<verse number="19">А дела тела су очигледна. То су блуд, нечистота, разузданост,</verse>
				<verse number="20">идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађе, љубомора, љутња, сплеткарења, раздори, странчарења,</verse>
				<verse number="21">завист, опијање, банчење и њима слична. Упозоравам вас, као што сам вас већ и упозорио, да они који тако нешто чине неће наследити Божије царство.</verse>
				<verse number="22">А плод Духа је љубав, радост, мир, стрпљивост, љубазност, доброта, верност,</verse>
				<verse number="23">кроткост и уздржљивост, и против њих нема закона.</verse>
				<verse number="24">Они који припадају Христу Исусу распели су тело са његовим страстима и пожудама.</verse>
				<verse number="25">Ако живимо у Духу, онда се по Духу и равнајмо.</verse>
				<verse number="26">Не будимо сујетни, не изазивајмо један другога, не завидимо један другом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Браћо, ако неко и буде затечен у неком преступу, ви који сте духовни исправите га у духу кроткости. Само, чувај се, да и ти не паднеш у искушење.</verse>
				<verse number="2">Носите бремена један другога и тако ћете испунити Христов закон.</verse>
				<verse number="3">Јер, ако неко мисли да је нешто – а није ништа – самог себе заварава.</verse>
				<verse number="4">Свако треба сâм да испита своје дело. Тада ће моћи да се поноси самим собом, не поредећи се са другим,</verse>
				<verse number="5">јер свако треба да носи свој терет.</verse>
				<verse number="6">Онај кога уче Речи треба сва своја добра да подели са својим учитељем.</verse>
				<verse number="7">Не заваравајте се: Бог се не да исмевати. Јер, што год човек сеје, то ће и жњети.</verse>
				<verse number="8">Ко сеје у своје тело, из тела ће жњети распадљивост. А ко сеје у Духа, из Духа ће жњети вечни живот.</verse>
				<verse number="9">Не посустајмо чинећи добро, јер ћемо, ако не клонемо, жњети у право време.</verse>
				<verse number="10">Стога, дакле, док имамо прилику, чинимо добро свима, а пре свега браћи по вери.</verse>
				<verse number="11">Гледајте коликим вам словима, својом руком, пишем.</verse>
				<verse number="12">Они који хоће да се праве важни телом терају вас да се обрежете, али само зато да не би били прогањани због Христовог крста.</verse>
				<verse number="13">Па ни сами они који се обрезују не покоравају се Закону, а ипак хоће да се ви обрежете, да би се хвалили вашим телом.</verse>
				<verse number="14">А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету.</verse>
				<verse number="15">Јер, ни обрезање ни необрезање није ништа, него ново створење.</verse>
				<verse number="16">Мир и милосрђе свима који се држе овог правила и Божијем Израелу.</verse>
				<verse number="17">Убудуће нека ми нико не досађује, јер ја на свом телу носим Исусове белеге.</verse>
				<verse number="18">Милост нашега Господа Исуса Христа с вашим духом, браћо. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="49">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, светима који су у Ефесу, вернима у Христу Исусу:</verse>
				<verse number="2">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, који нас је на небесима благословио сваким духовним благословом у Христу.</verse>
				<verse number="4">У њему нас је изабрао пре постанка света, да пред њим будемо свети и без мане. У љубави</verse>
				<verse number="5">нас је предодредио, да нас својом благонаклоношћу и вољом кроз Исуса Христа усвоји као синове,</verse>
				<verse number="6">на хвалу његове славне милости, коју нам је даровао у Вољеноме.</verse>
				<verse number="7">У њему имамо откупљење његовом крвљу, опроштење преступâ по богатству његове милости,</verse>
				<verse number="8">коју је на нас обилно излио са свом мудрошћу и умношћу.</verse>
				<verse number="9">Својом благонаклоношћу нам је обзнанио тајну своје воље, коју је унапред одредио у Христу,</verse>
				<verse number="10">да је спроведе када дође пуноћа времена: да све на небесима и на земљи састави под једном главом – Христом.</verse>
				<verse number="11">У њему смо и изабрани, предодређени по науму Онога који све чини у складу с одлуком своје воље,</verse>
				<verse number="12">да ми, који смо своју наду унапред положили у Христа, будемо на хвалу његове славе.</verse>
				<verse number="13">У њему сте и ви откад сте чули Реч истине – радосну вест о свом спасењу. У њему сте, када сте поверовали, и обележени печатом – обећаним Светим Духом,</verse>
				<verse number="14">који је залог нашег наследства до откупљења оних који су Божија својина, на хвалу његове славе.</verse>
				<verse number="15">Зато и ја, откад сам чуо за вашу веру у Господу Исусу и за вашу љубав према свима светима,</verse>
				<verse number="16">не престајем да захваљујем за вас и да вас помињем у својим молитвама.</verse>
				<verse number="17">Молим се да вам Бог нашега Господа Исуса Христа, Отац славе, дâ Духа мудрости и откривења, да га упознате,</verse>
				<verse number="18">да вам просветли очи срца, да сазнате каква је нада на коју вас је позвао, колико је богатство његовог славног наследства међу светима</verse>
				<verse number="19">и колика је његова неупоредиво велика сила за нас који верујемо. Та сила је сразмерна деловању његове силне снаге,</verse>
				<verse number="20">коју је на делу показао на Христу када га је васкрсао из мртвих и посадио себи здесна на небесима,</verse>
				<verse number="21">изнад сваког поглаварства и власти, силе и господства и изнад сваког имена које се може дати, не само на овом свету него и у будућем.</verse>
				<verse number="22">И све је потчинио под његове ноге и поставио га над свиме да буде Глава Цркви,</verse>
				<verse number="23">која је његово Тело, пуноћа Онога који испуњава све у свему.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А ви сте били мртви због својих преступа и греха,</verse>
				<verse number="2">у којима сте некада живели када сте се држали обичаја овога света и поглавара демона, духа који сада делује у непокорнима.</verse>
				<verse number="3">И сви ми смо некада живели међу њима, удовољавајући пожудама свога тела и следећи телесне жеље и нагоне, па смо, као и остали, по природи били подложни Божијем гневу.</verse>
				<verse number="4">Али, Бог је богат милосрђем, па је због своје велике љубави, којом нас је заволео,</verse>
				<verse number="5">с Христом оживео и нас, који смо били мртви у својим преступима. Милошћу сте спасени.</verse>
				<verse number="6">С њим нас је васкрсао и посадио нас на небесима у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="7">да би у будућим временима показао преобилно богатство своје милости у доброти према нама у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="8">Јер, милошћу сте спасени, кроз веру – и то није од вас, него је Божији дар –</verse>
				<verse number="9">а не на основу делâ, да се нико не би хвалио.</verse>
				<verse number="10">Јер, ми смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела која је Бог унапред припремио да их чинимо.</verse>
				<verse number="11">Зато имајте на уму да сте некада ви, незнабошци по рођењу, које су звали »необрезање« они који себе зову »обрезање« – извршено руком на телу –</verse>
				<verse number="12">били без Христа, отуђени од израелске заједнице и странци у односу на савезе обећања, без наде и без Бога у свету.</verse>
				<verse number="13">А сада сте се, у Христу Исусу, ви који сте некада били далеко, приближили Христовом крвљу.</verse>
				<verse number="14">Јер, он је наш мир. Он је од двога начинио једно и у свом телу разорио непријатељство, тај преградни зид раздвајања,</verse>
				<verse number="15">обеснаживши закон заповести са његовим одредбама, да у себи, од двојице, створи једног новог човека – тако успоставивши мир –</verse>
				<verse number="16">и да у једном телу, посредством крста, којим је усмртио непријатељство, обојицу потпуно помири с Богом.</verse>
				<verse number="17">Он је дошао и проповедао мир вама далеко и мир онима близу.</verse>
				<verse number="18">Кроз њега и једни и други, у једном Духу, имамо приступ Оцу.</verse>
				<verse number="19">Стога, дакле, више нисте странци и дошљаци, него суграђани светих и укућани Божији,</verse>
				<verse number="20">назидани на темељу апостолâ и пророкâ, а главни угаони камен је сâм Христос Исус.</verse>
				<verse number="21">У њему је цела грађевина састављена и расте у свети храм у Господу.</verse>
				<verse number="22">У њему се и ви заједно узиђујете, да постанете Божије пребивалиште у Духу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ради тога ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце…</verse>
				<verse number="2">Свакако сте чули да ми је за вас поверено управљање Божијом милошћу,</verse>
				<verse number="3">то јест да ми је откривењем обзнањена тајна, као што сам вам већ укратко написао.</verse>
				<verse number="4">То читајући можете да разумете како ја схватам тајну Христа,</verse>
				<verse number="5">која није била обзнањена људима ранијих поколења, а сада ју је Дух открио његовим светим апостолима и пророцима:</verse>
				<verse number="6">да су, кроз еванђеље, незнабошци Израелови сунаследници, да припадају истом телу и да с њим деле обећање у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="7">Ја сам постао служитељ овог еванђеља по дару Божије милости, која ми је дата деловањем његове силе.</verse>
				<verse number="8">Иако сам најмањи од свих светих, дата ми је ова милост: да незнабошцима као еванђеље објавим неистраживо Христово богатство</verse>
				<verse number="9">и да свима расветлим у чему се састоји тајна која је у прошлим временима била сакривена у Богу, који је све створио.</verse>
				<verse number="10">Његова намера је била да се сада, кроз Цркву, поглаварима и властима на небесима обзнани многострука Божија мудрост,</verse>
				<verse number="11">у складу с његовим вечним наумом, који је остварио у Христу Исусу, нашем Господу.</verse>
				<verse number="12">У њему, кроз веру у њега, имамо слободу и поуздање да приступимо Богу.</verse>
				<verse number="13">Зато вас молим да не посустанете због невоља које подносим ради вас – оне су ваша слава.</verse>
				<verse number="14">Ради тога савијам своја колена пред Оцем,</verse>
				<verse number="15">од кога долази име целе његове породице на небу и на земљи,</verse>
				<verse number="16">да по богатству своје славе својим Духом оснажи ваше унутрашње биће,</verse>
				<verse number="17">да се Христос, кроз веру, настани у вашем срцу, да у љубави укорењени и утемељени</verse>
				<verse number="18">будете у стању са свима светима да схватите колика је ширина и дужина и висина и дубина</verse>
				<verse number="19">Христове љубави, да спознате да она превазилази свако знање – да се испуните до све Божије пуноће.</verse>
				<verse number="20">А Ономе који својом силом, која у нама делује, може да учини неупоредиво много више него што смо ми у стању да замолимо или да помислимо,</verse>
				<verse number="21">њему слава у Цркви и у Христу Исусу кроз сва поколења довека. Амин.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани.</verse>
				<verse number="2">Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави,</verse>
				<verse number="3">трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа.</verse>
				<verse number="4">Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани.</verse>
				<verse number="5">Један је Господ, једна вера, једно крштење.</verse>
				<verse number="6">Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.</verse>
				<verse number="7">А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио.</verse>
				<verse number="8">Зато се каже: »Када се попео на висину, за собом поведе сужње и људима даде дарове.«</verse>
				<verse number="9">Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве?</verse>
				<verse number="10">А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни.</verse>
				<verse number="11">Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље,</verse>
				<verse number="12">да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела,</verse>
				<verse number="13">док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста.</verse>
				<verse number="14">Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде.</verse>
				<verse number="15">Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа.</verse>
				<verse number="16">Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.</verse>
				<verse number="17">Кажем вам, дакле, и опомињем вас у Господу да више не живите као што живе незнабошци, у испразности свога ума.</verse>
				<verse number="18">Њихов разум је помрачен и они су, због свог незнања, које долази од окорелости њиховог срца, одвојени од Божијег живота.</verse>
				<verse number="19">Изгубивши свако осећање стида, предали су се разузданости, да би у својој незаситости чинили сваку врсту нечистоте.</verse>
				<verse number="20">Али, ви нисте тако упознали Христа,</verse>
				<verse number="21">ако сте заиста о њему чули и у њему били поучени у складу са истином која је у Исусу.</verse>
				<verse number="22">А поучени сте да у погледу свог ранијег понашања треба са себе да свучете старога човека, који пропада због својих варљивих пожуда,</verse>
				<verse number="23">да промените свој начин размишљања</verse>
				<verse number="24">и да обучете новога човека, створеног да буде сличан Богу у истинској праведности и светости.</verse>
				<verse number="25">Зато одбаците лаж и »нека свако своме ближњем говори истину«, јер смо један другом удови.</verse>
				<verse number="26">»У свом гневу не чините грех«; нека сунце не зађе, а ви да сте још гневни.</verse>
				<verse number="27">Не дајте упориште ђаволу.</verse>
				<verse number="28">Ко је крао, нека више не краде, него нека радије вредно ради, чинећи добро својим рукама, да би имао шта да подели с оним ко оскудева.</verse>
				<verse number="29">Нека ниједна ружна реч не изађе из ваших уста, него само она која је добра за изграђивање других, према њиховим потребама, да буде на корист онима који слушају.</verse>
				<verse number="30">Не жалостите Божијег Светог Духа, којим сте запечаћени за Дан откупљења.</verse>
				<verse number="31">Одбаците сваку горчину, бес и гнев, вику и вређање, заједно са сваком злоћом.</verse>
				<verse number="32">Један према другом будите добри и саосећајни, опраштајући један другом као што је и Бог у Христу опростио вама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца</verse>
				<verse number="2">и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.</verse>
				<verse number="3">Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује.</verse>
				<verse number="4">Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање.</verse>
				<verse number="5">Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству.</verse>
				<verse number="6">Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне.</verse>
				<verse number="7">Немајте, дакле, с њима ништа.</verse>
				<verse number="8">Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости –</verse>
				<verse number="9">јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини –</verse>
				<verse number="10">просуђујући шта је Господу мило.</verse>
				<verse number="11">Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте.</verse>
				<verse number="12">Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине.</verse>
				<verse number="13">Све што се светлошћу разобличи, излази на видело,</verse>
				<verse number="14">јер на светлости све излази на видело. Зато се каже: »Пробуди се, ти који спаваш, устани из мртвих и Христос ће те обасјати.«</verse>
				<verse number="15">Пазите, дакле, како живите – не као немудри, него као мудри.</verse>
				<verse number="16">Паметно користите време, јер су дани зли.</verse>
				<verse number="17">Зато не будите неразумни, него схватите шта је Божија воља.</verse>
				<verse number="18">И не опијајте се вином – у њему је раскалашност – него се пуните Духом.</verse>
				<verse number="19">Један другом говорите у псалмима, хвалоспевима и духовним песмама. Певајте и појте Господу у свом срцу</verse>
				<verse number="20">и увек за све захваљујте Богу и Оцу у име нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="21">Потчињавајте се један другом у страху пред Христом.</verse>
				<verse number="22">Нека се жене потчињавају својим мужевима као Господу.</verse>
				<verse number="23">Јер, муж је глава жени као што је и Христос Глава Цркви, своме телу, чији је Спаситељ.</verse>
				<verse number="24">Па, као што се Црква потчињава Христу, нека се тако и жене у свему потчињавају мужевима.</verse>
				<verse number="25">Мужеви, волите своје жене као што је и Христос заволео Цркву и самога себе предао за њу,</verse>
				<verse number="26">да је освешта, очистивши је купањем у води и речју,</verse>
				<verse number="27">да пред себе постави славну Цркву, која нема мрље, ни боре, ни било чега сличног, него је света и без мане.</verse>
				<verse number="28">Тако и мужеви треба да воле своје жене као своје тело. Ко воли своју жену, самога себе воли.</verse>
				<verse number="29">Јер, нико никад није мрзео своје тело, него га храни и негује, баш као и Христос Цркву –</verse>
				<verse number="30">јер ми смо удови његовог тела.</verse>
				<verse number="31">»Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело.«</verse>
				<verse number="32">То је велика тајна, а ја говорим о Христу и Цркви.</verse>
				<verse number="33">Нека и сваки од вас воли своју жену као самога себе, а жена нека поштује мужа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то исправно.</verse>
				<verse number="2">»Поштуј свога оца и мајку« – то је прва заповест с обећањем:</verse>
				<verse number="3">»да ти буде добро и да дуго поживиш на земљи.«</verse>
				<verse number="4">А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их васпитавајте Господњом стегом и поуком.</verse>
				<verse number="5">Робови, слушајте своје земаљске господаре са страхом и трепетом, искреног срца као Христа –</verse>
				<verse number="6">не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него као Христове слуге које из дубине душе извршавају Божију вољу.</verse>
				<verse number="7">Служите драговољно, као Господу, а не као људима,</verse>
				<verse number="8">знајући да ће свако, ако учини нешто добро, то од Господа и добити, био роб или слободњак.</verse>
				<verse number="9">И ви, господари, исто тако поступајте с њима. Уздржите се од претњи, знајући да је и ваш и њихов Господар на небесима и да он не гледа ко је ко.</verse>
				<verse number="10">На крају, јачајте у Господу и у његовој силној снази.</verse>
				<verse number="11">Обуците сву Божију опрему, да можете да одолите ђавољим лукавствима.</verse>
				<verse number="12">Јер, наша борба није против крви и меса, већ против поглаварстава, против власти, против владарâ овог мрачног света и против злих духовних сила на небесима.</verse>
				<verse number="13">Зато узмите сву Божију опрему, да можете да се одупрете на дан зла и – када све извршите – да се одржите.</verse>
				<verse number="14">Држите се, дакле! Опашите бедра истином, обуците оклоп праведности,</verse>
				<verse number="15">на ноге обујте спремност која долази од еванђеља мира.</verse>
				<verse number="16">Поврх свега, узмите штит вере којим ћете моћи да угасите све пламене стреле Злога.</verse>
				<verse number="17">Узмите и кацигу спасења и мач Духа, који је Божија реч.</verse>
				<verse number="18">Молите се у Духу у свакој прилици сваковрсним молитвама и молбама и ради тога увек истрајно бдите и молите се за све свете.</verse>
				<verse number="19">Молите се и за мене, да ми се, кад год отворим уста, дâ реч да смело обзнаним тајну еванђеља,</verse>
				<verse number="20">за које сам изасланик у оковима. Молите се да га објавим смело, као што и треба да га објавим.</verse>
				<verse number="21">Да бисте и ви знали шта је са мном, шта радим, о свему ће вас обавестити Тихик, драги брат и верни служитељ у Господу.</verse>
				<verse number="22">Њега сам баш зато и послао к вама, да сазнате како смо и да вам ободри срце.</verse>
				<verse number="23">Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="24">Милост свима који непролазном љубављу воле нашега Господа Исуса Христа.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="50">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима и ђаконима:</verse>
				<verse number="2">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим.</verse>
				<verse number="4">У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим</verse>
				<verse number="5">због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада,</verse>
				<verse number="6">уверен у ово: Онај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса.</verse>
				<verse number="7">И право је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу – све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости.</verse>
				<verse number="8">Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама.</verse>
				<verse number="9">И за ово се молим: да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости,</verse>
				<verse number="10">да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов,</verse>
				<verse number="11">пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу.</verse>
				<verse number="12">Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља.</verse>
				<verse number="13">Тако је свем преторијуму и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа,</verse>
				<verse number="14">а већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч.</verse>
				<verse number="15">Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље.</verse>
				<verse number="16">Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља,</verse>
				<verse number="17">а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу.</verse>
				<verse number="18">Па шта онда? Важно је да се на сваки начин – било из рђавих, било из добрих побуда – објављује Христос, и томе се радујем. И радоваћу се,</verse>
				<verse number="19">јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење.</verse>
				<verse number="20">Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу.</verse>
				<verse number="21">Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак.</verse>
				<verse number="22">Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам.</verse>
				<verse number="23">Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље,</verse>
				<verse number="24">али ради вас је потребније да останем у телу.</verse>
				<verse number="25">Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери,</verse>
				<verse number="26">да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.</verse>
				<verse number="27">Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља,</verse>
				<verse number="28">ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога.</verse>
				<verse number="29">Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате,</verse>
				<verse number="30">водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост,</verse>
				<verse number="2">онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно.</verse>
				<verse number="3">Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе.</verse>
				<verse number="4">Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.</verse>
				<verse number="5">Размишљајте исто као и Христос Исус:</verse>
				<verse number="6">Он, који је у Божијем обличју, није сматрао пленом своју једнакост с Богом,</verse>
				<verse number="7">него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку,</verse>
				<verse number="8">понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту.</verse>
				<verse number="9">Зато га је Бог и узвисио на највише место и дао му име изнад сваког имена,</verse>
				<verse number="10">да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом,</verse>
				<verse number="11">и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.</verse>
				<verse number="12">Зато, драги моји, као што сте увек били послушни – не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан – са страхом и трепетом радите на свом спасењу.</verse>
				<verse number="13">Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.</verse>
				<verse number="14">Све чините без гунђања и препирања,</verse>
				<verse number="15">да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у коме светлите као звезде у свемиру,</verse>
				<verse number="16">држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов – да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.</verse>
				<verse number="17">Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.</verse>
				<verse number="18">Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.</verse>
				<verse number="19">Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.</verse>
				<verse number="20">Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас.</verse>
				<verse number="21">Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа.</verse>
				<verse number="22">А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.</verse>
				<verse number="23">Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.</verse>
				<verse number="24">А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.</verse>
				<verse number="25">Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита – свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама –</verse>
				<verse number="26">пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан.</verse>
				<verse number="27">А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао – и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.</verse>
				<verse number="28">Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан.</verse>
				<verse number="29">Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он.</verse>
				<verse number="30">Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">На крају, браћо моја, радујте се у Господу! Није ми тешко да вам пишем једно те исто, а за вас је сигурније.</verse>
				<verse number="2">Чувајте се оних паса, чувајте се оних радника зла, чувајте се сакаћења тела.</verse>
				<verse number="3">Јер, ми смо обрезање, ми који служимо Божијим Духом и хвалимо се Христом Исусом, а не уздамо се у тело</verse>
				<verse number="4">– иако бих ја и у тело могао да се поуздам. Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више:</verse>
				<verse number="5">обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј,</verse>
				<verse number="6">по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.</verse>
				<verse number="7">Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком.</verse>
				<verse number="8">Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа</verse>
				<verse number="9">и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере.</verse>
				<verse number="10">Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти,</verse>
				<verse number="11">не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.</verse>
				<verse number="12">Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене.</verse>
				<verse number="13">Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном,</verse>
				<verse number="14">хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.</verse>
				<verse number="15">Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити.</verse>
				<verse number="16">Само, што смо постигли, тога се држимо.</verse>
				<verse number="17">Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали.</verse>
				<verse number="18">Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста.</verse>
				<verse number="19">Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско.</verse>
				<verse number="20">А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="21">Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!</verse>
				<verse number="2">Преклињем Еводију и преклињем Синтиху да буду сложне у Господу.</verse>
				<verse number="3">Да, и тебе молим, одани друже, помажи им, јер су се са мном раме уз раме бориле у проповедању еванђеља заједно с Климентом и мојим осталим сарадницима, чија су имена у Књизи живота.</verse>
				<verse number="4">Радујте се у Господу увек! Понављам: радујте се.</verse>
				<verse number="5">Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу.</verse>
				<verse number="6">Не будите забринути ни за шта, него у свему, молитвом и молбом са захваљивањем, јасно показујте Богу за шта га молите.</verse>
				<verse number="7">И Божији мир, који превазилази свако разумевање, чуваће ваше срце и ваше мисли у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="8">На крају, браћо, што год је истинито, што год је племенито, што год је праведно, што год је чисто, што год је лепо, што год је на добром гласу – ако је нека врлина или похвала – на то мислите.</verse>
				<verse number="9">Оно што сте од мене научили, примили, чули и видели, то чините, и Бог мира биће с вама.</verse>
				<verse number="10">Веома сам се обрадовао у Господу што се најзад пробудила ваша брига за мене. Бринули сте се ви и раније, али нисте имали прилике да то покажете.</verse>
				<verse number="11">Не кажем то зато што сам у оскудици; јер, научио сам да у свим околностима будем задовољан.</verse>
				<verse number="12">Знам шта значи оскудевати, знам шта значи имати у изобиљу. Навикао сам на све и свашта: и да будем сит и да гладујем, и да имам у изобиљу и да оскудевам.</verse>
				<verse number="13">Све могу у Ономе који ми даје снагу.</verse>
				<verse number="14">Ипак, лепо је од вас што сте са мном поделили моју невољу.</verse>
				<verse number="15">А и ви, Филипљани, знате да у почетку мога проповедања еванђеља, када сам отишао из Македоније, ниједна црква није учествовала у мојим давањима и примањима, осим вас јединих.</verse>
				<verse number="16">Чак сте ми и у Солун повремено слали за моје потребе.</verse>
				<verse number="17">Не, не тражим поклон, него тражим многострук плод који се уписује на ваш рачун.</verse>
				<verse number="18">Свега имам, и то у изобиљу. Подмирен сам потпуно откако сам од Епафродита примио оно што сте ми послали – пријатан мирис, жртву Богу прихватљиву и пријатну.</verse>
				<verse number="19">А мој Бог ће, по богатству своје славе у Христу Исусу, задовољити сваку вашу потребу.</verse>
				<verse number="20">Нашем Богу и Оцу нека је слава довека. Амин.</verse>
				<verse number="21">Поздравите све свете у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном.</verse>
				<verse number="22">Поздрављају вас сви свети, пре свих они из царевог дома.</verse>
				<verse number="23">Милост Господа Исуса Христа са вашим духом. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="51">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј,</verse>
				<verse number="2">светој и верној браћи у Христу, која су у Колоси: милост вам и мир од Бога, нашег Оца.</verse>
				<verse number="3">Увек захваљујемо Богу, Оцу нашега Господа Исуса Христа, када се за вас молимо,</verse>
				<verse number="4">јер смо чули за вашу веру у Христу Исусу и за љубав коју гајите према свима светима.</verse>
				<verse number="5">Та вера и љубав долазе од наде која је за вас спремљена на небесима, а за коју сте већ чули у Речи истине – еванђељу,</verse>
				<verse number="6">које вам је дошло. Оно по целом свету доноси плодове и расте, баш као и међу вама од оног дана када сте чули за Божију милост и истински је спознали.</verse>
				<verse number="7">Научили сте га од Епафраса, нашег драгог друга у служењу, који је Христов верни служитељ за вас,</verse>
				<verse number="8">који нас је и обавестио о вашој љубави у Духу.</verse>
				<verse number="9">Зато и ми, од дана када смо то чули, не престајемо да се молимо за вас и да молимо Бога: да се испуните спознањем његове воље са сваком духовном мудрошћу и разумевањем,</verse>
				<verse number="10">да живите достојно Господа и да му у свему угодите: да будете плодоносни у сваком добром делу, да растете у спознању Бога,</verse>
				<verse number="11">да се, сразмерно његовој славној моћи, оснажите сваком силом за сваку истрајност и стрпљивост, с радошћу</verse>
				<verse number="12">захваљујући Оцу, који вас је учинио достојнима да имате удела у наследству светих у светлости.</verse>
				<verse number="13">Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свог љубљеног Сина,</verse>
				<verse number="14">у коме имамо откупљење, опроштење греха.</verse>
				<verse number="15">Он је слика невидљивога Бога, Прворођени над свим што је створено.</verse>
				<verse number="16">Јер, њиме је створено све што је на небесима и на земљи, видљиво и невидљиво – било престоли, било господства, било поглаварства, било власти – све је кроз њега и за њега створено.</verse>
				<verse number="17">Он је пре свега и у њему се све држи на окупу.</verse>
				<verse number="18">Он је и Глава телу – Цркви. Он је Почетак, Прворођени из мртвих, да у свему буде први.</verse>
				<verse number="19">Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу</verse>
				<verse number="20">и да кроз њега – успоставивши мир његовом крвљу на крсту – са собом потпуно помири све, било на земљи, било на небесима.</verse>
				<verse number="21">Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени.</verse>
				<verse number="22">Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне</verse>
				<verse number="23">– ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.</verse>
				<verse number="24">Сада се радујем у својим страдањима за вас и у свом телу допуњујем оно што недостаје Христовим мукама за његово тело, које је Црква.</verse>
				<verse number="25">Ја сам постао њен служитељ по налогу који ми је дао Бог: да вам објавим Божију реч у њеној пуноћи –</verse>
				<verse number="26">тајну која је вековима и поколењима била скривена, а сада је објављена његовим светима.</verse>
				<verse number="27">Њима је Бог хтео да обзнани колико је међу незнабошцима богатство славе ове тајне, која је Христос у вама, нада у славу.</verse>
				<verse number="28">Ми њега објављујемо, уразумљујући сваког човека и поучавајући сваког човека са свом мудрошћу да сваког човека доведемо до савршенства у Христу.</verse>
				<verse number="29">За то се ја трудим, борећи се његовом делотворном силом, која у мени силно делује.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Хоћу, наиме, да знате колику борбу водим за вас и за оне у Лаодикији и за све оне који ме нису лично упознали,</verse>
				<verse number="2">да им се утеши срце, да сједињени у љубави доспеју до свег богатства пуног разумевања, до спознања Божије тајне – Христа,</verse>
				<verse number="3">у коме су скривена сва блага мудрости и знања.</verse>
				<verse number="4">Ово говорим да вас нико не превари заводљивим речима.</verse>
				<verse number="5">Јер, иако сам одсутан телом, ипак сам у духу с вама и радујем се гледајући ред који влада међу вама и чврстину ваше вере у Христа.</verse>
				<verse number="6">Стога, како сте прихватили Христа Исуса, Господа, тако и живите у њему.</verse>
				<verse number="7">Будите у њему чврсто укорењени и на њему назидани, ојачани у вери, као што сте поучени, и обилујте захваљивањем.</verse>
				<verse number="8">Пазите да вас неко не зароби мудровањем и празним причама заснованим на људском предању, на стихијама света, а не на Христу.</verse>
				<verse number="9">Јер, у њему телесно пребива сва пуноћа божанства,</verse>
				<verse number="10">а ви имате пуноћу у њему, који је Глава сваком поглаварству и власти.</verse>
				<verse number="11">У њему сте и обрезани свлачењем грешне нарави, не обрезањем које је извршено руком, него Христовим обрезањем,</verse>
				<verse number="12">пошто сте с њим заједно сахрањени у крштењу и с њим заједно васкрсли вером у делотворну силу Бога, који га је васкрсао из мртвих.</verse>
				<verse number="13">Када сте били мртви због својих преступа и необрезаности свога тела, Бог вас је оживео заједно с Христом. Опростио нам је све преступе</verse>
				<verse number="14">тако што је избрисао обвезницу која је својим одредбама била против нас и уклонио је приковавши је на крст.</verse>
				<verse number="15">Разоружао је поглаварства и власти и изложио их руглу победивши их крстом.</verse>
				<verse number="16">Нека вас, дакле, нико не осуђује због јела и пића, или празника, или слављења младог месеца, или субота.</verse>
				<verse number="17">То је само сенка онога што долази, а стварност је Христос.</verse>
				<verse number="18">Нека вас не лишава награде нико ко ужива у лажној понизности и слављењу анђелâ, ко распреда о својим виђењима, безразложно се прави важан својом телесном памећу,</verse>
				<verse number="19">а не држи се Главе, од које цело Тело, подупрто и повезано зглобовима и жилама, расте Божијим растом.</verse>
				<verse number="20">Ако сте с Христом умрли стихијама света, зашто се, као да још живите у свету, покоравате његовим прописима:</verse>
				<verse number="21">»Не дирај«, »Не окуси«, »Не дотичи«?</verse>
				<verse number="22">Све то употребом пропада, јер је засновано на људским заповестима и учењима.</verse>
				<verse number="23">То, додуше, изгледа као мудрост, јер се састоји од самонаметнуте побожности, лажне понизности и беспоштедне строгости према телу, али нема никакву вредност за обуздавање грешне нарави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ако сте, дакле, васкрсли с Христом, тражите оно што је на небу, тамо где Христос седи Богу здесна.</verse>
				<verse number="2">Усмерите своје мисли на оно што је на небу, а не на оно што је на земљи.</verse>
				<verse number="3">Јер, умрли сте и ваш живот је са Христом сакривен у Богу.</verse>
				<verse number="4">Када се појави Христос, ваш живот, тада ћете се и ви с њим појавити у слави.</verse>
				<verse number="5">Умртвите, дакле, своје земаљске удове: блуд, нечистоту, страст, злу пожуду и похлепу, што је идолопоклонство.</verse>
				<verse number="6">Због њих долази Божији гнев.</verse>
				<verse number="7">Тим путем сте и ви некада ишли када сте живели у тим пороцима.</verse>
				<verse number="8">А сада одбаците све ово: гнев, бес, злоћу, вређање, ружне речи из својих уста.</verse>
				<verse number="9">Не лажите један другога, пошто сте свукли старог човека са његовим делима,</verse>
				<verse number="10">а обукли новог, који се по слици свога Створитеља обнавља за спознање.</verse>
				<verse number="11">Ту више нема Грк – Јудејин, обрезање – необрезање, варварин – Скит, роб – слободњак, него је све и у свима Христос.</verse>
				<verse number="12">Обуците, дакле, као Божији изабраници, свети и вољени, милосрдно срце, љубазност, понизност, кроткост, стрпљивост.</verse>
				<verse number="13">Подносите један другога и опраштајте ако имате нешто један против другога. Као што је Господ опростио вама, тако и ви опраштајте.</verse>
				<verse number="14">А преко свега овога обуците љубав – она је спона савршенства.</verse>
				<verse number="15">Нека Христов мир, на који сте позвани у једном телу, влада у вашем срцу и будите захвални.</verse>
				<verse number="16">Нека Христова реч у вама богато пребива док са свом мудрошћу поучавате и опомињете један другога и док са захвалношћу у свом срцу певате псалме, хвалоспеве и духовне песме Богу.</verse>
				<verse number="17">И што год да чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса, захваљујући Богу Оцу кроз њега.</verse>
				<verse number="18">Жене, потчињавајте се мужевима, као што доликује у Господу.</verse>
				<verse number="19">Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.</verse>
				<verse number="20">Децо, у свему слушајте своје родитеље, јер то је Господу мило.</verse>
				<verse number="21">Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.</verse>
				<verse number="22">Робови, слушајте своје земаљске господаре, не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него искреног срца, бојећи се Господа.</verse>
				<verse number="23">Што год чините, чините из душе, као да је за Господа, а не за људе,</verse>
				<verse number="24">знајући да ћете заузврат од Господа добити наследство. Господу Христу служите!</verse>
				<verse number="25">Јер, ономе ко чини неправду биће узвраћено за оно што је скривио и ту нема пристрасности.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Господари, дајте својим робовима оно што је право и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.</verse>
				<verse number="2">Посветите се молитви. Бдите у њој са захваљивањем.</verse>
				<verse number="3">Уједно се молите и за нас, да Бог отвори врата нашој речи, да говоримо о Христовој тајни – за коју сам и окован –</verse>
				<verse number="4">да је објавим, говорећи о њој онако како треба да говорим.</verse>
				<verse number="5">Мудро се понашајте према онима ван цркве. Паметно користите време.</verse>
				<verse number="6">Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да сваком знате да одговорите како треба.</verse>
				<verse number="7">О свему што се тиче мене обавестиће вас Тихик, драги брат, верни служитељ и са мном слуга у Господу.</verse>
				<verse number="8">Шаљем вам га баш зато да сазнате шта је с нама и да вам ободри срце,</verse>
				<verse number="9">заједно с Онисимом, верним и драгим братом, који је један од вас. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.</verse>
				<verse number="10">Поздрављају вас Аристарх, мој друг у сужањству, и Марко, Варнавин нећак (за њега сте већ добили упутства: ако дође к вама, примите га),</verse>
				<verse number="11">и Исус звани Јуст. Они су једини обрезани верници који са мном раде за Божије царство. Они су ми били утеха.</verse>
				<verse number="12">Поздравља вас Епафрас, који је један од вас и слуга Христа Исуса. Он се у молитвама увек бори за вас да, зрели и потпуно уверени, чврсто стојите у свему што је по Божијој вољи.</verse>
				<verse number="13">Сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и Јерапољу.</verse>
				<verse number="14">Поздрављају вас драги лекар Лука и Димас.</verse>
				<verse number="15">Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и цркву у његовој кући.</verse>
				<verse number="16">А када се ова посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у цркви у Лаодикији, а и ви да прочитате ону из Лаодикије.</verse>
				<verse number="17">И реците Архипу: »Гледај да извршиш службу коју си добио у Господу.«</verse>
				<verse number="18">Поздрав мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова. Милост с вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="52">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: милост вам и мир.</verse>
				<verse number="2">Увек за све вас захваљујемо Богу када вас помињемо у својим молитвама</verse>
				<verse number="3">и непрестано се пред нашим Богом и Оцем сећамо вашег дела проистеклог из вере, труда подстакнутог љубављу и истрајности надахнуте надом у нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Знамо, браћо коју Бог воли, да сте изабрани,</verse>
				<verse number="5">јер вам наше еванђеље није дошло само с речима него и са силом и са Светим Духом и са дубоким уверењем. Знате како смо се понашали међу вама, ради вас,</verse>
				<verse number="6">а ви сте се угледали на нас и на Господа. Примили сте Реч у великој невољи, с радошћу Светога Духа.</verse>
				<verse number="7">Тако сте постали узор свима вернима у Македонији и Ахаји.</verse>
				<verse number="8">Јер, не само да је од вас Господња реч одјекнула у Македонији и Ахаји него је ваша вера у Бога постала свуда позната. Зато нема потребе да о томе нешто говоримо.</verse>
				<verse number="9">Људи, наиме, сами причају како смо дошли к вама и како сте се од идолâ окренули Богу, да бисте служили Богу живом и истинитом</verse>
				<verse number="10">и са небеса ишчекивали његовог Сина, кога је васкрсао из мртвих – Исуса, који нас спасава од гнева који долази.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.</verse>
				<verse number="2">Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу, објавимо Божије еванђеље.</verse>
				<verse number="3">Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо.</verse>
				<verse number="4">Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.</verse>
				<verse number="5">Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок.</verse>
				<verse number="6">И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.</verse>
				<verse number="7">Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу.</verse>
				<verse number="8">Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.</verse>
				<verse number="9">Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету.</verse>
				<verse number="10">Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете.</verse>
				<verse number="11">А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу,</verse>
				<verse number="12">бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.</verse>
				<verse number="13">Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.</verse>
				<verse number="14">Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја,</verse>
				<verse number="15">од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима</verse>
				<verse number="16">када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.</verse>
				<verse number="17">А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо.</verse>
				<verse number="18">Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио.</verse>
				<verse number="19">Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви?</verse>
				<verse number="20">Да, ви сте наша слава и наша радост.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини,</verse>
				<verse number="2">а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери,</verse>
				<verse number="3">да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље,</verse>
				<verse number="4">јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било.</verse>
				<verse number="5">Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.</verse>
				<verse number="6">А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас.</verse>
				<verse number="7">Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере.</verse>
				<verse number="8">Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу.</verse>
				<verse number="9">Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом?</verse>
				<verse number="10">Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.</verse>
				<verse number="11">Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама.</verse>
				<verse number="12">А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама.</verse>
				<verse number="13">Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">На крају, браћо, поучили смо вас како треба да живите и угађате Богу – тако како и живите – а сада вас молимо и преклињемо у Господу Исусу да то чините још више.</verse>
				<verse number="2">Јер, ви знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса.</verse>
				<verse number="3">А ово је Божија воља: да будете свети, да се клоните блуда,</verse>
				<verse number="4">да сваки од вас научи да влада својим телом на свет и частан начин,</verse>
				<verse number="5">а не у пожудној страсти као незнабошци, који не познају Бога,</verse>
				<verse number="6">да при томе не чините нажао своме брату и не варате га. Господ ће се за све то осветити, као што смо вам већ рекли и упозорили вас.</verse>
				<verse number="7">Јер, Бог нас није позвао на нечистоту, него на светост.</verse>
				<verse number="8">Стога, дакле, ко то одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога Светог Духа.</verse>
				<verse number="9">О братској љубави нема потребе да вам пишемо, јер сте и сами од Бога поучени да волите један другога.</verse>
				<verse number="10">А ви заиста и волите сву браћу у целој Македонији. Само вас молимо, браћо, да то чините још више.</verse>
				<verse number="11">Настојте да водите миран живот, да гледате своја посла и да својим рукама радите, као што смо вам наложили,</verse>
				<verse number="12">да се долично понашате према онима ван цркве и да вам ни од кога ништа не треба.</verse>
				<verse number="13">Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, па да тугујете као остали, који немају наду.</verse>
				<verse number="14">Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, онда верујемо и да ће Бог са Исусом повести и оне који су у њему умрли.</verse>
				<verse number="15">Ово вам говоримо на основу Господње речи: ми, живи, који остајемо до Господњег доласка, нећемо претећи оне који су умрли.</verse>
				<verse number="16">Јер, сâм Господ ће, на заповест, на глас арханђела и на звук Божије трубе, сићи са неба, и прво ће устати мртви у Христу.</verse>
				<verse number="17">Потом ћемо ми, живи, преостали, заједно с њима бити понети на облацима да се сретнемо са Господом у ваздуху. И тако ћемо увек бити са Господом.</verse>
				<verse number="18">Зато бодрите један другога овим речима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">А што се времена и часа тиче, браћо, није потребно да вам се пише,</verse>
				<verse number="2">јер и сами веома добро знате да ће Дан Господњи доћи као крадљивац у ноћи.</verse>
				<verse number="3">Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.</verse>
				<verse number="4">Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац.</verse>
				<verse number="5">Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами;</verse>
				<verse number="6">не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни.</verse>
				<verse number="7">Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу.</verse>
				<verse number="8">А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење.</verse>
				<verse number="9">Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа,</verse>
				<verse number="10">који је умро за нас да – били живи или мртви – заједно с њим живимо.</verse>
				<verse number="11">Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.</verse>
				<verse number="12">Молимо вас, браћо, да одајете признање онима који се међу вама труде, који су вам претпостављени у Господу и опомињу вас.</verse>
				<verse number="13">Цените их изнад свега, у љубави, због њиховог дела. Међу собом живите у миру.</verse>
				<verse number="14">Преклињемо вас, браћо, опомињите доконе, бодрите малодушне, помажите слабима, са свима будите стрпљиви.</verse>
				<verse number="15">Пазите да нико ником не узврати зло за зло, него се увек трудите да чините добро један другом и свим људима.</verse>
				<verse number="16">Увек се радујте,</verse>
				<verse number="17">непрестано се молите,</verse>
				<verse number="18">у свакој прилици захваљујте, јер то је Божија воља за вас у Исусу Христу.</verse>
				<verse number="19">Духа не гасите,</verse>
				<verse number="20">пророштва не презирите,</verse>
				<verse number="21">све проверавајте, добро задржите,</verse>
				<verse number="22">сваког зла се клоните.</verse>
				<verse number="23">А сâм Бог мира нека вас потпуно освешта, да вам сав дух и душа и тело буду беспрекорно сачувани за Долазак нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="24">Веран је Онај који вас позива, он ће то и учинити.</verse>
				<verse number="25">Браћо, молите се и за нас.</verse>
				<verse number="26">Сву браћу поздравите светим пољупцем.</verse>
				<verse number="27">Заклињем вас Господом да се ова посланица прочита свој браћи.</verse>
				<verse number="28">Милост нашега Господа Исуса Христа с вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="53">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу, нашем Оцу, и Господу Исусу Христу:</verse>
				<verse number="2">милост вам и мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Увек смо дужни да захваљујемо Богу за вас, браћо, и то с правом, јер ваша вера све више расте и све је већа љубав сваког од вас према другима.</verse>
				<verse number="4">Зато се ми хвалимо вама по Божијим црквама због ваше стрпљивости и вере у свим прогонима и невољама које подносите.</verse>
				<verse number="5">То је доказ да је Божија пресуда праведна и да ћете бити достојни Божијег царства за које сада страдате.</verse>
				<verse number="6">Јер, право је да Бог муком узврати онима који вас муче,</verse>
				<verse number="7">а вама, који сте мучени, олакшањем – заједно с нама – када се Господ Исус објави са неба са својим моћним анђелима,</verse>
				<verse number="8">у успламтелом огњу. Он ће казнити оне који не познају Бога и не покоравају се еванђељу нашега Господа Исуса.</verse>
				<verse number="9">Биће кажњени вечном пропашћу, далеко од Господњег лица и његове силне славе,</verse>
				<verse number="10">онога дана када он дође да се прослави у својим светима и да му се диве сви који верују. А то се односи и на вас, јер сте поверовали нашем сведочанству вама.</verse>
				<verse number="11">Зато се увек и молимо за вас да вас Бог учини достојнима његовог позива и да својом силом испуни сваку вашу добру намеру и дело подстакнуто вером,</verse>
				<verse number="12">да се име нашега Господа Исуса прослави у вама, а ви у њему, по милости нашега Бога и Господа Исуса Христа.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо,</verse>
				<verse number="2">не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом, ни неком поруком, ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту.</verse>
				<verse number="3">Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња, Син пропасти.</verse>
				<verse number="4">Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.</verse>
				<verse number="5">Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас,</verse>
				<verse number="6">па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена.</verse>
				<verse number="7">Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен,</verse>
				<verse number="8">и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка.</verse>
				<verse number="9">А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда,</verse>
				<verse number="10">и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу.</verse>
				<verse number="11">Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи,</verse>
				<verse number="12">да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.</verse>
				<verse number="13">А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима и вером у истину.</verse>
				<verse number="14">На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="15">Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ која смо вам предали било усмено, било посланицом.</verse>
				<verse number="16">А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду,</verse>
				<verse number="17">нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас</verse>
				<verse number="2">и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере.</verse>
				<verse number="3">Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога.</verse>
				<verse number="4">А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо.</verse>
				<verse number="5">Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.</verse>
				<verse number="6">Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем које сте од нас примили.</verse>
				<verse number="7">И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони,</verse>
				<verse number="8">нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету;</verse>
				<verse number="9">не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас.</verse>
				<verse number="10">Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«</verse>
				<verse number="11">Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе.</verse>
				<verse number="12">Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу.</verse>
				<verse number="13">А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.</verse>
				<verse number="14">Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди,</verse>
				<verse number="15">али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.</verse>
				<verse number="16">Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.</verse>
				<verse number="17">Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.</verse>
				<verse number="18">Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="54">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, нашег Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде,</verse>
				<verse number="2">Тимотеју, правом сину у вери: милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.</verse>
				<verse number="3">Као што сам те на одласку у Македонију замолио, остани у Ефесу да некима наложиш да не шире другачија учења</verse>
				<verse number="4">и да се не заносе измишљотинама и бесконачним родословима. То све више погодује препиркама него Божијем поретку, који се остварује вером.</verse>
				<verse number="5">А сврха тог налога је љубав из чиста срца, добре савести и нелицемерне вере,</verse>
				<verse number="6">од чега су неки застранили и окренули се празним разговорима.</verse>
				<verse number="7">Они желе да буду учитељи Закона, а ни сами не разумеју шта говоре ни шта упорно тврде.</verse>
				<verse number="8">Знамо да је Закон добар ако га човек примењује како треба,</verse>
				<verse number="9">свестан да Закон није намењен праведнику, него безаконицима и непокорнима, непобожнима и грешницима, несветима и безбожнима, убицама оца и убицама мајке, убицама људи,</verse>
				<verse number="10">блудницима и педерастима, трговцима робљем, лажљивцима, кривоклетницима и свему другом што се противи исправном учењу,</verse>
				<verse number="11">које је у складу са славним еванђељем блаженога Бога, које ми је поверено.</verse>
				<verse number="12">Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, што ме је сматрао вредним поверења и поставио у службу.</verse>
				<verse number="13">Иако сам раније био хулитељ, прогонитељ и насилник, помилован сам, јер сам то чинио из незнања и неверовања,</verse>
				<verse number="14">а милост нашега Господа преобилно се на мене излила заједно с вером и љубављу које су у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="15">Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности: Христос Исус је дошао на свет да спасе грешнике – од којих сам најгори ја.</verse>
				<verse number="16">Али, баш зато сам помилован да на мени, најгорем, Христос Исус покаже сву своју стрпљивост, као пример онима који ће у њега поверовати да приме вечни живот.</verse>
				<verse number="17">А Цару вечности, бесмртноме, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава довека. Амин.</verse>
				<verse number="18">Поверавам ти овај налог, сине Тимотеје, у складу с пророштвима која су раније о теби изречена, да, држећи их се, бијеш добар бој,</verse>
				<verse number="19">имајући веру и добру савест, коју су неки одбацили, па доживели бродолом вере.</verse>
				<verse number="20">Међу њима су Именеј и Александар, које сам предао Сатани да науче да не хуле.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Пре свега, дакле, тражим да се мољења, молитве, молбе и захваљивања упућују Богу за све људе,</verse>
				<verse number="2">за цареве и за све који су на власти, да проводимо миран и тих живот у потпуној побожности и достојанству.</verse>
				<verse number="3">То је добро и мило у очима Бога, нашег Спаситеља,</verse>
				<verse number="4">који жели да се сви људи спасу и да дођу до спознања истине.</verse>
				<verse number="5">Јер, Бог је један и један је посредник између Бога и људи – човек Христос Исус,</verse>
				<verse number="6">који је самога себе дао као откупнину за све – сведочанство у право време.</verse>
				<verse number="7">За то сведочанство сам ја постављен за проповедника и апостола – истину говорим, не лажем – за учитеља вере и истине незнабошцима.</verse>
				<verse number="8">Хоћу, дакле, да се мушкарци моле на сваком месту, подижући свете руке, без гнева и препирања.</verse>
				<verse number="9">Хоћу и да се жене облаче скромно, с пристојношћу и разборитошћу, да се не ките плетеницама и златом, или бисерима, или скупом одећом,</verse>
				<verse number="10">него добрим делима, као што приличи женама које се држе побожности.</verse>
				<verse number="11">Нека жена учи у миру, у потпуној потчињености.</verse>
				<verse number="12">Жени не допуштам да учи мушкарца, нити да има власт над њим, него нека буде мирна.</verse>
				<verse number="13">Јер, прво је створен Адам, па онда Ева.</verse>
				<verse number="14">И није Адам био заведен – жена је била заведена и учинила прекршај.</verse>
				<verse number="15">Али, спашће се рађањем деце ако остане у вери, љубави и светости које прати разборитост.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Ово је истина: ако неко жели надгледништво, лепу службу жели.</verse>
				<verse number="2">А надгледник треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи;</verse>
				<verse number="3">не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац;</verse>
				<verse number="4">да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем</verse>
				<verse number="5">– јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? –</verse>
				<verse number="6">не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво.</verse>
				<verse number="7">Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.</verse>
				<verse number="8">Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком,</verse>
				<verse number="9">да се са чистом савешћу држе тајне наше вере.</verse>
				<verse number="10">А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.</verse>
				<verse number="11">Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.</verse>
				<verse number="12">Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом.</verse>
				<verse number="13">Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.</verse>
				<verse number="14">Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово</verse>
				<verse number="15">да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.</verse>
				<verse number="16">По свеопштем признању, велика је тајна побожности: Појавио се у телу, био је оправдан Духом, видели су га анђели, проповедао се међу незнабошцима, у свету су поверовали у њега, био је вазнет у слави.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">А Дух изричито каже да ће у последња времена неки отпасти од вере, поводећи се за варљивим духовима и демонским учењима,</verse>
				<verse number="2">која шире лицемерни лажљивци отупеле савести.</verse>
				<verse number="3">Они забрањују женидбу и намећу уздржавање од јелâ која је Бог створио да их са захвалношћу једу они који верују и који су спознали истину.</verse>
				<verse number="4">Јер, све што је Бог створио добро је и не треба одбацивати ништа што се једе са захвалношћу,</verse>
				<verse number="5">пошто је освештано Божијом речју и молитвом.</verse>
				<verse number="6">На то указуј браћи, и бићеш добар служитељ Христа Исуса, служитељ који се храни речима вере и доброг учења за којим иде.</verse>
				<verse number="7">Клони се безбожних и бапских прича, а вежбај се у побожности.</verse>
				<verse number="8">Јер, телесно вежбање је за мало шта корисно, а побожност је корисна за све, пошто има обећање и за садашњи живот и за будући.</verse>
				<verse number="9">Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности</verse>
				<verse number="10">– јер, за то се ми трудимо и боримо: ми смо своје наде положили у Бога живога, који је Спаситељ свих људи, пре свега оних који верују.</verse>
				<verse number="11">То налажи и учи.</verse>
				<verse number="12">Нека те нико не омаловажава због твоје младости, него буди пример верницима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у чистоти.</verse>
				<verse number="13">Док не дођем, посвети пажњу јавном читању, бодрењу и поучавању.</verse>
				<verse number="14">Не занемаруј милосни дар који је у теби, који ти је дат преко пророштва када су старешине на тебе положиле руке.</verse>
				<verse number="15">Марљиво се труди око тога, сав буди у томе, да твој напредак буде очигледан свима.</verse>
				<verse number="16">Пази на себе и на учење. Истрај у томе, јер ћеш, то чинећи, спасти и себе и оне који те слушају.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Старијег човека не прекоревај строго, него га моли као оца, млађе људе као браћу,</verse>
				<verse number="2">старије жене као мајке, млађе као сестре – у потпуној чистоти.</verse>
				<verse number="3">Поштуј оне удовице које су заиста удовице.</verse>
				<verse number="4">Али, ако удовица има децу или унуке, нека прво они науче да показују побожност бринући се за свој дом и тако узврате својим родитељима, јер то је Богу мило.</verse>
				<verse number="5">Права и усамљена удовица узда се у Бога и ноћу и дању истрајава у мољењима и молитвама,</verse>
				<verse number="6">а она која живи распусно, жива је мртва.</verse>
				<verse number="7">И то им наложи, да буду без замерке.</verse>
				<verse number="8">А ко се не стара за своје, пре свега за оне из свога дома, тај се одрекао вере и гори је од неверника.</verse>
				<verse number="9">У списак удовица може да се унесе она која није млађа од шездесет година, која је имала једног мужа,</verse>
				<verse number="10">која је позната по добрим делима: ако је подизала децу, ако је била гостољубива, ако је прала ноге светима, ако је помагала онима који су у невољи, ако се посвећивала сваком добром делу.</verse>
				<verse number="11">А млађе удовице не уноси у списак. Јер, када их пожуда одврати од Христа, хоће да се удају,</verse>
				<verse number="12">па на себе навлаче осуду, пошто су погазиле прву верност.</verse>
				<verse number="13">Осим тога, идући од куће до куће, навикавају се да буду беспослене. И не само беспослене него и брбљиве и наметљиве, па говоре оно што не треба.</verse>
				<verse number="14">Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, рађају децу, воде домаћинство – да непријатељу не дају повода за клевету.</verse>
				<verse number="15">Јер, неке су већ застраниле и пошле за Сатаном.</verse>
				<verse number="16">Ако нека верница има удовица међу родбином, нека им помаже, да црква не буде оптерећена, него да може да помогне правим удовицама.</verse>
				<verse number="17">Старешинама које добро управљају треба указати двоструку част, пре свега онима који проповедају и поучавају.</verse>
				<verse number="18">Јер, Писмо каже: »Не завезуј уста волу који врше« и: »Радник заслужује своју плату.«</verse>
				<verse number="19">Не прихватај тужбу против старешине ако је не поткрепе два или три сведока.</verse>
				<verse number="20">Оне који греше, укори пред свима, да и у остале уђе страх.</verse>
				<verse number="21">Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да се овога држиш без предрасуда и да ништа не чиниш из пристрасности.</verse>
				<verse number="22">Ни на кога не полажи руке олако. Немај удела у туђим гресима. Себе држи чистим.</verse>
				<verse number="23">Немој да пијеш само воду, него узми и мало вина ради свог желуца и честих слабости.</verse>
				<verse number="24">Греси неких људи очигледни су и пред њима иду на Суд, а греси других људи иду за њима.</verse>
				<verse number="25">Тако су и добра дела очигледна, а ни она другачија не могу се сакрити.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Сви који су под ропским јармом нека своје господаре сматрају достојнима сваке части, да се не оцрњује Божије име и учење.</verse>
				<verse number="2">А они чији господари верују, нека ове не омаловажавају зато што су браћа. Него, нека им још више служе, јер верници су и њима драги ти који имају корист од њиховог служења. То учи и то тражи.</verse>
				<verse number="3">Ако неко другачије учи људе и занемарује благотворне речи нашега Господа Исуса Христа и учење које је у складу с побожношћу,</verse>
				<verse number="4">тај је уображен и не зна ништа, него болује од препирања и надмудривања речима, из чега настају завист, свађа, вређање, зла сумњичења</verse>
				<verse number="5">и непрестана трвења међу људима исквареног ума, који су лишени истине, који мисле да се побожношћу стиче добит.</verse>
				<verse number="6">А побожност и јесте велика добит ако је човек задовољан оним што има.</verse>
				<verse number="7">Јер, ми на свет ништа нисмо донели, па тако ништа не можемо ни однети.</verse>
				<verse number="8">Па, ако имамо хране и одеће, будимо тиме задовољни.</verse>
				<verse number="9">А они који желе да се обогате, падају у искушење и замку и јављају им се многе неразумне и штетне жеље које људе суновраћују у пропаст и уништење.</verse>
				<verse number="10">Јер, среброљубље је корен свих зала. Неки су, одавши му се, одлутали од вере и сами себи причинили много муке.</verse>
				<verse number="11">А ти, Божији човече, бежи од тога, а иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, кроткошћу.</verse>
				<verse number="12">Биј добар бој вере, домогни се вечног живота, на који си позван када си пред многим сведоцима одлучно потврдио своју веру.</verse>
				<verse number="13">Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и пред Христом Исусом, који је пред Понтијем Пилатом одлучно сведочио за истину:</verse>
				<verse number="14">сачувај ову заповест чистом и беспрекорном док се не појави наш Господ Исус Христос.</verse>
				<verse number="15">Њега ће у право време показати блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима,</verse>
				<verse number="16">који је једини бесмртан, који пребива у недоступној светлости, кога нико од људи није видео нити може да га види. Њему вечна част и моћ. Амин.</verse>
				<verse number="17">Налажи онима који су богати на овом свету да не буду охоли, да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје на уживање,</verse>
				<verse number="18">да чине добро, да буду богати добрим делима, да буду дарежљиви и вољни да деле,</verse>
				<verse number="19">скупљајући тако себи благо које ће бити леп темељ за будућност – да се домогну правог живота.</verse>
				<verse number="20">Тимотеје, чувај то што ти је поверено. Клони се безбожног наклапања и противљења лажног знања,</verse>
				<verse number="21">којег су се неки држали, па застранили од вере. Милост с вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="55">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, у складу с обећањем живота који је у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="2">Тимотеју, драгом сину: милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.</verse>
				<verse number="3">Захваљујем Богу, коме као и моји преци чисте савести служим, док те непрестано, и ноћу и дању, помињем у својим молитвама.</verse>
				<verse number="4">Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу.</verse>
				<verse number="5">Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби.</verse>
				<verse number="6">Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке.</verse>
				<verse number="7">Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.</verse>
				<verse number="8">Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога,</verse>
				<verse number="9">који нас је спасао и светим позивом позвао – не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света,</verse>
				<verse number="10">а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље,</verse>
				<verse number="11">за које сам ја постављен за проповедника, апостола и учитеља.</verse>
				<verse number="12">Због тога ја све ово и трпим, али се не стидим, јер знам коме сам поверовао и уверен сам да он може до онога Дана да сачува оно што ми је поверено.</verse>
				<verse number="13">Држи се примера благотворних речи које си од мене чуо, у вери и љубави која је у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="14">Чувај добро које ти је поверено; чувај га уз помоћ Светога Духа, који пребива у нама.</verse>
				<verse number="15">То знаш да су ме сви из Азије напустили, а међу њима и Фигел и Ермоген.</verse>
				<verse number="16">Нека Господ буде милостив према Онисифоровим укућанима, јер ме је он много пута окрепио и није се стидео мојих окова,</verse>
				<verse number="17">него ме је, када је дошао у Рим, брижљиво тражио док ме није нашао.</verse>
				<verse number="18">Дао му Господ да онога Дана нађе милосрђе код Господа. А ти најбоље знаш како ми је служио у Ефесу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Ти се, дакле, сине мој, оснажи у милости која је у Христу Исусу.</verse>
				<verse number="2">А оно што си пред многим сведоцима од мене чуо, то повери поузданим људима, онима који ће бити способни и друге да поуче.</verse>
				<verse number="3">Придружи ми се у злопаћењу као добар војник Христа Исуса.</verse>
				<verse number="4">Нико ко је у војној служби, не уплиће се у послове свакодневног живота, да би могао да угоди свом заповеднику.</verse>
				<verse number="5">И када се неко такмичи, не добија венац ако се не такмичи по правилима.</verse>
				<verse number="6">Ратар који мукотрпно ради треба први да добије део плодова.</verse>
				<verse number="7">Размисли о овоме што ти говорим, а Господ ће ти дати да све разумеш.</verse>
				<verse number="8">Памти Исуса Христа, васкрслог из мртвих, Давидовог потомка, по мом еванђељу</verse>
				<verse number="9">за које се толико злопатим да ме бацају у окове као да сам злочинац. Али Божија реч није окована.</verse>
				<verse number="10">Зато све подносим ради изабраних, да и они стигну до спасења које је у Христу Исусу са вечном славом.</verse>
				<verse number="11">Ово је истина: Ако смо с њим умрли, с њим ћемо и живети.</verse>
				<verse number="12">Ако истрајемо, с њим ћемо и владати. Ако га се одрекнемо, и он ће се одрећи нас.</verse>
				<verse number="13">Ако смо неверни, он остаје веран, јер самога себе не може да се одрекне.</verse>
				<verse number="14">На то подсећај људе, опомињући их пред Богом да не ратују речима. То ничему не користи, него само упропаштава оне који слушају.</verse>
				<verse number="15">Потруди се да покажеш да си прекаљен пред Богом, радник који нема чега да се стиди, који исправно поступа с Речју истине.</verse>
				<verse number="16">А безбожних наклапања се клони, јер ће они који их воде све више тонути у безбожност,</verse>
				<verse number="17">а њихово учење ће изједати као рак-рана. Међу њима су Именеј и Филит,</verse>
				<verse number="18">који су застранили од истине тврдећи да се васкрсење већ догодило, па некима уништавају веру.</verse>
				<verse number="19">Ипак, чврсти Божији темељ чврсто стоји, носећи овај печат: »Господ познаје оне који су његови«, и: »Нека се клоне неправде сви који помињу Господње име.«</verse>
				<verse number="20">Али, у великој кући нема само златних и сребрних посуда, него и дрвених и глинених. И једне су за часну употребу, а друге за нечасну.</verse>
				<verse number="21">Ко се, дакле, очисти од нечасног, биће посуда за часну употребу, освештана, Господару корисна, спремна за свако добро дело.</verse>
				<verse number="22">Бежи од младалачких жеља, а иди за праведношћу, вером, љубављу, миром, заједно с онима који из чиста срца призивају Господа.</verse>
				<verse number="23">Клони се будаластих и глупих расправа, знајући да рађају свађе.</verse>
				<verse number="24">А Господњи слуга не треба да се свађа, него да према свима буде благ, спреман да поучи, да подноси зло,</verse>
				<verse number="25">да у кроткости васпитава своје противнике, не би ли им Бог дао покајање, да спознају истину</verse>
				<verse number="26">и да се освесте, па умакну из замке ђавола, који их је заробио да извршавају његову вољу.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">А ово знај: у последње дане настаће тешка времена.</verse>
				<verse number="2">Јер, људи ће бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, охоли, хулитељи, непокорни родитељима, незахвални, безбожни,</verse>
				<verse number="3">безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, без љубави према добру,</verse>
				<verse number="4">издајници, напрасити, уображени; више ће волети насладу него Бога;</verse>
				<verse number="5">привидно ће се држати побожности, а порицаће њену силу. Клони их се.</verse>
				<verse number="6">Јер, од њих су они који се увлаче у куће и заводе женице оптерећене гресима, које се поводе за разним пожудама,</verse>
				<verse number="7">које стално уче, али никако не могу да дођу до спознања истине.</verse>
				<verse number="8">Исто као што су се Јаније и Јамврије успротивили Мојсију, тако се противе истини и ови – људи изопаченог ума, непрекаљени у вери.</verse>
				<verse number="9">Али, неће далеко стићи, јер ће њихово безумље постати очигледно свима, као што је постало и безумље оних.</verse>
				<verse number="10">А ти си пошао за мојим учењем, начином живота, стремљењем, вером, стрпљивошћу, љубављу, истрајношћу,</verse>
				<verse number="11">прогонима, страдањима. Шта ме све снашло у Антиохији, у Иконијуму, у Листри! Какве сам све прогоне поднео, а Господ ме је из свих њих избавио!</verse>
				<verse number="12">Али сви који желе да живе побожно у Христу Исусу, биће прогањани.</verse>
				<verse number="13">А зли људи и варалице ићи ће од зла ка горем, заводећи и бивајући завођени.</verse>
				<verse number="14">Али ти остани у ономе што си научио и у шта си уверен, свестан од кога си научио</verse>
				<verse number="15">и да од малих ногу знаш Света писма, која могу да те учине мудрим за спасење кроз веру у Христа Исуса.</verse>
				<verse number="16">Све Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање, за прекоревање, за поправљање, за одгајање у праведности,</verse>
				<verse number="17">да Божији човек буде потпуно припремљен за свако добро дело.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Заклињем те пред Богом и Христом Исусом – који ће судити и живима и мртвима – и његовим Доласком и његовим Царством:</verse>
				<verse number="2">проповедај Реч, спреман и у време и у невреме, уверавај, прекоревај, бодри, са свом стрпљивошћу и поуком.</verse>
				<verse number="3">Јер, доћи ће време када људи неће подносити исправно учење, него ће у складу са својим пожудама себи нагомилавати учитеље да им говоре оно што прија њиховим ушима,</verse>
				<verse number="4">па ће уши окренути од истине и приклонити се измишљотинама.</verse>
				<verse number="5">А ти у свему буди трезвен, издржи злопаћење, изврши дело еванђелисте, доврши своју службу.</verse>
				<verse number="6">Јер, ја се већ изливам као леваница и стигло је време мога одласка.</verse>
				<verse number="7">Добар бој сам био, трку завршио, веру сачувао.</verse>
				<verse number="8">Сада ми је припремљен венац праведности, који ће ми онога Дана предати Господ, праведни Судија. И не само мени него и свима који су с љубављу чекали да се он појави.</verse>
				<verse number="9">Потруди се да што пре дођеш к мени.</verse>
				<verse number="10">Јер, Димас ме је напустио пошто је заволео овај свет. Он је отишао у Солун, Крискент у Галатију, Тит у Далмацију.</verse>
				<verse number="11">Једино је још Лука са мном. Узми Марка и доведи га са собом, јер ми користи у служењу.</verse>
				<verse number="12">Тихика сам послао у Ефес.</verse>
				<verse number="13">Огртач који сам оставио код Карпа у Троади, донеси када дођеш, а и књиге, пре свега пергаменте.</verse>
				<verse number="14">Ковач Александар ми је нанео много зла. Господ ће му узвратити према његовим делима.</verse>
				<verse number="15">И ти га се чувај, јер се веома противио нашим речима.</verse>
				<verse number="16">Приликом моје прве одбране, нико ми није прискочио у помоћ, него су ме сви напустили. Нека им се то не рачуна.</verse>
				<verse number="17">Али Господ је био уз мене и давао ми снагу да се преко мене у потпуности објави еванђеље и да га чују сви незнабошци – и ја се избавих из лављих чељусти.</verse>
				<verse number="18">Господ ће ме избавити од сваког злог дела и спасти ме за своје Царство на небесима. Њему слава довека. Амин.</verse>
				<verse number="19">Поздрави Приску и Акилу и Онисифорове укућане.</verse>
				<verse number="20">Ераст је остао у Коринту, а Трофима сам, болесног, оставио у Милиту.</verse>
				<verse number="21">Потруди се да дођеш пре зиме. Поздрављају те Еувул, Пуд, Лин, Клаудија и сва браћа.</verse>
				<verse number="22">Господ са твојим духом. Милост с вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="56">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, Божији слуга и апостол Исуса Христа ради вере Божијих изабраника и спознања истине које води побожности –</verse>
				<verse number="2">вере и спознања заснованих на нади у вечни живот, који је Бог, који не лаже, обећао пре постанка света</verse>
				<verse number="3">и у право време обзнанио своју Реч проповедањем које ми је поверено заповешћу нашег Спаситеља, Бога,</verse>
				<verse number="4">Титу, правом сину по заједничкој вери: милост и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Спаситеља.</verse>
				<verse number="5">Оставио сам те на Криту ради тога да средиш оно што је остало недовршено и да по градовима поставиш старешине, као што сам ти наредио.</verse>
				<verse number="6">Старешина треба да буде беспрекоран, једне жене муж, да има децу која верују, коју не оптужују за раскалашност или непокорност.</verse>
				<verse number="7">Јер, надгледник, као управитељ Божијег дома, треба да буде беспрекоран – не саможив, не напрасит, не пијаница, не насилник, не склон непоштеном добитку,</verse>
				<verse number="8">него гостољубив, љубитељ добра, разборит, праведан, свет, уздржљив,</verse>
				<verse number="9">прионуо уз веродостојну Реч, која је у складу са учењем, да може исправним учењем да бодри друге и уверава противнике.</verse>
				<verse number="10">Има, наиме, много непокорних, наклапала и заводника, пре свега међу онима из обрезања.</verse>
				<verse number="11">Њима треба запушити уста, јер ради непоштеног добитка упропашћују целе домове учећи оно што не треба.</verse>
				<verse number="12">Један од њих, њихов пророк, сâм рече: »Крићани су увек лажови, опаке звери, лењи прождрљивци.«</verse>
				<verse number="13">То је истинито сведочанство. Зато их строго прекоревај, да буду исправни у вери,</verse>
				<verse number="14">да се више не заносе јудејским измишљотинама и прописима људи који су се окренули од истине.</verse>
				<verse number="15">Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто, него су им и ум и савест укаљани.</verse>
				<verse number="16">Тврде да познају Бога, али то поричу својим делима. Одвратни су и непокорни и неподобни за било које добро дело.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">А ти говори оно што је у складу са исправним учењем:</verse>
				<verse number="2">да старци буду умерени, достојни поштовања, разборити, исправни у вери, љубави, стрпљивости.</verse>
				<verse number="3">Исто тако и старице да се понашају како доликује светима: да не буду клеветнице ни ропски одане многом вину, него учитељице добра,</verse>
				<verse number="4">да уче младе жене да воле своје мужеве и децу,</verse>
				<verse number="5">да буду разборите, чисте, вредне у кући, добре, потчињене својим мужевима – да се не оцрњује Божија реч.</verse>
				<verse number="6">Исто тако, подстичи младиће да буду разборити.</verse>
				<verse number="7">У свему им буди пример чинећи добра дела. У поучавању покажи неисквареност, озбиљност,</verse>
				<verse number="8">исправну реч којој се не може приговорити, да се постиди онај ко ти се противи, јер нема ништа рђаво да каже о нама.</verse>
				<verse number="9">Нека се робови у свему потчињавају својим господарима. Нека им угађају, а не противрече.</verse>
				<verse number="10">Нека их не поткрадају, него нека покажу да им се може веровати, да учење нашег Спаситеља, Бога, у свему буде привлачно.</verse>
				<verse number="11">Јер, за све људе се појавила Божија милост, која доноси спасење.</verse>
				<verse number="12">Она нас учи да се одрекнемо безбожности и овоземаљских пожуда, да у овом свету живимо разборито, праведно и побожно</verse>
				<verse number="13">док ишчекујемо срећну наду и да се у слави појави велики Бог и наш Спаситељ, Исус Христос.</verse>
				<verse number="14">Он је самога себе дао за нас да нас избави од сваког безакоња и да себи очисти народ који му припада, који ревносно чини добра дела.</verse>
				<verse number="15">То говори и бодри и прекоревај са сваком одлучношћу. Нека те нико не презире.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Подсећај их да се потчињавају поглаварима и властима, да буду послушни, спремни за свако добро дело,</verse>
				<verse number="2">да никог не вређају, да не буду свадљиви, да буду благи и да према свим људима показују сваку кроткост.</verse>
				<verse number="3">Јер, некада смо и ми били неразумни, непокорни, заведени. Робовали смо разним пожудама и насладама, проводећи живот у злоћи и зависти, омрзнути и мрзећи један другога.</verse>
				<verse number="4">А када се појавила доброта и човекољубље нашег Спаситеља, Бога,</verse>
				<verse number="5">он нас је спасао. Али не на основу дела која смо учинили у праведности, него због свог милосрђа: купањем које значи поновно рођење и обнављањем Светим Духом,</verse>
				<verse number="6">којега је богато на нас излио кроз Исуса Христа, нашег Спаситеља,</verse>
				<verse number="7">да оправдани његовом милошћу постанемо наследници, имајући наду у вечни живот.</verse>
				<verse number="8">То је истина и хоћу да то чврсто заступаш, да се они који верују у Бога потруде да предњаче у добрим делима. То је за људе добро и корисно.</verse>
				<verse number="9">Клони се будаластих расправа и родословâ и свађа и препирања око Закона, јер је све то бескорисно и испразно.</verse>
				<verse number="10">Човека који уноси раздор опомени једном, па други пут, а потом га се клони,</verse>
				<verse number="11">знајући да се изопачио и да греши и да сâм на себе навлачи осуду.</verse>
				<verse number="12">Када ти пошаљем Артему или Тихика, потруди се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да презимим тамо.</verse>
				<verse number="13">Зину правника и Аполоса брижљиво опреми за пут, да им ништа не недостаје.</verse>
				<verse number="14">Нека се наши уче да предњаче у добрим делима, да могу да подмире свакодневне потребе, а не да воде јалов живот.</verse>
				<verse number="15">Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави оне који нас воле у вери. Милост са свима вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="57">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј, драгом Филимону, нашем сараднику,</verse>
				<verse number="2">сестри Апфији, Архипу, нашем саборцу, и цркви у твојој кући:</verse>
				<verse number="3">милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="4">Увек захваљујем своме Богу, сећајући те се у својим молитвама,</verse>
				<verse number="5">јер чујем за твоју љубав према свима светима и за твоју веру у Господа Исуса.</verse>
				<verse number="6">Нека твоје учествовање у вери буде делотворно, да спознаш свако добро које имамо у Христу.</verse>
				<verse number="7">Твоја љубав ме је веома обрадовала и ободрила, јер си ти, брате, окрепио срце светих.</verse>
				<verse number="8">Стога, иако бих у Христу имао смелости да ти наредим шта треба да радиш,</verse>
				<verse number="9">због љубави радије молим, такав какав сам, Павле, старац, а сада и сужањ Христа Исуса:</verse>
				<verse number="10">молим те за свога сина Онисима, кога сам родио у оковима.</verse>
				<verse number="11">Он ти је раније био бескористан, а сада је користан не само теби него и мени.</verse>
				<verse number="12">Шаљем ти га назад, њега, то јест своје сопствено срце.</verse>
				<verse number="13">Хтео сам да га задржим код себе, да ми уместо тебе служи док сам у оковима за еванђеље,</verse>
				<verse number="14">али нисам ништа хтео да учиним без твог знања, да твоје добро дело не буде изнуђено, него драговољно.</verse>
				<verse number="15">Можда је баш зато био накратко од тебе одвојен да би га ти заувек добио</verse>
				<verse number="16">и то не више као роба, него као више од роба – као драгог брата. Он ми је веома драг, а колико ли је тек дражи теби, не само као човек него и у Господу.</verse>
				<verse number="17">Ако ме, дакле, сматраш за друга, прими га као мене.</verse>
				<verse number="18">А ако ти је нешто скривио или ти нешто дугује, упиши то на мој рачун.</verse>
				<verse number="19">Ја, Павле, пишем ово својом руком: платићу. Да не помињем да ти мени и самога себе дугујеш.</verse>
				<verse number="20">Да, брате, волео бих да од тебе видим неку корист у Господу. Окрепи ми срце у Христу.</verse>
				<verse number="21">Пишем ти, уверен у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више него што кажем.</verse>
				<verse number="22">И још нешто: спреми ми гостинску собу, јер се надам да ће ме Бог послати к вама због ваших молитви.</verse>
				<verse number="23">Поздрављају те Епафрас, који је са мном сужањ у Христу Исусу,</verse>
				<verse number="24">Марко, Аристарх, Димас и Лука, моји сарадници.</verse>
				<verse number="25">Милост Господа Исуса Христа са вашим духом.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="58">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ,</verse>
				<verse number="2">а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет.</verse>
				<verse number="3">Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,</verse>
				<verse number="4">поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.</verse>
				<verse number="5">Јер, којем од анђела је Бог икада рекао: »Ти си мој Син, данас те родих«? Или пак: »Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити Син«?</verse>
				<verse number="6">И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже: »Нека му се поклоне сви Божији анђели.«</verse>
				<verse number="7">За анђеле каже: »Своје анђеле чини ветровима и своје слуге огњеним пламеновима«,</verse>
				<verse number="8">а за Сина: »Твој престо, Боже, стоји довека и жезло правичности жезло је твога царства.</verse>
				<verse number="9">Заволео си праведност, а замрзео безакоње. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости као ниједнога од твојих другова«,</verse>
				<verse number="10">и: »У почетку си, Господе, поставио темеље земље и небеса су твојих руку дело.</verse>
				<verse number="11">Ти остајеш, а они ће нестати и сасвим се отрцати као одећа.</verse>
				<verse number="12">Савићеш их као огртач, као одећу, и измениће се. Али ти си увек исти и твојим годинама нема краја.«</verse>
				<verse number="13">Којем од анђела је икада рекао: »Седи ми здесна док твоје непријатеље не положим као подножје под твоје ноге«?</verse>
				<verse number="14">Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ.</verse>
				<verse number="2">Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну,</verse>
				<verse number="3">како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули,</verse>
				<verse number="4">а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.</verse>
				<verse number="5">Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо.</verse>
				<verse number="6">Неко је негде посведочио, рекавши: »Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да ти је до њега стало?</verse>
				<verse number="7">Учинио си га тек мало мањим од анђелâ, овенчао га славом и чашћу,</verse>
				<verse number="8">све си му под ноге потчинио.« А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено,</verse>
				<verse number="9">али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.</verse>
				<verse number="10">Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.</verse>
				<verse number="11">Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом</verse>
				<verse number="12">када каже: »Објавићу твоје име својој браћи, усред скупа ти певати хвалоспеве.«</verse>
				<verse number="13">И још: »У њега ћу се уздати.« И још: »Ево мене и деце коју ми је дао Бог.«</verse>
				<verse number="14">Пошто су деца од крви и меса, и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола,</verse>
				<verse number="15">и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству.</verse>
				<verse number="16">Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима.</verse>
				<verse number="17">Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа.</verse>
				<verse number="18">Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Зато, света браћо, ви који имате удела у небеском позиву, усмерите своје мисли на Апостола и Првосвештеника наше вере – Исуса.</verse>
				<verse number="2">Он је веран Ономе који га је поставио, баш као што је био и Мојсије у свој Божијој кући,</verse>
				<verse number="3">а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће.</verse>
				<verse number="4">Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све.</verse>
				<verse number="5">Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено,</verse>
				<verse number="6">али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо.</verse>
				<verse number="7">Стога, као што каже Свети Дух: »Данас ако му чујете глас,</verse>
				<verse number="8">нека вам не отврдне срце као у време Побуне, на дан искушења у пустињи,</verse>
				<verse number="9">где су ме ваши праоци искушавали и проверавали, па моја дела гледали четрдесет година.</verse>
				<verse number="10">Зато сам се разгневио на тај нараштај и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују, моје путеве нису упознали.‘</verse>
				<verse number="11">Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘«</verse>
				<verse number="12">Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога.</verse>
				<verse number="13">Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом.</verse>
				<verse number="14">Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.</verse>
				<verse number="15">Као што је речено: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«</verse>
				<verse number="16">Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта?</verse>
				<verse number="17">А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи?</verse>
				<verse number="18">А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни?</verse>
				<verse number="19">И видимо да нису могли да уђу због неверовања.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио.</verse>
				<verse number="2">Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.</verse>
				<verse number="3">Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао: »Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘« иако су његова дела завршена још од стварања света.</verse>
				<verse number="4">Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«,</verse>
				<verse number="5">а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«</verse>
				<verse number="6">И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности.</verse>
				<verse number="7">Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце.«</verse>
				<verse number="8">Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану.</verse>
				<verse number="9">Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак,</verse>
				<verse number="10">јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих.</verse>
				<verse number="11">Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.</verse>
				<verse number="12">Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца.</verse>
				<verse number="13">И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.</verse>
				<verse number="14">Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере.</verse>
				<verse number="15">Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио.</verse>
				<verse number="16">С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех.</verse>
				<verse number="2">Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости,</verse>
				<verse number="3">па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех.</verse>
				<verse number="4">И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог.</verse>
				<verse number="5">Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао: »Ти си мој Син, данас те родих«,</verse>
				<verse number="6">као што и на другом месту каже: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«</verse>
				<verse number="7">Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости.</verse>
				<verse number="8">Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео.</verse>
				<verse number="9">А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни</verse>
				<verse number="10">и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.</verse>
				<verse number="11">О томе бисмо могли много да говоримо, али је тешко да се објасни, пошто сте постали тврди на ушима.</verse>
				<verse number="12">Иако би, наиме, после толико времена требало да сте учитељи, вама је опет потребно да вас неко учи почетним основама Божије речи. Потребно вам је млеко, а не чврста храна.</verse>
				<verse number="13">Јер, ко се још храни млеком, не разуме учење о праведности, пошто је још нејако дете.</verse>
				<verse number="14">А чврста храна је за зреле, за оне чија су чула искуством увежбана за разликовање добра и зла.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт и вером у Бога,</verse>
				<verse number="2">учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду.</verse>
				<verse number="3">И то ћемо учинити ако Бог дâ.</verse>
				<verse number="4">Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу</verse>
				<verse number="5">и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света,</verse>
				<verse number="6">па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.</verse>
				<verse number="7">Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов,</verse>
				<verse number="8">а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.</verse>
				<verse number="9">Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење.</verse>
				<verse number="10">Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима.</verse>
				<verse number="11">А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде,</verse>
				<verse number="12">да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.</verse>
				<verse number="13">Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,</verse>
				<verse number="14">рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«</verse>
				<verse number="15">И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.</verse>
				<verse number="16">Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.</verse>
				<verse number="17">Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,</verse>
				<verse number="18">да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.</verse>
				<verse number="19">Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе,</verse>
				<verse number="20">онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га,</verse>
				<verse number="2">а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.«</verse>
				<verse number="3">Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.</verse>
				<verse number="4">Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена.</verse>
				<verse number="5">Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама.</verse>
				<verse number="6">Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања –</verse>
				<verse number="7">а нема сумње да увек већи благосиља мањег.</verse>
				<verse number="8">И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив.</verse>
				<verse number="9">Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама,</verse>
				<verse number="10">јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.</verse>
				<verse number="11">Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом?</verse>
				<verse number="12">А када се мења свештенство, мора да се промени и закон.</verse>
				<verse number="13">Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника.</verse>
				<verse number="14">Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао.</verse>
				<verse number="15">А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник,</verse>
				<verse number="16">који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота.</verse>
				<verse number="17">Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«</verse>
				<verse number="18">Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна</verse>
				<verse number="19">– пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.</verse>
				<verse number="20">А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници,</verse>
				<verse number="21">а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.«</verse>
				<verse number="22">На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.</verse>
				<verse number="23">И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби,</verse>
				<verse number="24">а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.</verse>
				<verse number="25">Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.</verse>
				<verse number="26">А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса,</verse>
				<verse number="27">који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе.</verse>
				<verse number="28">Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Главно у овоме што је речено јесте да имамо таквог првосвештеника који је сео здесна престолу Величанства на небесима,</verse>
				<verse number="2">који служи у Светилишту, у правом Шатору који је подигао Господ, а не човек.</verse>
				<verse number="3">Сваки првосвештеник се поставља да приноси дарове и жртве. Зато је било неопходно да и овај има нешто да принесе.</verse>
				<verse number="4">Да је на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту већ има оних који по Закону приносе дарове,</verse>
				<verse number="5">оних који служе слици и сенци онога што је на небу. Зато је Мојсије био упозорен када је требало да подигне Шатор: »Пази«, рече, »да све начиниш према узору који ти је показан на гори.«</verse>
				<verse number="6">Али, Исус је добио онолико изврснију службу од њихове колико је савез чији је он посредник бољи и заснован на бољим обећањима.</verse>
				<verse number="7">Да је први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други.</verse>
				<verse number="8">Јер, Бог, прекоревајући их, каже: »Ево, долази време, каже Господ, када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде.</verse>
				<verse number="9">Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта. Јер, они нису остали верни моме савезу, па сам се и ја окренуо од њих, говори Господ.</verse>
				<verse number="10">А ово је савез који ћу склопити са израелским народом после тог времена, говори Господ: ставићу своје законе у њихове мисли и написати их на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ.</verse>
				<verse number="11">И нико више неће морати да учи свога суграђанина ни свога брата говорећи: ‚Упознај Господа‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима.</verse>
				<verse number="12">Јер, опростићу им њихове неправде и више се нећу сећати њихових греха.«</verse>
				<verse number="13">Рекавши »нови савез«, онај први је прогласио застарелим. А оно што застарева и овештава, није далеко од нестанка.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">И први савез је, додуше, имао одредбе за богослужење и земаљско светилиште.</verse>
				<verse number="2">Јер, био је уређен први део Шатора, у коме су били свећњак, сто и свети хлебови, а звао се Светиња.</verse>
				<verse number="3">Иза друге завесе је био део Шатора који се звао Светиња над светињама,</verse>
				<verse number="4">а у њему златан кадиони жртвеник и Ковчег савеза, сав обложен златом. У Ковчегу је била златна посуда с маном, Ааронов штап, који је пропупео, и плоче савеза,</verse>
				<verse number="5">а над њим херувими Славе који засењују Помирилиште. Али, о свему томе се сада не може говорити у појединостима.</verse>
				<verse number="6">Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу,</verse>
				<verse number="7">а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања.</verse>
				<verse number="8">Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора.</verse>
				<verse number="9">То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи,</verse>
				<verse number="10">пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима – на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.</verse>
				<verse number="11">А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света,</verse>
				<verse number="12">и једном заувек ушао у Светињу над светињама – и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу – постигавши вечно откупљење.</verse>
				<verse number="13">Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе,</verse>
				<verse number="14">колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од делâ која воде у смрт, да можемо да служимо Богу живоме.</verse>
				<verse number="15">А Христос је посредник новог савеза ради тога да они који су позвани приме обећано вечно наследство, пошто је он умро као откупнина за прекршаје почињене под првим савезом.</verse>
				<verse number="16">Јер, тамо где постоји завештање неопходно је да се утврди смрт завештаоца,</verse>
				<verse number="17">пошто је завештање пуноважно тек после смрти, а никад не важи док је завешталац жив.</verse>
				<verse number="18">Стога ни први савез није ступио на снагу без крви.</verse>
				<verse number="19">Јер, када је Мојсије народу изговорио све заповести Закона, узео је крв јунаца и јараца са водом, скерлетном вуном и исопом, па пошкропио и књигу и сав народ,</verse>
				<verse number="20">говорећи: »Ово је крв савеза који вам је одредио Бог«.</verse>
				<verse number="21">Затим је тако пошкропио и Шатор и све посуде за богослужење.</verse>
				<verse number="22">А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.</verse>
				<verse number="23">Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.</verse>
				<verse number="24">Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште – слику оног правог – него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем.</verse>
				<verse number="25">И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу,</verse>
				<verse number="26">јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех.</verse>
				<verse number="27">И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд,</verse>
				<verse number="28">тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Пошто Закон садржи само сенку будућих добара, а не стварност, он никада не може истим жртвама, које се непрестано из године у годину приносе, да усаврши оне који приступају Богу.</verse>
				<verse number="2">Када би то могао, зар те жртве не би престале да се приносе? Јер, они који тако служе били би једном заувек очишћени и не би се више осећали криви за своје грехе.</verse>
				<verse number="3">Али, жртве сваке године само подсећају на грехе,</verse>
				<verse number="4">јер крв јунаца и јараца не може да их уклони.</verse>
				<verse number="5">Зато је Христос, улазећи у свет, рекао: »Ниси желео жртве и приносе, него си ми припремио тело.</verse>
				<verse number="6">Паљенице и жртве за грех нису ти биле миле.</verse>
				<verse number="7">Тада рекох: ‚Ево долазим – о мени пише у књизи – да извршим твоју вољу, Боже.‘«</verse>
				<verse number="8">Прво је рекао: »Ниси желео жртве и приносе, паљенице и жртве за грех, нити су ти биле миле«, иако Закон захтева да се приносе.</verse>
				<verse number="9">А затим је рекао: »Ево долазим да извршим твоју вољу.« Тако он укида прво да би успоставио друго.</verse>
				<verse number="10">У складу с том вољом ми смо освештани приношењем тела Исуса Христа на жртву једном заувек.</verse>
				<verse number="11">Сваки свештеник из дана у дан стоји и обавља службу и непрестано приноси жртве, које никада не могу да уклоне грехе.</verse>
				<verse number="12">А када је Христос за сва времена принео једну жртву за грех, сео је Богу здесна</verse>
				<verse number="13">и од тада чека да његови непријатељи буду положени као подножје под његове ноге.</verse>
				<verse number="14">Јер, он је једном жртвом учинио заувек савршенима оне који се свештају.</verse>
				<verse number="15">А о томе нам сведочи и Свети Дух када каже:</verse>
				<verse number="16">»Ово је савез који ћу с њима склопити после ових дана, каже Господ: ставићу своје законе у њихово срце и уписати их у њихове мисли.«</verse>
				<verse number="17">И: »Више се нећу сећати њихових греха и њиховог безакоња.«</verse>
				<verse number="18">А где су греси опроштени, ту више нема приношења жртава за њих.</verse>
				<verse number="19">Зато, браћо, пошто имамо поуздање да крвљу Исуса Христа улазимо у Светињу над светињама,</verse>
				<verse number="20">новим и живим путем који нам је он отворио кроз завесу, то јест своје тело,</verse>
				<verse number="21">и пошто имамо и великог свештеника над Божијом кућом,</verse>
				<verse number="22">искреног срца приступајмо Богу у пуној вери, срца очишћеног од нечисте савести и тела опраног чистом водом.</verse>
				<verse number="23">Непоколебљиво се држимо наде коју исповедамо, јер је веран Онај који нам је дао обећање.</verse>
				<verse number="24">Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела.</verse>
				<verse number="25">Не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него бодримо један другога – утолико више уколико видите да се приближава Дан.</verse>
				<verse number="26">Јер, ако намерно грешимо пошто смо спознали истину, онда више нема жртве за грех,</verse>
				<verse number="27">него само страшно ишчекивање Суда и жестине огња који ће прождрети Божије противнике.</verse>
				<verse number="28">Ко одбаци Мојсијев закон, без милости се погубљује на основу сведочења два или три сведока.</verse>
				<verse number="29">Замислите колико ће гору казну заслужити онај ко погази Сина Божијег и нечистом сматра крв савеза којом је освештан и ко увреди Духа милости!</verse>
				<verse number="30">Јер, ми знамо Онога који је рекао: »Моја је освета, ја ћу узвратити«, и: »Господ ће судити свом народу«.</verse>
				<verse number="31">Страшно је пасти у руке Бога живога!</verse>
				<verse number="32">Сећајте се оних првих дана када сте, тек просветљени, поднели тешку борбу пуну страдања.</verse>
				<verse number="33">Понекад сте били јавно извргнути порузи и невољама, а понекад сте стајали раме уз раме с онима с којима се тако поступало.</verse>
				<verse number="34">Саосећали сте са сужњима и с радошћу примали отимање ваше имовине, знајући да имате боље и трајно имање.</verse>
				<verse number="35">Не одбацујте, дакле, своје поуздање – донеће вам богату награду.</verse>
				<verse number="36">Јер, потребна вам је истрајност да извршите Божију вољу и примите оно што је обећао.</verse>
				<verse number="37">Јер: »Још мало, врло мало, и доћи ће Онај који долази, неће закаснити.</verse>
				<verse number="38">Мој праведник ће живети од вере, а ако одступи, нећу бити задовољан њиме.«</verse>
				<verse number="39">Али, ми нисмо од оних који одступају, па пропадају, него од оних који верују и спасавају се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо.</verse>
				<verse number="2">Због ње су стари добили похвалу.</verse>
				<verse number="3">Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.</verse>
				<verse number="4">Вером је Авељ Богу принео бољу жртву него Каин, и због ње био похваљен као праведан када је Бог похвалио његове дарове. И вером, иако је умро, још говори.</verse>
				<verse number="5">Вером је Енох узет са света да не види смрти, и нису могли да га нађу, јер га је узео Бог. Јер, пре него што је узет, похваљен је као онај који је угодио Богу.</verse>
				<verse number="6">А без вере је немогуће угодити Богу, јер ко му приступа, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже.</verse>
				<verse number="7">Вером је Ноје, када је обавештен о оном што се још није видело, обузет страхопоштовањем, саградио ковчег да спасе своје укућане. Вером је осудио свет и постао наследник праведности која долази од вере.</verse>
				<verse number="8">Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде.</verse>
				<verse number="9">Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања,</verse>
				<verse number="10">јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.</verse>
				<verse number="11">Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.</verse>
				<verse number="12">Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.</verse>
				<verse number="13">Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући да су странци и дошљаци на земљи.</verse>
				<verse number="14">А они који тако говоре, показују да траже отаџбину.</verse>
				<verse number="15">Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате.</verse>
				<verse number="16">Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.</verse>
				<verse number="17">Вером је Авраам, када га је Бог проверавао, принео Исаака на жртву. Онај који је примио обећања принео је свога јединца,</verse>
				<verse number="18">онај коме је Бог рекао: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«</verse>
				<verse number="19">Помислио је да Бог може и из мртвих да васкрсава, и заиста је, у пренесеном смислу, добио Исаака из мртвих.</verse>
				<verse number="20">Вером је Исаак за будућност благословио Јакова и Исава.</verse>
				<verse number="21">Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина и поклонио се Богу ослоњен на врх свога штапа.</verse>
				<verse number="22">Вером је Јосиф, када му се примакао крај, поменуо излазак Израелаца из Египта и заповедио шта да учине с његовим костима.</verse>
				<verse number="23">Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.</verse>
				<verse number="24">Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери.</verse>
				<verse number="25">Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху.</verse>
				<verse number="26">Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду.</verse>
				<verse number="27">Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа.</verse>
				<verse number="28">Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.</verse>
				<verse number="29">Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.</verse>
				<verse number="30">Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих.</verse>
				<verse number="31">Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе.</verse>
				<verse number="32">И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима,</verse>
				<verse number="33">који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима,</verse>
				<verse number="34">угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство.</verse>
				<verse number="35">Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење.</verse>
				<verse number="36">Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу.</verse>
				<verse number="37">Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању –</verse>
				<verse number="38">свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи.</verse>
				<verse number="39">И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано.</verse>
				<verse number="40">Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји.</verse>
				<verse number="2">Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола.</verse>
				<verse number="3">Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.</verse>
				<verse number="4">Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха</verse>
				<verse number="5">и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима: »Сине мој, не узимај Господњу стегу олако, нити клони када те он прекорева.</verse>
				<verse number="6">Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом и кажњава сваког кога прихвати као сина«.</verse>
				<verse number="7">Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом?</verse>
				<verse number="8">А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови.</verse>
				<verse number="9">Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети?</verse>
				<verse number="10">Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости.</verse>
				<verse number="11">Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.</verse>
				<verse number="12">Стога исправите клонуле руке и клецава колена.</verse>
				<verse number="13">Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.</verse>
				<verse number="14">Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа.</verse>
				<verse number="15">Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе.</verse>
				<verse number="16">Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства.</verse>
				<verse number="17">Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку иако је благослов тражио са сузама.</verse>
				<verse number="18">Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји,</verse>
				<verse number="19">ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори,</verse>
				<verse number="20">јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«</verse>
				<verse number="21">А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«</verse>
				<verse number="22">Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу.</verse>
				<verse number="23">Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника,</verse>
				<verse number="24">и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.</verse>
				<verse number="25">Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба.</verse>
				<verse number="26">Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«</verse>
				<verse number="27">Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.</verse>
				<verse number="28">Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом.</verse>
				<verse number="29">Јер, »наш Бог је огањ који прождире«.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Нека братска љубав и даље влада међу вама.</verse>
				<verse number="2">Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле.</verse>
				<verse number="3">Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.</verse>
				<verse number="4">Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима.</verse>
				<verse number="5">Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао: »Никада те нећу напустити, никада те нећу оставити.«</verse>
				<verse number="6">Зато с поуздањем можемо да кажемо: »Бог ми је помагач, нећу се плашити. Шта ми може човек?«</verse>
				<verse number="7">Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.</verse>
				<verse number="8">Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.</verse>
				<verse number="9">Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.</verse>
				<verse number="10">Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.</verse>
				<verse number="11">Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора.</verse>
				<verse number="12">Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија.</verse>
				<verse number="13">Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту,</verse>
				<verse number="14">јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући.</verse>
				<verse number="15">Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.</verse>
				<verse number="16">И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле.</verse>
				<verse number="17">Слушајте своје вође и покоравајте им се. Они бде над вашим душама као они који ће полагати рачун. Слушајте их, да би они то чинили с радошћу, а не уздишући, јер вам то не би било од користи.</verse>
				<verse number="18">Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест и желимо да се у свему добро понашамо.</verse>
				<verse number="19">Нарочито вас молим да се молите да вам се што пре вратим.</verse>
				<verse number="20">А Бог мира, који је нашега Господа Исуса, великог Пастира оваца, крвљу вечног савеза извео из мртвих,</verse>
				<verse number="21">нека вас опреми сваким добром за извршавање његове воље и нека у нама чини оно што је њему мило, кроз Исуса Христа, коме слава довека.</verse>
				<verse number="22">Молим вас, браћо, да поднесете ову реч опомене, јер сам вам укратко написао.</verse>
				<verse number="23">Желим да знате да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро стигне, доћи ћу с њим да вас видим.</verse>
				<verse number="24">Поздравите све своје вође и све свете. Поздрављају вас сви из Италије.</verse>
				<verse number="25">Милост са свима вама.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="59">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.</verse>
				<verse number="2">Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима,</verse>
				<verse number="3">знајући да провера ваше вере развија истрајност.</verse>
				<verse number="4">А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.</verse>
				<verse number="5">Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато.</verse>
				<verse number="6">Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи.</verse>
				<verse number="7">Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа</verse>
				<verse number="8">– човек подељене душе и непостојан у свему што чини.</verse>
				<verse number="9">Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу,</verse>
				<verse number="10">а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет.</verse>
				<verse number="11">Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима.</verse>
				<verse number="12">Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.</verse>
				<verse number="13">Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.</verse>
				<verse number="14">Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами.</verse>
				<verse number="15">Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.</verse>
				<verse number="16">Не заваравајте се, драга моја браћо.</verse>
				<verse number="17">Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба, од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка.</verse>
				<verse number="18">Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.</verse>
				<verse number="19">И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи,</verse>
				<verse number="20">јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом.</verse>
				<verse number="21">Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.</verse>
				<verse number="22">Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте.</verse>
				<verse number="23">Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу:</verse>
				<verse number="24">погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа.</verse>
				<verse number="25">Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.</verse>
				<verse number="26">Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна.</verse>
				<verse number="27">Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Браћо моја, верујте у нашег славног Господа Исуса Христа не гледајући ко је ко.</verse>
				<verse number="2">Јер, ако на ваш састанак дође човек са златним прстеном и у раскошној одећи, а дође и сиромах у ритама,</verse>
				<verse number="3">па ви с наклоношћу погледате онога у раскошној одећи и кажете му: »Ти лепо седи овде«, а оном сиромаху кажете: »Ти стани тамо«, или »Седи ми овде до ногу«,</verse>
				<verse number="4">зар тако не правите разлике међу собом и не постајете судије са злим мислима?</verse>
				<verse number="5">Чујте, драга моја браћо: зар Бог није изабрао сиромашне у очима света да буду богати вером и да наследе Царство, које је обећао онима који га воле?</verse>
				<verse number="6">А ви презресте сиромаха! Зар нису баш богаташи ти који вас угњетавају и вуку на судове?</verse>
				<verse number="7">Зар управо они не оцрњују племенито име којим сте названи?</verse>
				<verse number="8">Ако се држите царског закона из Писма: »Воли свога ближњега као самога себе«, добро чините.</verse>
				<verse number="9">Али, ако гледате ко је ко, чините грех и Закон вас осуђује као прекршиоце.</verse>
				<verse number="10">Јер, ко се држи целог Закона, а само у једној ствари посрне, крив је за кршење целог Закона.</verse>
				<verse number="11">Онај, наиме, који је рекао: »Не учини прељубу«, рекао је и: »Не убиј«. Ако, дакле, не учиниш прељубу, а убијеш, постао си прекршилац Закона.</verse>
				<verse number="12">Говорите и чините као они којима ће се судити по закону слободе.</verse>
				<verse number="13">Јер, суд ће бити немилосрдан према ономе ко сâм није био милосрдан. Милосрђе слави победу над судом.</verse>
				<verse number="14">Каква је корист од тога, браћо моја, ако неко говори да има веру, а нема дела? Зар таква вера може да га спасе?</verse>
				<verse number="15">Ако неки брат или сестра немају шта да обуку или немају да једу сваког дана,</verse>
				<verse number="16">а неко од вас им каже: »Идите у миру, утоплите се и наједите«, а не дâ им оно што им је потребно за тело, каква је корист од тога?</verse>
				<verse number="17">Тако је и вера, ако нема делâ, сама по себи мртва.</verse>
				<verse number="18">Али неко ће рећи: »Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми своју веру без делâ, а ја ћу ти показати веру својим делима.«</verse>
				<verse number="19">Ти верујеш да постоји само један Бог. Добро чиниш! И ђаволи то верују и дрхте!</verse>
				<verse number="20">Хоћеш ли да сазнаш, неразумни човече, да је вера без делâ безвредна?</verse>
				<verse number="21">Зар наш праотац Авраам није био оправдан делима када је на жртвенику принео свог сина Исаака?</verse>
				<verse number="22">Видиш да се вера удружила с његовим делима и да су дела допунила веру.</verse>
				<verse number="23">А испунило се и Писмо које каже: »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност« и би назван Божијим пријатељем.</verse>
				<verse number="24">Видите да се човек оправдава делима, а не само вером.</verse>
				<verse number="25">Зар се није тако и блудница Раава оправдала делима када је примила гласнике и извела их другим путем?</verse>
				<verse number="26">Као што је тело без духа мртво, тако је мртва и вера без делâ.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити.</verse>
				<verse number="2">Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.</verse>
				<verse number="3">Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом.</verse>
				<verse number="4">Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће.</verse>
				<verse number="5">Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму.</verse>
				<verse number="6">А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота.</verse>
				<verse number="7">Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења.</verse>
				<verse number="8">Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти.</verse>
				<verse number="9">Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици.</verse>
				<verse number="10">Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја.</verse>
				<verse number="11">Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода?</verse>
				<verse number="12">Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.</verse>
				<verse number="13">Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости.</verse>
				<verse number="14">Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине.</verse>
				<verse number="15">То није мудрост која долази са неба, него земаљска, недуховна, демонска.</verse>
				<verse number="16">Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.</verse>
				<verse number="17">Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна.</verse>
				<verse number="18">Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима?</verse>
				<verse number="2">Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите.</verse>
				<verse number="3">Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите – да бисте то проћердали у својим насладама.</verse>
				<verse number="4">Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ.</verse>
				<verse number="5">Или можда мислите да Писмо узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама.</verse>
				<verse number="6">Али он нам дарује још већу милост. Зато каже: »Бог се противи охолима, а понизнима дарује милост.«</verse>
				<verse number="7">Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас.</verse>
				<verse number="8">Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите.</verse>
				<verse number="9">Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост.</verse>
				<verse number="10">Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.</verse>
				<verse number="11">Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија.</verse>
				<verse number="12">Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?</verse>
				<verse number="13">Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.«</verse>
				<verse number="14">Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне.</verse>
				<verse number="15">Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«,</verse>
				<verse number="16">ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло.</verse>
				<verse number="17">Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Чујте сада ви, богаташи. Заплачите и закукајте због беде која ће вас снаћи!</verse>
				<verse number="2">Иструну ваше богатство, а одећу вам изједоше мољци.</verse>
				<verse number="3">Зарђаше вам злато и сребро – њихова рђа ће сведочити против вас и прождрети вам тело као огањ. Згрнусте благо у последње дане.</verse>
				<verse number="4">Ево виче надница што сте је ускратили радницима који су пожњели ваше њиве и вика жетелаца допрла је до ушију Господа над војскама.</verse>
				<verse number="5">Живели сте на земљи раскошно и распусно; утовили сте се на дан клања.</verse>
				<verse number="6">Осудили сте и убили праведника; он вам се не противи.</verse>
				<verse number="7">Дакле, стрпљиво истрајте, браћо, до Господњег доласка. Ево и ратар ишчекује драгоцени род земље и стрпљиво чека док не добије рану и касну кишу.</verse>
				<verse number="8">И ви стрпљиво чекајте и учврстите своје срце, јер се приближио Господњи долазак.</verse>
				<verse number="9">Не гунђајте један против другога, браћо, да не будете осуђени. Ево Судија стоји на вратима!</verse>
				<verse number="10">За пример злопаћења и истрајности, браћо моја, узмите пророке, који су говорили у име Господа.</verse>
				<verse number="11">Ето, оне који су истрајали, зовемо срећнима. Чули сте за Јовову истрајност и видели шта је на крају Господ учинио. Господ је пун самилости и милосрђа.</verse>
				<verse number="12">А пре свега, браћо моја, не заклињите се ни небом, ни земљом, ни ма којом другом заклетвом. Нека ваше »да« буде »да«, а ваше »не« – »не«, да не будете осуђени.</verse>
				<verse number="13">Ако се неко од вас злопати, нека се моли. Ако је неко радостан, нека пева хвалоспеве.</verse>
				<verse number="14">Ако је неко од вас болестан, нека позове к себи старешине цркве, а они нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господа,</verse>
				<verse number="15">и молитва вере излечиће болесника – Господ ће га подићи. Ако је згрешио, биће му опроштено.</verse>
				<verse number="16">Стога, признајте своје грехе један другом и молите се један за другога да будете излечени. Много може делотворна молитва праведника.</verse>
				<verse number="17">Илија је био човек као и ми. Свесрдно се помолио да не падне киша, и киша три и по године није пала на земљу.</verse>
				<verse number="18">А онда се опет помолио, и небо је дало кишу, а земља донела род.</verse>
				<verse number="19">Браћо моја, ако неко од вас одлута од истине, а неко га врати,</verse>
				<verse number="20">знајте да ће га тај који га је вратио са странпутице спасти од смрти и покрити мноштво греха.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="60">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Петар, апостол Исуса Христа, изабраним странцима на земљи, расејанима по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији,</verse>
				<verse number="2">који су, освештањем које је извршено Духом, изабрани у складу са предзнањем Бога Оца да буду послушни и пошкропљени крвљу Исуса Христа: милост вам и мир у изобиљу.</verse>
				<verse number="3">Нека је благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа. Он нас је у свом великом милосрђу, васкрсењем Исуса Христа из мртвих, поново родио за живу наду,</verse>
				<verse number="4">за наследство које не пропада, не квари се и не вене. Оно се на небесима чува за вас,</verse>
				<verse number="5">које Божија сила, кроз веру, чува за спасење, спремно да се открије у последње време.</verse>
				<verse number="6">Због тога се радујете, иако вас сада, ако треба, накратко жалосте разна искушења.</verse>
				<verse number="7">Она су ту да ваша вера – драгоценија од злата које се проверава ватром – буде проверена и донесе вам похвалу, славу и част приликом Откривења Исуса Христа.</verse>
				<verse number="8">Иако га нисте видели, ви га волите; иако га не видите, у њега сада верујете и кличете од неизрециве и славне радости,</verse>
				<verse number="9">јер остварујете циљ своје вере: спасење своје душе.</verse>
				<verse number="10">То спасење су помно истраживали и испитивали пророци, који су пророковали о милости намењеној вама,</verse>
				<verse number="11">покушавајући да проникну у време и околности на које је Христов Дух у њима указивао када је унапред сведочио о Христовим страдањима и о слави која ће уследити.</verse>
				<verse number="12">Откривено им је да нису служили себи, него вама када су говорили о овом што вам је сада објављено преко оних који су вам проповедали еванђеље у Светоме Духу, посланом са неба, а у шта и анђели жуде да завире.</verse>
				<verse number="13">Стога, припремите свој ум, будите трезвени, потпуно се поуздајте у милост коју ће вам донети Откривење Исуса Христа.</verse>
				<verse number="14">Као послушна деца, не поводите се за својим ранијим пожудама из временâ незнања.</verse>
				<verse number="15">Него, као што је свет Онај који вас је позвао, и ви будите свети у свему што чините.</verse>
				<verse number="16">Јер, записано је: »Будите свети, јер сам ја свет.«</verse>
				<verse number="17">Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи.</verse>
				<verse number="18">Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом,</verse>
				<verse number="19">него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге.</verse>
				<verse number="20">Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас</verse>
				<verse number="21">који кроз њега верујете у Бога, који га је васкрсао из мртвих и прославио, да ваша вера и нада буду у Богу.</verse>
				<verse number="22">Пошто сте послушношћу истини очистили своју душу за нелицемерно братољубље, из свега срца волите један другога.</verse>
				<verse number="23">Јер, ви нисте поново рођени из распадљивог семена, него из нераспадљивог – живом и постојаном Божијом речју.</verse>
				<verse number="24">Јер: »Сваки човек је као трава и сва његова слава као пољски цвет; трава се осуши и цвет отпадне,</verse>
				<verse number="25">али реч Господња остаје довека.« А та Реч је еванђеље које вам је објављено.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Одбаците, дакле, сваку злоћу и сваку превару, лицемерје, завист и сва клеветања.</verse>
				<verse number="2">Као новорођенчад жудите за чистим духовним млеком, да од њега одрастете за спасење,</verse>
				<verse number="3">сад кад сте се уверили да је Господ добар.</verse>
				<verse number="4">Приђите њему, Живом камену, који су, додуше, људи одбацили, али је у Божијим очима изабран и драгоцен,</verse>
				<verse number="5">па се као живо камење уградите у духовну кућу, да будете свето свештенство, да кроз Исуса Христа приносите духовне жртве које су Богу миле.</verse>
				<verse number="6">Зато у Писму стоји: »Ево, постављам на Сиону камен изабрани, драгоцени камен угаони, и ко у њега верује, неће се постидети.«</verse>
				<verse number="7">За вас, дакле, који верујете, он је драгоцен, а за оне који се не покоравају, »камен који градитељи одбацише постаде камен угаони«,</verse>
				<verse number="8">и »камен спотицања и стена саблазни«. А спотичу се они који су непокорни Речи, за шта су и одређени.</verse>
				<verse number="9">А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост;</verse>
				<verse number="10">ви који некад нисте били народ, а сада сте Божији народ; ви који сте били у немилости, а сада сте у милости.</verse>
				<verse number="11">Драги моји, преклињем вас да се, као странци и дошљаци на земљи, уздржавате од телесних пожуда које војују против душе.</verse>
				<verse number="12">Међу незнабошцима се владајте добро, да они, иако вас оптужују за злодела, виде ваша добра дела и дају славу Богу на Дан похођења.</verse>
				<verse number="13">Господа ради, потчињавајте се свакој власти коју су људи поставили: било цару као врховној власти,</verse>
				<verse number="14">било намесницима које он шаље да казне злочинце, а да похвале оне који чине добро.</verse>
				<verse number="15">Јер, ово је Божија воља: да чинећи добро ућуткате незнање неразумних људи.</verse>
				<verse number="16">Живите као слободни људи, али не као они којима је слобода само покриће за зло, него као Божије слуге.</verse>
				<verse number="17">Сваког поштујте, волите братство верника, бојте се Бога, указујте част цару.</verse>
				<verse number="18">Робови, са свим поштовањем се потчињавајте својим господарима, не само онима који су добри и обзирни него и онима који су окрутни.</verse>
				<verse number="19">То је, наиме, похвално када неко подноси патње неправедног страдања, мислећи на Бога.</verse>
				<verse number="20">Јер, шта има похвално у томе ако вас кажњавају за ваше грехе, а ви то стрпљиво подносите? Али, ако страдате чинећи добро, и то стрпљиво подносите, то је похвално у Божијим очима.</verse>
				<verse number="21">На то сте позвани, јер је и Христос страдао за вас, оставивши вам пример, да идете његовим стопама.</verse>
				<verse number="22">»Он грех не учини и превара се не нађе у његовим устима.«</verse>
				<verse number="23">Када су га вређали, није одговарао увредом, и када је страдао, није претио, него се препустио Ономе који праведно суди.</verse>
				<verse number="24">Он је у свом телу понео наше грехе на дрво, да ми, умревши гресима, живимо за праведност. Његовим ранама сте исцељени.</verse>
				<verse number="25">Јер, били сте залутали као овце, а сада сте се вратили Пастиру и Надгледнику ваше душе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Тако се и ви, жене, потчињавајте својим мужевима, да, ако се неки не покоравају Речи, буду придобијени без речи, понашањем својих жена,</verse>
				<verse number="2">када виде поштовање и чистоту у вашем понашању.</verse>
				<verse number="3">Нека ваша лепота не потиче од спољних украса – плетења косе, кићења златом или облачења лепе одеће –</verse>
				<verse number="4">него од вашег унутрашњег бића, од непролазне лепоте кротког и смиреног духа, што је у Божијим очима драгоцено.</verse>
				<verse number="5">Јер, тако су се у прошлости украшавале свете жене које су се уздале у Бога, потчињавајући се својим мужевима,</verse>
				<verse number="6">као Сара, која је била послушна Аврааму и звала га господаром. Ви сте њене кћери ако чините добро и не бојите се никаквог застрашивања.</verse>
				<verse number="7">Тако и ви, мужеви, будите увиђавни према својим женама и указујте им поштовање као слабијем полу и сунаследницама милосног дара живота, да ништа не омете ваше молитве.</verse>
				<verse number="8">На крају, сви будите сложни, саосећајни, братољубиви, милосрдни и понизни.</verse>
				<verse number="9">Не узвраћајте зло за зло ни увреду за увреду, него благосиљајте, јер сте на то позвани – да наследите благослов.</verse>
				<verse number="10">Јер: »Ко хоће да воли живот и да види боље дане, нека језиком не говори зло и уснама речи преваре;</verse>
				<verse number="11">нека се окрене од зла и чини добро, нека тражи мир и иде за њим.</verse>
				<verse number="12">Јер, Господње очи гледају праведне и уши му слушају њихове молитве, а Господње лице је против оних који чине зло.«</verse>
				<verse number="13">Ко ће, дакле, да вам науди ако жарко желите да чините добро?</verse>
				<verse number="14">Али, благо вама ако и страдате ради праведности. »Не бојте се њиховог застрашивања; не плашите се.«</verse>
				<verse number="15">Него, нека Господ Христос буде свет у вашем срцу и увек будите спремни да одговорите сваком ко од вас затражи образложење наде која је у вама.</verse>
				<verse number="16">Али чините то благо и с поштовањем, чисте савести, да они који оцрњују ваше добро владање у Христу буду постиђени оним за шта вас клевећу.</verse>
				<verse number="17">Боље је, ако је Божија воља, да страдате чинећи добро него чинећи зло.</verse>
				<verse number="18">Јер, Христос је једном заувек умро за грехе – праведан за неправедне – да вас доведе Богу. Убијен је, додуше, у телу, али је оживљен у духу.</verse>
				<verse number="19">У њему је и отишао и проповедао духовима у Тамници,</verse>
				<verse number="20">онима који су у прошлости били непокорни, када је Бог стрпљиво чекао у Нојево време, док се градио ковчег, у којем се само неколико њих, то јест осам душа, спасло кроз воду.</verse>
				<verse number="21">Њена слика, крштење – не уклањање телесне нечистоће, него Богу упућена молитва за чисту савест – сада и вас спасава посредством васкрсења Исуса Христа,</verse>
				<verse number="22">који је Богу здесна, пошто је отишао на небо, где му се потчињавају анђели, власти и силе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Пошто је, дакле, Христос страдао у телу, и ви се наоружајте том истом мишљу. Јер, ко је страдао у телу, престао је да греши,</verse>
				<verse number="2">па остатак свог земаљског живота више не живи по људским пожудама, него по Божијој вољи.</verse>
				<verse number="3">Доста је, наиме, што сте у прошлости извршавали вољу незнабожаца тако што сте живели у разузданостима, пожудама, пијанчењима, теревенкама, банчењима и гнусном идолопоклонству.</verse>
				<verse number="4">Они се чуде што се заједно с њима не сливате у исту поплаву раскалашности, па вас обасипају погрдама.</verse>
				<verse number="5">Они ће полагати рачун Ономе који је спреман да суди живима и мртвима.</verse>
				<verse number="6">Јер, зато је и мртвима објављено еванђеље, да у погледу тела буду осуђени по људским мерилима, а да у погледу духа живе по Божијим.</verse>
				<verse number="7">Приближио се крај свега. Стога будите разборити и трезвени, да можете да се молите.</verse>
				<verse number="8">Пре свега, истрајно волите један другога, јер љубав покрива мноштво греха.</verse>
				<verse number="9">Гостољубиво примајте један другога, без гунђања.</verse>
				<verse number="10">Служите један другом у складу с милосним даром који је сваки од вас добио, као добри управитељи разнолике Божије милости.</verse>
				<verse number="11">Ако неко говори, нека то чини као да говори Божије речи; ако неко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, да се Бог у свему прослави кроз Исуса Христа. Њему слава и моћ довека. Амин.</verse>
				<verse number="12">Не чудите се, драги моји, пожару који букти међу вама да вас искуша, као да вам се догађа нешто необично.</verse>
				<verse number="13">Него, радујте се што имате удела у Христовим страдањима, да бисте се и приликом откривења његове славе радовали и клицали.</verse>
				<verse number="14">Благо вама ако вас вређају због Христовог имена, јер на вама почива Дух славе, Божији Дух.</verse>
				<verse number="15">Нека нико од вас не страда као убица, крадљивац или какав други злочинац, па чак ни као наметљивац.</verse>
				<verse number="16">А ако страда као хришћанин, нека се не стиди, него нека прослави Бога тим именом.</verse>
				<verse number="17">Јер, време је да Суд почне од Божијег дома. Па, ако прво од нас почиње, како ли ће завршити они који се не покоравају Божијем еванђељу?</verse>
				<verse number="18">И: »Ако се праведник једва спасава, где да се појаве безбожник и грешник?«</verse>
				<verse number="19">Нека стога они који страдају по Божијој вољи повере своју душу верном Створитељу чинећи добро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити:</verse>
				<verse number="2">напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно – како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу;</verse>
				<verse number="3">не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду.</verse>
				<verse number="4">А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.</verse>
				<verse number="5">Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер: »Бог се противи охолима, а понизнима дарује милост.«</verse>
				<verse number="6">Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време.</verse>
				<verse number="7">Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.</verse>
				<verse number="8">Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре.</verse>
				<verse number="9">Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету.</verse>
				<verse number="10">А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима.</verse>
				<verse number="11">Њему моћ довека. Амин.</verse>
				<verse number="12">Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.</verse>
				<verse number="13">Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко.</verse>
				<verse number="14">Један другога поздравите пољупцем љубави. Мир свима вама који сте у Христу.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="61">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа примили исту драгоцену веру као и ми:</verse>
				<verse number="2">милост вам и мир у изобиљу кроз спознање Бога и Исуса, нашега Господа.</verse>
				<verse number="3">Његова божанска сила даровала нам је све што је потребно за живот и побожност кроз спознање Онога који нас је позвао својом славом и добротом.</verse>
				<verse number="4">Тиме су нам дарована драгоцена и највећа обећања, да преко њих узмете удела у божанској природи пошто умакнете покварености која је у свету, а долази од пожуде.</verse>
				<verse number="5">Управо зато уложите сваки труд да својој вери придодате доброту, доброти знање,</verse>
				<verse number="6">знању уздржљивост, уздржљивости стрпљивост, стрпљивости побожност,</verse>
				<verse number="7">побожности братољубље, братољубљу љубав.</verse>
				<verse number="8">Јер, ако све то поседујете у све већој мери, нећете бити докони и јалови у спознању нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="9">А ко то нема, слеп је и кратковид – заборавио је да је очишћен од старих греха.</verse>
				<verse number="10">Стога, браћо, још више се потрудите да потврдите свој позив и избор. Јер, то чинећи, никада нећете посрнути</verse>
				<verse number="11">и биће вам указана богата добродошлица у вечно Царство нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа.</verse>
				<verse number="12">Зато ћу вас увек на то подсећати, иако то већ знате и учвршћени сте у истини коју имате.</verse>
				<verse number="13">Сматрам да је исправно да вас подстичем подсећањем све док боравим у овом шатору свога тела,</verse>
				<verse number="14">јер знам да ћу га ускоро напустити, као што ми је то објавио наш Господ Исус Христос.</verse>
				<verse number="15">А потрудићу се да се и после мог одласка увек тога сећате.</verse>
				<verse number="16">Јер, ми вам нисмо мудро смишљеним причама обзнанили силу и Долазак нашега Господа Исуса Христа, него као очевици његовог величанства.</verse>
				<verse number="17">Јер, он је од Бога Оца примио част и славу када је до њега стигао глас од величанствене Славе, који рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи.«</verse>
				<verse number="18">И ми смо чули тај глас, који је долазио са неба, када смо с њим били на светој гори.</verse>
				<verse number="19">Тако нам је потврђена пророчка реч, а ви добро чините што на њу пазите као на светиљку која светли на мрачном месту – док не сване Дан и звезда Даница се не појави у вашем срцу.</verse>
				<verse number="20">Пре свега знајте ово: ниједно пророштво из Писма не може да се тумачи произвољно.</verse>
				<verse number="21">Јер, никад пророштво није настало људском вољом, него су људи понети Светим Духом говорили од Бога.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Али, у народу је било и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће кришом уносити погубне јереси и порицати Господара који их је откупио. Тако ће на себе навући брзу пропаст.</verse>
				<verse number="2">Многи ће се повести за њиховом разузданошћу и због њих ће се оцрњивати Пут истине.</verse>
				<verse number="3">У својој похлепности, искоришћаваће вас измишљотинама. Али њихова осуда већ одавно виси над њима и њихова пропаст не дрема.</verse>
				<verse number="4">Јер, ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у мрачна гротла пакла, да буду чувани за Суд;</verse>
				<verse number="5">ако ни стари свет није поштедео када је сручио потоп на његове безбожнике, него је сачувао само Ноја, проповедника праведности, и седморо других;</verse>
				<verse number="6">ако је осудио градове Содому и Гомору, претворивши их у пепео, и истакао их за пример будућим безбожницима;</verse>
				<verse number="7">ако је избавио праведног Лота, који је био на мукама због разузданог понашања безаконикâ</verse>
				<verse number="8">– јер, том праведнику су из дана у дан праведну душу раздирала дела безакоња која је гледао и слушао док је боравио међу њима –</verse>
				<verse number="9">то значи да Господ зна како да побожне избави од искушења, а неправедне сачува за казну на Дан суда,</verse>
				<verse number="10">и то пре свих оне који иду за прљавом пожудом тела и презиру Господњу власт. Дрски и безобразни, они се не плаше да оцрњују небеска бића,</verse>
				<verse number="11">док анђели, иако су јачи и моћнији, не износе погрдне оптужбе против њих пред Господом.</verse>
				<verse number="12">А они, као бесловесне животиње, бића нагона, рођена да се хватају и уништавају, оцрњују оно што не познају, па ће у својој покварености и бити уништени.</verse>
				<verse number="13">Неправда ће им бити плата за неправду. Они – љаге и ругобе које се наслађују својим преварама док се с вама госте – насладом сматрају банчење у по бела дана.</verse>
				<verse number="14">Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло у похлепи.</verse>
				<verse number="15">Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности,</verse>
				<verse number="16">али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.</verse>
				<verse number="17">Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама.</verse>
				<verse number="18">Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди.</verse>
				<verse number="19">Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало.</verse>
				<verse number="20">Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог.</verse>
				<verse number="21">Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата.</verse>
				<verse number="22">Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину« и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Драги моји, ово је већ друга посланица коју вам пишем. И у једној и у другој вас подсећањем подстичем на здраво размишљање</verse>
				<verse number="2">и желим да се сетите речи које су у прошлости изрекли свети пророци и заповести Господа и Спаситеља, које су вам пренели ваши апостоли.</verse>
				<verse number="3">Пре свега знајте ово: у последње дане доћи ће ругаоци, који ће се ругати и ићи за својим пожудама</verse>
				<verse number="4">и говорити: »Шта је с обећањем о његовом Доласку? Откад су праоци помрли, све је исто од постанка света.«</verse>
				<verse number="5">Јер, они намерно заборављају да небеса постоје одавно и да је земља настала Божијом речју из воде и кроз воду.</verse>
				<verse number="6">Том водом је и потопљен и уништен тадашњи свет,</verse>
				<verse number="7">а том истом Речју су садашња небеса и земља спремљени за огањ – чувају се за Дан суда и пропасти безбожних људи.</verse>
				<verse number="8">Али, не заборавите једно, драги моји: код Господа је један дан као хиљаду година, а хиљаду година као један дан.</verse>
				<verse number="9">Господ не одуговлачи да испуни обећање, као што неки мисле да одуговлачи, него је стрпљив према вама, пошто не жели да ико пропадне, него да се сви покају.</verse>
				<verse number="10">А Дан Господњи ће доћи као крадљивац. Небеса ће нестати уз силну тутњаву, стихије ће се, ужарене, распасти, а земља и сва дела на њој биће огољена.</verse>
				<verse number="11">Пошто ће се све тако распасти, какви треба да будете у светом понашању и побожности,</verse>
				<verse number="12">ви који ишчекујете и пожурујете долазак Дана Божијега, када ће се небеса, запаљена, распасти и стихије, ужарене, истопити?</verse>
				<verse number="13">А ми на основу његовог обећања ишчекујемо нова небеса и нову земљу, на којима пребива праведност.</verse>
				<verse number="14">Стога, драги моји, пошто то ишчекујете, потрудите се да вас наш Господ затекне у миру, без љаге и беспрекорне.</verse>
				<verse number="15">А његову стрпљивост сматрајте спасењем, као што вам је, у складу с мудрошћу која му је дата, писао и наш драги брат Павле.</verse>
				<verse number="16">Он тако пише у свим посланицама када о овоме говори. Има у њима неких ствари које је тешко разумети, које, као и остала Писма, неуки и непостојани људи искривљују на сопствену пропаст.</verse>
				<verse number="17">Стога се ви, драги моји, пошто то унапред знате, чувајте да вас не заведе заблуда безаконикâ, па да паднете са свог чврстог положаја.</verse>
				<verse number="18">Растите у милости и спознању нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сада и у Вечни дан. Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="62">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Оно што је било од почетка, што смо чули, што смо својим очима видели, што смо посматрали и што смо својим рукама опипали, то објављујемо о Речи живота.</verse>
				<verse number="2">Живот се појавио, и ми смо га видели и сведочимо за њега, и објављујемо вам вечни живот, који је био код Оца и који нам се показао.</verse>
				<verse number="3">Објављујемо вам оно што смо видели и чули, да и ви имате заједницу с нама. А наша заједница је с Оцем и с његовим Сином, Исусом Христом.</verse>
				<verse number="4">И ово вам пишемо да наша радост буде потпуна.</verse>
				<verse number="5">А ово је порука коју смо чули од њега и коју вам објављујемо: Бог је светлост и у њему нема нимало таме.</verse>
				<verse number="6">Ако тврдимо да имамо заједницу с њим, а ходамо у тами, лажемо и не живимо у складу с истином.</verse>
				<verse number="7">Али, ако ходамо у светлости, као што је он у светлости, имамо заједницу један с другим и крв Исуса, његовог Сина, чисти нас од сваког греха.</verse>
				<verse number="8">Ако тврдимо да немамо греха, сами себе заваравамо и у нама нема истине.</verse>
				<verse number="9">Ако признајемо своје грехе, он је веран и праведан и опростиће нам грехе и очистити нас од сваке неправедности.</verse>
				<verse number="10">Ако тврдимо да нисмо згрешили, чинимо га лажљивцем и његове Речи нема у нама.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">Дечице моја, пишем вам ово да не грешите. Али, ако неко и згреши, имамо Заступника код Оца – Исуса Христа, праведника.</verse>
				<verse number="2">Он је жртва помирница за наше грехе, и не само за наше него и за грехе целог света.</verse>
				<verse number="3">А по овоме знамо да смо га упознали: ако се држимо његових заповести.</verse>
				<verse number="4">Онај ко каже: »Упознао сам га«, а не држи се његових заповести, лажљивац је и у њему нема истине.</verse>
				<verse number="5">А ко се држи његове Речи, у њему је Божија љубав заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у њему.</verse>
				<verse number="6">Ко говори да живи у њему, дужан је да живи онако како је он живео.</verse>
				<verse number="7">Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули.</verse>
				<verse number="8">А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.</verse>
				<verse number="9">Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами.</verse>
				<verse number="10">Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни.</verse>
				<verse number="11">А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.</verse>
				<verse number="12">Пишем вам, дечице, јер су вам греси опроштени због његовог имена.</verse>
				<verse number="13">Пишем вам, очеви, зато што сте упознали Онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, зато што сте победили Злога.</verse>
				<verse number="14">Написах вам, дечице, зато што сте упознали Оца. Написах вам, очеви, зато што сте упознали Онога који је од почетка. Написах вам, младићи, зато што сте јаки и што Божија реч живи у вама и што сте победили Злога.</verse>
				<verse number="15">Немојте да волите свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема Очеве љубави.</verse>
				<verse number="16">Јер, све што је у свету – пожуда тела, пожуда очију и разметање оним што се има – не долази од Оца, него од света.</verse>
				<verse number="17">Свет и његове пожуде пролазе, а ко извршава Божију вољу, остаје довека.</verse>
				<verse number="18">Децо, последњи је час, и као што сте чули, долази антихрист. Већ сад су се појавили многи антихристи – по томе знамо да је последњи час.</verse>
				<verse number="19">Од нас су изашли, али нису били наши. Јер, да су стварно били наши, остали би с нама. Али требало је да се покаже да нису сви наши.</verse>
				<verse number="20">А ви имате помазање од Светога, па све знате.</verse>
				<verse number="21">Не пишем вам зато што не знате истину, него зато што је знате и зато што ниједна лаж не долази од истине.</verse>
				<verse number="22">Ко је лажљивац ако не онај ко тврди да Исус није Христос. Ко пориче Оца и Сина – тај је антихрист.</verse>
				<verse number="23">Ко год пориче Сина, нема ни Оца; ко признаје Сина, има и Оца.</verse>
				<verse number="24">Оно што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако то што сте од почетка чули остане у вама, онда ћете и ви остати у Сину и Оцу.</verse>
				<verse number="25">А ово је обећање које нам је дао: вечни живот.</verse>
				<verse number="26">Ово сам вам написао о онима који вас доводе у заблуду.</verse>
				<verse number="27">А што се вас тиче, помазање које сте од њега примили остаје у вама и нема потребе да вас неко учи. Него, као што вас његово помазање учи о свему – а истинито је, није лаж – тако и ви останите у њему како вас је оно научило.</verse>
				<verse number="28">И сада, дечице, останите у њему, да будемо пуни поуздања када се појави и да се пред њим не постидимо када дође.</verse>
				<verse number="29">Ако знате да је он праведан, онда знате да је од њега рођен сваки који чини оно што је праведно.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">Видите колику љубав нам је Отац даровао: да се зовемо Божија деца! А то и јесмо. Свет нас не познаје зато што није упознао њега.</verse>
				<verse number="2">Драги моји, сада смо Божија деца, а још се није показало шта ћемо бити. Али знамо да ћемо, када се он појави, бити слични њему, јер ћемо га видети онаквог какав јесте.</verse>
				<verse number="3">И ко год полаже ову наду у њега, чисти се као што је и он чист.</verse>
				<verse number="4">Ко год чини грех, чини безакоње, јер грех је безакоње.</verse>
				<verse number="5">А ви знате да се он појавио да уклони грехе и да у њему нема греха.</verse>
				<verse number="6">Ко год живи у њему, више не греши. А ко греши, није га видео ни упознао.</verse>
				<verse number="7">Дечице, нека вас нико не доводи у заблуду. Ко чини оно што је праведно, праведан је као што је он праведан.</verse>
				<verse number="8">Ко чини грех, припада ђаволу, јер ђаво греши од почетка. Зато се појавио Син Божији – да разори ђавоља дела.</verse>
				<verse number="9">Ко год је рођен од Бога, не чини грех, јер Божије семе живи у њему; он не може да греши, јер је рођен од Бога.</verse>
				<verse number="10">По овоме се распознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини оно што је праведно и ко не воли свога брата, не припада Богу.</verse>
				<verse number="11">Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога.</verse>
				<verse number="12">Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна.</verse>
				<verse number="13">Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи.</verse>
				<verse number="14">Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти.</verse>
				<verse number="15">Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.</verse>
				<verse number="16">По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу.</verse>
				<verse number="17">Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему?</verse>
				<verse number="18">Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином.</verse>
				<verse number="19">По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест пред њим</verse>
				<verse number="20">кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.</verse>
				<verse number="21">Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом</verse>
				<verse number="22">и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило.</verse>
				<verse number="23">А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио.</verse>
				<verse number="24">Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">Драги моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове – да ли су од Бога – јер многи лажни пророци су изашли у свет.</verse>
				<verse number="2">По овоме ћете препознати Божијег Духа: сваки дух који признаје да је Исус Христос дошао у телу, јесте од Бога.</verse>
				<verse number="3">И ниједан дух који не признаје Исуса, није од Бога, него је антихристов. А за антихриста сте чули да долази, и већ сада је у свету.</verse>
				<verse number="4">Дечице, ви сте од Бога и победили сте их, јер је Онај који је у вама већи од онога који је у свету.</verse>
				<verse number="5">Они су од света – зато говоре као што свет говори и свет их слуша.</verse>
				<verse number="6">Ми смо од Бога. Ко познаје Бога, слуша нас, а ко није од Бога, не слуша нас. Тако препознајемо Духа истине и духа заблуде.</verse>
				<verse number="7">Драги моји, волимо један другога, јер љубав је од Бога. Ко год воли, од Бога је рођен и познаје Бога.</verse>
				<verse number="8">Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав.</verse>
				<verse number="9">Овако је Бог показао своју љубав међу нама: послао је свог јединорођеног Сина у свет да кроз њега живимо.</verse>
				<verse number="10">У овоме је љубав: не у томе да смо ми заволели Бога, него да је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирницу за наше грехе.</verse>
				<verse number="11">Драги моји, ако нас је Бог толико заволео, онда смо и ми дужни да волимо један другога.</verse>
				<verse number="12">Бога нико никад није видео; али, ако волимо један другога, Бог живи у нама и његова љубав је у нама савршена.</verse>
				<verse number="13">По овоме знамо да живимо у њему и он у нама: дао нам је од свога Духа.</verse>
				<verse number="14">А ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света.</verse>
				<verse number="15">Ко признаје да је Исус Син Божији, Бог живи у њему и он у Богу.</verse>
				<verse number="16">А ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали јој. Бог је љубав. Ко живи у љубави, у Богу живи и Бог живи у њему.</verse>
				<verse number="17">Тако љубав у нама постаје савршена и имамо поуздање на Дан суда; јер, какав је он, такви смо и ми у овом свету.</verse>
				<verse number="18">У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх. Јер, страх је повезан с казном, а ко се боји, није савршен у љубави.</verse>
				<verse number="19">Ми волимо зато што је он први заволео нас.</verse>
				<verse number="20">Ако неко каже: »Волим Бога«, а мрзи свога брата, лажљивац је. Јер, ко не воли брата, кога види, тај не може да воли Бога, кога не види.</verse>
				<verse number="21">А ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Ко год верује да Исус јесте Христос, рођен је од Бога. И ко год воли родитеља, воли и онога који је од њега рођен.</verse>
				<verse number="2">По овоме знамо да волимо Божију децу: када волимо Бога и извршавамо његове заповести.</verse>
				<verse number="3">Јер, ово је љубав према Богу: да се држимо његових заповести. А његове заповести нису тешке.</verse>
				<verse number="4">Јер, све што је од Бога рођено, побеђује свет. А ово је победа која је победила свет: наша вера.</verse>
				<verse number="5">Па, ко је победник над светом ако не онај ко верује да је Исус Син Божији?</verse>
				<verse number="6">Он, Исус Христос, дошао је водом и крвљу – не само водом него водом и крвљу. А Дух је тај који сведочи, јер Дух је истина.</verse>
				<verse number="7">Тако троје сведоче:</verse>
				<verse number="8">Дух, вода и крв – и то троје је јединствено.</verse>
				<verse number="9">Ако прихватамо сведочанство људи, Божије сведочанство је веће, јер је то сведочанство којим је Бог сведочио за свога Сина.</verse>
				<verse number="10">Ко верује у Сина Божијег, има то сведочанство у себи. А ко не верује Богу, учинио га је лажљивцем, јер није поверовао сведочанству којим је Бог сведочио за свога Сина.</verse>
				<verse number="11">А ово је то сведочанство: Бог нам је дао вечни живот, и тај живот је у његовом Сину.</verse>
				<verse number="12">Ко има Сина, има живот. Ко нема Сина Божијег, нема живот.</verse>
				<verse number="13">Ово сам написао вама који верујете у име Сина Божијег да знате да имате вечни живот.</verse>
				<verse number="14">А ово је поуздање које имамо у њега: ако замолимо за нешто што је по његовој вољи, он нас услишава.</verse>
				<verse number="15">Па, ако знамо да нас услишава када замолимо, знамо да већ имамо то што смо га молили.</verse>
				<verse number="16">Ако неко види свога брата да чини грех који не води у смрт, нека замоли, и Бог ће му дати живот – мислим на оне чији грех не води у смрт. Али, постоји грех који води у смрт. За тај грех не кажем да се моли.</verse>
				<verse number="17">Свака неправда је грех, али постоји грех који не води у смрт.</verse>
				<verse number="18">Знамо да нико ко је рођен од Бога не греши, него га чува Онај који је рођен од Бога, и Зли га не дотиче.</verse>
				<verse number="19">Ми знамо да смо од Бога, а да је цео свет у власти Злога.</verse>
				<verse number="20">А знамо и да је Син Божији дошао и дао нам разумевање да спознамо Истинитога. И ми јесмо у Истинитоме, у његовом Сину Исусу Христу. Он је Истинити Бог и Вечни живот.</verse>
				<verse number="21">Дечице, чувајте се идола.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="63">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Старешина, изабраној госпођи и њеној деци коју волим у истини – и не само ја него и сви који су упознали истину –</verse>
				<verse number="2">због истине која живи у нама и која ће с нама бити довека:</verse>
				<verse number="3">милост, милосрђе и мир од Бога Оца и од Исуса Христа, Очевог Сина, биће с нама у истини и љубави.</verse>
				<verse number="4">Много сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао неке који живе у складу са истином, баш као што смо примили заповест од Оца.</verse>
				<verse number="5">И сада те молим, госпођо – а не пишем ти неку нову заповест, него исту ону коју имамо од почетка – да волимо један другога.</verse>
				<verse number="6">А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. Као што сте чули од почетка, та заповест је: живите у љубави.</verse>
				<verse number="7">Јер, многе варалице, које не признају да је Исус Христос дошао у телу, изашле су у свет. Сваки такав је варалица и антихрист.</verse>
				<verse number="8">Пазите на себе, да не изгубите оно што сте зарадили, него да примите пуну плату.</verse>
				<verse number="9">Ко год претера и не остане у Христовом учењу, тај нема Бога. Ко остаје у том учењу, има и Оца и Сина.</verse>
				<verse number="10">Ако вам неко долази, а не доноси то учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га.</verse>
				<verse number="11">Јер, ко га поздравља, узима удела у његовим злим делима.</verse>
				<verse number="12">Имао бих још много да вам пишем, али нећу папиром и мастилом, него се надам да ћу доћи к вама и с вама разговарати лицем у лице, да наша радост буде потпуна.</verse>
				<verse number="13">Поздрављају те деца твоје изабране сестре.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="64">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Старешина, драгом Гају, кога волим у истини.</verse>
				<verse number="2">Драги мој, желим ти да будеш здрав и да ти у свему буде добро, као што је добро и твојој души.</verse>
				<verse number="3">Много сам се обрадовао када су дошла нека браћа и причала нам о твојој верности истини – о томе како живиш у истини.</verse>
				<verse number="4">За мене нема веће радости него када чујем да моја деца живе у истини.</verse>
				<verse number="5">Драги мој, веран си у свему што чиниш за браћу, и то страну.</verse>
				<verse number="6">Они су цркви причали о твојој љубави. Добро ћеш учинити ако их испратиш на пут онако како доликује пред Богом.</verse>
				<verse number="7">Јер, они су ради Имена кренули на пут и од незнабожаца ништа не примају.</verse>
				<verse number="8">Зато ми треба да примамо такве, да заједно радимо за истину.</verse>
				<verse number="9">Писао сам нешто цркви, али Диотреф, који жели да буде први међу њима, неће да нас прими.</verse>
				<verse number="10">Зато ћу му, ако дођем, указати на дела која чини клевећући нас злобним речима. Али ни то му није доста, него сâм не прима браћу, а забрањује онима који би то хтели и избацује их из цркве.</verse>
				<verse number="11">Драги мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко чини добро, од Бога је. Ко чини зло, није видео Бога.</verse>
				<verse number="12">За Димитрија сви лепо сведоче – и сама истина. И ми лепо сведочимо за њега, а ти знаш да је наше сведочанство истинито.</verse>
				<verse number="13">Имао бих много да ти пишем, али нећу да ти пишем пером и мастилом,</verse>
				<verse number="14">него се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо разговарати лицем у лице.</verse>
				<verse number="15">Мир с тобом. Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље поименце.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="65">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Јуда, слуга Исуса Христа и Јаковљев брат, онима које је Бог Отац позвао и које воли, онима које чува Исус Христос:</verse>
				<verse number="2">милосрђе вам и мир и љубав у изобиљу.</verse>
				<verse number="3">Драги моји, иако сам веома желео да вам пишем о нашем заједничком спасењу, осетих потребу да вас подстакнем да се борите за веру која је једном заувек предата светима.</verse>
				<verse number="4">Јер, међу вас су се увукли неки који су већ одавно обележени за Суд. То су безбожници којима је милост нашега Бога изговор за разузданост и који поричу јединога Господара и нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="5">Желим да вас подсетим, иако ви то све већ знате, да је Господ прво избавио свој народ из Египта, а затим уништио оне који нису поверовали.</verse>
				<verse number="6">Па и анђеле који нису сачували своје достојанство, него су напустили своје пребивалиште, сачувао је у вечним оковима у тами за Суд који ће бити на Велики дан.</verse>
				<verse number="7">Тако и Содома и Гомора, и околни градови који су се на сличан начин одали блуду и тражили насладу у другачијој пути, служе као пример, испаштајући казну у вечитом огњу.</verse>
				<verse number="8">На исти начин и ови сањари каљају своје тело, одбацују Господњу власт и оцрњују небеска бића.</verse>
				<verse number="9">Па ни арханђео Михаило, када се са ђаволом препирао око Мојсијевог тела, није се усудио да против њега износи погрдне оптужбе, него је рекао: »Нека те Господ прекори!«</verse>
				<verse number="10">Ови, пак, погрђују оно што не познају, а оно што, као бесловесне животиње, нагонски познају, у томе пропадају.</verse>
				<verse number="11">Тешко њима! Пођоше Каиновим путем, за плату упадоше у Валаамову заблуду, изгинуше у Корејевој побуни!</verse>
				<verse number="12">Они су љаге на вашим агапама; безобзирно се с вама госте сами себе напасајући. Они су безводни облаци које ковитлају ветрови, јесења стабла без плода и ишчупана из корена – двапут мртва,</verse>
				<verse number="13">бесни морски таласи који се пене својим срамотама, звезде луталице за које је сачувана најцрња тама довека.</verse>
				<verse number="14">О њима је пророковао Енох, седми од Адама, рекавши: »Ево, долази Господ са хиљадама својих светих</verse>
				<verse number="15">да суди свима и да осуди све безбожнике за сва безбожна дела која су безбожно починили и за све дрске речи које су безбожни грешници против њега изговорили.«</verse>
				<verse number="16">Они су гунђала и зановетала, људи који живе по својим пожудама; устима говоре охоле речи и улагују се ради добитка.</verse>
				<verse number="17">А ви се, драги моји, присетите онога што су прорекли апостоли нашега Господа Исуса Христа.</verse>
				<verse number="18">Јер, рекли су вам: »У последња времена појавиће се ругаоци који ће живети по својим безбожним пожудама.«</verse>
				<verse number="19">То су они што сеју раздор, људи чулâ, који немају Духа.</verse>
				<verse number="20">А ви се, драги моји, изграђујте на својој најсветијој вери и молите се у Светоме Духу.</verse>
				<verse number="21">Одржите се у Божијој љубави док чекате да вас милосрђе нашега Господа Исуса Христа одведе у вечни живот.</verse>
				<verse number="22">Једне, оне који сумњају, прекоревајте,</verse>
				<verse number="23">друге спасавајте вадећи их из огња, а према осталима будите милостиви, са страхом, мрзећи и одећу која је укаљана распадљивом пути.</verse>
				<verse number="24">А Ономе који може да вас сачува од пада и да вас без мане, у великој радости, постави пред своју Славу,</verse>
				<verse number="25">јединоме Богу, нашем Спаситељу, слава, величанство, моћ и власт, кроз нашега Господа Исуса Христа, пре сваког времена и сада и довека! Амин.</verse>
			</chapter>
		</book>
		<book number="66">
			<chapter number="1">
				<verse number="1">Откривење Исуса Христа, које му је дао Бог да својим слугама покаже шта треба ускоро да се догоди. И он је то показао, пославши свога анђела своме слузи Јовану,</verse>
				<verse number="2">који сведочи о свему што је видео: о Божијој речи и о сведочанству Исуса Христа.</verse>
				<verse number="3">Благо оном ко чита и онима који слушају речи овог пророштва и држе се онога што је у њему написано, јер је време близу.</verse>
				<verse number="4">Јован, за седам цркава у Азији: милост вам и мир од Онога који јесте, који је био и који долази, и од седам духова који су пред његовим престолом,</verse>
				<verse number="5">и од Исуса Христа, Верног сведока, Прворођенога из мртвих и Владара над земаљским царевима.</verse>
				<verse number="6">Ономе који нас воли, који нас је својом крвљу избавио од наших греха и учинио нас царством, свештеницима свога Бога и Оца – њему слава и моћ довека. Амин.</verse>
				<verse number="7">Ево долази с облацима и свако око ће га видети, и они који су га проболи. И закукаће за њим сва племена на земљи. Да. Амин.</verse>
				<verse number="8">»Ја сам Алфа и Омега«, каже Господ Бог, који јесте, који је био и који долази, Сведржитељ.</verse>
				<verse number="9">Ја, Јован, ваш брат и с вама учесник у невољи, Царству и истрајности у Исусу, био сам на острву Патмосу због Божије речи и Исусовог сведочанства.</verse>
				<verse number="10">У дан Господњи био сам у Духу. Иза себе чух силан глас, као труба,</verse>
				<verse number="11">који рече: »Запиши у књигу оно што видиш и пошаљи у седам цркава: у Ефес, Смирну, Пергам, Тијатиру, Сард, Филаделфију и Лаодикију.«</verse>
				<verse number="12">Окренух се да видим глас који ми је говорио и, кад сам се окренуо, видех седам златних свећњака,</verse>
				<verse number="13">а усред свећњакâ некога »као Син човечији«. Био је обучен у дуги огртач, а око груди опасан златним појасом.</verse>
				<verse number="14">Глава и коса су му биле беле као бела вуна, као снег, а очи као пламтећи огањ.</verse>
				<verse number="15">Стопала су му била као бронза ужарена у пећи, а глас као хучање многих вода.</verse>
				<verse number="16">У десници је имао седам звезда, а из уста му је излазио оштар мач са две оштрице. Лице му је било као сунце када сија свом снагом.</verse>
				<verse number="17">Када сам га угледао, падох му пред ноге као мртав, а он стави своју десницу на мене и рече: »Не бој се. Ја сам Први и Последњи</verse>
				<verse number="18">и Живи. Био сам мртав, а сад сам, ево, довека жив и имам кључеве Смрти и Подземља.</verse>
				<verse number="19">»Стога запиши оно што си видео, оно што јесте и оно што ће се после тога догодити.</verse>
				<verse number="20">А ево тајног значења седам звезда које си видео у мојој десници и седам златних свећњака: седам звезда су анђели седам цркава, а седам свећњака је седам цркава.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="2">
				<verse number="1">»Анђелу цркве у Ефесу напиши: »‚Ово говори Онај који држи седам звезда у својој десници и који хода између седам свећњака:</verse>
				<verse number="2">Знам твоја дела, твој труд и твоју истрајност и да не можеш да трпиш зле људе. Искушао си оне који за себе тврде да су апостоли, а нису, и открио си да су лажљивци.</verse>
				<verse number="3">Истрајан си – много си претрпео за моје име и ниси посустао.</verse>
				<verse number="4">»‚Али, имам нешто против тебе: напустио си своју прву љубав.</verse>
				<verse number="5">Стога, сети се одакле си пао. Покај се и чини оно што си у почетку чинио – иначе ћу ти доћи и уклонити твој свећњак са његовог места ако се не покајеш.</verse>
				<verse number="6">Али ово ти иде у прилог: мрзиш дела николаита, која и ја мрзим.</verse>
				<verse number="7">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати да једе од дрвета живота, које је у Божијем рају.‘«</verse>
				<verse number="8">»Анђелу цркве у Смирни напиши: »‚Ово говори Први и Последњи, онај који је био мртав, па оживео:</verse>
				<verse number="9">Знам твоју невољу и сиромаштво, али ти си богат. Знам и хулу оних који за себе тврде да су Јудеји, а нису, него су Сатанина синагога.</verse>
				<verse number="10">Не бој се онога што треба да претрпиш. Ево, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да вас искуша, па ћете се десет дана злопатити. Буди веран до смрти, и даћу ти венац живота.</verse>
				<verse number="11">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику неће наудити друга смрт.‘«</verse>
				<verse number="12">»Анђелу цркве у Пергаму напиши: »‚Ово говори Онај који има оштар мач са две оштрице:</verse>
				<verse number="13">Знам где станујеш – тамо где је Сатанин престо. А ипак се чврсто држиш мога имена и ниси се одрекао своје вере у мене, чак ни у време када је код вас, тамо где станује Сатана, убијен мој верни сведок Антипа.</verse>
				<verse number="14">»‚Али, имам нешто мало против тебе: имаш тамо неких који се држе учења Валаама, који је научио Валака да наведе Израелце да згреше једући месо жртвовано идолима и одајући се блуду.</verse>
				<verse number="15">Исто тако, имаш и таквих који се држе учења николаита.</verse>
				<verse number="16">Стога, покај се, иначе ћу ти брзо доћи и заратити с њима мачем својих уста.</verse>
				<verse number="17">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама. Победнику ћу дати скривене мане и дати му бео камен, а на том камену написано ново име, које не зна нико осим онога ко га добије.‘«</verse>
				<verse number="18">»Анђелу цркве у Тијатири напиши: »‚Ово говори Син Божији, чије су очи као пламтећи огањ, а стопала слична углачаној бронзи:</verse>
				<verse number="19">Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоје служење, твоју истрајност и да сада чиниш више него што си чинио у почетку.</verse>
				<verse number="20">»‚Али, имам нешто против тебе: пушташ жену Језавељу, која за себе тврди да је пророчица, да својим учењем доводи моје слуге у заблуду, па се одају блуду и једу месо жртвовано идолима.</verse>
				<verse number="21">Дао сам јој времена да се покаје, али она неће да се покаје за свој блуд.</verse>
				<verse number="22">Ево, бацићу је у болесничку постељу, а оне који се с њом одају блуду у велику невољу ако се не покају за своја дела.</verse>
				<verse number="23">И побићу јој децу. Тако ће све цркве знати да сам ја Онај који испитује мисли и срца. И сваком од вас даћу према вашим делима.</verse>
				<verse number="24">»‚А вама осталима у Тијатири, вама који се не држите тог учења и који нисте спознали Сатанине такозване дубине, кажем: нећу вам наметнути неко друго бреме.</verse>
				<verse number="25">Само, чврсто држите оно што имате док ја не дођем.</verse>
				<verse number="26">»‚Победнику, оном ко се до краја буде држао мојих дела, даћу власт над народима –</verse>
				<verse number="27">»владаће над њима гвозденом палицом, смрскати их као посуде грнчарске«</verse>
				<verse number="28">– као што сам је и ја добио од Оца. А даћу му и звезду Даницу.</verse>
				<verse number="29">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="3">
				<verse number="1">»Анђелу цркве у Сарду напиши: »‚Ово говори Онај који има седам Божијих духова и седам звезда: Знам твоја дела – на изглед си жив, а у ствари си мртав.</verse>
				<verse number="2">Пробуди се и учврсти оно што је још остало, а на умору је, јер нисам нашао да су ти дела савршена у очима мога Бога.</verse>
				<verse number="3">Стога се сети онога што си примио и чуо; држи се тога и покај се. Али, ако се не пробудиш, доћи ћу као крадљивац и нећеш знати у који сат ћу те изненадити.</verse>
				<verse number="4">»‚Ипак, имаш у Сарду неколико људи који нису окаљали своју одећу. Они ће ходати са мном одевени у бело, јер су достојни.</verse>
				<verse number="5">Тако ће и победник обући белу одећу и нећу му избрисати име из Књиге живота, него ћу му име признати пред својим Оцем и пред његовим анђелима.</verse>
				<verse number="6">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«</verse>
				<verse number="7">»Анђелу цркве у Филаделфији напиши: »‚Ово говори Свети и Истинити, Онај који има кључ Давидов – оно што он отвори, нико не може да затвори, и оно што он затвори, нико не може да отвори:</verse>
				<verse number="8">Знам твоја дела. Ево поставио сам пред тебе отворена врата, која нико не може да затвори. Јер, ти имаш мало снаге, а ипак се држиш моје Речи и ниси се одрекао мога имена.</verse>
				<verse number="9">Дајем ти неке из Сатанине синагоге, који за себе тврде да су Јудеји, али нису, него лажу. Учинићу да дођу к теби, да се пред твојим ногама поклоне и да сазнају да сам те заволео.</verse>
				<verse number="10">Пошто си сачувао моју заповест да истрајеш, и ја ћу сачувати тебе од Часа искушења, који ће снаћи цео свет да искуша становнике земље.</verse>
				<verse number="11">»‚Долазим ускоро. Чврсто држи то што имаш, да нико не узме твој венац.</verse>
				<verse number="12">Победника ћу учинити стубом у Храму мога Бога и он више неће изаћи напоље. На њему ћу написати име мога Бога, име града мога Бога – новог Јерусалима, који силази са неба од мога Бога – и своје ново име.</verse>
				<verse number="13">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«</verse>
				<verse number="14">»Анђелу цркве у Лаодикији напиши: »‚Ово говори Амин, Верни и Истинити сведок, Почетак Божијег створења:</verse>
				<verse number="15">Знам твоја дела: ниси ни хладан ни врућ. Да си макар или хладан или врућ.</verse>
				<verse number="16">Овако, пошто си млак – ни врућ ни хладан – испљунућу те из својих уста.</verse>
				<verse number="17">Говориш: »Богат сам; обогатио сам се и не треба ми ништа«, а не видиш да си бедан, кукаван, сиромашан, слеп и гô.</verse>
				<verse number="18">Саветујем ти да од мене купиш у огњу жеженог злата – да се обогатиш; и белу одећу – да се обучеш, да се не показује твоја срамна голотиња; и мелем – да њиме намажеш очи, да прогледаш.</verse>
				<verse number="19">»‚Ја прекоревам и стегом васпитавам оне које волим. Стога, буди ревностан и покај се.</verse>
				<verse number="20">Ево стојим на вратима и куцам. Ако неко чује мој глас и отвори врата, ући ћу к њему и јести с њим и он са мном.</verse>
				<verse number="21">»‚Победнику ћу дати да са мном седне на мој престо, као што сам и ја победио и сео са својим Оцем на његов престо.</verse>
				<verse number="22">»‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="4">
				<verse number="1">После тога погледах, а оно – на небу отворена врата! А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«</verse>
				<verse number="2">Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео.</verse>
				<verse number="3">Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд.</verse>
				<verse number="4">Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави.</verse>
				<verse number="5">Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова.</verse>
				<verse number="6">Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу. У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади.</verse>
				<verse number="7">Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету.</verse>
				<verse number="8">И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре: »Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ, који је био, који јесте и који долази.«</verse>
				<verse number="9">И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив,</verse>
				<verse number="10">оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:</verse>
				<verse number="11">»Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу, част и силу, јер ти си све створио и твојом вољом је постало и било створено.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="5">
				<verse number="1">Тада у десници Онога који је седео на престолу видех свитак, исписан изнутра и споља и запечаћен са седам печата.</verse>
				<verse number="2">И видех једног силног анђела како из свега гласа објављује: »Ко је достојан да отвори свитак и поломи његове печате?«</verse>
				<verse number="3">Али, нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори свитак ни да у њега погледа.</verse>
				<verse number="4">А ја сам много плакао што се није нашао нико достојан да отвори свитак ни да у њега погледа.</verse>
				<verse number="5">Тада ми рече један од старешина: »Немој да плачеш. Ено, победио је Лав из Јудиног племена, Корен Давидов. Он може да отвори свитак и његових седам печата.«</verse>
				<verse number="6">Тада видех како између престола и четири жива бића и старешина стоји Јагње, као да је заклано, са седам рогова и седам очију – то јест седам Божијих духова, који су послани по свој земљи.</verse>
				<verse number="7">И Јагње приђе, па узе свитак из деснице Онога који седи на престолу.</verse>
				<verse number="8">А када га је узело, она четири жива бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих имао је китару и златне чиније пуне кâда, то јест молитви светих,</verse>
				<verse number="9">и певали су нову песму: »Достојан си да узмеш свитак и да разломиш његове печате, јер си био заклан и својом крвљу откупио људе за Бога, људе из сваког племена и језика, народности и народа.</verse>
				<verse number="10">Учинио си их царством и свештеницима нашега Бога, и они ће владати на земљи.«</verse>
				<verse number="11">Онда погледах и чух гласове многобројних анђела око престола и живих бића и старешина. Било их је на хиљаде хиљада и на миријаде миријада.</verse>
				<verse number="12">Говорили су из свега гласа: »Достојно је Јагње које је заклано да прими силу и богатство и мудрост и снагу и част и славу и благослов!«</verse>
				<verse number="13">Онда чух сва створења на небу и на земљи, под земљом и на мору и све што је у њима, како говоре: »Ономе који седи на престолу и Јагњету, благослов и част и слава и моћ довека!«</verse>
				<verse number="14">Четири жива бића рекоше: »Амин«, а старешине падоше ничице и поклонише се.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="6">
				<verse number="1">Онда видех како Јагње разломи један од седам печата и чух једно од она четири жива бића како громогласно каже: »Дођи!«</verse>
				<verse number="2">Погледах, а оно – коњ белац и на њему јахач с луком! Дадоше му венац и он изјаха као победник, да победи.</verse>
				<verse number="3">Када је Јагње разломило други печат, чух друго живо биће како каже: »Дођи!«</verse>
				<verse number="4">Тада изађе други коњ, риђан, а његов јахач доби власт да са земље узме мир, па да се људи међусобно покољу, и доби велик мач.</verse>
				<verse number="5">Када је Јагње разломило трећи печат, чух треће живо биће како каже: »Дођи!« Погледах, а оно – коњ вранац и на њему јахач са теразијама у руци!</verse>
				<verse number="6">Тада чух нешто као глас како између четири жива бића говори: »Хојникс пшенице за динар! Три хојникса јечма за динар! А уљу и вину немој да нашкодиш!«</verse>
				<verse number="7">Када је Јагње разломило четврти печат, чух глас четвртог живог бића како каже: »Дођи!«</verse>
				<verse number="8">Погледах, а оно – коњ зеленко! Име његовог јахача било је Смрт, а одмах за њим ишло је Подземље. Они добише власт над четвртином земље, да убијају мачем, глађу, помором и дивљим зверима.</verse>
				<verse number="9">Када је Јагње разломило пети печат, видех испод жртвеника душе оних који су заклани због Божије речи и због сведочанства које су имали.</verse>
				<verse number="10">Они из свега гласа повикаше: »Колико још, свети и истинити Господару, нећеш судити становницима земље и осветити нашу крв?«</verse>
				<verse number="11">И сваки од њих доби дуг бео огртач и би им речено да се још мало стрпе док се не испуни број њихових другова у служењу и браће, који треба да буду убијени као и они.</verse>
				<verse number="12">Онда видех како Јагње разломи шести печат. Настаде силан земљотрес, сунце поцрне као врећа од кострети, а цео месец постаде црвен као крв.</verse>
				<verse number="13">Звезде са неба попадаше на земљу као што касне смокве падају с дрвета када га протресе јак ветар.</verse>
				<verse number="14">Небо нестаде као свитак када се смота, а све планине и острва покренуше се с места.</verse>
				<verse number="15">Тада се сви земаљски цареви, великаши, војсковође, богаташи, моћници и сваки роб и слободњак посакриваше по пећинама и међу горским стенама,</verse>
				<verse number="16">говорећи горама и стенама: »Падните на нас и сакријте нас од лица Онога који седи на престолу и од Јагњетовог гнева!</verse>
				<verse number="17">Јер, дошао је Велики дан њиховог гнева, и ко може да опстане?«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="7">
				<verse number="1">После тога видех четири анђела како стоје на четири краја земље и зауздавају четири земаљска ветра, да ветар не дува на земљу, ни на море, ни на било које дрво.</verse>
				<verse number="2">Тада видех једног другог анђела како се диже са истока, носећи печат Бога живога, и из свега гласа довикује оној четворици анђела који су добили власт да нанесу штету земљи и мору:</verse>
				<verse number="3">»Немојте да нашкодите ни земљи, ни мору, ни дрвећу док печатом не обележимо чела слугу нашега Бога!«</verse>
				<verse number="4">Тада чух број обележених печатом – 144.000 из свих Израелових племена:</verse>
				<verse number="5">из Јудиног племена: 12.000 обележених печатом; из Рувимовог племена: 12.000; из Гадовог племена: 12.000;</verse>
				<verse number="6">из Асировог племена: 12.000; из Нефталимовог племена: 12.000; из Манасијиног племена: 12.000;</verse>
				<verse number="7">из Симеоновог племена: 12.000; из Левијевог племена: 12.000; из Исахаровог племена: 12.000;</verse>
				<verse number="8">из Завулоновог племена: 12.000; из Јосифовог племена: 12.000; из Венијаминовог племена: 12.000 обележених печатом.</verse>
				<verse number="9">После тога погледах, а оно – силно мноштво које нико није могао да преброји, из сваког народа, племена, народности и језика, стајало је пред престолом и пред Јагњетом. Били су обучени у дуге беле огртаче, а у рукама су носили палмове гране</verse>
				<verse number="10">и из свега гласа викали: »Спасење припада нашем Богу, који седи на престолу, и Јагњету!«</verse>
				<verse number="11">А сви анђели су стајали око престола и старешина и четири жива бића. Они падоше ничице пред престолом и поклонише се Богу,</verse>
				<verse number="12">говорећи: »Амин! Благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага нашем Богу довека. Амин!«</verse>
				<verse number="13">Тада ме упита један од старешина: »Ко су ови што су обучени у дуге беле огртаче и одакле су дошли?«</verse>
				<verse number="14">Ја му рекох: »Ти то знаш, господару.« А он ми рече: »То су они што су дошли од велике невоље и Јагњетовом крвљу опрали и избелили своје огртаче.</verse>
				<verse number="15">Зато су они пред Божијим престолом и дању и ноћу му служе у његовом Храму, а Онај који седи на престолу подићи ће свој Шатор над њима.</verse>
				<verse number="16">Они више никад неће гладовати ни жеднети, нити ће их пржити сунце ни икаква жега.</verse>
				<verse number="17">Јер, њихов пастир ће бити Јагње, које је насред престола, и водиће их на изворе живе воде. А Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="8">
				<verse number="1">Када је Јагње разломило седми печат, на небу настаде тајац који потраја око пола сата.</verse>
				<verse number="2">Тада видех седам анђела који стоје пред Богом. Они добише седам труба.</verse>
				<verse number="3">Онда дође један анђео са златном кадионицом и стаде код жртвеника. Он доби много кâда, да га с молитвама свих светих принесе на златном жртвенику пред престолом.</verse>
				<verse number="4">Из анђелове руке се пред Богом подиже дим кâда с молитвама свих светих.</verse>
				<verse number="5">Потом анђео узе кадионицу, напуни је ватром са жртвеника, па је баци на земљу. Разлегоше се грмљавина и тутњава, севнуше муње и настаде земљотрес.</verse>
				<verse number="6">Седам анђела који су имали седам труба спремише се да затрубе.</verse>
				<verse number="7">Први анђео затруби, и настадоше грȁд и огањ помешан с крвљу, и то би бачено на земљу. Изгоре трећина земље и изгоре трећина дрвећа и изгоре сва зелена трава.</verse>
				<verse number="8">Други анђео затруби, и нешто као велика, огњем успламтела гора би бачено у море. Трећина мора се претвори у крв</verse>
				<verse number="9">и угину трећина створења која живе у мору и би уништена трећина бродова.</verse>
				<verse number="10">Трећи анђео затруби, и са неба паде једна велика звезда, горећи као буктиња. Она паде на трећину река и на изворе водâ.</verse>
				<verse number="11">А име те звезде је Пелен. Трећина водâ се претвори у пелен, и многи људи помреше од водâ, јер су биле горке.</verse>
				<verse number="12">Четврти анђео затруби, и би ударена трећина сунца, трећина месеца и трећина звезда, па се помрачише за трећину. Дан изгуби трећину своје светлости, а тако и ноћ.</verse>
				<verse number="13">Тада видех и чух једног орла који је летео посред неба и из свега гласа викао: »Јао! Јао! Јао становницима земље због звука трубе преостале тројице анђела који треба да затрубе!«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="9">
				<verse number="1">Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана.</verse>
				<verse number="2">Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо помрачише се од дима из ждрела,</verse>
				<verse number="3">а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије.</verse>
				<verse number="4">Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу.</verse>
				<verse number="5">Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека.</verse>
				<verse number="6">Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.</verse>
				<verse number="7">А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица.</verse>
				<verse number="8">Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова.</verse>
				<verse number="9">Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола што јуре у бој.</verse>
				<verse number="10">Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима била је њихова моћ да пет месеци муче људе.</verse>
				<verse number="11">Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на хебрејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.</verse>
				<verse number="12">Први Јао прође. Ево за њим иду још два!</verse>
				<verse number="13">Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом</verse>
				<verse number="14">и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«</verse>
				<verse number="15">Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи.</verse>
				<verse number="16">Та војска је бројала две стотине милиона коњаника – чуо сам број.</verse>
				<verse number="17">А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор.</verse>
				<verse number="18">Од те три пошасти – ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста – изгину трећина људи.</verse>
				<verse number="19">Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.</verse>
				<verse number="20">Али преостали људи – они који нису погинули од ових пошасти – ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају.</verse>
				<verse number="21">Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="10">
				<verse number="1">Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дýга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре.</verse>
				<verse number="2">У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно,</verse>
				<verse number="3">па из свега гласа повика – као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.</verse>
				<verse number="4">Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«</verse>
				<verse number="5">Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу</verse>
				<verse number="6">и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања!</verse>
				<verse number="7">Него, оних дана када се огласи седми анђео, када затруби, биће довршена Божија тајна, као што је он својим слугама пророцима и објавио.«</verse>
				<verse number="8">Тада ми се поново обрати глас који сам чуо са неба и рече: »Иди и узми отворени свитак из руке анђела који стоји на мору и на копну.«</verse>
				<verse number="9">И ја одох к анђелу и рекох му да ми дâ онај мали свитак, а он ми рече: »Узми га и поједи. Загорчаће ти стомак, али ће ти у устима бити сладак као мед.«</verse>
				<verse number="10">Ја узех свитак из анђелове руке и поједох га. У устима ми је био сладак као мед, али ми, када га поједох, загорча стомак.</verse>
				<verse number="11">Онда ми рекоше: »Треба опет да пророкујеш о многим народностима, народима, језицима и царевима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="11">
				<verse number="1">Потом добих трску сличну штапу за мерење, па ми рекоше: »Устани и измери Божији храм и жртвеник и оне који се у њему клањају Богу.</verse>
				<verse number="2">Спољашње двориште Храма изостави; немој да га мериш, јер је дато незнабошцима и они ће четрдесет два месеца газити Светим градом.</verse>
				<verse number="3">А двојици својих сведока даћу да обучени у кострет пророкују хиљаду двеста шездесет дана.«</verse>
				<verse number="4">Они су две маслине и два свећњака што стоје пред Господаром земље.</verse>
				<verse number="5">Ако неко покуша да им науди, ватра сукне из њихових уста и прождре њихове непријатеље. Ако неко хоће да им науди, баш тако мора да погине.</verse>
				<verse number="6">Они имају власт да затворе небо, да не пада киша у време њиховог пророковања. А имају и власт да воде претворе у крв и да земљу ударе сваком врстом пошасти кад год пожеле.</verse>
				<verse number="7">Када заврше своје сведочење, с њима ће заратити Звер која излази из Бездана. Она ће их победити и убити,</verse>
				<verse number="8">и њихови лешеви ће лежати на улици великога града који се у пренесеном смислу зове Содома и Египат, где је и њихов Господ био распет.</verse>
				<verse number="9">Три и по дана ће људи из сваке народности, племена, језика и народа гледати њихове лешеве и неће дати да буду положени у гроб.</verse>
				<verse number="10">Становници земље ће се радовати и веселити њиховој пропасти и слати поклоне један другом, јер су их та два пророка намучила.</verse>
				<verse number="11">Али, после три и по дана, уђе у пророке Божији дах живота, па они стадоше на своје ноге и силан страх спопаде оне који су их гледали.</verse>
				<verse number="12">Тада зачуше силан глас са неба који им рече: »Попните се овамо!« И они се на облаку попеше на небо наочиглед својих непријатеља.</verse>
				<verse number="13">И баш у том часу настаде велик земљотрес и десетина града се сруши. Од земљотреса погину седам хиљада људи, па се остали уплашише и дадоше славу небескоме Богу.</verse>
				<verse number="14">Други Јао прође. Ево ускоро долази трећи!</verse>
				<verse number="15">Седми анђео затруби, и на небу се зачуше силни гласови који су говорили: »Царство света постало је царство нашега Господа и његовога Христа, и он ће владати довека!«</verse>
				<verse number="16">А двадесет четири старешине, које су седеле на својим престолима пред Богом, падоше ничице и поклонише се Богу,</verse>
				<verse number="17">говорећи: »Захваљујемо ти, Господе Боже, Сведржитељу, који јеси и који си био, што си узео своју велику силу и почео да владаш!</verse>
				<verse number="18">Народи се разгневише, и дође твој гнев и време да се суди мртвима, да се награде твоје слуге пророци и свети и сви који се боје твога имена, мали и велики, и да се униште они који су уништавали земљу!«</verse>
				<verse number="19">Тада се отвори Божији храм на небу и указа се Ковчег његовог савеза у његовом Храму. Севнуше муње, разлегоше се тутњава и грмљавина, настаде земљотрес и поче да пада силан грȁд.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="12">
				<verse number="1">На небу се појави велико знамење: жена обучена у сунце, под ногама јој месец, а на глави венац од дванаест звезда.</verse>
				<verse number="2">Била је трудна и викала у порођајним боловима и мукама.</verse>
				<verse number="3">Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна.</verse>
				<verse number="4">Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди.</verse>
				<verse number="5">Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденом палицом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу,</verse>
				<verse number="6">а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута хиљаду двеста шездесет дана.</verse>
				<verse number="7">Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад,</verse>
				<verse number="8">али није била довољно јака, па изгубише место на небу.</verse>
				<verse number="9">Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.</verse>
				<verse number="10">Тада чух силан глас на небу како говори: »Сада је стигло спасење и сила и царство нашега Бога и власт његовога Христа, јер је збачен тужитељ наше браће који их је и дању и ноћу оптуживао пред нашим Богом!</verse>
				<verse number="11">Они га победише Јагњетовом крвљу и речју свога сведочанства. Нису волели свој живот толико да би устукнули пред смрћу.</verse>
				<verse number="12">Зато се веселите, небеса и ви који пребивате на њима. А тешко вама, земљо и море, јер је ђаво сишао к вама! Силан бес га је обузео, јер зна да има мало времена.«</verse>
				<verse number="13">Када је Аждаја видела да је збачена на земљу, поче да прогони ону жену која је родила мушко дете.</verse>
				<verse number="14">Али жена доби два крила великог орла да одлети до свога склоништа у пустињи, ван Змијиног домашаја, где ће бити збринута три и по године.</verse>
				<verse number="15">Тада Змија избљува из уста реку воде за женом, да је бујица однесе.</verse>
				<verse number="16">Али земља поможе жени: отвори своја уста и попи реку коју је Аждаја избљувала из својих уста.</verse>
				<verse number="17">Аждаја се разгневи на жену, па оде и поведе рат против осталих њених потомака – оних који се држе Божијих заповести и имају Исусово сведочанство –</verse>
				<verse number="18">и стаде на морски жал.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="13">
				<verse number="1">Тада видех како из мора излази Звер. Имала је десет рогова и седам глава, а на својим роговима десет круна и на свакој глави богохулно име.</verse>
				<verse number="2">Та Звер коју видех личила је на леопарда, ноге су јој биле као у медведа, а уста као у лава. Аждаја јој даде своју силу, свој престо и велику власт.</verse>
				<verse number="3">Једна глава као да јој је била смртно рањена, али се њена смртна рана зацели. И цео свет се задиви и пође за Звери,</verse>
				<verse number="4">клањајући се Аждаји што је Звери дала власт. А клањали су се и Звери, говорећи: »Ко је као Звер?« и: »Ко може да ратује против ње?«</verse>
				<verse number="5">Звер доби уста да њима говори охоле речи и увреде и доби власт да то чини четрдесет два месеца.</verse>
				<verse number="6">И она отвори уста и поче да вређа Бога, оцрњујући његово име, његово пребивалиште и оне који пребивају на небу.</verse>
				<verse number="7">Би јој допуштено и да зарати против светих и да их победи, а доби и власт над сваким племеном, народношћу, језиком и народом.</verse>
				<verse number="8">Клањаће јој се сви становници земље чија имена од постанка света нису уписана у Књизи живота закланог Јагњета.</verse>
				<verse number="9">Ко има ухо, нека чује!</verse>
				<verse number="10">Ко је одређен за ропство, у ропство ће и отићи. Ко је одређен да буде погубљен мачем, мачем ће и бити погубљен. Ово од светих захтева истрајност и веру.</verse>
				<verse number="11">Онда видех другу Звер како излази из земље. Имала је два рога као у јагњета, а говорила је као Аждаја.</verse>
				<verse number="12">Извршавала је сву власт прве Звери у њено име и присилила земљу и све њене становнике да се клањају првој Звери, оној чија се смртна рана зацелила.</verse>
				<verse number="13">Чинила је велика знамења – чак је и ватру спуштала с неба пред очима људи.</verse>
				<verse number="14">Заводила је тако становнике земље знамењима која су јој била дата да их чини у име Звери и рекла им да начине лик Звери, оне која је имала рану од мача и остала жива.</verse>
				<verse number="15">Било јој је дато и да удахне живот лику Звери, да лик Звери и проговори и да учини да се погубе сви који му се не клањају.</verse>
				<verse number="16">А учинила је и то да сви – и мали и велики, и богати и сиромашни, и слободни и робови – дају да им на десну руку или на чело буде утиснут жиг,</verse>
				<verse number="17">па да нико не може ни да купује ни да продаје ако нема жиг са именом Звери или са бројем њеног имена.</verse>
				<verse number="18">Овде је потребна мудрост. Ко је уман, нека одгонетне број Звери, јер то је број човека. А тај број је 666.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="14">
				<verse number="1">Тада погледах, а оно – Јагње стоји на Сионској гори и с њим 144.000 оних којима је на челу написано његово име и име његовог Оца.</verse>
				<verse number="2">Чух звук са неба сличан хучању многих вода и тутњави силнога грома. И тај звук који сам чуо био је као свирање китариста на њиховим китарама.</verse>
				<verse number="3">Певали су нову песму пред престолом и пред четири жива бића и старешинама. И нико није могао да научи ту песму осим оних 144.000 откупљених са земље.</verse>
				<verse number="4">То су они што се нису укаљали са женама, јер су остали чисти. Они иду за Јагњетом куд год оно иде. Откупљени су од људи као првине за Бога и Јагње.</verse>
				<verse number="5">Ниједна лаж се није нашла у њиховим устима – они су без мане.</verse>
				<verse number="6">Онда видех још једног анђела како лети посред неба. Носио је вечно еванђеље да га објави становницима земље, свим народима, племенима, језицима и народностима.</verse>
				<verse number="7">Он силним гласом рече: »Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час његовог Суда! Славите Онога који је начинио небо, земљу, море и изворе водâ!«</verse>
				<verse number="8">А један други анђео дође за њим, говорећи: »Пао је! Пао је велики Вавилон, који је све народе опио жестоким вином свога блуда!«</verse>
				<verse number="9">За њима дође и трећи анђео и снажним гласом рече: »Ко се поклони Звери и њеном лику и прими жиг на своје чело или руку,</verse>
				<verse number="10">тај ће пити Божије жестоко вино, које је неразводњено усуто у чашу његовог гнева, и биће мучен горућим сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом!</verse>
				<verse number="11">И дим њиховог мучења диже се довека и ни дању ни ноћу нема предаха за оне који се клањају Звери и њеном лику и који примају жиг с њеним именом.«</verse>
				<verse number="12">Ово захтева да свети, они који се држе Божијих заповести и вере у Исуса, буду истрајни.</verse>
				<verse number="13">Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘« »Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«</verse>
				<verse number="14">Онда погледах, а оно – бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.</verse>
				<verse number="15">Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«</verse>
				<verse number="16">И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.</verse>
				<verse number="17">Још један анђео изађе из Храма на небу; и он је имао оштар срп.</verse>
				<verse number="18">А од жртвеника дође један други анђео – онај што има власт над огњем – па из свега гласа довикну оном анђелу са оштрим српом: »Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове са земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе!«</verse>
				<verse number="19">И анђео хитну свој срп на земљу, обра земаљски чокот, па грожђе убаци у велику муљачу Божије срџбе.</verse>
				<verse number="20">Оно би изгажено у муљачи ван града, и из муљаче потече крв све до узда коњима у висину и хиљаду шестсто стадија уоколо.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="15">
				<verse number="1">Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти – последњих, јер се њима окончава Божија срџба.</verse>
				<verse number="2">И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре.</verse>
				<verse number="3">Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму: »Велика су и чудесна твоја дела, Господе Боже, Сведржитељу. Праведни су и истинити твоји путеви, Царе над народима.</verse>
				<verse number="4">Ко да те се не боји, Господе, и да не слави твоје име? Ти си једини свет. Сви народи ће доћи и поклонити се пред тобом, јер су објављена твоја праведна дела.«</verse>
				<verse number="5">После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства,</verse>
				<verse number="6">и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима.</verse>
				<verse number="7">Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив.</verse>
				<verse number="8">Храм се испуни димом Божије славе и његове силе, па нико није могао да уђе у Храм док се не заврши седам пошасти седморице анђела.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="16">
				<verse number="1">Из Храма чух снажан глас како говори седморици анђела: »Идите и излијте на земљу седам чинија Божије срџбе!«</verse>
				<verse number="2">Тада први анђео оде, па изли своју чинију на земљу, а по људима који су на себи имали жиг Звери и који су се клањали њеном лику избише гадни и болни чиреви.</verse>
				<verse number="3">Други анђео изли своју чинију на море, и оно се претвори у крв сличну крви мртваца и у мору изгинуше сва жива бића.</verse>
				<verse number="4">Трећи анђео изли своју чинију на реке и изворе водâ, и они се претворише у крв.</verse>
				<verse number="5">Тада чух анђела који је имао власт над водама како говори: »Праведан си, ти који јеси и који си био, ти Свети, што си овако пресудио!</verse>
				<verse number="6">Јер, они су пролили крв светих људи и пророка, па си им дао да пију крв, као што и заслужују!«</verse>
				<verse number="7">Онда чух жртвеник како говори: »Да, Господе Боже, Сведржитељу, твоје пресуде су истините и праведне!«</verse>
				<verse number="8">Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром.</verse>
				<verse number="9">Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.</verse>
				<verse number="10">Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике</verse>
				<verse number="11">и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.</verse>
				<verse number="12">Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока.</verse>
				<verse number="13">Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама.</verse>
				<verse number="14">То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.</verse>
				<verse number="15">»Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао гô и да други не би гледали његову срамоту!«</verse>
				<verse number="16">И окупише их на месту које се на хебрејском језику зове Армагедон.</verse>
				<verse number="17">Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«</verse>
				<verse number="18">Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи – толико је снажан био тај земљотрес.</verse>
				<verse number="19">Велики град се распаде на три дела и срушише се незнабожачки градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева.</verse>
				<verse number="20">Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу,</verse>
				<verse number="21">а огроман грȁд, тежине таланта, засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="17">
				<verse number="1">Тада дође један од седам анђела који су имали седам чинија, па ми рече: »Дођи да ти покажем како ће бити кажњена Велика блудница, која седи на многим водама.</verse>
				<verse number="2">С њом су се земаљски цареви одавали блуду, а становници земље се опијали вином њеног блуда.«</verse>
				<verse number="3">Тада ме анђео у Духу пренесе у пустињу, где видех једну жену како седи на скерлетној Звери. Звер је била пуна богохулних имена и имала седам глава и десет рогова.</verse>
				<verse number="4">Жена је била обучена у пурпур и скерлет и накићена златом, драгим камењем и бисерима. У руци је имала златну чашу пуну гадости и прљавштине свога блуда,</verse>
				<verse number="5">а на челу јој је био овај натпис: Тајна*** Велики Вавилон*** Мајка блудницâ и земаљских гадости***</verse>
				<verse number="6">Видех да је жена пијана од крви светих и од крви Исусових сведока. Када сам је видео, веома се зачудих.</verse>
				<verse number="7">»Зашто се чудиш?« упита ме анђео. »Објаснићу ти тајну ове жене и Звери која је носи и има седам глава и десет рогова.</verse>
				<verse number="8">Звер коју си видео некада је била, а сада није. Ускоро ће изаћи из Бездана и отићи у пропаст. Становници земље чија имена нису од постанка света уписана у Књизи живота зачудиће се када буду видели Звер, јер је некада била, сада није, а доћи ће.</verse>
				<verse number="9">Овде је потребан мудар ум. Седам глава је седам брегова на којима седи жена. А то је и седам царева</verse>
				<verse number="10">– пет их је већ пало, један влада, а други још није дошао; а када дође, треба само мало да остане.</verse>
				<verse number="11">Звер која је некада била, а сада није, сама је осми цар; она припада седморици и иде у пропаст.</verse>
				<verse number="12">»Десет рогова које си видео јесте десет царева који још не владају, али ће са Звери добити царску власт на један сат.</verse>
				<verse number="13">Они имају један циљ: да своју силу и власт предају Звери.</verse>
				<verse number="14">Ратоваће против Јагњета, али ће их Јагње победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима, а с њим ће бити његови позвани, изабрани и верни.«</verse>
				<verse number="15">Онда ми рече: »Воде које си видео, на којима седи Блудница, то су народности, мноштва, народи и језици.</verse>
				<verse number="16">А оних десет рогова које си видео и Звер – они ће замрзети Блудницу. Опустошиће је и оголити; појешће јој месо, а њу спалити у огњу.</verse>
				<verse number="17">Јер, Бог им је ставио у срце да изврше његов циљ: да остваре свој циљ и да своје царство предају Звери док се не испуне Божије речи.</verse>
				<verse number="18">А жена коју си видео јесте велики град који влада над земаљским царевима.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="18">
				<verse number="1">После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем.</verse>
				<verse number="2">Он силним гласом повика: »Пао је! Пао је велики Вавилон! Постаде пребивалиште демона и склониште свих нечистих духова и склониште свих нечистих и одвратних птица.</verse>
				<verse number="3">Јер, сви народи су пили жестоко вино блуда те блуднице. С њом су се земаљски цареви одавали блуду, а земаљски трговци се богатили на њеној прекомерној раскоши.«</verse>
				<verse number="4">Онда чух и други глас са неба како говори: »Изађи из ње, мој народе, да не будеш саучесник у њеним гресима и да те не снађу њене пошасти.</verse>
				<verse number="5">Јер, њени греси су се нагомилали до неба и Бог се сетио њених злодела.</verse>
				<verse number="6">Врати јој истом мером, врати јој двоструко за њена дела. У чашу у коју је она точила ти јој наточи двоструко.</verse>
				<verse number="7">Колико се разметала сјајем и раскоши, толико јој муке и јада задај, јер она мисли: ‚На престолу седим као царица; нисам удовица и нећу видети јада.‘</verse>
				<verse number="8">Зато ће је у једном дану савладати њене пошасти – смрт, јад и глад – и биће спаљена огњем, јер је моћан Господ Бог, који јој суди.</verse>
				<verse number="9">»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши.</verse>
				<verse number="10">Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи: ‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде! У једном часу те стиже осуда!‘</verse>
				<verse number="11">»И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре –</verse>
				<verse number="12">товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера,</verse>
				<verse number="13">товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.</verse>
				<verse number="14">»Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.</verse>
				<verse number="15">»Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:</verse>
				<verse number="16">‚Јао! Јао, велики граде! Био си обучен у платно, пурпур и скерлет и накићен златом, драгим камењем и бисерима.</verse>
				<verse number="17">У једном часу толико богатство опустошено!‘ »И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље.</verse>
				<verse number="18">А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘</verse>
				<verse number="19">И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘</verse>
				<verse number="20">»Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«</verse>
				<verse number="21">Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!</verse>
				<verse number="22">»Никада више неће се у теби зачути глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача! Никада више неће се у теби наћи занатлија било ког заната! Никада више неће се у теби зачути клопарање млина!</verse>
				<verse number="23">Никада више неће у теби засјати светлост светиљке! Никада више неће се у теби зачути глас младожење и младе! Јер, твоји трговци су били земаљски моћници и твојим врачањем су били заведени сви народи.</verse>
				<verse number="24">У њему је нађена крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.«</verse>
			</chapter>
			<chapter number="19">
				<verse number="1">После тога чух нешто као силну грају великог мноштва на небу. Викали су: »Алилуја! Спасење, слава и сила припадају нашем Богу,</verse>
				<verse number="2">јер су његове пресуде истините и праведне. Он је осудио Велику блудницу, која је искварила земљу својим блудом, и на њој осветио крв својих слугу.«</verse>
				<verse number="3">И још рекоше: »Алилуја! Њен дим се диже довека!«</verse>
				<verse number="4">Тада двадесет четири старешине и четири жива бића падоше ничице и поклонише се Богу, који је седео на престолу, и рекоше: »Амин! Алилуја!«</verse>
				<verse number="5">А са престола дође глас који рече: »Хвалите нашега Бога, сви који сте његове слуге, који га се бојите, мали и велики!«</verse>
				<verse number="6">Онда чух нешто као грају великог мноштва и као хучање многих вода и као тутњаву јаких громова како говори: »Алилуја! Јер, завлада наш Господ Бог, Сведржитељ!</verse>
				<verse number="7">Радујмо се и кличимо и дајмо му славу. Јер, дошла је Јагњетова свадба и његова Невеста се спремила.</verse>
				<verse number="8">Дато јој је блиставо чисто платно да се у њега обуче.« А то платно су праведна дела светих.</verse>
				<verse number="9">Анђео ми рече: »Пиши: ‚Благо онима који су позвани на Јагњетову свадбу!‘« И још ми рече: »Ово су истините Божије речи.«</verse>
				<verse number="10">Падох ничице пред његове ноге да му се поклоним, а он ми рече: »Немој. И ја сам слуга као и ти и твоја браћа која имају Исусово сведочанство. Богу се поклони. Јер, Исусово сведочанство је дух пророштва.«</verse>
				<verse number="11">И видех отворено небо, а тамо – коњ белац! Име његовог јахача је Верни и Истинити, и он суди и ратује по правди.</verse>
				<verse number="12">Очи су му као пламтећи огањ, а на глави му је много круна. Он има написано име које не зна нико осим њега.</verse>
				<verse number="13">Обучен је у огртач натопљен крвљу и име му је Божија Реч.</verse>
				<verse number="14">Пратиле су га небеске војске на белим коњима, обучене у бело, чисто платно.</verse>
				<verse number="15">Из уста му излази оштар мач којим ће ударити народе. Владаће над њима гвозденом палицом и газити грожђе у муљачи жестоког вина гнева Бога Сведржитеља.</verse>
				<verse number="16">На огртачу и на боку му је написано име: Цар над царевима и господар над Господарима***</verse>
				<verse number="17">Тада видех једног анђела како стоји на сунцу и из свега гласа довикује свим птицама које лете по небу: »Дођите! Окупите се за велику Божију гозбу,</verse>
				<verse number="18">да једете меса царева, меса војсковођа и меса моћника, и меса коња и њихових јахача, и меса свих слободњака и робова, и малих и великих!«</verse>
				<verse number="19">Онда видех Звер и земаљске цареве са њиховим војскама како су се окупили да ратују против Јахача на коњу и против његове војске.</verse>
				<verse number="20">И Звер би ухваћена, а с њом и Лажни пророк, који је у њено име чинио знамења којима је заводио оне што су примили жиг Звери и клањали се њеном лику. Обоје су живи бачени у огњено језеро горућег сумпора.</verse>
				<verse number="21">Остале поби мач који је изашао из уста Јахача на коњу, и све се птице наједоше њиховог меса.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="20">
				<verse number="1">Онда видех једног анђела како силази са неба. У руци је имао кључ од Бездана и велик ланац.</verse>
				<verse number="2">Он шчепа Аждају, Стару Змију, то јест ђавола, Сатану, окова је на хиљаду година,</verse>
				<verse number="3">па је баци у Бездан, који над њом закључа и запечати, да више не заводи народе док се не наврши хиљаду година. После тога треба да буде накратко пуштена.</verse>
				<verse number="4">Затим видех престоле на којима су седели они којима је била дата власт да суде. И видех душе погубљених због сведочења за Исуса и Божију реч, оних који се нису клањали Звери ни њеном лику и који нису примили њен жиг на своје чело ни на своју руку. Они оживеше, па су са Христом владали хиљаду година.</verse>
				<verse number="5">(Други мртви не оживеше док се није навршило хиљаду година.) То је прво васкрсење.</verse>
				<verse number="6">Срећан је и свет онај ко има удела у првом васкрсењу. Над таквима друга смрт нема никакву власт, него ће они бити Божији и Христови свештеници и владати с њим хиљаду година.</verse>
				<verse number="7">А када се наврши тих хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице,</verse>
				<verse number="8">па ће изаћи да заводи народе са четири краја земље, Гога и Магога, и окупити их за бој – биће их као морског песка.</verse>
				<verse number="9">И они нагрнуше свом ширином земље и опколише Табор светих и Вољени град. Али са неба сукну огањ и прогута их.</verse>
				<verse number="10">А ђаво, који их је завео, би бачен у језеро горућег сумпора, тамо где су и Звер и Лажни пророк. Они ће и дању и ноћу бити мучени довека.</verse>
				<verse number="11">Онда видех велики бели престо и Онога који на њему седи. Земља и небо побегоше пред његовим лицем и нигде им се не нађе места.</verse>
				<verse number="12">И видех мртве, велике и мале: стајали су пред престолом, а књиге се отворише. И би отворена једна друга књига – Књига живота. Мртвима се судило по ономе што је записано у књигама – према њиховим делима.</verse>
				<verse number="13">И море предаде мртве који су у њему, и Смрт и Подземље предадоше мртве који су у њима, и свакоме је било суђено према његовим делима.</verse>
				<verse number="14">Смрт и Подземље беху бачени у огњено језеро. А огњено језеро – то је друга смрт.</verse>
				<verse number="15">И ко год није био уписан у Књизи живота, бачен је у огњено језеро.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="21">
				<verse number="1">И видех ново небо и нову земљу, јер су прво небо и прва земља прошли, а ни мора више није било.</verse>
				<verse number="2">Видех и Свети град, нови Јерусалим, како са неба силази од Бога, опремљен као невеста која се украсила за свога мужа.</verse>
				<verse number="3">Онда чух силан глас са престола како говори: »Ево, Божији шатор је са људима и Бог ће пребивати међу њима. Они ће бити његов народ и сâм Бог ће бити с њима.</verse>
				<verse number="4">Он ће им обрисати сваку сузу са очију и више никад неће бити смрти, ни јада, ни јаука, ни бола више неће бити, јер је прошло оно што је било пре.«</verse>
				<verse number="5">Тада рече Онај који седи на престолу: »Ево, све чиним ново!« И рече: »Пиши, јер ове речи су веродостојне и истините.«</verse>
				<verse number="6">И још ми рече: »Свршено је! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Крај. Жедноме ћу бесплатно дати да пије са извора воде живота.</verse>
				<verse number="7">Победник ће наследити све ово, и ја ћу бити његов Бог, а он ће ми бити син.</verse>
				<verse number="8">А страшљивцима, невернима, одвратнима, убицама, блудницима, врачарима, идолопоклоницима и свим лажљивцима место је у језеру горућег сумпора. То је друга смрт.«</verse>
				<verse number="9">Онда дође један од седам анђела који имају седам чинија пуних седам последњих пошасти, па ми се обрати рекавши: »Дођи, показаћу ти Невесту, Јагњетову жену.«</verse>
				<verse number="10">И пренесе ме у Духу на једну велику и високу гору, па ми показа свети град Јерусалим како са неба силази од Бога.</verse>
				<verse number="11">Сијао је Божијом славом, блистав као најскупоценији драгуљ, као кристални камен јаспис.</verse>
				<verse number="12">Имао је велике и високе зидине и дванаест капија, а на капијама дванаест анђела и написана имена дванаест племена израелског народа.</verse>
				<verse number="13">На истоку су биле три капије, на северу три капије, на југу три капије и на западу три капије.</verse>
				<verse number="14">Градске зидине су имале дванаест темеља и на њима имена дванаест Јагњетових апостола.</verse>
				<verse number="15">Анђео који је са мном разговарао имао је златну трску за мерење, да би измерио град, његове капије и зидине.</verse>
				<verse number="16">А град је био четвороугао – дужина му је била једнака ширини. Анђео га измери трском, и показа се да је 12.000 стадија дуг и да су му дужина, ширина и висина једнаке.</verse>
				<verse number="17">Он затим измери зидине: имале су 144 лакта људске мере, којом је анђео мерио.</verse>
				<verse number="18">Зидине су биле сазидане од јасписа, а град од чистог злата сличног чистом стаклу.</verse>
				<verse number="19">Темељи градских зидина били су украшени свим врстама драгог камења: први темељ јасписом, други сафиром, трећи калцедоном, четврти смарагдом,</verse>
				<verse number="20">пети сардониксом, шести сардером, седми хризолитом, осми берилом, девети топазом, десети хризопрасом, једанаести хијацинтом и дванаести аметистом.</verse>
				<verse number="21">А дванаест капија било је дванаест бисера – свака капија је била начињена од једног бисера. Главна градска улица била је од чистог злата прозирног као стакло.</verse>
				<verse number="22">У граду не видех никакав храм, јер су његов храм Господ Бог Сведржитељ и Јагње.</verse>
				<verse number="23">Том граду нису потребни ни сунце ни месец да га осветљавају, јер га обасјава Божија слава, а светлило му је Јагње.</verse>
				<verse number="24">Народи ће ходати у његовој светлости и земаљски цареви у њега ће доносити своју славу.</verse>
				<verse number="25">Капије му се неће затварати дању, а тамо неће бити ноћи.</verse>
				<verse number="26">У њега ће бити унети слава и част народâ</verse>
				<verse number="27">и ништа нечисто неће ући у њега, нити ико ко чини нешто одвратно и лажно, него само они који су уписани у Јагњетовој Књизи живота.</verse>
			</chapter>
			<chapter number="22">
				<verse number="1">Онда ми показа реку воде живота. Блистала је као кристал, а текла је из Божијег и Јагњетовог престола</verse>
				<verse number="2">средином главне градске улице. Са обе стране реке расло је дрво живота, које рађа дванаест плодова. Оно доноси свој плод сваког месеца, а лишће му је за исцељење народима.</verse>
				<verse number="3">Више неће бити никаквог проклетства. У граду ће бити Божији и Јагњетов престо и његове слуге ће му служити.</verse>
				<verse number="4">Гледаће његово лице и његово име биће им на челу.</verse>
				<verse number="5">Више неће бити ноћи и неће им бити потребна светлост светиљке ни светлост сунца, јер ће их обасјавати Господ Бог. И они ће владати довека.</verse>
				<verse number="6">Онда ми рече: »Ове речи су веродостојне и истините, а Господ, Бог пророчких духова, послао је свога анђела да својим слугама покаже оно што треба ускоро да се догоди.</verse>
				<verse number="7">И, ево, долазим ускоро! Благо оном ко се држи пророчких речи ове књиге.«</verse>
				<verse number="8">Ја, Јован, чуо сам и видео све ово. И када сам чуо и видео, падох ничице пред ноге анђелу који ми је све ово показао, да му се поклоним.</verse>
				<verse number="9">А он ми рече: »Немој. И ја сам слуга као и ти и твоја браћа и пророци и сви који се држе речи ове књиге. Богу се поклони!«</verse>
				<verse number="10">Затим ми рече: »Немој да запечатиш пророчке речи ове књиге, јер је време близу.</verse>
				<verse number="11">Нека неправедник и даље чини неправду, нека се укаљани и даље каља, нека праведник и даље чини дела праведности, и ко је свет, нека се и даље свешта.</verse>
				<verse number="12">»Ево, долазим ускоро и моја награда са мном, да сваком дам по томе какво му је дело.</verse>
				<verse number="13">Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Крај.</verse>
				<verse number="14">»Благо онима који перу своје огртаче да би имали право на дрво живота и да у град улазе кроз капију.</verse>
				<verse number="15">Напољу остају пси, врачари, блудници, убице, идолопоклоници и сви који воле лаж и који лажу.</verse>
				<verse number="16">»Ја, Исус, послао сам свога анђела са овим сведочанством за цркве. Ја сам Корен и Изданак Давидов, сјајна звезда Даница.«</verse>
				<verse number="17">И Дух и Невеста кажу: »Дођи!« И ко год ово чује, нека каже: »Дођи!« И ко је жедан, нека дође; ко хоће, нека бесплатно заграби воде живота.</verse>
				<verse number="18">Опомињем свакога ко слуша пророчке речи ове књиге: ко им нешто дода, њему ће Бог додати пошасти описане у овој књизи,</verse>
				<verse number="19">и ко одузме нешто од речи ове књиге, њему ће Бог одузети његов део од дрвета живота и од светога града који су описани у овој књизи.</verse>
				<verse number="20">Онај који за све ово сведочи, каже: »Да, долазим ускоро!« Амин! Дођи, Господе Исусе!</verse>
				<verse number="21">Милост Господа Исуса са свима.</verse>
			</chapter>
		</book>
	</testament>
</bible>