Порекло Исуса Христа, сина Давида, Аврамова сина. Аврам роди Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и браћу његову, Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром, Фарес роди Есрома, Есром роди Арама, Арам роди Аминадава, Аминадав роди Насона, Насон роди Салмона, Салмон роди Воза с Рахавом, Воз роди Јовида с Рутом, Јовид роди Јесеја, а Јесеј роди Давида цара. Давид роди Соломона с Уријницом, Соломон роди Ровоама, Ровоам роди Авију, Авија роди Асу, Аса роди Јосафата, Јосафат роди Јорама, Јорам роди Озију, Озија роди Јоатама, Јоатам роди Ахаза, Ахаз роди Езекију, Езекија роди Манасију, Манасија роди Амона, Амон роди Јосију, а Јосија роди Јехонију и браћу његову у време одвођења у Вавилон. А по одвођењу у Вавилон Јехонија роди Салатила, Салатило роди Зоровавеља, Зоровавељ роди Авиуда, Авиуд роди Елиакима, Елиаким роди Азора, Азор роди Садока, Садок роди Ахима, Ахим роди Елиуда, Елиуд роди Елеазара, Елеазар роди Матана, Матан роди Јакова, а Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса који се зове Месија. Свега, дакле, колена: од Аврама до Давида четрнаест колена, од Давида до одвођења у Вавилон четрнаест колена и од одвођења у Вавилон до Месије четрнаест колена. А рођење Исуса Христа било је овако: Марија, мати његова, била је заручница Јосифова; још док се нису били састали, нађе се да је зачела од Духа светога. А Јосиф, муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно срамотити, намисли је тајно отпустити. Но кад он то помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи и рече: Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марије, жене своје; јер што се у њој зачело од Духа је светога. Родиће сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових. А све ово било је да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже: "Ето, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће му име Емануило", т. ј. преведено: с нама је Бог. А кад се Јосиф пробуди од сна, учини као што му је заповедио анђео Господњи, и узе жену своју. И не позна је док не роди сина, и надену му име Исус. А кад се Исус родио у Витлејему јудејском, за време цара Ирода, гле, мази са истока дођоше у Јерусалим и рекоше: Где је цар јудејски који се родио? Видели смо, наиме, његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. А кад то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим с њим. И сабра све првосвештенике и књижевнике народне и питаше их где ће се Месија родити. А они му рекоше: У Витлејему јудејском. Јер је овако написао пророк: "И ти, Витлејеме, земљо Јудина, никако ниси најмањи међу кнезовима Јудиним; јер ће из тебе изићи кнез који ће пасти народ мој, Израиља". Онда Ирод тајно дозва маге, сазна од њих тачно време кад се звезда јавила, и посла их у Витлејем и рече: Идите и распитајте добро за дете; а кад га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним. А они, саслушавши цара, отидоше. И гле, звезда коју су видели на истоку, иђаше пред њима док не дође и не стаде над местом где је било дете. А кад видеше звезду, обрадоваше се врло. И уђоше у кућу и видеше дете с Маријом, матером његовом, и падоше и поклонише му се. Па отворише ковчеге своје и дариваше га златом, тамјаном и смирном. И како су у сну примили заповест да се не враћају к Ироду, другим путем отидоше у своју земљу. А кад они отидоше, гле, анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дете и матер његову и бежи у Египат. И буду онде док ти не кажем, јер ће Ирод тражити дете да га погуби. А он устаде, узе дете и матер његову ноћу и отиде у Египат. И био је онде до смрти Иродове, да се испуни што је Господ рекао преко пророка који каже: "Из Египта дозвах сина свога". А кад Ирод виде да су га мази преварили, разгневи се врло, и посла и поби сву децу у Витлејему и у свој околини његовој, од две године и ниже, по времену које је тачно дознао од мага. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "У Рами се чу глас, плач и јаукање много: Рахиља плаче за децом својом, и неће да се утеши, јер их нема". А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту и рече: Устани, узми дете и матер његову, па иди у земљу Израиљеву; јер су умрли који су тражили живот детињи. А он устаде, узе дете и матер његову и дође у земљу Израиљеву. Но кад чу да Архелај влада у Јудеји место Ирода, оца свога, побоја се онамо ићи. И, поучен у сну, отиде у крајеве галилејске, и дође и настани се у граду по имену Назарет - да се испуни што су казали пророци: Назарећанин ће се звати. У оно време дође Јован Крститељ и проповедаше у пустињи јудејској и говораше: Покајте се, јер се приближило царство небеско! Он је, наиме, тај за кога је пророк Исаија рекао: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове!" А он, Јован, имао је хаљину од длаке камиље и појас кожан око бедара својих, а храна његова беху скакавци и дивљи мед. Тада излажаше к њему Јерусалим, сва Јудеја и сва околина јорданска, и он их кршћаваше у реци Јордану и исповедаху грехе своје. А кад виде многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи гујини! Ко вас научи да бежите од гнева који иде? Него - родите род достојан покајања! И нека вам не пада на ум мисао: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму! Већ стоји секира дрвећу код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца. Ја вас кршћавам водом, да се покајете; а онај што иде за мном, јачи је од мене, коме нисам достојан обуће понети: тај ће вас крстити Духом светим и огњем. Он држи лопату у руци својој, па ће очистити гувно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану, да га овај крсти. Но овај му брањаше и рече: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? А Исус одговори и рече му: Пусти сад! Јер тако треба да учинимо све што је право. Тада га пусти. А кад се Исус крстио, изиђе одмах из воде, и, гле, отворише се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и иде на њега. И, гле, глас с небеса говораше: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи! Тада Исуса одведе Дух у пустињу, да га ђаво куша. И пошто је постио четрдесет дана и четрдесет ноћи, најпосле огладне. И приступи кушач и рече му: Ако си Син Божји, реци да камење ово хлебови постану. А он одговори и рече: Написано је: "Не живи човек само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божјих". Тада га ђаво поведе у свети град, постави га на крило од храма, па му рече: Ако си Син Божји, скочи доле; јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе, и на рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом". Рече му Исус: И то стоји написано: "Не кушај Господа, Бога свога". Опет га поведе ђаво на једну врло високу гору, показа му сва царства светска и славу њихову, и рече му: Све ћу ти ово дати, ако паднеш и поклониш ми се. Тада му рече Исус: Иди од мене, сотоно! јер је написано: "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи". Тада га ђаво остави, и, гле, анђели приступише и служаху му. А кад чу да је Јован предан, склони се у Галилеју. Остави Назарет и дође и настани се у Кафарнауму приморскоме, у земљи Завулоновој и Нефталимовој - да се испуни што је рекао Исаија пророк: "Земља Завулонова и земља Нефталимова, према мору, с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка, народ који седи у тами, виде светлост велику, и онима што седе у земљи и сену смртном, светлост им засветли". Отада поче Исус проповедати и говорити: Покајте се, јер се приближило царство небеско! А кад је ишао покрај Галилејског мора, виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију, брата његова, где бацају мреже у море. Беху, наиме, рибари. И рече им: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И кад отиде одатле, виде друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, где са Зеведејем, оцем својим, у чамцу крпе мреже своје. И позва их. А они одмах оставише чамац и оца свога и пођоше за њим. И иђаше (Исус) по свој Галилеји, учећи по синагога њиховим, проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ у народу. И отиде глас о њему по свој Сирији. И донесоше му све болесне, који су патили од различних болести и мука, бесне, месечаре и узете - и излечи их. И иђаше за њим много народа из Галилеје и Декапоља, Јерусалима и Јудеје и с оне стране Јордана. А кад виде народ, попе се на гору, и кад седе, приступише му ученици његови. И отвори уста своја и учаше их овако: Благо духовно сиромашнима, јер је њихово царство небеско! Благо жалоснима, јер ће се ови утешити! Благо кроткима, јер ће они наследити земљу! Благо гладнима и жеднима праведности, јер ће се они наситити! Благо милостивима, јер ће они бити помиловани! Благо онима који су чиста срца, јер ће они Бога гледати! Благо миротворцима, јер ће се они синови Божји назвати! Благо прогнанима за праведност, јер је њихово царство небеско! Благо вама кад вас стану ружити и гонити и бедити сваким злом због мене! Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима: тако су гонили пророке пре вас! Ви сте со земљи. Но ако со обљутави - чим ће се осолити? Није више ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи изгазе. Ви сте светлост свету. Не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се пали жижак и меће под мерицу, него на светњак, па светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима! Не мислите да сам дошао да укинем закон или пророке; нисам дошао да укинем, него да испуним. Јер заиста, кажем вам: Док не прође небо и земља, ни једног јоте или једне цртице неће нестати из закона док се све не збуде. Ко, дакле, укине једну од ових најмањих заповести и тако научи људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и (тако) научи, тај ће се велик назвати у царству небеском. Јер вам велим: Ако праведност ваша не буде много већа од (праведности) књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. Чули сте да је речено старима: "Не убиј; а ко убије, доћи ће пред суд". А ја вам кажем: Сваки који се гневи на брата свога, доћи ће пред суд; а ко каже брату своме: рака!, доћи ће пред синедрион; а ко каже: будало!, заслужио је да дође у пакао огњени. Ако, дакле, принесеш дар свој ка жртвенику и онде се сетиш да брат твој има нешто на те, остави онде дар свој, пред жртвеником, и иди прво помири се с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија слузи и баце те у тамницу. Заиста, кажем ти: Нећеш изићи оданде док не платиш последњу пару. Чули сте да је речено: "Не чини прељубе". А ја вам кажем: Сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да буде бачено у пакао. И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих, него ли све тело твоје да оде у пакао. А речено је: "Ко отпусти жену своју, да јој да књигу распусну". А ја вам кажем: Сваки који отпусти жену своју, осим за прељубу, наводи је да чини прељубу, и који отпуштеницу узме, чини прељубу. Још сте чули да је речено старима: "Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје". А ја вам кажем: Не куните се никако! Ни небом, јер је престо Божји; ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога цара. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаке једне беле или црне учинити. Него нека буде реч ваша: да, да, не, не; а што је више од овога, ода зла је. Чули сте да је речено: "Око за око и зуб за зуб". А ја вам кажем: Не противите се злу! Него, ако те ко удари по десном твом образу, окрену му и други. И који хоће да се суди с тобом и хаљину твоју да узме, подај му и огртач. И ко те натера једну миљу, иди с њиме две. Ономе који иште од тебе, подај, и од онога који хоће да узајми од тебе, не окрећи се. Чули сте да је речено: "Љуби ближњега свога и мрзи на непријатеља свога". А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје и молите се Богу за оне који вас гоне, да будете синови Оца свога који је на небесима; јер његово сунце обасјава зле и добре и кишу даје праведнима и неправеднима. Јер ако љубите (само) оне који вас љубе - какву плату имате? Зар не чине то и цариници? И ако Бога називате само браћи својој - шта особито чините? Зар не чине тако и незнабошци? Будите, дакле, ви савршени, као што је савршен Отац ваш небески! Пазите да добра дела своја не чините пред људима, да вас они виде; иначе немате плате код Оца свога који је на небесима. Кад, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што претворице чине по синагогама и улицама, да их славе људи. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју! А ти кад дајеш милостињу, да не зна левака твоја шта чини десница твоја, да милостиња твоја буде тајна. И Отац твој, који види тајно, платиће ти. И кад се молите Богу, не будите као претворице; јер се радо моле стојећи по синагогама и на раскршћима, да се покажу пред људима. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју! А ти кад се молиш, уђи у собу своју, затвори врата своје и помоли се Оцу своме у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти. А кад се молите, не говорите много, као незнабошци; јер мисле да ће за многе речи своје бити услишени. Не будите, дакле, као они; јер зна Отац ваш шта вам треба, пре него што га молите. Овако се, дакле, молите и ви: Оче наш небески, да се свети име твоје! Да дође царство твоје! Да буде воља твоја, као на небу, (тако) и на земљи! Хлеб наш потребни дај нам данас! И опрости нам дугове наше, као што смо и ми опростили дужницима својим! И не наведи нас у искушење, него нас избави од зла! Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески; а ако не опраштате људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших. А кад постите, не будите жалосни, као претворице; јер нагрђују лица својега, да би их видели људи где посте. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју! А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду, него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Јер где је благо твоје онде ће бити и срце твоје. Светило телу је око. Ако је, дакле, око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити; а ако око твоје не ваља, све ће тело твоје тамно бити. Ако је, дакле, светлост која је у теби, тама, колика ће бити тама? Нико не може служити два господара: јер или ће на једнога мрзити, а дугога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони. Зато вам кажем: Не брините се за живот свој, шта ћете јести, ни за тело своје, шта ћете обући. Зар није живот више од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске: не сеју, не жању и не сабирају у житнице, па ипак их храни Отац ваш небески. Зар не вредите ви много више од њих? А ко од вас бринући се, може животу своме додати лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане пољске како расту; не труде се и не преду. Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових. А кад траву пољску, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, неће ли много пре вас, маловерни? Не брините се, дакле, и не говорите: Шта ћемо јести? Шта ћемо пити? Шта ћемо обући? За све то брину се незнабошци. Зна Отац ваш небески да вам треба све то. Него иштите најпре царства његова и праведности његове, и све ово додаће вам се. Не брините се, дакле, за сутра, јер ће се сутра бринути за се. Доста је свакоме дану зла свога. Не судите, да вам се не суди. Јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, мериће вам се. А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш? Или како ћеш рећи брату своме: Дај да извадим трун из ока твога - а ето брвно у оку твоме? Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун из ока брата свога! Не дајте светиње псима нити бацајте бисера свога пред свиње, да га не изгазе ногама својима и врате се и растргну вас. Иштите, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и ономе који куца, отвориће се. Или ко је од вас човек, у кога ако син његов заиште хлеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, змију да му да? Кад, дакле, ви, зли будући, умете давати добре дарове деци својој, колико ће пре Отац ваш небески дати добра онима који га моле! Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер то је закон и пророци. Улазите на уска врата; јер су широка (врата) и широк је пут што води у пропаст, и много их је који њим улазе. Како су уска врата и тесан пут што води у живот, и мало их је који га налазе! Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у оделу овчјем, а изнутра су вуци грабљиви. По плодовима њиховим познаћете их. Зар се с трња бере грожђе или са чкаља смокве? Тако свако добро дрво плодове добре доноси, а рђаво дрво плодове рђаве доноси. Не може дрво добро плодова рђавих доносити, ни дрво рђаво плодова добрих доносити. Свако дрво које не доноси добра плода, сече се и у огањ се баца. Дакле, по плодовима њиховим познаћете их. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе!, ући у царство небеско, него онај који твори вољу Оца мога који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе! Зар нисмо твојим именом прорицали, твојим именом зле духове изгонили, твојим именом чудеса много учинили? И тада ћу им рећи: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње! Сваки, дакле, који слуша ове моје речи и извршује их, сличан је човеку мудру, који сазида кућу своју на камену. И паде киша и дођоше реке и дунуше ветрови и навалише на кућу ту - и не паде, јер беше утврђена на камену. И сваки који слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је човеку луду, који сазида кућу своју на песку. И паде киша и дођоше реке и дунуше ветрови и навалише на кућу ту - и паде, и беше велик пад њен. И кад Исус сврши речи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их је учио као онај који има власт, а не као књижевници њихови. А кад сиђе с горе, иђаше за њим много народа. И гле, губавац један приступи, паде пред њега и рече: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах се очисти од губе. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди, покажи се свештенику и принеси дар који је заповедио Мојсије - за сведочанство њима. А кад уђе у Кафарнаум, приступи му један капетан, мољаше га и рече: Господе, слуга мој лежи дома узет и мучи се врло. Рече му: Ја ћу доћи и излечићу га. А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под мој кров уђеш; него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди! и иде; и другоме: Дођи! и дође; и слузи своме: Учини то! и учини. а кад Исус чу то, задиви се и рече својој пратњи: Заиста, велим вам: Ни код једног Израиљца не нађох толике вере! Али вам кажем: Многи ће доћи од истока и запада и лежаће за трпезом с Аврамом, Исаком и Јаковом у царству небеском, а синови царства изгнаће се у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба. И рече Исус капетану: Иди; нека ти буде како си веровао! И оздрави слуга тога часа. И кад Исус дође у дом Петров, виде ташту његову где лежи у грозници. И ухвати је за руку и пусти је грозница. И уста и служаше му. А кад се смркло, донесоше му много бесних. И изгна духове речју и све болеснике излечи, да се испуни што је рекао пророк Исаија: "Он немоћи наше узе и болести понесе". А кад Исус виде много народа око себе заповеди да се иде на другу страну. И приступи један књижевник и рече му: Учитељу, ја ћу за тобом куд год ти идеш. А Исус му рече. Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити. А други један, који је био ученик његов, рече му: Господе, допусти ми да прво одем и укопам оца свога. А он му рече. Хајде за мном, и остави нека мртви укопавају своје мртваце. И кад уђе у чамац, за њим уђоше ученици његови. И, гле, подиже се велика бура на мору, тако да су валови покривали чамац. А он је спавао. И приступише, пробудише га и рекоше: Господе, избави нас, пропадосмо! И запрети ветровима и мору - и наста тишина велика. А људи се зачудише и рекоше: Ко је овај да га слушају и ветрови и море? И кад дође на другу страну, у земљу гадаринску, сретоше га два бесна који су изишли из гробова, зла врло, тако да нико није могао проћи путем оним. И, гле, повикаше. Махни нас се, Сине Божји! Зар си дошао амо да нас пре времена мучиш? А подаље од њих пасао је велик чопор свиња. И демони га мољаху: Ако нас истераш, пошљи нас у чопор свиња. И рече им: Идите! А они изиђоше и одоше у свиње. И, гле, навали цео чопор са стрмени у море и потопише се у води. А свињари побегоше, одоше у град и казаше све, па и за бесне. И, гле, сав град изиђе у сусрет Исусу, и кад га видеше, замолише га да би отишао из њихова краја. И уђе у чамац, пређе уи дође у свој град. И, гле, донесоше му човека узета, који је лежао на одру. И кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји! И, гле, неки од књижевника помислише: Овај хули на Бога! А Исус виде мисли њихове и рече: Зашто мислите зло у срцима својим? Јер шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај? Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - и рече онда узетоме. Устани, узми свој одар и иди кући! И уста и отиде кући својој. А кад виде народ, уплаши се и прослави Бога који је дао таку власт људима. И кад Исус отиде оданде, виде човека, по имену Матеја, где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И уста и иђаше за њим. И кад лежаше за трпезом у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и лежаху за трпезом с Исусом и ученицима његовим. А кад то видеше фарисеји, рекоше ученицима његовим: Зашто ваш учитељ једе с цариницима и грешницима А он чу и рече. Не требају здрави лекара, него болесни. Него идите и научите се шта значи: "Милости хоћу, а не жртве". Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике. Тада му приступише ученици Јованови и рекоше: Зашто ми и фарисеји постимо, а Твоји ученици не посте? А Исус им рече: Зар могу сватови туговати док је с њима младожења? Него ће доћи време кад ће се отети од њих младожења - и онда ће постити. Нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закпра његова одерати од хаљине, и гора ће рупа бити. Нити се лива ново вино у старе мехове; иначе ће се мехови продерати, вино пролити и мехови пропасти. Него се ново вино лива у нове мехове, и обоје се сачува. Док је он то њима говорио, гле, дође један старешина, паде пред њега и рече: Кћи моја баш сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће. И Исус уста и пође за њим с ученицима својим. И, гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви, приступи састраг и дохвати се скута од хаљине његове. Јер мишљаше у себи: Дотакнем ли се само хаљине његове, оздравићу. А Исус се окрену, и кад је виде, рече: Не бој се, кћери, вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тога часа. И кад Исус дође у кућу старешинину и виде свираче и народ где се узбунио, рече: Идите даље, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху му се. А кад истера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста девојка. И отиде глас овај по свој земљи оној. И кад је Исус одлазио оданде, иђаху за њим два слепца који викаху: Смилуј се на нас, сине Давидов! А кад дође кући, приступише му слепци. И рече им Исус. Верујете ли да могу то учинити? Рекоше му: Да, Господе. Тада се дохвати очију њихових и рече: По вери вашој нека вам буде! И отворише им се очи. И запрети им Исус и рече: Гледајте да нико не дозна! А они изиђоше и разгласише га по свој земљи оној. А кад су они изишли, гле, донесоше му човека нема и бесна. И пошто изгна демона, проговори неми: И дивљаше се народ и говораше: Никада се није тако шта видело у Израиљу! А фарисеји говораху: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне. И пролажаше Исус кроз све градове и села, учећи по синагогама њиховим, проповедајући еванђеље о царству и лечећи сваку болест и сваку немоћ. А кад виде народ, сажали му се, јер беше измучен и клонуо, као овце које немају пастира. Тада рече ученицима својим: Жетве је много,а радника мало. Молите се, дакле, господару од жетве, да пошаље радника на жетву своју. И дозва својих дванаест ученика и даде им власт над нечистим духовима, да их терају напоље и да исцељују од сваке болести и сваке слабости. А имена дванаест апостола ово су: прво Симон, који се зове Петар, и Андрија, брат његов; Јаков Зеведејев и Јован, брат његов; Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј; Симон Кананеј и Јуда Искариотски, који га и издаде. Ових дванаест посла Исус пошто им је заповедио био: На пут к незнабошцима не идите и у град самарјански не улазите, него идите к изгубљеним овцама дома Израиљева! Идите и проповедајте: Приближило се царство небеско! Болесне исцељујте, мртве дижите, губаве чистите, демоне гоните напоље! Бадава сте добили, бадава и дајите. Не набављајте ни злата, ни сребра, ни меди у појасеве своје, ни торбе на пут, ни две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер је радник достојан своје хране. У који град или село уђете, испитајте ко је у њем достојан, и онде останите док не одете. А кад улазите у кућу, пожелите јој мира. И ако кућа буде достојна, нека дође мир ваш на њу, а ако не буде достојна, мир ваш нека се врати к вама. А ако вас ко неће да прими, нити хоће да чује речи ваших, изиђите из куће или града тога и отресите прах са ногв својих. Заиста, кажем вам: Земљи содомској и гоморској лакше ће бити у дан суда него граду томе! Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове: будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови. Чувајте се од људи; јер ће вас они предавати судовима, и по својијем синагогама шибаће вас; па и пред намеснике и цареве водиће вас због мене, за сведочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како или шта ћете говорити; јер ће вам се у овај час дати шта ћете говорити. Јер нећете ви говорити, него Дух Оца вашега, који ће говорити кроз вас. Предаће брат брата на смрт и отац дете своје, и деца ће устати на родитеље и побиће их. И сви ће мрзити на вас због мога имена. Али који издржи до краја, тај ће се спасти. Кад вас потерају у граду овоме, бежите у други. Заиста, кажем вам: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син човечји. Нема ученика над учитеља, ни слуге над господара свога. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слузи као господар његов. Кад су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће пре његове домаће! Не бојте их се, дакле! Јер нема ништа сакривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати. Што вам говорим у тами, казујте на светлости; и што вам се шапће на уво, проповедајте с кровова! И не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити; него се бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу. Зар се не продају два врапца за ас? И ниједан од њих не пада на земљу без оца нашега! А вама је и свака длака на глави избројена. Не бојте се, дакле. више вредите него многи врапци. Који год, дакле, призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима; а ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач. Јер сам дошао да раставим човека од оца његова, и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине, и непријатељи човеку биће домаћи његови. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узима крста свога и не иде за мном, није мене достојан. Који је нашао живот свој, изгубиће га, а који је изгубио живот свој због мене, наћи ће га. Који вас прима, мене прима, а који мене прима, прима онога који ме је послао. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће, и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. И ако ко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста, кажем вам, неће му плата пропасти. И кад Исус сврши заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и да проповеда по градовима њиховим. А кад Јован чу у тамници дела Месијина, посла ученике своје и рече му: Јеси ли ти онај који треба да дође или другога да чекамо? А Исус одговори и рече им: Идите и кажите Јовану што чујете и видите: слепци прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене! А кад ови отидоше, поче Исус народу говорити о Јовану: шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар. Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе, по царским су дворовима. Него што сте изишли? Пророка да видите? - Да, велим вам, и више од пророка! Ово је онај за кога је написано: "Ето, ја шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом". Заиста, кажем вам: Међу рођенима од жена није се јавио већи од Јована Крститеља, а најмањи у царству небеском већи је од њега. Од времена Јована Крститеља до сад царству небеском чини се насиље, и силеџије грабе га. Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована, и, ако хоћете да верујете; он је Илија који треба да дође. Ко има уши, нека чује! А какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по трговима и вичу другој: Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не јаукасте. Јер дође Јован, нити је јео нити је пио - и кажу: Демон је у њему. Дође Син човечји, и једе и пије - и кажу: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима! Али оправдаше мудрост деца њезина. Тада поче карати градове у којима се догодила већина његових чудеса, што се нису покајали: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан суда него вама! И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити! Јер да су у Содому била чудеса која су била у теби, остао би до данашњег дана. Али вам кажем: Земљи содомској лакше ће бити у дан суда него теби! У то време проговори Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја. Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и коме Син хоће да покаже. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и учите се од мене, јер сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако. У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве, а ученици његови огладнеше и почеше кидати класје и јести. А фарисеји видеше и рекоше му: Гле, ученици твоји чине што није слободно чинити у суботу! А он им рече: Зар нисте читали шта учини Давид кад огладне он и његови пратиоци? Како уђе у дом Божји и поједоше постављене хлебове, којих није смео јести ни он ни његови пратиоци, него само свештеници? Или зар нисте читали у закону, да у суботу свештеници у храму суботу погане и нису криви? А велим вам: Овде је веће од храма! Кад би сте, пак, знали шта значи: "Милости хоћу, а не жртве", не бисте осудили праве. Јер је Син човечји господар од суботе. И отиде оданде и дође у синагогу њихову. И, гле, беше ту човек са сухом руком. И запиташе га: Је ли слобдно у суботу лечити? - да би га могли оптужити. А он им рече: Који од вас не би своју једину овцу, ако би ова у суботу упала у јаму, ухватио и извадио? А колико човек више вреди од овце! Слободно је, дакле, у суботу добро чинити. Тада рече човеку: Пружи руку своју! И пружи, и постаде опет здрава, као и друга. А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију. А Исус дозна то и уклони се оданде. И иђаху за њим многи, и излечи их све, али им забрани да га разглашују - да се испуни што је рекао Исаија пророк: "Гле, слуга мој кога сам изабрао, љубазни мој који је по вољи душе моје! Метнућу дух свој на њега, и јавићу правду народима. Неће се свађати, ни викати, нити ће чути ко по улицама гласа његова. Трске стучене неће преломити, и стењка који тиња, неће угасити док не доведе правду до победе. И у његово име уздаће се народи". Тада му донесоше бесна који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и видео. И дивљаше се сав народ и говораше: Није ли ово син Давидов? А фарисеји, кад чуше, рекоше: Овај тера напоље демоне само помоћу Веелзевула, старешине демонског. А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и сваки град или дом који се против самога себе разделио, пропашће. И ако сотона сотону тера напоље, против самога себе се разделио: како ће, дакле, остати царство његово? И ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, синови ваши чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије. А ако ја помоћу Духа Божјег терам напоље демоне, онда је већ дошло до вас царство Божје. Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово пограбити, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову. Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа. Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити. И ако ко каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који каже на Духа светога, неће му се простити - ни на овоме свету ни на ономе што ће доћи. Или кажите да је дрво добро - па је и род његов добар; или кажите да је дрво рђаво - па је и род његов рђав; јер се по роду дрво познаје. Породи гујини, како можете добро говорити кад сте зли? Јер чега је срце пуно, то уста говоре. Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. Али вам кажем: За сваку злу реч коју кажу људи, одговараће за њу на дан суда. Јер ћеш по својим речима оправдан бити, и по својим ћеш речима осуђен бити. Тада му одговорише неки од књижевника и фарисеја и рекоше: Учитељу, ми би да видимо какав знак од тебе. А он им одговори и рече: Род зли и прељуботворни тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јоне пророка. Као што је, наиме, Јона био у трбуху морског чудовишта три дана и три ноћи, тако ће и Син човечји бити у срцу земље три дана и три ноћи. Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне! Царица јужна устаће о суду с родом овим и осудиће га; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона! А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места, тражи покоја, и не налази га. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао. И кад дође, нађе га празна, почишћена и украшена. Онда одлази и узима са собом седам других духова, горих од себе, и уђу и живе овде, и бива последње стање тога човека горе од првога. Тако ће бити и с овим злим родом. А док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу и хтели су да говоре с њим. И неко му рече: Ево, мати твоја и браћа твоја стоје напољу и ради су да говоре с тобом. А он одговори и рече ономе што му каза: Ко је мати моја и ко су браћа моја - И пружи руку своју на ученике своје и рече: Ево мати моја и браћа моја! Јер ко извршује вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати. ... Онога дана изиђе Исус из куће и седе крај мора. И сабра се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и сео, а сав народ стајаше на обали. И казива им много у причама и рече: Ето, изиђе сејач да сеје. И када сејаше, једна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их. Друга падоше на каменита места, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху у дубину земље. Али кад сину сунце, повенуше, и како немаху корена, осушише се. Трећа падоше у трње, и нарасте трње и подави их. Четврти падоше на добру земљу и доношаху плода: једно стоструко, друго шездесетоструко, а треће тридесетоструко. Ко има уши, нека чује! И пристпише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама? А он одговори и рече: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, што гледају, па ипак не виде, слушају, па ипак не чују, нити разумеју. И збива се на њима пророштво Исаијино које гласи: "Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети! Јер је одрвенило срце овога народа, учима тешко чују, и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их". А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују! Јер заиста, кажем вам: многи су пророци и праведници желели да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули. Ви, дакле, чујте причу о сејачу! Свакоме који слуша реч о царству и не разуме је, долази нечастиви и граби посејано у срцу његову: то је крај пута посејани. А на камениту месту посејани, то је који слуша реч и одмах је радосно прима; али нема корена у себи, него је непостојан, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблажњује. А посејани у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и остане без плода. А посејани на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме је, који онда и род рађа и доноси стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко. Другу причу каза им: Царство је небеско као човек који посеја добро семе на њиви својој. Но кад су људи спавали, дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници, и отиде. А кад усев ниче и донесе рода, онда се показа и кукољ. А слуге домаћинове приступише и рекоше му: Господару, зар ниси добро семе посејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ на њој? А он им рече: Непријатељ учини то. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да одемо и да га саберемо? А он рече: Не, да не би, сабирајући кукољ, заједно с њиме почупали и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве, и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите прво кукољ и свежите га у снопље, да се спали,а пшеницу свезите у житницу моју. Другу причу каза им: Царство је небеско као зрно горушично које човек узе и посеја на њиви својој. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад нарасте, веће је од поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама. Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који жена узе и метну у три сата брашна док све не ускисну. Све ово говорио је Исус народу у причама, и без приче ништа им није говорио, да се испуни што је рекао пророк: "Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света". Тада отпусти народ и отиде кући. И приступише му ученици његови и рекоше: Протумачи нам причу о кукољу на њиви! А он одговори и рече: Који сеје добро семе, то је Син човечји, а њива је свет; добро семе, то су синови царства, а кукољ су синови зла; непријатељ који га је посејао, јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Па као што се кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити и на крају света: послаће Син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће се праведници засјати као сунце у царству оца свога. Ко има уши, нека чује! Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које човек нађе и сакри, и у радости својој отиде и продаде све што је имао и купи поље оно. Још је царство небеско као трговац који је тражио добра бисера. А кад нађе једно скупоцено зрно бисера, оде и продаде све што је имао и купи га. Опет је царство небеско као мрежа која је бачена у море и заграбила од сваке врсте. Кад се напуни, извукоше је на обалу, па седоше и изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље. Тако ће бити на крају света: Изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба. Јесте ли разумели све ово? Рекоше му: Да! А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском, као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо. И кад Исус сврши приче ове, отиде оданде. И дође у постојбину своју и учаше их у синагоги њиховој, тако да су се дивили и говорили: Откуда овоме мудрост ова и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија и браћа његова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? И сестре његове нису ли све код нас - Откуда, дакле, овоме све ово? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме. И не учини онде много чудеса због неверовања њихова. У оно време дође глас о Исусу до Ирода четверовласника, и рече слугама својим: То је Јован Крститељ! Он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене Филипа, брата свога. Јер му Јован говораше: Не смеш ти ње имати! И хтео га је убити, али се бојао народа, јер су га држали за пророка. А на дан рођења Иродова игра кћи Иродијадина пред гостима и допаде се Ироду, због чега са заклетвом обећа да ће јој дати што год заиште. А она, научена од матере своје, рече: Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља. И сневесели се цар, но због заклетве и гостију заповеди да се да, и посла и одсече главу Јованову у тамници. И донесоше главу његову на тањиру и дадоше девојци, и однесе матери својој. И дођоше ученици његови, узеше тело и укопаше га, и дођоше и јавише Исусу. А кад Исус чу, отиде оданде чамцем у пуст крај сам. Но кад народ чу, оде за њим пешке из градова. И кад изиђе, виде силан народ и сажали му се за њих и излечи болеснике њихове. А кад дође вече, приступише му ученици и рекоше: Пуст је крај и већ је касно. Отпусти, дакле, народ да иде у села и купи себи хране. А Исус им рече: Не треба да иду, подајте им ви да једу. А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. А он рече: Донесите ми их овамо! И заповеди народу да се пруже по трави, узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и изломи хлебове и даде их ученицима, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече - дванаест пуних котарица. А оних што су јели, беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, док он не отпусти народ. И кад отпусти народ, попе се на гору сам, да се помоли Богу. И кад дође вече, био је сам онде. А чамац беше већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер је дувао противан ветар. А четврте ноћне страже дође к њима идући по мору. Кад га ученици видеше где иде по мору, поплашише се и рекоше: То је утвара! и од страха повикаше. А Исус одмах поче говорити с њима и рече. Не бојте се, ја сам, не плашите се! А Петар му одговори и рече. Господе, ако си ти, заповеди ми да дођем к теби по води. А он рече. Ходи! И Петар изиђе из чамца и иђаше по води и дође к Исусу. Но кад виде ветар, уплаши се, и поче се топити и повика. Господе, помози! А Исус одмах пружи руку, ухвати га и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? И кад уђоше у чамац, прста ветар. А који беху у чамцу, падоше пред њега и рекоше: Заиста си Божји Син! И пређоше и присташе код Генисарета. И кад га људи из онога места познаше, послаше по свој оној околини. И донесоше му све болеснике, и мољаху га да се дотакну само скута од хаљине његове. И сви који се дотакоше, оздравише. Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше: Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не перу руку својих кад једу! А он одговори и рече им: А што ви преступате заповест Божју за предање своје? Јер Бог је рекао: "Поштуј оца и матер", и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре": А ви кажете: Ко оцу или матери каже: Дар је чиме бих ти ја могао помоћи - тај не мора поштовати оца свога или матер своју. И укидосте закон Божји за предање своје! Претворице, добро је пророковао за вас Исаија: "Овај ме народ поштује уснама али је срце њихово далеко од мене; узалуд ме поштују, кад уче заповестима људским". И дозва народ и рече им: Чујте и размејте! Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека. Тада приступише ученици и рекоше му: Знаш ли да се фрисеји, кад чуше ову реч, саблазнише? А он одговори и рече: Сваки сад који није усадио отац мој небески, искорениће се. Оставите их: слепи су вођи слепима. А кад слепац слепца води, оба ће пасти у јаму. А Петар му рече: Растумачи нам ту причу! А он рече: зар сте и ви још увек наразумни? Зар не видите да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се напоље? А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека. Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле. То је оно што погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека. И отиде Исус оданде и оде у крајеве тирске и сидонске. И, гле, жена Хананејка из оних крајева изиђе и повика: Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов! Кћер моју зло мучи демон! А он јој не одговори ни речи. И приступише ученици његови и мољаху га: Отпусти је, јер виче за нама! А он одговори и рече: Нисам послан до само изгубљеним овцама дома Израиљева. А она дође, паде пред њега и рече: Господе, помози ми! А он одгоори и рече: Није право узети хлеб од деце и бацити га псима. А она рече: Да, Господе; али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара. Тада Исус одговори и рече јој: О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од часа тога. И отиде Исус оданде и дође на Галилејско море, попе се на гору и седе онде. И приступи му силан народ који је са собом имао хромих, кљастих, слепих, немих и многих других, и положише их к ногама његовим. И излечи их, тако да се народ дивио кад је видео неме где говоре, кљасте здраве, хроме где иду и слепе где гледају. И прославише Бога Израиљева. А Исус дозва ученике своје и рече: Жао ми је народа што су већ три дана код мене и немају шта да једу; а нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу. А ученици му рекоше: Откуда нам у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ? И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и нешто рибица. Тада заповеди народу да се пруже по земљи. И узе оних седам хлебова и рибу, захвали Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече, седам пуних котарица. А оних што су јели, било је четири хиљаде људи, осим жена и деце. И отпусти народ, уђе у чамац и дође у околину магаданску. И приступише фарисеји и садукеји и, кушајући га, заискаше од њега да им покаже какав знак с неба. А он одговори и рече им: Увече говорите.: Биће лепо време, јер је небо црвено, а ујутру: Данас ће бити гадно, јер је небо црвено и мутно. Лице небеско знате да просудите, а знаке времена не знате? Род зли и прељуботворни тражи знак, и знак му се неће дати осим знака Јонина. И остави их и отиде. И кад ученици дођоше на другу страну, заборавише понети хлеба. А Исус им рече: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског! А они размишљаху у себи и говораху: Хлеба нисмо понели! Но Исус је знао то и рече: Маловерни, што размишљате у себи о томе како хлеба немате? Зар још не разумете, и зар не памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? И седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? Како не разуместе да вам не рекох за хлебове: чувајте се квасца фарисејског и садукејског? Тада разумеше да не рече да се чувају квасца хлебнога, него науке фарисејске и садукејске. А кад Исус дође у околину Кесарије Филипове, питаше ученике своје: Шта говоре људи, ко је Син човечји? А они рекоше: Једни: да је Јован Крститељ, други: да је Илија, трећи: да је Јеремија или који од пророка. Рече им: А шта ви велите, ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Месија, Син Бога живога! А Исус одговори и рече му: Благо теби, Симоне, сине Јонин! Јер ти то не откри човек, него Отац мој који је на небесима! А и ја теби кажем: Ти си Петар (ђстена), и на тој ћу стени сазидати цркву своју, и врата адска неће је надвладати! И даћу ти кључеве од царства небескога, и што свежеш на земљи, биће свезано (и) на небесима, и што раздрешиш на земљи биће раздрешено (и) на небесима. Тада запрети ученицима да никоме не кажу да је он Месија. Отада поче Исус Христос казивати својим ученицима, да њему ваља ићи у Јеруслаим и много пострадати од старешина, првосвештеника и књижевника, да ће га убити и да ће трећи дан устати. А Петар га узе насамо, поче га корити и рече: Боже сачувај, Господе! Неће то бити од тебе! А он се окрену и рече Петру: Иди од мене, сотоно! Саблазан си ми, јер ти мисли нису божанске, него људске! Тада Исус рече ученицима својим: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном! Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене, наћи ће га. Јер шта вреди човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или чиме ће човек откупити живот свој? Јер ће доћи Син човечји у слави Оца свога, с анђелима својим, и тада ће вратити свакоме по делима његовим. Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде Сина човечјег где иде са царством својим. И после шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на једну високу гору саме. И преобрази се пред њима, лице се његово засја као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. И, гле, указаше им се Мојсије и Илија и говораху с њим. А Петар рече Исусу: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш, начинићу овде три сенице, теби једну, Мојсију једну и Илији једну. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и, гле, глас из облака говораше: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; слушајте га! И кад ученици чуше, падоше ничице и уплашише се врло. И приступи Исус, дохвати их се и рече: Устаните и небојте се! А кад подигоше очи своје, никога не видеше до Исуса сама. И кад силажаху с горе, заповеди им Исус: Никоме не казујте што сте видели, док Син човечји не устане из мртвих. И запиташе га ученици: Што, дакле, кажу књижевници да прво треба Илија да дође? А он одговори: Илија ће доћи и све ће уредити. Али вам кажем: Илија је већ дошао, и не познаше га, него учинише с њиме што су хтели. Тако ће и Син човечји пострадати од њих. Тада разумеше ученици да им рече за Јована Крститеља. И кад дођоше к народу, приступи му један човек, клече пред њега и рече: Господе, смилуј се на мога сина, јер је месечар и мучи се врло. Често пада у ватру и често у воду. И доведох га ученицима твојим, и не могоше га излечити. А Исус одговори и рече: О роде неверни и наопаки! Докле ћу бити с вама! Докле ћу вас трпети! Доведите ми га овамо! И запрети му Исус, и изиђе из њега демон, и оздрави дечко од тога часа. Тада приступише Исусу само ученици и рекоше: Зашто га ми не могосмо истерати? А он им рече: За неверовање ваше. Јер заиста, кажем вам: Кад би имали вере колико зрно горушично, могли би гори овој рећи: Пређи одавде тамо, и прешла би, и ништа вам не би било немогуће. А овај род не излази осим помоћу молитве и поста. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Сина човечјег предаће у руке људске, убиће га, и трећи дан ће устати. И сневеселише се врло. А кад дођоше у Кафарнаум, приступише Петру они што купе дидрахме и рекоше: Зар ваш учитељ не даје дидрахме? Рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус и рече: Шта мислиш, Симоне? Земаљски цареви од кога узимају царину или порез? Од својих синова или од туђих? А кад рече: Од туђих, рече му Исус: Синови, дакле, не плаћају. Али да их не саблазнимо - иди на море, баци удицу, и прву рибу коју извучеш, узми, и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир. Узми га па им подај за мене и за себе. Онога часа приступише ученици Исусу и рекоше: Ко је, дакле, највећи у царству небеском? И дозва једно дете, постави га међу њих и рече: Заиста, кажем вам: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, тај је највећи у царству небеском. И ко прими тако једно дете у име моје, мене прима. А ко саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да потоне на пучини морској. Тешко свету од саблазни! Јер морају доћи саблазни, али тешко човеку кроз кога долази саблазан! - Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе. Боље ти је ући у живот кљасту и хрому, него с две руке или с две ноге да те баце у огањ вечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе. Боље ти је с једним оком у живот ући, него с два ока да те баце у пакао огњени. Гледајте да не презрете ниједнога од ових малих. Јер вам кажем: Анђели њихови једнако гледају на небесима лице Оца мога небескога. Јер Син човечји дође да спасе изгубљено. Шта вам се чини? Кад један човек има сто оваца, па зађе једна од њих, - неће ли оставити оних деведесет и девет у планини и поћи да тражи ону што језашла? И ако се деси да је нађе, - заиста, кажем вам, радује се њој више него онима деведесет и девет што нису зашле. Тако није воља Оца вашега небескога да погине један од ових малих! Ако, пак, згреши брат твој, иди и покарај га у четири ока. Ако те послуша, добио си брата свога. А ако те не посуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се устима два или три сведока утврди свака ствар. Ако ли не послуша њих, кажи цркви; а ако не послуша ни цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. Заиста, кажем вам: Што год свежете на земљи, биће свезано (и) на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено (и) на небу. Још вам кажем: Ако се два од вас сложе на земљи било у чему за што се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрани у име моје, онде сам ја међу њима. Тада приступи Петар и рече му: Господе, колико пута ако ми згреши брат мој, да му опростим? До седам пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. Зато је царство небеско као цар који намисли да се прорачуна са слугама својим. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога његова дужника од десет хиљада таланата. И како није могао да плати, заповеди господар да га продаду, и жену његову, и децу, и све што је имао, и да му се плати. Онда слуга тај паде пред њега и рече: Причекај ме, и све ћу ти платити! А господар се смилова на слугу тога, пусти га и дуг му опрости. А кад слуга тај изиђе, нађе једнога од својих другара који му је дуговао сто динара, и ухвати га и стаде га давити и говорити: Плати што си дужан! Онда другар његов паде пред њега и стаде га молити: Причекај ме, и платићу ти! Но он не хтеде, него отиде и баци га у тамницу док не плати дуг. А кад другари његови видеше тај догађај, жао им би врло, и отидоше и казаше господару своме сав догађај. Тада га господар његов дозва и рече му: Зли слуго, сав овај дуг опростих теби, јер си ме молио. Зар се ниси требао и ти смиловати на свога другара, као што сам се ја на тебе смиловао? И разгневи се господра његов и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату своме од срца својих. И кад Исус сврши речи ове, отиде из Галилеје и дође у крајеве јудејске преко Јордана. И иђаше за њим силан народ и излечи их онде. И приступише му фарисеји да га кушају и рекоше: Може ли човек отпустити жену своју за сваку кривицу? А он одговори и рече: Зар нисте читали да је Створитељ њих од почетка створио као мужа и жену, и рекао: Зато ће човек оставити оца и матер и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело? Тако нису више два, него једно тело. Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља! Рекоше му они: Што је онда Мојсије заповедио да се да књига распусна и да се отпусти? Рече им он: Мојсије је вама због тврдога срца вашега допустио да отпуштате жене своје; из почетка није било тако. Него вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу. Рекоше му ученици: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити. А он им рече: Не примају сви ових речи, него они којима је дано. Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; и има ушкопљеника које су људи ушкопили; и има ушкопљеника који су сами себе ушкопили ради царства небескога. Ко може да прими, нека прими! Тада му донесоше дечицу да метне руке на њих и да се помоли Богу; а ученици их укорише. А Исус рече: Пустите дечицу и не забрањујте им да долазе к мени, јер такових је царство небеско. И метну на њих руке и отиде оданде. И, гле, неко му приступи и рече. Учитељу, какво добро да учиним да имам живот вечни? А он му рече: Што ме питаш за добро? Један је добар! А ако желиш да уђеш у живот, држи заповести. Које? - рече он. А Исус рече: Да не убијеш, не чиниш прељубе, не украдеш, не сведочиш лажно, поштуј оца и матер, и љуби ближњега свога као самог себе. Рече му младић: Свега сам се овога држао; шта ми још треба? Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај што имаш и подај сиротињи, и имаћеш благо на небу, и хајде за мном! А кад младић чу ове речи, отиде жалостан, јер је био врло богат. А Исус рече ученицима својим: Заиста, кажем вам: Богаташ ће тешко ући у царство небеско. И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство небеско. А кад чуше ученици, уплашише се врло и рекоше: Ко се, дакле, може спасти? А Исус их погледа и рече им: Људима је ово немогуће, али Богу је све могуће. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом. Шта ћемо, дакле, добити? А Исус им рече: Заиста, кажем вам, да ћете ви који сте пошли за мном, у новоме свету, кад Син човечји уседи на престолу славе своје, и сами седети на дванаест престола и владати над дванаест племена Израиљевих. И сваки који остави куће, браћу, сестре, оца, матер, жену, децу или њиве ради мога имена, примиће стоструко и наследиће живот вечни. Али ће многи први бити последњи и последњи први. Јер је царство небеско као човек домаћин који рано ујутру изиђе да најми раднике у виноград свој. И кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у виноград свој. И изиђе око трећега часа и виде друге где стоје на тргу беспослени, па и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам. И они отидоше. И опет изиђе око шестог и деветог часа и учини тако. А кад изиђе око једанаестога часа, нађе друге где стоје, и рече им: Што стојите овде вас дан беспослени? Рекоше му они: Нико нас не најми. Рече им он: Идите и ви у виноград. А увече рече господар од винограда управитељу своме: Дозови раднике и подај им надницу, почевши од последњих до првих. И дођоше они који су око једанаестог часа (најмљени), и примише по динар. И кад дођоше први, мишљаху да ће више примити; и примше и они по динар. А кад примише, викаху на господара и рекоше: Ови последњи радили су само један сат, и изједначио си их с нама који смо се читав дан мучили и пекли! А он одговори једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти криво. зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје па иди! А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. Или зар нисам властан да са својим чиним што хоћу? Или је зар око твоје зло што сам ја добар? - Тако ће последњи бити први и први последњи. А кад Исус пође горе у Јерусалим, узе дванаесторицу насамо, и на путу им рече. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човечји биће предан првосвештеницима и књижевницма, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима, да му се ругају, да га шибају и разапну, и трећи дан ће устати. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са својим синовима, паде пред њега и мољаше га за нешто. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му она: Реци да ова моја два сина седну један с десне а други с леве стране теби у царству твоме. А Исус одговори и рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити? Рекоше му они: Можемо. Рече им он: Чашу моју испићете, али седети с десне стране мени и с леве то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремио Отац мој. А кад чуше десеторица, расрдише се на два брата. А Исус их дозва и рече: Знате да владари народни господаре над њима и великаши чине им насиље. Међу вама да не буде тако! Него, који хоће да буде међу вама највећи, нека вам служи, и који хоће да буде међу вама први, нека вам буде слуга - као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе. И кад су излазили из Јерихона, пође за њим народ многи. И, гле, два слепца сеђаху крај пута, и кад чуше да Исус пролази, повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов! А народ их укори да ућуте. А они још већма повикаше: Смилуј се на нас, Господе, сине Давидов! И Исус стаде, дозва их и рече. Шта хоћете да вам учиним? Рекоше му они: Господе, да се отворе очи наше! И смилова се Исус и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше и пођоше за њим. И кад се приближише Јерусалиму и дођоше до Витфаге, до Маслинске горе, онда Исус посла два ученика и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одрешите их и доведите ми. И ако вам ко каже што, реците: Требају Господу. И одмах ће их пустити. А то је било, да се испуни што је рекао пророк: "Кажите кћери Сионовој: Ево, цар твој иде теби кротак и јаше на магарцу, на магарету, младету теретне животиње". А ученици отидоше и учинише како им је заповедио Исус. Доведоше магарицу и магаре, метнуше на њих хаљине своје, и седе на њих. А већина народа простираше хаљине своје по путу; други резаху грање с дрвећа и простираху по путу. А народ који је ишао пред њим и за њим, викаше: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини! И кад уђе у Јеруслим, узбуни се сав град и говораху: Ко је то? А народ говораше: То је пророк Исус из Назарета галилејског. И уђе Исус у храм Божји и изгна све који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе оних што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове, и рече им: Написано је: "Дом мој дом молитве нека се зове", а ви чините од њега пећину разбојничку! И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их. А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса што их учини и децу где вичу у храму: Осна сину Давидову! - расрдише се и рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никад читали: "Из уста деце и одојчади спремио си хвалу"? И остави их и изиђе напоље из града, у Витанију, и преноћи онде. А кад се рано ујутру враћао у град, огладне. И угледа смокву једну крај пута и приђе јој, али не нађе ништа на њој до само лишћа - и рече јој: Не родила никад више до века! И одмах се осуши смоква. А кад то видеше ученици, задивише се и рекоше: Како се одмах осуши смоква! А Исус одговори и рече им: Заиста, кажем вам: Ако имате вере и не сумњате, не само што са смоквом би, учинићете, него и гори овој ако речете: Дигни се и баци се у море!, биће. И све што узиштете у молитви, ако верујете, добићете. И кад дође у храм, приступише му, кад је учио, првосвештеници и старешине народне и рекоше: Каквом влашћу чиниш то? И ко ти даде ту власт? А Исус одговори и рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово. Крштење Јованово откуда беше? С неба или од људи? А они размишљаху у себи. Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не веровасте? А ако кажемо: од људи, бојимо се народа, јер сви држе Јована за пророка. И одговорише Исусу и рекоше: Не знамо. Рече и он њима. Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово. А шта вам се чини? Човек неки имао је два сина. Дође к првоме и рече: Сине, иди данас и ради у винограду. А овај одговори: Нећу. После се покаја и отиде. И приступи другоме и рече исто тако. А овај одговори: Хоћу, господару! - али не отиде. Који је од двојице испунио вољу очину? Рекоше: Први. Рече им Исусу: Заиста, кажем вам: Цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје. Јер дође к вама Јован и учаше вас праведности, и не веровасте му; а цариници и блуднице вероваше му: Ви, пак, иако сте видели то, нисте се ни после покајали да му верујте. Другу причу чујте: Беше неки домаћин који посади виноград. Огради га плотом, ископа у њему тесак, начини кулу, даде га виноградарима и отиде. А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове. А виноградари похваташе слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећег засуше камењем. Опет после друге слуге, више него првипут, и учинише им исто тако. Најпосле посла к њима сина свога, мислећи: Постидеће се сина мога. А кад виноградари видеше сина, рекоше међу собом: Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да наше буде наследство његово. И ухватише га, избацише напоље из винограда и убише. Кад, дакле, дође господар од винограда, шта ће учинити оним виноградарима? Рекоше му: Злочинце ће зло поморити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то и дивно је у очима нашим"? Зато вам кажем: Царство Божје одузеће се од вас и даће се народу који доноси родове његове. И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога падне, сатрће га. И кад првосвештеници и фарисеји чуше приче његове, разумеше да за њих говори. И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка. И поче Исус опет да им говори у причама и рече: Царство је небеско као цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу, и не хтеше доћи. Опет посла друге слуге и рече: Кажите званицама: Ево сам спремио ручак свој, бикови моји и угојена марва поклана је, и све је готово, хајдете на свадбу! А они не марише и отидоше, један на њиву своју, други трговини својој, а остали ухватише слуге његове, злоставише их и побише. А цар се разгневи, посла војску своју и погуби убице оне и град њихов спали. Онда рече слугама својим: Свадба је готова, но званице не беху достојне. Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу. И слуге оне изиђоше на путеве и сабраше све које нађоше, зле и добре, и напуни се свадбена дворница гостију. А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није имао свадбено рухо, и рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбенога руха? А он занеме. Тада цар рече слугама: Узмите га за ноге и руке, па га баците у таму напољу! Онде ће бити плач и шкргут зуба. Јер су многи звани, али је мало изабраних. Тада фарисеји отидоше и договорише се да га ухвате у речи. И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, који рекоше: Учитељу, знамо да си истинит и заиста учиш путу Божјем и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко. Кажи нам, дакле, шта мислиш ти: је ли допуштено плаћати порез цару или није? Но Исус виде лукавство њихово и рече: Што ме кушате, претворице? Покажите ми порезни новац! А они му пружише динар. И рече им: Чији је ово лик и натпис - Рекоше му: Царев. Тада им рече: Подајте, дакле, царево цару и Божје Богу! И кад чуше, задивише се, и оставише га и отидоше. Тога дана приступише к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и упиташе га: Учитељу, Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне пород брату своме. А у нас беше седморо браће. Први се ожени и умре, и како није имао порода, остави жену своју брату своме. Тако и други, и трећи, све до седмога. А после свију умре и жена. О ускрсу, дакле, кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била. А Исус одговори и рече им: Варате се, јер не знате писма, ни силе Божје. Јер се о ускрсу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу. А за ускрс мртвих зар нисте читали што вам је рекао Бог: Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није он Бог мртвих, него живих! И кад чу народ, дивљаше се науци његовој. А кад фарисеји чуше да је ућуткао садукеје, сабраше се заједно, и упита један од њих, законик, кушајући га: Учитељу, која је заповест највећа у закону? А он му рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим. Ово је највећа и прва заповест. Друга, равна овој, јесте: Љуби ближњега свога као самога себе. О овима двема заповестима виси сав закон и пророци. А кад се фарисеји сабраше, упита их Исус: Шта мислите за Месију? Чији је син? Рекоше му: Давидов. Рече им он: Како га онда Давид духом назива Господом кад каже: "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје"? Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је онда син? И нико му није могао одговорити речи, нити је смео ко од тога дана да га пита више. Тада рече Исус народу и ученицима својим: На Мојсијеву столицу седоше књижевници и фарисеји. Све, дакле, што вам кажу, творите и држите, али по делима њиховим не чините; јер говоре, а не чине. Него везују бремена тешка и мећу их на плећа људска, а сами прстом својим неће да их помакну. Сва дела своје чине да их виде људи: носе широке амајлије и велике ките на хаљинама својим. Воле прочеље на гозбама и прва места по синагогама, поздраве по трговима и да их људи зову рави. А ви се не зовите рави; јер је један ваш учитељ, а ви сте сви браћа. И оцем својим не зовите никога на земљи; јер је један отац ваш, небески. Нити се зовите вођи, јер је вођ ваш један: Месија. А највећи између вас да вам буде слуга. Који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што затварате царство небеско од људи. Сами не улазите, али не дате унутра ни онима који би хтели да уђу. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што једете куће удовичке и лажно се молите Богу дуго; зато ћете већма бити осуђени. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што преходите море и суво, да створите једног проселита; и кад га створите, чините га сином пакленим, двоструко већим од себе. Тешко вама, вођи слепи који говорите: Ко се куне храмом, ништа је; а ко се куне златом храмовним, дужан је. Будале слепе, шта је веће, злато или храм који освети злато? И: Ко се куне жртвеником, ништа је; а ко се куне даром који је на њему, дужан је. Слепи, та шта је веће, дар или жртвеник који освећује дар? Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему. И који се куне храмом, куне се њиме и оним који живи у њему. И који се куне небом, куне се престолом Божјим и оним који седи на њему. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што дајете десетак од метвице, копра и кима, а остависте што је претежније у закону: правду, милост и веру. Ово је требало чинити, а оно не остављати. Вођи слепи који оцеђујете комарца, а камилу прождирете! Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и неситости. Фарисеју слепи, очисти прво изнутра чашу, да буде чиста и споља. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоте. Тако и ви споља изгледате људима праведни, а изнутра сте пуни претварања и безакоња. Тешко вама, књижевници и фарисеји, претворице, што зидате гробове пророцима и красите споменике праведника и говорите: Да смо били у време својих отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тако сами сведочите за себе, да сте синови оних који су побили пророке. Па ви допуните меру својих отаца! Змије, породи гујини, како ћете побећи од осуде на пакао? Зато, ево, ја вам шаљем пророке, мудре и књижевенике. Од њих ћете једне побити и разапети, а друге ћете шибати по синагогама својим и гонити од града до града, да дође на вас сва крв праведна, проливена на земљи, од крви Авеља праведнога до крви Захарије, сина Варахијина, кога сте убили међу храмом и жртвеником. Заиста, кажем вам, доћи ће све ово на род овај! Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју, као што квочка скупља пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ето, оставља вам се дом ваш. Јер вам кажем: Нећете ме видети одсад, док не речете: Благословен који иде у име Господње! Иизиђе Исус из храма и иђаше даље. И приступише му ученици његови да му покажу грађевине храма. А он им одговори: Не видите ли све ово? Заиста, кажем вам: Неће остати овде ни камен на камену који се неће порушити! А кад је седео на Маслинској гори, приступише му ученици насамо и рекоше: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и краја света? А Исус одговори и рече им: Пазите да вас ко не превари! Јер ће многи доћи на име моје и говориће: Ја сам Месија, и многе ће преварити. А чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите! Јер мора то да буде, али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство, и биће глади и земља ће се трести по свету: али је све ово (само) почетак страдања. Тада ће вас предати на муке и побиће вас, и сви ће народи омрзнути на вас због имена мога. Тада ће се многи саблазнити издаће један другога и омрзнуће један на другог. Јавиће се многи лажни пророци и превариће многе. И што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав код већине. Али који издржи до краја, тај ће се спасти. Ово еванђеље о царству проповедиће се по свему свету, за сведочанство свима народима - и онда ће доћи крај. Кад, дакле, видите, да гнусоба опушћења, о којој говори пророк Данило, стоји на месту светом - који чита, нека разуме! -, тада нека становници Јудеје беже у горе. Који буде на крову, да не силази да узме што му је у кући; и који буде у пољу, да се не враћа натраг по свој огртач. Тешко трудним женама и дојилицама у те дане! Молите се Богу да бежање ваше не буде у зиму или у суботу! јер ће тада бити невоља велика, какве није било од постања света до сад, нити ће бити. И да се они дани не скрате, нико се не би спасао. Али због избраних скратиће се дани они. Ако вам тада ко каже: Ево, овде је Месија, или: Овде!, не верујте. Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци и чиниће знаке велике и чудеса, да би, ако је могуће, преварили и избране. Ето, напред вам казах. Ако вам, дакле, кажу: Ено га у пустињи - не излазите! Ено га у собама - не верујте! Јер као што муња сева од истока до запада, таки ће бити долазак Сина човечјег. Где је лешина, онамо ће се скупити лешинари. А одмах после невоље тих дана сунце ће помрчати, месец неће давати светлости своје, звезде ће спасти с неба и силе небеске уздрмаће се. И тада ће се показати знак Сина човечјега на небу, и закукаће сви народи на земљи, и угледаће Сина човечјег где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И послаће анђеле своје с трубом гласовитом и сабраће избране његове од четири ветра, од једнога краја небеског до другог. А од смокве се научите причи: Кад су њене гране већ меке и листају, знате да је близу лето. Тако и ви: Кад видите све ово, знајте да је пред вратима. Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. Али тај дан и час нико не зна, ни анђели небески, до само Отац. Јер као у време Нојево, тако ће бити и долазак Сина човечјег. Као што пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху, до дана кад Ноје уђе у ковчег, и не осетише док не дође потоп и однесе све, тако ће бити и долазак Сина човечјег. Тада ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. Две ће млети на жрвњу; једна ће се узети, а друга оставити. Бдите, дакле, јер не знате у који ће дан доћи Господ ваш. Али ово знајте. Кад би домаћин знао које ће ноћне страже лупеж доћи, не би спавао и не би дао поткопати куће своје. Зато будите готови и ви; јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји. Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга, кога је господар поставио над својим домаћинима да им даје храну на време? Благо слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини! Заиста, кажем вам, поставиће га над свим имањем својим. Ако, пак, рђави слуга каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи, и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама, доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна, и расећи ће га напола, и метну ће га међу претворице. Онда ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жижке своје и изиђоше у сусрет младожењи. Пет од њих беху луде, а пет мудре. Луде, наиме, узеше жишке, али не узеше и уља са собом, а мудре узеше са жишцима својим и уља у судовима. Како је младожења одоцнио, задремаше све и заспаше. А у поноћи стаде вика: Ево младожење, изиђите му у сусрет! Тада усташе све оне девојке и удесише жишке своје. А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свога, јер се наши жишци гасе. А мудре одговорише: Да не би недостало и нама и вама, идите боље к трговцима и купите себи. А кад оне отидоше да купе, дође младожења, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А после дођоше и остале девојке и рекоше: Господару, господару, отвори нам! А он одговори и рече: Заиста, кажем вам, не знам вас. Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа. Јер (то је) као кад човек, полазећи на пут, дозва слуге своје и предаде им благо своје. Једноме даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме по његовој моћи, и отиде. Одмах оде онај што је примио пет таланата, и ради с њима и стече других пет. Исто тако и онај са два стече друга два. А који прими један, отиде, ископа рупу у земљи и сакри новац господара свога. А после дугог времена дође господар тих слугу и стаде се рачунати с њима. И приступи онај што је примио пет таланата и донесе других пет таланата и рече: Господару, пет таланата си ми предао. Ево, стекао сам других пет таланата. Рече му господар његов: Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога! Приступи и онај са два таланта и рече: Господару, два си ми таланта предао. Ево, стекао сам друга два таланта. Рече му господар његов. Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога! А приступи и онај што је примио један талант и рече: Господару, знао сам да си тврд човек, жњеш где ниси сејао и купиш где ниси расуо, па се побојах и отидох и сакрих твој талант у земљу - ево ти твоје. А господар његов одговори и рече му: Зли и лени слуго! Знао си да жњем где нисам сејао, и купим где нисам расуо? Требао си, дакле, мој новац дати мењачима, и кад бих дошао, ја бих своје натраг добио с каматом. Узмите, дакле, од њега талант и подајте ономе што има десет таланата. Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, узеће се и оно што има. А неваљалога слугу избаците у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба. А кад Син човечји дође у слави својој, и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других, као што пастир разлучује овце од јараца. Овце ће поставити с десне стране себи, а јарце с леве. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране: Ходите, благословени Оца мога, наследите царство које вам је приправљено од постања света! Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; стран бејах, и примисте ме; го, и оденусте ме; боловах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени. Тада ће му праведници одговорити: Господе, кад те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видесмо страна, и примисмо? Или гола, и оденусмо? И кад те видесмо болна или у тамници, и дођосмо к теби? И цар ће одговорити и рећи им: Заиста, кажем вам: Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте! Тада ће рећи и онима с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, приправљени ђаволу и анђелима његовим! Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; стран бејах, и е примисте ме; го, и не оденусте ме; болан и у тамници, и е обиђосте ме. Тада ће и они одговорити: Господе, кад те видесмо гладна или жедна или страна или гола или болна или у тамници, и не послужисмо те? И он ће им одговорити: Заиста, кажем вам: Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте! И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у живот вечни. И кад Исус сврши све говоре ове, рече ученицима својим: Знате да ће за два дана бити пасха, и Сина човечјег предаће да се разапне. Тада се скупише првосвештеници и старешине народне у двор првосвештеника, по имену Кајафе, и договорише се да Исуса из преваре ухвате и убију. Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио! А кад Исус беше у Витанији, у кући Симона Губавога, приступи му жена са судом од алавастра, пуним скупоценог мира, и изли на главу његову кад је био за трпезом. А кад то видеше ученици, расрдише се и рекоше: Чему ова штета? Могло се ово скупо продати и (новац) дати сиротињи. А Исус разуме и рече им: Што досађујете жени? Добро дело учини она на мени! Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. Јер кад она изли миро ово на тело моје, за мој укоп учини то. Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда ово еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она. Тада отиде један од дванаесторице по имену Јуда Искариотски, првосвештеницима и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му одредише тридесет сребрника. И отада је тражио згоду да га изда. А у први дан бесквасних хлебова приступише ученици Исусу и рекоше: Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасху? А он рече: Идите у град до тога и тога и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим. И ученици учинише како им је заповедио Исус, и спремише пасху. А кад дође вече, леже за трпезу са дванаесторицом. И кад јеђаху, рече: Заиста, кажем вам, један од вас издаће ме. И ожалошћени врло, почеше му редом говорити: Тек нисам ја, Господе? А он одговори и рече: Који умочи са мном руку у зделу, тај ће ме издати. Син човечји, истина, иде као што је написано за њега; но тешко човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек! А Јуда, издајник његов, одговори и рече: Тек нисам ја, рави? Рече му: Ти каза! А кад јеђаху, узе Исус хлеб, благослови га, изломи и даде ученицима и рече: Узмите, једите - ово је тело моје. И узе чашу, захвали Богу и даде је њима и рече: Пијте из ње сви - јер је ово крв моја, крв савеза, која се пролива за многе, ради опроштења греха. Али вам кажем: Нећу одсад пити од овога рода чокотова до онога дана када ћу га с вама пити новог у царству Оца свога. И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи. Јер је написано: "Ударићу пастира, и овце од стада разбећи ће се". А после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју. А Петар одговори и рече му: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никад саблазнити! Рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи. Рече му Петар: Да бих знао и умрети с тобом, нећу те се одрећи! Тако и сви остали ученици рекоше. Тада дође Исус с њима на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима: Седите ту док ја не одем тамо и не помолим се Богу. И узе Петра и два сина Зеведејева и поче тужити и бојати се. Тада им рече: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите са мном! И отиде мало даље, паде на лице своје и мољаше се Богу: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али не како ја хоћу, него како ти! И дође к ученицима и нађе их где спавају, и рече Петру: Зар тако не могосте један час пробдети са мном? Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо. Опет, подругипут отиде и помоли се: Оче мој, ако ме не може мимоићи да је не пијем, нека буде воља твоја! И дође и нађе их опет где спавају, јер им беху очи отежале. И остави их, и отиде опет, помоли се потрећипут и изговори опет исте речи. Тада дође к ученицима и рече им: Једнако спавате и почивате? Ево се приближи час, и Сина човечјег предају у руке грешника. Устаните, пођимо! Ево издајника мога! И док он још говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника и старешина народних. А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; држите га. И одмах приступи Исусу и рече: Здраво, рави! - и пољуби га. А Исус му рече: Пријатељу, за што си дошао? Тада приступише и метнуше руке на Исуса и ухватише га. И, гле, један од оних што беху с Исусом, пружи руку, извади мач свој и удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо. Тада му рече Исус: Врати мач свој на место његово; Јер сви који се маше за мач, од мача ће погинути. Или мислиш да не бих могао умолити Оца свога, и послао би ми одмах више од дванаест легиона анђела? (Али) како би се онда испунила писма (која кажу) да тако треба да буде? У тај час рече Исус светини: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите. (А) сваки дан сам седео у храму и учио, и нисте ме ухватили. А све ово било је, да се испуне писма пророчка. Тада га оставише сви ученици и побегоше. А они што ухватише Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, где се сабраше књижевници и старешине. А Петар иђаше за њим издалека до двора првосвештеникова и уђе унутра и седе са слугама да види крај. А првосвештеници и сав синедрион тражаху лажна сведочанства на Исуса, да би га убили, и не нађоше, иако многи лажни сведоци дођоше. Но, најпосле, дођоше двојица и рекоше: Овај је рекао: Могу развалити храм Божји и за три дана начинити га. И устаде првосвештеник и рече му: Зар ништа не одговараш (на то) што ови на тебе сведоче? А Исус ћуташе. И првосвештеник му рече: Заклињем те Богом живим да нам кажеш јеси ли ти Месија, Син Божји! Рече му Исус: Ти каза. Али вам кажем: Одсад ћете видети Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. Тада првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Хули на Бога. Шта нам више требају сведоци? Ето, сад чусте хулу. Шта мислите? А они одговорише: Заслужио је смрт. Тад му пљунуше у лице и бијаху га песницама, а други палицама, и говораху: Прореци нам, Месијо, ко те удари! А Петар сеђаше напољу, у дворишту. И приступи му једна слушкиња и рече: И ти си био с Исусом Галилејцем. А он се одрече пред свима и рече: Не знам шта говориш. А кад изиђе к вратима, угледа га друга и рече онима што беху онде: Овај је био с Исусом Назарећенином. И опет се одрече са заклетвом. Не знам тога човека. А мало после приступише они што стајаху онде и рекоше Петру: Заиста си и ти од њих, јер те и говор твој издаје. Тада поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека. И одмах запева петао. И сети се Петар речи Исусове, како је рекао: Пре него што петао запева, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе напоље и плака горко. А ујутру одлучише сви првосвештеници и стрешине народне против Исуса, да га погубе. И свезаше га и одведоше и предаше Пилату прокуратору. Тада виде Јуда, издајник његов, да га осудише, и покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама и рече: Згреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта се то нас тиче? То је твоја ствар! И баци сребрнике у храм и уклони се и отиде и обеси се. А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: Не ваља их метнути међу храмовни новац, јер су плата за крв. Него се договорише и купише за њих њиву лончареву за гробље странима. Зато се она њива зове крвна њива до данас. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: "И узех тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, и дадох их за њиву лончареву, као што ми заповеди Господ". А Исуса изведоше пред прокуратора, и запита га прокуратор: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус рече: Ти кажеш. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш шта све сведоче на тебе? И не одговори му ни на једну реч, тако да се прокуратор дивио врло. А о сваком празнику пасхе беше обичај у прокуратора да пусти народу по једног сужња кога су они хтели. А имаху тада чувеног сужња, по имену Вараву. Па кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим, Вараву или Исуса који се зове Месија? Јер је знао да су га из зависти предали. А кад сеђаше на судијској столици, поручи му жена његова: Немој се ти ништа мешати у ствар тога праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега. А првосвештеници и старешине неговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе. А прокуратор настави и рече им: Кога од ове двојице хоћете да вам пустим? А они рекоше: Вараву. Рече им Пилат: А шта да радим с Исусом који се зове Месија? Рекоше сви: Да се разапне! А он рече: А какво је зло учинио? А они из свег гласа викаху: Да се разапне! А кад Пилат виде да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воде и опра руке пред народом и рече: Ја нисам крив у крви овој; ви ћете одговарати! И одговори сав народ и рече: Крв његова на нас и на децу нашу! Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну. Тада војници прокураторови узеше Исуса у преториум и скупише око њега сву чету војника. Свукоше га и обукоше му црвену кабаницу, оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, а у десницу (дадоше) му трску, па клекнуше пред њим и ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски! И пљунуше на њ и узеше трску и удараху га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу и обукоше га у његове хаљине, и одведоше га да га разапну. А излазећи, нађоше човека из Кирине, по имену Симона. Овога натераше да му понесе крст. И кад дођоше на место које се зове Голгота т.ј. Лубања, дадоше му да пије вино помешано са жучи. И кад окуси, не хтеде пити. А кад га разапеше, разделише хаљине његове коцком, и сеђаху и чуваху га онде. И метнуше му више главе кривицу његову, написану: Ово је Исус, цар јудејски. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. А који пролажаху, хуљаху на њ, махаху главама својим и говораху: Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш - помози сам себи, ако си Син Божји и сиђи с крста! Тако се подсмеваху и првосвештеници с књижевницима и старешинама и говораху: Другима поможе, а себи не може да помогне. Цар Израиљев је, нека сиђе сад с крста па ћемо веровати у њега! Уздао се у Бога; нека му помогне сад, ако хоће; јер рече: Ја сам Божји Син! А исто тако ругаху му се и разбојници, разапети с њим. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. А око деветога часа повика Исус из гласа: Ели, Ели, лама савахтани? т.ј. Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? А неки од оних што стајаху онде, кад чуше, рекоше: Овај зове Илију. И одмах отрча један од њих, узе сунђер, напуни га оцта, натаче га на трску и појаше га. А остали говораху: Стани, да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне. А Исус опет повика из гласа и испусти душу. И, гле, завеса у храму раздера се на двоје, од горњега краја до доњега, земља се потресе, камење се распаде, гробови се отворише и усташе многа тела светих који су помрли. После његова ускрса изиђоше из гробова, дођоше у свети град и показаше се многима. А кад капетан и који с њим чуваху Исуса, видеше да се земља тресе и шта би, поплашише се врло и рекоше: Овај је заиста био син Божји! А гледаху онде издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му: Међу овима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Зеведејевих. А увече дође један богат човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. Овај приступи Пилату и замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му се да. И узе Јосиф тело, зави га у чисто платно и матну га у свој нови гроб што га је исекао у камену, навали велик камен на врата од гроба и отиде. А Марија Магдалина и друга Марија сеђаху онде према гробу. А сутрадан, по петку, сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата и рекоше: Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: После три дана устаћу. Заповеди, дакле, да се гроб до трећега дана осигура, да не дођу ученици и украду га и кажу народу: Устао је из мртвих - и била би последња превара гора од прве. Рече им Пилат: Ево вам страже, идите и осигурајте како знате. А они одоше и осигураше гроб запечативши камен са стражом. А по суботи, на освитак првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да виде гроб. И, гле, земља се затресе јако; јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи и одвали камен и седе на њега. А изгледао је као муња, и одело његово беше бело као снег. И уплашише се од њега, уздрхташе се стражари и постадоше као мртви. А анђео проговори и рече женама: Не бојте се! Знам да Исуса распетога тражите. Није овде; устао је, као што је рекао: Ходите и видите место где је лежао. И сад идите брзо и кажите ученицима његовим да је устао из мртвих. И, гле, пред вама ће отићи у Галилеју, тамо ћете га видети. Ето, казах вам. И отидоше брзо од гроба, са страхом и радошћу великом, и потекоше да јаве ученицима његовим. И, гле, срете их Исус и рече. Здраво! А оне приступише, ухватише се за ноге његове и падоше пред њега. Тада им рече Исус: Не бојте се! Идите и јавите браћи мојој да иду у Галилеју, и тамо ће ме видети. А кад оне иђаху, гле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. Ови се састаше са старешинама, договорише се и дадоше војницима доста новаца и рекоше: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали. И ако ово чује прокуратор, ми ћемо га умирити и вас опростити бриге А они узеше новац и учинише као што су били научени. И разгласи се ова реч међу Јудејима до данас. А једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је казао Исус, и кад га видеше, падоше пред њега, а неки посумњаше. И приступи Исус и рече им: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и начините ученицима све народе, крстећи их у име Оца и Сина и светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И, ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света. Почетак еванђеља о Исусу Христу, Сину Божјем. Као што стоји у пророка Исаије: "Ето шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој; глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Госпоњи, поравните стазе његове!" - појави се Јован Крститељ у пустињи и проповедаше крштење покајања за опроштење греха. И излажаше к њему сва јудејска земља и сви Јерусалимљани, и он их кршћаваше у реци Јордану и исповедаху грехе своје. А Јован беше обучен у длаку камиљу и (имаше) кожан појас око бедара својих, и јеђаше скакавце и дивљи мед. И проповедаше: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан да се сагнем и одрешим ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом светим. У то време дође Исус из Назарета галилејскога и крсти га Јован у Јордану. И одмах изиђе из воде. И виде небеса отворена и Духа где као голуб силази на њега. И чу се глас с небеса: Ти си Син мој љубазни, ти си мо мојој вољи! И одмах га Дух одведе у пустињу. И био је у пустињи четрдесет дана и кушао га је сотона. Живео је са зверињем, и анђели му служаху. И пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју и проповедаше еванђеље Божје говорећи: Дошло је време и приближило се царство Божје. Покајте се и верујте у еванђеље! И кад је ходио покрај Галилејског мора, виде Симона и Андрију, брата Симонова, где бацају мреже у море. Беху, наиме, рибари. И рече им Исус: Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским. И одмах оставише мреже и пођоше за њим. И кад отиде мало даље, виде Јакова Зеведејева и Јована, брата његова, такође у чамцу, где крпе мреже. И одмах их позва. И оставише оца свога Зеведеја у чамцу с најамницима и отидоше за њим. И дођоше у Кафарнаум. И одмах у суботу учаше у синагоги. И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који има власт, а не као књижевници. И беше тада у синагоги њиховој човек с нечистим духом, и повика: Махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји! И заповеди му Исус: Умукни и изиђи из њега! И искида га нечисти дух, повика из гласа и изиђе из њега. И задивише се сви, тако да се препираху и говораху: Шта је ово? Нова, силна наука! И нечистим духовима заповеда, и слушају га! И глас о њему рашири се одмах на све стране, по свој околини галилејској. И чим изиђоше из синагоге, дођоше с Јаковом и Јованом у кућу Симонову и Андријину. А Симонова ташта лежаше од грознице, и одмах му казаше за њу. И приђе, ухвати је за руку и подиже је. И пусти је грозница, и служаше им. А кад дође вече, пошто сунце зађе, доношаху му све болеснике и бесне - и сав се град беше скупио око врата. И излечи многе болеснике од различних болести, и истера многе демоне, али не даде демонима да говоре, јер су га они знали. А ујутру, кад је било још сасвим мрачно, устаде, изиђе и отиде на једно пусто место и мољаше се Богу онде. А Симон и његови другови потрчаше за њим, нађоше га и рекоше му: Траже те сви! А он им рече: Хајдемо на другу страну, у оближња места, да и тамо проповедам, јер за то сам дошао. И проповедаше по синагогама њиховим по свој Галилеји и истериваше демоне. И дође к њему један губавац и мољаше га на коленима: Ако хоћеш, можеш ме очистити. И смилова се, пружи руку своју, дохвати га се и рече му: Хоћу, очисти се! И одмах отиде губа с њега, и би чист. И запрети му и одмах га отера, и рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди, покажи се свештенику и принеси за своје очишћење што је заповедио Мојсије -за сведочанство њима. А кад овај отиде, поче вредно проповедати и разглашивати догађај, тако да више није могао јавно долазити у градове, него је био напољу, по пустим местима - али му ипак долажаху са свију страна. И кад после неколико дана опет дође у Кафарнаум, чу се да је код куће. И скупише се многи, тако да већ није било места ни пред вратима, и казиваше им реч. И дођоше и донесоше му једног узетог кога ношаху четворица. И како га због народа не могоше донети до њега, открише кров (од куће) где је био, прокопаше га и спустише одар на коме је лежао узети. А кад Исус виде веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји! А сеђаху онде неки од књижевника и мишљаху у срцима својим: Како може овај тако говорити? Он хули! Ко може опраштати грехе осим једнога Бога? А Исус одмах разуме духом својим да они тако мисле у себи и рече им: Што тако мислите у срцима својим? Шта је лакше, рећи узетоме: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани, узми одар свој и ходи? Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме: Теби велим: Устани, узми одар свој и иди кући! И уста, узе одмах одар и изиђе пред свима, тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Тако шта никад нисмо видели! И изиђе опет к мору: и сав народ долажаше к њему, и учаше их. И полазећи, виде Левија Алфејева где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И он устаде и пође за њим. И кад лежаше за столом у кући његовој, и многи цариници и грешници лежаху с Исусом и с ученицима његовим; јер их беше много који иђаху за њим. А кад књижевници који су припадали фарисејима, видеше да једе с грешницима и цариницима, рекоше ученицима његовим: Зашто једе с цариницима и грешницима? Ово чу Исус и рече им: Не требају здрави лекара, него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике. А ученици Јованови и фарисеји баш пошћаху. И дођоше и рекоше му: Зашто ученици Јованови и ученици фарисејски посте, а твоји ученици не посте? А Исус им рече: Зар могу сватови постити док је младожења с њима - Док имају младожењу са собом, не могу постити. Него ће доћи дани кад ће се отети од њих младожења - и онда, у тај дан, постиће. Нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће закрпа одерати од ње, ново од старог, и гора ће рупа бити. И нико не лива ново вино у мехове старе; иначе ће вино продерати мехове, и вино с меховима пропасти. Него ново вино у нове мехове! А кад једне суботе иђаше кроз усеве, почеше ученици његови правити пута кидајући класје. А фарисеји му рекоше: Гледај, чине што није допуштено у суботу! А он им рече: Зар нисте никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладне са својим пратиоцима? Како за првосвештеника Авиатара уђе у дом Божји и поједе хлебове постављене, које су смели јести само свештеници, и даде и својим пратиоцима? И рече им: Субота је начињена човека ради, а није човек суботе ради. Зато је Син човечји господар и од суботе. И дође опет у синагогу, и беше онде човек са сухом руком. И мотраху на њега неће ли га у суботу излечити, да би га могли оптужити. И рече човеку са сухом руком: Устани (и стани) на среду! И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити? А они ћутаху. И погледа их унаоколо с гневом, тужан што су им срца тако одрвенила, и рече човеку: Пружи руку! И пружи је, и поста рука његова опет здрава. А фарисеји изиђоше и одмах одлучише с Иродовцима против њега, да га убију. А Исус се са својим ученицима повуче према мору. Но за њим оде много народа из Галилеје, па и из Јудеје и Јерусалима, из Идумеје и Переје, од Тира и Сидона, дође к њему велико мноштво кад чуше шта он чини. И рече ученицима својим да му спреме чамац због народа, да га не гурају. Јер многе излечи, тако да сви који су патили од нечега, наваљиваху на њега да га се дотакну. Па и дуси нечисти, кад га виђаху, припадаху к њему и викаху: Ти си Син Божји! И много им прећаше да га не разгласе. И попе се на гору и дозва које хтеде, и дођоше му. И постави дванаесторицу да буду с њим, да их пошље да проповедају и да имају власт да терају напоље демоне. И постави дванаесторицу: и Симону надену име Петар; па Јакова Зеведејева и Јована, брата Јаковљева, и надену им име Воаниргес т.ј. синови громови; па Андрију, Филипа, Вартоломеја, Матеја, Тому, Јакова Алфејева, Тадеја, Симона Кананеја и Јуду Искариотског, који га и издаде. И дође кући; и опет се сабра народ, тако да ни јести нису могли. И кад чуше његови, изиђоше да га ухвате; јер говораху да није при себи. А књижевници који су сишли били из Јерусалима, гвораху: У њему је Веелзевул, и: Помоћу старешине демонског тера напоље демоне. И дозва их и говораше им у причама: Како може сотона сотону терати напоље? Ако се царство неко против самог себе разделило, царство то не може остати; и ако се дом неки против самога себе разделио, дом тај не може остати. Ако се, дакле, сотона на самога себе дигао и разделио, не може остати, него ће пропасти. Али нико не може ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову. Заиста, кажем вам: Све ће се опростити синовима човечјим - греси и хуљења, ма колико да усхуле; али који похули на Духа светога, томе се неће опростити никад, него ће га теретити вечан грех - што говораху: У њему је нечисти дух. И дође мати његова и браћа његова, и, стојећи напољу, послаше к њему да га зову. Око њега сеђаше народ, и рекоше му: Ето ти матере и браће напољу, траже те. И одговори им: Ко је мати моја и браћа моја? И погледа око себе на оне који сеђаху око њега и рече: Ево мати моја и браћа моја! Ко врши вољу Божју, тај је мени брат и сестра и мати. И опет поче учити крај мора. И скупи се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и седео на мору, а сав народ беше на земљи крај мора. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој: Чујте! Ето, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и дођоше птице и позобаше га. Друго паде на каменито место, где немаше много земље; и одмах изниче, јер немаше у дубину земље. Али кад сину сунце, увену, и како немаше корена, осуши се. Треће паде у трње, и нарасте трње и удави га, и не донесе рода. Четврто паде на добру земљу, ниче, нарасте и даваше рода, и доношаше по тридесет, по шесет и по сто. И рече: Ко има уши да чује, нека чује! И кад беше сам, запиташе га они који беху око њега, са дванаесторицом, за приче. И рече им: Вама је дана тајна царства Божјег, а онима напољу све бива у причама, да гледају, и не виде, чују, и не разумеју, да се како не обрате, и опрости им се. И рече им: Не разумете ову причу - а како ћете разумети све приче? Сејач сеје реч. А ово су крај пута (посејани): где се сеје реч, и кад је чују, одмах дође сотона и узме у њих посејану реч. А ово су, слично, посејани на каменитим местима. Кад чују реч, одмах је с радошћу приме, али немају корена у себи, него су непостојани; па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. А други су посејана у трњу: то су они који су чули реч, али бриге овога света, превара богатства и остале жеље уђу и угуше реч, и остане без рода. А посејани на доброј земљи, то су они који чују реч и примају је, и доносе рода, по тридесет, по шесет и по сто. И рече им: Долази ли светлост за то, да се метне под мерицу или под кревет? а не, да се метне на светњак? Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, нити има што сакривено, што неће изићи на видело. Ко има уши да чује, нека чује! И рече им: Памтите што чујете! Каквом мером мерите, мериће вам се, и додаће вам се. Јер ко има, даће му се; а ко нема, узеће му се и оно што има. И рече: Тако је царство Божје као кад човек баци семе у земљу, и (онда) спава и устаје, ноћ и дан, а семе ниче и расте - ни сам не зна како. Земља сама од себе доноси род: прво траву, потом клас, па онда потпуно зрно у класу. А кад допусти род, одмах шаље срп, јер дође жетва. И рече: Какво ћемо казати да је царство Божје, или у каквој ћемо га причи исказати? Оно је као зрно горушично, које је, кад се посеје у земљу, мање од свих семена на земљи; а кад се посеје, нарасте и буде веће од свега поврћа и пушта велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његову хладу. И многим таким причама казиваше им реч, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше; но насамо је својим ученицима све протумачио. И рече им онога дана увече: Хајдемо на ону страну. И отпустише народ и узеше га са собом тако како је био у чамцу. А и други чамци иђаху с њим. И подиже се велика олуја, и валови запљускиваху у чамац, тако да се чамац већ почео пунити. А он спаваше остраг у чамцу, на узглављу. И пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо? И уста, заповеди ветру и рече мору: Ћути, умукни! И ветар стаде, и наста тишина велика. И рече им: Што сте тако страшљиви? Зар још немате вере? И уплашише се врло, и говораху један другоме: Па ко је овај, да га слушају и ветар и море? И дођоше на другу страну мора, у земљу герасинску. И кад изиђе из чамца, одмах га срете човек с нечистим духом. Овај је живео у гробовима, и више га нико ни ланцем није могао свезати; јер су му много пута свезали били ноге и руке, па је ланце на рукама искидао и пута сатро, и нико га није могао укротити. И једнако, ноћ и дан, био је у гробовима и у горама, и викао је и ударао је себе камењем. А кад спази Исуса издалека, потрча, паде пред њега и повика из гласа: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Заклињем те Богом, не мучи ме! Беше му, наиме, рекао: Изиђи, душе нечисти, из човека! И запита га: Како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много. И много га мољаше да их не истера из оне земље. А пасао је онде, на брегу, велик чопор свиња. И замолише га: Пусти нас у свиње, да у њих уђемо. И допусти им. И нечисти духови изиђоше и уђоше у свиње. И навали чопор са стрмени у море, око две хиљаде комада, и потопише се у мору. А свињари побегоше и јавише у граду и по мајурима; и људи дођоше да виде шта је било. И кад дођоше к Исусу, видеше беснога у коме је био легион, где седи обучен и паметан, и уплашише се. А они који су видели, испричаше им шта би са бесним и догађај са свињама. И стадоше га молити да оде из њихова краја. И кад хтеде да уђе у чамац, замоли га онај што је био бесан, да га може пратити. И не даде му, него му рече: Иди кући, к својима, и кажи им шта ти Господ учини и како се смилова на тебе. И оде и поче проповедати у Декапољу што му учини Исус, и сви се дивљаху. И кад Исус опет пређе чамцем на другу страну, скупи се око њега много народа. А он беше крај мора. И дође један од архисинагога, по имену Јаир. Кад га виде, паде пред ноге његове и мољаше га врло: ) ерка је моја на самрти, ходи, метни на њу руке, да оздрави и остане у животу. И оде с њим. А за њим иђаше много народа, и гураху га. Беше ту и жена нека, која је дванаест година боловала од течења крви. Много је пропатила од многих лекара и потрошила је све што је имала, али се ништа није помогла, него јој је још горе било. Чула је за Исуса, па дође с народом и дотаче се састраг хаљине његове. Јер говораше: Дотскнем ли се само хаљина његових, оздравићу. И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да се излечи од болести. А Исус одмах осети да сила изиђе из њега, окрену се у гомили и рече: Ко се то дотаче мојих хаљина - А ученици његови рекоше му: Видиш како те народ тиска, и питаш: Ко ме се дотаче? И обзираше се да види ону која то учини. А жена, знајући што јој се догодило, дође са страхом и трепетом, паде пред њега и каза му сву истину. А он јој рече: Кћери, вера твоја помогла ти је. Иди с миром, и буди здрава од своје болести! Још он говораше, а дођоше од архисинагога и рекоше: Твоја је кћи умрла; шта већ трудиш учитеља? А Исус чу што рекоше и рече архисинагогу: Не бој се, само веруј! И не даде за собом ићи никоме осим Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву. И дођоше у кућу архисинагогову, и виде вреву, плач и јаук велик. И уђе и рече им: Шта сте узаврели и плачете? Дете није умрло, него спава. И подсмеваху му се. А он истера све, узе оца детињег и матер и своје пратиоце и уђе где беше дете. И узе дете за руку и рече јој: Талита куми - т.ј. преведено: Девојко, теби говорим, устани! И одмах уста девојка и хођаше - била је, наиме, од дванаест година. И запрепастише се. И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече да јој се да да једе. И отиде оданде и дође, у пратњи својих ученика, у своју постојбину. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се и говораху: Откуда овоме то и каква је то мудрост што је овоме дана? И така чудеса чини! Није ли ово дрводеља, син Маријин и брат Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов - И нису ли сестре његове ту, код нас? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нигде није пророк без части до у постојбини својој, у роду своме и у дому своме. И не могаше онде ниједнога чуда учинити, осим што мало болесника излечи метнувши на њих руке. И чуђаше се њихову неверовању. И иђаше по околним селима и учаше. И дозва дванаесторицу, поче их слати по двојицу и даде им власт над нечистим духовима. И заповеди им да ништа не узму на пут осим једнога штапа; ни хлеба, ни торбе, ни новаца у појасу, него са сандалама на ногама, и не облачити две хаљине. И рече им: Где уђете у дом, онде останите док не одете оданде. И које вас место не прими и неће да вас чују, отидите оданде и отресите прах са ногу својих, за сведочанство њима. И отидоше и приповедаху да се треба кајати. И тераху напоље многе демоне, мазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их. И чу цар Ирод за њега - јер се беше разгласило име његово - и рече. Јован Крститељ је устао из мртвих, и зато раде силе у њему. Други говораху: То је Илија. Трећи говораху: То је пророк као један од пророка. А кад чу Ирод, рече: Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих. Ирод, наиме, посла те ухватише Јована, и свеза га у тамници, због Иродијаде, жене Филипа, брата свога, што се ожени њоме. Јован, наиме, говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свога. А Иродијада беше кивна на њега и хтела га је убити, али није могла. Јер се Ирод бојао Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чувао га је. Кад га је слушао, био је великој неприлици, али га је ипак слушао. И дође згодан дан, кад је Ирод на дан свога рођења приредио част својим великанима, војводама и првацима галилејским. Тада уђе кћи Иродијадина и игра, и угоди Ироду и његовим гостима. И рече цар девојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти! И закле јој се: Што год заиштет од мене, даћу ти, па и половину царства свога! А она изиђе и рече матери својој: Шта да иштем? А она рече: Главу Јована Крститеља. И одмах брзо уђе к цару и заиска: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. И сневесели се цар врло, али због заклетве и гостију не хтеде је одбити. И одмах посла цар џелата и заповеди му да донесе главу његову. Овај отиде, посече га у тамници и донесе главу његову на тањиру и даде је девојци, а девојка је даде матери својој. Кад то чуше ученици његови, дођоше, узеше тело његово и метнуше га у гроб. А апостоли се скупише око Исуса и јавише му шта су све учинили и шта су све људе научили. И рече им: Ходите ви сами у пуст крај и одморите се мало. Јер су многи долазили и одлазили, и нису имали кад ни јести. И отидоше чамцем у пуст крај сами. Али их људи видеше кад иђаху, многи дознаше, стекоше се онде пешке из свију градова и стигоше пре њих онамо. И кад изиђе виде много народа, и сажали му се, јер беху као овце без пастира. И поче их учити много. А пред вече приступише му ученици његови и рекоше: Крај је пуст, а већ је касно. Отпусти их нека оду до околних мајура и села и купе себи шта ће јести. А он одговори и рече им: Подајте им ви да једу! И рекоше му: Да одемо да купимо за две стотине динара хлеба и да им дамо да једу? А он им рече: Колико хлебова имате? Идите, видите! И кад видеше, рекоше: Пет, и две рибе. Тада им заповеди да се сви у гомилама пруже по зеленој трави. И пружише се у гомилама по сто и по педесет. И узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови и наломи хлебове и даде их ученицима да их метну пред њих. И оне две рибе раздели свима. И сви једоше и наситише се. И накупише комада, дванаест пуних котарица, и од риба. А јело је од тих хлебова пет хиљада људи. И одмах натера ученике своје да уђу у чамац и да иду напред на другу страну, према Витсаиди, док он не отпусти народ. И кад их отпусти, отиде на гору да се помоли Богу. А увече беше чамац насред мора, а он сам на земљи. И виде их где се муче веслајући, јер су имали противан ветар - и око четврте ноћне страже дође к њима идући по мору. И хтеде их мимоићи. А кад га видеше где иде по мору, мишљаху да је утвара, и повикаше. Јер су га сви видели и поплашили се. А он одмах проговори с њима и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се! И уђе к њима у чамац, и стаде ветар. И запрепастише се врло. Јер нису разумели чудо с хлебовима, него им срце беше отврдло. И пређоше на другу страну и дођоше у Гинесарет, и присташе ту. И кад изиђоше из чамца, одмах га познаше људи, оптрчаше сав онај крај и почеше на одрима носити болеснике свуда где су чули да је он. И где је улазио у села, градове или мајуре, по трговима метаху болеснике и мољаху га да се дотакну бар скута од хаљине његове - и оздрављаху сви који га се дотицаху. И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима. И видеше неке од ученика његових да нечистим т.ј. неопраним рукама једу. Фарисеји, наиме, и сви Јудеји, држећи се онога што им је остало од старих, не једу док добро не оперу руке. И кад дођу с трга, не једу док се не оперу. И има још много чега што су примили да држе: перу чаше, крчаге и посуђе од меди. И запиташе га фарисеји и књижевници: Зашто твоји ученици не живе као што нам је остало од старих, него једу нечистим рукама? А он им рече. Добро је пророковао Исаија за вас претворице, као што је написано: "Овај ме народ поштује уснама, али срце њихово је далеко од мене; но залуд ме поштују, кад уче заповестима људским". Остависте заповест Божју и држите се предања људског. И рече им: Добро знате да укидате заповест Божју, да би сачували своје предање. Јер Мојсије рече: "Поштуј оца свога и матер своју" и: "Који ружи оца или матер, смрћу да умре". А ви кажете: Ако човек каже оцу или матери: Корван т.ј. дар је чиме бих ти ја могао помоћи - и не дате му ништа више учинити оцу или матери. Тако укидате реч Божју својим предањем што сте га предали. И тако шта много чините. И дозва опет народ и рече им: Чујте ме сви и разумејте! Ништа не улази споља у човека што би га могло опоганити, него што излази из човека, то је оно што погани човека. Ко има уши да чује, нека чује! И кад од народа дође кући, питаху га ученици његови за причу. И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Зар вам није јасно да што год споља улази у човека, не може га опоганити? Јер не улази у срце његово, него у трбух, и одлази у заход. Тако је сва јела прогласио за чиста. И рече: Што излази из човека, то погани човека. Јер изнутра, из срца људског, излазе зле мисли: блуд, крађе, убиства, прељубе, лакомства, злоће, лукавства, раскошан живот, завист, хуљење, охолост, безумље. Сва ова зла изнутра долазе и погане човека. И подиже се оданде и отиде у крајеве тирске. И уђе у кућу једну и хтео је да нико не дозна, али се није могао сакрити. Одмах чу за њега жена нека у чијој је ћерчици био нечист дух, па дође и паде к ногама његовим. А жена та беше незнабошкиња, родом Сирофиничанка. И мољаше га да истера демона из кћери њезине. И рече јој: Чекај да се прво деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити га псима. А она одговори и рече му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дечјих! И рече јој: За ту реч иди, изишао је демон из кћери твоје. И отиде кући својој и нађе дете где лежи на постељи, а демона више није било у њему. И опет отиде из крајева тирских и преко Сидона дође на море галилејско, усред Декапоља. И доведоше му глува и мутава, и мољаху га да метне на њега руку. И узе га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове и пљувачком овлажи језик његов. Па погледа на небо, уздахну и рече му: Ефата т.ј. отвори се! И отворише му се уши, и одмах се раздреши свеза језика његова, и говораше лепо. И запрети им да никоме не казују; али колико им он забрањиваше, они још већма разглашиваху. И дивљаху се врло и говораху: Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре. У то време беше опет много народа на окупу, и како нису имали шта јести, дозва ученике и рече им: Жао ми је народа што већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. Ако их гладне отпустим кућама њиховим, сустаће на путу. Неки од њих дошли су из далека. И одговорише му ученици његови: Како се могу ови овде у пустињи нахранити хлебом? И запита их: Колико имате хлебова? А они рекоше: Седам. Тада заповеди народу да се пруже по земљи. И узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их и даде их ученицима својим да их раздаду. И раздадоше их народу. А имаху и мало рибица. И благослови их и рече да и њих раздаду. И једоше и наситише се, и накупише комада што претече, седам котарица. А беше их око четири хиљаде. И отпусти их. И одмах уђе у чамац с ученицима својим и дође у околину далманутску. И изиђоше фарисеји и почеше се препирати с њим. Кушајући га. искаху од њега знак с неба. И уздахну духом својим и рече: Зашто овај род тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати роду овоме знак! И остави их, уђе опет у чамац и отиде на другу страну. И заборавише понети хлеба, и немаху са собом у чамцу до један хлеб. И заповеди им: Пазите, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродова! И говораху један другоме. Хлеба немамо! Он је знао то и рече им: Што говорите да немате хлеба - Зар још не схваћате, нити разумете? Је ли одрвенило срце ваше? Очи имате и не видите, уши имате и не чујете? И не памтите ли: Кад изломих оних пет хлебова на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше му: Дванаест. И кад оних седам на четири хиљаде, колико котарица пуних комада накупите? И рекоше: Седам. И рече им: Још не верујете? И дођоше у Витсаиду. И доведоше му једног слепог, и мољаху га да га се дотакне. И узе слепога за руку и изведе га напоље из села. И пљуну му у очи, метну руке на њега и запита га: Видиш ли што? И погледа и рече: Видим људе где иду, чине ми се као дрва. Онда му опет метну руке на очи; и погледа јако и исцели се, и виде све лепо. И посла га кући његовој и рече: Не иди у село! И отиде Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове. И путем питаше ученике своје и рече им: Шта говоре људи, ко сам ја? А они му рекоше: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи да си који од пророка. А он их питаше: А шта ви велите, ко сам ја? А Петар одговори и рече му: Ти си Месија. И запрети им да ником не казују за њега. И поче их учити: Син човечји мора много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и после три дана устаће. И то је рекао сасвим отворено. А Петар га узе насамо и поче га корити. А он се окрену, и кад виде ученике своје, укори Петар и рече: Иди од мене, сотоно, јер ти мисли нису божанске, него људске! И дозва народ с ученицима својима и рече им: Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и пође за мном! Јер ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој због мене и еванђеља, сачуваће га. Јер шта вреди човеку да задобије сав свет, а животу своме науди? Јер чиме ће човек откупити живот свој? Јер ко се мене и мојих речи стиди у роду овом прељуботворном и грешном, тога ће се и Син човечји стидети кад дође у слави Оца свога са светим анђелима. И рече им: Заиста, кажем вам: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царство Божје да је дошло у сили. После шест дана узе Исус Петра, Јакова и Јована и изведе их на једну високу гору саме. И преобрази се пред њима. Хаљине његове постадоше сјајне, врло беле, како их бељар не земљи не може убелити. И указа им се Илија с Мојсијем, и разговараху с Исусом. А Петар рече Исусу: Рави! добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: теби једну, Мојсију једну и Илији једну - није, наиме, знао шта говори, јер беху врло уплашени. И дође облак и заклони их, и чу се глас из облака. Ово је Син мој љубазни, слушајте га! И кад се обазреше, уједанпут не видеше више никога са собом до само Исуса. И кад силажаху с горе, заповеди им да ником не казују што су видели, док Син човечји не устане из мртвих. И прихватише реч и питаху један другога: Шта то значи: устати из мртивх? И питаху га: Како књижевници говоре да прво треба Илија да дође? А он им рече: Илија ће доћи прво и све ће уредити. Али како је написано за Сина човечјег? Да мора много пострадати и презрен бити! Али вам кажем: Илија је заиста и дошао, и учинили су с њим што су хтели - као што је написано за њега. И кад дођоше к ученицима, видеше много народа око њих и књижевнике где се препиру с њима. И кад га видеше, одмах се сав народ зачуди и притрчаше му и поздрављаху га. И запита их: Што се препирете с њима - И одговори му један од народа: Учитељу, доведох ти сина свога у коме је неми дух. Кад га ухвати, обара га на земљу, и баца пену, шкргуће зубима и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају, и не могоше. А он им одговори и рече: О роде неверни, докле ћу код вас бити! Докле ћу вас трпети! Доведите га к мени! И доведоше га к њему. А кад га дух виде, одмах стаде ломити дечка, и паде на земљу и ваљаше се бацајући пену. И запита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А овај рече: Од детињства. Често га баца у ватру и у воду, да га погуби. Него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас! А Исус му рече: Ако можеш? Све може онај који верује! И одмах повика отац детињи: Верујем, помози моме неверју! А кад Исус виде да се стече народ, заповеди нечистоме духу и рече му: Неми и глуви душе, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега! И повика, изломи га добро и изиђе. А он се учини као мртав, тако да су многи говорили: Умро је. А Исус га узе за руку, подиже га, и уста. И кад дође кући, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати? И рече им: Овај се род може истерати само молитвом. И отидоше оданде и иђаху кроз Галилеју. Али није хтео да ко дозна. Јер је учио ученике своје и говорио им је: Сина човечјег предаће у руке људске. Убиће га, али пошто га убију, после три дана устаће. А они не разумеваху оних речи, али нису смели да га питају. И дођоше у Кафарнаум. И кад дође кући, запита их. О чему сте то говорили путем? А они ћутаху; јер су путем говорили о томе ко је највећи. И седе, дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први, мора бити последњи од свију и свима слуга. И узе једно дете, метну га међу њих, загрли га и рече им: Ко једно овако дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прима, не прима мене, него онога који ме је послао... Рече му Јован. Учитељу, видесмо једног где твојим именом тера напоље демоне, а не иде за нама; и забранисмо му, јер не иде за нама. А Исус рече: Не браните му; јер нема тога који би мојим именом чинио чудеса и одмах ме могао ружити. Ко није против нас, за нас је... Ко вас напоји чашом воде зато што сте Христови, заиста, кажем вам: Неће му плата пропасти. А који саблазни једнога од ових малих који верују, боље би му било да се обеси магарећи жрвањ о врат његов и да га баце у море. Ако те рука твоја саблажава, одсеци је, боље ти је без руке ући уживот, него ли с обе руке отићи у пакао, у огањ који се не може угасити, ... И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је; боље ти је ући у живот хрому, него ли с две ноге да те баце у пакао. ... И ако те око твоје саблажњава, ископај га; боље ти је с једним оком ући у царство Божје, него ли с два ока да те баце у пакао, где црв њихов не умире и огањ се не гаси. Јер ће се сваки огњем посолити. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ћете је поправити? Имајте соли у себи и имајте мира међу собом! И подиже с оданде и дође у крајеве јудејске и перејске. И опет се стече народ к њему, и, по своме обичају, опет их је учио. И приступише фарисеји и, кушајући га, упиташе га, да ли човек може отпустити жену. А он одговори и рече им: Шта вам је заповедио Мојсије? А они рекоше: Мојсије је допустио да јој се напише распусна књига и да се отпусти. А Исус им рече. Због тврдога срца вашега написа вам он ову заповест. Али од почетка света створио их је као мужа и жену. Зато ће човек оставити оца свога и матер, и биће двоје једно тело. Тако нису више два, него једно тело, Што је, дакле, Бог саставио, човек да не раставља! И код куће га ученици опет запиташе за ово. И рече им: Ко отпусти жену своју и узме другу, чини прељубу. И ако она отпусти мужа свога и пође за другога, чини прељубу. И донесоше му дечицу да их се дотакне; а ученици их укорише. А кад то виде Исус, расрди се и рече им: Пустите дечицу нека долазе к мени и не браните им, јер је такових царство Божје. Заиста, кажем вам: Ко не прими царства Божјега као дете, неће ући у њега. И загрли их, метну на њих руке и благослови их. И кад изиђе на пут, притрча му неко, клекну пред њега и упита га: Учитељу добри, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни? А Исус му рече. Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога. Заповести знаш: Не убиј, не чини прељубе, не укради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свога и матер своју. А он му рече. Учитељу, свега сам се овога држао од младости своје. А Исус погледа на њега, заволе га и рече му: Још ти једно недостаје. иди, продај све што имаш и подај сиротињи, и имаћеш блага на небу, и хајде за мном! А он поста жалостан од ове речи и отиде тужан, јер је био врло богат. И погледа Исус око себе и рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство Божје! А ученици се зачудише речима његовим. А Исус им опет рече: Децо, како је тешко ући у царство Божје! Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје! А они се још више уплашише и рекоше један другоме: Па ко се онда може спасти? А Исус погледа на њих и рече: Људима је немогуће, али није Богу; јер Богу је све могуће. А Петар му поче говорити: Ето, ми смо оставили све и идемо за тобом. А Исус рече: Заиста, кажем вам: Нема никога који је оставио кућу, браћу, сестре, матер, оца, децу или земљу мене ради и еванђеља ради, а да неће примити стоструко, сад, у ово време: кућа, браће, сестара, матера, деце и земље, с гоњењима, а на свету који ће доћи, живот вечни. Али ће многи први бити последњи, и последњи први. И путоваху горе у Јерусалим. Исус иђаше пред њима, и чуђаху се. А који иђаху за њим, бојаху се. И опет узе дванаесторицу и поче им казивати шта ће бити с њим. Ево, идемо горе у Јерусалим. Сина човечјег предаће првосвештеницима и књижевницима. Ови ће га осудити на смрт и предаће га незнабошцима. Ругаће му се и пљуваће га, шибаће га и убиће га, али после три дана устаће. И приступише му Јаков и Јован, синови Зеведејеви, и рекоше му: Учитељу, хтели би да нам учиниш за што ћемо те умолити. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? А они му рекоше: Дај нам да седимо један с десне стране теби, а други с леве, у слави твојој. А Исус им рече. Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ја пијем, или крстити се крштењем којим се ја крстим? А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече. Чашу коју ја пијем, испићете, и крштењем којим се ја крстим, крстићете се, али седети с десне стране мени или с леве, то не дајем ја, него (то припада онима) којима је спремљено. И кад то чуше десеторица, почеше се срдити на Јакова и Јована. А Исус их дозва и рече им: Знате да они који важе као народни владари, господаре над њима, и великаши њихови чине им насиље. Али међу вама да не буде тако! Него, ко хоће да буде највећи међу вама, нека вам служи, и ко хоће први да буде међу вама, нека буде свима слуга. Јер ни Син човечји не дође да му служе, него да служи и да да живот свој у откуп за многе. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона с ученицима својим и с доста народа, син Тимејев, Вартимеј, слеп просјак, сеђаше крај пута. И кад чу да је то Исус Назарећанин, стаде викати: Сине Давидов, Исусе, смилуј се на мене! И многи га караху да ућути, али он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене! И Исус стаде и рече: Зовните га. И зовнуше слепца и рекоше му: Не бој се, устани, зове те. А он збаци са себе огртач, устаде и дође к Исусу. И Исус му рече: Шта хоћеш да ти учиним? А слепац му рече. Равуни, да прогледам! А Исус му рече: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и иђаше путем за њим. И кад се приближише Јерусалиму, Витфази и Витанији код Маслинске горе, посла двојицу од својих ученика и рече им: Идите у село што је према вама, и одмах, како уђете у њега, наћи ћете магаре привезано, на коме још нико од људи није седео. Одрешите га и доведите! И ако вам ко каже: Зашто чините то?, реците: Треба Господу, и одмах ће га опет послати овамо. И отидоше и нађоше магаре привезано за врата, напољу, на улици, и одрешише га. И неки од оних што тамо стајаху, рекоше им: Зашто дрешите магаре? А они им рекоше као што каза Исус. И пустише их. И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њега хаљине своје, и уседе на њега. И многи простреше хаљине своје по путу, а други зеленило што га насекоше у пољу. А који иђаху пред њим и за њим, викаху. Осана! Благословен који иде у име Господње! Благословено царство оца нашега Давида, које иде! Осана на висини! И уђе у Јерусалим, у храм. И кад све размотри, како је већ било касно, изиђе у Витанију са дванаесторицом. И сутрадан, кад изиђоше из Витаније, огладне. И виде издалека смокву с лишћем и оде до ње не били што нашао на њој. И кад дође к њој, не нађе ништа осим лишћа; јер још не беше време смоквама. И рече јој: Не јео нико више рода од тебе до века! И чуше то ученици његови. И дођоше у Јерусалим. И уђе у храм и стаде напоље гонити оне који продаваху и куповаху у храму, и испремета трпезе они што мењаху новце и столице оних што продаваху голубове, и не даде да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше их и говораше им: Није ли наисано: "Дом мој нека се зове дом молитве за све народе"? А ви сте начинили од њега пећину разбојничку! И чуше то првосвештеници и књижевници, и тражаху како би га погубили; јер су га се бојали, јер се сав народ дивио његовој науци. А увече су излазили напоље из града. А кад ујутру пролажаху, видеше смокву где се осушила из корена. И Петар се сети па му рече: Рави, гле, смоква што си је проклео, осушила се. А Исус одговори и рече им: Верујте у Бога! Заиста, кажем вам, ко овој гори каже: Дигни се и баци се у море - и не сумња у срцу своме, него верује да ће бити то што каже, биће му. Зато вам кажем: Све што у молитви својој иштете, варујте да сте примили и биће вам. И кад стојите и молите се Богу, праштајте ако што имате на кога, да и Отац ваш који је на небесима, опрости вама погрешке ваше. А ако ви не опраштете, ни Отац ваш који је на небесима, неће опростити вама погрешака ваших. И дођоше опет у Јерусалим. И кад хођаше по храму, приступише му првосвештеници, књижевници и старешине, и рекоше му: Каквом влашћу чиниш то? Или ко ти даде власт ту да то чиниш? А Исус им рече: Ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам рећи каквом влашћу чиним ово. Крштење Јованово беше ли с неба или од људи? Одговорите ми! И размишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му, дакле, не веровасте? Или да кажемо: Од људи?... Бојали су се народа; јер су сви Јована држали за правог пророка. И одговорише Исусу: Не знамо. А Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово. И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, огради га плотом, ископа тесак, начини кулу, па га даде виноградарима и отиде. И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара свој део од рода виноградског. Али ови га ухватише, избише и послаше празних руку. И опет посла к њима другога слугу; и овога злоставише и наружише. И посла трећега; и овога убише. И још многе друге, једне избише, а друге побише. Имао је још једнога, свога милог сина. Овога посла најпосле к њима, мислећи: Побојаће се сина мог. А они виноградари рекоше између себе: Ово је наслединик; ходите да га убијемо и биће наше наследство! И ухватише га, убише и избацише напоље из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре и даће виноград другима. И - зар нисте читали у писму ово: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то, и дивно је у очима нашим"? И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се прича њих тицала. И оставише га и отидоше. И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца, да би га ухватили у речи. Ови дођоше и рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божјем: Је ли допуштено плаћати царевину цару или није? Да је плаћамо или да не плаћамо? А он виде њихово претварање и рече им: Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим. А они га доносоше. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Царев. А Исус им рече: Што је царево, подајте цару, и што је Божје, Богу! И дивљаху му се. И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, и запиташе га: Учитељу, Мојсије нам написа: Ако коме умре брат и остави жену, а деце не остави, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме. Беше седморо браће. Први се ожени, и умре без порода. И узе је други, и умре и он без порода. Исто тако и трећи. И ниједан од седморице не остави порода. Најпосле умре и жена. О ускрсу, дакле, кад устану, кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била. Рече им Исус: Не варате ли се ви зато што не знате писма ни силе Божје - Јер кад устану из мртвих, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима. А за мртве, да устају, нисте ли читали у књизи Мојсијевој, тамо где је реч о купини, како му рече Бог: Ја сам Бог Аврамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев? Није он Бог мртвих, него живих! - Варате се врло. И приступи један од књижевника, који је чуо њихову препирку и видео да им је добро одговорио, и запита га: Која је заповест прва од свих? А Исус одговори: Прва је: Чуј, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је Господ. Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. Друга је ово: Љуби ближњега свога као самога себе. Друге заповести, веће од ових, нема. И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си рекао да је он један и да нема другога осим њега. И њега љубити свим срцем, свим разумом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свих жртава спаљеница и других жртава. А кад Исус виде како паметно одговори, рече му: Ниси далеко до царства Божјега. И нико више није смео да га пита. И Исус учаше у храму и рече: Како говоре књижевници да је Месија син Давидов? Јер сам Давид рече Духом светим: "Рече Господ Господу моме. Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје". Сам га Давид назива Господом, и откуда му је онда син? - И многи га народ служаше радо. И у науци својој говораше: Чувајте се од књижевника, који воле да иду у таларима, и поздраве по трговима, и прва места по синагогама, и прочеља на гозбама; који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени! И седе према ковчегу за прилоге и гледаше како народ меће новац у ковчег. И многи богати метаху много. И дође једна сиромашна удовица и метну две лепте т.ј. један кодрант. И дозва ученике своје и рече им: Заиста, кажем вам, ова сиромашна удовица метну више од свих који метнуше у ковчег. Јер сви метнуше од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну све што је имала, сав свој ужитак. И кад остави храм, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле, какво камење и какве грађевине! А Исус му рече: Видиш ли ове велике грађевине? Неће остати ни камен на камену који се неће порушити! И кад сеђаше на Маслинској гори, према храму, упиташе га, кад су били сами, Петар, Јаков, Јован и Андрија. Кажи нам кад ће то бити, и какав је знак кад ће се све то збити? А Исус им поче говорити: Чувајте се да вас ко не превари! Многи ће доћи на моје име и говориће: Ја сам, и многе ће преварити. А кад чујете ратове и гласове о ратовима, не плашите се! То мора да буде, али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство. Земља ће се трести по свету, и биће глади. То је почетак страдања. А ви се чувајте: предаваће вас судовима, по синагогама биће вас и пред намеснике и цареве изводиће вас због мене - за сведочанство њима. И најпре се свима народима мора проповедати еванђеље. А кад вас поведу да вас предаду, не брините се напред шта ћете говорити, него што вам се да у онај час, то говорите. Јер нећете ви говорити, него Дух свети. Предаће брат брата на смрт и отац дете своје, деца ће устати на родитеље и побиће их. Сви ће мрзити на вас због мога имена. Али који издржи до краја, тај ће се спасти. А кад видите да гнусоба опушћења стоји где не треба - који чита, нека разуме! -, тада нека становници Јудеје беже у горе; који буде на крову, да не силази и не улази да узме што из куће своје; и који буде у пољу, да се не враћа натраг по свој огртач. Тешко трудним женама и дојилицама у те дане! Молите се Богу да то не буде у зиму! Јер ће ти дани бити невоља какве није било од почетка Богом створеног света до сад, нити ће бити. И да Господ није скратио дане, нико се не би спасао; али због избраних, које је изабрао, скратио је дане. И ако вам тада ко каже: Ево, овде је Месија, ено, онде је, не верујте! Јер ће се јавити лажне месије и лажни пророци и чиниће знаке и чудеса, да би, ако је могуће, преварили избране. Али ви се чувајте; све вам напред казах. Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, месец неће давати светлости своје, звезде ће спасти с неба и силе небеске уздрмаће се. И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облацима с великом силом и славом. Тада ће послати анђеле и сабраће избране од четири ветра, од краја земље до краја неба. А од смокве се научите причи: Кад је њена грана већ мека и листа, знате да је близу лето. Тако и ви: кад видите да се ово збива, знајте да је пред вратима. Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи. Али тај дан или час нико не зна, ни анђели на небу, ни Син, до само Отац. Пазите, бдите! Јер не знате кад је време. (То је) као кад човек који иде на пут, остави кућу своју и да слугама својим власт, свакоме свој посао, и вратару заповеди да бди. Бдиjте, дакле! - јер не знате кад ће доћи господар од куће, да ли увече, или у поноћи или кад петли поју, или ујутру - да не дође изненада и нађе вас где спавате. А што вам кажем, свима кажем: Бдиjте! А беху још два дана до пасхе и до бесквасних хлебова. И првосвештеници и књижевници тражаху како би га из преваре ухватили и убили. Јер говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио! И кад он беше у Витанији, у кући Симона Губавога, и лежаше за трпезом, дође жена са судом од алавастра, пуним правог, скупоценог нардова мира, и разби суд и изли на његову главу. А неки се срђаху и говораху један другоме: Зашто се миро просу тако? Могло се то миро продати за више од триста динара и (новац) дати сиротињи! И прекорише је. А Исус рече: Оставите је; што јој досађујете! Добро дело учини она на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, и можете им добро чинити кад год хоћете, а мене немате свагда. Што је могла, учинила је; унапред је помазала тело моје за укоп. Заиста, кажем вам: Где се год успроповеда еванђеље по свему свету, за спомен њезин казаће се и то што учини она. И Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отиде ка првосвештеницима да им га изда. А кад ови то чуше, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражио је како би га згодно издао. А у први дан бесквасних хлебова, кад су клали пасху, рекоше му ученици његови: Куда хоћеш да идемо и да ти спремимо пасху да једеш? И посла двојицу од својих ученика и рече им: Идите у град и срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим, и где уђе, кажите господару од те куће: Учитељ пита: Где је дворница моја у којој ћу јести пасху с ученицима својим? И он ће вам показати велику, патосану, готову собу; и онде нам спремите. И ученици отидоше и дођоше у град и нађоше као што им је казао, и спремише пасху. А увече дође с дванаесторицом. И кад лежаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: Заиста, кажем вам, један од вас, који једе са мном, издаће ме. А они се ожалостише и стадоше му редом говорити: Тек не ја? А он им рече: Један од дванаесторице, који умочи са мном у зделу. Син човечји, истина, иде као што је написано за њега, али тешко ономе човеку који изда Сина човечјег! Боље би му било да се није родио тај човек! И кад јеђаху, узе хлеб, благослови га, и изломи и даде им и рече: Узмите; ово је тело моје. И узе чашу, захвали Богу и даде је њима, и пише сви из ње. И рече им: Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. Заиста, кажем вам: Нећу више пити од рода чокота до онога дана када ћу га пити новог у царству Божјем. И кад отпојаше хвалу, изиђоше на Маслинску гору. И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити, јер је написано: "Ударићу пастира, и овце ће се разбећи". Али после ускрса свога отићи ћу пре вас у Галилеју. А Петар му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу! И рече му Исус: Заиста, кажем ти: Ноћас, пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. А он још већма говораше: Да бих знао с тобом и умрети, нећу те се одрећи! А тако говораху и сви (остали). И дођоше на добро које се зове Гетсиманија. И рече ученицима својим: Седите овде док се ја не помолим Богу. И узе са собом Петра, Јакова и Јована и поче стрепити и бојати се. И рече им: Жалосна је душа моја до смрти. Останите овде и бдите! И отиде мало даље, паде на земљу и мољаше се Богу да га, ако је могуће, мимоиђе час. И рече: Ава, Оче, све је могуће теби. Уклони ову чашу од мене! Али - не што ја хоћу, него што ти хоћеш! И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне, ти спаваш? Зар не може један час будан бити? Бдите и молите се Богу да не паднете у напаст. Дух је срчан, али је месо слабо. И опет отиде и помоли се Богу истим речима. И кад се врати, нађе их опет где спавају, јер им беху отежале очи, и нису знали шта би му одговорили. И дође по трећипут и рече им: Једнако спавате и почивате? Доста је. Дође час, ево, Сина човечјег предају у руке грешника. Устаните, пођимо! Ево издајника мога! И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њиме људи многи с мачевима и батинама, од првосвештеника, књижевника и старешина. А издајник његов беше им дао знак: Кога ја пољубим, тај је; ухватите га и одведите опрезно. И чим дође, приступи му и рече: Рави! - и пољуби га. А они метнуше руке на њега и ухватише га. А један од оних што стајаху онде, извади мач, удари слугу првосвештеникова и одсече му ухо. А Исус одговори и рече им: Као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама да ме ухватите. (А) сваки дан сам био код вас у храму и учио, и нисте ме ухватили. Али (тако би,) да се испуне писма! И сви га оставише и побегоше. И иђаше за њим некакав младић који је имао само кошуљу на себи; и ухватише га. А он остави кошуљу и побеже го. И одведоше Исуса к првосвештенику, и стекоше се сви првосвештеници, старешине и књижевници. А Петар иде за њим издалека до у двориште првосвештениково, и сеђаше са слугама и грејаше се код ватре. А првосвештеници и цео синедрион тражаху сведочанства на Исуса, да га убију, и не нађоше. Јер многи сведочаху лажно на њега и сведочанства не беху једнака. Тада усташе неки и сведочаху на њега лажно, говорећи: Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити овај, рукама начињени храм и за три дана сазидаћу други, који неће бити рукама начињен. И ни ово њихово сведочанство не беше једнако. Тада устаде првосвештеник, стаде на среду и упита Исуса: Зар ништа не одговараш (на то) што ови сведоче на тебе? А он ћуташе и не одговори ништа. А првосвештеник га опет упита и рече му: Јеси ли ти Месија, Син онога који се слави и хвали? А Исус рече: Јесам, и видећете Сина човечјег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. А првосвештеник раздера хаљине своје и рече: Шта нам више требају сведоци? Чули сте хулу. Шта мислите? А они сви рекоше да је заслужио смрт. И почеше неки пљувати на њега, покрише му лице и бијаху га песницама и говораху му: Прореци! А слуге га бијаху по образима. И кад Петар беше доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових. И кад виде Петра где се греје, погледа на њега и рече: И ти си био с Исусом Назарећенином. А он се одрече и рече: Нити знам нити разумем шта ти говориш. И изиђе напоље, пред двориште; и запева петао. И слушкиња га виде и поче опет говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих. А он се опет одрече. И мало затим опет они што стајаху онде, рекоше Петру: Заиста си од њих, јер си и Галилејац. А он поче себе проклињати и клети се: Не знам тога човека за кога ви говорите. И одмах по другипут запева петао. И сети се Петар речи, како му рече Исус: Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи. И стаде плакати. И одмах ујутру одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав синедрион, те Исуса свезаше и одведоше га и предадоше Пилату. И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш! И оптуживаху га првосвештеници јако. А Пилат га опет упита: Зар ништа не одговараш? Гледај како те оптужују! Али Исус не одговори више ништа, тако да се Пилат чудио. А о сваком празнику пасхе пуштао им је по једног сужња кога су искали. А беше неки Варава у оковима с (другим) бунтовницима, који су у буни учинили крв. И народ се попе горе и стаде искати (да им учини) као што им је свагда чинио. А Пилат им одговори: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског? Јер је видео да су га првосвештеници (само) из зависти предали. Али првосвештеници подговорише народ да им боље пусти Вараву. А Пилат опет одговори и рече им: А шта да чиним с оним што га зовете царем јудејским? А они повикаше: Распни га! А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још већма повикаше: Распни га! А Пилат, желећи да угоди народу, пусти им Вараву, а Исуса ишиба и предаде га да га разапну. А војници га одведоше унутра у двор, у преториум, и сазваше сву чету војника. И обукоше му скерлетну кабаницу и метнуше на њега венац од трња, што су га оплели, и стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски! И бејаху га трском по глави и пљуваху на њега, и, падајући на колена, клањаху му се. И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу и обукоше га у његове хаљине па га изведоше да га разапну. И натераше једног пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који је ишао из поља, да му понесе крст. И доведоше га на место Голгота, т.ј. преведено: Лубања. И даваху му да пије вино са смирном, али он не узе. Тада га разапеше и разделише хаљине његове бацајући коцку за њих, ко ће шта узети. А беше трећи час кад га разапеше. И беше натписан натпис кривице његове: Цар јудејски. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а другог с леве стране његове. И испуни се писмо које каже: И метнуше га међу злочинце. И који пролажаху, хуљаху на њега, махаху главама својим и говораху: Уа! Ти што рушиш храм и за три дана саграђујеш, помози сам себи и сиђи с крста! Тако се и првосвештеници с књижевницима ругаху, говорећи један другоме: Другима поможе, а себи не може да помогне - Месија, цар Израиљев! Нека сиђе сад с крста, да видимо и верујемо! Па и с њим разапети ругаху му се. А кад дође шести час, тама би по свој земљи до часа деветога. А деветог часа повика Исус из гласа: Елои, Елои, лама савахтани?, т.ј. преведено: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? И кад то чуше неки од оних што стајаху онде, рекоше: Ето зове Илију! А један отрча и напуни сунђер оцта, натаче га на трску и појаше га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. А Исус повика из гласа и издахну. И завеса у храму раздера се на двоје, од горе до доле. А кад капетан који је тамо стајао пре њему, виде да тако издахну, рече: Овај је човек заиста био син Божји. А гледаху и жене издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија, мати Јакова малог и Јосије, и Саломија, које су га још у Галилеји пратиле и служиле му, - и многе друге које су с њим дошле биле у Јерусалим. И кад се већ смркло - зато што је био дан спремања, т.ј. дан уочи суботе - дође Јосиф из Ариматеје, угледан саветник, који је и сам чекао царства Божјег, усуди се и уђе к Пилату и заиска тело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро, па дозва капетана и запита га да ли је већ умро. И кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу. Овај купи платна, скину га, обави платном и метну га у гроб који беше исечен у камену и навали камен на врата од гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га метнуше. И кад прође субота, Марија Магдалина, Марија Јаковљева и Саломија купише мириса да оду и да га помажу. И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб, кад се сунце родило. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од гробних врата? И кад погледаше, видеше да је камен одваљен - био је, наиме, врло велик. И уђоше у гроб и видеше младића где седи с десне стране, у белој хаљини, и уплашише се. А он им рече: Не бојте се! ви тражите распетога Исуса Назарећанина: он је устао, није овде! Ево место где су га метнули! Него идите, кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју. Тамо ћете га видети, као што вам је рекао. Тада изиђоше напоље и побегоше од гроба, јер их спопаде дрхтање и страх. И никоме ништа не казаше, јер се бојаху. А пошто је рано у први дан недеље ускрсао, јави се прво Марији Магдалини, из које је истерао седам демона. Ова отиде и јави онима што су били с њим, који (сад) туговаху и плакаху. И кад ови чуше да је жив и да га је она видела, не вероваше. А потом се у другом облику јави двојици од њих на путу, кад су ишли у село. И ови одоше и јавише осталима; али ни њима не вероваше. Најпосле се јави самој једанаесторици кад су били за трпезом, и прекори их за њихово неворовање и тврдо срце, што не вероваше онима који су га видели да је устао. И рече им: Идите по свему свету и проповедајте еванђеље свакоме створењу. Који узверује и крсти се, спашће се, а који не буде веровао, биће осуђен. А оне који узверују, пратиће ови знаци: мојим именом тераће напоље демоне, говориће новим језицима, узимаће змије у руке, и ако попију што отровно, неће им шкодити, метаће руке на болеснике, и осећаће се добро. А Господ Исус, пошто им ово изговори, узе се на небо и седе Богу с десне стране. А они изиђоше и проповедаху свагде, а Господ их потпомага и реч потврђива знацима који су се потом показивали. Како су (већ) многи покушали да опишу догађаје који су се збили међу нама, као што нам их предаше први самовици и слуге речи, намислих и ја, пошто сам све добро испитао од почетка, да ти то, силни Теофиле, по реду напишем, да видиш да су истините речи што си их чуо. У време Ирода, цара јудејског, беше неки свештеник по имену Захарија, од чреде Авијине. Жена његова беше од кћери Аронових и звала се Јелисавета. Обоје беху праведни пред Богом и живљаху по свима заповестима и наредбама Господњим без мане. Деце нису имали, јер Јелисавета беше нероткиња, и обоје беху већ стари. А догоди се кад је он служио по реду чреде своје пред Богом, да, по обичају свештенства, на њега паде коцка да уђу у храм Господњи и да кади. А све мноштво народа напољу се Богу молило у време кађења. И јави му се анђео Господњи, стојећи с десне стране кадионог жртвеника. И кад (га) Захарија виде, уплаши се и спопаде га страх. А анђео му рече: Не бој се, Захарија, јер је услишена молитва твоја: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. И радоваћеш се и веселити, и многи ће се обрадовати његову рођењу. Јер ће бити велик пред Господом; вина и сикера неће пити, и Духа светога напуниће се још у утроби матере своје. И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу, Богу њихову, и он ће ићи пред њим у духу и сили Илијиној, да обрати срца отаца к деци и непокорне к мислима праведних, да спреми Господу народ ваљан. И Захарија рече анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар, и жена је моја у годинама. И анђео одговори и рече му: Ја сам Гаврил који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. И, ето, онемећеш и нећеш моћи говорити до онога дана када ће се то збити, зато што ниси веровао мојим речима, које ће се испунити у своје време. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се задржао у храму. А кад изиђе, не могаше им говорити. Тада разумеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знакове, и оста нем. И кад се навршише дани његове службе, отиде кући својој. А после ових дана заче Јелисавета, жена његова, и крила се пет месеци, говорећи: Тако ми учини Господ у дане кад науми да уклони срамоту моју међу људима. А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет, и девојци, заручници човека по имену Јосифа, из дома Давидова. А девојци беше име Марија. И уђе к њој и рече: Здраво, ти која си стекла милост Божју, Господ (је) с тобом! А њу ове речи збунише и размишљаше какав би ово поздрав био. А анђео јој рече. Не бој се, Марија; јер си нашла милост у Бога. И, ето, зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Овај ће бити велики назваће се син Највишега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова. И цареваће у дому Јаковљеву вечно, и царству његову неће бити краја. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за човека? А анђео одговори и рече јој: Дух свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те. Зато ће се и свето што ће се родити, назвати Син Божји. И, ето, Јелисавета, рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће. А Марија рече: Ево слушкиње Господње; Нека ми буде по речи твојој. И отиде од ње анђео. А Марија се тих дана подиже и похита у горски крај, у један град Јудин. И уђу у кућу Захаријину и поздрави Јелисавету. И кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној. И Јелисавета се напуни Духа светога, и повика из гласа и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуда мени то да дође и мени мати Господа мога? Јер, ето, кад дође глас поздрава твога у уши моје, радосно заигра дете у утроби мојој. И благо оној која верова да ће се извршити што јој је Господ рекао! А Марија рече: Велича душа моја Господа, и радује се дух мој Богу, Спаситељу моме, што погледа на незнатну слушкињу своју. Јер, ето, одсад ће ме блаженом звати сви нараштаји, што ми велико (дело) учини Силни, чије је име свето и који је вечно милостив онима који га се боје. Показа силу мишицом својом, разби поносите у мислима срца њихова, збаци силне с престола и подиже мале, гладне напуни блага, а богате отпусти празне. Прихвати Израиља, слугу свога, да се сети милости - као што говораше оцима нашим - према Авраму и семену његову до века. И остаде Марија ко ње око три месеца, па се онда врати кући. А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. И чуше њени суседи и родбина да јој је Господ учинио велику милост, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дете, и називаху га, по имену оца његова, Захарија. Али мати његова рече: Не, него нека буде Јован. И рекоше јој: Никог нема у родбини твојој који би се тако звао. И дадоше знак оцу његову, како би он хтео да му буде име. И заиска таблицу и написа ово: Јован му је име. И зачудише се сви. И одмах му се отворише уста и језик његов, и говораше и слављаше Бога. И уђе страх у све њихове суседе, и у свој планини јудејској говорило се о свему овоме. И сви који чуше, метнуше то у срце своје и говораху: Шта ли ће бити од овог детета? Јер рука Господња беше с њим. И Захарија, отац његов, напуни се Духа светога и изговори пророчке речи: Слава Господу, Богу Израиљеву, што походи и избави народ свој, и подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге свога, као што је говорио устима својих светих пророка од памтивека, избављење од наших непријатеља и из руку свих који мре на нас, да учини милост оцима нашим и да се сети свога светога савеза, заклетве којом се заклео Авраму, оцу нашем, да ће нам дати да му, избављени из руку непријатељских, без страха служимо у светлости и праведности правој догод смо живи. А ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи пред Господом да му спремиш путеве, народ његов да научиш да је спасење у опроштењу греха њихових, по милостивом срцу Бога нашега, по коме ће нас посетити светлост с висине, да обасја оне који седе у тами и сену смртном, да упути ноге наше на пут мира. А дете је расло и јачало је духом. И било је у пустињи док се не показа Израиљу. А у то време изиђе заповест од цара Августа, да се попише сав свет. Ово је био први попис, кад је Сиријом управљао Квириније. И иђаху сви да се попишу, сваки у свој град. Тако отиде и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов који се зове Витлејем, јер је он био из куће и од лозе Давидове, да се запише с Маријом, женом својом, која је била тешка. И кад беху онде, дође време да она роди. И роди сина свога првенца, пови га и метну га у јасле, јер нису имали места у гостионици. А у томе крају беху пастири у пољу и чуваху ноћу стражу код свога стада. И приступи им анђео Господњи, и слава Господња обасја их, и уплашише се врло. А анђео им рече: Не бојте се! Јер, гле, јављам вам велику радост која ће снаћи сав народ: Данас вам се у граду Давидову родио Спаситељ, Месија и Господ. И ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено, где лежи у јаслама. И уједанпут се с анђелом створи мноштво небеске војске који слављаху Бога и говораху: Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по Божјој вољи! И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другоме: Па хајдемо до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам каза Господ. И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа, и дете где лежи у јаслама. А кад (га) видеше, казаше што им је речено за то дете. И сви који чуше, дивише се томе што им казаше пастири. А Марија чуваше све ово и размишљаше о томе у срцу своме. И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше онако како им је казано. И кад се наврши осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, као што је рекао анђео пре него што га је мати зачела. И кад се, по закону Мојсијеву, навршише дани њихова чишћења, донесоше га у Јерусалим да га метну пред Господа, као што је написано у закону Господњем: Све мушко што отвори материцу, нека се свето Господу назове, и да принесу жртву, као што је речено у закону Господњем: пар грлица или два голубића. И, гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон. Овај човек беше праведан и побожан; чекаше утеху Израиљеву и Дух свети беше на њему. И беше му прорекао свети Дух, да неће видети смрти док не види Помазаника Господњег. И нагна га Дух те дође у храм. И кад родитељи унеше дете Исуса да учине с њим по законском обичају, узе га на своје руке, хвали Бога и рече: Сад отпушташ, Господе, слугу свога, по речи својој, с миром, јер видеше очи моје спасење твоје, што си га спремио пред лицем свих народа; светлост, да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља. И отац његов и мати његова чуђаху се томе што се говорило за њега. И благослови их Симеон и рече Марији, матери његовој: Ево, овај је одређен да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити - а и теби самој ће мач пробости душу -, да се открију мисли многих срца. И беше ту нека пророчица Ана, кћи Фануилова, из племена Асирова. Ова беше врло стара - с мужем је живела седам година од свога девојаштва и (онда) сама, као удовица, до осамдесет и четири године. Није одлазила од храма, где је постом и молитвом Богу служила ноћ и дан. И баш у тај час приступи она и слављаше Бога, и говораше о њему свима који очекиваху избављење Јерусалима. И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. А дете је расло и јачало је пунећи се мудрости, и милост Божја беше на њему. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. И кад му је било дванаест година, отидоше они, по обичају празника, горе. Кад проведоше дане, и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму, а родитељи његови не опазише то, него, мислећи да је с друштвом, отидоше већ дан хода и тражаху га међу сродницима и познаницима. И кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. И после три дана нађоше га где седи у храму, међу учитељима, слушајући их и питајући их. А сви који га слушаху, дивљаху се његову разуму и одговорима. И кад га видеше, запрепастише се, и рече му мати његова: Дете, што нам учини то? Ето отац твој и ја тражимо те с болом! И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени ваља бити у дому Оца мога? И они не разумеше речи које им рече. И сиђе с њима и дође у Назарет и беше им послушан. И мати његова чуваше све ово у срцу своме. А Исус напредоваше у мудрости и у расту и умилости код Бога и код људи. А у петнаестој години владања цара Тиверија, кад је Понтије Пилат био прокуратор у Јудеји, Ирод тетрарх у Галилеји, и Филип, брат његов, тетрарх у Итуреји и Трахонитиди, Лисанија тетрарх у Авилини, за првосвештеника Ане и Кајафе - рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи. И прође сву околину јорданску и проповедаше крштење покајања за опроштење греха, као што је написано у књизи речи Исаије пророка: "Глас онога што виче у пустињи: Приправите пут Господњи, поравните стазе његове! Све долине нека се испуне, и сва брда и брежуљци нека се сравне са земљом, и што је криво, нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки - и сви ће људи видети спасење Божје". Говораше, дакле, народу који је излазио да их он крсти: Породи гујини, ко вас научи да бежите од гнева који иде? Него - родите родове достојне покајања! И не мислите: имамо оца Аврама! Јер вам кажем: Бог може од овога камења подићи децу Авраму! А већ и секира стоји дрвету код корена; па свако дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ се баца. И питаше га народ: Ша, дакле, да чинимо? А он им одговори: Ко има две хаљине, нека да једну ономе који нема; и ко има хране, нека чини исто тако! А дођоше и цариници да их крсти и рекоше му: Учитељу, шта да чинимо? А он им рече: Не узимајте више него што вам је заповеђено! А питаху га и војници: А ми шта да чинимо? И рече им: Никоме не чините силе, никога не опадајте, и будите задовољни платом својом! А како народ очекиваше (Месију) и размишљаху сви у срцима својим о Јовану: да није он Месија, одговори Јован свима: Ја вас кршћавам водом; али иде јачи од мене, коме нисам достојан одрешити ремена на обући његовој: тај ће вас крстити Духом светим и огњем. Он држи лопату у руци својој да очисти гувно своје и скупи пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем који се не може угасити. И још много друго шта напомињући, проповедао је народу еванђеље. А Ирод четвртовласник, кога је он за Иродиаду, жену брата његова, и за сва зла што их је учинио Ирод, корио, додаде на све још и ово: затвори Јована у тамницу. А кад се крстио сав народ, па и Исус то учинио и онда се Богу молио, отвори се небо, Дух свети сиђе на њ у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба. Ти си Син мој љубазни, ти си по мојој вољи! И он, Исус, имао је, кад је почео, око тридесет година, и био је, као што се мислило, син Јосифов, Илијев, Мататов, Левијев, Мелхијев, Јанејев, Јосифов, Мататијин, Амосов, Наумов, Еслијев, Нангејев, Матов, Мататијин, Семеинов, Јосихов, Јодин, Јоананов, Рисин, Зоровавељов, Салатилов, Ниријев, Мелхијев, Адијев, Косамов, Елмаданов, Иров, Исусов, Елиезеров, Јоримов, Мататов, Левијев, Симеонов, Јудин, Јосифов, Јонамов, Елиакимов, Мелејин, Менин, Мататин, Натанов, Давидов, Јесејев, Јовидов, Возов, Салин, Насонов, Аминадавов, Админов, Арнијев, Есромов, Фаресов, Јудин, Јаковљев, Исааков, Аврамов, Тарин, Нахоров, Серухов, Рагавов, Фалеков, Еверов, Салин, Каинамов, Арфаксадов, Симов, Нојев, Ламехов, Матусалин, Енохов, Јаредов, Малелеилов, Каинанов, Еносов, Ситов, Адамов, Божји. А Исус се пун Д уха светога врати с Јордана. И водио га је дух по пустињи четрдесет дана, а ђаво га је кушао. И не једе ништа тих дана, а кад се они навршише, огладне. Тада му рече ђаво: Ако си Син Божји, кажи овоме камену да постане хлеб. А Исус му одговори: Написано је: "Не живи човек само о хлебу". И одведе га горе и показа му у тренут ока сва царства овога света. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и дајем је коме хоћу. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном, биће све твоје. А Исус одговори и рече му: Написано је. "Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи". И одведе га у Јерусалим, постави га на крило од храма, и рече му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле; јер је написано: "Анђелима ће својим заповедити за тебе да те сачувају", и: "На рукама ће те носити, да не запнеш за камен ногом својом". А Исусу одговори и рече му: Речено је: "Не кушај Господа, Бога свога". И кад ђаво сврши сва кушања, отиде од њега за неко време. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свему ономе крају. И учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху. И дође у Назарет, где је одрастао, и отиде, по своме обичају, у суботни дан у синагогу. И устаде да чита. И дадоше му књигу пророка Исаије; отвори књигу и нађе место где беше написано: Дух је Господњи на мени, јер ме је помазао да проповедам еванђеље сиромашнима, послао ме је да јавим заробљенима да ће се отпустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене, да објавим пријатну годину Господњу. И затвори књигу, даде је слузи и седе, и сви у сингоги гледаху на њ. И поче им говорити: Данас се испунило ово писмо што сте га чули. И сви му одобраваху и дивљаху се пријатним речима које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов? И рече им: Свакако ћете ми рећи пословицу: Лекару, излечи се сам! Све што смо чули да је било у Кафарнауму, учини и овде, у постојбини својој! И рече: Заиста, кажем вам: Ниједан пророк није мио у постојбини својој. Истину вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи, и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску, жени удовици. И много је губавих било у Израиљу за пророка Јелисеја, и ниједан се од њих не очисти до Неман Сирац. И сви се у синагоги напунише гнева кад чуше ово. Усташе, истераше га напоље из града и одведоше га до ивице брда на коме беше сазидан њихов град, да га баце доле. Али он прође између њих и оде. И сиђе у Кафарнаум, град галилејски, и учаше их у суботу. И дивљаху се науци његовој, јер речи његове беху силне. И беше у синагоги човек у коме је био дух нечистог демона, и повика из гласа: Ух, махни нас се, Исусе Назарећанине! Дошао си да нас погубиш. Знам те ко си: светац Божји! И заповеди му Исус и рече: Умукни и изиђи из њега! И обори га демон на среду и изиђе из њега и ништа му не учини. И сви се чуђаху, и говораху један другоме: Каква је то реч? Влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе! И глас о њему рашири се по свима околним местима. Тада оде из синагоге и дође у кућу Симонову. А ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и замолише га за њу. И стаде више ње, заповеди грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. А кад је сунце зашло, сви који су имали болесника од различних болести, довођаху их к њему. А он на сваког од њих меташе руке и исцељиваше их. А и демони излажаху из многих и викаху: Ти си син Божји! А он их укори и не даде им да говоре; јер су знали да је он Месија. А кад наста дан, изиђе и отиде на једно пусто место. А народ га је тражио, и дође к њему, и држаху га да не оде од њих. А он им рече: И другим градовима треба да проповедам радосну вест о царству Божјем, јер сам за то послан. И проповедао је по синагогама јудејским. А кад га је једанпут народ опколио и слушао реч Божју,а он стајао код Генисаретског језера, виде два чамца на обали. Рибари беху изишли из њих и испираху мреже. И уђе у један од чамаца, који је био Симонов, и замоли га да мало одмакне од обале. И седе и учаше народ из чамца. А кад престаде говорити, рече Симону: Хајде на дубину и баците мреже своје па ловите! А Симон одговори и рече: Учитељу, сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо ухватили; али на твоју реч бацићу мреже. И кад то учинише, ухватише силну рибу, а мреже им се продераше. И дадоше знак другима у другом чамцу да дођу да им помогну. И дођоше и напунише оба чамца, скоро да потону. А кад то виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим и рече: Иди од мене, Господе, ја сам човек грешан! Јер и он и сви који беху с њим, дивљаху се лову риба што га уловише, а тако и Јаков и Јован, синови Зеведејеви, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се, одсад ћеш људе ловити. И извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим. И кад је био у једном граду, гле, беше онде човек, сав губав. И кад овај виде Исуса, паде ничице и умоли га: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. И пружи руку, дохвати га се и рече: Хоћу, очисти се! И одмах отиде губа с њега. И он му заповеди да ником не каже. Него иди, покажи се свештенику и принеси дар за своје очишћење, како је то заповедио Мојсије, за сведочанство њима. Али се глас о њему још већма ширио, и силан се народ скупљао да га чује и да их излечи од њихових болести. А он је живео повучено, по пустим местима, и молио се Богу. И једнога дана учаше он, и сеђаху онде фарисеји и законици који беху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима - и сила Господња тераше га да лечи. И, гле, људи ношаху на одру човека који је био узет, и гледаху да га унесу и метну пред њега. И како од народа не нађоше куда би га унели, попеше се на кров и спустише га кроз цигле с одром на среду, пред Исуса. И кад виде веру њихову, рече: Човече, опраштају ти се греси твоји! А књижевници и фарисеји почеше размишљати: Ко је овај што хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога - А Исус разуме мисли њихове и одговори им: Шта мислите у срцима својим? Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходај? Али да видите да Син човечји има власт опраштати грехе на земљи - рече узетоме - теби говорим. Устани, узми одар свој и иди кући! И одмах устаде пред њима, узе на чему је лежао и отиде кући својој славећи Бога. И пренеразише се сви, и слављаху Бога, и напунише се страха и говораху: Чуда се нагледасмо данас! И после тога изиђе, и виде цариника по имену Левија где седи на царини, и рече му: Хајде за мном! И остави све, устаде и пође за њим. И спреми му Левије велику част код своје куће, и беше много цариника и других који беху с њима за трпезом. А фарисеји и књижевници њихови замераху ученицима његовим: Зашто једете и пијете с цариницма и грешницима? А Исус им одговори: Не требају здрави лекара, него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање. А они му рекоше: Ученици Јованови посте често и моле се Богу, тако и фарисејски, а твоји једу и пију. А Исус им рече: Зар можете сватове натерати да посте док је младожења с њима - Него ће доћи дани, и кад се (тада) отме од њих младожења, онда, у те дане, постиће. А каза им и причу: Нико не дере од нове хаљине да закрпи стару хаљину; иначе ће нову подерати, а старој неће личити закрпа од нове. И нико не лива ново вино у старе мехове; иначе ће ново вино продерати мехове, и оно ће се пролити, и мехови ће пропасти. Него ново вино треба ливати у нове мехове. И нико ко је пио старог, неће новог; јер вели: Старо је боље. А догоди се да је у другопрву суботу ишао кроз усеве, и ученици његови кидаху класје, сатираху их рукама и јеђаху. А неки од фарисеја рекоше: Што чините што се не сме чинити у суботу? А Исус им одговори: Зар нисте читали ни то што учини Давид кад огладне он и који беху с њим? Како уђе у дом Божји, узе постављене хлебове и једе и даде и својој пратњи, а које могу јести само свештеници? И рече им: Господар је од суботе Син човечји. А једне друге суботе уђе у синагогу и учаше. И беше онде човек коме десна рука беше сува. А књижевници и фарисеји мотраху на њега неће ли у суботу лечити, да би га могли оптужити. А он је знао мисли њихове, и рече човеку са сувом руком: Устани и стани на среду! А он устаде и стаде. И Исус им рече: Питам вас: Ваља ли у суботу добро чинити или зло, живот спасти или погубити - И погледа унаоколо на све њих и рече му: Пружи руку! А он учини тако, и рука његова поста опет здрава. А они се напунише беса, и договараху се шта би учинили Исусу. Тих дана изиђе на гору да се помоли Богу, и проведе сву ноћ у молитви Божјој. А кад би дан, дозва ученике своје и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва: Симона, кога назва Петром, и Андрију, брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона који се зове Зилот, Јуду Јаковљева и Јуду Искариотског, који поста издајник. И сиђе с њима и стаде на једном равном месту. И (око њега беше) велика гомила ученика његових и силан народ из све Јудеје, Јерусалима и приморја тирског и сидонског, који дођоше да га чују и да се исцељују од својих болести. И које мучаху нечисти духови, исцељиваху се. И сав је народ тражио да га се дотакне, јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све. И подиже очи своје на ученике своје и рече: Благо вама сиромашнима, јер је ваше царство Божје! Благо вама који сте сад гладни, јер ћете се наситити! Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати! Благо вама кад омрзну на вас људи, и кад вас истерају и стану ружити и разгласе име ваше као зло због Сина човечјег! Радујте се у тај дан и играјте, јер, гле, велика је плата ваша на небу - јер су тако чинили оцеви њихови пророцима! Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју! Тешко вама који сте сад сити, јер ћете гладовати! Тешко вама који се сад смејете, јер ћете туговати и плакати! Тешко вама кад вам стану сви људи ласкати - јер су тако чинили оцеви њихови лажним пророцима! Него вама говорим који слушате: Љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе, благосиљајте оне који вас куну, молите се Богу за оне који вам чине зло! Ко те удари по (једном) образу, окрени му и други, и који хоће да ти узме огртач, не крати му ни хаљине. Свакоме који иште у тебе, подај, и од онога који узме твоје, не ишти натраг. И како хоћете да чине вама људи, чините тако и ви њима. И ако љубите само оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро (само) онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Исто тако чине и грешници. И ако дајете у зајам (само) онима од којих се надате да ћете натраг добити, каква вам је хвала? И грешници дају у зајам грешницима, да им се исто толико врати. Не - него љубите непријатеље своје, чините добро и дајите у зајам ничему се не надајући, и биће плата ваша велика, и бићете синови Највишњега, јер је он добар (и) неблагодарнима и злима. Будите милостиви као што је милостив Отац ваш. И не судите, па вам неће судити. И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и опростиће вам се. Дајите, и даће вам се. Меру добру, набијену, стресену, препуну даће вам у наручје ваше; јер каквом мером мерите, онаком ће вам се вратити. А каза им и причу: Зар може слепац слепца водити? Неће ли обојица пасти у јаму? Нема ученика над учитеља, него и кад се сасвим изучи, биће као учитељ његов. А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш? Како можеш рећи брату своме: Брате, дај да извадим трун који је у оку твоме, а сам не видиш брвна у своме оку? Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун који је у оку брата твога. Јер нема добра дрвета да рађа зао род, а ни зла дрвета да рађа добар род. Јер се свако дрво по своме роду познаје. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. Добар човек из добре ризнице срца свога износи добро, а зао из зле износи зло. Јер уста његова говоре оно чега је срце његово пуно. А што ме зовете: Господе, Господе!, а не чините што ја говорим? Сваки који долази к мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је: Он је као човек који гради кућу, па ископа дубоко и удари темељ на камену. А кад дођоше воде, навали река на ту кућу, и не може је покренути, јер беше добро саграђена. А који је чуо и није извршио, тај је као човек који је начинио кућу на земљи, без темеља, на коју навали река, и одмах се сруши, и страшан беше пад те куће. Пошто је свршио све своје речи пред народом, дође у Кафарнаум. А слуга једнога капетана, кога је овај веома ценио, беше болестан, на умору. И кад чу за Исуса, посла к њему старешине јудејске, молећи га да дође и да излечи слугу његова. А кад ови дођоше к Исусу, мољаху га врло и рекоше: Заслужио је да му то учиниш; јер воли наш народ и подигао нам је синагогу. И Исус пође с њима. А кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље и рече му: Господе, не труди се! Јер нисам достојан да уђеш под мој кров. Зато ни себе не држах за достојна да ти дођем, него реци само једну реч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војника, па кажем овоме: Иди!, и иде; и другоме: Дођи!, и дође; и слузи своме: Учини то!, и учини. А кад Исус чу то, зачуди му се, окрену се народу који је ишао за њим и рече: Кажем вам: Ни у Израиљу толике вере не нађох! И кад се послани вратише у кућу, нађоше слугу здрава. Потом иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху ученици његови и много народа. А кад се приближи вратима градским, гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, која је била удовица. И с њом беше много народа из града. И кад је Господ виде, сажали му се за њом и рече јој: Не плачи! И приступи, прихвати за сандук - а носиоци стадоше - и рече: Младићу, теби говорим, устани! И мртвац седе и стаде говорити, и даде га матери његовој. И страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велик се пророк појави међу нама, и: Бог је походио народ свој. И рашири се глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини. И јавише Јовану ученици његови за све ово. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика, посла их Господу и рече: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другога да чекамо? А људи дођоше к њему и рекоше: Јован Крститељ посла нас к теби и вели: Јеси ли ти онај који треба да дође, или другог да чекамо? У тај час излечи многе од болести, мука и злих духова, и многим слепима поклони вид. И одговори им: Идите и кажите Јовану што видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда еванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене! А кад Јованови посланици отидоше, поче народу говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља ветар? Него шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе, по царским су дворовима. Него шт сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка! Ово је онај за кога је написано: "Ето шаљем гласника свога пред тобом, који ће приправити пут твој пред тобом". Кажем вам: Међу рођенима од жена нема већега од Јована, а најмањи у царству Божјем већи је од њега. И сав народ који га је чуо и цариници оправдаше Бога и крстише се крштењем Јовановим. А фарисеји и законици одбацише што јеБог хтео с њима, и не хтеше да их он крсти. Какви ћу, дакле, казати да су људи овога рода, и коме су слични? Они су као деца која седе на тргу и једно другом довикују: Свирасмо вам, и не играсте; кукасмо, и не плакасте. Јер дође Јован Крститељ, нити је јео хлеба нити је пио вина - и кажете: Демон је у њему. Дође Син човечји, и једе и пије - и кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницма! Али оправдаше мудрост сва њезина деца. А један га фарисеј мољаше да би ручао у њега. И уђе у кућу фарисејеву и леже за трпезу. И, гле, једна грешница у граду дозна да је он за трпезом у кући фарисејевој, и донесе у суду од алавастра мира и стаде састраг, код ногу његових, и плакаше, и поче сузама квасити ноге његове и косом од главе своје отираше их, и љубљаше ноге његове и мазаше их миром. А кад то виде фарисеј који га је позвао, рече у себи. Да је он пророк, знао би ко је и каква је то жена што га се дотиче: да је грешница. А Исус му рече: Симоне, имам нешто да ти кажем. А он: Учитељу, кажи! Рече: Двојица беху дужни једноме зајмодавцу; један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. Како нису имали да врате, поклони он обојици. Који ће га, дакле, од њих већма љубити? А Симон одговори: Мислим онај коме је више поклонио. А он му рече: Право си судио. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу; ниси ми дао воде за ноге - а она сузама обли ноге моје и косом својом убриса их. Ниси ме пољубио - а она, откако уђох, не преста љубити ми ногу. Ниси помазао уљем главу моју - а она миром помаза ноге моје. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта, малу љубав има. А њој рече: опраштају ти се греси твоји! И који с њим беху за трпезом, стадоше у себи говорити: Ко је овај што и грехе опрашта - А жени рече: Вера твоја поможе ти, иди с миром! После тога иђаше он по градовима и селима и проповедаше еванђеље о царству Божјем. А с њим иђаху и дванаесторица, и још неке жене које беху излечене од злих духова и болести, Марија која се звала Магдалина, из које седам демона изиђе, и Јована, жена Хузе, управитеља Иродова, и Сусана, и многе друге, које су им служиле својим имањем. А кад се сабра много народа и долажаху к њему из свију градова, каза у причи: Изиђе сејач да сеје семе своје. И кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га. Друго паде на камен, и кад изниче, осуши се, јер није имало влаге. Треће паде у трње, и узрасте с њиме и трње и удави га. Четврто паде на добру земљу, и изниче и донесе рода сто пута више. Кад је ово рекао, повика: Ко има уши да чује, нека чује! А ученици његови питаху га шта значи ова прича. А он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а осталима (се оне казују) само у причама, да гледају, па ипак не виде, чују, и не разумеју. А прича ово значи: Семе је реч Божја. Они крај пута, то су они који су чули; (али) онда долази ђаво и узима реч из срца њихова, да не би веровали и спасли се. Они на камену, (то су они) који реч, кад је чују, с радошћу примају; али немају корена, за неко време верују и, кад дође време кушања, отпадну. Које у трње паде, то су они који су чули, али их у животу угуше бриге, богатство и сласти живота и не доносе зрела рода. А оно на доброј земљи, то су они који су чули реч и држе је у племениту и добру срцу и доносе род са стрпљивошћу. А нико не пали жишка да га поклопи судом или да га метне под одар, него га меће на светњак, да они који улазе, виде светлост. Јер нема ништа тајно, што неће бити јавно, ни сакривено, што се неће дознати и на видело изићи. Пазите, дакле, како чујете! Јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. А дођоше к њему мати и браћа његова, и од народа нису могли да дођу до њега. И јавише му: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу и хоће да те виде. А он им одговори: Мати моја и браћа моја су они који слушају и извршују реч Божју. А једнога дана уђе он с ученицима својим у чамац, и рече им: Да пређемо на другу страну језера. И пођоше. А кад иђаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и чамац се њихов поче пунити воде и беху у опасности. И приступише и пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, пропадосмо! А он устаде, заповеди ветру и валовима, и престадоше, и наста тишина. И рече им: Где је вера ваша? А они се поплашише и чуђаху се говорећи један другоме: Па ко је овај да и ветровима и води заповеда, и слушају га? И дођоше у земљу герасинску, која је према Галилеји. И кад изиђе на суво, срете га један човек из града, у коме беху демони. Дуго се времена није облачио у хаљине и није живео у кући, него у гробовима. А кад виде Исуса, повика, паде пред њега и викну: Махни ме се, Исусе, Сине Бога највишега! Молим те, не мучи ме! Беше, наиме, заповедио нечистоме духу да изиђе из човека. Јер га је одавно ухватио, и кад би му свезали руке и ноге и чували га, раскинуо би свезе и демон би га гонио у пустињу. И Исус га запита: Како ти је име? А он рече: Легион - јер многи демони беху ушли у њега. И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан. А пасао је онде, по гори, велик чопор свиња. И мољаху га да им допусти да уђу у њих. И допусти им. Тада демони изиђоше из човека и уђоше у свиње, и навали чопор са стрмени у језеро и утопи се. А кад свињари видеше шта би, побегоше и јавише у граду и по мајурима. И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога беху изишли демони, где седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. А они који су видели, казаше им како се излечи бесни. И замоли га сав народ из околине герасинске, да оде од њих, јер се беху јако уплашили. А он уђе у чамац и отиде натраг. А човек из кога изиђоше демони, мољаше га да би био с њим. Али он га отпусти и рече: Врати се кући, и казуј шта ти учини Бог. И отиде и причаше по свему граду шта му учини Исус. А кад се Исус врати, срете га народ, јер га сви очекиваху. И, гле, дође човек по имену Јаир, који је био старешина у синагоги. Паде пред ноге Исусове и мољаше га да дође у кућу његову, јер у њега беше јединица кћи од неких дванаест година, и била је на умору. А кад је он ишао намо, тискао се народ око њега. И жена нека која је дванаест година патила од течења крви и коју нико није могао излечити, приступи састраг и дотаче се скута од хаљине његове, и одмах јој преста тећи крв. И рече Исус: Ко ме се дотаче? А кад сви одрицаху, рече Петар: Учитељу, народ је око тебе и гура те. А Исус рече: Неко ме се дотаче; јер ја осетих силу где изиђе из мене. А кад жена виде да не оста неопажена, приступи дркћући, паде пред њега и каза пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави. А он јој рече: Кћери моја, вера твоја поможе ти; иди с миром! Док он још говораше, дође неко из куће архисинагогове и рече: Твоја је кћи умрла, не труди више учитеља. А кад Исус чу, рече му: Не бој се! Само веруј, и спашће се. И кад дође у кућу, не даде никоме да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову, и девојчину оцу и матери. А сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите; није умрла, него спава. И подсмеваху му се, знајући да је умрла. А он је узе за руку и повика: Девојко, устани! И поврати се дух њен, и одмах уста; и заповеди да јој даду да једе. И запрепастише се њени родитељи. А он им заповеди да никоме не казују што се догодило. И сазва дванаесторицу и даде им силу и власт над свим демонима и да исцељују од болести. И посла их да проповедају царство Божје и да лече. И рече им: Ништа не узмите на пут, ни штапа, ни торбе, ни хлеба, ни новаца, нити по две хаљине да имате. И у коју кућу уђете, онде останите и оданде идите даље. И који год вас не приме, изиђите из града онога и отресите прах с ногу својих за сведочанство против њих. Тада изиђоше и иђаху по селима и проповедаху еванђеље и исцељиваху свагда. А тетрарх Ирод чу све што се догађало и био је у великој забуни, јер су неки говорили: Јован је устао из мртвих, други: Илија се јавио, а трећи: Устао је један од старих пророка. А Ирод рече: Јована сам посекао; али ко је овај о коме ја тако шта слушам? И желео је да га види. А апостоли се вратише и казаше му шта су све починили. И узе их и повуче се у самоћу, према граду који се звао Витсаида. А народ дозна и пође за њим. А он их прими и говораше им о царству Божјем, и исцељиваше оне који требаху исцељивања. А дан поче нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иде у околна села и мајуре да нађу крова и хране, јер смо овде у пустом крају. А он им рече: Подајте им ви да једу! А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; морали би ићи да купимо за сав овај народ јела. А беше око пет хиљада људи. И рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет. И учинише тако и посадише све. А он узе оних пет хлебова и две рибе, погледа на небо, благослови их и изломи, и даваше ученицима да раздају народу. И једоше и наситише се сви; и накупише комада што им претече, дванаест котарица. И кад се једанпут мољаше Богу сам, беху с њим ученици, и упита их: Шта говори народ, ко сам ја? А они одговорише: Јован Крститељ, други говоре да си Илија, а трећи веле да је устао који од старих пророка. И рече им: А шта ви велите, ко сам ја - А Петар одговори: Месија Божји. А он им запрети и заповеди да никоме не казују тога. И рече: Сину човечјем ваља много пострадати, старешине, првосвештеници и књижевници одбациће га, убиће га и трећи дан ће устати. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој сваки дан и иде за мном. Јер ко хоће да спасе живот свој, изгубиће га; а ко изгуби живот свој за мене, тај ће га спасти. Јер шта вреди човеку да придобије сав свет, а себе изгуби или себи науди? Јер ко се постиди мене и мојих речи, тога ће се постидети и Син човечји кад дође у слави својој, Очиној и светих анђела. А истину вам кажем: Има неких међу овима што стоје овде, који неће окусити смрти док не виде царства Божјег! А кад прође око осам дана после ових речи, узе Петра, Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу. И кад се молио, постаде лице његово друкчије, а одело његово бело и сјајно. И, гле, два човека говораху с њим: Мојсије и Илија. Ови се показаше у слави и говораху о његовој смрти која га је чекала у Јерусалиму. А Петар и његови другови спаваху дубоким сном. А кад се пробудише, видеше славу његову и два човека који с њим стајаху. И кад се они одвајаху од њега, рече Петар Исусу: Учитељу, добро нам је овде бити. Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију, и једну Илији - али није знао шта говори. А док он то говораше, дође облак и заклони их. И уплашише се кад уђоше у облак. И чуше глас из облака: Ово је Син мој избрани, њега слушајте! И кад се глас чу, нађе се Исус сам. А они ћутаху и у оне дане не казаше никоме ништа од онога што су видели. А кад другога дана сиђоше с горе, срете га многи народ. И, гле, један човек из народа повика: Учитељу, молим те, погледај на сина мога, јер ми је јединац! И, ето, хвата га дух, и уједанпут виче; и ломи га с пеном, и једва одлази од њега и сатире га. И молио сам ученике твоје да га истерају, па не могоше. А Исус одговори: О роде неверни и наопаки, докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи сина свога овамо! И док је још ишао к њему, обори га демон и изломи. А Исус запрети нечистоме духу, излечи дечка и даде га оцу његову. И сви се дивљаху величини Божјој. А кад се сви чуђаху свему што је он чинио, рече ученицима својим: Ви метните у уши своје ове речи. Син човечји предаће се у руке човечје. Али они не разумеше ове речи; беше сакривена од њих, па је нису разумели, а бојаху се да га запитају за ову реч. И почеше размишљати ко би био највећи међу њима. А Исус, знајући мисли срца њихових, узе једно дете за руку, метну га поред себе и рече им: Ко прими ово дете у име моје, мене прима; а ко мене прими, прима онога који ме је послао. Јер који је међу свима вама најмањи, тај је највећи. А Јован одговори: Учитељу, видесмо једнога где твојим именом тера напоље демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом. А Исус му рече: Не браните (му)! Јер ко није против вас, за вас је. А кад се навршише дани његова узимања на небо, намери он чврсто да иде у Јерусалим. И посла гласнике пред собом, и они отидоше и дођоше у једно самарјанско село да му спреме где ће ноћити. И не примише га, јер је ишао у Јерусалим. А кад то видеше ученици Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их уништи као и Илија што учини? А он се окрену и укори их и рече: Зар не знате каквога сте духа? Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе. И отидоше у друго село. И кад иђаху путем, рече му неко: Ја ћу за тобом куд год ти идеш. А Исус му рече: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где главе наслонити. А једноме другом рече: Хајде за мном! А овај рече: Допусти ми да најпре одем и укопам оца свога. А он му рече: Остави нека мртви укопавају своје мртваце, а ти иди и јављај царство Божје! А рече и трећи: Ја ћу за тобом, Господе; али ми најпре допусти да се опростим са својим домаћима. А Исус му рече: Ниједан није за царство Божје који метне руку на плуг па се осврће натраг. Потом изабра Господ друге, седамдесеторицу, и посла их по двојицу пред собом у сваки град и место куда је сам мислио доћи. И рече им: Жетве је много, а радника мало. Молите се, дакле, господару од жетве да пошаље радника на жетву своју. Идите! Ето, ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не носите кесе, ни торбе, ни обуће; и никога не поздрављајте на путу. У коју кућу уђете - прво реците: Мир кући овој! И ако тамо буде син мира, остаће на њему мир ваш; а ако не, вратиће се к вама. У тој кући останите и једите и пијте што имају; јер је радник достојан своје плате. Не прелазите из куће у кућу. И у који град дођете, и приме вас, једите што се донесе пред вас. Исцељујте болеснике у њему и говорите им: Приближило вам се царство Божје! А који град уђете и не приме вас, изиђете на путеве његове и реците: И прах који је од града вашег прионуо за ноге наше, отресамо вам. Али то знајте, да се прибижило царство Божје! Кажем вам, да ће Содому лакше бити у онај дан него ли граду томе. Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се, у врећи и пепелу седећи, покајали! Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? До ада ћеш се срушити! Ко вас слуша, мене слуша, и ко вас одбацује, мене одбацује, а ко одбацује мене, одбацује онога који је мене послао. А седамдесеторица се вратише с радошћу и говораху: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видех сотону где спаде с неба као муња. Ето дадох вам власт да стајете на змије и скорпије, и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. Али се не радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујете што су ваша имена написана на небесима! У тај час обрадова се у Духу светоме и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и паметних, а показао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја. Све је мени предао отац мој, и нико не зна ко је Син, само Отац, ни ко је Отац, само Син, и коме Син хоће да покаже. И окрену се само ученицима и рече: Благо очима које виде што ви видите! Јер вам кажем: Многи пророци и цареви желели су да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули. И, гле, устаде један законик да га куша и рече: Учитељу, шта ми ваља чинити да добијем живот вечни? А он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? А он одговори: "Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим" и "ближњега свога као самога себе". Рече му: Право си одговорио; то чини и бићеш жив! А овај се хтеде оправдати и рече Исусу. А ко је мој ближњи? А Исус одговори и рече: један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише разбојници. Ови га сукобише, избише, оставише пола мртва и отидоше. А случајно силажаше тим путем један свештеник, виде га и прође. Исто тако дође до тога места и један левит, виде га и прође. А Самарјанин неки, путујући, дође до њега, и кад га виде, сажали му се. И приступи, зали му ране уљем и вином и зави их, па га посади на своје живинче, доведе га у гостионицу и постара се за њега. Сутрадан извади два динара, даде их крчмару и рече: Гледај га, и што више потрошиш, ја ћу ти, кад се вратим, платити. Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што су га ухватили разбојници? А он рече: Онај који се смиловао на њега. Тада му рече Исус: Иди и ти и чини тако. А кад путоваху, дође он у једно село. И жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу. У ње беше сестра, по имену Марија, која седе код ногу Господњих и слушаше речи његове. А Марта се трудила да га што боље угости. И приступи и рече: Господе, зар не мариш што ме моја сестра саму остави да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Господ јој одговори: Марта, Марта, бринеш се и трудиш се много, а једно је потребно. Марија је изабрала добри део, који се неће узети од ње. И кад се мољаше Богу на једном месту, па преста, рече му један од његових ученика: Господе, научи нас молити се Богу, као што је и Јован научио своје ученике. А он им рече: Кад се молите Богу, говорите: Оче, да се свети име твоје! Да дође царство твоје! Хлеб наш потребни даји нам сваки дан! И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо свакоме своме дужнику! И не наведи нас у искушење! И рече им: Који од вас има пријатеља, и оде му у поноћи и каже му: Пријатељу, узајми ми три хлеба, јер ми дође пријатељ с пута, и немам шта да му изнесем - а он изнутра да одговори: Не узнемируј ме, врата су већ затворена, и деца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам? Кажем вам: Ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, за његов безобразлук устаће и даће му што му треба. Па и ја вама кажем: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добива, и који тражи, налази, и који куца, отвара му се. Који је међу вама отац, у кога ако син заиште рибе, да му да место рибе змију? Или ако заиште јаје, да му да скорпију? Кад, дакле, ви, зли будући, умете да дајете добре даре деци својој, колико ће пре Отац небески дати Духа светога онима који ишту у њега! И изгна демона који је био нем. А кад демон изиђе, проговори неми. И дивио се народ. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, старешине демонскога, гони напоље демоне. А други, кушајући га, искаху од њега знак с неба. А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и срушиће се кућа на кућу. А ако се и сотона против самога себе разделио, како ће остати царство његово? - јер ви кажете да ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне. А ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, ваши синови чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије. А ако ја прстом Божјим гоним напоље демоне, онда је дошло до вас царство Божје. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; али ако навали на њега јачи од њега и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је отео од њега. Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа. Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места и тражи покоја. И кад не нађе, каже: Да се вратим у свој дом откуда сам изишао. И кад дође, нађе га почишћена и украшена. Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, и уђу и живе онде, и бива последње стање тога човека горе од првога. А кад он то каза, подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те је носила и сисама које си сисао! А он рече: Благо онима који слушају реч Божју и држе је! А кад се народ стаде скупљати, поче говорити: Род је овај зао род. Тражи знак, али му се неће дати знак осим знака Јонина. Јер као што је Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити овоме роду. Царица јужна устаће о суду с људима рода овога и осудиће их; јер она дође с краја земље да чује мудрост Соломонову - а, гле, овде је више од Соломона! Ниневљани ће устати о суду с родом овим и осудиће га; јер се они покајаше на проповед Јонину - а, гле, овде је више од Јоне! Нико не меће запаљена жишка на сакривено место, нити под мерицу, него на светњак, да виде светлост они који улазе. Светило телу је око твоје. Ако је око твоје здраво, онда је и све тело твоје светло; а ако не ваља, онда је и тело твоје тамно. Гледај, дакле, да светлост која је у теби, не буде тама! Ако је, дакле, све твоје тело светло, да нема ниједног дела тамна, биће све (тако) светло као кад те светило обасјава светлошћу. А кад говораше, умоли га један фарисеј да обедује у њега. И уђе у кућу и леже за трпезу. А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не опра пре обеда. А Господ му рече: Да, ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. Будале, зар није онај који је начинио споља, и изнутра начинио? Али дајите милостињу од онога што је унутра, и, гле, све вам је чисто. Но тешко вама фарисејима, што дајете десетак од метвице, руте и сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божју! Ово је требало чинити, а оно не остављати. Тешко вама фарисејима, што волите прва места по синагогама и поздраве на трговима! Тешко вама што сте као сакривени гробови, и људи који иду по њима, не знају то! А један од законика одговори му: Учитељу, овим речима вређаш и нас. А он рече: Тешко и вама законицима, што товарите на људе бремена тешка за ношење, а сами једним прстом својим нећете да их се дотакнете! Тешко вама што зидате споменике пророцима, а ваши су их оцеви побили. Тако сведочите и одобравате дела својих отаца: они су их побили, а ви зидате. Зато мудрост Божја и рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, друге протерати. Да се иште од рода овога крв свих пророка која је проливена од постања света: од крви Авељеве до крви Захаријине, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога! Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, али не дадосте ни онима који хтедоше да уђу. И кад отиде оданде, почеше књижевници и фарисеји јако мрзити на њега и питаху га много шта, вребајући и пазећи на њега, не би ли што уловили из уста његових. Па кад се скупише хиљаде народа, да стадоше газити један другога, поче прво говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је претварање. Али ништа није сакривено, што се неће открити, ни тајно, што се неће дознати. Зато, што рекосте у мраку, чуће се на светлости, и што казасте на ухо у субама, проповедаће се с кровова. Али вама, пријатељима својим, кажем: Не бојте се од оних који убијају тело и после тога не могу више ништа да учине. Него ћу вам казати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у пакао. Да, кажем вам, тога се бојте! Зар се не продаје пет врабаца за два аса? И ниједан од њих није заборављен пред Богом! А вама је и свака длака на глави избројена. Не бојте се: више вредите него многи врапци. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, тога ће и Син човечји признати пред анђелима Божјим; а који се одрече мене пред људима, тога ће се одрећи пред анђелима Божјим. И сваки који каже реч на Сина човечјег, опростиће му се; а који хули на светога Духа, неће му се опростити. А кад вас доведу у синагоге и пред поглаварства и власти, не брините се како ћете се бранити или шта ћете казати; јер ће вас свети Дух научити у тај час шта треба рећи. Тада му рече неки из народа: Учитељу, кажи моме брату да подели са мном наследство. А он му рече: Човече, ко ме постави за судију или делитеља вашег? И рече им: Пазите и чувајте се од сваког лакомства, јер ако је неко богат, живот његов није осигуран његовим имањем. Па им каза причу: У једног богатог човека роди њива. И размишљаше у себи: Шта да чиним, јер немам где сабрати своје летине? Тада рече: Ово ћу учинити: срушићу своје житнице и начинићу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје. И рећи ћу души својој: Душо, имаш много имања на много година; почивај, једи, пиј, уживај! Али Бог му рече: Безумниче, ову ноћ тражиће живот твој од тебе - и што си приправио, чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога. А ученицима својим рече: Зато вам кажем: Не брините се за живот, шта ћете јести, ни за тело, у што ћете се обући. Живот је претежнији од јела и тела од одела. Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају вајата ни житнице, па ипак их храни Бог. А колико ви више вредите од птица! А који од вас, бринући се, може животу своме додати лакат један? Кад, дакле, ни најмање што не можете, зашто се бринете за остало? Погледајте љиљане како не преду и не ткају. Али вам кажем: Ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од ових. А кад траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, колико ће пре вас, маловерни! И ви, не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не брините се. Јер све ово ишту незнабошци овога света. А Отац ваш зна да вам треба ово. Него иштите царства његова, и оно ће вам се додати. Не бој се, мало стадо; јер је воља Оца вашега да вам да царство. Продајите што имате и дајите милостињу. Начините себи кесе које неће овештати, благо вечно, на небу, где се лупеж не приближује и мољац не једе. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. Нека буду бедра ваша запрегнута и жишци запаљени; а ви као људи који чекају господара свога кад ће се вратити са свадбе, да му, кад дође и куцне, одмах отворе. Благо оним слугама које господар, кад дође, нађе будне. Заиста, кажем вам, запрегнуће се и посадиће их за сто и приступиће и служиће им. Па и ако дође у другу или у трећу стражу, и нађе их тако, благо њима! Али ово знајте: Кад би домаћин знао у који ће час лупеж доћи, не би дао поткопати куће своје. Па и ви будите готови, јер у који час не мислите, доћи ће Син човечји. Тада рече Петар: Господе, говориш ли нама ову причу или свима? А Господ рече: Ко је, дакле, тај верни и мудри управитељ кога ће господар поставити над својом чељади да им даје на време оброк? Благо томе слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини! Заиста, кажем вам, поставиће га над свим својим имањем. Ако, пак, слуга тај каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи, и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити и опијати се, доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна, и расећи ће га, и метнуће га међу неверне. А онај слуга који зна вољу господара свога, али није спремио или учинио по вољи његовој, биће много бијен. А који не зна, али је учинио што заслужује боја, биће мало бијен. Коме је год много дано, од тога ће се много и тражити, и коме је много поверено, од тога ће се још више искати. Дошао сам да бацим огањ на земљу - и како би ми се хтело да се већ запалио! Али се мени ваља крстити крштењем - и како ми је тешко док се оно не сврши! Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор. Јер ће одсад петоро у једној кући бити раздељени: троје против двоје и двоје против троје, отац против сина и син против оца, мати против кћери и кћи против матере, свекрва против снахе своје и снаха против свекрве. А говораше и народу: Кад видите облак где се диже од запада, одмах кажете: Биће кише; и бива тако. И кад видите југ где дува, кажете: Биће врућина; и бива. Претворице, лице земље и неба умете да познате, а времена овога како не познајете? Зашто, пак, и сами од себе не судите праведно? Кад, наиме, идеш са својим супарником судији, још на путу се потруди да га се опростиш, да те не одвуче пред судију, и судија те преда пандуру, и пандур те баци у тамницу. Кажем ти, нећеш изићи оданде док не платиш и последњу пару. Баш у то време дођоше неки и казаше му за Галилејце чију је крв Пилат помешао с њиховим жртвама. И одговори им: Мислите ли да су ови Галилејци били грешнији од свих Галилејаца, зато што тако пострадаше? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. Или оних осамнаест на које паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они кривљи били од свих Јерусалимљана? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. А каза ову причу: Један човек имађаше смокву усађену у своме винограду. И дође да тражи рода на њој, али не нађе. Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, али не налазим. Посеци је! Зашто да још слаби и земљу? А он му одговори: Господару, остави је још за ову годину; окопаћу око ње и нађубрићу, па ће, може бити, родити. А ако не, посећи ћеш је. Једном учаше у једној синагоги у суботу. И, гле, беше онде жена коју је (зли) дух мучио болешћу већ осамнаест година; беше згрчена и не могаше се никако исправити. Кад је Исус виде, дозва је и рече јој: Жено, опроштена си од своје болести. И метну на њу руке, и одмах се исправи и слављаше Бога. А старешина од синагоге срђаше се што Исус излечи у суботу, и рече народу: Шест је дана у које треба радити; у те, дакле, долазите и лечите се, а не у суботни дан. А Господ му одговори и рече: Претворице, зар не дреши сваки од вас у суботу свога вола или магарца од јасала и води га да га напоји? А ову кћер Аврамову, коју сотона свеза ево већ осамнеста година, не требаше ли одрешити из ове свезе у дан суботни? И кад то рече, стиђаху се сви његови противници, а сав народ радоваше се за сва његова славна дела. Тада рече: Какво је царство Божје и какво ћу казати да је? Оно као зрно горушично које човек узе и баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице се небеске настанише на гранама његовим. И опет рече: Какво ћу казати да је царство Божје? Оно је као квасац који жена узе и метну у три сата брашна, док све не ускисну. И пролажаше кроз градове и села, учећи и путујући у Јерусалим. А неко му рече: Господе, је ли мало оних који ће се спасти? А он им рече: Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи. Кад домаћин устане и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, отвори нам, он ће вам одговорити: Не знам вас откуда сте! Тда ћете стати говорити: Та јели смо и пили пред тобом, и по нашим си улицама учио! А он ће рећи: Кажем вам, да не знам откуда сте. Одступите од мене сви злочинци! Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Аврама, Исака и Јакова и све пророке у царству Божјем, а себе напоље истеране. И доћи ће од истока и запада, севера и југа, и лежаће за трпезом у царству Божјем. И, гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи! Баш у тај час приступише неки фарисеји и рекоше му: Иди и удаљи се одавде, јер Ирод хоће да те убије. И рече им: Идите и кажите тој лисици: Ето, истерујем демоне и исцељујем данас и сутра, а трећи дан ћу свршити. Али данас, сутра и прекосутра морам путовати, јер не може пророк погинути изван Јерусалима. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем, послане к теби - колико пута хтедох да скупим децу твоју као квочка пилиће своје под крила, и не хтедосте! Ето, оставља вам се дом ваш. Кажем вам. Нећете ме видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње! И кад једне суботе дође у кућу једног старешине фарисејског да једе, они мотраху на њега. И, гле, беше пред њим некакав човек који је патио од водене болести. И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: Је ли слободно у суботу лечити или није? А они ћутаху. И дохвати га се, излечи га и отпусти. А њима рече: Који од вас не би свога сина или вола, да му падне у бунар, одмах извадио и у дан суботни? И не могоше му одговорити на то. А гостима каза причу, јер опази како избираху прочеља, и рече им: Кад те ко позове на свадбу, немој се наместити у прочеље, да не буде међу гостима ко угледнији од тебе, и дође онај који је позвао тебе и њега и каже ти: Подај овоме место! И онда ћеш са стидом заузети последње место. Него, кад те ко позове, иди и заузми последње место, да ти, кад дође онај који те је позвао, каже: Пријатељу, помакни се више! Тада ће ти бити част пред свима онима који су с тобом за трпезом. Јер сваки који се подиже, понизиће се, и који се понижује, подигнуће се. А рече и ономе што га је позвао: Кад дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни богатих суседа, да не би и они тебе позвали и врати ти се. Него, кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе - па ће ти благо бити, јер ти они не могу вратити. Али ће ти се вратити о ускрсу праведних. А кад то чу један од гостију, рече му: Благо ономе који једе у царству Божјем! А он му рече: Један човек зготови велику вечеру и позва многе. А кад би време вечери, посла слугу свога да каже позванима: Хајдете, све је већ готово! И почеше се сви сложно изговарати. Први му рече: Купио сам њиву, и морам изићи да је видим. Молим те, изговори ме! Други рече: Купио сам пет јармова волова, и идем да их огледам. Молим те, изговори ме! Трећи рече: Оженио сам се, и зато не могу доћи. И слуга дође и каза ово господару своме. Тада се домаћин расрди и рече слузи своме: Изиђи брзо на путеве и улице градске, и доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме! А слуга рече: Господару, учинио сам како си заповедио, и још има места. И рече господар слузи: Изиђи на друмове и до плотова, па их натерај да дођу, да ми се напуни кућа. Кажем вам: Ниједан од оних позваних људи неће окусити моје вечере! А иђаше с њиме много народа, и обазре се и рече им: Ако ко дође к мени, а не мрзи на оца свога, на матер, на жену, на децу, на браћу, на сестре, па и на живот свој, не може бити мој ученик. Ко не носи крста свога и не иде за мном, не може бити мој ученик. Јер који од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво да сести и прорачунати шта ће га стати, (да види) има ли да може довршити? Да не би, кад постави темељ и не узмогне довршити, сви који би то видели, стали му се ругати и говорити. Овај човек поче зидати, и не може да доврши! Или који цар, кад иде с војском да се побије с другим царем, неће прво сести и посаветовати се може ли с десет хиљада срести онога што иде на њега са двадесет хиљада? Ако ли не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће да се помире. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик. Добра је со; али ако и со обљутави, чим ће се поправити? Нити је за земљу нити за ђубре: бацају је напоље. Ко има уши да чује, нека чује! И приближаваху се к њему сви цариници и грешници да га чују. А фарисеји и књижевници гунђаху: Овај прима грешнике и једе с њима. Тада им каза ову причу: Који од вас, кад има сто оваца, па изгуби једну од њих, неће оставити деведесет и девет у пустињи и ићи за изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, узеће је на раме своје радујући се, и кад дође кући, сазваће приајтеље и суседе и казаће им: Радујте се са мном, јер нађох своју изгубљену овцу. Кажем вам: Тако ће на небу бити већа радост за једног грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајање. Или која жена, кад има десет драхми, па изгуби једну драхму, неће запалити жишка, почистити куће и тражити добро док је не нађе? И кад је нађе, сазваће пријатељице и суседе и рећи ће: Радујте се са мном, јер нађох драхму што сам је изгубила. Тако се, кажем вам, радују анђели Божји кад се један грешик покаје. И рече: Један човек имао је два сина. И млађи од њих рече оцу: Оче, дај ми мој део од имања. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све, отиде у далеку земљу и профућка онде своје имање живећи беспутно. А кад потроши све, настаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. И отиде и приби се код једног грађанина оне земље; и овај га посла у поље своје да чува свиње. И желео је да напуни свој трбух рошчићима што их јеђаху свиње, и нико му их не даваше. Тада дође к себи и рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба и сувише, а ја овде умирем од глади! Устаћу и идем оцу своме, па ћу му рећи: Оче, згрешио сам небу и теби; више нисам достојан да се назовем син твој, прими ме као једнога од својих најамника. И устаде и врати се оцу своме. Кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се; па потрча, загрли га и пољуби га. А син му рече. Оче, згрешио сам небу и теби; више нисам достојан да се назовем син твој. А отац рече слугама својим: Донесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, подајте му прстен на руку и обућу на ноге, и доведите угојено теле, закољите га - па да једемо и да се веселимо, јер овај мој син беше мртав, и оживе, беше изгубљен, и нађе се. И стадоше се веселити. А његов старији син беше у пољу.. И кад се, долазећи, приближи кући, чу свирку и играње. И дозва једнога од слугу и запита шта је то. А овај му рече: твој брат дође, и отац твој закла угојено теле, што му се здрав вратио. А он се расрди и не хтеде унутра. А отац његов изиђе и мољаше га. А он одговори оцу: Ето те служим толико година и никад не преступих твоје заповести; али мени никад ниси дао јарета да бих се провеселио са својим пријатељима. А кад дође овај твој син који ти је имање расуо с блудницама, заклао си му угојено теле. А он му рече: Дете, ти си свагда са мном, и све моје твоје је. Али се требало веселити и радовати, јер овај твој брат мртав беше, и оживе, и изгубљен беше, и нађе се. А говораше и ученицима: Беше један богат човек који је имао управитеља. Овога окривише код њега да расипа његово имање. Тада га дозва и рече му: Шта то чујем за тебе? Дај рачуна о своме управљању, јер не можеш више бити управитељ. А управитељ рече у себи: Шта да чиним, јер господар мој узима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се. Знам шта ћу чинити, да би ме, кад будем уклоњен с управе, примили у куће своје. И дозва редом дужнике свога господара и рече првоме. Колико си дужан моме господару? А овај рече. Сто вати уља. И рече му: узми своју обвезницу, па седи и напиши брзо педесет. Потом рече другоме: А ти колико си дужан? А овај рече: Сто корова пшенице. Рече му: Узми своју обвезницу и напиши осамдесет. И похвали господар неправеднога управитеља што мудро учини: јер су деца овога света мудрија према своме роду него ли деца светлости. Па и ја вам кажем: Начините себи пријатеља неправедним богатством, да би вас, кад га нестане, примили у вечне колибе. Ко је веран у најмањем, веран је и у многом, а ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у многм. Ако, дакле, у неправедном богатству нисте били верни, ко ће вам поверити право (богатство)? И ако у туђем нисте били верни, ко ће вам дати ваше? Ниједан слуга не може служити два господара; јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити, или ће се једног држати, а другог презирати. Не можете служити Богу и мамони. А све ово слушаху и фарисеји, који су били среброљупци, и ругаху му се. А он им рече: Ви сте они који се градите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша. Јер што је људима високо, то је Богу мрско. Закон и пороци су до Јована; отада се царство Божје проповеда и сваки наваљује да уђе у њега. Али је лакше небу и земљи проћи него ли једној цртици из закона пропасти. Сваки који отпуша своју жену и узима другу, чини прељубу; и који се жени отпуштеницом, чини прељубу. А беше неки богат човек који се облачио у скерлет и у скупоцено платно и сјајно се веселио сваки дан. А сиромашак неки, по имену Лазар, лежао је пред вратима његовим гнојав и желео је да се насити само оним што је падало с трпезе богатога. А још и пси долажаху и лизаху гној његов. И умре сиромашак, и анђели га однесоше у наручје Аврамово. А умре и богати, и сахранише га. И у аду, кад је био у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Аврама и Лазара у његову наручју. И повика: Оче Авраме, смилуј се на мене и пошљи Лазара да умочи у воду врх од прста свога и да ми расхлади језик, јер се мучим у овом пламену. А Аврам рече: Синко, сети се да си примио своја добра у своме животу, а Лазар опет зла, сад се он овде теши, а ти се мучиш. А преко свега тога постављена је између нас и вас велика провалија, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, а ни они отуда к нама да прелазе. Тада рече: Молим те, дакле, оче, да га пошљеш у кућу оца мога, јер имам петоро браће, да их добро посаветује, да не би и они дошли на ово место мучења. А Аврам рече: Имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. А он рече: Не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих, покајаће се. А он му рече: Ако не слушају Мојсија и пророка, неће послушати да ко и из мртвих устане. И рече ученицима својим: Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе с кога долазе! Боље би му било да се жрвањ обеси о врат његов и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих! Чувајте се! Ако згреши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута дође к теби и каже: Кајем се, опрости му. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере! А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас. Који ће од вас, кад има слугу који оре или чува стадо, овоме, кад дође из поља, рећи: Ходи брзо, лези за трпезу? Неће ли му зар рећи: Спреми ми да вечерам, запрегни се и служи ми док једем и пијем, па онда ти једи и пиј? Хоће ли захвалити слузи што је учинио што му је заповеђено? Тако и ви: Кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге; учинили смо што смо дужни били учинити. И кад је ишао у Јерусалим, пролазио је између Самарије и Галилеје. И кад је улазио у једно село, сретоше га десет губавих људи, који сташе издалека, подигоше глас и викнуше: Исусе, учитељу, смилуј се на нас! И кад их виде, рече им: Идите и покажите се свештеницима! И кад иђаху, очистише се. А један од њих, кад виде да се излечи, поврати се хвалећи Бога из гласа, паде ничице пред ноге његове и захвали му - и то беше Самарјанин! А Исус одговори: Зар се не очистише десеторица - Па где су деветорица - Зар се не нађе међу њима ниједан да се врати да захвали Богу, него само овај туђин? И рече му: Устани и иди; вера твоја ти је помогла. А кад га фарисеји упиташе кад ће доћи царство Божје, одговори им и рече: Царство Божје неће доћи тако да ће се то видети; нити ће се казати: Ево га овде! или: Онде је! Јер, гле, царство је Божје међу вама! А ученицима рече: Доћи ће дани кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечјега, и нећете га видети. И рећи ће вам: Ено га онде, ево га овде! Не идите онамо и не трчите за њима! Јер као што муња, кад севне, светли од једнога краја под небом до другога, тако ће бити Син човечји у свој дан. Али му прво ваља много пострадати и одбачену бити од рода овога. И како је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина човечјег: јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. Тако (ће бити) као што је било у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху; а у дан кад Лот изиђе из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све. Исто тако ће бити у онај дан кад се јави Син човечји. У тај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај који се деси у пољу, нека се не враћа натраг. Сетите се жене Лотове! Који пође да сачува живот свој, изгубиће га, а који га изгуби, сачуваће га. Кажем вам: Те ноћи биће два на једном одру, један ће се узети, а други оставити. Две ће млети заједно, једна ће се узети, а друга оставити. ... И одговорише му: Где, Господе? А он им рече: Где је лешина, онамо ће се скупити и лешинари. А каза им причу како треба свагда да се моле Богу, без умора. И рече: У једном граду беше један судија који се Бога није бојао и за људе није марио. А беше у томе граду (и) једна удовица, која је долазила к њему и говорила: Одбрани ме од мога супарника! И неко време није хтео. А после рече у себи: Ако се и не бојим Бога и не марим за људе, но будући да ми ова удовица досађује, одбранићу је, да не би најпосле дошла и избила ме. И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија! А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ, и зар да оклева с њима? Кажем вам: Одбраниће их брзо! Али хоће ли Син човечји, кад дође, наћи веру на земљи? А и некима који мишљаху за себе да су праведни и друге презираху, каза ову причу: Два човека отидоше горе у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник. Фарисеј стаде и овако се мољаше у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочиници, или и као овај цариник. Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем. А цариник стајаше издалека и не хтеде ни очију подићи на небо, него бијаше прса своја и говораше: Боже, милостив буди мени грешноме! Кажем вам, овај отиде оправдан својој кући, онај не. Јер сваки који се сам подиже, понизиће се, а који се сам понижује, подигнуће се. А доношаху му и малу децу да их се дотакне. Кад то видеше ученици, укорише их. А Исус их дозва к себи и рече: Пустите децу нека долазе к мени и не браните им; јер је такових царство Божје. Заиста, кажем вам: Који не прими царства Божјег као дете, неће ући у њега. И запита га један старешина. Учитељу добри, шта да учиним да наследим живот вечни? А Исус му рече: Што ме зовеш добрим? Нико није добар осим једнога Бога. Заповести знаш: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца свога и матер своју. А он рече: Свега сам се овога држао од младости. А кад Исус чу то, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и ираздај сиромасима, и имаћеш блага на небу; па хајде за мном! А кад он чу то, постаде врло жалостан, јер је био врло богат. А кад га Исус виде (жалосна), рече: Како је тешко богатима ући у царство Божје! Лакше је камили проћи кроз изглене уши, него ли богатоме ући у царство Божје! А они који чуше, рекоше: Па ко се може спасти? А он рече: Што је у људи немогуће, могуће је у Бога. А Петар рече: Ето ми смо оставили своје имање и идемо за тобом. А он им рече: Заиста, кажем вам: Нема ниједнога који би ради царства Божјег оставио кућу, жену, браћу, родитеље или децу, а да неће примити много више у ово време, и на свету који ће доћи, живот вечни. И узе дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци написали за Сина човечјег. Предаће га незнабошцима, ругаће му се, мучиће га и попљуваће га. Пошто га ишибају, убиће га, и трећи дан ће устати. Но они не разумеше ништа од овога; ова реч беше сакривена од њих, и не разумеше што им се каза. А кад се приближи Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута и прошаше. И кад чу народ где пролази, запита шта је то. И казаше му: Исус Назарећанин пролази. Тада повика: Исусе, сине Давидов, смилуј се на мене! А они што иђаху напред, кораху га да ућути. А он још већма викаше: Сине Давидов, смилуј се на мене! И Исус стаде и заповеди да му га доведу. Кад му се приближи, запита га: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. Тада му Исус рече: Прогледај! Вера ти је твоја помогла. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде, хваљаше Бога. И уђе у Јерихон и пролажаше кроз њега. И, гле, беше ту човек по имену Закхеј, који је био старешина царинички, и био је богат. Хтео је да види Исуса ко је, али није могао од народа, јер је био малога раста. И потрча напред и попе се на једну дивљу смокву да га види, јер му је онуда ваљало проћи. Кад Исус дође на то место, погледа горе и рече му: Закхеју, сиђи брзо доле, јер ми данас ваља бити у твојој кући! И сиђе брзо и прими га радујући се. И сви који видеше, гунђаху: Грешноме човеку дође у кућу. А Закхеј приступи и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, а ако сам од кога што неправедно узео, вратићу му четвороструко! А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој, јер је и он син Аврамов. Јер Син човечји дође да тражи и спасе што је изгубљено. А кад они чуше то, каза још једну причу, јер је био близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божје. Рече, дакле: Један племић отиде у далеку земљу да прими царско достојанство и да се (онда) врати. И дозва десет својих слугу, даде им десет мина и рече им: Тргујте док се ја не вратим. А суграђани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике да кажу: Нећемо да овај царује над нама. А кад се он врати са царским достојанством, рече да му дозову оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио. И дође први и рече: Господару, твоја мина донесе десет мина. И рече му: Добро, добри слуго; кад си у најмањем био веран, ево ти власт над десет градова. И дође други и рече. Твоја мина, господару, донесе пет мина. А он и овоме рече. И ти буди над пет градова. И трећи дође и рече: Господару, ево твоја мина коју сам чувао у убрусу. Бојао сам те се, јер си човек жесток: узимаш што ниси оставио и жњеш што ниси сејао. Рече му: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја жесток човек, да узимам што нисам оставио и жњем што нисам сејао? Па зашто ниси дао мој новац у мењачницу? И ја бих га, по своме доласку с каматом примио. И рече онима што стајаху онде: Узмите од њега мину и подајте је ономе што има десет мина! И рекоше му: Господару, он има десет мина! Кажем вам: Свакоме који има, даће се, а од онога који нема, узеће се и оно што има. А те моје непријатеље, кој нису хтели да ја будем цар над њима, доведите овамо и посеците их преда мном! И кад ово каза, пође напред и иђаше горе у Јерусалим. И кад се прибижи Витфази и Витанији, ка гори која се звала Маслинска, посла двојицу од ученика и рече: Идите у село према вама, и кад уђете у њега, наћи ћете у њему магаре привезано, на коме човек још није седео. Одрешите га и доведите. И ако вас ко упита: зашто га дрешите? овако му кажите: Треба Господу. И послани отидоше и нађоше као што им је рекао. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: Зашто дрешите магаре? А они рекоше: Треба Господу, И доведоше га к Исусу, бацише своје хаљине на магаре и посадише Исуса. И кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. А кад се већ приближио да сиђе с Маслинске горе, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога из гласа за сва чудеса што су их видели, и рекоше: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини! А неки фарисеји из гомиле рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим! И одговори им: Кажем вам, ако ови ућуте, камење ће викати! И кад се прибижи и угледа град, заплака за њим и рече: О кад би и ти данас знао што је за твој мир! Али је сад сакривено од очију твојих. Доћи ће дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, опколиће те и наваљиваће на тебе са свих страна. Разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао времена када си похођен. И уђе у храм и стаде напоље гонити оне што продаваху у њему и рече им: У писму стоји: "И дом мој нека је дом молитве", а ви начинисте од њега разбојничку пећину! И учио је сваки дан у храму. А првосвештеници, књижевници и старешине народне гледаху да га погубе. Али не нађоше шта би учинили, јер је сав народ ишао за њим и слушао га је. И кад је једнога дана учио народ у храму и проповедао еванђеље, приступише му првосвештеници и књижевници са старешинама и рекоше му: Кажи нам: Каквом влашћу чиниш то, или ко је тај који ти даде ту власт? А он им одговори: И ја ћу вас питати једну реч, па ми кажите: Крштење Јованово - беше ли с неба или од људи? А они помишљаху у себи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му не веровасте? А ако кажемо: Од људи, сав ће нас народ побити камењем, јер је уверен да је Јован пророк. И одговорише да не знају откуда је. И Исус им рече: Ни ја вама нећу рећи каквом влашћу чиним ово. А народу поче казивати ову причу: Један човек посади виноград, даде га виноградарима и отиде на подуго времена. А кад дође време, посла к виноградарима слугу да му даду од виноградскога рода. Али виноградари га избише и послаше празна. И посла опет, другога слугу: А они и тога избише и осрамотише и послаше празна. И посла и трећега. А они и овога ранише и избацише напоље. Онда рече господар од винограда: Шта да чиним? Послаћу сина свога милога; можда ће се од њега стидети. А кад га виноградари видеше, рекоше један другоме: Ово је наследник; ходите да га убијемо, да наше буде наследство. И избацише га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар од винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, и даће виноград другима. А кад они то чуше, рекоше: Не дао Бог! А он погледа на њих и рече: Шта значи, дакле, ово у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони"? Сваки који падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га. И гледаху књижевници и првосвештеници да (још) онога часа дигну руке на њега, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да се ова прича њих тицала. И пазили су на њега, па послаше вребаче, који су се градили као да су праведни, да би га ухватили у речи, па да га предаду власти и сили прокураторовој. И упиташе га: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко него заиста учиш путу Божјем - можемо ли ми плаћати цару царевину или не? А он разуме њихово лукавство и рече им: Покажите ми динар! Чији је лик и натпис на њему? А они рекоше: Царев. А он им рече: Подајте, дакле, што је царево, цару, и што је Божје, Богу! И не могоше га ухватити у речи пред народом, и, дивећи се његову одговору, умукоше. И приступише неки садукеји - који кажу да нема ускрса - и запиташе га: Учитељу, Мојсије нам написа: "Ако коме умре брат који има жену, а деце нема, да брат његов узме жену и подигне пород брату своме". Беше, дакле, седморо браће. Први узе жену и умре без деце. И узе је други, па и трећи, а тако и сва седморица не оставише деце и помреше. Најпосле умре и жена. О ускрсу, дакле, кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена. И рече им Исус: Деца овога света жене се и удају, а који се удостоје да добију онај свет и ускрс из мртвих, нити ће се женити нити удавати. Јер не могу више ни умрети; јер су као анђели, и синови су Божји, кад су синови ускрса. А да мртви устају, то и Мојсије показа на месту о купини, где Господа назива Богом Аврамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су њему сви живи. А неки од књижевника одговорише: Учитељу, добро си казао! И више ништа нису смели да га питају. А он им рече: Како говоре да је Месија син Давидов? Јер сам Давид каже у псалтиру: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим". Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је онда син? А кад је сав народ слушао, рече ученицима: Чувајте се од књижевника, који радо иду у таларима, воле поздраве по трговима, прва места по синагогама и прочеља на гозбама, који једу куће удовичке и лажно се моле Богу дуго. Ови ће тим већма бити осуђени! И погледа горе и виде богате где мећу прилоге своје у ковчег. А виде и једну сиромашну удовицу где онде меће две лепте, и рече: Заиста, кажем вам: Ова сиромашна удовица метну више од свих. Јер сви ови приложише од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сав ужитак што га је имала. И кад неки рекоше за храм да је украшен лепим камењем и светим даровима, рече: То што видите - доћи ће дани кад неће остати ни камен на камену који се неће порушити. И запиташе га: Учитељу, а кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити? А он рече: Пазите да вас не преваре! Јер ће многи доћи на име моје и говориће: Ја сам, и: Време се приближило. Не идите за њима! А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то мора бити прво, али нијеодмах крај. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство. Земља ће се трести јако, биће глади и помора по свету, страхота и великих знакова на небу. А пре свега овога метнуће на вас руке своје и гониће вас, предаваће вас у синагоге и у тамнице, водиће вас пред цареве и намеснике због имена мога: биће вам то за сведочанство. Метните, дакле, у срца своја: Да се не приправљате како ћете се бранити, јер ћу вам ја дати уста и мудрост којој се неће моћи противити или одговорити сви ваши противници. А предаваће вас и родитељи, браћа, рођаци, непријатељи, и неке од вас побиће. Сви ће омрзнути на вас због имена мога. Али ни длака с главе ваше неће пропасти: трпљењем својим доћи ћете до живота. А кад видите да је Јерусалим опколила војска, онда знајте да је близу његово разорење. Тада нека становници Јудеје беше у горе; који буду у граду, нека изиђу напоље, а који су у пољу, нека не улазе у њега. Јер су ово дани освете, да се испуни све што је написано. Тешко трудним женама и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи и гнев на овоме народу. Пашће од оштрице мача и одвешће их у ропство по свима народима. Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца. И биће знакова на сунцу, месецу и звездама, а на земљи обузеће народе страх од хуке и валова морских. Људи ће умирати од страха и чекања онога што иде на земљу; јер ће се силе небеске покренути. И тада ће угледати Сина човечјег где иде на облаку с великом силом и славом. А кад се почне ово збивати, исправите се и подигните главе своје, јер се приближује избављење ваше! И каза им причу: Погледајте на смокву и на сва дрвета! Кад видите да већ терају, сами знате да је већ близу лето. Тако и ви, кад видите да се ово збива, знајте да је близу царство Божје. Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све (ово) не збуде. Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи. Али се чувајте да вам како срца не отежају мамурлуком, пијанством и бригама овога света, и да вам тај дан не дође изненада као замка. Јер ће доћи на све који живе по свој земљи. Али бдиjте једнако и молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити, и стати пред Сина човечјег. Дању је учио у храму, а ноћу је излазио и ноћивао на гори која се зове Маслинска. И сав је народ већ рано ујутру долазио к њему у храм да га чује. А приближавао се празник бесквасних хлебова, који се зове пасха. И првосвештеници и књижевници гледаху како би га убили; јер су се бојали народа. Тада уђе сотона у Јуду који се звао Искариотски и био један од дванаесторице. И отиде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће им га издати. И обрадоваше се, и уговорише да му даду новаца. И он обећа, и тражио је згоду да им га преда кад не буде народа око њега. И дође дан бесквасних хлебова, у који је требало клати пасху. И посла Петра и Јована и рече: Идите, спремите нам пасху да једемо. А они му рекоше: Где хоћеш да спремимо? А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи воде у крчагу. Идите за њим у кућу у коју он уђе. И домаћину кажите: Учитељ те пита: Где је дворница где ћу јести пасху с ученицима својим? И он ће вам показати велику, патосану собу; онде спремите. А они отидоше и нађоше као што им је рекао, и спремише пасху. И кад дође час, леже за трпезу, и апостоли с њиме. И рече им: Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре него што страдам. Јер вам кажем: Нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем. И узе чашу, захвали Богу и рече. Узмите је и разделите међу собом. Јер вам кажем: Нећу више пити од рода виноградскога док не дође царство Божје. И узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима и рече: Ово је тело моје, које се за вас даје. Ово чините за мој спомен! Тако и чашу по вечери, и рече: Ова је чаша нови савез мојом крвљу, која сеза вас пролива. Али, гле, рука мога издајника са мном је на трпези! Син човечји, истина, иде као што је одређено, али тешко ономе човеку који га издаје! И они почеше питати један другога, који би од њих био тај који ће то учинити. А дође и до препирања међу њима, који се од њих чини да је највећи. А он им рече: Цареви народни господаре њима, и који имају власт над њима, зову се добротвори. Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи, и старешина као слуга. Јер који је већи, који је за трпезом или који служи? Није ли онај за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима. И ја остављам вама царство, као што је Отац мој оставио мени; да једете и пијете за мојом трпезом у царству моме, и да седите на престолима и владате над дванаест племена Израиљевих. Симоне, Симоне, ето вас је искао сотона да би вас чинио као пшеницу. Али ја се молих за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди браћу своју. А он му рече: Господе, с тобом сам готов и у тамницу и у смрт ићи! А он рече: кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш. И рече им: Кад вас посла без кесе, торбе и обуће, еда вам што недостаде? А они рекоше: Ништа. А он им рече: Али сад - који има кесу, нека је узме, тако и торбу, а који нема, нека прода хаљину своју и купи мач. Јер вам кажем: Мора се на мени извршити ово што стоји у писму: "И метнуше га међу злочинце" - јер ја сам своје свршио. А они рекоше: Господе, ево овде два мача. А он им рече: Доста је. Тада изиђе и отиде, по обичају, на Маслинску гору. А с њим отидоше и ученици. И кад дође на место, рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст! И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, клекну на колена и мољаше се Богу: Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене! Али не моја воља, него твоја да буде! И јави му се анђео с неба и крепио га је. И будући у страху, још се боље молио. Зној његов беше као капље крви које капљу на земљу. И уста од молитве, дође к ученицима и нађе их где спавају од жалости. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у напаст! Док је он још говорио, гле, дође велика гомила људи; један од дванаесторице, по имену Јуда, ишао је пред њима, и приступи Исусу да га пољуби. А Исус му рече: Јуда, зар пољупцем издајеш Сина човечјег? А кад његови пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, пратиоци видеше шта ће бити, рекоше: Господе, да бијемо мачем? И удари један од њих првосвештеникова слугу и одсече му десно ухо. А Исус одговори и рече: Оставите то! И дохвати се уха и излечи слугу. А првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега, рече Исус: као на разбојника, изишли сте с мачевима и батинама. Кад сам сваки дан био с вама у храму, нисте дигли руку на мене. Али ово је ваш час и област таме. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у кућу првосвештеникову. А Петар иђаше за њим издалека. И кад наложише ватру насред дворишта и сеђаху заједно, сеђаше и Петар међу њима. И спази га једна слушкиња где седи код ватре, погледа на њега и рече: И овај је био с њим. А он га се одрече: Не знам га, жено! И мало затим виде га други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Нисам, човече! И после тако једнога часа потврђивао је други један: Заиста је и овај био с њим, јер је и Галилејац. А Петар рече: Човече, не знам шта говориш. И одмах, док је он још говорио, запева петао. И Господ се обазре и погледа на Петра, и Петар се сети речи Господње, како му рече: Пре него што петао данас запева, трипут ћеш ме се одрећи. И изиђе напоље и плака горко. А људи који га држаху, ругаху му се и бијаху га; покрише га, па га питаху: прореци, ко те је ударио? И многе друге хуле говораху на њега. А кад свану, сабраше се старешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој суд и рекоше: Ако си ти Месија, кажи нам! А он им рече: Ако вам кажем, нећете веровати; а ако вас запитам, нећете ми одговорити. Одсад ће Син човечји седети с десне стране силе Божје. Тада рекоше сви: Ти си, дакле, Син Божји? А он им рече: Ви кажете да сам. А они рекоше: Шта нам још треба сведочанство? Сами смо чули из његових уста. И усташе сви и одведоше га Пилату. И почеше га оптуживати: Овога нађосмо да отпађује наш народ и забрањује давати цару царевину, и говори да је он Месија, цар. А Пилат га упита: Јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори: Ти кажеш. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човеку. А они наваљиваху и говораху: Он буни народ, учећи по свој Јудеји, почевши од Галилеје па довде. А кад Пилат чу то, упита је ли он Галилејац. И кад дозна да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло; одавно је већ желео да га види, јер је чуо за њега, и надао се да ће видети какво чудо од њега. И пита га много, али му он не одговори ништа. А првосвештеници и књижевници стајаху и оптуживаху га јако. Тада га Ирод са својим војницима презре и наруга му се, обуче му сјајну хаљину и посла га натраг Пилату. Тога дана се помирише Ирод и Пилат; јер су пре били у завади. А Пилат сазва првосвештенике, старешине и народ и рече им: Доведосте ми овога човека као да он отпађује народ, и, ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овом човеку ниједне кривице што ви на њега говорите. А ни Ирод; јер га нам је натраг послао. И, ето, није учинио ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим. ... А они сви повикаше: Узми овога, а пусти нам Вараву! За некакву буну у граду и за убиство беше овај бачен у тамницу. А Пилат им опет поче говорити, јер је хтео да пусти Исуса. А они викаху: Распни га, распни! А он им по трећипут рече: Па какво је зло учинио он? Ја не нађох на њему ништа што би заслужило смрт. Да га, дакле, ишибам и пустим. А они наваљиваху с великом виком и искаху да се он разапне; и њихова вика надвлада. Тада Пилат пресуди да буде као што они траже. И пусти онога што га искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за убиство, а Исуса остави на њихову вољу. И кад га поведоше, ухватише некога Симона из Кирине, који је ишао из поља, и метнуше на њега крст да га носи за Исусом. А за њим иђаше много народа и жена, који нарицаху и плакаху за њим. А Исус се осврну на њих и рече: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом! Јер, ето, иду дани када ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише! Тада ће почети говорити горама: Падните на нас!, и бреговима: Покрите нас! Јер кад се овако ради са зеленим дрветом, шта ће бити од сухог? А вођаху с њим још и два злочинца да их погубе. И кад дођоше на место које се зове "Лубања", онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне, а другог с леве стране. А Исус рече: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! Тада разделише хаљине његове коцком. И стајао је народ и гледао. А старешине се ругаху и говораху: Другима је помогао, нека помогне себи, ако је он избрани Месија Божји! А ругаху му се и војници; приступаху му и даваху му оцат и говораху: Ако си ти цар јудејски, помози сам себи! А беше и натпис над њим: Ово је цар јудејски. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега: Зар ниси ти Месија? Помози себи и нама! А други му одговори и караше га: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам тако осуђен? И то, ми праведно, јер примамо што наша дела заслужују; али он никаква зла није учинио. И рече: Исусе, сети ме се кад дођеш у царство своје! И рече му: Заиста, кажем ти. Данас ћеш са мном бити у рају. А беше већ око шестога часа; и тама би по свој земљи до часа деветога. Сунце помрча, а завеса у храму раздера се на пола. И повика Исус из гласа: Оче, у твоје руке предајем дух свој! И кад ово рече, издахну. А кад капетан виде шта би, стаде хвалити Бога и рече: Заиста је овај човек био праведник! И сав народ који се био скупио да гледа ово, кад виде шта би, врати се кући бијући се у прса. А сви његови знанци стајаху издалека, и жене које су с њиме дошле из Галилеје, и гледаху ово. И, гле, човек по имену Јосиф, саветник, добар и праведан човек - он не беше пристао на њихову одлуку и на њихово дело -, из Ариматеје, града јудејског, који је чекао царства Божјег, приступи Пилату и заиска тело Исусово. И скиде га, обави платном и метну га у гроб, исечен у камену, у коме још нико никада није лежао. А беше петак, и субота освиташе. А ишле су за њим жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, и видеше гроб и како се метну тело његово. Па се вратише кући и спремише мирисе и миро. У суботу осташе на миру, по закону. А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб и донесоше мирисе што их спремише. Али нађоше камен одваљен од гроба, И кад уђоше, не нађоше тела Господа Исуса. Кад се оне чуђаху томе, гле, два човека стадоше пред њих у сјајним хаљинама. Оне се уплашише и оборише лица к земљи, а ови им рекоше: Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде. Сетите се како вам је говорио још кад је био у Галилеји: Син човечји треба да се преда у руке грешних људи и да се разапне и трећи дан да устане. И сетише се његових речи; вратише се од гроба и јавише све ово једанаесторици и свима осталима. Марија Магдалина, Јована, Марија Јаковљева и остале с њима казаше ово апостолима. А њима се ове речи учинише као бенетање, и не вероваху им. А Петар устаде и отрча ка гробу; нагнувши се, виде само повоје, и отиде чудећи се у себи шта би. И, гле, двојица од њих иђаху истога дана у село које је од Јерусалима далеко шест стадија и зове се Емаус. Они говораху међу собом о свима овим догађајима. А кад се они разговараху и препираху, и сам се Исус прибижи и иђаше с њима. Али очи њихове се држаху те га не познаше. И рече им: Какав је то разговор што га имате међу собом на путу? И стадоше жалосни. А један, по имену Клеопа, одговори му: Јеси ли ти једини странац у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? И рече им: Шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који је био пророк, силан у делу и речи пред Богом и свим народом. Како га наши првосвештеници и старешине предадоше да се осуди на смрт и разапеше га - а ми се надасмо да је он онај који ће избавити Израиља. И сврх свега тога данас је већ трећи дан како то би. А уплашише нас и неке наше жене које су била рано на гробу, и кад не нађоше тела његова, дођоше и рекоше да су им се јавили анђели, који су казали да је он жив. И неки од наших отидоше на гроб и нађоше тако као што су казале жене, али њега нису видели. А он им рече: О безумни, како тешко верујете у све што су казали пророци! Зар није требао Месија то да претрпи, па да уђе у славу своју? И, почевши од Мојсија и од свих пророка, разјасни им што је за њега речено у свему писму. И кад се прибижише селу у који иђаху, он се правио као да хоће даље да иде. И натераше га говорећи: Остани с нама, јер је близу вече и дан је већ нагао. И уђе да остане с њима. И кад је лежао с њима за трпезом, узе хлеб, благослови га, изломи и даваше им. Тада им се отворише очи, и познаше га; али њега нестаде. И рекоше један другоме: Није ли срце наше горело у нама кад нам је путем говорио и тумачио нам писма? И још тога часа усташе и вратише се у Јерусалим. И нађоше једнаесторицу и њихове другове заједно. Ови говораху: Заиста је устао Господ и јавио се Симону! А они причаху шта је било на путу и како су га познали кад је ломио хлеб. А кад они то говораху,стаде он међу њих и рече им: Мир вам! А они, у трепету и страху, мишљаху да виде духа. И рече им: Што се плашите, и зашто се јавља сумња у срцима вашим? Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом. Опипајте ме и видите: дух нема меса и костију као што видите да ја имам. И кад то рече, показа им руке и ноге. А како они још не вероваху од радости и чуђаху се, рече им: Имате лиовде што за јело? А они му дадоше комад печене рибе. И узе и поједе пред њима. И рече им: Ово су моје речи које сам вам говорио још док сам био с вама: Све се мора свршити што је за мене написано у закону Мојсијеву, пророцима и псалмима. Тада им отвори ум да разумеју писма, и рече им: Тако је написано, да Месија треба да страда и трећи дан да устане из мртвих; и у његово име треба да се проповеда покајање за опроштење греха свима народима, почевши од Јерусалима. Ви сте сведоци овоме: И, ево, ја ћу послати обећање Оца свога на вас; а ви седите у граду док се не обучете у силу с висине. Тада их изведе до Витаније, подигну руке своје и благослови их. И кад их је благосиљао, одступи од њих и узношаше се на небо. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. И беху једнако у храму и слављаху Бога. У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Бог беше Логос. Овај беше у почетку у Бога. Све је кроз њега постало, и без њега ништа није постало што је постало. У њему беше живот, и овај живот беше светлост људима. И светлост светли у тами, и - тама је не прихвати. Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. Овај дође за сведочанство, да сведочи за светлост, да сви верују кроз њега. Не беше он светлост, него (само) да сведочи за светлост. А права светлост, која осветљује свакога човека, долажаше на свет. На свету беше, и свет кроз њега поста, и - свет га не позна. У своју кућу дође, и - његови га не примише. А свима који га примише, даде им власт да буду деца Божја, (онима) који верују у име његово, који се не родише од крви, ни од воље меса, ни од воље мужевље, него од Бога. И Логос поста човек од меса и крви и станова међу нама, и гледасмо славу његову, славу као јединорођенога од Оца, пун благодати и истине. Јован сведочи за њега и виче: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде, претече ме, јер пре мене беше. Јер од његова изобиља сви ми примисмо, и то благодат за благодаћу. Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина дође кроз Исуса Христа. Бога никад нико није видео; јединорођени, Бог, који је у наручју Очину, он (га) јави. Ово је сведочанство Јованово кад Јудеји из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га питају: Ко си ти? И он призна и не порече, и призна: Ја нисам Месија. И запиташе га: Ко си, дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам. Тада му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима који су нас послали. Шта кажеш за себе? Рече: Ја сам "глас онога што виче у пустињи: Поравните пут Господњи!" - као што каза пророк Исаија. И посланици беху од фарисеја. И запиташе га и рекоше му: зашто, дакле, кршћаваш кад ти ниси Месија, ни Илија, ни пророк? А Јован им одговори: Ја кршћавам (само) водом; међу вама стоји онај кога ви не знате, који за мном иде, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Ово би у Витанији преко Јордана, где је Јован кршћавао. Сутрадан виде Исуса где иде к њему, и рече: Ево јагње Божје које уништава грех света! Ово је онај за кога ја рекох: За мном иде човек који ме претече, јер пре мене беше. И ја га не знадох; али зато дођох ја да крстим водом, да га објавим Израиљу. И посведочи Јован: Видех Духа где силази с неба као голуб, и оста на њему. И ја га не знадох; али онај који ме посла да крстим водом, тај ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светим. И ја сам видео, и засведочио сам да је овај Син Божји. Сутрадан опет стајаше Јован и двојица од његових ученика, и погледавши на Исуса који је туда пролазио, рече: Ево јагње Божје! И чуше га оба ученика кад то каза и пођоше за Исусом. А Исус се осврну, и кад виде да иду за њим, рече им: Шта хоћете? А они му рекоше: Рави - т.ј. преведено: учитељу -, где станујеш? Рече им: Дођите па ћете видети. И дођоше и видеше где станује, и осташе у њега тај дан. А беше око десетога часа. Један од двојице који чуше (оне речи) од Јована и иђаху за Исусом, беше Андрија, брат Симона Петра. Овај нађе прво свога брата Симона и рече му: Нашли смо Месију - т.ј. преведено: Христос (Помазаник). И доведе га к Исусу. Исус погледа на њега и рече: Ти си Симон, син Јованов; ти ћеш се звати Кифа - што значи: Петар (стена). Сутрадан хтеде да оде у Галилеју, и нађе Филипа. И рече му Исус: Хајде за мном! А Филип беше из Витсаиде, из града Андријина и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога Мојсије писа у закону и пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. А Натанаило му рече: Зар из Назарета може бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! А Исус виде Натанаила где иде к њему и рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лажи. Реч му Натанаило: Откуда ме познајеш? А Исус одговори и рече му: Пре него што те Филип позва, видех те кад си био под смоквом. Одговори му Натанаило: Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев! А Исус одговори и рече му: Што ти казах да те видех под смоковм, зато верујеш? Видећеш веће од овога. И рече му: Заиста, заиста, кажем вам: Видећете небо отворено и анђеле Божје где се пењу и силазе на Сина човечјег. Трећега дана беше свадба у Кани галилејској, и била је онде мати Исусова. А беху позвани на свадбу и Исус и ученици његови. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. А Исус јој рече: Махни ме се, жено! Још није дошао мој час. А мати његова рече слугама: Што вам каже, учините! Беше, пак, онде, ради јудејског чишћења, шест водених судова од камена, од по два или три метрита. Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до горе. И рече им: Захитите сад и носите трпезару. И однесоше. А кад трпезар окуси воду која је постала вино - он није знао откуда је, а слуге које су захитиле воду, знале су - зовну трпезар младожењу и рече му: Сваки човек износи прво добро вино, и (тек) кад се опију, онда горе; ти си чувао добро вино до сада. Тако Исус учини прво чудо, у Кани галилејској, и показа славу своју: и ученици његови вероваше у њега. Потом сиђе у Кафарнаум, он, мати његова, браћа његова и ученици његови, и онде осташе само неколико дана. И беше близу пасха јудејска, и Исус отиде горе у Јерусалим. И нађе у храму где седе они што продаваху говеда, овце и голубове, и оне који мењаху новце. И начини бич од узица и истера све из храма, и овце и говеда; мењачима просу новце и испремета столове, а онима што продаваху голубове, рече: Носите ово одавде, не чините од дома Оца мога дома трговачког! И ученици се његови сетише да је написано: "Ревност за кућу твоју појешће ме". Тада Јудеји одговорише и рекоше му: Какав нам знак можеш показати, да смеш то чинити? А Исус одговори и рече им: Срушите овај храм, и ја ћу га за три дана подићи! Тада рекоше Јудеји: Четрдесет и шест година грађен је овај храм - и ти ћеш га за три дана подићи? А он је говорио о храму тела свога. Па кад је устао из мртвих, сетише се ученици његови да је он то рекао, и повероваше писму и речи коју рече Исус. А кад је о празнику пасхе био у Јерусалиму, многи повероваше у име његово, јер видеше његова чудеса што их је чинио. Али Исус није поверавао себе њима, јер их је све знао, и није му требало да ко сведочи за човека; сам је знао шта беше у човеку. А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, члан јудејског синедриона. Овај дође к њему ноћу и рече му: Рави, знамо да си ти од Бога дошао учитељ; јер нико не може чинити ових чудеса што их чиниш ти, ако није Бог с њим. А Исус одговори и рече му: заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди од горе, не може видети царства Божјег. Рече му Никодим: Како се може човек родити кад је стар? Зар може по другипут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: Заиста, заиста, кажем ти: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје. Што је рођено од меса, месо је, и што је рођено од Духа, Дух је. Не чуди се што ти рекох: Морате се родити од горе. Ветар дува где хоће, и његово фијукање чујеш, али не знаш откуда долази и куда иде: тако је са сваким који је рођен од Духа. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?! А Исус одговори и рече му: Ти си чувени учитељ Израиљев и не схваћаш то? Заиста, заиста, кажем ти: Говоримо што знамо и сведочимо што смо видели, па ипак сведочанства нашег не примате. Кад вам казах земаљско, па не верујете, како ћете веровати кад вам кажем небеско? Нико се није попео на небо осим онога који је сишао с неба, Син човечји. И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако треба да се подигне и Син човечји, да сваки који верује, у њему има живот вечни. Јер је Бог тако заволео свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ниједан који верује у њега, не погине, него да има живот вечни. Јер не посла Бог Сина на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз њега. Који верује у њега, томе се не суди. А који не верује, већ је осуђен, што није веровао у име јединорођенога Сина Божјег. А ово је суд: светлост је дошла на свет, али људима би милија тама него ли светлост; јер њихова дела беху зла. Јер сваки који чини зло, мрзи на светлост и не иде к светлости, да не покарају дела његових. А ко истину чини, долази к светлости, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена. Потом дође Исус са својим ученицима у Јудеју, ту се задржао с њима и кршћавао је. А и Јован је кршћавао у Енону, близу Салима, јер је онде било много воде; и долажаху и он их кршћаваше. Јер још не беше Јован бачен у тамницу. Тако дође до распре између ученика Јованових и једног Јудејина око чишћења. И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави, онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ето (и) он кршћава и сви иду к њему. А Јован одговори и рече: Не може нико ништа примити, ако му није дано с неба. Ви сте сами моји сведоци да сам рекао: Ја нисам Месија, него сам послан пред њим. Ко има младу, тај је младожења; а пријатељ младожењин, који стоји и слуша га, радује се од срца гласу младожењину. Ова моја радост сад је највећа. Он треба да расте, а ја да се умањујем. Који од горе долази, над свима је; који је са земље, земаљски је, и говори тако. Који с неба долази, над свима је. Што је видео и чуо, то сведочи, и - сведочанства његова нико не прима! Који је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит. Јер кога је Бог послао, тај речи Божје говори: Јер (му) не даје (Бог) Духа на меру. Отац љуби Сина, и све је дао у његове руке. Ко верује у Сина, има живот вечни, а ко се противи Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему. Кад, дакле, Господ дозна да су фарисеји чули да Исус више ученика добива и кршћава него Јован - иако сам Исус није кршћавао, него (само) ученици његови -, остави Јудеју и оде опет у Галилеју А ваљало му је проћи кроз Самарију. Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу земљишта што га је Јаков дао Јосифу, сину своме. Онде беше студенац Јаковљев. Исус, уморан од пута, седе тако крај студенца. А било је око шестога часа. И дође жена Самарјанка да захити воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем! Ученици његови беху, наиме, отишли у град да купе јела. А жена Самарјанак рече му: Како можеш ти као Јудејин од мене, жене Самарјанке искати да пијеш? - Јудеји се, наиме, не мешају са Самарјанима. А Исус одговори и рече јој: Кад би ти знала дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, - ти би искала у њега, и дао би ти воду живу. Рече му она: Господе, немаш чим захитити, а студенац је дубок. Откуда ти, дакле, вода жива? Зар си ти већи од нашега оца Јакова, који нам је дао овај студенац, и пио из њега сам и синови његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети; а који пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети никада, него ће вода коју ћу му ја дати, бити у њему извор воде која тече у живот вечни. Рече му жена: Господе, дај ми те воде, да не жедним и не долазим овамо по воду. Рече јој: Иди, зови мужа свога и дођи овамо! Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа. Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш, није ти муж. То си право казала. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити. Рече јој Исус: Жено, веруј ми да иде час када се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. Ви не знате чему се молите, а ми знамо чему се молимо; јер је спасење од Јудеја. Али иде час, и већ је ту, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином. Јер Отац хоће такових богомољаца. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле. Рече му жена: Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Кад он дође, казаће нам све. Рече јој Исус: Ја сам, који с тобом говорим. Тада дођоше ученици његови, и чуђаху се што је са женом говорио. Али ниједан не рече: Шта хоћеш? или: Што говориш с њом? А жена остави крчаг свој, отиде у град и рече људима: Ходите да видите човека који ми је казао све што сам учинила. Да није то Месија? И изиђоше из града и иђаху к њему. Међутим су га ученици молили: Рави, једи! А он им рече: ја имам да једем јело које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: Је ли му ко донео да једе? Рече им Исус: Моје је јело да творим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. Не кажете ли ви: Још четири месеца па ће доћи жетва? Ето, кажем вам: Подигните очи своје и видите њиве: Жуте се за жетву! Већ сад прима жетелац плату и сабира рода за живот вечни, да се заједно радују и сејач и жетелац. Овде, наиме, вреде речи: Један сеје, а други жање. Ја вас послах да жањете где се нисте ви трудили; други су се трудили, а ви сте у њихов посао ушли. А из онога града многи од Самарјана повероваше у њега за речи жене која је сведочила: Каза ми све што сам учинила. Кад, дакле, Самарјани дођоше к њему, мољаху га да остане код њих. И оста онде два дана. И много их више поверова за његове речи. А жени говораху: Више не верујемо за твоје речи. Сами смо чули, и (сад) знамо да је овај заиста Спаситељ света. После та два дана отиде оданде у Галилеју Јер је сам Исус посведочио, да пророк у својој постојбини нема части. Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, јер су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику; јер и они беху дошли на празник. И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. И беше неки царски чиновник чији је син боловао у Кафарнауму. Кад је овај чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина; био је, наиме, на самрти. И рече му Исус: Ако не видите знакова и чудеса, не верујете. Рече му царски чиновник: Господе, сиђи док није умрло дете моје. Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И поверова човек речи коју му рече Исус, и пође. Но још на путу га сретоше слуге и јавише му да му је дете здраво. Тада их питаше за час у који му лакше би. И казаше му: Јуче у седмом часу пустила га је грозница. Тада разуме отац да је било у онај час кад му је Исус рекао: Син је твој здрав. И поверова он и сва кућа његова. Ово је било друго чудо што га учини Исус како дође из Јудеје у Галилеју. После тога беше празник јудејски, и отиде Исус горе у Јерусалим. А има у Јерусалиму, код Овчјих врата, бања, која се јеврејски зове Витезда, са пет тремова. У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих који су чекали да се вода заталаса. Анђео Господњи силазио је, наиме, с времена на време у бању и заталасавао је воду. И ко би први ушао пошто се вода заталаса, оздравио би, ма од какве болести да је патио. А беше онде један човек који је тридесет и осам година био болестан. Кад Исус виде овога где лежи и сазна да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? Одговори му болесни: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса. А док ја не дођем, други сиђе пре мене. Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи! И одмах оздрави човек, узе одар свој и хођаше. А тај дан беше субота. Тада рекоше Јудеји ономе што оздрави: Субота је, и не смеш ти одра носити. Аон им одговори: Који ме излечи, тај ми рече: Узми одар свој и ходи. Запиташе га: Ко је тај човек који ти рече: Узми и ходи? А излечени није знао ко је; јер се Исус, због многог народа на томе месту, уклонио. Потом га Исус нађе у храму и рече му: Ето си здрав; више не греши, да те не снађе што горе. А човек отиде и каза Јудејима да је Исус тај који га је излечио. И зато су Јудеји гонили Исуса, што је (,наиме,) то чинио у суботу. А он им одговори: Отац мој и сад ради, па радим и ја. И зато су још више гледали Јудеји да га убију, што је (,наиме,) не само кварио суботу, него је и Бога називао оцем својим и тако се градио једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста кажем вам: Не може Син ништа чинити сам од себе, него што види да Отац чини. Јер што он чини, то исто чини и Син. Јер Отац воли Сина и показује му све што сам чини; и показаће му још већа дела од ових, да се ви чудите. Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако ожиљвује и Син оне које хоће. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину, да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста, кажем вам: Ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста, кажем вам: Иде час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божјег, и који га чују, живеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и сину да има живот у себи. И даде му власт да суди, јер је Син човечји. Не чудите се овоме; јер иде час у који ће сви који су у гробовима, чути глас његов и изићи (из гробова), они који су чинили добро, на ускрс живота, а који су чинили зло, на ускрс суда. Не могу ја ништа чинити сам од себе; како чујем, тако судим, и мој суд је праведан, јер не тражим воље своје, него вољу онога који ме је послао. Ако ја сам сведочим за себе, сведочанство моје није истинито. Други је који сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину. Али ја не примам сведочанства од човека, него говорим ово да се ви спасете. Он беше светило које је горело и светлило, али ви мало времена хтедосте да уживате у његовој светлости. Али ја имам сведочанство веће од Јованова: дела која ми је дао Отац да их извршим, баш та дела што их чиним, сведоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме је послао, и он је сведочио за мене. (Али) нити сте кад чули гласа његова, нити сте видели лица његова, и реч његова не станује у вама, јер ви не верујете ономе кога јеон послао. Прегледајте писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни: и баш она сведоче за мене. Па ипак нећете да дођете к мени, да имате живот. Славе од људи не примам, али сам вас познао да љубави према Богу немате у себи. Ја сам дошао у име Оца свога и - не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како можете ви веровати кад примате славу један од другога, а славе која је од јединога Бога, не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу: има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате. Јер да сте веровали Мојсију, веровали би и мени; јер он за мене писа. А кад његовим писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима? После тога отиде Исус преко Тивериадског мора у Галилеју. А за њим иђаше много народа, јер су видели чудеса што их је чинио на болесницима. Исус се попе на гору, и седео је онде са својим ученицима. А беше близу пасха, празник јудејски. Кад, дакле, Исус подиже очи и виде да много народа иде к њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба, да ови једу? А то је рекао да га куша; јер је он знао шта ће радити. Одговори му Филип: За две стотине динара хлеба није доста да сваки од њих само мало добије. Рече му један од ученика његових, Андрија, брат Симона Петра: Има овде једно момче које има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих? А Исус рече: Посадите људе. А беше много траве на томе месту. Посади се, дакле, људи на број око пет хиљада. А Исус узе хлебове, захвали Богу и раздели их онима који су се посадили; тако и од риба, колико су хтели. А кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше, да ништа не пропадне. И скупише, и напунише од пет јечмених хлебова дванаест котарица комада што претече онима који су јели. А кад људи видеше чудо што га учини, рекоше: Ово је заиста пророк који треба да дође на свет! А кад Исус виде да хоће да дођу да га одведу и начине царем, повуче се опет на гору, он сам. А кад дође вече, сиђоше ученици његови на море, уђоше у чамац и иђаху преко мора, у Кафарнаум. Већ се беше спустио мрак, а Исус још не беше дошао к њима. А море се подизало од великога ветра. Када су прешли око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса где иде по мору и где се приближи чамцу, и уплашише се. А он им рече: Ја сам, не бојте се! И хтедоше га узети у чамац, и одмах се створи чамац крај обале према којој су ишли. Сутрадан запази народ који је још био преко мора, да је онде био само један чамац и да Исус није ушао са својим ученицима у чамац, него су само ученици његови отишли били. Међутим дођоше други чамци из Тивериаде близу места где су јели хлеб, пошто је Господ захвалио Богу. Кад, дакле, народ виде да Исуса нема онде, а ни ученика његових, уђоше и сами у чамце, дођоше у Кафарнаум и тражаху Исуса. И кад га нађоше преко мора, рекоше му: Рави, кад си дошао овамо? А Исус им одговори и рече: Заиста, заиста, кажем вам: Не тражите ме што сте видели чудеса, него што сте јели хлеба и наситили сте се. Зарадите не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син човечји, јер њега потврди Отац, Бог. А они му рекоше: Шта да радимо да чинимо дела Божја - Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божје, да верујте у онога кога је он послао. Тада му рекоше: А какав знак твориш ти да видимо и да ти верујемо? Шта радиш ти? Оцеви наши јели су ману у пустињи, као што је написано: "Хлеб с неба даде им да једу". А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Није Мојсије вама дао хлеб с неба, него вам Отац мој даје прави хлеб с неба: јер је Божји хлеб онај (хлеб) који долази с неба и даје живот свету. А они му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хлеб! Рече им Исус: Ја сам хлеб живота; који мени долази, неће огладнети, и који верује у мене, неће никад ожеднети. Али вам рекох: Иако сте видели, ипак не верујете! Све што мени даје Отац, доћи ће к мени, и онога који долази к мени, нећу истерати напоље, јер сам сишао с неба не да чиним вољу своју, него вољу онога који ме је послао. А ово је воља онога који ме је послао, да од свега што ми је дао, ништа не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан. Јер је ово воља Оца мога, да сваки који види Сина и верује у њега, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. А Јудеји почеше викати на њега што је рекао: Ја сам хлеб који је сишао с неба, и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како може сад да каже: С неба сам сишао? А Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом! Нико не може доћи к мени, ако га не довуче Отац који ме је послао; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. У пророцима стоји написано: "И биће сви од Бога научени". Сваки који је чуо и научио од Оца, долази к мени. Не да је ко видео Оца - само онај који је од Бога, тај је видео Оца. Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује, има живот вечни. Ја сам хлеб живота. Оцеви ваши јели су ману у пустињи, и умрли су. Ово је хлеб који силази с неба, да се од њега једе и не умире. Ја сам живи хлеб који је сишао с неба. Ко једе од овога хлеба, живеће вечно; и хлеб што ћу га ја дати, месо је моје, за живот света. И стадоше се Јудеји препирати међу собом и говорити: Како може овај нама дати месо своје да једемо? А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ако не једете меса Сина човечјег и не пијете крви његове, немате живота у себи. Ко једе моје месо и пије моју крв, има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан. Јер је моје месо право јело, и крв је моја право пиће. Ко једе моје месо и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. Као што је мене послао живи Отац и ја живим кроз оца, тако ће и онај који једе мене, живети кроз мене. То је хлеб који је сишао с неба, а не као што су оцеви јели и умрли. Ко овај хлеб једе, живеће вечно. Ово је рекао кад је учио у кафарнаумској синагоги. И многи од ученика његових који (ово) чуше, рекоше: Тврда је ово беседа; ко је може слушати? А Исус је знао у себи да ученици његови гунђају због овога, и рече им: Ово вас саблажњава? А кад виде Сина човечјег да одлази горе где је пре био? - Дух је оно што оживљава; месо не вреди ништа. Речи које сам вам ја рекао, дух су и живот су. Али има неких међу вама који не верују. Исус је, наиме, од почетка знао који су то што не верују и ко ће га издати. И рече: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му није дано од Оца. Због овог су га многи од његових ученика оставили и више нису ишли с њим. А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви да идете? Одговори му Симон Петар: Господе, коме да идемо? Ти имаш речи вечнога живота. И ми верујемо и знамо да си ти светац Божји. А Исус им одговори: Зар не изабрах ја вас дванаесторицу? И ипак је један од вас ђаво. А мислио је на Јуду, сина Симона Искариота; јер га је овај требао издати, један од дванаесторице! После тога ишао је Исус по Галилеји; по Јудеји, наиме, није хтео да иде, јер су Јудеји гледали да га убију. А био је близу празник јудејски, празник сеница. Тада му рекоше браћа његова: Отиди одавде и иди у Јудеју, да и (тамошњи) твоји ученици виде дела твоја што их чиниш. Јер нико не чини што тајно, кад сам жели да је познат. Кад тако шта чиниш, покажи се свету! Јер ни браћа његова не вероваху у њега. А Исус им рече: Моје време још није дошло, а ваше је време свагда готово. Не може свет мрзити на вас, а на мене мрзи, јер ја сведочим за њега да су дела његова зла. Ви (само) идите на празник; ја нећу ићи на овај празник, јер се моје време још није навршило. Ово им рече и оста у Галилеји. А кад његова браћа отидоше на празник, онда отиде и сам, не јавно, него као тајно. А Јудеји га тражаху о празнику и говораху: Где је он? И много се о њему говорило у народу. Једни говораху: Добар је; други: Није, него вара свет. Али нико није слободно говорио о њему, због страха од Јудеја. А већ у половини празника отиде Исус горе у храм и учио је (онде). А Јудеји се дивљаху и говораху: Откуда овоме знање кад се није учио? А Исус им одговори и рече: Моја наука није моја, него онога који ме је послао. Ко хоће да твори вољу његову, познаће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. Који сам од себе говори, своју славу тражи. А ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема лажи. Не даде ли Мојсије вама закон? И нико од вас не живи по закону! Зашто хоћете да ме убијете? Одговори народ: Демон је у теби! Ко хоће да те убије? Одговори Исус и рече им: Само једно дело учиних и сви се чудите. Зато Мојсије вам је дао обрезање - не као да је оно од Мојсија, него од отаца -, и ви и у суботу обрезујете човека. Кад се човек обрезује у суботу, да се не би покварио закон Мојсијев -, на мене се зар љутите што сам свега човека излечио у суботу? Не судите по спољашњости, него судите праведно! Тада рекоше неки од Јерусалимљана. Није ли ово онај кога хоће да убију? И, гле, говори јавно, и ништа му не кажу! Да нису старешине заиста увиделе да је он Месија? Али овога знамо откуда је, а Месија кад дође нико неће знати откуда је. Тада Исус, учећи у храму, повика и рече: Заиста ме знате и знате откуда сам! Па ипак нисам дошао сам од себе, него ме је послао Истинити, кога ви не знате. Ја га знам, јер сам од њега и он ме је послао. Тада гледаху да га ухвате, али нико не метну на њ руке; јер још не беше дошао његов час. А од народа многи повероваше у њега, и говораху: Хоће ли Месија, кад дође, више чудеса учинити него што учини овај? А фарисеји чуше да народ тако говори за њега, па првосвештеници и фарисеји послаше слуге да га ухвате. Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к ономе који ме је послао. Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи. А Јудеји рекоше међу собом: Куда овај мисли ићи, кад га ми нећемо наћи? Да неће ићи к растрканима међу незнабошцима и незнабошце учити? Шта значи та реч што је рече: Тражићете ме, и нећете ме наћи, и где сам ја, ви не можете доћи? А у последњи, велики дан празника стајао је Исус и викао: Ко је жедан, нека дође к мени и пије! Који верује у мене, "из његова ће тела", као што рече писмо "потећи реке воде живе". Ово је рекао за Духа кога су требали да приме они који верују у њега. Још, наиме, није било Духа, јер Исус још није био прослављен. А неки од народа, који су чули ове речи, рекоше: Ово је заиста пророк. Други су говорили: Ово је Месија. А трећи говораху: Зар ће Месија из Галилеје доћи? Не рече ли писмо да ће Месија доћи од семена Давидова и из села Витлејема где је био Давид? И подели се народ због њега. Неки од њих хтедоше га ухватити, али нико не метну на њ руку. Тада дођоше слуге к првосвештеницима и фарисејима, и ови им рекоше: Зашто га не доведосте? А слуге одговорише: Још никад није човек тако говорио као што говори овај човек. Тад им одговорише фарисеји: Јесте ли и ви преварени? Поверова ли у њега ко од старешина или од фарисеја? Него само овај проклети народ који не зна закона! А Никодим, који је пре дошао био к њему и био један од њих, рече им: Зар закон наш суди човеку док га прво не саслуша и не дозна шта чини? Одговорише и рекоше му: Јеси ли и ти из Галилеје? Испитај и види да пророк из Галилеје не долази! И отидоше сваки својој кући. А Исус отиде на Маслинску гору. И ујутру опет дође у храм, и сав је народ долазио к њему, и седе и учаше их. А књижевници и фарисеји доведоше жену, ухваћену у прељуби, поставише је на среду и рекоше му: Учитељу, ова је жена ухваћена баш кад је чинила прељубу. Мојсије је у закону заповедио да се такове камењем убију. А ти шта велиш? Ово су рекли кушајући га, да би га имали за што тужити. А Исус се саже доле и писаше прстом по земљи. Но како га једнако питаху, исправи се и рече: Који је међу вама без греха, нека први баци камен на њу. Па се опет саже доле и писаше по земљи. А они, кад чуше то, отидоше један за другим, прво најстарији. И оста сам и жена на среди. Тада се Исус исправи и рече јој: Жено, где су? Зар те ниједан не осуди? А она рече: Ниједан, Господе. А Исус рече: Ни ја те не осуђујем. Иди, и одсад више не греши! Опет им је говорио Исус: Ја сам светлост свету. Ко за мном иде, неће ходити по мраку, него ће имати светлост живота. А фарисеји му рекоше: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито. Одговори Исус и рече им: И ако ја сам сведочим за себе, истинито је сведочанство моје, јер знам откуда сам дошао и куда идем. А ви не знате откуда долазим и куда идем. Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме. Али и ако судим ја, суд је мој праведан, јер нисам сам, него ја и онај који ме је послао. А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито. Ја сам који сведочим за себе, и сведочи за мене Отац који ме је послао. Тада му рекоше: Где је твој Отац? А Исус одговори: Нити мене знате нити Оца мога; кад бисте знали мене, знали би и Оца мога. Ове речи рече код ризнице, кад је учио у храму. и нико га није ухватио, јер још не беше дошао његов час. Опет им рече: Ја идем, тражићете ме, али ћете умрети у греху своме. Куд ја идем, ви не можете доћи. А Јудеји рекоше: Ваљда се неће убити, кад каже: Куд ја идем, ви не можете доћи? И рече им: Ви сте од доле, ја сам од горе; ви сте од овога света, ја нисам од овога света. Зато вам рекох да ћете умрети у гресима својим. Јер ако не верујете да сам ја, умрећете у гресима својим. Тада му рекоше: Ко си ти? А Исус им рече: Што и говорим с вама! - Много имам за вас да кажем и - судим. Али је онај који ме је послао, истинит, и ја говорим свету (само) оно што чух од њега. Нису разумели да им је говорио о оцу. Тада рече Исус: Кад подигнете Сина човечјег, онда ћете видети да сам ја и да ништа не чиним сам од себе, него, како ме је научио Отац, тако говорим. И онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио сама, јер ја свагда чиним што је њему угодно. Кад је ово рекао, многи повероваше у њега. Тада Исус рече Јудејима који су поверовали у њега: Ако ви останете у мојој науци, бићете заиста моји ученици; познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Одговорише му: Ми смо деца Аврамова, и никада никоме нисмо робовали. Како ти велиш: Бићете слободни? Одговори им Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Сваки који чини грех, роб је греху. А роб не остаје вечно у кући; син остаје вечно. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни. Знам да сте деца Аврамова. Али хоћете да ме убијете, јер моје речи немају места у вама. Ја говорим што сам видео од Оца, па и ви чините што сте чули од (свога) Оца. Одговорише и рекоше му: Наш је отац Аврам. Рече им Исус: Ако сте деца Аврамова, чините (и) дела Аврамова! А сад хоћете да ме убијете, мене који сам вам говорио истину коју сам чуо од Бога. То Аврам није чинио! Ви чините дела свога оца. Рекоше му: Ми нисмо рођени од блуда, једнога оца имамо: Бога. А Исус им рече: Кад би Бог био ваш отац, ви би ме љубили, јер сам ја од Бога изишао и дошао. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. Зашто не разумете мога говора? Јер не можете да слушате мојих речи! Ваш је отац ђаво и жеље свога оца хоћете да испуњујете. Он је убица људски био од почетка, и не стоји у истини, јер нема у њему истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажа и отац лажи. А мени не верујете, што ја истину говорим. Који од вас може доказати да сам згрешио? Ако, пак, истину говорим, зашто ми ви не верујете? Ко је од Бога, слуша речи Божје. Ви зато не слушате, јер нисте од Бога. А Јудеји одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми право да си ти Самарјанин и да је демон у теби? Одговори Исус: Нема демона у мени, него поштујем Оца свога а ви ме срамотите. Ја не тражим славе своје; има ко је тражи и - суди! Заиста, заиста, кажем вам: Ко одржи реч моју, неће видети смрти никада. А Јудеји му рекоше: Сад видимо да је демон у теби. Аврам је умро, и пророци, а ти велиш: Ко одржи реч моју, неће окусити смрти никада. Јеси ли ти већи од оца нашег Аврама, који је умро? А и пророци су помрли. Ко се ти сам градиш? Одговори Исус: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа. Отац је мој тај који ме слави, за кога ви говорите да је Бог ваш, - па ипак га не познајете, а ја га знам. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви: Али га знам и његову реч држим. Аврам, отац ваш, радовао се што ће видети дан мој; и видео га је и обрадовао се. А Јудеји му рекоше: Још ти нема педесет година и видео си Аврама! А Исус им рече: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам пре него што се родио Аврам! Тада узеше камење да баце на њега. А Исус се сакри и изиђе из храма. Пролазећи, виде човека слепа од рођења. И запиташе га ученици његови: Рави, ко је згрешио, овај или родитељи његови, те се слеп родио? А Исус одговори: Нити је он згрешио нити родитељи његови, него (то би) да се на њему покажу дела Божја. Мени ваља радити дела онога који ме је послао док је дан. Доћи ће ноћ кад нико не може радити. Док сам на свету, светлост сам свету. После ових речи пљуну на земљу, начини блато од пљувачке и помаза блатом очи његове и рече му: Иди, уми се у бањи Силоамској (што значи: послан). Отиде, дакле, уми се и дође гледајући. А суседи и они који су га пре виђали као просјака, говораху: Није ли ово онај што је седео и просио? Једни говораху: Он је; други: Није, него је само налик на њега. А он је говорио: Ја сам. Тада му рекоше. Како ти се отворише очи? А он одговори: Човек који се зове Исус, начини блато, помаза ми очи и рече ми: Иди у бању Силоамску и уми се! И ја одох, умих се и прогледах. Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам. И одведоше га, тога што је пре био слеп, к фарисејима. А била је субота тај дан кад је Исус начинио блато и отворио му очи. Опет га питаху и фарисеји како је прогледао. А он им рече: Блато ми метну на очи, умих се, и (сад) видим. Тада рекоше неки од фарисеја: Није овај човек од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: Како може грешан човек така чудеса чинити? И настаде раздор међу њима. Рекоше, дакле, опет слепоме: Шта ти велиш за њега што ти је отворио очи? А он рече: Пророк је. Тада Јудеји не хтеше веровати за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље онога што је прогледао. И запиташе их: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се слеп родио? Како, дакле, сад види? А родитељи његови одговорише и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се слеп родио. Али како сад види, не знамо, или ко му отвори очи, ми не знамо. Питајте њега; велик је, нека сам каже за себе. Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јудеја. Већ се, наиме, беху договорили Јудеји,да се одлучи од синагоге онај који би га признао за Месију. Зато рекоше родитељи његови: Велик је, питајте њега. Тада по другипут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Подај славу Богу! Ми знамо да је овај човек грешан. А он одговори: Је ли грешан, не знам; Једно знам: био сам слеп, а сад видим. Тада му рекоше: Шта ти је учинио? Како ти је отворио очи? Одговори им: Рекох вам већ, и нисте слушали. Што хоћете опет да чујете? Хоћете ли и ви да будете његови ученици? А они га изгрдише и рекоше: Ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо да је Мојсију говорио Бог, а овога не знамо откуда је. А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо, што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје! А знамо да Бог не слуша грешника, него ако је ко побожан и твори вољу његову, тога слуша. Откако је света, није се чуло да је ко отворио очи рођеном слепцу. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити. Одговорише и рекоше му: Ти си се сав родио у гресима, и ти хоћеш нас да учиш? И истераше га напоље. А Исус чу да су га истерали напоље, и кад га нађе, рече: Верујеш ли ти у Сина човечјег? А он одговори и рече: А ко је, Господе, да верујем у њега? Рече му Исус: Па видео си га; који говори с тобом, тај је. А он рече: Верујем, Господе - и паде ничице пред њега. И рече Исус: На суд ја дођох на овај свет, да виде који не виде и слепи постану они који виде. Ово чуше од фарисеја они који су били с њим и рекоше му: Јесмо ли и ми слепи? Рече им Исус: Кад бисте били слепи, не бисте имали греха. Али сад кажете: Видимо; па грех наш остаје. Заиста, заиста, кажем вам: Ко не улази на врата у тор овчји, него прелази на другом месту, тај је лупеж и разбојник. А који улази на врата, тај је пастир овцама. Овоме вратар отвара, и овце чују глас његов, и своје овце зове по имену и води их напоље. И кад све своје истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер знају глас његов. А за туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају туђега гласа. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта им је хтео рећи. Опет рече Исус: Заиста, заиста, кажем вам: Ја сам врата к овцама. Сви који пре мене дођоше, лупежи су и разбојници, али их овце не послушаше. Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, спашће се, ући ће и изићи ће и наћи ће пашу. Лупеж долази само да украде, закоље и упропасти. Ја дођох да имају живот и изобиље. Ја сам добри пастир. Добри пастир живот свој даје за овце. А најамник, који није пастир, коме овце не припадају, види вука где иде, оставља овце и бежи - и вук их граби и распуди; јер је он најамник и не мари за овце. Ја сам добри пастир: знам своје, и моје знају мене. Као што мене зна Отац и ја знам Оца, и живот свој дајем за овце. И друге овце имам, које нису из овога тора. И те ми ваља водити, слушаће глас мој, и биће једно стадо, један пастир! Зато ме љуби Отац, што ја дајем живот свој, да бих га опет узео. Нико га не узе од мене, него га ја дајем сам од себе. Могу га дати, и могу га опет узети. Ову сам заповест примио од Оца свога. Због ових се речи Јудеји опет поделише. Многи од њих говораху: Демон је у њему и полудео је, што га слушате? Други говораху: Ове речи нису човека у коме је демон. Зар може демон отварати очи слепима? У Јерусалиму се тада светковао празник освећења храма. Била је зима. Исус је ходао у храму, по трему Соломонову. Јудеји га опколише и рекоше му: Докле ћеш нас мучити? Ако си ти Месија, кажи нам слободно! А Исус им одговори: Рекао сам вам (већ) - и не верујете. Дела што их ја чиним у име Оца свога, она сведоче за мене. Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. Моје овце слушају глас мој, ја их знам, и иду за мном. Ја им дајем живот вечни, неће пропасти никад, и нико их неће отети из моје руке. Отац мој, који ми (их) је дао, већи је од свих, и нико их не може отети из руке Оца мога. Ја и Отац једно смо. Тада Јудеји опет узеше камење да га убију. А Исус им одговори: Многа вам добра дела показах од Оца свога. за које од њих хоћете да ме заспете камењем? Одговорише му Јудеји: За добро дело нећемо да те заспемо камењем,него за хулу на Бога, што се ти, будући човек, градиш Бог. Одговори им Исус: Не стоји ли написано у закону вашем: "Ја рекох: богови сте"? Кад оне назва боговима којима је речена ова реч Божја - а писмо се не може укинути -, како можете ви говорити ономе кога је Отац посветио и послао на свет: Хулиш на Бога - што сам рекао: Ја сам Божји Син? Ако не творим дела Оца свога, не верујте ми; ако ли творим, ако мени и не верујете, делима верујте, да познате и знате да је у мени Отац и ја у Оцу Тада опет гледаху да га ухвате, али им се измаче из руку. И отиде опет преко Јордана, на место где је Јован прво кршћавао, и оста онде. И многи дођоше к њему и говораху: Јован, истина, не учини ниједнога чуда, али све што Јован каза за овога, истина беше. И многи повероваше у њега онде. А беше и један болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине. Марија беше та које је помазала Господа миром и убрисала ноге његове косом својом. Њен брат Лазар беше (сад) болестан. И сестре му јавише: Господе, гле, онај који ти је мио, болестан је. А кад Исус чу, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божју: да се с ње прослави Син Божји. А Исус је љубио Марту и сестру њезину и Лазара. Кад, дакле, чу да је болестан, онда оста још два дана не месту где је био. Потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју! А ученици му рекоше: Рави, сад су Јудеји хтели да те убију камењем, и опет хоћеш да идеш онамо? Одговори Исус: Зар нема дан дванаест часова? Ко дању иде, не спотиче се, јер види светлост овога света. А ко ноћу иде, спотиче се, јер нема светлости у њему. Ово каза, и потом им рече. Наш пријатељ Лазар заспао је; али идем да га пробудим. А ученици му рекоше: Господе, ако је заспао, оздравиће. Но Исус је говорио о смрти његовој. А они мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус каза отворено: Лазар је умро, и због вас се радујем што нисам био онде, да бисте веровали. Него хајдемо к њему! Онда Тома, који се звао Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим! А кад Исус дође, нађе га а он већ четири дана у гробу Како је Витанија била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко, то многи Јудеји беху дошли к Марти и Марији,да их теше за братом. Кад, дакле, Марта чу да Исус иде, изиђе пред њега, а Марија сеђаше код куће. Тада рече Марта Исусу: Господе, да си био овде, не би умро брат мој. А и сад знам да ће ти дати Бог што год заиштеш у Бога. Рече јој Исус: устаће брат твој. Рече му Марта: Знам да ће устати о ускрсу у последњи дан. Рече јој Исус: Ја сам ускрс и живот: Ко верује у мене, ако и умре, живеће. И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети никада. Верујеш ли у ово? Рече му: Да, Господе. Ја верујем да си ти Месија, Син Божји, који треба да дође на свет. После ових речи отиде и зовну Марију, сестру своју, и рече јој тајно: Ту је учитељ и зове те. Кад ова чу то, устаде брзо и отиде к њему. А Исус још не беше дошао у село, него је још био на месту где га је срела Марта. Кад, дакле, Јудеји који су били с Маријом у кући и тешили је, видеше да она брзо уста и изиђе, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да плаче онде. А кад Марија дође онамо где је био Исус и виде га, паде пред ноге његове и рече му: Господе, да си био овде, не би умро мој брат. А кад је Исус виде где плаче, и где плачу Јудеји који дођоше с њом, разгневи се, задрхта и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, хајде да видиш! И ударише сузе Исусу А Јудеји говораху: Гле како га је љубио! А неки од њих рекоше: Зар није могао овај који је отворио очи слепоме, учинити да и овај не умре? А Исус се опет разгневи и приђе гробу. Беше то једна пећина, пред којом је лежао камен. Рече Исус: Узмите камен! А Марта, сестра покојникова, рече му: Господе, већ смрди; јер су већ четири дана како је умро. Рече јој Исус: Зар ти не рекох да ћеш, ако верујеш, видети славу Божју? Тад узеше камен. А Исус подиже очи горе и рече:Оче, хвала ти што си ме услишио! Ја сам знао да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао. После ових речи повика из гласа: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе мртвац, по ногама и по рукама обавит повојима, а лице његово беше увијено у убрус. Рече им Исус: Раздрешите га и пустите нека иде! Многи од Јудеја који беху дошли к Марији и који су видели шта је учинио повероваше у њега. А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта је учинио Исус. Тада првосвештеници и фарисеји сазваше синедрион и говораху: Шта да радимо? Овај човек чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће веровати у њега, доћи ће Римљани и узеће нам место и народ. А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник те године, рече им: Ви не знате ништа и не мислите да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне. А ово не рече сам од себе, него, будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ, и не само за народ, него да и расејану децу Божју скупи у једно. Од тога дана договорише се да га убију. И Исус више није ходио јавно међу Јудејима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Јефрем, и онде је био с ученицима. А беше близу пасха јудејска, и многи отидоше из провинције у Јерусалим пре пасхе, да би се очистили. Тражили су Исуса, и, стојећи у храму, говораху међу собом: Шта мислите ви? Свакако неће доћи на празник. А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, да јави, да би га ухватили. Шест дана пре пасхе дође Исус у Витанију, где је био Лазар кога је Исус подигао из мртвих. Онде му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. Тада Марија узе литру правог, скупоценог нардова мира, помаза ноге Исусове и убриса косом својом ноге његове. И кућа се напуни мириса од мира. А Јуда Искариотски, један од ученика његових, који га је требао издати, рече: Зашто се ово миро није продало за триста динара и (новац) дао сиромасима? Али ово није рекао што се старао за сиромахе, него што је био лупеж, носио је касу и узимао је што се метало у њу. А Исус рече: Остави је, нека сачува то за дан мога погреба. Сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. И дознаше многи Јудеји да је онде, и дођоше не само Исуса ради, него да виде и Лазара кога је подигао из мртвих. А првосвештеници одлучише да и Лазара убију, јер су многи Јудеји због њега одлазили и веровали у Исуса. Кад је сутрадан многи народ који је дошао на празник, чуо да Исус иде у Јерусалим, узеше гране од палама, изиђоше му на сусрет и викаху: Осана! благословен који иде у име Господње, цар Израиљев! А Исус нађе магаре и уседе на њега, као што је написано: "Не бој се, кћери Сионова: Ево, цар твој иде седећи на магарету". Ово његови ученици испрва нису разумели; али кад се Исус прославио, онда су се сетили да је ово било написано за њега и да су му то учинили. А народ који је био с њим кад је Лазара изазвао из гроба и подигао га из мртвих, сведочио је. Зато му је народ и изишао на сусрет, јер су чули да је он учинио то чудо. А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не можете, ето, цео свет оде за њим! А беху и неки незнабошци међу онима који су одлазили горе да се о празнику помоле Богу. Ови приступише Филипу, који је био из Витсаиде галилејске, и мољаху га: Господине, ми би да видимо Исуса. Филип оде и каза Андрији; Андрија и Филип одоше и казаше Исусу. А Исус им одговори: Дошао је час да се прослави Син човечји. Заиста, заиста, кажем вам: Ако зрно пшенично не падне у земљу и не умре, остаје само; а ако умре, много рода роди. Ко љуби живот свој, изгубиће га, а ко мрзи на живот свој на овоме свету, сачуваће га за вечни живот. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће бити и слуга мој. Ко мени служи, тога ће Отац поштовати. Сад стрепи душа моја, и шта да кажем? Оче, избави ме од овога часа? Али за то дођох на овај час. Оче, прослави име своје! Тада дође глас с неба: Прославио сам га и опет ћу га прославити. А народ који је ту стајао и чуо (то), говораше: Гром је загрмио. Други говораху: Анђео му је говорио. А Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради, него вас ради. Сад је суд овоме свету. Сад ће владар овога света бити избачен напоље. А ја ћу, кад будем подигнут од земље, све привући к себи. Ово је рекао да покаже каквом ће смрћу умрети. А народ му одговори: Ми смо чули из закона да Месија остаје вечно - па како ти говориш да се Син човечји мора подићи? Ко је тај Син човечји? А Исус им рече: Још је мало времена светлост с вама. Ходите док имате светлост, да вас не обузме тама. Ко по тами ходи, не зна куда иде. Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости. Ово рече Исус, и отиде и сакри се од њих. Али, иако је он толика чудеса учинио пред њима, ипак нису веровали у њега, да се испуни реч пророка Исаије коју је рекао: "Господе, ко верује речима нашим, и рука Господња коме се откри?" Зато нису могли веровати, што је Исаија даље рекао: "Заслепио је очи њихове и окаменио је срца њихова, да не виде очима, не разумеју срцем, не обрате се, и не излечим их". Ово је рекао Исаија, што је видео славу његову и говорио о њему. Ипак су и од старешина многи поверовали у њега, али због фарисеја нису признавали јавно, да их не би истерали из синагоге. Милија им је била слава људска, него слава Божја. А Исус повика и рече: Ко верује у мене, не верује у мене, него у онога који ме је послао; и ко види мене, види онога који ме је послао. Ја сам као светлост дошао на свет, да ниједан који верује у мене, не остане у мраку. Ко чује моје речи и не послуша их, ја му нећу судити; јер не дођох да судим свету, него да спасем свет. Ко мене презире и не прима речи мојих, има свога судију. Реч коју сам говорио, она ће му судити у последњи дан. Јер ја нисам од себе говорио, него Отац који ме је послао, он ми је дао заповест шта ћу рећи и шта ћу говорити. И знам да је заповест његова живот вечни. Што, дакле, ја говорим, говорим тако како ми је рекао Отац. А пред празник пасхе, кад је Исус знао да је дошао његов час да пређе из овога света к Оцу, како је љубио своје на овоме свету, љубио их је највећом љубављу. И приликом једне вечере, кад је ђаво већ био метнуо у срце Јуди Симонову, Искариотскоме, да га изда, иако је знао да му је Отац све дао у руке, да је од Бога изишао и да к Богу иде, устаде од вечере, скиде горњу хаљину, узе убрус и опаса се њиме затим усу воде у умиваоницу и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим је био опасан. Тако дође к Симону Петру. Овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш? А Исус одговори и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после разумети. Рече му Петар: Никад нећеш ти опрати мојих ногу! А Исус му одговори: Ако те не оперем, не можеш бити са мном. Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу! Рече му Исус: Окупаноме не треба до само ноге опрати, јер је сав чист. И ви сте чисти, али не сви. Знао је, наиме, издајника свога. Зато је рекао: Нисте сви чисти. А кад им опра ноге и узе горњу хаљину своју и опет леже за трпезу, рече им: Знате ли шта сам вам учинио? Ви ме зовете учитељем и Господом, и право велите: јер јесам. Кад, дакле, ја, Господ и учитељ, опрах вама ноге, и ви сте дужни један другоме прати ноге. Јер вам дадох пример, да и ви тако чините као што ја чиних вама. Заиста, заиста, кажем вам: Није слуга већи од господара свога, нити је посланик већи од онога који га је послао. Кад ово знате - благо вама ако тако (и) чините! Не говорим за све вас; ја знам које сам изабрао. Него да се испуни писмо: "Који једе мој хлеб, подиже на ме пету своју". Већ сад вам кажем, пре него што се збуде, да, кад се збуде, верујете да сам ја. Заиста, заиста, кажем вам: Ко прима онога кога пошљем, мене прима, а ко прима мене, прима онога који ме је послао. А кад Исус ово рече, згрози се у души и посведочи: Заиста, заиста, кажем вам: Један од вас издаће ме. А ученици се згледаху међу собом, не знајући за кога говори. А један од ученика, његових, кога је Исус љубио, лежаше на прсима Исусовим. Намагну на овога Симон Петар и рече му: Кажи ко је тај за кога говори. А овај се наслони на прса Исусова и рече му: Господе, ко је тај? А Исус одговори: Онај је коме ја умочим залогај и дам му. И умочи залогај, узе га и даде Јуди, сину Симона Искариотског. И по залогају, тада уђе у њега сотона. А Исус му рече: Што мислиш чинити, чини брже! Али нико од оних што беху за трпезом, није разумео зашто му је ово рекао. Како је у Јуде била каса, мишљаху неки да му Исус каже: Купи што нам треба за празник, или да да што сиромашнима. А кад онај узе залогај, одмах изиђе. А била је ноћ. Кад је он изишао, рече Исус: Сад се прославио Син човечји, и Бог се прославио у њему. Ако се Бог прославио у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. Децо, још сам мало с вама. Тражићете ме, и као што рекох Јудејима: Куда ја идем, ви не можете доћи, тако сад кажем и вама. Нову вам заповест дајем: да љубите један другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубави међу собом. Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? А Исус одговори: Куда ја идем, сад не можеш ићи за мном, али после ћеш ићи за мном. А Петар му рече: Господе, зашто не могу сад ићи за тообм? Живот ћу свој дати за тебе! А Исус одговори: Живот ћеш свој дати за мене? Заиста, заиста, кажем ти: Неће петао запевати док ме се трипут не одречеш! Нека се не плаши срце ваше! Верујте у Бога и - верујте у мене! У кући Оца мога има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: Идем да вам спремим место? И кад отидем и спремим вам место, опет ћу доћи и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја. И куда ја идем - знате пут. Рече му Тома: Господе, не знамо куда идеш; како можемо знати пут? Рече му Исус: Ја сам пут, истина и живот. Нико неће доћи к Оцу до кроз мене. Кад сте мене познали, познаћете и Оца мога. Већ сад га знате - и видели сте га. Рече му Филип: Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста. Рече му Исус: Толико сам времена с вама, и још ме не знаш, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш ти говорити: Покажи нам Оца?! Зар ти не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени? Речи које вам ја говорим, не говорим од себе. А Отац који стоји у мени, твори дела своја. Верујте ми (,дакле,) да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако нећете, онда верујте због самих дела. Заиста, заиста, кажем вам: Ко верује у мене - дела која ја творим, и он ће творити, и већа ће од ових творити. Јер ја идем к Оцу, и што год заиштете у име моје, то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. Ако што заиштете од мене у име моје, ја ћу учинити. Ако ме љубите, држаћете моје заповести. И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог помоћника, да буде с вама увек: Духа истине, кога свет не може да прими, јер га не види и не познаје га. Ви га знате, јер код вас остаје и биће у вама. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу к вама. Још мало, и свет ме више неће видети; а ви ћете ме видети, јер ја живим, а и ви ћете живети. У тај ћете дан видети да сам ја у Оцу своме, ви у мени и ја у вама. Ко има заповести моје и држи их, тај је онај који ме љуби. А ко мене љуби, тога ће љубити Отац мој, и ја ћу га љубити и јавићу му се. Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, откуда то да ћеш се нама јавити а не свету? А Исус одговори и рече му: Ко ме љуби, држаће реч моју, и Отац ће га мој љубити, и доћи ћемо к њему и настанићемо се код њега. Ко ме не љуби, не држи речи мојих. Али реч што је чујете, није моја, него Оца који ме је послао. Ово сам вам говорио док сам био с вама. А помоћник, Дух свети, кога ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што сам вам ја рекао. Мир вам остављам, свој мир дајем вам. Не дајем вам ја као што свет даје. Нека се не плаши срце ваше и нека се не боји! Чули сте да сам вам рекао: Идем и доћи ћу (опет) к вама. Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што идем к Оцу, јер је Отац већи од мене. И већ сад сам вам казао, пре него што се збуде, да верујете кад се збуде. Нећу више много говорити с вама; јер иде владар овога света, и на мени нема ништа. Али, да свет види да љубим Оца и чиним онако како ми је заповедио Отац, устаните, хајдемо одавде! Ја сам прави чокот, а Отац је мој виноградар. Сваку лозу на мени, која не рађа рода, сече је, и сваку која рађа рода, чисти је да више рода роди. Ви сте већ очишћени речју коју сам вам говорио. Останите у мени, и ја ћу у вама! Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не остане на чокоту, тако и ви, ако не останете у мени. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај ће родити много рода, јер без мене не можете ништа чинити. Ко не остане у мени, избациће се напоље, као лоза, и осушиће се, и скупиће их и у ватру бацити, и изгореће. Ако останете у мени и речи моје остану у вама, што год хоћете, иштите, и биће вам. Тим се прослави Отац мој, да родите многи род и (тако) будете моји ученици. Као што је мене љубио Отац, тако и ја љубих вас. Останите у љубави мојој! Ако заповести моје уздржите, остаћете у љубави мојој, као што сам и ја одржао заповести Оца свога и остајем у његовој љубави. Ово сам вам казао, да моја радост буде у вама и да ваша радост буде потпуна. Ово је моја заповест: да љубите један другога, као што ја љубих вас. Нико нема веће љубави од ове, да ко живот свој да за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји, ако чините што вам ја заповедам. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради његов господар; него вас назвах пријатељима, јер вам казах све што чух од Оца свога. Нисте ви мене изабрали, него сам ја вас изабрао, и поставио сам вас да идете, род родите и да ваш род остане, - да вам да што заиштете у Оца у име моје. Ово вам заповедам, да љубите један другога. Ако свет мрзи на вас, знајте да је на мене омрзнуо пре вас. Кад бисте били од света, свет би своје љубио. А како нисте од света, него вас ја изабрах од света, зато мрзи на вас свет. Сетите се речи коју вам рекох: Није слуга већи од господара свога. Ако су мене гонили, и вас ће гонити; ако су моју реч одржали, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити за моје име, јер не знају онога који ме је послао. Да нисам дошао и говорио им, не би имали греха. Али овако немају изговора за свој грех. Ко мрзи на мене, и на Оца мога мрзи. Да нисам учинио међу њима дела којих нико други није учинио, не би имали греха. Али овако су видели, па ипак омрзнули - и на мене и на Оца мога. Али ово би, да се испуни реч, написана у закону њихову: "Омрзнуше на мене ни за што". Кад дође помоћник кога ћу вам ја послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, он ће сведочити за мене. Али и ви сведочите, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао, да се не саблазните. Истераће вас из синагоге; а доћи ће и час кад ће сваки који вас убије, мислити да Богу чини службу. Ово ће чинити, јер нису познали ни Оца ни мене. А ово сам вам казао, да би се, кад дође време томе, сетили тога да сам вам ја то казао. Испрва вам ово нисам казао, јер сам био с вама. А сад идем к ономе који ме је послао, и нико ме од вас не пита: Куда идеш? Него, што сам вам ово казао, жалости се напунило срце ваше. Али вам ја истину говорим: Добро је за вас да ја одем. Јер ако не одем, помоћник неће доћи к вама. А ако одем, послаћу га к вама. И кад он дође, доказаће свет да има греха, праведности и суда. Греха, што не верују у мене; праведности, што идем к Оцу и више ме нећете видети; суда, што је владар овога света (већ) осуђен. Још вам много имам казати, али сад не можете носити. А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће доћи. Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети и јавити вам. Све што има Отац, моје је. Зато сам рекао да ће од мојега узети и јавити вам. Још мало, и више ме нећете видети; и опет мало, па ћете ме (опет) видети. А неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети? и: Ја идем к Оцу? Говораху, дакле: Шта је то што каже: Мало? Не знамо шта говори. А Исус разуме да су хтели да га запитају, па им рече: За то ли се запитујете међу собом што рекох: Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме (опет) видети? Заиста, заиста, кажем вам: Ви ћете плакати и туговати, а свет ће се радовати. Ви ћете бити жалосни, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена, кад рађа, жалосна је, јер је дошао час њезин. Али кад роди дете, више не мисли на муку - од радости што се родио човек на свет. Тако сте и ви сад жалосни; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико неће узети од вас. У онај дан нећете ме питати ни за што. Заиста, заиста, кажем вам: Што узиштете у оца, даће вам, у име моје. Досада не искасте ништа у име моје: иштите, и примићете, да радост ваша буде потпуна. Ово сам вам говорио у сликама. Доћи ће час кад вам више нећу говорити у сликама, него ћу вам отворено говорити о Оцу. У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас. Јер вас сам Отац љуби, зато што сте ви љубили мене и веровали сте да сам ја од Оца изишао. Изишао сам од Оца и дошао сам на свет; опет остављам свет и идем к Оцу. А ученици његови рекоше: Ето, сад говориш отворено и не употребљаваш никакве слике. Сад знамо да све знаш и не треба ти да те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао. А Исус им одговори: Сад верујете? Ево иде час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене сама оставите. Али нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да би у мени мир имали. У свету имате невољу; али се не бојте, јер сам ја надвладао свет. Ово рече Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче, дошао је час: прослави Сина свога, да и Син прослави тебе, - као што си му дао власт над свима људима, да свему што си му дао, да живот вечни. А ово је вечни живот, да познају тебе, јединога правога Бога, и кога си послао, Исуса Христа. Ја тебе прославих на земљи: сврших дело што си ми га дао да учиним. И сад прослаави ти мене, Оче, у тебе, славом коју имадох у тебе пре него што свет постаде. Јавих име твоје људима које си ми дао од света. Твоји беху, и дао си их мени, и одржали су реч твоју. Сад су разумели да је све што си ми дао, од тебе. Јер речи што си ми их дао, дао сам им, и они их примише, и познаше заиста да од тебе, изиђох, и повероваше да си ме ти послао. Ја се за њих молим; не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји - и све моје твоје је и твоје моје - и прославио сам се у њима. Више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к теби. Оче свети, сачувај их у име своје што си ми га дао, да буду једно, као ми. Док сам био с њима, ја их чувах у име твоје што си ми га дао, и сачувах их, и нико од њих не погибе осим сина погили, да се испуни писмо. А сад идем к теби; и ово говорим на свету, да имају радост моју у пуној мери у себи. Ја сам им дао реч твоју, и свет омрзну на њих, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од нечастивога. Нису од света, као што ни ја нисам од света. Освети их истином: твоја је реч истина. Као што си ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет. За њих ја посвећујем себе, да буду и они заиста освећени. Али не молим само за ове, него и за оне који на њихову реч верују у мене, да сви буду једно - као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, да и они буду у нама, да свет верује да си ме ти послао. Ја сам славу коју си ти мени дао, њима дао, да буду једно, као што смо ми једно, Ја у њима и ти у мени, да буду сасвим једно, да види свет да си ме ти послао и да си њих љубио као што си мене љубио. Оче, што си ми дао - хоћу да и они буду да мном где сам ја, да виде славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света. Оче праведни, свет те не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао. Обзнаних им име твоје и обзнанићу га, да љубав којом си ме љубио, у њима буде и ја у њима. После ових речи изиђе Исус с ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови. А знао је то место и Јуда, издајник његов, јер се Исус ту често скупљао с ученицима својим. Онда Јуда узе чету и од првосвештеника и фарисеја слуге и дође онамо с буктињама, фењерима и оружјем. А Исус, који је знао све што ће бити од њега, изиђе и рече им: Кога тражите? Одговорише му: Исуса Назарећанина. Рече им: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда издајник његов. А кад им рече: Ја сам, устукнуше и попадаше на земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду. Да се испуни реч коју је рекао: Не изгубих ниједнога од оних које си ми дао. А Симон Петар имаше мач, па га извади, удари слугу првосвештеникова и одсече му десно ухо. А слуга се звао Малх. Онда Исус рече Петру: Тури мач у корице! Зар да не пијем чашу коју ми је дао Отац? А чета, заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса, свезаше га и одведоше прво Ани, јер беше таст Кајафи, који је био првосвештеник те године. А Кајафа беше тај који је дао савет Јудејима, да је боље да један човек умре за народ. А за Исусом иђаше Симон Петар и један други ученик. Овај ученик беше познат првосвештенику, и уђе с Исусом у двор првосвештеников. А Петар стајаше напољу, код врата. Тада изиђе тај други ученик, познаник првосвештеников, говори с вратарицом и уведе Петра. Онда слушкиња, вратарица, рече Петру: Зар ниси и ти ученик овога човека? А он рече: Нисам. А слуге и момци беху наложили ватру, јер беше хладно, и стајаху и грејаху се. А и Петар стајаше с њима и грејаше се. Тада првосвештеник запита Исуса за ученике његове и за науку његову. А Исус му одговори: Ја сам јавно говорио свету. Ја сам свагда учио у синагоги и у храму, где се скупљају сви Јудеји, и ништа нисам говорио тајно. Што питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Ето, они знају шта сам ја рекао. А кад он ово рече, један од момака, који је стајао онде, удари Исуса по образу и рече: Зар тако одговараш првосвештенику? А Исус му одговори: Ако сам зло говорио, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? И Ана га посла свезана првосвештенику Кајафи. А Симон Петар (још) стајаше и грејаше се. И рекоше му: Зар ниси и ти од његових ученика - А он се одрече и рече: Нисам. Рече један од слугу првосвештеникових, који је био рођак ономе што му Петар одсече ухо: Не видех ли те ја у врту с њим? И опет се Петар одрече; и одмах запева петао. Тада поведоше Исуса до Кајафе у преториум. А беше рано ујутру. И они не уђоше у преториум, да се не би опоганили, него да би могли јести пасху. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву тужбу износите на овога човека? Одговорише и рекоше му: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. А Пилат им рече: Узмите га ви и судите му по своме закону! А Јудеји му рекоше: Ми не смемо никога погубити. Да се испуни реч Исусова коју је рекао казујући каквом ће смрћу умрети. Онда Пилат опет уђе у преториум, дозва Исуса и рече му: Ти си цар јудејски? Одговори Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше то за мене. Одговори Пилат: Зар сам ја Јудејин?! Твој народ и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? А Исус одговори: Моје царство није од овога света. Кад би од овога света било моје царство, слуге би се моје бориле, да не дођем у руке Јудејима. Али моје царство није одавде. Онда му рече Пилат: Дакле си ти ипак цар? Одговори Исус: Да, цар сам. Ја сам се за то родио и за то сам дошао на свет, да сведочим за истину. Сваки који је од истине, слуша мој глас. А Пилат му рече: Шта је истина - И кад ово рече, изиђе опет к Јудејима и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему. А у вас је обичај, да вам пустим једнога на пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејског? Тада повикаше опет: Не овога, него Вараву! А Варава беше разбојник. Онда Пилат узе Исуса и шиба га. А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, обукоше му скерлетну кабаницу, прилажаху му и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху га по образима. А Пилат опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да видите да не налазим на њему никакве кривице. И Исус изиђе напоље, под венцем од трња и у скерлетној кабаници. И рече им: Ево човека! А кад га видеше првосвештеници и слуге, повикаше: Распни га, распни! Рече им Пилат: Узмите га ви и распните; јер ја не налазим на њему кривице Одговорише му Јудеји: Ми имамо закон, и по том закону мора умрети, јер је начинио себе Сином Божјим. А кад Пилат чу ову реч, још се већма побоја. Уђе опет у преториум и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. Тада му Пилат рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт пустити те, и имам власт распети те? Одговори Исус: Не би имао никакве власти нада мном, да ти није дано од горе. Зато онај има већи грех који ме је предао теби. Отада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудеји викаху: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради, противи се ћесару. А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос, јеврејски Гавата. А беше дан уочи пасхе, око шестога часа. И рече Јудејима: Ево цар ваш! А они викаху: Узми, узми, распни га! Рече им Пилат: Зар цара вашега да распнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара! Тада им га предаде да се разапне. А они узеше Исуса. И, носећи крст свој, изиђе на место које се зове Лубања, јеврејски Гологта. Онде га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и с друге стране, а у среди Исуса. А Пилат написа и натпис и метну га на крст. А беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски. Овај натпис читаше многи Јудеји, јер је место где је Исус разапет, било близу града, и било је написано јеврејски, латински и грчки. Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: Немој да стоји написано: цар јудејски, него, да је он рекао: Ја сам цар јудејски. А Пилат одговори: Што сам написао, написао сам. А војници кад разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише (од њих) четири дела, свакоме војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина не беше шивена, него изаткана од горе до доле. Рекоше, дакле, међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу, коме ће допасти - да се испуни писмо. "Разделише хаљине моје међу собом, и за одело моје бацише коцку". И војници учинише тако. А стајаху код крста Исусова мати његова и сестра матере његове, Марија Клопина и Марија Магдалина. А кад Исус виде матер и поред ње ученика кога је љубио, рече матери: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ето ти матере! И од тога часа узе је ученик к себи. Потом, како је Исус знао да се већ све свршило, да би се збило писмо, рече: Жедан сам. А стајаше онде суд пун оцта. Напунише, дакле, сунђер оцта, натакнуше га на стабло исопово и принесоше к његовим устима. А кад Исус прими оцат, рече: Свршило се! - преклони главу и издахну. А како беше петак, да не би тела остала на крст у суботу - јер беше велик дан она субота -, Јудеји замолише Пилата да им се пребију голени и да се скину. Дођоше, дакле, војници, и првоме пребише голени, а и другоме, распетоме с њим. А кад дођоше на Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, него један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода. И који је то видео, посведочио је то, и сведочанство је његово истинито. И он зна да истину говори, да и ви верујете. А ово се догодило да се испуни писмо: "Кост његова да се не преломи". И опет друго место у писму каже: "Гледаће онога кога су проболи". Потом Јосиф из Ариматеје - који је био ученик Исусов, али само крадом, због страха од Јудеја - замоли Пилата да може узети тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело његово. А дође и Никодим, кој је првипут ноћу дошао к њему, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. И узеше тело Исусово и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудеја да укопавају. А беше на месту где је био разапет, врт, и у врту нов гроб, у који још нико није био метнут. Како је овај гроб био близу, то, због петка јудејског, у њега метнуше Исуса. А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, кад је још био мрак, и виде да је камен одваљен од гроба. Онда отрча и дође к Симону Петру и к другом ученику кога је Исус љубио, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо где су га метнули. А Петар и тај други ученик изиђоше и дођоше на гроб. Трчали су оба заједно, али је други ученик трчао брже од Петра и дође први на гроб. Надвири се и виде повоје где леже, али не уђе. Тада дође и Симон Петар за њим, уђе у гроб и виде повоје где леже, а убрус који је био на глави његовој, није био с повојима, него је обашка био савит на једном месту. Тада уђе и други ученик, који је први дошао на гроб, и виде и верова. Јер још нису знали писма, да њему ваља устати из мртивх. И опет се ученици вратише дома. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И како је плакала, надвири се над гроб, и виде два анђела где седе у белим хаљинама, један чело главе, а други чело ногу, где је лежало тело Исусово. И ови јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Узеше Господа мога, и не знам где су га метнули. Кад ово рече, обазре се натраг и виде Исуса где стоји. Али није знала да је Исус. Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? А она, мислећи да је вртар, рече му: Господине, ако си га ти узео, кажи ми где си га метнуо, и ја ћу га узети. А Исус јој рече: Марија! А она се осврну и рече јеврејски: Равуни! (што значи: учитељу!). Рече јој Исус. Не дохватај ме се, јер још нисам отишао горе к Оцу. Него иди к браћи мојој и кажи им: Идем горе к Оцу своме и Оцу вашем, Богу своме и Богу вашем. А Марија Магдалина оде и јави ученицима. Видела сам Господа, и ово ми је казао. А онога, првога дана недеље увече, кад су онде где беху ученици, због страха од Јудеја врата била закључана, дође Исус, стаде на среду и рече им: Мир вам! И кад ово рече, показа им руке и ребра. И ученици се обрадоваше кад видеше Господа. И опет им рече: Мир вам! Као што је мене послао Отац, и ја шаљем вас. И кад ово рече, дуну и рече им: Примите Духа светога! Којима опростите грехе, опроштени су им; којима задржите, задржани су им. А Тома, један од дванаесторице, који се зове Близанац, не беше с њима кад дође Исус. И говораху му други ученици: Видели смо Господа: А он им рече: Док не видим на рукама његовим рана од клинова, и не метнем прста свога у ране од клинова, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати. После осам дана беху његови ученици опет унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад врата беху закључана, стаде на среду и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Метни прст свој овамо и види руке моје, и пружи руку своју и метни је у ребра моја, - и не буди неверан, него веран! Одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, верујеш. Благо онима који не видеше, и вероваше! И многа друга чудеса учини Исус пред ученицима, која нису написана у овој књизи. А ова су написана, да верујете да је Исус Месија, Син Божји, и да, верујући, живот имате именом његовим. После тога се Исус опет јавио ученицима, на мору Тивериадском. А јавио се овако: Беху заједно Симон Петар, Тома који се зове Близанац. Натанаило из Кане галилејске, синови Зеведејеви и друга двојица од ученика његових. Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Изиђоше и уђоше у чамац, и ону ноћ не ухватише ништа. А кад већ би јутро, стајаше Исус на обали; али ученици нису знали да је Исус. И рече им Исус: Децо, имате ли коју рибу? Одговорише му: немамо. А он им рече: Баците мрежу с десне стране чамца, и уловићете. Онда бацише, и већ је не могаху вући од мноштва рибе. А онај ученик кога је Исус љубио, рече Петру: То је Господ. А кад Симон Петар чу да је Господ, опаса се огртачем, јер беше го, и скочи у море. А други ученици дођоше чамцем - јер не беху далеко од земље, него око двеста лаката - вукући мрежу с рибом. Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше ватру наложену и рибу на њој и хлеб. Рече им Исус: Донесите од рибе што сад ухватисте. И Симон Петар се попе и извуче мрежу на земљу, пуну великих риба, сто и педесет и три. Па и од толикога мноштва не продера се мрежа. Рече им Исус: Ходите доручкујте! А ниједан од ученике није смео да га пита: Ко си ти? Јер су знали да је Господ. Исус дође, узе хлеб и даде им, тако и рибу. Ово се већ трећипут јавио Исус ученицима пошто је устао из мртвих. А кад доручковаше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јованов, љубиш ли ме већма него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те љубим. Рече му: Паси јагањце моје! Рече му опет, по другипут: Симоне Јованов, љубиш ли ме? Рече му: Чувај овце моје! Рече му по трећипут: Симоне Јованов, љубиш ли ме - А Петар поста жалостан што му по трећипут рече: Љубиш ли ме? - и рече му: Господе, ти све знаш, ти видиш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје! Заиста, заиста, кажем ти: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео. А кад остариш, раширићеш руке своје, и други ће те опасати и одвући куда нећеш. А ово рече да покаже каквом ће смрћу прославити Бога. И кад ово каза, рече му: Хајде за мном! А Петар се обазре и виде где за њима иде ученик кога је Исус љубио и који се на вечери наслонио био на прса његова и рекао: Господе, ко је тај који ће те издати? Кад, дакле, Петар виде овога, рече Исусу: Господе, а шта ће бити од овог? Рече му Исус: Ако хоћу да он остане (жив) док не дођем - што је теби до тога? Ти хајде за мном! И рашири се ова реч међу браћом: Онај ученик неће умрети! Али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да он остане док не дођем, што је теби до тога? Ово је ученик који сведочи за ово и који написа ово, и знамо да је сведочанство његово истинито. Али има и много друго што учини Исус. Кад би се све ово редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале књиге које би се морале написати. Прву сам ти књигу, Теофиле, написао о свему што је Исус творио и учио од почетка па до дана кад је узет на небо, пошто је Духом светим заповедио апостолима које је изабрао. Овима се по страдању своме показа жив многим истинитим знацима: четрдесет дана јавља им се и говораше им о царству Божјем. И кад се с њима саста, заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очино, "које сте" (,рече,) "чули од мене: Јован је крстио водом, а ви ћете се не дуго после ових дана крстити Духом светим". А сабрани га питаху: Господе, хоћеш ли сад повратити царство Израиљево? Рече им: Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу, него ћете примити силу кад сиђе свети Дух на вас, и бићете ми сведоци у Јерусалиму, по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. И кад ово рече, пред њиховим се очима подиже, и облак га узе испред очију њихових. И кад гледаху на небо док он иђаше горе, гле, два човека стајаху поред њих у белим хаљинама. Ови рекоше: Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо, тако ће (опет) доћи као што га видесете да иде на небо. Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска и која је близу Јерусалима, један суботни дан хода. И кад уђоше, попеше се у горњу собу где су обично боравили: Петар, Јован, Јаков и Андрија, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев. Ови се сви једнако и једнодушно мољаху Богу са женама и Маријом, матером Исусовом, и с браћом његовом. У те дане уста Петар међу браћом и рече - а беше народа заједно око сто и двадесет душа: Браћо! Морало се испунити писмо што га Дух свети прорече устима Давидовим за Јуду који је био вођа онима што ухватише Исуса. Он се бројао с нама и беше добио део ове службе. Овај стече њиву од плате за грех, али паде стрмоглав, пуче по среди и изасу се сва утроба његова. И дознаше за ово сви становници јерусалимски, тако да се та њива прозва њиховим језиком Акелдамах т.ј. њива крвна. Јер у псалтиру стоји: "Двор његов да буде пуст и да не буде никога ко би живео у њему", и "Службу његову да добије други". Треба, дакле, од људи који су с нама били за све време док с нама беше Господ Исус, почевши од крштења Јованова па до дана кад се узе од нас - да буде с нама сведок ускрса његова један од ових. И поставише двојицу: Јосифа који се звао Варсава, с надимком Јуст, и Матију. И помолише се Богу овако: Ти, Господе, који познајеш срца свих, покажи кога си изабрао од ове двојице, да прими место службе ове и апостолства, што га остави Јуда, да иде на своје место. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и придода се једанаесторици апостола. А кад дође педесети дан, беху сви заједно на једном месту. И уједнапут наста хука с неба као кад дува силан ветар, и напуни сву кућу где су седели. И показаше им се језици као огњени, који се разделише и седе на свакога од њих по један. И сви се напунише Духа светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да говоре. А у Јерусалиму живљаху побожни Јудеји из свакога народа под небом. И кад наста ова хука, скупи се народ и смете се, јер свако од њих слушаше где они говоре његовим језиком. И дивљаху се и чуђаху се говорећи: Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејци? Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили: Парћани, Миђани, Еламљани, који смо из Месопотамије, Јудеје и Кападокије, Понта и Азије, Фригије и Памфилије, Египта и крајева ливијских код Кирине, и ми из Рима, Јудеји и проселити, Крићани и Арапи: чујемо их где нашим језицима јављају велика дела Божја. И сви се дивљаху и питаху један другога: Шта ће ово бити? А други се подсмеваху и говораху: Напили су се новога вина. А Петар стаде с једанаесторицом, подиже глас свој и рече им: Јудеји и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово знајте, и чујте моје речи! Нису ови, као што ви мислите, пијани, јер је (тек) трећи час дана, него је ово оно што је рекао пророк Јоиљ: "У последње дане, говори Бог, излићу од Духа свога на све људе: и пророковаће синови ваши и кћери ваше; младићи ваши виђаће утваре и старци ваши сниваће снове. Па и на слуге своје и на слушкиње своје излићу у те дане од Духа свога, и пророковаће. Чинићу чудеса на небу горе и знаке на земљи доле: крв, огањ и пушење дима. Сунце ће се претворити у таму и месец у крв, пре него што дође велики и славни дан Господњи. И сваки који призове име Господње, спашће се". Људи Израиљци, чујте ове речи: Исус Назарећанин (беше) човек кога је Бог пред вама потврдио силама, чудесима и знацима што их је Бог преко њега учинио међу вама, као што и сами знате. Овога ви, пошто је по одређеној вољи и промислу Божјем предан, преко руку безаконика на крст приковасте и убисте. Али Бог раздреши смртне болове и подиже га; јер не беше могуће да га смрт држи. Јер Давид каже за њега: "Једнако гледах Господа пред собом, јер ми је с десне стране, да се не пољуљам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој; а још ће и тело моје почивати у нади, јер нећеш оставити душе моје у аду, нити ћеш дати да светац твој види трухљења. Показао си ми путеве живота, напунићеш ме весеља пред лицем својим". Браћо, могу вам слободно говорити о патријарху Давиду: он умре и би укопан, и гроб је његов међу нама до овога дана. Али, како је био пророк и како је знао да му сеБог заклетвом заклео да ће од рода његових бедара посадити на престо његов, предвидевши рече за ускрс Месијин, да сеон не остави у аду и да тело његово не виде трухљења. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми сведоци. Подигнут, дакле, десницом Божјом и примивши од Оца обећанога светога Духа, изли ово што ви видите и чујете. Јер се није Давид попео на небо, него каже сам: "Рече Господ Господу моме: Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима". Тврдо, дакле, нека зна сав дом Израиљев, да га је Бог начинио Господом и Месијом, овога Исуса кога сте ви распели. А кад чуше ово, ражали им се у срцу и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта да чинимо, људи и браћо? А Петар им (рече): Покајте се, и нека се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење ваших греха, и примићете дар светога Духа. Јер је за вас обећање и за децу вашу и за све даљне, које ће год дозвати Господ, Бог наш. И још многим другим речима сведочаше и позиваше их: Спасите се од овога поквареног рода! Који, дакле, примише реч његову, крстише се, и додаде се тога дана (цркви) око три хиљаде душа. И осташе једнако у науци апостолској и у (братској) заједници, у ломљењу хлеба и у молитви. А у све уђе страх, јер су апостоли чинили многа чудеса и знаке. А сви који су веровали, били су заједно и имали су све заједно. Продавали су што су имали и новац су раздавали свима, како је ко требао. Сваки дан беху једнако једнодушно у храму, ломљаху хлеб по кућама, примаху храну с радошћу и с простим срцем, слављаху Бога и сав их је народ волео. А Господ сваки дан додаваше (цркви) оних који се спасаваху. А Петар и Јован иђаху у девети молитвени час горе у храм. И ношаху једног човека који је био хром од утробе матере своје и којега сваки дан метаху пред врата од храма која се зову "лепа", да проси милостињу од оних који улазе у храм. Овај виде Петра и Јована кад су хтели да уђу у храм и прошаше милостињу. А Петар погледа на њ с Јованом и рече: Погледај на нас! А он гледаше у њих, очекујући да ће му они што дати. А Петар рече: Сребра и злата немам, али што имам, то ти дајем: У име Исуса Христа, Назарећанина, ходи! И узе га за десницу и подиже га. И одмах се утврдише његове ноге и глежњи, скочи и стаде, и хођаше, и уђе с њима у храм, идући и скачући и хвалећи Бога. И виде га сав народ где иде и хвали Бога. И познаше га да је он био тај који је милостиње ради седео код лепих врата храмовних, и дивљаху се и чуђаху се томе што би од њега. А како се он држао Петра и Јована, навали к њима сав народ у трем који се зове Соломонов, запрепашћен. А кад то виде Петар, рече народу: Људи Израиљци, што се чудите овоме или што гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде? Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави слугу свога Исуса, кога сте ви предали и кога сте се пред Пилатом одрекли кад је он судио да се пусти. Ви сте се одрекли свеца и праведника и молили сте да вам поклони убицу, а господара живота убисте. Али Бог га подиже из мртвих, чему смо ми сведоци. И за веру у име његово утврди име његово овога кога видите и знате, и вера коју он даје, даде му здравље ово пред свима вама. И сад, браћо, знам да сте из незнања оно учинили, као и старешине ваше. Али Бог је тако извршио што је напред јавио устима свих пророка, да ће његов Месија пострадати. Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се опросте греси ваши, па да дођу од Господа времена одмарања и пошље напред одређенога нам Месију Исуса, кога ваља него да прими до времена кад ће се све поправити, о чему је Бог од давних времена говорио устима својих светих пророка. Мојсије је рекао: "Пророка ће вам подигнути Господ Бог из браће ваше, као мене; њега послушајте у свему што вам каже. А сваки који не послуша тога пророка, истребиће се из народа". А и сви пророци од Самуила и даље, колико их је год говорило, и за ове дане јавише. Ви сте синови пророка и свеза што га Бог склопи с оцевима вашим говрећи Авраму: "У твом ће семену бити благословени сви народи на земљи". Вама је Бог прво подигао слугу свога и послао га да вас благослови, ако се сваки од вас обрати од својих злих дела. А кад они говораху народу, приступише им свештеници, капетан храма и садукеји, љути што они уче народ и јављају у Исусу ускрс из мртвих, ставише на њих руке и метнуше их у затвор до ујутру; јер је већ било вече. А многи од оних који су чули реч, повероваше, тако да је број људи био око пет хиљада. Сутрадан се скупише у Јерусалиму њихови поглавари, старешине и књижевници, првосвештеник Ана, Кајафа, Јован и Александар, и колико их год беше од рода првосвештеничкога. Метнуше их на среду и питаху: Каквом силом или каквим именом учинисте ви ово? Тада им Петар, пун Духа светога, рече: Поглавари народни и старешине! Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесну човеку, како је овај оздравио, да знате сви ви и сав народ Израиљев: У име Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, кога је Бог подигао из мртивх, кроз њега стоји овај пред вама здрав. Ово је камен који сте ви, зидари, одбацили, (а) који постаде камен угаони. Нема ни у једноме другом спасења; јер нема другога имена под небом, данога људима, којим треба да се спасемо. А кад видеше слободу Петрову и Јованову и опазише да су људи некњижевни и прости, чуђаху се. Познали су их да су били с Исусом, али су видели и исцељенога човека где с њима стоји, па не могаху ништа противу рећи. Заповедише им да изиђу из синедриона, и питаху један другога: Шта да радимо с овим људима? Јер су они учинили познато чудо, за које знају сви који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. Али да се то не шири даље по народу, да им запретимо да више никоме не говоре спомињући ово име. И дозваше их и заповедише им да никако не говоре нити уче спомињући име Исусово. А Петар и Јован одговорише и рекоше им: Судите, је ли право пред Богом да вас више слушамо него ли Бога? Јер ми не можемо да не говоримо што смо видели и чули. А они им још једнапут запретише и пустише их, јер не нађоше ништа како би их казнили, због народа, јер су сви хвалили Бога за оно што се догодило. Јер ономе човеку на ком се догодило ово чудо исцељења, беше више од четрдесет година. А кад их отпустише, дођоше к својима и казаше шта им рекоше првосвештеницим и старешине. Кад ови то чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: О Господе, ти који си створио небо, земљу, море и све што је у њима, ти си рекао устима Давида, слуге свога: "Зашто се буне незнабошци и народи мисле на залудне ствари? Дигоше се цареви земаљски и владаоци се сабраше на Господа и на Помазаника његова". Заиста се сабраше уовоме граду на светога слугу твога Исуса, кога си помазао, Ирод и Понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим, да учине што је рука твоја и воља твоја напред одредила да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње и дај слугама својим да са сваком слободом говоре реч твоју, а ти пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса бивају именом светога слугу твога Исуса. И пошто се помолише Богу, затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви светога Духа, и говораху реч Божју слободно. А у народа који је веровао, беше једно срце и једна душа, и ниједан не говораше да је што од онога што је имао, његово, него им све беше заједничко. С великом силом сведочаху апостоли за ускрс Господа Исуса, и све су их јако волели. Јер ниједан међу њима не беше сиромашан: сви који имађаху земље или кућа, продаваху (то) и доношаху цену проданога и метаху пред ноге апостолима. И даваше се свакоме како је ко требао. А Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, т.ј. преведено: син утехе, левит, родом са Кипра, имао је њиву, па је продаде и донесе новац и метну га апостолима пред ноге. А један човек по имену Ананија, са женом својом Сапфиром, продаде њиву и сакри од новца са знањем жене своје, а један део донесе и метну га апостолима пред ноге. А Петар рече: Ананија, зашто напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новца што си га добио за њиву? Зар пре продаје не беше твоја, и кад је продаде, зар не беше у твојој власти? Зашто си тако шта наумио у срцу своме? Ниси слагао људима, него Богу! А кад Ананија чу речи ове, паде и издахну. И уђе велики страх у све који то чуше. А младићи усташе, умоташе га, изнесоше напоље и сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена његова, не знајући шта се догодило. А Петар јој рече: Кажи ми, јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто сте се договорили да искушате Духа Господњег? Гле, ноге оних који сахранише мужа твога, пред вратима су и изнеће те. И одмах паде пред ноге његове и издахну. А младићи уђоше и нађоше је мртву; и изнесоше је и сахранише код мужа њезина. И уђе велик страх у сву цркву и у све који чуше ово. А апостоли чињаху многе знаке и чудеса у народу. И беху сви једнодушно у трему Соломонову. А од осталих нико није смео да им приступи, него их је хвалио народ. И све више пристајаху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена, тако да и на улице изношаху болеснике и метаху их на постеље и носила, да би, кад прође Петар, бар сенка његова осенила кога од њих. А скпупљаху се многи и из градова око Јерусалима, доношаху болеснике ионе које мучаху нечисти духови, и сви оздрављаху. Али устаде првосвештеник и сви који беху с њим, т.ј. секта садукејска, и напунише се зависти. Метнуше руке на апостоле и бацише их у државни затвор. Али анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, изведе их и рече. Идите, станите и говоритеу храму народу све речи овога живота. А кад они то чуше, уђоше ујутру у храм и учаху. Кад, пак, дође првосвештеник и они који беху с њим, сазваше синедрион и све стрешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. А кад слуге дођоше, не нађоше их у тамници, па се вратише и јавише: Тамницу нађосмо добро закључану и чуваре где стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра не нађосмо никога. А кад чуше ове речи капетан храма и првосвештеници, не могаху да схвате како се то догодило. И дође неко и јави им: Ево, људи које сте бацили у тамницу, стоје у храму и уче народ. Тад отиде капетан са слугама и доведе их, али не на силу, јер се бојаху народа да их не побије камењем. И кад их доведоше, поставише их пред синедрион. И запита их првосвештеник: Оштро смо вам заповедили да не учите спомињући ово име; и, гле, напунили сте Јерусалим својом науком и хоћете на нас да баците крв овога човека. А Петар и апостоли одговорише и рекоше: Бога треба више слушати него људе. Бог отаца наших подиже Исуса, кога сте ви убили обесивши га на дрво. Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаситеља, да да Израиљу покајање и опроштење греха. И ми смо сведоци овога и Дух свети којега Бог даде онима који њега слушају. А кад ови то чуше, разљутише се врло и хтедоше их побити. Али онда устаде у синедриону један фарисеј по имену Гамалило, законик кога је поштовао сав народ, и заповеди да људе мало изведу напоље, па им рече: Људи Израиљци, узмите се у памет код ових људи, шта хоћете да чините. Јер пре ових дана уста Тевда, који је говорио да је он нешто и уз кога пристаде људи на број око четири стотине. Он би убијен, и сви који су га слушали, разиђоше се и пропадоше. После овога уста Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста људи за собом. И он погибе, и сви који су га слушали, разасуше се. И сад вам кажем: Прођите се ових људи и пустите их. Јер, ако је ова намисао или ово дело од људи, пропашће; а ако је од Бога, не можете их уништити. Иначе бисте се нашли и као људи који се боре против (самога) Бога. Тада га послушаше. И дозваше апостоле, избише их, запретише им да не говоре спомињући име Исусово и отпустише их. А ови отидоше од синедриона радујући се што су се удостојили да буду осрамоћени за име. И не престајаху сваки дан да уче у храму и по кућама и да проповедају еванђеље о Месији Исусу. У те дане, кад се ученици множаху, подигоше Јелинисти вику на Јевреје, што се њихове удовице заборављаху кад се свакога дана делила помоћ. Онда дванаесторица дозваше све ученике и рекоше: Не приликује да ми оставимо реч Божју па да служимо око трпеза. Нађите, дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа и мудрости, које ћемо поставити над овим послом. А ми ћемо остати у молитви и у служби речи. И допаде се ова реч свему народу, и изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа светога, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, проселита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле, који се помолише Богу и метнуше руке на њих. А реч Божја напредоваше, и број ученика у Јерусалиму множио се врло, па и многи свештеници покораваху се вери. А Стефан, пун благодати и силе, чињаше велика чудеса и знаке међу људима. Али усташе неки од оних из синагоге која се зове либертиначка, кириначка, александриначка и оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. Али не могаху противу стати мудрости и духу којим је говорио. Тада подговорише људе који рекоше: Чули смо га где хули на Мојсија и на Бога. И побунише народ, старешине и књижевнике, и ови навалише на њега, ухватише га и одведоше пред синедрион. И поставише лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на свето место и на закон. Чули смо га, наиме, где говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити законе које нам је дао Мојсије. И сви који сеђаху у синедриону, гледаху на њ и видеше да лице његово беше као лице анђела. Тада првосвештеник рече: Је ли тако? А он рече: Браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него што се досели у Харан, и рече му: "Изиђи из земље своје и од рода свога и дођи у земљу коју ћу ти ја показати". Тада изиђе из земље халдејске и досели се у Харан. Оданде га (Бог), по смрти оца његова, пресели у ову земљу у којој ви сад живите. Али му не даде земље у њој, ни стопе једне, него само обећа да ће је дати у држање њему и семену његову после њега, иако он (тада) још није имао деце. Овако рече Бог: "Семе његово биће дошљаци у земљи туђој, натераће га да служи и мучиће га четири стотине година. Али народу коме ће они служити, ја ћу судити", рече Бог, "потом ће изићи и служиће мени на овоме месту". Тада склопи с њим савез обрезања, и тако роди Исака и обреза га у осми дан, и Исак Јакова, и Јаков дванаест праотаца. И праоци позавидеше Јосифу и продадоше га у Египат. Али Бог беше с њим, и избави га од свих његових невоља, и даде му милост и мудрост пред Фараоном, царем египатским, који га постави за поглавара над Египтом и над свим домом својим. Али дође глад на сав Египат и Ханан и невоља велика, и не налажаху хране оци наши. А кад Јаков чу да има пшенице у Египту, посла оце наше првипут. Кад дођоше другипут, познаше Јосифа браћа његова, и Фараон сазна порекло Јосифово. Јосиф посла и дозва оца свога Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа. Јаков сиђе у Египат и умре (онде), он и оцеви наши. И пренесоше их у Сихем и метнуше у гроб што га Аврам купи за новце од синова Еморових у Сихему. А кад се приближаваше време обећања што га Бог обрече Авраму, народ се народи и умножи у Египту, док не наста други цар у Египту, који није знао Јосифа. Овај превари наш народ и злостави оце наше тако, да мораху излагати дечицу своју да не живе. У то се време роди Мојсије и беше угодан Богу. Три месеца храњен је у ући оца свога. А кад га излажише, узе га кћи Фараонова и одгаји га себи за сина. Мојсије се научи свој мудрости египатској и беше силан у речима и делима својим. А кад му се навршише четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. И кад виде где се једноме чини неправда, поможе му и освети онога у невољи, убивши Египћанина. Мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даје спасење; али они не разумеше. Сутрадан јави им се кад су се свадили, и мираше их и рече: Људи, браћа сте, зашто чините неправду један другоме? Али онај што чињаше неправду ближњему своме, отури га и рече: Ко те постави за господара и судију над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина? Због ове речи Мојсије побеже, и поста дошљак у земљи мадиамској, где роди два сина. После четрдесет година јави му се у пустињи Синајској горе анђео у огњеном пламену једне купине. Кад Мојсије виде то, дивљаше се утвари; а кад приступи да је види, чу се глас Господњи: "Ја сам Бог отаца твојих, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев". А Мојсије се беше уздрхтао и није смео да погледа. А Господ му рече: "Изуј обућу с ногу својих, јер је место на коме стојиш, света земља. Заиста видех муку свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, и сиђох да их избавим. И сад ходи да те пошљем у Египат". Овога Мојсија, кога отурише рекавши: "Ко те постави за господара и судију?" - тога је Бог руком анђела који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља. Овај их изведе и чињаше чудеса и знаке у Египту, у Црвеном мору и у пустињи четрдесет година. Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: "Пророка ће вам подићи Бог из ваше браће, као мене". Ово је онај који је у збору у пустињи био са анђелом који му је говорио на Синајској гори, а и с оцима нашим. Он је примио речи живе да их дам вама. Али оци наши не хтеше га послушати, него га одбацише и окренуше се срцем својим Египту, и рекоше Арону: "Начини нам богове који ће ићи пред нама; јер овај Мојсије, који нас доведе из земље египатске - не знамо шта му би". Тада начинише теле и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. А Бог се окрену (од њих) и предаде их да служе војсци небеској, као што је написано у књизи пророка: "Јесте ли ми заклане животиње и жртве приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев? Не, него сте носили шатор Молохов и звезду бога Ромфе, кипове што сте их начинили да им се молите. И преселићу васа даље од Вавилона". Оци наши имали су шатор сведочанства у пустињи, као што је заповедио онај који је рекао Мојсију, да га начини по слици коју је видео. Овај примише оци наши и унесоше га с Исусом кад заузеше земљу незнабожаца, које Бог отера испред лица наших отаца, (и тако је било) све до Давида. Овај нађе милост у Бога и молио је да нађе стан Богу Јаковљеву. Али Соломон му сагради кућу. Но Највиши не живи у рукотвореним храмовима, као што каже пророк: "Небо је мени престо, а земља подножје ногама мојима. Какву ћете ми кућу сазидати, говори Господ, или које је место за моје почивање? Не створи ли рука моја све ово?" Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу светоме, како оци ваши, тако и ви! Којега од пророка не прогонише оци ваши? И побише оне који напред јавише за долазак праведника, којега ви сад издајници и убице постадосте, (ви) који сте закон примили наредбом анђелском, и нисте га одржали. А кад ово чуше, ражљутише се врло у срцима својим и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа светога, погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу. И рече. Ево, видим небеса отворена и Сина човечјег где стоји с десне стране Богу. Тад повикаше из гласа, запушише уши своје и навалише једнодушно на њега, избацише га из града и засипаху га камењем. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла. И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика из свег гласа: Господе, не прими им ово за грех! После ових речи умре. А Савле је одобравао његово убиство. Уонај дан наста велико гоњење цркве јерусалимске: осим апостола, сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским. Побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим. А Савле се трудио да уништи цркву: ишао је по кућама, вукао је људе и жене и предавао их је у тамницу. А који се расејаше, пролажаху и проповедаху реч. Тако дође Филип у главни град Самарије и проповедаше им Христа. Народ је једнодушно пазио на речи Филипове, јер је видео знаке што их је чинио. Јер из многих с нечистим духовима излажаху ови с великом виком, и многи узети и хроми оздравише. И наста велика радост у граду ономе. А човек неки, по имену Симон, још од пре је чарао у граду и доводио у чудо народ самаријски, говорећи да је он неки велики човек. Овога слушаху сви, и мало и велико, и говораху: Ово је "велика" сила Божја. А слушаху га зато што их је већ дуго времена чинима удивљавао. А кад повероваше Филипу, који је проповедао о царству Божјем и о имену Исуса Христа, кршћаваху се и људи и жене. Па и сам Симон поверова, крсти се и оста код Филипа; и кад виде знаке и чудеса велика, дивљаше се врло. А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму, да је Самарија примила реч Божју, послаше к њима Петра и Јована. Ови сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Тада метнуше руке на њих и они примише Духа светога. Кад Симон виде да се Дух даје полагањем руку апостолских, донесе им новаца и рече: Дајте и мени ову власт, да, кад метнем руке на кога, прими Духа светога. А Петар му рече: Новци твоји да пропадну с тобом! што си помислио да се дар Божји за новац може добити. Нема теби дела у овоме, нити ти припада ово, јер срце твоје није право пред Богом. Поправи се, дакле, и помоли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога. Јер те видим да си у гркој жучи и у оковима греха. А Симон одговори и рече: Помолите се ви Господу за мене, да не наиђе на мене ништа од овога што сте рекли. А кад посведочише и казаше реч Господњу, вратише се у Јеруслим, пошто су у многим селима самаријским приповедили еванђеље. А анђео Господњи рече Филипу: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И устаде и оде. И, гле, један Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије, царице етиопске, који је био над свим њеним благом, беше дошао у Јерусалим да се помоли Богу, па се враћаше, сеђаше на колима својим и читаше пророка Исаију. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрча и чу га где чита пророка Исаију, па рече: А разумеш ли што читаш? А он рече: Како бих могао, ако ме ко не упути? И позва Филипа да се попне и седне с њим. А место из писма које је читао, беше ово: "Као овца одведе се на клање, и као што је јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У његову понижењу укиде се суд његов. Потомке његове ко ће избројати? Јер се узима са земље живот његов". Онда ушкопљеник рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за кога другога? А Филип отвори уста своја и, почевши од овога писма, проповеди му Исуса. Како иђаху путем, дођоше на неку воду, и ушкопљеник рече: Ево воде! Шта ми смета да се крстим? ... И заповеди да стану кола, и уђоше обојица у воду, Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, дух Господњи узе Филипа, и више га ушкопљеник није видео. Наставио је свој пут радујући се. А Филип се нађе у Азоту, и, пролазећи, проповедаше еванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију. А Савле је још увек дисао претњом и убиством на ученике Господње, па оде до првосвештеника и измоли у њега писма за Дамаск, на синагоге: ако кога нађе од ове науке, људе и жене, да их свезане доведе у Јерусалим. Путујући, дође близу Дамаска. И уједанпут га обасја светлост с неба; паде на земљу и чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си, Господе? А овај: Ја сам Исус, кога ти гониш. Него устани и уђи у град, и казаће ти се шта ти ваља чинити. А људи који иђаху с њим, стајаху неми, јер су глас чули, али никога нису видели. Савле уста од земље, и кад је отворио очи своје, ништа није видео. Узеше га, дакле, за руку и уведоше у Дамаск. И био је три дана слеп, нити је јео нити је пио. А у Дамаску беше један ученик по имену Ананије. И рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове "права", и потражи у дому Јудином Таршанина по имену Савла. Сад се баш моли Богу. И виде човека по имену Ананију где уђе и метну руке на њега да прогледа. - А Ананија одговори: Господе, од многих чух за овога човека колика зла почини твојим светима у Јерусалиму. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају име твоје. А Господ му рече: Иди, јер ми је он оруђе избрано: да изнесе име моје пред незнабошце, цареве и синове Израиљеве. Ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје. И Ананија оде, уђе у кућу и метну руке на њега и рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јавио на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Духа светога. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа; и уста и крсти се, и пошто једе, окрепи се. Био је неколико дана с ученицима који беху у Дамаску, и одмах је по синагогама проповедао Исуса, да је он Син Божји. А сви који слушаху, чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму гоњаше оне који призивају име ово, а и овамо је за то дошао, да их повезане води првосвештеницима? А Савле биваше све јачи и забуњиваше Јудеје који живљаху у Дамаску, доказујући да је ово Месија. После подужег времена договорише се Јудеји да га убију. Али Савле дознаде њихову намеру. Дан и ноћ чували су врата да би га убили. А ученици његови узеше га ноћу и спустише га у једној котарици преко зида. А кад дође у Јерусалим, огледаше да се придружи ученицима; но сви га се бојаху, јер не вероваху да је (заиста) ученик. А Варнава га узе и доведе к апостолима. И каза им како на путу виде Господа и како му говори, и како је у Дамаску слободно говорио у име Исусово. Отада је с њима улазио и излазио у Јерусалиму и учинио је слободно у име Господње. Говорио је и препирао се и с Јелинистима; а они гледаху да га убију. А када браћа дознаше ово, сведоше га у Кесарију и отпустише у Тарс. И тако је црква по свој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру; напредовала је, живела је у страху Господњем и умножавала се утехом светога Духа. А кад Петар обилажаше све, дође и к светима који живљаху у Лиди. Онде нађе једног човека по имену Енеју, који је већ осам година лежао на одру; био је узет. И рече му Петар: Енеја, исцељујете Исус Христос. Устани и простри себи! И одмах уста. И видеше га сви становници Лиде и Сарона, и обратише се ка Господу. А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, што значи Газела. Ова беше пуна добрих дела и милостиња што их чињаше. Оних дана разболе се и умре. Окупаше је и метнуше у горњу собу. Како је, пак, Лида близу Јопе, и ученици чуше да је Петар онде, посташе два човека до њега молећи га: Не оклевај да дођеш до нас! А Петар уста и отиде с њима. И кад дође, одведоше га у горњу собу, и приступише му све удовице лачући и показујући доње и горње хаљине што их је радила Газела док је била с њима. Петар изгна све напоље, клече на колена и помоли се Богу; па се окрену телу и рече: Тавито, устани! А она отвори очи своје, и кад виде Петра, седе. И пружи јој руку и подиже је. Тада дозва свете и удовице и показа је живу. Ово се разгласи по свој Јопи, и многи повероваше у Господа. И оста дуже времеан у Јопи, у некога симона кожара. А у Кесарији беше један човек по имену Корнелије, капетан од чете која се звала италиска. Био је побожан и богобојазан са целим домом својим, давао је народу многу милостињу и молио се Богу без престанка. Једнога дана, око деветога часа, виде он у утвари јасно анђела Божјег где уђе к њему и рече му: Корнелије! А он погледа на њега, поплаши се и рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје уздигоше се до Бога, ион те се сећа. Зато сад пошљи људе у Јопу и дозови некога Симона, прозванога Петра. Овај је гост у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. А кад отиде анђео који му је говорио, дозва двојицу од својих слугу и једнога побожна војника од оних који стално беху уз њега, каза им све и посла их у Јопу. А сутрадан, кад они путоваху и приближише се граду, попе се Петар око шестога часа на кров да се помоли Богу. И огладне и хтеде да једе. А кад они готовљаху, дође изван себе. И виде него отворено и суд некакав где силази као велико платно, који се на четири краја спушта на земљу. У њему беху све четвороножне животиње, гмизавци земаљски птице небеске. И он чу глас: устани, Петре, закољи и једи! А Петар рече: Нипошто, Господе, јер још никад не једох што погано и нечисто. И глас опет, по други пут к њему: Што је Бог очистио, ти не погани! Ово је било трипут, и одмах се суд узе на небо. А кад се Петар у себи питаше шта би била утвара коју је видео, гле, људи послани од Корнелија, напитавши дом Симонов, стадоше пред вратима, зовнуше и питаху: Је ли овде у гостима Симон, прозвани Петар? А док је још Петар размишљао о утвари, рекао му је Дух: Ето те траже три човека. Устани, сиђи доле и иди с њима ништа не премишљајући, јер сам их ја послао. А Петар сиђе к људима и рече: Ево ја сам кога тражите. Што сте дошли? А они рекоше: Корнелије капетан, човек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејског, примио је заповест од једног светог анђела да те дозове у свој дом и да га ти поучиш. Тада их дозва унутра и угости. Сутрадан уста и оде с њима, а и нека браћа из Јопе одоше с њим. Сутрадан дође у Кесарију. А Корнелије их чекаше, сазвавши родбину своју и најближе пријатеље. А кад Петар уђе, срете га Корнелије, паде пред ноге његове и ода му част. А Петар га подиже и рече: Устани; и ја сам сам само човек. И у разговору уђе с њим и нађе многе сабране. И рече им: Ви знате да је Јудејину забрањено дружити се или долазити к туђину. Али мени Бог показа да ниједног човека не треба звати поганим или нечистим. Зато и без поговора дођох на позив. Питам, дакле: Зашто сте ме звали? А Корнелије рече: Пре четири дана, у девети час мољах се Богу у кући својој, и, гле, стаде преда ме човек у хаљини сјајној, и рече: "Корнелије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милостиња. Пошљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара крај мора". Одмах, дакле, послах к теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сад, дакле, сви ми стојимо пред Богом, да чујемо све што је Бог заповедио. А Петар отвори уста и рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко, него му је у сваком народу мио онај који се њега боји и твори правду. Реч коју је послао синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу: овај је Господ свима! Ви знате шта је било по свој Јудеји, почевши од Галилеје, по крштењу што га је проповедао Јован. (Мислим) Исуса из Назарета, како га Бог помаза Духом светим и силом. Он прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше савладао, јер Бог беше с њим. И ми смо сведоци свему што је учинио у земљи јудејској и у Јерусалиму. И убуше га обесивши га на дрво. Али Бог га трећи дан васкрсе и даде му да се покаже, не свему народу, него само сведоцима напред избранима од Бога, нама који смо с њим, по његову ускрсу из мртвих, јели и пили. И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је он од Бога одређени судија живима и мртвима. За њега сведоче сви пророци, да ће сваки који верује у њега, његовим именом примити опроштење греха. Док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух свети на све који слушаху говор. И задивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, што се и на незнабошце излива дар светога Духа. Јер их слушаху где говоре језике и величају Бога. Тада рече Петар: Зар може ко воду забранити да се не крсте ови који примише духа светога као и ми? И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га умолише да остане код њих неколико дана. А апостоли и браћа у Јудеји чуше да и незнабошци примише реч Божју. И кад Петар дође у Јерусалим, препираху се с њим они који беху из обрезања и рекоше: Ишао си к људима који нису обрезани и јео си с њима. Тада им Петар поче казивати редом: Ја се у граду Јопи мољах Богу. Дођох изван себе и видех утвару: суд некакав где силази као велико платно које се на четири краја спушта с неба, и дође до мене. Погледах добро унутра и видех четвороножне животиње земаљске, звериње, гмизавце и птице небеске. А чух и глас који ми рече: "Устани, Петре, закољи и једи!" А ја рекох: Нипошто, Господе, јер погано или нечисто још никад не уђе у уста моја. А глас одговори по другипут с неба: "Што је Бог очистио, ти не погани!" Ово је било трипут, и онда се опет све узе на небо. И, гле, у тај час сташе пред кућом у којој смо били, три човека, послана из Кесарије к мени. А Дух ми рече да идем с њима ништа не премишљајући. Са мном пођоше и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову. И каза нам како виде анђеала у кући својој, који је стао и рекао му: "Пошљи у Јопу и дозови Симона, прозванога Петра, који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој". А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку. Онда се сетих речи Господње како је говорио: "Јован је крстио водом, а ви ћете крстити Духом светим". Кад им, дакле, Бог даде исти дар као и нама који верујемо у Господа Исуса Христа, како сам ја могао забранити Богу? А кад ово чуше, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот! А они који се расејаше због невоље Стефанове, прођоше све до Финикије, Кипра и Антиохије. Али никоме не говораху реч до само Јудејима. А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који, кад дођоше у Антиохију, говораху и Грцима и проповедаху им Господа Исуса. И беше рука Госпдоња с њима, и многи повероваше и обратише се ка Господу. А глас о овоме дође до ушију цркве јерусалимске, и послаше Варнаву у Антиохију. Кад овај дође и виде благодат Божју, обрадова се и опомињаше све, да тврдим срцем остану у Господу; јер беше човек добар, пун Духа светога и вере. И придоби се многи народ за Господа. Тада отиде у Тарс да тражи Савла, и кад га нађе, доведе га у Антиохију. И целу једну годину беху заједно у цркви и учаху многи народ, и прво су у Антиохији ученике назвали хришћанима. У те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију. И уста један од њих, по имену Агав, и објави Духом да ће бити велика глад по свој земљи, која за Клаудија и би. А од ученика одреди сваки колико је који могао, да пошље у помоћ браћи која живљаху у Јудеји. Ово и учинише, пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове. У неко време метну Ирод цар руке на неке од цркве да их мучи. И погуби Јакова, брата Јованова, мачем. И кад виде да је то по вољи Јудејима, ухвати и Петра; а беху дани бесквасних хлебова. Ухвати га, дакле, и баци у тамницу, и предаде га четирма четама од по четири војника да га чувају: мислио га је по пасхи извести пред народ. И тако Петра чуваху у тамници; али црква се без престанка молила Богу за њега. А кад га Ирод хтеде да изведе, ту ноћ спаваше Петар између два војника, везан двама ланцима, а стражари пред вратима чуваху тамницу. И, гле, анђео Господњи приступи, и светлост обасја по соби; куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: Устани брже! И спадоше му ланци с руку. И анђео му рече: Опаши се и обуј сандале своје! И учини тако. И рече му: Огрни огртач свој и хајде за мном! И изиђе и иђаше за њим, и није знао да је то истина што је анђео чинио, него је мислио да види утвару. И прођоше прву и другу стражу и дођоше до гвоздених врата која вођаху у град. Ова им се сама отворише. И изиђоше и прођоше једну улицу, и одмах анђео одступи од њега. Петар дође к себи и рече. Сад видим заиста, да Господ посла анђела свога и избави ме из руку Иродових и од свега чекања народа јудејског. И кад му постаде јасно, дође кући Марије, матере Јована који се звао Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу. А кад он куцну у авлиска врата, дође девојка по имену Рода, да чује. И кад позна глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима. А ови јој рекоше: Ти си луда. А она потврђиваше да је тако. Тада рекоше они: Анђео је његов. А Петар једнако куцаше. И кад отворише, видеше га и задивише се. А он махну на њих руком да ћуте и каза им како га Господ изведе из тамнице. И рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изиђе и отиде на друго место. А кад свану дан, беше не мала узбуна међу војницима, шта то би од Петра. А Ирод га заиска, и кад га не нађе, испита стражаре и онда заповеди да се погубе. И отиде из Јудеје у Кесарију и онде је живео. А срдио се на Тирце и Сидонце; но ови једнодушно дођоше к њему, придобише Власта, постељника царева, и искаху мира, јер се њихова земља хранила од цареве. У одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, седе на престо и говораше им. А народ викаше: Божји глас, а не човечји! Но одмах га удари анђео Господњи, што не даде славе Богу; и умре, изједен од црви. А реч је Госпдоња расла и множила се. А Варнава и Савле, пошто предаше помоћ, вратише се из Јерусалима и узеше са собом и Јована који се звао Марко. А у антиохиској цркви беху пророци и учитељи: Варнава, Симеон који се звао Нигер, Лукије Киринац, Манаин, одгајени с Иродом тетрархом, и Савле. Кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: Одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао. Тада постише, помолише се Богу, метнуше руке на њих и отпустише их. Послани од светога Духа, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар. Дошавши у Саламин, проповедаху реч Божју у синагогама јудејским; а имаху и Јована као слугу. Кад прођоше цело острво све до Пафа, нађоше једнога врачара, лажна пророка, Јудејина, коме беше име Варисус и који беше с проканзулом Сергијем Павлом, човеком разумним. Овај дозва Варнаву и Савла и заиска да чује реч Божју. Но њима се супротио Елима, врачар - јер се тако преводи име његово - гледајући да одврати проконзула од вере. А Савле, који се зове и Павле, пун Духа светога, погледа на њега и рече: О напуњени свакога лукавства и свакога неваљалства, сине ђавољи, непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати кварити правих путева Господњих? Сад, ето, руке Господње на те: бићеш слеп и нећеш видети сунца за неко време. И одмах паде на њега мрак и тама, иђаше унаоколо и тражаше вођа. А кад проконзул виде шта би, поверова, поплашивши се од науке Господње. А Павле се са својим пратиоцима одвезе из Пафа и дођоше у Пергу памфилиску. А Јован се одвоји од њих и врати се у Јерусалим. А они отидоше из Перге и дођоше у Антиохију писидиску. У суботу уђоше у синагогу и седоше. А по читању закона и пророка послаше старешине синагоге к њима и рекоше: Браћо, ако имате какву утешну реч за народ, говорите! Тада Павле уста, махну руком и рече: Израиљци и ви који се бојите Бога, чујте! Бог овога израиљског народа изабра оце наше и начини народ великим у туђини, у земљи египатској. Снажном руком изведе их из ње и до четрдесет година прехрани их у пустињи. Тада уништи седам народа у земљи хананској и земљу њихову даде њима за неких 450 година. Потом даде судије до Самуила пророка. Отада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисова, човека од племена Венијаминова, за четрдесет година. Кад уклони њега, подиже им Давида за цара, коме и посведочи: "Нађох Давида, сина Јесејева, човека по моме срцу, који ће урадити све што ја хоћу". Од семена овога човека подиже Бог, по обећању, Израиљу Спаситеља Исуса, пошто Јован пред његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљеву. Кад Јован сврши - ваше свој живот, говораше: "За кога ме држите, нисам ја тај. Него ево иде за мном, коме нисам достојан раздрешити обућу на ногама". Браћо, синови рода Аврамова, и ви богобојазни међу њима, нама се посла реч о овоме спасењу. Јер становници јерусалимски и старешине њихове не познаше овога, осудише га и извршише речи пророчке које се читају сваке суботе. Иако не нађоше ниједне смртне кривице, молише Пилата да га погуби. И кад свршише све што је написано за њега, скинуше га с дрвета и метнуше у гроб. Али Бог га подиже из мртивх. Више дана показива се онима који с њим отидоше из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом. И ми вам јављамо да је Бог обећање што га је дао оцевима, испунио деци нашој, кад је подигао Исуса, као што стоји у другом псалму: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио". А да га је васкрсао из мртвих да се више не врати у трхљење, овако је рекао: "Испунићу вам Давиду дана чврста обећања". Зато и на другом месту каже: "Нећеш дати да твој светац види трухљења". Јер Давид, послуживши своме нараштају, по вољи Божјој умре и метнуше га код отаца његових и виде трухљење. А којега Бог подиже, не виде трухљења. Да знате, дакле, браћо, да се кроз овога вама проповеда опроштење греха, и од свега ода шта вас није могао избавити закон Мојсијев, избавља овај свакога који верује. Гледајте, дакле, да не дође на вас што је казано у пророцима: "Видите, ви који презирете, чудите се и нека вас нестане" Јер ја чиним дело у дане ваше, дело које нећете веровати ако вам га ко усказује". А кад они излажаху, мољаху их да им (и) у другу суботу говоре ове речи. А кад се скупштина разиђе, многи Јудеји и побожни проселити пођоше за Павлом и за Варнавом. Ови им говораху и световаху их да остану у благодати Божјој. У другу суботу сабра се готово сав град да чују реч Божју. А кад Јудеји видеше народ, напунише се зависти, хуљаху и говораху противно Павловим речима. А Павле и Варнава рекоше слободно: Вама је прво требало говорити реч Божју; али, кад је одбацујете и себе држите за недостојне вечнога живота, ево се обраћамо незнабошцима. Јер тако нам је заповедио Господ: "Поставио сам те за светлост незнабошцима, да будеш спасење до самога краја земље". А кад ово чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Господњу; и повероваше сви који беху одређени за живот вечни. А реч се Господња ширила по свој околини. Али Јудеји подбодоше угледне побожне жене и прваке градске, те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из својих крајева. А ови на њих отресоше прах са својих ногу и отидоше у Икониум. А ученици се пуњаху радости и Духа светога. У Икониуму уђоше заједно у синагогу јудејску и говораху тако да поверова велико мноштво Јудеја и Грка. Али неверни Јудеји подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу. Ови ипак осташе доста времена (онде) и проповедаху слободно, уздајући се у Господа, који је сведочио за реч благодати своје и давао те они чињаху знаке и чудеса. А становништво градско раздели се; једни беху с Јудејима, а други с апостолима. А кад налише и незнабошци и Јудеји са својим поглаварима да их злоставе и да их побију камењем, они дознаше и побегоше у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову. И онде проповедаху еванђеље. А у Листри беше један човек, немоћан у ногама, хром од утробе матере своје, који никад није ходио. Он слушаше Павле где говори. Овај погледа на њега и кад виде да верује да ће оздравити, рече снажним гласом: Устани на ноге своје управо! И скочи и хођаше. А кад народ виде шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови посташе као људи и сиђоше к нама! И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер је он говорио. А свештеник Зевса који је био пред градом, доведе бикове и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје и скочише међу народ вичући и говорећи: Људи, зашто чините то? И ми смо смртни људи, као и ви, који вам проповедамо да се од ових идола обратите Богу живоме, који створи небо, земљу, море и све што је у њима, који у прошлим временима пусти све народе да иду својим путевима, али ипак не остави себе неосведочена, чинећи добро, дајући вам с неба дажд и године родне, пунећи срца ваша јелом и весељем. Овим речима једва умирише народ да им не приносе жртве. Али дођоше Јудеји из Антиохије и Икониума; подговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града, мислећи да је умро. Али ученици га опколише, и он устаде и уђе у град. Сутрадан отиде с Варнавом у Дерву. Пошто овоме граду проповедише еванђеље и стекоше много ученика, вратише се у Листру, Икониум и Антиохију, утврђујући душе ученика, светујући их да остану у вери и (говорећи) да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје. И кад им по свима црквама поставише старешине, уз молитву и пост предадоше их Господу у кога су веровали. Тада прођоше Писидију и дођоше у Памфилију, проповедише реч у Перги и сиђоше у Аталију. Оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које су свршили. Кад дођоше, сабраше цркву и казаше све што је Бог учинио с њима, и да је отворио незнабошцима врата вере. И осташе дуже времена с ученицима. И дођоше неки из Јудеје и учаху браћу: Ако се не обрежете по закону Мојсијеву, не можете се спасти. А кад поста не мала распра и препирање између Павла и Варнаве и њих, одлучише, да због овога питања Павле, Варнава и други неки од њих иду горе у Јерусалим, к апостолима и старешинама. Испраћени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију, причаху обраћање незнабожаца и чињаху велику радост свој браћи. А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква, апостоли и старешина, и казаше шта све Бог учини с њима. Али усташе неки верни који припадаху секти фарисејској и рекоше: Треба их обрезати и заповедити им да држе закон Мојсијев. Тада се сабраше апостоли и старешине да извиде ову ствар. После дуге расправе уста Петар и рече им: Браћо, ви знате да (ме) је Бог већ од првих дана изабрао између вас, да из мојих уста чују незнабошци реч еванђеља и да верују. И Бог, који познаје срца, посведочио је за њих и дао им је Духа светога као и нама, и није поставио никакве разлике између нас и њих, јер је очистио вером срца њихова. Што, дакле, сад кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, којега ни оцеви наши ни ми не могосмо понети? Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса, као и они. Онда умуче све мноштво и слушаху Варнаву и Павла који причаху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих. А кад они умукоше, проговори Јаков и рече: Браћо, чујте ме! Симеон каза како се Бог првипут смилова да из незнабожаца узме народ за своје име. И с овим се слажу речи пророчке, као што је написано: "Потом ћу се вратити и опет ћу сазидати дом Давидов који је пао, развалине његове поправићу и подигнућу га опет, да потраже Господа и остали људи, т.ј. сви народи који се по мени зову, говори Господ који ово објавује од давнина". Зато ја мислим да се не дира у незнабошце који се обраћају Богу, него да им се пише да се чувају да се не упрљају од идола, да се чувају од блуда, удављенога и од крви. Јер Мојсије има од старих времена у свима градовима своје проповеднике: сваке суботе чита се по синагогама. Тада одлучише апостоли и старешине са свом црквом, да изаберу између себе људе и да их с Павлом и Варнавом пошљу у Антиохију. (И изабраше) Јуду који се звао Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом, и послаше по њима ову посланицу: Апостоли, старешине и браћа поздрављају браћу од незнабожаца која су у Антиохији, Сирији и Киликији. Како смо чули, да су вас неки од нас збунили речима и узнемирили душе ваше, а ми им ништа нисмо заповедили, то смо одлучили једнодушно, да вам пошљемо изабране људе с нашим драгим Варнавом и Павлом, с људима који су живот свој предали за име Господа нашег Исуса Христа. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, који ће то исто и речима казати: Одлучисмо, наиме, свети Дух и ми, да не мећемо на вас никаквих других тегоба осим овога потребнога: да се чувате од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда. Ако се од овога ушчувате, добро ћете чинити. Будите здрави! А кад их отпустише, дођоше у Антиохију, сабраше народ и предаше посланицу. Кад је прочиташе, обрадоваше се утеси. А Јуда и Сила, који и сами беху пророци, утешише и утврдише браћу многим речима. После неког времена отпустише их браћа с миром к онима који су их послали. ... А Павле и Варнава осташе у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многим другима. После неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свима градовима у којима смо проповедали реч Господњу, (да видимо) како живе. Варнава је хтео да узме са собом и Јована, прозванога Марка. Али Павле је тражио да не узму са собом онога који их је одустао у Памфилији и није ишао с њима на посао. Тако дође до срџбе, и они се раздвојише. Варнава узе Марка и отплови на Кипар, а Павле изабра Силу и отиде, предан од браће благодати Господњој. Пролазио је кроз Сирију и Киликију и утврђивао је цркве. Па дође и у Дерву и у Листру. И, гле, беше онде неки ученик по имену Тимотеј, син једне Јудејке која је веровала, а оца Грка. За њега добро сведочаху браћа у Листри и Икониуму. Павле хтеде да овај с њиме пође; узе га и обреза због Јудеја који беху у оним местима. Јер су сви знали да му је отац био Грк. И кад пролажаху градове, предаваху им наредбе које наредише апостоли и старешине у Јерусалиму, да их се држе. Тако се цркве утврђиваху у вери и сваки дан их биваше више. Прођоше Фригију и галатиску земљу, јер им је дух свети забранио да проповедају у Азији. Кад дођоше до Мизије, хтедоше да иду у Витинију, али им не даде дух Исусов. Тада прођоше Мизију и сиђоше у Троаду. Овде се Павлу јави утвара ноћу: један човек из Македоније стајаше, мољаше га и рече: Пређи у Македонију и помози нам! А кад виде утвару, одмах гледасмо да одемо у Македонију, јер смо знали да нас је Бог позвао да им проповедамо еванђеље. Одвезосмо се, дакле, из Троаде, путовасмо право на Самотрак, сутрадан у Неапољ, и оданде у Филипе, који су први град тога дела Македоније (римска) колонија. У томе граду остасмо неколико дана. У суботу изиђосмо изван града, к реци, где мишљасмо да је синагога, седосмо и говорисмо женама које се беху скупиле. Једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града Тиатире, која је продавала скерлет, слушаше; и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. А кад се она и кућа њезина крстила, мољаше: Ако мислите да ја верујем у Господа, уђите у моју кућу и останите онде. И натера нас. А кад једном иђасмо у синагогу, срете нас једна робиња која је имала дух погађачки и врачањем доносила велик добитак својим господарима. Ова иђаше за Павлом и нама и викаше: Ови су људи слуге Бога највишега, који вам јављају пут спасења! Ово чињаше она много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти у име Исуса Христа, да изиђеш из ње. И изиђе у тај час. А кад њезини господари видеше да им пропаде нада на добитак, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг, пред поглаварство, и доведоше их к преторима и рекоше: ови људи, Јудеји, муте по нашем граду и проповедају законе којих ми као Римљани не смемо примати ни творити. А подиже се и народ на њих. Тада им претори здераше хаљине и заповедише да их шибају. И кад их добро избише, бацише их у тамницу и заповедише тамничару да их добро чува. Примивши таку заповест, он их баци у доњу тамницу и ноге им метну у кладе. Око поноћи Павле и Сила мољаху се Богу и слављаху га, а сужњи их слушаху. Уједанпут се земља затресе тако да се пољуља темељ тамнички; одмах се отворише сва врата, и свима спадоше окови. Тамничар се пробуди, виде отворена врата тамничка, извуче мач и хтеде се убити, јер је мислио да су сужњи побегли. А Павле повика јако и рече: Не чини себи никаква зла, јер смо сви ту. Тада заиска светлости, улети и дркћући паде пред Павла и Силу, изведе их напоље и рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем? А ови рекоше: Веруј у Господа Исуса, и спашћеш се ти и дом твој. И проповедише реч Божју њему и свима који беху у дому његову. Још у онај час ноћи узе их и опра им ране, и одмах се крсти он и сви његови. И уведе их у кућу, изнесе им јела и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога. А кад је свануло, послаше претори ликторе и рекоше: пусти оне људе! А тамничар каза ове речи Павлу: Послали су претори да се пустите. Сад, дакле, изиђите и идите с миром. Али Павле им рече: Иако смо римски грађани, избише нас јавно, без суда, и онда нас бацише у тамницу. и сад хоће тајно да нас избаце? Не, него нека дођу сами и изведу нас. А ликтори казаше ове речи преторима. И уплашише се кад чуше да су римски грађани. Дођоше и рекоше им неколико лепих речи, изведоше их напоље и мољаху их да оду из града. Тада изиђоше из тамнице и дођоше к Лидији; видеше и утешише браћу, и отидоше. Прођоше Амфипољ и Аполонију и дођоше у Солун, где беше синагога јудејска. По своме обичају, Павле уђе к њима и три суботе проповедаше им из писма, тумачећи (га) и доказујући да је Месија морао пострадати и васкрснути из мртвих, и да је ово Месија. Исус, којега вам ја проповедам. и неки од њих повероваше и присташе с Павлом и са Силом, тако и од богобојазних Грка велико мноштво, а и од првих жена не мало. Али Јудеји позавидеше, узеше неке зле људе с трга, сабраше светину и узбунише град. Навалише на кућу Јасонову и хтедоше их извести пред народ. А кад их не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске и викаху: Ти који буне цео свет, дошли су и овамо; Јасон их је примио. Сви ови раде против царских заповести, јер говоре да има други цар, Исус. И раздражише народ и старешина градске које чуше ово; и пустише их тек кад су од Јасона и осталих добили јемство. А браћа одмах ноћу послаше Павле и Варнаву у Верију. Кад дођоше онамо, уђоше у синагогу јудејску. Ови беху племенитији од оних у Солуну; примише реч најусрдније и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако. И тако многи од њих повероваше, а и од угледних грчких жена и људи не мало. А кад солунски Јудеји дознаше да је Павле у Верији проповедао реч Божју, дођоше и онамо и подигоше и узбунише народ. А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе онде. А пратиоци Павлови доведоше га до Атине, и са заповешћу на Силу и Тимотеја, да дођу к њему што брже, отидоше оданде. А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему кад виде да је град пун идола. И проповедао је у синагоги Јудејима и богобојазнима и на тргу сваки дан онима који су се ту нашли. А и неки од Епикураваца и стоичких филозофа упустише се с њиме у разговор, и једни говораху: Шта хоће овај брбљавац да каже? А други: Као да проповеда туђе богове; јер је проповедао Исуса и ускрс. Тада га узеше, одведоше на ареопаг и рекоше: Можемо ли дознати каква је та нова наука коју ти казујеш? Јер нешто ново мећеш у наше уши. Хоћемо, дакле, да знамо шта је то. А сви Атињани и странци међу њима имаху времена само за то да што ново кажу или чују. Тада Павле стаде насред ареопага и рече: Атињани, по свему видим да сте врло побожни. Јер кад сам пролазио и мотрио ваше светиње, нашао сам и жртвеник на коме беше написано: "Непознатоме богу". Што, дакле, не знајући поштујете, то вам ја проповедам. Бог који је створио свет и све што је на њему, као господар неба и земље, не живи у рукотвореним храмовима, нити прима службе од руку људских, као да би му требало што, јер сам даје свима живот, дисање и све. Он је учинио да од једнога (човека постане) сав род људски и да живи по свој земљи, поставио је одређена времена и међе њихова становања, да траже Бога, не би ли га како опипали и нашли, јер није далеко ни од једнога од нас: јер у њему живимо, мичемо се и јесмо, као што су и неки од ваших песника рекли: "Његов смо пород". Кад смо, дакле, пород Божји, ни треба да мислимо да је божанство као злато или сребро или камен, као дело људске вештине и мисли. Бог, дакле, не гледа на времена незнања, али сад заповеда људима да се сви свуда покају, јер је поставио дан у који ће по правди судити свему свету, преко човека кога је за то одредио, а доказао је то свима тиме што га је подигао из мртвих. А кад чуше ускрс из мртвих, једни се ругаху, а други рекоше: Чућемо те опет о овоме. Тако Павле отиде од њих. А неки људи присташе уз њега и повероваше, међу којима беше и Дионисије Ареопагит, жена по имену Дамара и други с њима. Потом отиде из Атине и дође у Коринт. Ту нађе једнога Јудејина по имену Акилу, родом из Понта, који је са својом женом Прискилом скоро дошао из Италије, јер Клаудије беше заповедио да сви Јудеји иду из Рима. Дође к њима, и како беху истога заната, оста код њих и радили су (заједно). Правили су шаторе. Сваке суботе проповедао је у синагоги и трудио се да задобије Јудеје и Грке. А кад из Македоније дођоше Сила и Тимотеј, Павле је само проповедао и доказивао Јудејима да је Исус Месија. А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе! Ја сам чист и одсад идем к незнабошцима. И отиде оданде и дође у кућу некога богобојазног човека по имену Титија Јуста, чија кућа беше до синагоге. А Крисп, старешина синагоге, поверова у Господа са свим домом својим, а и многи Коринћани који (га) слушаху, повероваше и крстише се. А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори и да не ућутиш; јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти што учини, јер ја имам велик народ у овоме граду. И оста онде годину и шест месеци и учаше их речи Божјој. А кад Галион беше проконзул у Ахаји, нападоше Јудеји једнодушно на Павла и доведоше га на суд и рекоше: Овај наговара људе да против закона поштују Бога. А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јудејима: Да је какав преступ или зло дело, Јудеји, ја бих вас по дужности саслушао. Али, кад су препирања за речи и имена и закон ваш, гледајте сами; ја судија томе нећу да будем. И отера их од судијске столице. Онда сви ухватише Состена, старешину синагоге, и бише га пред судом. А Галион ништа није марио за то. Павле оста још позадуго, па се онда опрости с браћом и отплови у Сирију - а с њиме и Прискила и Акила -, пошто је у Кенхреји ошишао главу; јер се беше заветовао. Кад дођоше у Ефес, оне остави онде, а сам уђе у синагогу и проповедаше Јудејима. Они га мољаху да остане дуже времена, али он не хтеде, него се опрости с њима и рече: Ако буде воља Божја вратићу се опет к вама. И отиде из Ефеса. Кад дође у Кесарију, отиде горе, поздрави се с црквом, па сиђе у Антиохију. Овде оста неко време, па онда отиде и прође редом галатијску земљу и Фригију, утврђујући све ученике. А дође у Ефес један Јудејин по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у писмима. Био је поучен у науци Господњој, говорио је ватрено и учио је право о Исусу, али је знао само крштење Јованово. Овај поче слободно проповедати у синагоги. А кад га чуше Прискила и Акила, узеше га к себи и још му боље протумачише науку Божју. А кад хтеде да иде у Ахају, написаше браћа ученицима и умолише их да га приме. Дошавши онамо, поможе много онима који су поверовали благодаћу; јер је силно надвлађивао Јудеје, јавно доказујући из писма да је Исус Месија. А кад Аполос беше у Коринту, Павле прође горње земље и дође у Ефес. Ту нађе неке ученике и рече им: Јесте ли примили Духа светога кад сте поверовали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има дух свети. А он рече: каквим сте се, дакле, крштењем крстили? А они рекоше: Јовановим крштењем. Тада Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања и говорио је народу да верује у онога који ће доћи за њим, т.ј. у Исуса. Кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. И кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух свети на њих, и говораху језике и прорицаху. А беше људи свега око дванаест. И уђе у синагогу и проповедаше онде слободно три месеца, говорећи им и трудећи се да их задобије за царство Божје. А кад неки осташе упорни и неверни и ружаху науку пред народом, одступи од њих, одлучи ученике и проповедаше сваки дан у школи некога Тирана. Ово је било две године, тако да су сви који су живели у Азији, и Јудеји и Грци, чули реч Господњу. А Бог је необична чудеса чинио рукама Павловим, тако да су и његове убрушчиће и кецеље носили на болеснике, иони се исцељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих. Тада почеше и неки од Јудеја који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати име Господа Исуса над онима у којима беху зли духови и рекоше: Заклињем вас Исусом кога Павле проповеда. Седам синова једног јудејског првосвештеника Скевер чињаху ово. А зли дух одговори им: Исуса познајем, и Павла знам; али ко сте ви? И скочи на њих човек у коме беше зли дух, надвлада их све и савлада, тако да су голи и израњени утекли из оне куће. Ово дознадоше сви Јудеји и Грци који живљаху у Ефесу, и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса. Многи од оних који су веровали, долажаху, признаваху грехе своје и казиваху дела своја. Многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима. Прорачунаше и нађоше да су вредиле педесет хиљада сребра. Тако је силно расла и јачала реч Господња. После овога намисли Павле да прође Македонију и Ахају и да онда иде у Јерусалим. Рече: Пошто будем тамо, морам и Рим видети. И посла у Македонију двојицу својих помоћника, Тимотеја и Ераста, а сам оста још неко време у Азији. У то време подиже се не мала буна због науке. Некакав златар, по имену Димитрије, који је правио сребрне храмове Артемидине и (тако) мајсторима давао не малу зараду, скупи ове и мајсторе других оваквих ствари и рече: Људи, ви знате да ми од овога посла живимо. Али видите и чујете да овај Павле, говорећи да то нису богови што се рукама људским граде, наговори и одврати многи народ не само у Ефесу него готово по свој Азији. Али не прети само та опасност да ће нам пропасти овај занат, него се неће марити ни за храм велике богиње Артемиде, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свет поштује. А кад чуше ово, напунише се гнева и викаху: Велика је Артемида ефеска! И напуни се град буне, и навалише једнодушно у позориште и одвукоше и Македонце Гаја и Аристарха, пратиоце Павлове. А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици. А и неки од Азиарха, који му беху пријатељи, послаше к њему и световаху га да не иде у позориште. Међутим, једни викаху једно, а други друго; јер збор беше смућен, и највише их није знало зашто су се скупили. Из гомиле доведоше Александра кога су Јудеји изгурали напред. Александар махну руком и хтеде се бранити пред народом. Али, кад га познаше да је Јудејин, повикаше сви у глас и викаху око два часа: Велика је Артемида ефеска! А кад писар утиша народ, рече: Ефесци, ко је тај човек који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њезина кипа који је пао с неба? Кад, дакле, то нико не може порећи, ваља ви да будете мирни и ништа нагло дане чините. Доведосте ове људе који нити су покрали храм нити хуле на нашу богињу. А Димитрије и мајстори који су с њим, ако имају какву тужбу, има дана кад се суди и има проконзула; нека туже један другога. Ако ли још што тражите, решиће се у законитој скупштини. Јер нам прети опасност да будемо тужени за данашњу буну, јер нема ниједнога узрока којим бисмо се могли оправдати за ову буну. И кад ово рече, распусти народ који се беше скупио. ... А кад се буна утишала, дозва Павле ученике и светова их; опрости се с њима и крену на пут у Македонију. Пошто прође оне крајеве и светова их многим речима, дође у Грчку. Овде је остао три месеца. Како му Јудеји баш онда кад је хтео да се одвезе у Сирију, стадоше радити о глави, одлучи да се врати преко Македоније. Пратили су га: Сопатар Пиров из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај и Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. Ови отидоше напед и чекаху нас у Троади. А ми се после дана бесквасних хлебова одвезосмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где смо остали седам дана. Кад смосе у први дан недеље сабрали да ломимо хлеб, Павле им је проповедао, и како је сутрадан хтео да пође, протегао је говор до поноћи. А у горњој соби где се бесмо сабрали, гореле су многе лампе. Како је Павле дуже проповедао, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, беше тврдо заспао. Савладан од сна, паде доле с трећега ката и дигоше га мртва. Тада Павле сиђе доле, паде на њега, загрли га и рече. Не буните се, још је жив. Онда се (опет) попе горе, изломи хлеб и једе, и пошто им је до зоре још много говорио, отиде. А младића доведоше жива, и утешише се врло. А ми смо се раније укрцали у лађу и одвезли у Ас, да ту и Павла узмемо у лађу; тако је био заповедио, јер је сам пешице хтео да иде. Кад смо се у Асу састали, узесмо га у лађу и дођосмо у Митилину. Одавде се сутрадан одвезосмо и дођосмо према Хију, други дан пређосмо на Сам и сутрадан дођосмо у Милит. Павле је, наиме, био одлучио да прођемо мимо Ефес, да се не би задржао у Азији; јер се журио да, ако му буде могуће, о Духовима буде у Јерусалиму. Из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене. Кад дођоше к њему, рече им: Ви знате како сам код вас провео све време, од првога дана кад дођох у Азију. Служио сам Господу са сваком понизношћу, са сузама и напастима које ми се догодише од Јудеја који су ми радили о глави. Ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас научим, јавно и по кућама. Преклињао сам и Јудеје и Грке да се врате Богу и да верују у Господа нашег Исуса. Сад ме, ево, дух мој гони да идем у Јерусалим, и не знам шта ће ми се о њему догодити. Само (то знам) да ми Дух свети по свима градовима сведочи да ме чекају окови и невоље. Али мени је мој живот ништа, само да свршим пут свој и службу коју сам примио од Господа Исуса: да посведочим еванђеље о благодати Божјој. И сад ево знам да више нећете видети мога лица сви ви кроз које прођох проповедајући царство. Зато вам сведочим на данашњи дан, да сам чист од крви свију. Јер не пропустих да вам јавим сву вољу Божју. Пазите на себе и на све стадо, у коме нас је Дух свети поставио за епископе, да пасете цркву Божју, коју је стекао крвљу својом. Ја знам да ће по моме одласку међу вас ући грабљиви вуци који неће штедети стада. Између вас самих устаће људи који ће говорити наопако, да би повукли ученике за собом. Зато пазите и опомињите се да три године ноћ и дан не престајах са сузама световати свакога од вас. И сад вас предајем Господу и речи благодати његове, која је кадра оснажити и дати наследство међу свима освећенима. Сребра, злата, или руха ни у једнога не заисках. Сами знате да потреби мојој и мојих другова послужише ове руке моје. Свагда вам показах, да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и сећати се речи самога Господа Исуса: "Блаженије је давати него ли примати". И кад ово рече, клече на колена своја и помоли се Богу са свима њима. И сви плакаху јако; загрлише Павла и љубљаху га. Жалосни беху највише због речи коју је рекао, да више неће видети лица његова. И отпратише га на лађу. Кад се од њих отргнусмо и одвезосмо, идући право, дођосмо на Кос, други дан на Род и оданде у Патару. Ту нађосмо лађу која је ишла у Финикију, уђосмо у њу и одвезосмо се. А кад нам се указа Кипар, остависмо га на лево, пловљасмо у Сирију и дођосмо у Тир, јер ту је требало истоварити лађу. Нађосмо ученике и остасмо онде седам дана. Ови Павлу говораху Духом да не иде у Јерусалим. А кад дани прођоше, отидосмо оданде и путовасмо даље, а сви су нас испратили, са женама и децом, до иза града. На обали клекнусмо и помолисмо се Богу, опростисмо се један с другим и уђосмо у лађу, а они се вратише својим кућама. Ми свршисмо пловљење од Тира и дођосмо у Птоломаиду; поздрависмо се с браћом и остасмо код њих један дан. Сутрдан отпутовасмо и дођосмо у Кесарију; уђосмо у кућу Филипа еванђелиста, који је био један од седморице, и остасмо у њега. овај је имао четири кћери, девојке, које су прорицале. Ми остасмо онде више дана, и дође из Јудеје један пророк по имену Агав. Он дође к нама, узе Павлов појас, свеза своје ноге и руке и рече: Ово вели Дух свети: "Човека чији је овај појас, овако ће свезати у Јерусалиму Јудеји и предаће га у руке незнабожаца". Кад смо ово чули, молисмо и ми и ондашњи да не иде горе у Јерусалим. А Павле одговори: Што плачете и цепате ми срце? Ја сам за име Господа Исуса готов не само свезан бити, него и умрети у Јерусалиму. А кад га не могосмо наговорити, смирисмо се и рекосмо: Господња воља нека буде! После ових дана спермисмо се и одосмо горе у Јерусалим. А пођоше с нама и неки ученици из Кесарије и одведоше нас неком Мнасону са Кипра, старом ученику, да будемо његови гости. Кад смо дошли у Јерусалим, примише нас браћа љубазно. Сутрадан отиде Павле с нама Јакову, а биле су онде и све старешине. Поздрави се с њима и стаде редом причати све што је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. А кад ови чуше, слављаху Бога и рекоше му: Видиш брате, колико је хиљада Јудеја који верују, и сви ревнују за закон. А за тебе су дознали да све Јудеје који живе међу незнабошцима, учиш отпадању од Мојсија и говориш им да не обрезују деце своје и да не живе по закону. Шта ћемо, дакле, сад? Свакако ће чути да си дошао. Учини, дакле, што ти кажемо: У нас има четири човека који су се заветовали. Ове узми, очисти се с њима и плати за њих да ошишају главе своје. Тако ће сви дознати да оно што су чули за тебе, ништа није, него да и сам живиш по закону. А за незнабошце који верују, ми смо одлучили и написали, да се чувају од жртава идолских, од крви, од удављенога и од блуда. Тада Павле узе оне људе, очисти се и отиде с њима сутрадан у храм; јави да су се навршили дани очишћења (и чекао је) док није принесена жртва за свакога од њих. А кад се већ скоро навршило седам дана, видеше га Јудеји из Азије у храму, побунише сав народ, метнуше руке на њега и викаху: Израиљци, помагајте! Ово је човек који свуда све људе учи против народа, закона и овога места; па је још и Грке увео у храм и опоганио је ово свето место. Видели су, наиме, пре тога с њим у граду Трофима из Ефеса и мислили су да га је Павле увео у храм. Сав се град подиже и навали народ са свих страна; ухватише Павла и стадоше га вући напоље из храма. И одмах се затворише врата. А кад га хтедоше убити, дође глас заповеднику од чете, да се сав Јерусалим побунио. Овај одмах узе војнике и капетане и отрча доле на њих. А кад они видеше заповедника и војнике, престаше бити Павла. Тада заповедих приступи, узе га и заповеди да га вежу двама ланцима. И питаше ко је и шта је учинио. А у народу једни викаху једно, а други друго. И кад од вике није могао да сазна истину, заповеди да га одведу у око. А кад је био на басамацима, морали су га војници због навале народа носити. Јер је за њим ишао силан народ и викао: Погуби га! А кад Павла хтедоше да уведу у око, рече заповеднику: Смем ли ти нешто рећи? А овај рече: Зар знаш грчки? Ти, дакле, ниси Египћанин који је пре ових дана подигао буну и извео у пустињу 4000 сикарија? А Павле рече: Ја сам човек Јудејин, из Тарса, грађанин познатога града у Киликији. Молим те допусти ми да говорим народу. А кад он допусти, Павле, стојећи на басамацима, махну руком на народ. И кад поста велика тишина, проговори јеврејским језиком и рече: Браћо и оци, чујте сад мој одговор вама! А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још се већма умирише. И рече: Ја сам Јудејин. Родио сам се у Тарсу киликијском, а одгајен сам у овоме граду. Код ногу Гамалилових васпитан сам тачно по отачком закону, био сам ревнитељ Божји, као што сте сви ви и данас. Ову науку гонио сам до саме смрти: окивао сам и бацао у тамницу и људе и жене, као што ми може посведочити и првосвештеник и све старешине. Од њих сам и добио посланице на браћу у Дамаску и ишао сам (онамо), да и оне који су онде били, свезане доведем у Јерусалим, да се казне. А кад иђах и приближих се Дамаску, око подне ме уједанпут обасја велика светлост с неба. Падох на земљу и чух глас где ми говори: "Савле, Савле, зашто ме гониш?" А ја одговорих: "Ко си, Господе?" А он ми рече: "Ја сам Исус Назарећанин, кога ти гониш". Моји пратиоци видели су светлост, али гласа који ми је говорио, нису чули. И рекох: "Шта да чиним, Господе?" А Господ ми рече: "Устани, иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све што ти је наређено да чиниш". А како сам од оне силне светлости обневидео, вођаху ме моји пратиоци за руку и (тако) дођох у Дамаск. А неки Ананија, човек побожан по закону, на добру, гласу код свих тамошњих Јудеја, дође к мени, приступи ми и рече. "Савле брате, погледај!" И ја у тај час погледах на њега. А он рече: "Бог отаца наших изабра те да познаш вољу његову, да видиш праведника и да чујеш глас из уста његових, јер ћеш му бити сведок пред свима људима за то што си видео и чуо. И сад, што оклеваш? Устани, крсти се, призови име његово и опери се од греха својих!" А кад се вратих у Јерусалим и мољах се Богу у храму, дођох извали себе и видех га где ми говори: "Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће примити сведочанства твога за мене". А ја рекох: "Али, Господе, они знају да сам ја бацао у тамнице и био по синагогама ове који верују у тебе. А кад се пролевала крв Стефана, сведока твога, и ја стајах онде, одобравах и чувах хаљине оних који га убијаху". И рече ми: "Иди, јер ћу те ја послати далеко међу незнабошце". А они га до ове речи слушаху, па онда подигоше глас свој и викаху: Узми са земље овога! Јер не треба да живи. А кад они викаху, збациваху хаљине своје и бацаху прах у ваздух, нареди заповедник да га одведу у око и рече да га бојем испитају, да би дознао зашто су тако викали на њега. А кад га оптужише да га шибају, рече Павле капетану који је стајао онде: Зар ви смете шибати Римљанина, и још без суда? А кад капетан чу ово, приступи заповеднику и каза му: Шта хоћеш да чиниш? Овај човек је Римљанин! Тада заповедник приступи и рече му: Кажи ми, јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да. А заповедник одговори: Ја сам ово грађанство за много новаца купио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме. И одмах одступише од њега они који су хтели да га испитају. А и заповедник се уплашио кад је чуо да је Римљанин, а беше га свезао. Сутрадан хтеде дознати истину, зашто га туже Јудеји, па га пусти из окова, и заповеди да дођу првосвештеници и сав синедрион, сведе Павла и постави га пред њих. А Павле погледа на синедрион и рече: Браћо, ја сам са потпуно чистом савешћу живео пред Богом до овога дана. А првосвештеник Ананија заповеди онима што стајаху код њега, да га бију по устима. Тада му Павле рече: Тебе ће бити Бог, зиде окречени! Седиш овде да ми судиш по закону, а против закона заповедаш да ме бију? А они што стајаху наоколо, рекоше: Зар ружиш првосвештеника Божјег? А Павле рече: Не знадох, браћо, да је првосвештеник. Јер стоји написано: "Не ружи старешину народа свога!" А кад Павле виде да је један део садукеја а други фарисеја, повика у синедриону: Браћо, ја сам фарисеј, фарисејско дете! За наду и ускрс из мртвих доведен сам на суд. А кад он ово рече, постаде распра међу фарисејима и садукејима, и подели се народ. Јер садукеји говоре да нема ускрса, ни анђела, ни духова, а фарисеји призивају све ово. Подиже се велика вика, и устадоше неки књижевници од странке фарисејске, препираху се и говораху: Не налазимо никакво зло на овоме човеку. Да му није анђео или дух говорио? А кад дође до велике свађе, заповедник се побоја да Павла не раскину; и заповеди војницима да сиђу доле, да га отму од њих и одведу у око. Ону ноћ стаде пред њега Господ и рече: Не бој се! Као штоси сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља сведочити и у Риму. А кад свану, Јудеји се сабраше и заклеше се да неће ни јести ни пити док не убију Павла. А беше их више од четрдесет који ову заклетву учинише. Ови приступише првосвештеницима и старешинама и рекоше: Заклетвом се заклесмо да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла. Сад, дакле, ви са синедрионом кажите заповеднику да га сведе к вама; као да бисте хтели његову ствар боље испитати. А ми смо готови да га убијемо пре него што се приближи. За ову заседу чу син сестре Павлове, па дође, уђе у око и каза Павлу. А Павле дозва једног од капетана и рече: Овога младића одведи заповеднику, јер има нешто да му каже. Овај га узе, одведе заповеднику и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да овог младића доведем к теби, има нешто да ти каже. А заповедник га узе за руку, оде с њим насамо и питаше га: Шта је то што имаш да ми кажеш? А он рече: Јудеји су се договорили да те замоле да сутра сведеш Павла у синедрион, као да би хтео његову ствар боље да испиташ. Али их ти немој послушати. Јер га чекају више од четрдесет њихових људи, који су се заклели да неће ни јести ни пити док га не убију. Сад су готови и чекају твоје обећање. Тада заповедник отпусти младића, пошто му је заповедио био: Никоме не казуј да си ми ово јавио! И дозва двојицу од капетана и рече: Од трећега часа ноћи спремите двеста војника да иду до Кесарије, седамдесет коњаника и двеста стрелаца. И коње приправите да посаде на њих Павла и срећно га одведу прокуратору Феликсу. И написа овако писмо: Клаудије Лисија поздравља силнога прокуратора Феликса. Овога човека ухватише Јудеји и хтедоше га убити; ја дођох с војнцима и отех га, јер сам дознао да је Римљанин. Желећи дознати узрок за који га криве, сведох га у њихов синедрион. Тада нађох да га криве за питања њихова закона, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове. Али, кад ми јавише да се ради о глави овога човека, одмах га послах к теби, а заповедио сам и тужитељима да га пред тобом оптуже. А војници онда, по заповести, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду. Сутрадан оставише коњанике да иду с њим, а они се вратише у око. Ови дођоше у Кесарију, предаше писмо прокуратору и изведоше и Павла пред њега. Кад је прочитао писмо, запита из које је провинције, и кад дозна да је из Киликије, рече: Саслушаћу те кад дођу и твоји тужитељи. И заповеди да га чувају у двору Иродову. После пет дана сиђе првосвештеник Ананија с неколико старешина и с неким адвокатом Тертулом и тужише Павла прокуратору. Кад га дозваше, поче Тертул тужити га: Да под тобом живимо у великом миру и да је твојом бригом овоме народу боље, то ми, силни Феликсе, признајемо увек и свагде са сваком захвалношћу. Али да ти много не досађујем, молим те, саслушај нас укратко по својој доброти. Нађосмо, наиме, да је овај човек куга, да подиже буне против свих Јудеја по свему свету, и да је коловођа секти назаренској. Покушао је чак да и храм опогани, и зато смо га ухватили. ... Од њега можеш, ако га испиташ, и сам дознати за све ово за што га ми тужимо. А и Јудеји га нападоше, говорећи да је тако. А кад му прокуратор намаже да говори, Павле одговори: Знајући да си тиод много година судија овоме народу, слободно одговарам за себе. Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како сам отишао у Јерусалим да се (тамо) помолим Богу. И нити ме у храму, нити по синагогама, нити у граду нађоше да се с ким препирем или да буним народ. И не могу ти доказати то за што ме сада туже. А ово ти признајем, да по науци коју они називају сектом, Богу отачкоме служим тако, да верујем све што је написано у закону и у пророцима и да имам наду на Бога, коју имају и сами ови, да ће бити ускрс праведника и грешника. Зато се и сам трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима. После више година дошао сам да своме народу донесем милостињу и да принесем жртве. Код ових ме нађоше у храму, очишћена, али без народа и вике, неки Јудеји из Азије, који су требали доћи пред тебе и тужити ме, ако имају што на мене. Или ови сами нека кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред синедрионом, осим за ову једну реч коју гласовито рекох стојећи међу њима: За ускрс мртвих судите ми ви данас! Тада Феликс одгоди њихову ствар, јер је добро знао науку, и рече: Кад дође заповедник Лисија, решићу вашу ствар. А капетану заповеди да га чувају, али да му се олакша и да се никоме од његових не забрањује да га послужује. После неколико дана дође Феликс са Друсилом, женом својом, која је била Јудејка; дозва Павла и слушао је његов говор о вери у Исуса Христа. А кад он поче говорити о праведности, чистоти, и о будућем суду, уплаши се Феликс и рече: Засад иди; а кад узимам кад, дозваћу те. Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је и чешће дозивао и разговарао се с њим. А кад се навршише две године, измени Феликса Порције Фест. А Феликс, хотећи Јудејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству. А кад Фест дође у провинцију, после три дана оде из Кесарије горе у Јеруслим. А првосвештеници и прваци јудејски тужише му Павла и мољаху га, иштући милости против њега, да га пошаље у Јеруслаим, јер су спремали заседу да га убију. А Фест одговори да се Павле чува у Кесарији, а и сам ће скоро онамо да иде. Ваши прваци, рече, нека сиђу са мном и, ако има каква кривица на том човеку, нека га туже. Код њих је био не више од осам или десет дана, па онда сиђе у Кесарију. Сутрадан седе на судиску столицу и заповеди да доведу Павла. Кад га доведоше, опколише га Јудеји који беху дошли из Јерусалима, и изношаху многе и тешке кривице, које нису могли доказати. А Павле се бранио: Нити закону јудејском, нити храму, нити цару што згреших. Али Фест, хотећи Јудејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш ли да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за ово? А Павле рече: Ја стојим пред судом царевим, овде треба да ми се суди. Јудејима ништа нисам скривио, као што и ти врло добро знаш. Ако сам крив и ако сам учинио што заслужује смрт, не марим да умрем; а ако ништа не стоји за што ме ови туже, нико ме не може њима предати. Цару идем! Тада Фест проговори са саветницима и одговори: Цару си рекао да хоћеш, цару ћеш поћи! После неколико дана дођоше у Кесарију цар Агрипа и Верникија, да поздраве Феста. Како су онде остали више дана, каза Фест цару за Павла и рече: Феликс је оставио једнога сужња кога су првосвештеници и старешине јудејске, кад сам био у Јерусалиму, тужиле и молиле ме да га осудим. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се један човек преда пре него што се оптужени суочи с тужитељима и не да му се прилика да одговори на тужбу. А кад се они овде састаше, никаквога одлагања не учиних, него сутрадан седох на судиску столицу и заповедих да доведу човека. Али тужитељи који стајаху око њега, не изнесоше ниједне кривице за зла дела на која ја помишљах, него имаху с њим некаква питања о својој вери и о неком Исусу који је умро, а за кога је Павле говорио да је жив. Не разумевајући ова питања, рекох, би ли хтео ићи у Јерусалим и онде да му се суди за ово. А кад Павле апелова да га чувамо до суда светога цара, заповедих да га чувају док га не пошљем цару. А Агрипа рече Фесту: И ја бих да чујем тога човека. Сутра ћеш га, рече, чути. Сутрадан дођоше Агрипа и Верникија с великим сјајем и са заповедницима и првим људима онога града уђоше у судницу. И кад Фест заповеди, доведоше Павла. Тада рече Фест: Агрипа царе и сви ви који сте овде с нама, видите човека због кога је сав јудејски народ и у Јеруслиму и овде навалио на мене, вичући да он не треба више да живи. Али ја нађох да он није учинио ништа што заслужује смрт. Но, како је сам рекао да хоће да иде светломе цару, одлучих да га пошљем (онамо). Али немам ништа сигурнога да напишем за њега господару. Зато га доведох пред вас, а особито пред тебе, Агрипа царе, да бих после испитивања имао шта писати. Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове на јавити. А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш за себе. Онда Павле пружи ру ку и поче се бранити: За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом браним од свега за што ме криве Јудеји, а нарочито зато што ти знаш све јудејске законе и препирања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш. Како сам ја од младости, од почетка, живео у своме народу и у Јерусалиму, то знају сви Јудеји, који ме знају отпре, ако само хоће да посведоче да сам као фарисеј живео по најстрожијој секти наше вере. И сад стојим пред судом за наду на обећање што га Бог обрече оцевима нашим, до којега наших дванаест племена мисле доћи служећи Богу непрестано ноћ и дан. За ову наду оптужен сам, царе, од Јудеја! Зашто ви мислите да се не може веровати да Бог подиже мртве? Ја сам некад заиста мислио да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина. То сам у Јерусалиму и учинио. Добивши власт од првосвештеника, ја сам многе од светих затворио у тамницу, и одобравао сам кад су их убијали. Често сам их по свима синагогама кажњавао и терао да хуле, мрзио сам на њих одвише и гонио сам их чак до туђих градова. Кад сам за то, с влашћу и заповешћу од првосвештеника, ишао у Дамаск, у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и моје пратиоце. И кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где ми говори јеврејским језиком: "Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила ритати се!" А ја рекох: "Ко си, Господе?" А Господ рече: "Ја сам Исус кога ти гониш. Него устани и стани на ноге своје! Јер ти се за то јавих, да те учиним слугом и сведоком за то како си ме видео и како ћу ти се (још) показати. Избавићу те од народа (твога) и од незнабожаца, којима те шаљем, да им отвориш очи, да се обрате од таме к светлости и од власти сотоне к Богу, да приме опроштење греха и део међу онима који су освећени вером у мене". Зато, царе Агрипа, не бих непокоран небеској утвари, него прво онима у Дамаску, па у Јерусалиму, по свој Јудеји и незнабошцима проповедах да се покају, да се обрате к Богу и да чине дела достојна покајања. За то су ме Јудеји ухватили у храму и хтели да ме убију. Али Божјом помоћу стојим до овога дана и сведочим малом и великом, не казујући ништа друго осим што су пророци и Мојсије казали да ће бити: да ће Месија пострадати, да ће први устати из мртвих и проповедати светлост (нашем) народу и незнабошцима. А кад се он овако бранио, викну Фест: Ти си луд, Павле! Од многог знања си полудео! А Павле рече: Нисам ја луд, силни Фесте, него говорим истините и паметне речи. Зна за ово (и) цар, коме слободно говорим. Јер не верујем да му је што од овога непознато, јер се ово није догодило у углу. Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш. А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин. А Павле рече: Молио бих Бога да би, пре или после, не само ти него и сви који ме слушају данас, били такови као што сам ја, осим ових окова. Тада уста цар, прокуратор, Вериникија и који су седели с њима, отидоше и разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове. А Агрипа рече Фесту: Овај је човек могао бити пуштен да није рекао да хоће к цару. А кад би одређено да идемо у Италију, предаше Павла и друге неке сужње капетану царске чете, по имену Јулију. Уђосмо у лађу адрамитску, која је имала пловити у азиска места, и отискосмо се; а био је с нама Македонац Аристарх из Солуна. Други дан дођосмо у Сидон, и Јулије, који је с Павлом лепо поступао, допусти му да оде до својих пријатеља и да се ови постарају за њега. Кад се оданде одвезосмо, због противног ветра пловисмо поред Кипра. Препловисмо пучину киликиску и памфилиску и дођосмо у Миру ликиску. Онде капетан нађе једну александриску лађу која је пловила у Италију и метну нас у њу. А како смо много дана споро пловили и једва дошли према Книду, јер нам није дао ветар, код Салмоне пловисмо поред Крита. Једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра пристаништа, близу кога беше град Ласеја. Како је већ било прошло много времена, а и пловљење већ није било сигурно, јер је већ и пост био прошао, световаше Павле и рече им: Људи, видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе, него и нашег живота. Али је капетан више веровао крмару и господару од лађе него ли Павловим речима. Како пристаниште није било згодно за зимовање, већина је световала да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финикса и онде да зимују. То је пристаниште критско, отворено према југозападу и северозападу. И кад дуну југ, мишљаху да могу извршити своју намеру, дигоше сидра и пловљаху покрај Крита. Али после кратког времена захвати лађу буран ветар који се зове североисточњак. Кад понесе лађу и ова се не могаше противити ветру, предадосмо се ветру и носио нас је. А кад прођосмо мимо једно мало острво које се зове Клауда, једва се могосмо дочепати чамца. Дигоше га горе, употребише подупираче и везаше лађу ужетом. Бојећи се да не дођу у Сирту, спустише справу и тако су даље пловили. Али како нам је бура веома досађивала, сутрадан избацише товаре, а у трећи дан својим рукама избацише справе лађарске. Како се више дана не показаше ни сунце ни звезде, а бура је била велика, то смо најпосле изгубили сваку наду да ћемо се спасти. Како се задуго није јело, дође Павле међу њих и рече: Требали сте ме, људи, послушати и не отискивати се од крита, па имати ове муке и штете. А сад вас молим да будете добре воље; јер ниједна душа од вас неће пропасти, само лађа. Јер ове ноћи стаде преда ме анђео Бога којега сам ја и коме служим и рече: "Не бој се, Павле! Ти мораш доћи пред цара. И, ево, поклонио ти је Бог све који се возе с тобом". Зато, људи, не бојте се! Ја верујем Богу да ће тако бити као што ми је речено. Али ваља нам доћи на једно острво. А кад дође четрнаеста ноћ и ми пловљасмо по Адрији, у помоћи опазише лађари да се приближују некаквој земљи. Измерише дубину и нађоше двадесет хвати; и прошавши мало, опет измерише, и нађоше петнаест хвати. Бојећи се да не наиђемо где на прудовита места, са стражњега краја лађе бацише четири сидра и жељаху да сване. А кад лађари покушаше да побегну из лађе и спустише чамац у море, изговарајући се као да хоће с предњега краја да спусте сидра, рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви се не можете спасти. Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде (у море). А у свануће мољаше Павле све да једу и рече: Четрнаести је дан данас како чекате и без хране остасте, и ништа не окусисте. Зато вас молим да једете: јер је то за ваше спасење. Ниједноме од вас длака с главе неће отпасти. То рече, узе хлеб, захвали Богу пред свима, изломи га и стаде јести. Тада се сви развеселише, па и једоше. А беше нас у лађи душа свега 276. Кад се наситише јела, облакшаше лађу избацивши пшеницу у море. А кад свану, не познаше земље; али угледаше некакав залив с обалом на коју су, ако буде могуће, хтели да натерају лађу. Одрешише сидра и пустише их у море, па одрешише и ужа на крмама, наместише предње једро према ветру и иђаху према обали. А кад наиђоше на пруд, наседе лађа: предњи део насади се и није се могао помакнути, а стражњи се део разби од силе (валова). А војници се договорише да побију сужње, да не би који испливао и утекао. Али капетан хтеде да сачува Павла, и забрани њихову намеру: заповеди онима који су знали пливати, да први скоче у воду и изиђу на земљу, а остали (изиђоше), једни на даскама, а други на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. И кад се спасосмо, дознадосмо да се острво зове Мелита. А варвари нам чињаху не обичну љубав: наложише ватру и због кише која је падала и због зиме примише нас све. А кад Павле скупи гомилу грања и метну на ватру, изиђе змија од врућине и скочи му на руку. А кад варвари видеше животињу где виси о руци његовој, говораху један другоме: Јамачно је овај човек убица, који се избавио од мора, али му правда не да да живи. А он отресе животињу у ватру и не би му ништа зло. А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. Кад после дугог чекања видеше да му ништа зло не би, променише своје мишљење и говораху да је он Бог. А у ономе крају беше имање поглавара од острва по имену Публија. Овај нас прими и угости љубазно три дана. А догоди се да отац Публијев лежаше од грознице и од срдобоље; Павле уђе к њему, помоли се Богу, метну руке своје на њега и излечи га. А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву и исцељиваху се. Поштоваху нас многим часима, и кад пођосмо, дадоше нам што нам је требало. После три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је презимила на острву и на којој беху написани Диоскури. Допловисмо у Сиракузу и остасмо онде три дана. Оданде, држећи се обале, дођосмо у Региум. Кад после једног дана дуну југ, дођосмо други дан у Путеоле. Онде нађосмо браћу, која нас замолише да останемо код њих седам дана. И тако дођосмо у Рим. Оданде нам браћа, кад чуше за нас, изиђоше у сусрет до Апијева трга и Три крчме. Кад их Павле виде, захвали Богу и ослободи се. А кад дођосмо у Рим, Павлу се допусти да живи засебно, с војником који га је чувао. После три дана сазва он старешине јудејске, и кад се они скупише, говораше им: Иако, браћо, не учиних ништа противно народу или законима отачким, из Јерусалима ме ипак као сужња предаше у руке Римљанима. Ови ме после испитивања хтедоше пустити, јер се не нађе на мени никаква смртна кривица. Али, како су се Јудеји овоме противили, натера ме невоља да се иштем пред цара, (али) не као да бих имао што тужити свој народ. Зато вас замолих да се видимо и да се разговоримо; јер за наду Израиљеву окован сам у ово гвожђе. А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за тебе из Јудеје, нити дође ко од браће да јави или да каже што зло за тебе. Али желимо да чујемо од тебе шта мислиш. Јер нам је познато за ову секту да јој се свуда насупрот говори. И одредише му дан и још их више дође к њему у стан. Овима је казивао и сведочио царство Божје и трудио се да их задобије за Исуса (доказима) из закона Мојсијева и из пророка, од јутра до мрака. И једни вероваху његовим речима, а други не вероваху. Будући несложни међу собом, отидоше, а Павле рече само једну реч: Добро каза Дух свети преко пророка Исаије оцевима вашим: "Иди народу овоме и кажи: Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети; јер је одрвенило срце овога народа, ушима тешко чују и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их". Да знате, дакле, да се незнабошцима посла ово спасење Божје: и они ће чути. ... И остаде пуне две године у своме стану што га беше узео и дочекивао је све који су му долазили. Проповедао је царство Божје и учио је о Господу Исусу Христу сасвим слободно и без сметње. Павле, слуга Христа Исуса,позвани апостол, изабран за еванђеље Божје, које Бог напред обећа преко својих пророка у светим писмима (и које говори) о Сину његову, који је као човек рођен од семена Давидова, а од (свога) ускрса из мртвих, по (својој) божанској природи, постављен за силнога Сина Божјег, о Исусу Христу, Господу нашем, преко којега примисмо благодат и апостолство, да у славу имена његова покоримо вери све незнабошце, међу којима сте и ви, позвани од Исуса Христа - свима који су у Риму, љубазнима Богу, позваним светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа! Прво захваљујем Богу своме кроз Исуса Христа за све вас, што се о вери вашој говори по свему свету. Бог, коме служим духом својим, проповедајући еванђеље о Сину његову, он ми је сведок да вас се сећам без престанка, кад год се молим Богу, молећи (га) да би ми најзад пошло за руком да вољом Божјом дођем к вама. Јер желим да вас видим, да вам дам какав духови дар за ваше утврђење, т.ј. да се међу вама с вама заједно утешим заједничком вером, вашом и мојом. А хоћу да знате, браћо, да сам (већ) много пута хтео да вам дођем, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима, али досад бих задржан, Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима. Отуда моја жеља, да и вама у Риму проповедим еванђеље. Јер се не стидим еванђеља. јер је оно сила Божја, на спасење свакоме који верује, прво Јудејину, али и Грку. Јер се у њему јавља праведност Божја, из вере у веру, као што је написано: "Праведник ће од вере живети". Јер се (досад само) гнев Божји отркива с неба на сваку безбожност и неправедност људи који истину држе у оковима неправедности. (А људи знају истину,) јер што се може дознати за Бога, познато је њима; јер им је сам Бог јавио. Јер то се на њему не може видети, његова вечна сила и божанство, може се од постања света видети духовним очима на његовим делима, тако да немају изговора. Јер, иако познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него посташе ништави у мислима својим и потамне неразумно срце њихово. Говорећи да су мудри, полудеше, и заменише славу вечнога Бога сликом смртнога човека, птица, четвороножних животиња и гмизаваца. Зато их Бог са жељама њихових срца предаде у нечистоту, да сами срамоте своја телеса, јер заменише истину Божју лажју и поштоваше и послужише твари место Творцу - коме вечна слава, амин! Зато их Бог предаде у срамне страсти: жене њихове заменише природно употребљавање неприродним, а тако и људи оставише природно употребљавање женскога рода и у жељи својој распалише се један на другога: људи с људима чине срам и (тако) на себи примају плату за своју заблуду. И као што не нађоше за добро да знају Бога, предаде их Бог у покварен ум, да чине што не ваља, пуни сваке неправедности, злоће, лакомства, неваљалства, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, поносити, хвалише, измишљачи зала, непокорни родитељима, неразумни, невере, без срца, немилостиви. Иако знају закон Божји, да они који тако шта чине, заслужују смрт, ипак не само што сами чине то, него одобравају и другима који чине то. Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш. Јер, судећи другоме, себе осуђујеш: јер ти, судија, чиниш то исто! А знамо да Бог право суди онима који тако шта чине. Или мислиш, о човече који судиш онима који тако шта чине, а сам чиниш то исто, да ћеш ти побећи од суда Божјега? Или не мариш за богатство његове доброте, кротости и дуготрпљења, и не знаш да те доброта Божја на покајање води? Али својим тврдоглавством и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева, када ће се показати праведни суд Бога, који ће свакоме дати по делима његовим: онима који без престанка чине добро и (тако) траже славу, част и нераспадљивост, (даће) живот вечни, а оне који пркосе и не покоравају се истини, него се покоравају злу, чека гнев и љутња. Невоља и беда (доћи ће онда) на сваку душу човека који чини зло, прво Јудејина, али и Грка, а слава, част и мир (даће се) свакоме који чини добро, прво Јудејину, али и Грку: јер Бог не гледа ко је ко. Који без закона згрешише, без закона ће и изгинути; а који поред закона згрешише, по закону ће се осудити. Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се оправдати они који творе закон. Кад, наиме, незнабошци, који немају закона, сами од себе чине оно што наређује закон, онда су они, немајући закона, сами себи закон. Јер они показују да је оно што се чини по закону, написано у срцима њиховим, што сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом туже или и правдају, на дан кад Бог, по еванђељу моме, узасуди тајне људске преко Христа Исуса. А кад се ти зовеш Јудејин, ослањаш се на закон и хвалиш се Богом, знаш вољу његову и умеш да разликујеш, јер си научен од закона, и мислиш да си вођ слепима, светлост онима који су у мраку, васпитач неразумнима, учитељ деци, зато што имаш слику знања и истине у закону - зар ти који учиш другога, себе не учиш? Проповедаш да се не краде, а крадеш? Говориш да се не чини прељуба, а чиниш прељубу? Гадиш се на идоле, а крадеш из (њихових) храмова? Хвалиш се законом, а преступом закона срамотиш Бога? Јер се име Божје због вас хули међу незнабошцима, као што стоји написано. Обрезање заиста помаже, (али само тако) ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. Ако, дакле, необрезани заповести закона држи, зар се неће његово необрезање за обрезање узети? И овај који се родио необрезан и извршује закон, судиће теби који си са словима (закона) и обрезањем преступник закона. Јер није оно (прави) Јудејин који је споља (Јудејин), нити је (право) обрезање оно које је споља, на месу, него (је прави Јудејин) онај који је изнутра Јудејин, и (право је обрезање) обрезање срца, Духом, а не словом. Такога хвале, не људи, него Бог. Шта је, дакле, бољи Јудејин (од других људи)? Или што помаже обрезање? Много, свакојако. Прво: њима су поверене речи Божје. Јер како? Ако неки изневерише, хоће ли њихова неверност уништити Божју верност? Боже сачувај! Него: Бог је истинит, а сваки човек лажа, као што је написано: "Да се покажеш праведан у речима својим и да победиш кад ти суде". А кад наша неправедност показује Божју праведност, шта ћемо рећи? Је ли Бог неправедан кад се срди? Људски говорим. Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету? И кад се истина Божја мојом лажју показа великом не славу његову, зашто ми се онда још као грешнику суди? И хоћемо ли, као што нас опадају и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Осуда ових људи праведна је! Шта, дакле? Јесмо ли (ми Јудеји) бољи? Нипошто! Јер горе окривисмо и Јудеје и Грке, да су сви под грехом, као што стоји написано: "Нема праведна, баш ниједнога; нема разумна, нема тога који тражи Бога. Сви зађоше, сви посташе неваљали. Нема га који би чинио добро, нема баш ниједнога. Њихово је грло гроб отворен; језицима својим вараху. Змијин је отров под уснама њиховим. Њихова су уста пуна клетве и горчине. Њихове су ноге брзе да пролију крв. На путевима је њиховим пустош и беда, и пута мирнога не познаше. Нема страха Божјега пред очима њиховим". А знамо да све што закон говори, говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив Богу. Јер се делима закона нико неће оправдати пред њим. Кроз закон долази само познање греха. А сад се без закона јавила праведност Божја, посведочена од закона и од пророка, и то праведност Божја вером у Исуса Христа, за све који верују. Јер нема разлике: сви су згрешили и немају славе Божје, и оправдавају се сада бадава његовом благодаћу, откупом који је у Христу Исусу. Овога Богу његовој крви јавно постави као жртву испашталицу вером, да покаже праведност своју - јер је пређашње грехе Бог у својој стрпљивости опраштао, да би своју праведност показао у садашње време -, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. Где је, дакле, хвала? Прође! Којим законом? Да ли законом дела? Не, него законом вере. Мислимо, наиме, да се човек оправдава вером, без дела закона. Или је Бог само јудејски? а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки, ако је заиста један бог који ће обрезанога оправдати због вере и необрезанога вером. Уништавамо ли, дакле, закон вером? Боже сачувај! него га још утврђујемо. Шта ћемо, дакле, рећи за Аврама, свога телеснога оца? Ако се, наиме, Аврам делима оправдао, може се хвалити, али не пред Богом! Јер шта каже писмо? "Верова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност". А ономе који ради, не рачуна се плата по милости, него по дугу. А ономе који не ради, али верује у онога који оправдава безбожника, рачуна се вера његова у праведност. Као што и Давид назива блаженим човека коме Бог рачуна праведност без дела: "Благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси прикрише. Благо човеку коме Господ не рачуна греха". Тиче ли се, дакле, ово блаженство обрезаних или необрезаних? Ми, наиме, говоримо: "Авраму се вера урачуна у праведност". Како му се, дакле, урачуна? Кад је био обрезан или кад је био необрезан? Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан. И знак обрезања добио је као печат праведности стечене вером коју је имао кад је био необрезан, да би био отац свих који верују као необрезани, да се и њима (вера) урачуна у праведност, и да би био отац обрезанима, онима који нису само обрезани, него и ходе стопама вере оца нашега Аврама, коју је он имао као необрезан. Јер обећање Авраму или семену његову, да ће бити наследник света, не би законом, него праведношћу кроз веру. Јер, ако су наследници они који су од закона, онда је вера пропала и нема ништа од обећања: јер закон гради гнев, и где нема закона, нема ни преступа. Зато "вером", те "по благодати", да обећање остане тврдо свему семену, не само ономе које је од закона, него и ономе које је од вере Аврама, који је отац свима нама, као што стоји написано: "Поставио сам те за оца многим народима", пред Богом коме верова, који оживљује мртве и на чију реч постаје оно чега нема. Кад није било никакве наде, он с надом верова да ће бити отац многим народима, као што му беше речено: "Тако ће бити семе твоје". И не ослаби вером кад погледа на своје већ изнемогло тело - беше му око сто година - и на мртвост Сарине материце. И обећање Божје не прими са сумњом и неверовањем, него ојача у вери, даде славу Богу и беше тврдо уверен, да је Бог оно што је обећао, кадар и учинити. Зато му се и урачуна у праведност. Али не стоји написано само њега ради: "урачуна му се", него и нас ради, којима ће се (такође) урачунати, који верујемо у онога који је подигао из мртвих Исуса, Господа нашег, који је предан за грехе наше и устао за оправдање наше. Пошто смо се, дакле, оправдали вером, имамо мир с Богом кроз Господа свога Исуса Христа, кроз којега смо нашли приступ у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надом на славу Божју. И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља гради стрпљивост, стрпљивост врсноћу, врсноћа наду, а нада не срамоти, јер се љубав Божја (већ) излила у срца наша Духом светим који нам је дат. Јер је Христос још кад смо били слаби умро за нас тада још безбожнике. Једва ће ко умрети за праведника; за доброга може бити да би се ко и усудио да умре. Али Бог показује своју љубав к нама тиме што је Христос умро за нас још кад смо били грешници. Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гнева, кад смо се сад оправдали крвљу његовом. јер, кад смо се као непријатељи помирили с Богом смрћу Сина његова, много ћемо се пре спасти животом његовим, кад смо се помирили. И не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа свога Исуса Христа, кроз којега смо сад примили помирење. Зато, као што кроз једног човека грех уђе у свет и кроз грех смрт, и тако смрт пређе на све људе, јер су сви згрешили - наиме: (и) до закона беше грех на свету, али се грех не рачуна кад нема закона; па ипак је царовала смрт (и) од Адама до Мојсија, (дакле) и над онима који нису згрешили преступивши као Адам, који је слика Адама који ће доћи. Али благодат није као преступ. Јер кад кроз преступ једнога помреше многи, много се пре благодат Божја и благодат једнога човека Исуса Христа изобилно изли на многе. И дар није као грех једнога. Јер суд (дође) због једног преступа (и донесе) осуђење, а благодат (дође) због многих преступа (и донесе) оправдање. Јер, кад због преступа једнога смрт царова кроз једнога, много ће пре они који примају изобиље благодати и дара праведности, у животу царовати кроз једнога Исуса Христа. Дакле: Као што за један преступ дође осуђења на све људе, тако и једним праведним делом дође на све људе оправдање са животом. Јер као што непослушношћу једнога човека посташе многи грешни, тако ће и послушношћу једнога бити многи праведни. А закон уђе уз то, да се умножи преступ: а где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат, да, као што грех царова смрћу, тако и благодат да царује праведношћу за живот вечни, кроз Исуса Христа, Господа нашег. Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у греху, да се благодат умножи? Боже сачувај! Како можемо ми који смо умрли греху, још живети у њему? Или не знате да смо се сви ми који смо се крстили у Христа Исуса, у смрт његову крстили? Тако смо се крштењем с њиме сахранили у смрт, да, као што Христос уста из мртвих славом Очином, тако и ми новим животом да живимо. Јер кад смо се срасли са сликом смрти његове, то ћемо и са сликом ускрса његова. Јер то знамо, да се стари наш човек разапе с њиме, да би се уништило тело грешно, да више не служимо греху. Јер ко је умро, опростио се греха. А кад смо умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим. И знамо да Христос, пошто уста из мрвих, више не умире, смрт више не господари над њим. Јер што умре, греху умре једанпут за свагда, а што живи, Богу живи. Тако и ви држите себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да слушате жеље његове, нити дајите удова својих греху за оружје неправедности, него дајите себе Богу као живи из мртвих и уде своје Богу за оружје праведности. Јер грех неће више владати над вама; јер нисте (више) под законом, него под благодаћу. Шта, дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај! Не знате ли да коме дајете себе за слугу у послушност, слуге сте онога кога слушате, или греха за смрт или послушности за праведност - Али хвала Богу што сте били слуге греху и послушасте од срца ону науку којој сте предани. Опростивши се од греха, постасте слуге праведности. Људски говорим због слабости вашега меса. Као што сте дали уде своје за слуге нечистоти и безакоњу, да будете безаконици, тако сад дајите уде своје за слуге праведности, да будете свети. Јер, кад сте били слуге греху, били сте прости од праведности. И какав сте онда имали плод? (Ствари) за које се сад стидите, јер је крај онога смрт! А сад, опростивши се од греха и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај је живот вечни. Јер грех плаћа смрћу, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем. Или не знате, браћо - ја говорим онима који знају закон - да закон влада над човеком (само) док је човек жив? Удата жена привезана је законом за мужа (само) док је он жив; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега. (Само) ће се, дакле, док јој је муж жив, звати прељубочиница ако пође за другог човека; а ако јој умре муж, проста је од закона, и није прељубочиница ако пође за другог човека. Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другога, онога који уста из мртвих, да плод доносимо Богу. Јер, кад бесмо у месу, законом распаљене грешне страсти радиле су у удима нашим, и доносили смо плод смрти. А сад смо се опростили закона, јер смо умрли закону којим смо били везани, па (сад) служимо у новоме духу, а не по староме слову. Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли закон грех? Божје сачувај! Али сам грех познао само кроз закон. Јер не бих знао за жељу, да закон не каза: "Не зажели!" Грех се послужи заповешћу и створи у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. Ја некад живљах без закона; а кад дође заповест, грех оживе, а ја умрех, и нађе се да ми је заповест која је дата за живот, донела смрт. Јер се грех послужи заповешћу, превари ме и уби ме њоме. Тако је, дакле, закон свет, а и заповест је света, праведна и добра. Добро ми, дакле, донесе смрт? Боже сачувај! Него грех, да би се показао као грех, помоћу доброга донесе ми смрт, да би био грех одвише грешан заповешћу. Јер знамо да је закон духован, а ја сам од меса, (те) продан под грех. Јер не знам шта чиним; јер не чиним оно што хоћу, него на што мрзим, то чиним. А кад оно чиним што нећу, слажем се са законом (и признајем) да је добар. Али тада не чиним више ја то, него грех који живи у мени. Јер знам да добро не живи у мени, т.ј. у месу моме. Јер хтети, кадар сам, али учинити добро, нисам кадар. Јер не чиним добро, што хоћу, него зло, што нећу, то чиним. А кад чиним оно што нећу, већ не чиним ја то, него грех који живи у мени. Кад, дакле, хоћу добро да учиним, налазим закон да сам кадар само зло учинити. Радујем се закону Божјем по унутрашњем човеку, али видим други закон у удима својим, који војује против закона ума мога и заробљава ме законом греха који је у удима мојим. Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од овога смртнога тела? Богу хвала кроз Исуса Христа Господа нашег! Тако, дакле, ја сам умом служим закону Божјем, а месом закону греховном. Никаква, дакле, сад нема осуђења за оне који су у Христу Исусу. Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио те је од закона греха и смрти. Што закон није могао, зато што је био ослабљен месом, (учинио је) Бог: послао је Сина свога у обличју грешнога меса и ради греха, и осудио је грех у месу, да би наредбе закона извршили ми који не живимо по месу, него по Духу. Јер који по месу живе, мисле на дела меса, а који по Духу, на дела Духа. Мудровање меса је смрт, а мудровање Духа живот и мир: јер је мудровање меса непријатељство Богу, јер се не покорава закону Божјем, нити може. Који живе по месу, не могу Богу угодити. А ви не живите по месу, него по Духу, ако заиста Дух Божји живи у вама. А ако ко нема Духа Христова, тај није његов. А ако је Христос у вама, онда је тело ваше, истина, мртво због греха, али је дух ваш живот због праведности. И ако у вама живи Дух онога који је Исуса подигао из мртвих, онај који је Христа Исуса подигао из мртвих, оживиће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама. Тако смо, дакле, браћо, дужници, (али) не месу, да по месу живимо. Јер, ако по месу живите, умрећете; ако ли, пак, Духом дела телесна убијате, живећете. Јер сви које води Дух Божји, ти су синови Божји. Јер не примисте духа ропства, опет да се бојите, него примисте Духа посиначкога, којим вичемо: Ава, Оче! Сам Дух сведочи нашему духу да смо деца Божја. А кад смо деца, онда смо и наследници, и то наследници Божји и сунаследници Христови, ако, наиме, с њиме патимо, да се с њим и прославимо. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се јавити. Јер (и) сва остала створења жељно очекују да се покажу синови Божји. Јер се цео свет покори пропадљивости, не од своје воље, него за вољу онога који га покори, (али) с надом, јер ће се и овај свет опростити од ропства пропадљивости на слободу славе деце Божје. Јер знамо да сва створења уздишу и туже до сад. И не само она него и ми сами који већ имамо Духа као први дар, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињења, избављења телу своме. Јер смо се за наду спасли. А нада која се види, није нада; јер, кад ко види што, зашто да му се нада? А ако се надамо ономе што не видимо, чекамо стрпљиво. А исто тако помаже нам Дух и у нашим слабостима. Јер не знамо за што ћемо се молити као што треба. Али се сам Дух моли за нас уздисајима који се не могу исказати. Али онај што испитује срца, зна шта је мисао Духа, јер се по вољи Божјој моли за свете. А знамо да Бог онима који га љубе, у свему помаже на добро, (наиме) онима који су по његовој вољи позвани. Јер које напред изабра, оне напред и одреди да буду једнаки слици Сина његова, да би он био првенац међу многом браћом. А које напред одреди, оне и позва; а које позва, оне и оправда; а које оправда, оне и прослави. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас - Који свога Сина не поштеде, него га предаде за све нас: Како, дакле, да нам с њиме не дарује (и) све (друго)? Ко ће оптужити избране Божје? Зар Бог који (нас) правда? Ко ће (их) осудити? Зар Христос Исус који умре, не, који васкрсе, који је с десне стране Богу, који се и моли за нас? Ко ће нас раставити од љубави Христове? Невоља? беда? гоњења? глад? голотиња? погибао? мач? Као шт стоји написано: "За тебе нас убијају ваздан, држе нас за овце кланице". Али у свему овоме побеђујемо помоћу онога који нас је љубио! Јер знам поуздано да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашње ни будуће, ни силе, ни висина ни дубина, ни друга каква твар не може раздвојити од љубави Божје која је у Христу Исусу Господу нашем! Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи и савест моја у Духу светоме, да ми је врло жао и да ме срце моје боли без престанка. Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја, која су Израиљци, којих је посинаштво, слава, савези, закон, служба Божја и обећања, којих су оци и од којих је Христос као човек, који је Бог над свима, слава му и хвала вечна! Амин. Али не као да је пропала реч Божја: јер нису сви који су од Израиља, (прави) Израиљци, нити су сви деца (Божја) зато што су семе Аврамово, него: "У Исаку ће ти се назвати семе". То јест, нису деца природног порекла деца Божја, него се (само) деца обећања примају за (право) семе. Јер је реч "У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син" - обећање. Али не само (овде), (тако је било) и код Ревеке, која је зачела од једнога, Исака, оца нашега: јер још док се (деца) не беху родила, ни учинила добра ни зла - да би остало онако како је Бог по избору одредио, не по делима, него по вољи онога који позива - рече јој се: "Већи ће служити мањему", као што стоји написано: "Јаков ми омиле, а на Исава омрзох". Шта ћемо, дакле, рећи? Је ли Бог неправедан? Боже сачувај! Јер Мојсију говори: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се". Тако, дакле, не стоји до онога који хоће, нити до онога који трчи, него до милостивога Бога. Јер писмо говори Фараону: "Баш за то те подигох, да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи". Тако, дакле, на кога хоће, смилује се, а кога хоће, отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто (нас) онда још кори? Јер ко се може противити вољи његовој? А ко си ти, о човече, да се препиреш с Богом? Говори ли рукотворина мајстору своме: Зашто си ме тако начинио? Или зар лончар нема власти над калом, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срамоту? А кад Бог, да би показао гнев свој и објавио силу своју, с великом стрпљивошћу поднесе судове гнева, приправљене за погибао, и да покаже богатство славе своје на судима милости, које приправи за славу, које и позва, нас, не само од Јудеја него и од незнабожаца -? Као што и у Осији говори: "Назваћу својим народом који није мој народ и нељубазницу љубазницом. И на месту где им се рече "Ви нисте мој народ", тамо ће се назвати синови Бога живога". А Исаија виче за Израиља: "Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, само ће се остатак спасти. Јер ће Господ извршити и скратити реч своју на земљи". И као што је прорекао Исаија: "Да нам није Господ Саваот оставио семена, били би као Содома и Гомора". Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци, који не тражише праведности, постигоше праведност, и то праведност од вере, а Израиљ, тражећи закон праведности, не постиже (овога) закона. Зашто? Јер (се) не (хтеде оправдати) вером, него делима: спотакоше се на камен спотицања, као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, и који верује у њега, неће се постидети". Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за њих јесте, да се спасу. Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму. Јер, не познајући праведности Божје и гледајући да своју (праведност) утврде, не покорише се праведности Божјој. Јер је Христос свршетак закона, да се оправда сваки који верује. Јер Мојсије пише за праведност која је од закона. "Који човек чини (њу), живеће од ње". А праведност од вере овако говори: "Не говори у срцу своме: Ко ће се попети на небо?" то јест да сведе Христа, или: "Ко ће сићи у бездан?" то јесте да изведе Христа из мртвих. Него шта говори она? "Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме", то јест реч о вери, реч коју проповедамо. Ако, дакле, признајеш устима својим да је Исус Господ и верујеш у срцу своме да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. Јер се срцем верује и постаје праведан,а устима се признаје и спасава. Јер писмо каже. "Који год верује у њега, неће се постидети". Јер нема разлике међу Јудејином и Грком: један и исти је Господ свих и богат за све који га призивају, јер: "Који год призове име Господње, спашће се". А како ће призвати онога у кога не верују? Како ће веровати у онога за кога нису чули? Како ће чути без проповедника? А како ће проповедати ако нису послани? Као што стоји написано: "Како су миле ноге оних који јављају добро!" Али (,дакако,) не послушаше сви еванђеља: јер (већ) Исаија говори: "Господе, ко верова нашој проповеди?" Дакле, вера бива од проповеди, а проповед заповешћу Христовом. Него питам: Зар нису чули? Та "по свој земљи отиде глас њихов и до крајева света речи њихове". Него питам: Зар није разумео Израиљ? Први Мојсије говори: "Ја ћу вас раздражити ненародом, народом неразумним расрдићу вас". А Исаија слободно говори: "Нађоше ме који ме не тражише, јавих се онима који не питаху за ме". А Израиљу говори: "Ваздан пружах руке своје народу непослушну и непокорну". Питам, дакле: Је ли Бог одбацио народ свој? Божје сачувај! Јер сам и ја Израиљац, од семена Аврамова, од племена Венијаминова! Не одбаци Бог народа свога, који напред изабра. Или не знате шта говори писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља? "Господе, пророке твоје побише, олтаре твоје разорише, и ја остах један и хоће да ме убију". Али шта му вели Божји одговор? "Оставих себи (још) седам хиљада људи који не преклонише колена пред Валом". Па тако има и данас један остатак по избору благодати: а ако је благодаћу (одабран), није по делима - јер благодат већ не би била благодат. Шта, дакле? Што Израиљ тражи, то не доби, а избор доби; остали, пак, одрвенише, као што стоји написано: "Даде им Бог духа буновног, очи да не виде и уши да не чују, до данашњега дана". И Давид говори: "Да буде трепеза њихова замка и клопка, саблазан и плата њима; да се њихове очи помраче да не виде, и леђа њихова једнако да су погнути!" Питам, дакле: Јесу ли се спотакли да падну (заувек)? Боже сачувај! Него је њиховим падом спасење дошло к незнабошцима, да би се они раздражили. А кад је њихов пад богатство свету и њихово заостајање богатство незнабошцима, шта тек кад они сви уђу у царство Божје! А сад вама говорим, незнабошцима! Као апостол незнабожаца, хвалим своју службу, не бих ли како раздражио свој род и спасао неке од њих. Јер кад је (већ) њихово одбацивање помирење свету, шта ће бити њихово примање, осим живот из мртвих? Ако је први хлеб свет, онда је и све тесто; и ако је корен свет, онда су и гране. Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих и постао си заједничар у масноме корену маслине, немој се поносити од грана! Ако ли се поносиш, (знај): не носиш ти корена, него корен тебе. Рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим. Добро - неверовањем се одломише, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој! Јер, кад Бог природних грана не поштеде, неће ни тебе, поштедети. Гледај, дакле, доброту и жестину Божју: жестина према онима који су пали, а према теби доброта Божја, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они, ако не остану у неверовању, биће (опет) прицепљени; јер их је Бог кадар опет прицепити. Јер, кад си ти одсечен од рођене дивље маслине и прицепљен си на нерођену питому маслину, колико ће пре ови бити прицепљени на рођену своју маслину! Нећу вам, браћо, затајати тајне ове - да не би мудровали по својој мудрости. Један део Израиља одревенио је док не уђу сви незнабошци, и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Доћи ће из Сиона избавитељ, одвратиће безбожност од Јакова, и ово је мој савез с њима кад уништим грехе њихове". По еванђељу су непријатељи (Божји) вас ради, а по избору мили (Богу) због отаца. Јер се Бог неће покајати за своје дарове и звање. Као што сте, наиме, некад ви били непокорни Богу, а сад бисте помиловани због њихове непокорности, тако су и ови сад непокорни ради вашег помиловања, да би и они сад били помиловани. Јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује. О дубино богатства, мудрости и разума Божјег! Како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путеви! Јер "ко позна мисао Господњу? Или ко му би саветник? Или ко му даде што, да му се врати? Јер је од њега, кроз њега и к њему све. Њему вечна слава! Амин. Молим вас, дакле, браћо, милости Божје ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету угодну Богу: (то да буде) ваша разумна служба Богу! И не будите као овај свет, него се промените обновљењем свога духа, да кушате шта је воља Божја, (шта је) добро, угодно и савршено. Јер кроз благодат која ми је дана, кажем свакоме који је међу вама, да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли на то да буде паметан, као што је коме Бог уделио меру вере. Јер, као што у једном телу имамо многе уде, а сви уди немају један посао, тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другоме. И кад, по благодати која нам је дана, имамо различите дарове - ако пророштво, нека се слаже с вером; ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи; ако је тешитељ, нека теши; који даје, нека даје просто; који управља, нека је марљив; који чини милост, нека чини с добром вољом. Љубав да не буде лажна! Мрзите на зло и држите се добра! Љубите се братски, сваки нека другога више поштује! Не будите лени у ревности, будите ватрени у духу, служите Господу! Надом се веселите, у невољи трпите, у молитви будите једнако! Делите потребе са светима, будите гостољубиви! Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните! Радујте се с радоснима, плачите с плачнима! Будите једне мисли међу собом! Не мислите о високим стварима, него се држите ниских! Не мислити за себе да сте мудри. Никоме не враћајте зла за зло, мислите на добро пред свима људима! Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима! Не освећујте сами себе, љубазни, него оставите то гневу (Божјем), јер стоји написано: "Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ". Него: "Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га; ако је жедан, напој га. То чинећи, живо ћеш угљевље згрнути на главу његову". Не дај да те надвлада зло, него надвладај зло добрим. Сваки човек да се покорава вишим властима! Јер нема власти а да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене. Ко се, дакле, противи власти, противи се наредби Божјој; а који се противе, биће осуђени. Јер власти нису страх добрим делима, него злим. А хоћеш ли да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње. Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се! Јер не носи узалуд мача. Божји је слуга, да казни онога који зло чини. Зато јој се ваља покоравати, не само због гнева него и због савести. Зато и порезе плаћате: јер су слуге Божје које једнако баш то раде. Подајте свакоме што сте дужни: коме порезу, порезу; коме царину, царину; коме страх, страх; коме част, част! Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога. Јер који љуби другога, испунио је закон. Јер (заповести) "Не чини прељубе", "не убиј", "не кради", "не зажели", и све друге заповести, у овој се речи извршују: "Љуби ближњега свога као самога себе". Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, извршење закона. И ово (чините) што знате време, да је, наиме, већ дошао час да устанете од сна: јер нам је сад ближе спасење него ли кад смо поверовали. Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела тамна и обуцимо оружје светлости. Као по дану, живимо поштено, не у пировању и пијанству, не у блуду и сластима, не у свађању и зависти, него се обуците у Господа Исуса Христа, и не старајте се за тело тако да се роде грешне жеље! Слабога у вери примајте, (али) не да судите (његовим) мислима! Један верује да сме свашта јести, а који је слаб, једе (само) зеље. Који једе, нека не презире онога који не једе, и који не једе, нека не осуђује онога који једе, јер га је Бог примио. Ко си ти да судиш туђему слузи? Своме господару стоји или пада! Али ће стајати, јер је Господ кадар усправити га. Један разликује дан од дана, другоме су сви дани једнаки: сваки нека је (само) тврдо уверен у своје мишљење! Који пази на дан; Господу пази, и који једе, Господу једе: јер захваљује Богу. И који не једе, Господу не једе, и захваљује Богу. Ниједан од нас не живи себи, и ниједан не умире себи: ако живимо, Господу живимо, ако умиремо, Господу умиремо: било, дакле, да живимо, било да умиремо, Господњи смо! Јер за то Христос умре и оживе, да овлада и мртвима и живима. А ти - што осуђујеш брата свога? Или ти - што презиреш брата свога? Та сви ћемо изићи на суд пред Бога! Јер стоји написано: "Тако ми живота, говори Господ, мени ће се поклонити свако колено, и сваки ће језик славити Бога". Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе. Зато да не осуђујемо више један другога, него боље ово гледајте, да не постављате брату спотицања или саблазни. Знам и уверен сам у Господу Исусу, да ништа није погано по себи: само ономе који мисли да је што погано, ономе је (заиста) погано. Ако је, наиме, брат твој због јела жалостан, већ се не владаш по љубави. Не губи јелом својим онога за кога је Христос умро! Да се не хули на ваше добро! Јер царство Божје није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Духу светоме. Који овим служи Христу, угодан је Богу и ваљан људима. Тако, дакле, да се старамо за мир и за свој напредак. Не руши дела Божјега због јела! Све је чисто, али је зло за човека који једе са спотицањем. Добро је не јести меса, не пити вина и не чинити оно на што се твој брат спотиче. Веру што је имаш, имај је за себе пред Богом! Благо ономе који не осуђује себе за оно што нађе за добро! А који сумња, осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а што год није по вери, грех је. Ми јаки дужни смо слабости слабих носити, и не себи угађати. Сваки од нас ближњему да угађа на добро, за напредак. Јер и Христос не угоди себи, него, као што је написано: "Ружења оних који руже тебе, падоше на ме". Јер, што се напред написа, за наш се наук написа, да наду имамо стрпљивошћу и утехом писма. А Бог, који даје стрпљивост и утеху, да вам да да сложно мислите по вољи Христа Исуса, Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа. Зато примајте један другога, као што и Христос прими вас на славу Божју! Мислим, наиме: Христос је био слуга обрезаних истине ради Божје, да утврди оцевима дана обећања, а незнабошци славе Бога за милост, као што стоји написано: "Зато ћу те славити међу незнабошцима и певаћу име твоје". И опет говори (писмо): "Веселите се, незнабошци, с народом његовим!" И опет: "Хвалите Господа сви незнабошци, и нека га славе сви народи!" И опет Исаија говори: "Доћи ће изданак Јесејев и који устаје да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци". А Бог, који даје наду, да вас испуни сваке радости и мира у вери, да силом Духа светога имате изобиље у нади. А ја сам и сам уверен за вас, браћо моја, да сте и сами пуни доброте, напуњени свакога знања, кадри и један другога научити. На неким местима писах вам слободније, (али само) да вам опет напоменем, по благодати која ми је дана од Бога, да будем слуга Христа Исуса за незнабошце, који као свештеник служи еванђељу Божјем, да буду незнабошци принос угодан (и) освећен Духом светим. Могу се, дакле, у Христу Исусу хвалити пред Богом. Јер се нећу усудити да кажем што што није Христос учинио кроз мене ради послушности незнабожаца, речју и делом, силом знака и чудеса, силом Духа светога: тако да сам од Јерусалима и наоколо па све до Илирика напунио еванђељем о Христу. Али сам се старао да не проповедам онде где је Христос већ познат био, да не бих зидао на туђем темељу, него, као што стоји написано: "Видеће (га) они којима није јављено за њега, и који нису чули, разумеће (га) ". То ме и задржи много пута да не дођем к вама. А сад, не имајући више места у овим крајевима, а имајући од много година жељу да дођем к вама, (доћи ћу вам) кад пођем у Шпанију. Јер се надам да ћу вас успут видети и да ћете ме ви отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас. А сад идем у Јерусалим да послужим светима: јер Македонија и Ахаја одлучише да скупе неку помоћ за сиромахе свете који живе у Јерусалиму. Они одлучише, а и дужни су им. Јер, кад незнабошци добише део у њихову духовном имању, дужни су и они њих својим земаљским имањем помоћи. Кад, дакле, свршим ово и предам им овај плод, поћи ћу преко вас у Шпанију. А знам да ћу, кад дођем к вама, доћи с обилним благословом Христовим. Али вас молим, браћо, Господом нашим Исусом Христом и љубављу Духа, да ми помогнете у борби молећи се Богу за ме, да се избавим од неверних у Јудеји и да моја служба за Јерусалим буде по вољи светима, па да вам, по Божјој вољи, с радошћу дођем и одморим се код вас. Бог мира нека је са свима вама! Амин. Препоручујем вам Фиву, сестру нашу, која је у служби код цркве у Кенхреји, да је примите у Господу, као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба: јер је и она многима помогла, па и самоме мени. Поздравите Приску и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу, који за живот мој вратове своје положише, којима не захваљујем само ја, него и све цркве незнабожачке, и (поздравите и) њихову домаћу цркву. Поздравите мога милога Епенета, који је првенац Азије за Христа. Поздравите Марију, која се много трудила за вас. Поздравите Андроника и Јунија, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који су и пре мене постали хришћани. Поздравите мога у Господу милога Амплиата. Поздравите Урбана, помоћника нашега у Христу, и мога милога Стахија. Поздравите Апела, окушанога у Христу. Поздравите оне од Аристовулових. Поздравите Иродиона, рођака мога. Поздравите домаће Наркисове који су хришћани. Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите милу Персиду, која се много трудила у Господу. Поздравите Руфа, избранога у Господу, и матер његову и моју. Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија и браћу која су с њима. Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја, и сестру његову, и Олимпа, и све свете који су с њима. Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас се цркве Христове. Молим вас, пак, браћо, да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се! Јер такови не служе Христу, Господу нашем, него своме трбуху, и благим и лепим речима заводе срца безазлених. Јер се ваша послушност разгласи свуда: ви сте, дакле, моја радост, али хоћу да сте мудри за добро, а прости за зло. А Бог мира сатрће брзо сотону под ногама вашим. Благодат Господа нашега Исуса с вама! Поздравља вас Тимотеј, помоћник мој, и Лукије, Јасон и Сосипатар, рођаци моји. Поздрављам вас у Господу ја, Тертије, који написах ову посланицу. Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат кварт. ... А ономе који вас може утврдити по еванђељу моме и проповеди о Исусу Христу, по откривењу тајне о којој се вековима није говорило, а сад се јавила и кроз писма пророчка, по заповести вечнога Бога, ради послушања вере обзнанила свима народима - јединоме мудроме Богу, кроз Исуса Христа, њему вечна слава! Амин. Павле, по Божјој вољи позвани апостол Христа Исуса и брат Состен цркви Божјој у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позваним светима са свима који призивају име Господа нашег Исуса Христа на свакоме месту, њихову и нашем: благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа! Свагда захваљујем Богу за вас што вам је дана благодат Божја у Христу Исусу, те се у свему обогатисте у њему, у свакој речи и сваком знању, као што се сведочанство Христово утврди међу вама, тако да немате недостатка ни у једноме дару и чекате откривења Господа нашег Исуса Христа, који ће вас и утврдити до самога краја, да будете прави на дан Господа нашег Исуса Христа. Веран је Бог који вас је позвао у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега. Али вас молим, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа, да сви једно говорите и да се не делите, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли. Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних домаћих, да су свађе међу вама. Мислим то, да сваки од вас говори: "Ја сам Павлов", "Ја сам Аполов", "Ја сам Кифин", "Ја сам Христов". Еда ли се Христос разделио? Еда ли се Павле разапе за вас? или се у име Павлово крстисте - Хвала (Богу) што ниједнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја, да не рече ко да сте у моје име крштени. А крстих и Стефанин дом; даље не знам јесам ли кога другога крстио. Јер ме Христос не посла да крстим, него да проповедам еванђеље, (и то) не премудрим речима, да не изгуби силу крст Христов. Јер је реч о крсту онима који пропадају лудост, а нама који се спасавамо, сила Божја. Јер је написано: "Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу". Где је мудри? Где књижевник? Где препирач овога света? Не претвори ли Бог мудрост овога света у лудост? Како, наиме, свет својом мудрошћу није познао Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља, да лудом проповеђу спасе оне који верују. Јудеји ишту знаке, Грци траже мудрости, а ми проповедамо Христа распетога: Јудејима саблазан, незнабошцима безумље, а позванима, Јудејима и Грцима, Христа, Божју силу и Божју мудрост. Јер је лудост Божја мудрија од људи, а слабост је Божја јача од људи. Та погледајте, браћо, ко је код вас позван (да се спасе): нема ту много мудрих по људском мишљењу, нема много силних, нема много племенитих. Не, него што је лудо на свету, то изабра Бог, да посрами мудре, и што је слабо на свету, то изабра Бог, да посрами јако, и што је просто на свету и презрено изабра Бог, што није ништа, да уништи оно што јест нешто, да се нико не похвали пред Богом. А од њега сте ви у Христу Исусу, који нам поста мудрост од Бога, праведност, освећење и избављење, да (буде) као што стоји написано: "Ко се хвали, Господом да се хвали!" Па и ја, кад дођох к вама, браћо, не дођох с високом речју или мудрошћу, да вам проповедам сведочанство Божје. Јер сам одлу чио био да међу вама знам само Исуса Христа, и то распетога. И ја дођох к вама слаб, са страхом и с трепетом великим, и реч моја и проповед моја не беше у наговорљивим речима (људске) мудрости, него у показивању Духа и силе, да темељ вери вашој не буде мудрост људска, него сила Божја. А мудрост говоримо међу савршенима; али не мудрост овога света или владара овога света који пролазе, него говоримо Божју тајну, сакривену мудрост, коју је Бог пре сваког времена одредио за славу нашу. Ове ниједан од владара овога света није познао; јер да су је познали, неби Господа славе разапели. Него (проповедамо), као што је написано: "Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, што уготови Бог онима који га љубе". А нама је Бог открио Духом; јер Дух све испитује, и дубине Божје. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу што је, нико не зна осим Духа Божјега. А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је из Бога, да би знали шта нам је даровано од Бога. Па то и говорим, (али) не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, тумачећи духовно духовним људима. Обичан човек не прима што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост, и не може да разуме то, јер се на духовни начин испитује. Духовни, пак, (човек) испитује све, а њега самога не испитује нико. Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов. И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовним људима, него само као с обичним људима, као с децом у Христу. Млеком вас напојих, не чврстом храном, јер (ову) још нисте могли (поднети). А ни сад још не можете, јер сте још обични људи. Јер где је међу вама завист и свађа, нисте ли обични људи и не живите ли као обични људи? Јер кад ко говори: "Ја сам Павлов", а други: "Ја сам Аполов", нисте ли обични људи? Шта је Аполо? Шта је Павле? Слуге кроз које сте поверовали, и то сваки како му је Господ дао: ја посадих, Аполо зали, али Бог даде те узрасте. Тако нити је онај што који сади, ни онај који залива, него (само) Бог који даје те расте. А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату по своме труду. Јер ми смо помагачи Богу, а ви сте Божја њива, Божја грађевина. По благодати Божјој која ми је дана, ја као мудар неимар поствих темељ, а други зида даље: али сваки нека пази како зида даље! Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос. Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу - свакога ће дело изиђи на видело. Показаће (судни) дан, јер ће се у огњу открити, и какво је чије дело, показаће огањ. Ако чије дело што га је назидао, остане, примиће плату; ако чије дело изгори, биће кажњен, али сам ће се спасти, но тако као кроз огањ. Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама? Ако ко квари храм Божји, поквариће њега Бог; јер је храм Божји свет - а то сте ви! Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свету, нека буде луд, да би био мудар! Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. Јер стоји написано: "Који хвата мудре у њихову лукавству" и "Господ зна мисли мудрих да су ништа". Зато нико нека се не хвали човеком, јер је све ваше. Павле, Аполо, Кифа, свет, живот и смрт, садашње и будуће, све је ваше, а ви сте Христови, а Христос Божји. Тако да нас држе људи за слуге Христове и управитеље тајна Божјих. А од управитеља се тражи да се нађу верни. А ја нимало не марим што ме ви судите или човечји (судни) дан; а ни сам себе не судим. Јер не знам да сам што крив; но зато (још) нисам оправдан. Онај који ме суди, Господ је. Зато не судите ништа пре времена, док не дође Господ, који ће осветлити што је сакривено у тами и открити намере срдачне: и тада ће сваки своју похвалу добити од Бога. А ово, браћо, рекох за себе и Апола вас ради, да се од нас научите: "Не више него што је написано!", да се не би кога ради надимали један на другога. Јер ко ти каже да си бољи? Шта ли имаш што ниси примио? А кад си примио, што се хвалиш као да ниси примио? Већ сте сити, већ сте богати, без нас царујете! О да бисте царовали, да би и ми с вама царовали! Јер мислим да Бог нас апостоле последње постави, као оне који су на смрт осуђени, јер постасмо за гледање свету, анђелима и људима. Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни. До овога часа гладујемо, трпимо жеђ и голотињу, туку нас, потуцамо се и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас руже, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо; кад нас псују, тешимо; постасмо сметлиште света, измет свију све до сад. Не пишем ово да вас посрамим, него вас учим као своју милу децу. Јер ако имате и хиљаду учитеља у Христу, али немате много отаца: јер вас (само) ја у Христу Исусу родих еванђељем. Молим вас, дакле, угледајте се на мене. Баш зато вам послах Тимотеја, који ми је мили и верни син у Господу. Он ће вам напоменути моју хришћанску науку, као што свуда, у свакој цркви учим. Неки су се надули као да ја нећу доћи к вама. Али ћу вам доћи скоро, ако Господ да, и (онда) нећу питати за речи оних који су се надули, него за њихову силу. Јер царство Божје није у речима, него у сили. Шта хоћете? Да дођем к вама с палицом или с љубављу и духом кротости?! Врло се гласи да је блуд међу вама, и то такав блуд каквога нема ни међу незнабошцима, да некакав живи са женом очином! И ви сте надувени, место да сте се ожалостили, да се уклони између вас тај који је то дело учинио! Јер сам ја, који ако нисам код вас телом, али духом сам тамо, већ пресудио као да сам тамо, да се тај који је то учинио, у име Господа Исуса, кад се саберете ви и мој дух са силом Господа нашега Исуса, да се тај човек преда сотони на пропаст тела, да би се спасао дух у дан Господњи. Није добра хвала ваша. Не знате ли да мало квасца све тесто укисели? Очистите стари квасац, да будете ново тесто, као што сте (заиста) бесквасни: јер се пасха наша закла, (наиме) Христос. Зато да празнујемо (пасху) не са старим квасцем, с квасцем злоће и неваљалства, него с бесквасним (хлебовима) чистоте и истине! Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима; (али) не уопште с блудницима овога света или с грабљивцима и лупежима или идолопоклницима, јер би онда морали отићи са света. А сад вам пишем да се не мешате (с њим) ако је који који се брат зове, блудник, грабљивац, идолопоклоник, опадач, пијаница или лупеж: с таким човеком да ни не једете. Јер што да ја судим оне који су напољу? Зар не судите ви оне који су унутра? А оне који су напољу, судиће Бог. Уклоните злога између себе! Сме ли (,заиста,) који од вас, кад има парницу с другим братом, да иде на суд неправеднима, а не светима? Зар не знате да ће свети свету судити? Кад ћете, дакле, ви свету судити, нисте ли вредни судити у најситнијим парницама? не знате ли да ћемо анђелима судити, а камо ли у обичним стварима - Кад, дакле, имате обичне парнице, узимате за судије оне који у цркви не броји нико ни у што? На срамоту вашу говорим ово. Зар заиста нема међу вама ниједнога мудрога који би могао расудити међу браћом својом? Него се брат с братом суди, и то пред невернима" и то је већ срамно за вас да имате парбе међу собом! Зашто радије не трпите неправду? Зашто радије не трпите штету? него ви (сами) чините неправду и штету, па још браћи! Или не знате да неправедници неће наследити царства Божјег - Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, не прељубочиници, ни мекушци, ни педерасти, ни лупежи, ни грабљивци, ни пијанице, не опадачи, ни разбојници, неће наследити царства Божјег! И овакови сте били неки. Али сте се опрали, посветили, оправдали именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега. "Све ми је слободно", али није све на корист. "Све ми је слободно", али нећу да што овлада мноме! Јела су за трбух и трбух за јела: Бог ће и једно и друго уништити. Али тело није за блуд, него за Господа, и Господ за тело: Бог је подигао Господа, па ће подићи и нас силом својом. Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? Хоћу ли, дакле, узети уде Христове и од њих начинити уде блудничине? Божје сачувај! Или не знате да ко се с блудницом свеже једно је тело (с њом)? Јер, рече, "биће двоје једно тело". А ко се Господа држи, један је дух (с њим). Бежите од блуда! Сваки грех који човек чини, осим тела је; а блудник греши своме телу. Или не знате да је тело ваше храм светога Духа који живи у вама, кога имате од Бога, и да више нисте своји? Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога телом својим! А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата жене. Али због блуда сваки да има своју жену и свака жена да има свога мужа. Муж да чини жени што јој је дужан, а тако и жена мужу. Жена није господар од свога тела, него муж; а тако и муж није господар од свога тела, него жена. Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се молите Богу и онда опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем. Али ово говорим као допуштење, а не као заповест. Јер ја бих хтео да сви људи буду као и ја - али сваки има свој дар од Бога, овај овако, онај онако. А неожењима и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам. Ако ли не могу да се уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати се него ли упаљивати се. А ожењенима и удатим женама заповедам не ја, него Господ, да се жена од мужа не раздваја, - ако ли се ипак раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем, - и муж да не пушћа жене. А осталима говорим ја, не Господ: Ако који брат има жену која не верује, и она хоће да живи с њим, да је не отпушта. И жена која има мужа који не верује, и он хоће да живи с њом, да не отпушта мужа. Јер се посветио муж који не верује, женом, и посветила се жена која не верује, братом: јер би, иначе, деца ваша била нечиста - а сад су света. Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се раздвоји; у том случају брат или сестра нису везани, јер вас је на мир позвао Бог. Јер шта знаш, жено, хоћеш ли мужа спасти? Или шта знаш, мужу, хоћеш ли жену спасти? Само нека сваки живи онако како му је дао Господ, како га је позвао Бог. И тако заповедам по свим црквама. Је ли ко позван обрезан, нека се не гради необрезан; је ли ко позван необрезан, нека се не обрезује. Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него (главно је) држање заповести Божјих. Сваки нека остане како је позван. Јеси ли позван као роб? Не брини се! Него, ако и можеш свој бити, радије остани роб. Јер који је као роб позван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је позван као слободњак, роб је Христов. Скупо сте купљени, не будите робови људима! Сваки, браћо, нека остане пред Богом у ономе у чему је позван. A за девојке немам заповести Господње, него казујем своје мишљење као човек који је милошћу Господњом веран. Мислим, дакле, да је ово добро због садашње невоље, да је добро човеку тако бити. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздрешиш! Јеси ли се одрешио од жене? Не тражи жене! Али ако се и ожениш, ниси згрешио, и девојка ако се уда, није згрешила: али ће такови имати телесне невоље, а ја бих да вас сачувам од тога. Али ово вам кажем, браћо: време је кратко: да даље и они који имају жене, буду као да их немају; и који плачу, као да не плачу; и који се радују, као да се не радују; и који купу ју, као да ништа немају; и који овај свет употребљавају, као да га не употребљавају: јер пролази обличје овога света! А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу, а који је ожењен, брине се за светско, како ће угодити жени, и (тако) је подељен. неудата жена и девојка брине се за Господње, да буде света и телом и духом; а која је удата, брине се за светско, како ће угодити мужу. А ово говорим на корист вама самима, не да вам наметнем замку на врат, него да без сметње часно и верно служите Господу. Ако ли, пак, ко мисли да срамоти своју девојку ако је презрела, и не може друкчије да буде, нека чини шта хоће. Не греши, нека се удају! А који стоји тврдо у срцу своме и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у своме срцу, да сачува своју девојку (као девојку), добро чини. Тако онај који удаје своју девојку, добро чини, али који не удаје, боље чини. Жена је привезана док јој је муж жив; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. Али је блаженија ако остане тако, по моме мишљењу: али мислим да и ја имам Духа Божјег. А за месо жртвовано идолима знамо да сви имамо знање. Знање надима, а љубав зида. Ако ко мисли да зна што, још не зна као што би требало знати. А ако ко љуби Бога, тога је Бог познао. А за једење меса жртвованог идолима знамо да нема идола на свету и да нема другога Бога осим једнога. Јер, ако и има богова по инему, било на небу, било на земљи, као што (заиста) има много богова, и много Господа, али ми имамо само једнога Бога, Оца, од кога је све и за кога смо ми створени, и једнога Господа, Исуса Христа, кроз кога је све и ми кроз њега. Али немају сви ово знање. Неки, наиме, по старој навици на идоле, једу (месо) као месо жртвовано идолима, и њихова слаба савест прља се. Али јело нас неће поставити пред Бога. нити смо у губитку ако не једемо, нити смо у добитку ако једемо. Али се чувајте да како ова слобода ваша не постане спотицање слабима! Јер ако тебе, који знаш, види ко у идолском храму за трпезом, неће ли се његов савест, зато што је он слаб, "оснажити" да једе месо жртвовано идолима? И с твог знања пропада слаби, брат, за кога је Христос умро! И кад се тако грешите о браћу и бијете њихову слабу савест, о Христа се грешите. Зато, ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога. Нисам ли слободан? Нисам ли апостол? Нисам ли видео Исуса, Господа нашега - Нисте ли видело моје у Господу? Ако другима и нисам апостол, али вама јесам. Јер сте ви печат мога апостолстава у Господу. То је мој одговор онима који ме оптужују. Зар немамо власти јести и пити? Зар немамо власти једну сестру као жену водити, као и остали апостоли, браћа Господња и Кифа? Или само ја и Варнава немамо власти не радити? Ко војује кад о своме трошку? Ко сади виноград и не једе од рода његова? Или ко пасе стадо и не једе од млека стада? Је ли ово само људска реч, или зар не говори ово и закон? У Мојсијеву закону написано је. "Да не завежеш уста волу који врше". Брине ли се Бог за волове? Или говори баш за нас? За нас се написа, да орач треба с надом да оре, и који врше, с надом да ће добити свој део. Кад ми вама сејасмо духовно, је ли онда што велико ако ми жањемо ваше телесно? Кад други добијају од онога што је ваше, зашто не пре ми? Али не учинисмо по власти овој, него трпимо све, да не учинимо какве сметње еванђељу о Христу. Не знате ли да они који врше свету службу у храму, од храма се хране, и који олтару служе, с олтаром деле? Тако и Господ заповеди проповедницима еванђеља; да од еванђеља живе. Али ја то ниједно нисам учинио. И не пишем ово да ми тако буде, јер бих волео умрети него - славу моју нико неће уништити! Јер, ако проповедам еванђеље, нема ни хвале; јер морам то да чиним; и тешко мени ако не проповедам еванђеља! Само ако ово чиним од своје воље, имам плату; наче ми је (само) служба поверена. Каква ми је, дакле, плата? Да проповедам еванђеље без плате, да не чиним по својој вољи у проповедању еванђеља. Иако сам слободан од свију, свима себе учиних слугом, да већину придобијем. Тако сам Јудејима био као Јудејин, да Јудеје придобијем; онима који су под законом, био сам као под законом, премда ја нисам под законом, да придобијем оне који су под законом; онима који су без закона, био сам као без закона, премда нисам без закона Божјег, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона. Слабима био сам слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да свакако неке спасем. А све (ово) чиним за еванђеље, да бих имао део у њему. Не знате ли да они који трче на тркалишту, сви трче, али само један добије награду? Тако трчите да (је) добијете! Али сваки који се бори, од свега се уздржава; они, да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. Ја, дакле, тако трчим, не као у маглу, тако се борим песницом, не као онај који бије ветар; него мучим тело своје и покоравам га, да не бих како ја, који сам другима проповедао, сам рђав испао. Хоћу да знате, браћо, да оцеви наши сви под облаком беху, и сви кроз море прођоше, и сви се (тако) у Мојсија крстише у облаку и у мору, и сви једно духовно јело једоше, и сви једно духовно пиће пише: пијаху, наиме, из духовне стене која иђаше за њима, а та стена беше Христос. Али већини од њих ипак не беше по Божјој вољи, јер беше побијена у пустињи. А ово се догодило за пример нама, да не желимо зла, као што су они желели. Нити будите идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: "Седе народ да једе и да пије, и усташе да играју". Нити будимо блудници, као што су неки од њих били, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде! Нити да кушамо Господа, као што су неки од њих кушали, и изгибоше од змија! Нити вичите (на Бога), као што су неки од њих викали, и изгибоше од онога који убија! А ово се њима догађаше као пример, а написа се за науку нама, на које су дошли крајеви времена. Зато, који мисли да стоји, нека се чува да не падне. Снашло вас је само човечје кушање. Али Бог је веран, који вас неће пустити да се кушате већма него што можете, него ће учинити с кушањем и излаз, да би га могли поднети. Зато, љубазни моји, бегајте од идолопоклонства! Као мудрима говорим: судите сами о овоме што говорим. Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо, није ли заједница тела Христова? Јер смо један хлеб, једно тело ми многи, јер сви од једнога хлеба једемо. Гледајте замаљског Израиља: који једу жртве, нису ли заједничари жртвеника? Шта, дакле, хоћу да кажем? Да је месо жртвовано идолима што? Или да је идол што? (Не), него да они то што жртвују, демонима жртвују, а не Богу. А ја нећу да ви будете заједничари с демонима. Не можете пити чаше Господње и чаше демонске; не можете седети за трпезом Господњом и за трпезом демонском. Или да ражљутимо Господа? Јесмо ли јачи од њега? "Све је слободно", али није све на корист, "све је слободно", али све не зида. Нико да не гледа што је његово, него што је другога! Све што се продаје на тргу, једите, и ништа не испитујте савести ради, јер "Господња је земља и све што је на њој". Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете да идете, једите све што се пред вас донесе и не испитујте ништа савести ради. Ако ли вам, пак, ко рече. "Ово је идолска жртва", онда не једите због онога који вам каза и због савести: али не мислим твоју савест, него другога. Јер зашто да моју слободу суди туђа савест. Ако ја са захвалношћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за што ја захваљујем (Богу)? Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините! Не будите на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни цркви Божјој, као што и ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи, него многих, да се спасу. Угледајте се на мене, као што се ја на Христа! Хвалим вас, пак, што ме се у свему сећате и држите заповести као што вам их предадох. Али хоћу да знате, да је свакоме човеку глава Христос, а човек је глава жени, а Бог је глава Христу. Сваки човек који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно и исто са ошишаном. Јер, ако се жена не покрива, нека се (одмах) и шиша. Ако ли је, пак, ружно жени да се шиша или брије, (онда) нека се (и) покрива. Човек не треба да покрива главе, јер је слика и слава Божја, а жена је слава човекова. Јер није човек од жене, него жена од човека. И није човек створен жене ради, него жена човека ради. Зато жена треба да има знак власти на глави - због анђела. Али у Господу нити је жена без човека што ни човек без жене: јер, као што је жена од човека, тако се и човек рађа од жене; а све је од Бога. Сами судите: је ли лепо да се жена гологлава моли Богу? Не учи ли вас и сама природа, да је за човека срамота ако има дугачку косу, а за жену је дика ако има дугачку косу? Јер јој је коса дана као покривало. Ако ли, пак, ко хоће да се свађа, (нека зна): ми такога обичаја немамо, нити цркве Божје. А кад ово наређујем, не могу вас хвалити, јер се не састајете на боље, него на горе. Прво чујем да се делите кад се састајете, и нешто верујем од овог. Јер се морате и делити, да се покажу они који су ваљани међу вама! Кад се, дакле, скупите на једно место, не једе се вечера Господња. Јер сваки одмах узме своју вечеру и једе, и (тако) један гладује, а други се опија. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете цркву Божју и срамотите оне који ништа немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас похвалити? За то вас не хвалим. Јер сам ја примио од Господа што сам вам и предао, да Господ Исус ону ноћ кад је издан, узе хлеб, захвали Богу, изломи га и рече: "Ово је тело моје за вас. Ово чините мени за спомен!" Тако и чашу по вечери, и рече: "Ова је чаша нови савез мојом крвљу. Ово чините, кад год (је) пијете, мени за спомен!" Јер кад год једете овај хлеб и пијете чашу, смрт Господњу обзнањујете, док не дође. Ко, дакле, недостојно једе хлеб или пије чашу Господњу, огрешиће се о тело и крв Господњу. Нека човек испитује себе, и тако нека једе од хлеба и пије из чаше: јер који (само) једе и пије, суд себи једе и пије, зато што не разликује тела (Господњег). Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их је умрло. Кад би сами себе испитивали, не би нам се судило. А кад нам суди Господ, кара нас, да се не осудимо са светом. Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога. Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на суд. Остало ћу наредити кад дођем. А казаћу вам, браћо, и за духовне дарове. Знате да сте, кад сте били незнабошци, ишли к безгласним идолима како су вас водили. Зато вам дајем на знање, да нико ко Духом Божјим говори, неће рећи: "Проклет био Исус", и нико не може рећи: "Господ је Исус", осим Духом светим. Дарови су различни, али Дух је исти. И различне су службе, али Господ је исти. И различне су силе, али Бог је исти, који чини све у свима. А у свакоме се појављује Дух на корист. Једноме се, наиме, даје Духом реч мудрости, другоме реч знања истим Духом, другоме вера истим Духом, другоме дар исцељивања једним Духом, другоме да чини чудеса, другоме пророштво, другоме да разликује духове, другоме различни језици, другоме да тумачи језике: а све ово чини један и исти Дух, који раздељује свакоме како хоће. Јер, као што је тело једно и уде има многе, а сви уди тела, премда су многи, једно су тело, тако је и с Христом. Јер смо се сви ми једним Духом крстили у једно тело, били Јудеји или Грци, робови или слободни. И сви смо се једним Духом напојили. Јер и тело није један уд, него многи. Ако рече нога: "Нисам рука, па нисам од тела", ипак је од тела. И ако рече ухо: "Нисам око, па нисам од тела", ипак је од тела. Кад би све тело било око, где би био слух? Кад би све било слух, где би било мирисање? Али Бог постави све уде у телу како је хтео. Кад би све било један уд, где би било тело! Овако је много удова, а тело је једно. Не може око рећи руци: "Не требаш ми", или опет глава ногама: "Не требате ми". Не, него су баш они уди тела који се чине да су слабији, (нарочито) потребни, и које (уде) на телу држимо за мање племените, те више поштујемо, и наши непристојни (уди) имају већу пристојност, а наши пристојни (уди) не требају тога. Не, Бог сложи тело и мањем (уду) даде већу част, да не буде неслоге у телу, него да се уди сложно брину један за другога. И ако пати један уд, с њим пате сви уди; ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди. А ви сте тело Христово и, сваки за себе, уди. И једне постави Бог у цркви прво за апостоле, друго за пророке, треће за учитеље, затим (долазе) чудеса, па дарови исцељивања, помагања, управљања, различни језици. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли сви чудотворци? Имају ли сви дарове исцељивања? Говоре ли сви језике? Еда ли (их) сви тумаче? Старајте се за веће дарове! И ја ћу вам показати још бољи пут. Ако језике човечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам руда која звучи или кимвал који звечи. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру, да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све своје имање, и ако предам тело своје да се спали, а љубави, немам, ништа ми не помаже. Љубав дуго трпи, добра је љубав, не завиди, љубав се не хвали, не надима се, не чини што не треба, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу, не радује се неправди, али се радује правди; све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје; пророштва ће проћи, језици ће престати, знања ће нестати. Јер нешто знамо и нешто пророкујемо: а кад дође савршено, онда ће престати што је нешто. Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам као дете, размишљао сам као дете. Кад сам постао човек, одбацио сам детињско. Сад видимо кроз огледало, нејасно, а онда ћемо лицем к лицу. Сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам сам познат. А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима. Тежите за љубављу и старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете! Јер који говори језик, не говори људима, него Богу: јер га нико не разуме, а он Духом говори тајне. А који пророкује, људима говори, снажи их, теши и храбри. Који говори језик, себе снажи, а који пророкује, цркву снажи. Хтео бих да сви ви говорите језике, а још више да пророкујете! Већи је онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај тумачи, да се црква оснажи. А сад, браћо, ако дођем к вама и станем говорити језике, какву ћу вам корист учинити, ако вам не говорим или у откривењу, или у знању, или у пророштву, или у науци? И бездушне ствари које дају глас, свирала или гитар, ако не дају различних гласова, како ће се разумети што се свира? И ако труба да неразговетан галас, ко ће се спремити за бој? Тако и ви; ако неразумљиву реч речете језиком, како ће се разумети шта говорите? Говорићете у ветар. Толико је на свету различних језика, и ниједан није неразумљив! Ако, дакле, не знам значења језика, бићу туђин ономе који говори, и онај који говори, биће мени туђин. Тако и ви: будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете богати за напредак цркве. Зато, који говори језик, нека се моли Богу да и тумачи. Јер, ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода. Шта ћу, дакле, чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом, хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом. Јер, ако захваљујеш духом, како ће онај који заузима место лаика, рећи "амин" по твоме захваљивању? Јер не зна шта говориш. Ти лепо захваљујеш, али се други (тиме) не снажи. Хвала Богу, говорим језике више од свих вас. Али у цркви волим пет речи рећи умом својим, да и друге поучим, него ли хиљаду речи језиком. Браћо, не будите деца умом, него неваљалством детињите, а умом будите зрели људи! У закону пише: "Преко људи који говоре другим језиком и уснама туђинаца говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, говори Господ". Језици су, дакле, знак не онима који верују, него онима који не верују; а пророштво не онима који не верују, него онима који верују. Ако се, дакле, скупи сва црква на једно место и сви узговоре језике, а уђу унутра лаици или неверници, неће ли рећи да сте полудели? Ако, пак, сви пророкују, и уђе какав неверник или лаик: сви га карају, сви му суде, тајне срца његова откривају се, и тако ће пасти ничице, поклониће се Богу и јављаће да је заиста Бог с вама. Шта ћемо, дакле, браћо? Кад се скупљате, сваки од вас има псалам, има науку, има откривење, има језик, има тумачење: (али) све да бива на корист. Ако ко говори језик, (онда само) по двојица или, највише, по тројица, и то редом, а један нека тумачи. Ако ли нема тумача, нека ћути у цркви, и себи нека говори и Богу. А пророци двојица или тројица нека говоре, а други нека расуђују. Ако ли се (што) открије другоме који седи, први нека ћути. Јер можете сви пророковати, један по један, да се сви уче и сви да се теше. И духови пророчки покоравају се пророцима, јер Бог није (Бог) нереда, него мира. Као по свима црквама светих: жене да ћуте у црквама. Јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори. Ако ли хоће чему да се науче, нека код куће питају мужеве своје, јер је ружно жени да говори у цркви. Или од вас изиђе реч Божја - или само до вас дође? Ако ко мисли да је пророк или да има Духа, нека види да је то што вам пишем Господња заповест. Ако ли ко то не зна, не зна њега (Бог). Дакле, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не браните говорити језике. А све нека бива лепо и уредно! Дајем вам на знање, браћо, еванђеље које сам вам проповедио, које сте и примили, у коме и стојите, којим ћете се и спасти, ако га држите како сам вам га објавио, осим ако нисте узалуд поверовали. Пре свега вам предадох што и примих: да Христос умре за грехе наше по писмима, и да би сахрањен, и да устаде трећи дан по писмима, и да се јави Кифи, затим дванаесторици. Потом га видеше у исти мах више од пет стотина браће, од којих већина живи и сад, а неки умреше. Затим се јави Јакову, па онда свима апостолима, а после свију јави се и мени, као каквом недоношчету. Јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божју. Али по благодати Божјој јесам што сам, и благодат његова, мени дана, не оста без плода, него се потрудих више од свију њих, т.ј. не ја, него благодат Божја (која беше) са мном. Био, дакле, ја или они: тако проповедамо и тако сте поверовали. А кад се о Христу проповеда да је устао из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрса мртвих? Ако нема ускрса мртвих, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна и вера ваша. А налазимо се и лажни сведоци Божји, што смо сведочили на Бога да је васкрсао Христа, кога није васкрсао, ако мртви не устају. Јер, ако мртви не устају, ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд је вера ваша; још сте у гресима својим. Онда пропадоше и они који помреше у Христу. Ако се само у овом животу уздамо у Христа, јаднији смо од свих људи. Али Христос је устао из мртвих, први од оних који су умрли. Јер, кад је кроз човека (дошла) смрт, кроз човека је и ускрс мртвих. Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ће и уХристу сви оживети. Али сваки у свом реду: прво Христос, потом хришћани, о његову доласку, па онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, уништивши свако поглаварство, сваку власт и силу. Јер њему ваља царовати "док не положи све непријатеље под ноге своје". Као последњи непријатељ уништиће се смрт. јер "све је покорио под ноге његове". А кад каже да (му) је "све" покорено, јасно је да осим онога који му је покорио све. А кад му се све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му је све покорио, да буде Бог све у свему. Јер шта ће радити они који се крсте за мртве? Ако мртви никакво не устају, што се још кршћавају за њих? Што смо и ми сваки час у опасности? Сваки дан умирем! То је истина, браћо, као што сте ви слава моја, коју имам у Христу Исусу, Господу нашем. Ако сам се у Ефесу само као човек борио са зверовима, каква ми је корист - Ако мртви не устају, онда "да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети". Не варајте се: "Зли разговори кваре добре обичаје". Отрезните се као што треба и не грешите: јер неки не знају Бога. На срамоту вама кажем! Али ће рећи ко: "Како ће устати мртви? У каквом ће телу доћи?" Безумниче! Ти што сејеш, неће оживети ако не умре. И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, пшенично или друго какво. А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело,. Није свако месо једно месо, него је друго човечје, а друго је месо скотско, а друго је месо птичје, а друго рибље. И има телеса небеских и телеса земаљских. Али је други сјај небескима, а други земаљскима. Друга је светлост сунцу, а друга светлост месецу, и друга светлост звездама. звезда се од звезде разликује у светлости. Тако и ускрс мртвих. Сеје се распадљиво, устаје нераспадљиво; сеје се презрено, устаје славно; сеје се слабо, устаје силно; сеје се тело земаљско, устаје тело небеско. Кад има тело земаљско, има и небеско. Тако је и написано: "Први човек Адам поста живо земаљско створење"; а последњи Адам дух који оживљује. Али не иде прво небеско, него земаљско, па онда небеско. Први је човек од земље, земљан; други је човек с неба. Какав је земљани, таки су и земљнаи, и какав је небески, таки су и небески. И како смо носили слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. Али ово (вам) кажем, браћо: месо и крв не могу наследити царства Божјега, нити распадљивост наслеђује нераспедљивости. Ево вам тајну казујем: Нећемо сви помрети, али сви ћемо се претворити, у моменту, у трен ока, кад затруби последња труба. Јер ће затрубити, и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити. јер мора ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити реч што је написана: "Победа прождре смрт! Где ти је, смрти, победа? Где ти је, смрти, жалац?" Жалац смрти је грех, а сила греха је закон. Богу хвала, који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа! Зато, браћо моја мила, будите чврсти, не дајте се помакнути, будите богати у делу Господњем свагда, кад знате да труд ваш у Господу није узалуд. А за скупљање помоћи светима, као што сам наредио црквама галатским, тако чините и ви. Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да не би била скупљања (тек) онда кад дођем. А кад дођем, које нађете за вредне, те ћу с писмима послати да однесу ваш дар у Јерусалим. А ако буде вредио да и ја идем, поћи ће са мном. А доћи ћу к вама кад прођем Македонију. Јер ћу кроз Македонију проћи, а код вас ћу, може бити, остати, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем. Јер нећу да вас сад видим (само) у пролажењу, јер се надам неко време остати код вас, ако Господ допусти. А у Ефесу ћу остати до Духова. Јер ми се отворише велика и богата врата, а и противника је много. А кад дође Тимотеј, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње, као и ја. Нико, дакле, да га не презре, испратите га с миром, да дође к мени; јер га чекам с браћом. А за брата Апола, много га молих да дође к вама с браћом; и никако не хтеде да сад дође, али ће доћи кад му буде згодно. Пазите, стојте чврсто у вери, мушки се држите, будите снажни! Све чините у љубави. Молим вас, пак, браћо: Знате дом Стефанин, да је првенац ахајски и да су себе одредили на служење светима. Будите и ви покорни таковима и свакоме који помаже и труди се. Радујем се што су Стефана, Фортунат и Ахаик код мене, јер су они учинили што ви нисте могли: умирили су дух мој и ваш. Припазите, дакле, такове. Поздрављају вас цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Приска са својом домаћом црквом. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога целивом светим! Поздрав је мојом руком, Павловом. Ако ко не љуби Господа, да је проклет! Мараната. Благодат Господа Исуса нека је с вама. Љубав је моја са свима вама у Христу Исусу. Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божјој, и брат Тимотеј цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Слава Богу и Оцу Господа нашег Исуса Христа, Оцу милосрђа и Богу сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој, да бисмо ми могли тешити оне који су у свакој невољи, утехом којом нас саме теши Бог. Јер, као што нас обилно сналазе страдања Христова, тако је кроз Христа обилна и утеха наша. Ако ли смо у невољи, за вашу је утеху и спасење; ако ли се тешимо, за вашу је утеху, која се показује у сношењу истих страдања која и ми подносимо. И тако је нада наша за вас тврда, јер знамо да као што сте заједничари у нашем страдању, тако и у утеси. Јер хоћемо да знате, браћо, за невољу нашу која нам се догодила у Азији, да смо били и сувише, преко снаге оптерећени, тако да се нисмо надали ни даћемо остати живи. И већ смо сами себе осудили били на смрт, да се не би уздали у себе, него у Бога који подиже мртве. Он нас је од толике смрти избавио и избављаће; у њега се уздамо да ће нас и даље избављати, помоћу и ваше молитве за нас, да за благодат која је нама дана, многи људи дају хвалу (Богу) за нас. Јер је ово слава наша: сведочанство савести наше, да смо у светости и чистоти Божјој, не по мудрости људској, него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама. Јер вам не пишемо друго него што читате и разумете, а надам се да ћете потпуно разумети, као што сте нас донекле већ разумели; да смо слава ваша, као и ви наша, за дан Господа нашег Исуса. И у овом поуздању хтедох прво к вама доћи, да по другипут примите благодат, и кроз вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама и ви да ме отпратите у Јудеју. Јесам ли, дакле, био лакоуман кад сам ово хтео? Или су моје намере чисто људске намере, тако да је у мене (у исто време) и "да" и "не". Тако ми верности Божје: реч је наша к вама није (у исто време) и "да" и "не". Јер Син Божји, Христос Исус, кога ми вама проповедамо, ја, Силван и Тимотеј, не беше "да" и "не", него у њему би "да". Јер, колико је обећања Божјих, у њему су "да"; зато и говоримо кроз њега "амин", Богу на славу. А Бог је који нас с вама (заједно) утврђује у Христу и који нас помаза, који нас и запечати и даде Духа као капару у срца наша. А ја за сведока Бога призивам на своју душу: (само) штедећи вас, не дођох више у Коринт. Не као да ми господаримо вером вашом, него смо (само) помагачи ваше радости; у вери сте тврди. Ово, пак, одлучих у себи, да вам не дођем опет у жалости. Јер, ако вас ја жалостим, ко ће ме веселити ако не онај кога ја жалостим? И баш то вам писах, да ме, кад дођем, не ожалосте они за које би ваљало да се веселим. Јер се уздам у све вас, да је моја радост (радост) свих вас. Јер од многе невоље и бриге срца писах вам с многим сузама, не да вас ожалостим, него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама. Ако је, пак, ко ожалостио, није мене ожалостио, него - (бар) донекле, да не претерам - све вас. Томе је доста овај кар од већине, тако да му, напротив, пре морате опростити и тешити га, да га како не сатре превелика жалост. Зато вас молим, љубите га. Јер за то вам и писах, да познам вредност вашу, јесте ли у свему послушни. А коме ви што опростите, (томе опраштам) и ја; јер сам и ја што сам опростио, ако сам што опростио, (опростио) вас ради, пред Христом, да нас не превари сотона, јер знамо шта он мисли. А кад дођох у Троаду да проповедам еванђеље о Христу, и отворише ми се врата у Господу, нисам имао мира у души својој, јер не нађох Тита, брата свога, него се опростих с њима и одох у Македонију. Али хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту шири кроз нас мирис познања свога! Јер смо Христов мирис Богу, међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају, једнима мирис смрти за смрт, другима мирис животни за живот. И ко је за ово подобан? Јер ми не тргујемо речју Божјом, као многи, него као из чиста срца, него као из Бога говоримо пред Богом у Христу. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или требамо, као неки, препоручних писама на вас или од вас? Ви сте наше писмо, написано у срциам нашим, које знају и читају сви људи. Јер се зна да сте писмо Христово које смо ми саставили, које је написано не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца. А тако поуздање имамо у Бога кроз Христа. Не као да смо од себе кадри што расудити као од себе, него је наша способност од Бога, који нас је и оспособио да будемо слуге новом савезу, не слову, него Духу: јер слово убија, а Дух оживљује. А кад (већ) служба смрти, словима изрезана у камену, беше славна, тако да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његова, која прође, како да не буде још славнија служба Духа - Јер, кад славна беше служба осуђења, много је славнија служба праведности. Управо, због превелике славе (еванђеља) прослављено (законом) у овом случају и није прослављено. Јер, кад славно беше оно што престаје, много је славније оно што остаје. Имајући, дакле, оваку наду, говоримо сасвим слободно и не (чинимо) као Мојсије (,који) меташе покривало на лице своје, да не би синови Израиљеви видели свршетак ономе што престаје. Али мисли њихове посташе тупе. Јер до данашњег дана стоји исто покривало у читању Старога савеза, и не скида се, јер га (само) Христос уништава: него до данас стоји покривало на срцу њихову кад год се чита Мојсије, "али кад се обрати ка Господу узеће се покривало". А Господ је Дух: а где (је) Дух Господњи, (онде је) слобода. Ми, пак, сви откривеним лицем гледамо славу Господњу, и преображавамо се у исту слику, из славе у славу, као што бива од Господњега Духа. Зато, имајући ову службу по милости (Божјој), не бојимо се, него смо се одрекли тајнога срама, не живимо у лукавству и не изврћемо реч Божју, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савести човечјој пред Богом. Ако ли је, пак, наше еванђеље ипак покривено, покривено је (само) онима који пропадају, онима који не верују, којима је бог овога света ослепио мисли, да не виде светлост еванђеља о слави Христовој, који је слика Божја. Јер не проповедамо себе, него Христа Исуса, Господа, а себе (држимо само) за слуге ваше Исуса ради. Јер Бог који је рекао: "Нека из таме засветли светлост!", он је засветлио у срцима нашим, да би се осветлило познање славе Божје на лицу Христову. Али ово благо имамо у земљаним судовима, да (би се видело да) је превелика сила од Бога,а не од нас. У свему имамо невоље, али нисмо у шкрипцу; збуњени смо, али не губимо наде; гоне нас, али нисмо остављени; обарају нас, али не гинемо. Једнако носимо на телу (своме) смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на телу нашем. Јер нас, живе, једнако предају на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме телу нашем. Тако, дакле, смрт ради у нама, а живот у вама. Имајући, пак, исти дух вере као што је написано: "Веровах, зато говорих", и ми верујемо, па зато и говоримо, јер знамо да ће (Бог) који је подигао Господа Исуса, и нас подићи с Исусом и с вама заједно поставити преда се. Јер је све вас ради, да благодат, умножена многима, умножи хвалу на славу Божју. Зато се не бојимо, него, ако наш спољашњи човек и пропада, унутрашњи наш (човек) обнавља се сваки дан. Јер наша садашња мала невоља доноси нам највеће, вечно богатство славе, јер ми не гледамо на оно што се види, него на оно што се не види, јер је оно што се види, за време, а оно што се не види, вечно. Јер знамо: ако се наш земаљски шатор сруши, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну, на небесима. Јер (док смо) у овоме (телу), уздишемо, желећи да на земаљски обучемо свој небески стан, јер се (само тако), ако смо га обукли, нећемо наћи голи. Јер ми који смо у овоме шатору, уздишемо оптерећени, јер нећемо да се свучемо, него да на земаљско обучемо небеско, да живот прождере смртно. А онај који нас је за ово приправио, Бог је, који нам је дао Духа као капару. како смо, дакле, увек добре воље и знамо да смо, док смо у телу, далеко од Господа - јер (још) у вери живимо, а не у гледању -, ипак смо добре воље и више волимо оставити тело и бити код Господа. Зато се и старамо да му, били у телу или изван тела, будемо угодни. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христову, да сваки прими (плату за оно) што је за живота у телу учинио, добро или зло. Знајући, дакле, страх Господњи, људе наговарамо, а Богу смо познати; а надам се да сам и вашим савестима познат. Не препоручујемо опет себе вама, него вам дајемо узрок да се хвалите нама, да имате (што одговорити) онима који се хвале оним што је споља, а не што је у срцу. Јер, ако смо луди, за Бога (је); ако смо паметни, за вас. Јер нас обузима љубав Христова кад овако судимо: Један је умро за све, дакле су сви умрли. А за све је умро, да они који живе, не живе више себи, него ономе који је за њих умро и васкрсао. Зато ми одсад никога (више) не знамо као што људи знају један другога: ако смо и знали Христа као што људи знају један другога, али сад га више не знамо (тако). Зато, ако је ко у Христу, нова је твар. Старо је прошло, гле, дошло је ново! А све је од Бога који нас је помирио са собом кроз Христа и дао нам службу помирења; јер је Бог био онај који је у Христу помирио свет са собом, не примивши им преступа њихових и метнувши у нас реч помирења. Тако место Христа радимо, као да Бог говори кроз нас. Молимо вас у име Христово: Помирите се с Богом! Онога који није знао греха, за нас је учинио грехом, да ми кроз њега постанемо, праведност Божја. А као помагачи и опомињемо вас да не примите узалуд благодат Божју. Јер каже: "У најбоље време послушах те и у дан спасења помогох ти". Ево, сад је "најбоље време", ево, сад је "дан спасења"! Никако ни учемо не дајемо спотицање, да се не куди служба, него се у свему показујемо као слуге Божје: у многој стрпљивости, у невољама, у бедама, у теснотама, у боју, у тамницама, у бунама, у труду, у неспавању, у посту, у чистоти, у знању, у подношењу, у доброти, у Духу светом, у љубави истинитој, у речи истине, у сили Божјој, у оружју праведности, десном и левом, у слави и срамоти, у куђењу и похвали, као варалице и истинити, као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као кажњени, али не убијени, као жалосни, а увек весели, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају, а све имају. Уста наша отворише се к вама, Коринћани, срце се наше распространило. Вама није тесно у нама, тесно вам је у срцима вашим! А да ми вратите - као деци (својој) говорим (вам) - распространите се и ви! Не вуците јарам с неверницима: јер шта има праведност с безакоњем, или какву заједницу има светлост с тамом? Како ли се слаже Христос с Велиаром, или какав део има верни с неверником? Како ли се слаже храм Божји с идолима? Јер смо ми храм Бога живога, као што рече (сам) Бог: "Ставићу и живећу међу њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато отидите од њих и одвојте се, говори Господ, и нечистога не дохватајте се; и (онда) ћу вас ја примити, и бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ, Свемогући". Кад, дакле, имамо ова обећања, мили моји, очистимо себе од сваке мрље тела и душе и будимо потпуно свети у страху Божјем. Примите нас (у срца своја)! Никоме не учинисмо на жао, никога не упропастисмо, никога не закинусмо. Не говорим ово да бих осудио: јер сам већ рекао да сте у срцу нашем, да заједно умремо и живимо. Много се уздам у вас, много се хвалим вама: пун сам утехе, препун радости поред свих невоља наших. Јер и кад смо дошли у Македонију, нисмо имали мира, него свуда невоља: споља борбе, изнутра страх. Али Бог, који теши невољнике, утешио је и нас доласком Титовим: али не само његовим доласком него и утехом којом се утешио код вас; јер нам је казао вашу жељу, ваш бол, ваше старање за мене, тако да сам се још већма обрадовао. Јер, ако сам вас и ожалостио посланицом, не кајем се. Па ако сам се (пре) и покајао, видим (, ипак,) да је она посланица, ако вас је замало и ожалостила - али сад се радујем, не што сте се ожалостили, него што сте се ожалостили на покајање. Јер сте се ожалостили како Бог хоће, да ни у чему не штетујете од нас. Јер жалост која је по Божјој вољи, доноси покајање за спасење, (покајање) за које се не каје; а жалост овога света доноси смрт. Јер, гле, баш то што сте се по Божјој вољи ожалостили, колику добру вољу створи у вама, па правдање, па незадовољство, па страх, па жељу, па ревност, па каштиговање! У свему сте се показали да сте чисти у овој ствари. Ако вам, дакле, и писах, не (писах) због онога који је скривио, нити због онога коме је криво учињено, него да се покаже код вас, пред Богом, ваша ревност за нас. То нас је утешило. Али, поред ове наше утехе, још смо се већма обрадовали радости Титовој, што сте сви ви окрепили дух његов. Јер, ако сам вас што њему похвалио, нисам се посрамио, него, као што су све наше речи к вама биле истините, тако се истинитом показала и наша похвала пред Титом. И срце је његово (сад) још пуније љубави к вама, кад се сети послушности свих вас, како сте га са страхом и трепетом примили. Радујем се што се у свему могу поуздати у вас. Дајемо вам, пак, на знање, браћо, благодат Божју која је дана црквама македонским, да (наиме,) у многоме кушању невоља изобиље радости њихове и пуко сиромаштво њихово изобилова у богатству доброте њихове. Јер ја сам сведок да су по могућству, па и преко могућства, добровољно давали и много су нас молили да им учинимо ту милост да и они потпомогну свете. И не само као што смо се надали, него су себе дали, прво Господу, па онда нама, по вољи Божјој. Тако смо умолили Тита да, као што је пре почео, тако (сад) и сврши међу вама и ову милост. И, као што сте у свему богати, у вери, у речи, у знању, у свакој ревности и у љубави својој к нама, да и у овој милости будемо богати. Не говорим ово као заповест, него ревношћу других кушам и вашу љубав је ли истинита: јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите. Казујем само своје мишљење у овој ствари, јер је ово на корист вама, који сте не само чинити него и хтети још пре почели, од лањске године: а сад и довршите дело, да, као што беше добра воља хтети, тако да буде и учинити - према имању. Јер, ако је добра воља ту, мила је по ономе што има, а не по ономе што нема. Не да другима буде лакше, а ви да се оптеретите, него једнако: ваш сувишак нека буде сад за њихов недостатак, да (другипут) и њихов сувишак буде за ваш недостатак, да буде једнакост, као што је написано: "Ко је много накупио, није имао више, и ко је мало, није имао мање". А хвала Богу који је у срцеТитотово дао исту ревност за вас. Он је примио наше мољење; но, будући пун ревности, својевољно иде к вама! А шаљемо с њим и брата кога као проповедника еванђеља хвале све цркве. И не само то, него је и изабран од цркава да иде с нама у овој благодати у којој служимо, на славу самога Господа и по нашој жељи. Јер се бојимо да нас ко не покуди за ово обиље у коме служимо: јер се старамо за добро не само пред Господом него и пред људима. А шаљемо с њима и брата свога, кога смо у многим стварима много пута познали да је усталац, а сад још много већи, због великога уздања у вас. Говорим ли за Тита, друг је мој и помагач међу вама; говорим ли за браћу нашу, посланици су цкрвени, слава Христова. Покажите им, дакле, пред црквама љубав своју и да се с правом хвалимо вама! Јер за помоћ светима не треба да вам пишем: јер знам вашу добру вољу, за коју се вама хвалим Македонцима, да је (,наиме,) Ахаја (већ) од лањске године спремна, и ваша ревност потакну већину! А браћу шаљем да хвала наша вама у овој ствари не изништа, (него) да (заиста) будете спремни, као што сам говорио, да се, кад дођу са мном Македонци и нађу вас неспремне, не осрамотимо ми - да не кажемо: ви - у овоме (своме) уздању. Тако нађох да је потребно умолити браћу да напред оду к вама и да приправе ваш раније обећани благослов, да овај буде готов као благослов, а не као тврдовање. Ово (вам), пак, (велим): Који с тврђом сеје, с тврђом ће и жњети, а који с благословом сеје, с благословом ће и жњети. Сваки (нека чини) по вољи свога срца, не са жалошћу или од невоље: јер Бог љуби (само) онога који радо даје. А Бог је кадар учинити да је међу вама изобилна свака благодат, да у свему свагда свако довољство имате и још изобилујете за свако добро дело, као што је написано: "Просу, даде сиромасима, доброчинство његово остаје вечно". А који даје сејачу семе и хлеб за јело, даће и умножиће семе ваше, и даће да узрасту плодови доброчинства вашег. И бићете у свему богати за свако доброчинство, које кроз нас чини хвалу Богу. Јер рад у овој служби не испуњује само недостатак светих, него чините се и многе хвале дају Богу. Јер због успеха овога рада славе они Бога за ваше покорно признање еванђеља о Христу и за доброчинство ваше заједнице с њима и са свима. И молитвом својом за вас показују они да чезну за вама због премноге благодати Божје на вама. Хвала Богу на његову неисказаноме дару! А сам ја, Павле, молим вас кротости и благости Христове ради, "који сам пред вама понизан међу вама, а кад нисам код вас, слободан сам према вама", молим вас да, кад будемо код вас, не морам бити слободан с поуздањем с каквим мислим бити слободан против неких који мисле да ми живимо како месо хоће. У месу живимо, али се не боримо как месо хоће, јер оружје наше борбе није земаљско, него силно, за Бога, да руши тврђаве: па рушимо мудровања и сваку висину која се подиже на познање Божје, и робимо сваку мисао за покорност Христу, и готови смо казнити сваку непокорност, кад се прво изврши ваша покорност. Гледајте на то што је пред очима! Ако се ко узда да је Христов, нека помисли у себи и то, да, како је он Христов, тако смо и ми. Јер, ако се и нешто више похвалим влашћу нашом, коју Господ даде на сазидање, а не на кварење ваше, нећу се постидети, да се не покажем као да вас плашим посланицама. "Посланице су", кажу, "снажне и јаке, али, кад је сам ту, слаб је и реч његова не ваља ништа". Ово нека помисли такови: Како говоримо у посланицама кад нисмо тамо, таки смо и у делу кад смо тамо. Јер не смемо да себе прибројимо или поредимо с некима који сами себе препоручују. Али су неразумни кад себе мере по себи и себе поређују са собом. А ми се нећемо преко мере хвалити, него по мери простора који нам је дао Бог, да (, наиме,) допремо и до вас. Јер се ми не простиремо преко мере, као да не досежемо до вас; јер и до вас допресмо с еванђељем о Христу. Не хвалимо се преко мере, туђим радом, него имамо наду да ћемо се, кад порасте вера ваша, међу вама изобилно величати по своме простору, па да ћемо и у крајевима који су даље од вас, проповедати еванђеље, не хвалећи се оним што је на туђем пољу већ учињено. "Ко се хвали, Господом нека се хвали". Јер није ваљан онај који се сам препоручује, него кога Господ препоручује. О да бисте поднели мало безумља од мене! Но и подносите ме. Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу, јер вас заручих једноме човеку, да (вас као) чисту девојку изведем пред Христа. Али се бојим да како, као што је змија својим лукавством преварила Еву, тако и мисли ваше да се не одрате од просте верности Христу. Јер, кад ко дође и другога Исуса проповеда, кога ми нисмо проповедали, или другога духа примате, кога (од мене) нисте примили, или друго еванђеље, које (од мене) нисте примили, добро подносите то. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола. Ако сам и невешт у говору, нисам у знању, него вам (га) увек у свему показасмо. Или грех учиних кад себе понизих да се ви повисите, и бадава вам проповедих Божје еванђеље? Од других цркава отех и узех плату да бих могао служити вама! И кад сам био код вас и био у оскудици, не досадих никоме. Јер моју оскудицу потпунише браћа која дођоше из Македоније; и у свему се чувах и чуваћу се да вам не будем на терету. Као што је истина Христова у мени, тако се хвала ова неће узети од мене у крајевима ахајским. Зашто? Што вас не љубим? Бог зна! А што чиним и (даље) ћу чинити, да одсечем узрок онима који траже узрока, да би се у ономе чим се хвале, нашли као и ми. Јер су ти људи лажни апостоли, лукави посленици, који се граде да су апостоли Христови. И није чудо! Јер се сам сотона гради да је светли анђео. Није, дакле, ништа велико што се и слуге његове граде да су слуге праведности. Њихов свршетак биће по делима њиховим! Опет велим: Нико нека не мисли да сам ја безуман; ако ли ипак, чујте ме и као безумна, да се и ја мало похвалим! Што (сад) говорим, не говорим по Господу, него као у безумљу, с тим поуздањем да се могу хвалити. Како се многи хвале спољашњим стварима, и ја ћу се похвалити. Јер ви мудри радо подносите безумне! Јер подносите ако вас ко тера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узима од вас, ако се ко велича, ако вас ко бије по лицу! На срамоту (своју) признајем: за то смо слаби били! Чиме се ко хвали - у безумљу говорим - и ја се хвалим! Јесу ли Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израиљци? И ја сам! Јесу ли семе Аврамово? И ја сам! Јесу ли слуге Христове? Као безумник говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више пута сам био у тамници, боја сам и сувише поднео, често сам био у смртној опасности! Од Јудеја сам пет пута примио четрдесет мање један ударац, трипут сам био шибан, једанпут су ме засули камењем трипут се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам на пучини морској! Често сам путовао, био сам у опасности од река, у опасности од свога народа, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом, у послу и труду, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи! Поред свега осталог наваљивање људи сваки дан, брига за све цркве! Ко је слаб, а ја да нисам слаб - Ко се саблажњава, а ја да не горим? Ако се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити! Бог и отац Господа Исуса, коме нека је вечна слава, зна да не лажем. У Дамаску етнарх цара Арете чуваше град Дамаск да ме ухвати, и кроз прозор ме спустише у котарици преко зида и избегох из његових руку. ... Морам се хвалити. Не вреди, истина, ништа, али ја ћу ипак доћи на виђења и откривења Господња. Знам човека Христова, који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, или осим тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. И знам за тога човека - да ли у телу или осим тела, не знам, Бог зна - да би однесен у рај и чу неисказане речи, који човеку није слободно говорити. Тим ћу се (човеком) хвалити, са собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима. Јер, кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао. Али нећу то да чиним, да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује од мене. И да се за премнога откривења не бих понео, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме бије песницом, да се не поносим. За овога трипут молих Господа да одступи од мене. И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила у слабости показује потпуно. Најрадије ћу се, дакле, хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. Зато волим слабости, злостављања, невоље, гоњења и беде за Христа: јер кад сам слаб, онда сам силан. Постадох безуман: ви сте ме натерали. Јер је требало да ме ви хвалите: јер ни у чему не бејах мањи од превеликих апостола, иако сам ништа. Знаци апостолови учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима, чудесима и силама. Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду! Ево сам готов по трећипут да вам дођем, и нећу вам досадити. јер не тражим што је ваше, него вас. Јер нису дужна деца родитељима тећи, него родитељи деци. А ја ћу врло радо (све) жртвовати, па и самога себе ћу жртвовати за душе ваше. Кад ја (,дакле,) вас одвише љубим, зар да ви мене мање љубите? Али нека буде: ја вам не досадих; али, лукав будући, добих вас преваром. Еда ли вас што закидох преко кога од оних које сам послао к вама? Умолио сам Тита и послао сам с њим брата. Еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама? Одавно мислите да се бранимо пред вама. Пред Богом говоримо у Христу; а све је, мили моји, за ваш напредак. Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете; да како (не буду међу вама) свађе, зависти, срдње, распре, опадања, шаптања, надимања, буне; да ме опет, кад дођем, не понизи Бог мој пред вама и не усплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за учињену нечистоту, блуд и срамоту. Ово трећипут долазим к вама. "Устима два или три сведока утврђује се свака ствар". Казао сам напред и кажем напред, кад сам био код вас другипут и сад кад нисам код вас, онима који су пре грешили и свима осталима: Кад опет дођем, нећу (вас) штедети, јер тражите да се покаже Христос који говори у мени, који није слаб према вама, него је силан међу вама. Био је, истина, распет по слабости, али (сад) живи силом Божјом. Па и ми смо слаби у њему, али ћемо према вама силом Божјом живи бити с њим. Себе окушајте јесте ли у вери, себе огледајте! Или не опажате да је Исус Христос у вама? Тада сте неваљани! Али се надам да ћете познати да ми нисмо неваљани. А молимо се Богу да ви не чините никаква зла, али не зато да би се ми показали ваљани, него да ви добро чините, па макар се ми и као неваљани показали. Јер ништа не можемо на истину, него (смао) за истину. Јер се радујемо кад смо ми слаби, а ви јаки: за то се и молимо Богу, за ваше савршенство. Зато (вам) пишем ово не будући код вас, да, кад дођем, не поступим без штеђења - по власти коју ми је Господ дао да зидам, а не да рушим. Најпосле, браћо, радујте се, савршујте се, тешите се, једнако мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама. Поздравите један другога светим целивом. Поздрављају вас сви свети. Благодат Господа Исуса Христа и љубав Божја и заједница светога Духа са свима вама! ... Павле, апостол не од људи, нити кроз човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца, који га је подигао из мртвих, и сва браћа која су са мном, црквама галатским: благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа, који је дао себе за грехе наше, да нас избави од садашњега света злога, по вољи Бога и Оца нашега, коме слава у све векове! Амин. Чудим се да се од онога који вас је позвао благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго еванђеље, које није друго (еванђеље), само има неких који вас збуњују и хоће да изврну еванђеље о Христу. Али, ако би вам и ми, или анђео с неба проповедао еванђеље друкчије него што смо вам проповедали, проклет да буде! Као што смо пре рекли, и сад опет велим: Ако вам ко проповеда еванђеље друкчије него што сте примили, проклет да буде! Зар ја сад људе гледам да задобијем или Бога? Или гледам људима да угодим? Кад бих још људима угађао, Христов слуга не бих био! Дајем вам на знање, браћо, да еванђеље које сам ја проповедао, није људско: јер га ја нисам од човека ни примио, нити научио, него откривењем Исуса Христа. Јер сте чули мој некадашњи живот у јудејству, да сам одвише гонио цркву Божју и рушио је, и у јудејству превазишао многе своје вршњаке у народу своме, јер сам одвише ревновао за отачка своја предања. А кад се свиде ономе који ме је изабрао од утробе матере моје и позвао благодаћу сојом, да открије Сина свога мени, да га објавим међу незнабошцима, одмах - не питах за савет људе, нити одох горе у Јерусалим к апостолима старијим од себе, него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск. После тога, након три године, отидох горе у Јрусалим да видим Кифу, и остадох у њега петнаест дана. Али другога од апостола не видех, осим Јакова, брата Господњег. А што вам пишем - ево, Бог је сведок да не лажем. Потом дођох у крајеве сирске и киликиске. А хришћанским црквама у Јудеји био сам лично непознат. Они су само слушали: онај који нас је некад гонио, сад проповеда веру коју је некад рушио, и слављаху Бога на мени. После тога, након четрнаест година, отидох опет горе у Јерусалим с Варнавом, а повео сам са собом и Тита. Отидох, пак, по откривењу и изнех им еванђеље које проповедам међу незнабошцима, а нарочито угледнима, да не трчим или да не трчах узалуд. Но ни мој пратилац Тит, иако је био Грк, не би натеран да се обреже, и то због лажне браће која се беху увукла и дошла да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе. Овима ни за часак нисмо попустили, да би истина еванђеља остала за вас. Али од угледних - ма какви да су били, мени је свеједно: Бог не гледа ко је ко - мени, наиме, угледни ништа нису додали, него, напротив, кад су видели да је мени поверено еванђеље за необрезане, као Петру за обрезане - јер онај који даде снаге Петру за апостолство међу обрезанима, оснажи и мене за незнабошце - и кад су познали благодат која је мени дана, Јаков, Кифа и Јован, који се сматраху за стубове, дадоше мени и Варнави деснице заједнице, да ми међу незнабошце, а они к обрезању (иду): само да се сећамо сиромашних, што сам се и трудио да чиним. А кад Кифа дође у Антиохију, у очи њему против стадох, јер је био осуђен. Док, наиме, не дођоше неки од Јакова, јео је с незнабошцима; а кад дођоше, повуче се и одвајаше се, бојећи се оних из обрезања. И дволичаху с њим и остали Јудеји, тако да је њихово дволичење повукло и Варнаву. А кад видех да не иду право по истини еванђеља, рекох Кифи пред свима: Кад ти као Јудејин незнабожачки а не јудејски живиш, како гониш незнабошце да живе јудејски? Ми смо рођени Јудеји, а не грешници из незнабожаца, но, знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Христа Исуса, и ми у Христа Исуса поверовасмо, да се оправдамо вером у Христа, а не делима закона, јер се делима закона нико неће оправдати. Ако би се, пак, тражећи да се оправдамо у Христу, и сами нашли као грешници, је ли онда Христос слуга греху? Боже сачувај! Јер, ако опет зидам оно што сам развалио, показујем се да сам преступник. Јер ја законом закону умрех, да Богу живим. С Христом се разапех: не живим више ја, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим у вери у Сина Божјег, који ме је заволео и дао себе за мене. Не одбацујем благодати Божје; јер, ако праведност законом долази, онда је Христос бадава умро! О неразумни Галати, ко вас је опчинио, којима је Исус Христос пред очима насликан, разапет? Ово једно хоће од вас да дознам: јесте ли Духа примили кроз дела закона или кроз проповед о вери? Тако ли сте неразумни? Почели сте Духом, а сад месом свршујете? Зар сте све то узалуд доживели? Ако је заиста узалуд било! Који вам, дакле, даје Духа и чини чудеса међу вама, (чини ли то) због дела закона или због проповеди о вери? Као што Аврам "поверова Богу, и урачуна му се у праведност". Видите, дакле, да су синови Аврамови они који верују. А како је писмо унапред видело да Бог вером правда незнабошце, напред објави Авраму: "У теби ће се благословити сви незнабошци". Тако се они који верују, благосиљају с верним Аврамом. Јер који чине дела закона, под клетвом су, јер је написано: "Проклет је сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској, да то чини". А да се законом нико не опрадава пред Богом, јасно је, јер "праведник ће од вере живети". А закон није од вере, него "који то твори, живеће кроз то". Христос нас је искупио од клетве кроз то". да на незнабошце благослов Аврамов дође у Исусу Христу, да обећање Духа примимо кроз веру. Браћо, људски говорим: Ни човечјега потврђена тестамента не може нико уништити, нити му што дометнути. А Авраму и семену његову речена бише обећања. Не вели: "и семенима", у множини, него у једнини: "и семену твоме", а то је Христос. Мислим ово: Тестамента што га је Бог пре потврдио, не уништава закон који је постао после 430 година, да укине обећање. Јер, ако је наследство од закона, онда већ није од обећања: а Бог га је Авраму обећањем даровао. Шта ће, дакле, закон? Ради преступа додаде се, док не дође семе коме је обећање дано, поставили су га анђели, руком посредника. А посредника нема где је један, а Бог је један. Па је ли закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер (само) да један закон који може оживити, била би праведност заиста од закона. Али писмо затвори све под грех, да би се онима који верују, обећање дало кроз веру у Исуса Христа. А пре доласка вере чувани смо под законом, затворени за веру која се имала показати. Тако нам закон би педагог за Христа, да се вером оправдамо. А пошто дође вера, нисмо више под педагогом. Јер сте сви ви синови Божји вером у Христа Исуса: јер који сте се год у Христа крстили, у Христа сте се обукли. Нема више Јудејина ни Грка, нема више роба ни слободнога, нема више мушко и женско: јер сте сви ви једно у Христу Исусу. А кад сте ви Христови, онда сте семе Аврамово и наследници по обећању. Али мислим: док је наследник млад, ништа се не разликује до роба, иако је господар од свега, него је под старатељима и управитељима све до рока очина. Тако и ми: кад смо били млади, били смо заробљени под елементима света, а кад дође време, посла Бог Сина свога, који се родио од жене, био под законом, да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свога у срца наша, који виче: Ава, Оче! Тако ниси више роб, него син; а ако си син, и наследник си кроз Бога. Али тада, не знајући Бога, служисте ропски боговима који по себи нису то. Но сад, познавши Бога, или још боље: познати од Бога, како се враћате опет на слабе и јадне елементе, којима опет изнова хоћете ропски да служите? Пазите на дане, месеце, времена и године! Бојим се за вас да се нисам узалуд трудио око вас. Будите као ја што сам, јер сам и ја као што сте ви. Браћо, молим вас! Ништа ми нисте на жао учинили! А знате да сам вам првипут због телесне слабости проповедао еванђеље, и искушења свога на телу моме нисте презрели, нити сте (преда мном пљували, него сте ме примили као анђела Божјег, као Христа Исуса. Па где је ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте тада, кад би било могуће, очи своје извадили и дали мени. Постадох ли вам, дакле, непријатељ што вам истину говорим? Не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да би ви ревновали за њих! А добро је свагда ревновати у добру, а не само кад сам ја код вас. Децо моја, коју опет с муком рађам, док Христово обличје не постане у вама: хтео бих да сам сад код вас и да мењам глас свој, јер не знам што бих и како бих с вама! Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не чујете ли закона? Јер је написано да Аврам два сина имаде, једнога од робиње и једнога од слободне. Али онај од робиње родио се обично, а онај од слободне по обећању. То је у слици речено: ово су, наиме, два савеза, један од Синајске горе, који рађа за робовање, и то је Агара. Јер је Агар Синај гора у Арапској. А одговара садашњем Јеруслиму, јер (и) овај робује с децом својом. А горњи Јерусалим слободан је, и он је наша мати. Јер је написано: "Радуј се, нероткињо која не рађаш, кликни и повичи, ти која не трпиш муке порођајне, јер остављена има више деце него она која има мужа". А ви сте, браћо, као и Исак, деца обећања. Но, као што је онда онај који се родио обично, гонио онога који се родио чудесно, тако и сад. Али шта каже писмо? "Истерај робињу и сина њезина, јер син робињин неће наследити са сином слободне". Тако, браћо, нисмо деца робињина, него слободне. За слободу нас је Христос ослободио: стојте, дакле, чврсто и не дајте се опет у јарам ропства ухватити! Ево, ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам ништа неће помоћи. Још једанпут сведочим свакоме човеку који се обрезује, да је дужан сав закон творити. Одвојили сте се од Христа ви који хоћете законом да се оправдате, отпали сте од благодати! Јер ми помоћу Духа од вере чекамо наду да ћемо бити праведни: јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав ради. Добро сте трачли - ко вас је спречио да се не покорите истини? Наговарање није од онога који вас зове. Мало квасца укисели све тесто. Ја се уздам у вас у Господу, да нећете друкчије мислити. А који вас буни, понеће осуду, ма ко био! А ја, браћо, ако још проповедам обрезање, зашто ме онда гоне? Онда нема више саблазни крстове! О да би се и ушкопили они који вас буне! Ви сте на слободу позвани, браћо! Само немојте ову слободу употребити да грешите, него из љубави служите један другоме! Јер се сав закон извршује у једној речи: "Љуби ближњега свога као себе". Али, ако се међу собом кољете и једете, гледајте да један другога не истребите! Мислим: по Духу ходите, и онда нећете извршити што месо жели. Јер месо жели против Духа, а Дух против меса: ово се једно другоме противи да не чините оно што хоћете. А ако вас Дух води, онда нисте (више) под законом. Позната су дела меса, наиме: блуд, нечистоћа, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађа, пакост, срдње, пркоси, цепања, странке, зависти, пијанства, пировања, и овоме слично, за што вам напред казујем као што и каза напред, да они који тако шта чине, неће наследити царства Божјег. А род духовни је љубав, радост, мир, дуго трпљење доброта, милост, вера, кротост, уздржање: за таке људе нема закона. А који припадају Христу Исусу, распели су месо са страстима и жељама. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо. Не тражимо празне славе, не раздражујмо један другога, не завидимо један другоме! Браћо, ако се и ухвати ко у какву преступу, ви, духовни, исправите такога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан. Носите бремена један другога, и тако ћете испунити закон Христов. Јер, ако ко мисли да је што, а није ништа, вара самога себе. Сваки да испита свје дело, и онда нека се хвали само пред собом, а не пред другим: Јер ће сваки своје бреме носити. Који се учи речи, нека дели са својим учитељем сва земаљска добра. Не варајте се! Бог се не да ружити. Што човек посеје, оно ће и пожњети: који сеје у месо своје, од меса ће пожњети погибао, а који сеје у Духу, од Духа ће пожњети живот вечни. А добро чинити да нам се не досади: јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо! Зато, дакле, док имамо времена, чинимо добро свакоме, а особито онима који су с нама у вери! Видите каквим вам великим писменима пишем своје руком! Они који људима хоће да се допадну, ти вас гоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. Јер ни они сами који се обрезују, не држе закона, него хоће да се ви обрезујете, да се вашим месом хвале. А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. Јер нити је обрезање што нити необрезање, него нова твар. И који по овом правилу живе - мир на њих и милост, на Израиљ Божји! Више да ми нико не досађује, јер ја ране Исусове носим на телу своме. Благодат Господа нашег Исуса Христа с духом вашим, браћо! Амин. Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божјој, светима и вернима у Христу Исусу: благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и од Господа Исуса Христа. Слава Богу и Оцу Господа нашег Исуса Христа, који нас је у Христу благословио сваким благословом духовним с неба! У њему нас је изабрао пре постања света, да будемо свети и праведни пред њим. У љубави нас је по својој вољи напред одредио да кроз Исуса Христа будемо његови синови и да хвалимо славну благодат његову, којом нас је обдарио у своме миломе (Сину). У њему имамо избављење крвљу његовом, опроштење греха по богатству благодати његове, коју је богато излио на нас у свакој мудрости и разуму, кад нам је обзнанио тајну воље своје, по вољи својој коју је наумио да изврши кад дође време: да све састави у Христу, што је на небу и што је на земљи, у њему! У њему смо и наследници постали, ми који смо по вољи Онога који све чини по одлуци воље своје, напред одређени, да будемо на хвалу славе његове, ми који смо се напред уздали у Христа. У њему сте и ви који сте чули реч истине, еванђеље свога спасења, и поверовали, запечаћени обећаним светим Духом, који је капара нашег наследства, за избављење његове својине, на хвалу његове славе. Зато ја, пошто чух вашу веру у Господа Исуса и вашу љубав к свима светима, и не престајем захваљивати за вас кад вас споменем у молитвама својим: да Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде вам Духа мудрости и откривења, да га познате, бистре очи срца вашега, да бисте знали којој вас је нади позвао, како је богата слава наследства његова међу светима и како је превелика сила његова на нама који верујемо по чињењу силе снаге његове, коју је показао на Христу кад га је подигао из мртвих и посадио себи с десне стране на небу, над свим поглаварствима, властима, силама, господствима и над сваким именом које се назива, не само на овоме свету него и на ономе што ће доћи. и све је покорио под ноге његове, а њега је дао цркви за главу више свега; она је тело његово, пуна Онога који све испуњава у свему. И вас који сте били мртви због преступа и греха својих, у којима сте некад живели по духу овога света, по владару ваздушних сила, дух који (и) сад ради у синовима непокорности, - с овима смо и ми сви некад живели у жељама свога меса, чинили смо вољу меса и помисли, и били смо, као и остали, по природи деца гнева. Али Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје коју је имао к нама, и нас који смо били мртви због преступа, оживи с Христом - благодаћу сте спасени! - и с њим васкрсе и посади на небу у Христу Исусу, да у временима која ће доћи, покаже превелико богатство благодати своје добротом (својом) према нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, Божји је дар; не од дела, да се нико не похвали. Јер смо његово дело, створени у Христу Исусу за добра дела, која је Бог напред приправио да у њима живимо. Зато се опомињите да сте некад ви, рођени незнабошци, који се од телесног, руком урађеног назови обрезања зовете необрезање, да сте у оно време били без Христа, одвојени од друштва Израиљева и без дела у савезима обећања, без наде и без Бога на (овоме) свету! А сад сте у Христу Исусу, ви који сте некад били "далеко", постали "близу", крвљу Христовом. Јер је он мир наш; он је саставио оба дела у једно и развалио зид који је растављао, непријатељство, пошто је телом својим укинуо закон с (његовим) заповестима и наредбама, да, чинећи мир, из двојице начини у себи једнога новог човека и да обојицу у једном телу помири с Богом крстом, јер је на њему убио непријатељство. И тако дође и проповеди мир вама "даљнима" и мир онима који су "близу"; јер кроз њега имамо обојица у једном Духу приступа к Оцу. Тако, дакле, нисте више туђинци и дошљаци, него сте грађани са светима и домаћи Божји, назидани на темељу апостола и пророка, а камен од угла је сам Христос Исус. У њему је сва зграда састављена и расте за храм, свет у Господу; у њему се и ви зидате за духовни стан Божји. Зато (преклањам колена своја) ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас, незнабошце - јер сте чули за службу благодати Божје која је мени дана за вас: да се мени откривењем каза тајна, као што горе написах укратко. Оданде можете, читајући то, познати моје разумевање тајне Христове, која се у другим нараштајима не каза синовима човечјим као што се сад откри Духом његовим светим апостолима и пророцима: незнабошци су у Христу Исусу сунаследници, чланови и заједничари у обећању, кроз еванђеље, којему постадох слуга по дару благодати Божје, која ми је дана по чињењу силе његове. Мени, најмањему од свих светих, даде се ова благодат, да објавим незнабошцима недокучљиво богатство Христово и да покажем у чему је тајна која је од вечности била сакривена у Богу који је створио све, да би се сад поглаварствима и властима на небу кроз цркву обзнанила многоразлична мудрост Божја, по вечној одредби, коју је извршио у Христу Исусу, Господу нашем! У њему имамо слободу и приступ (к Богу) с поуздањем, вером у њега. Зато (вас) молим, да не малакшете због невоља мојих за вас: оне су слава ваша. Зато преклањам колена своја пред Оцем, који свакоме роду на небу и на земљи даје име: да вам да по богатству славе своје да Духом његовим ојача ваш унутрашњи човек, да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени, да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, висина и дубина, и познати љубав Христову, која превазилази сваки разум, да се испуните до потпуне пунине Божје. А Ономе, који по својој сили која ради у нама, много више може учинити него све што иштемо или мислимо, њему слава у цркви и у Христу Исусу у сва времена, од вечности до вечности! Амин. Молим вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да се владате као што доликује звању којим сте позвани, са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљљењем, трпећи један другога у љубави, старајући се да одржите јединство духа свезом мира једно тело и један Дух, као што сте и позвани у једној нади звања свога; један Господ, једна вера, једно крштење; један Бог и Отац свих, који је над свима и кроза све и у свима. А свакоме се од нас даде онолико благодати колико му је Христос дарова. Зато каже: "Попе се на висину и зароби робље, даде даре људима". А "попе се" шта је осим да и сиђе у доње делове земље? Он који сиђе, то је онај који се и попе више свих небеса, да све испуни. И тако "даде" апостоле, пророке, еванђелисте, пастире и учитеље, да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христова, док сви не дођемо до јединства у вери и у познању Сина Божјег, до човека зрела, до мере доба за пунину Христову, да не будемо више деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке преваром људском, лукавстовм, ради завођења у заблуду, него да говоримо истину и да у љубави у свему растемо у њега који је глава: Христос. Јер, кад је све тело њиме састављено и склопљено, и кад сваки зглавак врши своју службу, радећи према мери сваког појединог, онда то чини да тело расте и да се зида у љубави. Ово, дакле, говорим и заклињем вас у Господу: Не живите више као што живе незнабошци у празности ума свога. Њихове су мисли тамом покривене, далеко су од живота Божјега, због незнања које је у њима, због окамењења срца својих. Јер су постали тупи и предадоше се уживањима, да чине сваку нечистоту у неситости. А ви нисте тако научили Христа; јер сте чули за њега и поучени сте у њему онако како је истина у Исусу: да после свога ранијег живљења морате скинути старога човека, који пропада у жељама преварљивим, да се морате обновити духом ума свога и обући у новога човека, који је по Богу створен, с правом праведношћу и светошћу. Зато одбаците лаж и говорите истину, сваки са својим ближњим; јер смо уди један другоме. Кад се гневите, не грешите! Сунце да не зађе у гневу вашему, и не дајите места ђаволу. Који је крао, више да не краде, него да ради и својим рукама да зарађује, да би могао давати потребноме. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само добра, где је потребна и корисна, да донесе благослов онима који слушају. И не ожалошћавајте светога Духа Божјег, којим сте запечаћени за дан избављења. Свака горчина, љутина, гнев, вика и хула, нека је далеко од вас са сваком злоћом. А будите један другоме добри, милостиви, праштајте један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама. Угледајте се, дакле, на Бога, као (његова) мила деца, и живите у љубави, као што је и Христос вас љубио и дао себе за нас у прилог и жртву, Богу на пријатан мирис. Блуд и свака нечистота или лакомство да се и не спомиње међу вама, као што доликује светима, (тако) и срамотне и луде речи, или шале, што се не пристоји, него захваљивање! Јер ово треба добро да знате: ниједан блудник, нечист или лакомац, што ће рећи идолопоклоник, неће имати дела у царству Христову и Божјем! Нико да вас не вара празним речима; јер за то иде гнев Божји на синове непокорности. Не бивајте, дакле, заједничари њихови! Јер сте некад били тама, али сад сте светлост у Господу. Живите као деца светлости - род светлости је у свакој доброти, праведности и истини - истражујте шта је Господу угодно, и не пристајте на безродна дела таме, него још карајте. Јер је срамно и рећи што они чине тајно. Али све што се кара, светлост објављује. Јер све што се објављује, светлост је. Зато говори: "Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос". Пазите, дакле, добро, како живите, не као немудри, него као мудри, и користите се временом, јер су дани зли! Зато не будите неразумни, него познајте шта је воља Господња. И не опијајте се вином, у чему је неваљалство, него бу дите пуни Духа, говорите међу собом у псалмима, химнама и песмама духовним, појте Господу и славите га у срцима својим, захваљујте Богу и Оцу свагда за све у име Господа нашег Исуса Христа, слушајте се међу собом у страху Христову. Жене, (слушајте) своје мужеве као Господа; јер је муж глава жени, као што је Христос глава цркви, он као спаситељ (овога свога) тела. но, као што црква слуша Христа, тао (нека) и жене (слушају) своје мужеве у свему. Мужеви, љубите своје жене, као што је и Христос љубио цркву и себе предао за њу, да је освети, очистивши је купањем воденим и речју, да метне преда се славну цркву, која нема мрље ни бора, или такога чега, него да буде света и без мане. Тако су и мужеви дужни љубити своје жене као своја телеса. Који љуби своју жену, љуби самога себе. Јер нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје, као и Христос цркву, јер смо уди тела његова. "Зато ће човек оставити оца и матер и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело". Ова тајна је велика: ја говорим за Христа и за цркву. Али и ви, сваки да љуби своју жену онако као (што љуби) самога себе, а жена да се боји свога мужа. Децо, слушајте своје родитеље у Господу; јер то је право. "Поштуј оца свога и матер", то је прва заповест с обећањем: "да ти буде добро и да дуго живиш на земљи". И ви оцеви, не раздражујте деце своје, него их отхрањујте учећи их и опомињући их како је Господ наредио. Робови, слушајте своје земаљске господаре са страхом и трепетом, у простоти срца свога, као Христа, и не служите само пред очима, да угодите људима, него као робови Христови, који вољу Божју творе од срца, који драговољно служе, као Господу, а не људима, знајући да сваки што учини добро, оно ће и примити од Господа, био роб или слободњак. И ви господари, тако исто чините њима, без претње; јер знате да је и њихов и ваш господар на небесима, и да он не гледа ко је ко. Најпосле: јачајте у Господу и у сили његове снаге! Обуците се у све оружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског. Јер наша борба није с људима, него с поглаварствима, с властима, с господарима овога мрачнога света, са злим духовима на небу. Зато узмите све оружје Божје, да бисте се у зли дан могли одупрети и, све свршивши, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином, обукавши се у оклоп праведности, обувши ноге у приправност за еванђеље мира. Сврх свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога. И узмите кацигу спасења, и мач духовни, т.ј. реч Божју. И сваком молитвом и мољењем молите се Богу у Духу у свако доба, и ради тога бдите са сваким трпљењем и с молитвом за све свете - па и за мене: да ми се да реч кад отворим уста своја, да са слободом обзнаним тајну еванђеља, за које радим у оковима; да у њему слободно говорим, као што ми се пристоји говорити. А да и ви знате како сам ја, шта радим, све ће вам казати Тихик, мили брат и верни слуга у Господу, кога баш за то и шаљем к вама, да дознате како смо ми и да утеши срца ваша. Мир браћи и љубав с вером од Бога Оца и Господа Исуса Христа. Благодат са свима који љубе Господа нашег Исуса Христа једнако! Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свима светима у Христу исусу који су у Филипима, с епископима и ђаконима: благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа. Захваљујем Богу своме кад год вас се сетим и свагда, у свакој молитви својој молим се за све вас с радошћу, што сте постали заједничари у еванђељу од првога дана до данас, уздајући се у то, да ће онај који је почео добро дело у вама, и довршити га до дана Христа Исуса. Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер ва имам у срцу, у оковима својим и у одбрани и утврђивању еванђеља, све вас као заједничаре са мном у благодати. Јер Бог ми је сведок колико чезнем за свима вама с љубављу Христа Исуса. И за то се молим Богу, да љубав ваша још више и више изобилује у знању и сваком разумевању, да бирате оно што је најбоље, да би за дан Христов били чисти и без спотицања, напуњени плода праведности кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божју. А хоћу да знате, браћо, да је моје стање пре користило еванђељу, тако да сва царска гарда и сви остали знају да је своје окове за Христа носим, и већина браће у Господу, уздајући се у окове моје, већма сме да говори реч Божју без страха. истина, једни из зависти и свађе, а други од добре воље проповедају Христа; једни из љубави, јер знају да за одбрану еванђеља лежим (у оковима), а други из свађе објављују Христа, не с чистом намером, мислећи да ће нанети невољу мојим оковима. Шта, дакле? Само кад се на сваки начин, с дволичењем или искрено Христос проповеда! И за то се радујем. А и радоваћу се; јер знам да ће ми ово вашом молитвом и помоћу духа Исуса Христа бити на спасење, као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се, као свагда тако и сад, Христос са сваком слободом прославити на телу моме, било животом или смрћу. Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. А земаљски живот значи за мене плодан рад; и не знам шта ћу да изаберем. С две стране горим: жељу имам да умрем и да будем с Христом, јер је то много боље; али остати на земљи потребније је вас ради. И уздајући се у ово, знам да ћу бити и остати код свих вас за ваш напредак и радост верску, да се мноме још већма хвалите Христом Исусом кад вам опет дођем. Само живите достојно еванђеља о Христу, да бих, било да дођем и видим вас, било да сам далеко, чуо за вас да стојите у једноме духу, да се једнодушно заједно борите за веру у еванђеље и да се ни у чем не плашите од противника. Ово је њима знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога. Јер се вама дарова, за Христа - не само да у њега верујете, него да за њега и страдете: јер имате исту борбу какву сте видели на мени и сад чујете за мене. Ако, дакле, хришћанска поука, ако љубазна опомена, ако заједница Духа, ако љубав и милосрђе вреди што: испуните моју радост, па једно мислите, једну љубав имајте, једнодушно за једним тежите. (Не чините) ништа уз пркос или за празну славу, него у понизности држите један другога за већег од себе; не мислите сваки (само) на своје, него сваки и на оно што је других. Будите мишљења Христа Исуса. Он који је би у обличју Божјем, није сматрао за добит то што је једнак Богу, него је оставио обличје Божје и узео је обличје слуге, постао је као и други људи. И нашавши се на очи као човек, понизио је себе и постао је послушан до смрти, до смрти на крсту. Зато га је Бог и узвисио и даровао му име које је над сваким именом, да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу, на земљи и под земљом, и да сваки језик на славу Бога Оца призна: Исус Христос је Господ. Зато, мили моји, као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас, него сад још радније кад нисам код вас: градите спасење своје са страхом и трепетом! Јер Бог је тај који чини у вама да хоћете и чините да би му били по вољи. Све чините без гунђања и премишљања, да будете прави и чисти, деца Божја без мане усред рода покваренога и наопакога, међу којима светлите као звезде на свету. Држите реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд. Но, ако и крв своју морам пролити при жртви и служби вере ваше, радујем се и радујем се са свима вама. А исто тако радујте се и ви и радујте се са мном. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам скоро послати Тимотеја, да се и ја развеселим кад дознам како сте ви. Јер ниједнога немам као што је он; он ће се искрено старати за вас. Јер сви траже што је њихово а не што је Христа Исуса. А шта он вреди, знате: као дете оцу, тако ми је помогао у служби за еванђеље. Овога, дакле, надам се да ћу послати одмах како видим шта ће бити са мном. А уздам се у Господа да ћу и сам скоро доћи. Нађох, пак, за потребно да пошљем к вама Епафродита, свога брата, помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе; јер је чезнуо за свима вама и бринуо се што сте чули да се разболео. И заиста је био болестан до смрти. Но Бог га помилова, али не само њега, него и мене, да ми не дође жалост за жалост. Тако га шаљем скорије, да се обрадујете кад га опет видите и мени да одлакша мало. Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и такове људе поштујте, јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот, да накнади што ми ви нисте могли учинити. Најпосте, браћо моја, радујте се у Господу! Да вам исто пишем, мени није досадно, а за вас је сигурност: Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од сечења! Јер ми смо обрезање, који Духом Божјим Богу служимо, хвалимо се Христом Исусом и не уздамо се у спољашње одлике, иако бих се и ја могао уздати у спољашње одлике. Ако ко други мисли да се може уздати у спољашње одлике, ја још већма: Обрезан сам осмога дана, од народа Израиљева сам, од племена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј, по ревности гоних цркву, по праведности законској био сам без мане. Но што ми беше добитак, то због Христа нађох да је штета. Шта више, све држим за штету према преважноме познању Христа Исуса, Господа свога, због кога све изгубих и држим за смет, да бих Христ добио и нашао се у њему, не са својом праведношћу од закона, него с оном (која долази) вером у Христа, с праведношћу од Бога, кроз веру. Њега (хоћу) да познам и силу његова ускрса и заједницу његових мука, (хоћу) да будем налик на смрт његову, не бих ли како достигао у ускрс мртвих. Не као да већ ухватих или да сам већ савршен, него трчим, не бих ли ухватио, јер је и мене ухватио Христос Исус. Браћо, ја још не мислим да сам ухватио, али једно: Што је за мном, заборављам, а пружам се за оним што је преда мном, и трчим к мети, к награди небеског звања Божјег у Христу Исусу. Који смо, дакле, савршени, тако да мислимо; и ако у чему друкчије мислите, Бог ће вам и то открити. Само, што смо достигли, тога се држимо! Угледајте се на мене, браћо, и гледајте на оне који тако живе као што нас имате за углед. Јер многи живе - ја вам много пута говорих за њих, а сад и плачући говорим: непријатељи крста Христова! Њихов крај је пропаст, њихов Бог је трбух и њихова слава је у њихову сраму, они мисле на земаљско. А наша је домовина на небу, откуда и Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа, који ће преобразити наше понижено тело да буде једнако његову славном телу, по сили којом све може да покори себи. Зато, браћо моја мила и пожељена, радости и венче мој, тако стојте тврдо у Господу, мили! Еводију молим и Синтихију молим, да једно мисле у Господу. Да, молим и тебе, прави друже, помажи им, јер су се са мном бориле за еванђеље с Климентом и с осталим помагачима мојим, чија су имена у књизи живота. Радујте се свагда у Господу! И опет велим: радујте се! Доброта ваша да буде позната свима људима: Господ је близу! Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захваљивањем казујте Богу жеље своје. И мир Божји, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу. Најпосле, браћо, што је год истинито, што је год поштено, што је год праведно, што је год чисто, што је год пријатно, што је год славно, што се год врлина зове, што је год хвале вредно, то мислите! Што сте научили и примили, чули и видели на мени, то чините, и Бог мира биће с вама. Обрадовах се, пак, врло у Господу, што сте најпосле опет могли да покажете своје старање за мене. Јер сте се заиста старали, али нисте имали прилике. Не говорим ово због недостатка; јер сам се ја навикао бити задовољан оним у чему сам. Знам и постити, знам и изобиловати. Све и сва знам, и сит бити и гладовати, и изобиловати и немати. Све могу кроз онога који ми даје моћ. Али сте добро учинили што сте се примили моје невоље. Јер знате и ви, Филипљани, да у почетку (проповедања) еванђеља, кад отидох из Македоније, ниједна црква не беше са мном у давању и примању, осим вас јединих. Јер сте ми и у Солун више пута послали што ми је било потребно. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу. Све сам примио и живим у изобиљу. Богат сам откако примих од Епафродита што сте ми послали, слатки мирис, жртву пријатну, угодну Богу. А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству своме, у слави, у Христу Исусу. А Богу и Оцу нашем вечна слава! Амин. Поздравите свакога светог у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа која су са мном. Поздрављају вас сви свети,а особито који су из дома царева. Благодат Господа Исуса Христа нека је с духом вашим! Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божјој, и брат Тимотеј светима у Колоси и верној браћи у Христу: благодат вам и мир од Бога, Оца нашега. Захваљујемо Богу, Оцу Господа нашег Исуса Христа, свагда кад се молимо за вас, јер смо чули веру вашу у Христа Исуса и љубав коју имате к свима светима, због наде која вам је спремљена на небу и за коју сте већ пре чули у истинитој речи еванђеља, које је код вас, као што је по свему свету, и плодно је и расте, као и код нас од онога дана како сте га чули и заиста познали благодат Божју, као што сте је научили од Епафраса, милога нашег другара у служењу, који је верни слуга Христов за вас, који нам је и јавио вашу љубав у Духу. Зато и ми, од онога дана како смо то чули, не престајемо да се молимо Богу за вас и да молимо да се испуните познањем воље његове у свакој духовној мудрости и разумевању, па да живите као што се пристоји пред Господом и будете му у свему по вољи, да будете плодни у сваком добром делу и да растете у познању Божјем, да јачате сваком снагом по сили славе његове за свако подношење и стрпљивост, да с радошу захваљујете Оцу, који вас је начинио подобнима за део наследства светих у светлости. Он нас је избавио од власти таме и преместио у царство свога милога Сина, у коме имамо избављење, опроштење греха. Он је слика Бога који се не види, прворођени пре сваке твари, јер кроз њега би створено све што је на небу и на земљи, што се види и што се не види, престоли, господства, поглаварства, власти. Све је кроз њега и за њега створено. И он је пре свега, и све је у њему. И он је глава телу, цркви, (јер) он је почетак, првенац из мртвих, да он буде у свему први. Јер би воља Божја да у њему живи сва пунина и кроз њега да помири све са собом, створивши мир његовом крвљу на крсту, кроз њега (да помири) штоје на земљи и што је на небу. Па и вас који сте некад били одвојени и (својим) злим делима показивасте непријатељско мишљење - сад вас помири смрћу његова људског тела, да вас свете, без мане и без кривице изведе преда се, ако само останете у вери, утемељени и тврди, и непокретни од наде еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, коме ја Павле постадох слуга. Сад се радујем у своме страдању за вас и на своме телу допуњујем недостатак невоља Христових, за тело његово, т.ј. за цкрву, којој ја постадох слуга по служби коју ми Бог даде за вас, да проповедам реч Божју, тајну која је била сакривена од времена и нараштаја - а сад се јави светима његовим, којима Бог хтеде обзнанити како је богата слава тајне ове међу незнабошцима: Христос у вама, нада на славу. Њега ми проповедамо, светујући свакога човека и учећи свакога човека свакој мудрости, да би свакога човека начинили саврешним у Христу. За то се и трудим и борим по његовој моћи која у мени силно ради. Хоћу, наиме, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и за све који нису видели мога телеснога лица, да се утеше срца њихова и да, поучени у љубави, дођу до свега богатства пунога разумевања, до познања тајне Божје, Христа, у коме је све благо мудрости изнања сакривено. А ово говорим, да вас нико не превари слатким речима. јер, ако телом и нисам код вас, али духом сам с вама и радујем се што видим ваш ред и тврђу ваше вере у Христа. Како сте, дакле, примили Господа Христа Исуса, онако живите у њему, укорењени и назидани на њему, утврђени у вери како сте научени, изобилујући захвалношћу. Чувајте се да вас ко не зароби философијом и празном преваром по казивању људском, по елементима света, а не по Христу. Јер у њему живи сва пунина божанства телесно, а и ви сте пуни у њему, који је глава свакоме поглаварству и власти. У њему сте и обрезани обрезањем нерукотвореним, свукавши месно тело, обрезањем Христовим, кад сте с њим сахрањени у крштењу. У њему сте с њим и устали вером у силу Бога који га је васкрсао из мртивх. И вас који сте због преступа и због необрезања меса свога били мртви, и вас је с њим оживио, опростивши нам све преступе. Он је избрисао обвезницу против нас, која нас је својим заповестима оптуживала, и уништио ју је, приковавши је на крст. Он је разоружао поглаварства и власти и осрамотио их јавно, победивши их кроз њега. Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или за пиће или за какав празник, младину или суботу: ово је само сен од онога што ће доћи, а тело је Христово. Ниједан да вас не осуђује који воли да се понижује и да служи анђелима, који се хвали оним штоје (као) видео, који се без разлога надима својим земаљским умом и не држи се главе, која помоћу зглавака и свеза помаже и држи све тело, и ово расте како Бог хоће. Ако сте с Христом умрли елементима света, зашто, као да живите у свету, слушате заповести: Не дохвати се, не окуси, не дотакни се? Све је ово за то да употребом пропадне! Људске заповести и науке! Са својом побожношћу, понизношћу и мучењем тела чине се мудрост, али не вреде ништа (и служе само томе) да се задовољи место. Ако сте, дакле, васкрснули с Христом, тражите оно што је горе, где Христос седи с десне стране Бога. Мислите о ономе што је горе, а не што је на земљи. Јер сте умрли, и ваш је живот сакривен с Христом у Богу. А кад се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с њиме јавити у слави. Поморите, дакле, уде своје који су на земљи за земаљско: блуд, нечистоту, страст, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство: за ово долази гнев Божји. У томе сте и ви негда ходили, кад сте у томе живели. А сад одбаците и ви све то: гнев, љутину, злоћу, хуљење, ружне речи из уста својих. Не лажите један на другога, свуците старога човека с делима његовим и обуците новога, који се обнавља за познање, по слици онога који га је створио, где нема Грка и Јудејина, обрезања и необрезања, варварина, Скита, роба, слободњака, него је све и у свему Христос. Обуците се, дакле, као Божји свети и мили избраници, у срце милостиво, у доброту, понизност, кротост, стрпљивост. Сносите један другога и опраштајте један другоме ако ко има тужбу на кога. Као што је Господ вама опростио, тако чините и ви. А на све ово (обуците) љубав, која је свеза савршенства. И мир Божји да влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једном телу. И будите захвални! Реч Христова нека станује у вама богато. Учите и светујте један другога сваком мудрошћу, псалмима, химнама и песмама духовним; са захвалношћу певајте Богу у срцима својим! И све што год чините речју или делом, све (чините) у име Господа Исуса и кроз њега захваљујте Богу Оцу. Жене, слушајте своје мужеве, као што треба у Господу. Мужеви, љубите жене своје и не љутите се на њих. Децо, слушајте родитеље своје у свему, јер то је угодно у Господу. оцеви, не раздражујте деце своје, да не остану плашљиви. робови, слушајте у свему своје земаљске господаре и не служите само пред очима, да људима угодите, него у простоти срца, бојећи се Господа. Што год чините, од срца чините, као (да чините) Господу, а не људима, јер знате да ћете од Господа као плату примити наследство. Господу Христу служите. Јер који скриви, примиће што је скривио; јер се не гледа ко је ко. Господари, чините робовима што је право, знајући да и ви имате господара на небу. Да вам се не досади молитва, бдите у њој са захваљивањем. Молите се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата за реч, да проповедамо тајну Христову, за коју сам и свезан, да је јавим онако како морам говорити. Мудро живите према онима који су напољу. Користите се временом. Реч ваша нека је свагда пријатна, сољу зачињена, да знате како вам треба свакоме одговарати. За мене ће вам све казати Тихик, мили брат, верни слуга и другар у Господу, кога баш за то и шаљем к вама, да дознате како смо и ми да утеши срца ваша, с Онисимом, верним и милим братом, који је ваш земљак. Они ће вам све казати како је овде. Поздравља вас Аристарх, који је са мном у сужањству, и Марко, нећак Варнавин, (за кога сте примили заповести; ако дође к вама, примите га,) и Исус, прозвани Јуст: једини из обрезања који ми помажу у царству Божјем; бише ми утеха. Поздравља вас ваш земљак Епафрас, слуга Христа Исуса, који се једнако бори за вас у молитвама својим, да будете савршени и пуни свега што је воља Божја. Ја сведочим за њега да се много брине за вас и за (верне) у Лаодикији и у Јерапољу. Поздравља вас драги лекар Лука и Димас. Поздравите браћу у Лаодикији, а нарочито Нимфу и њену домаћу цркву. И кад се посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у лаодикиској цркви, а и ви да прочитате лаодикиску. Кажите Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је извршиш. Поздрав је мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова. Благодат с вама! Павле, Силван и Тимотеј цркви солунској (која је) у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир! Захваљујемо Богу свагда за све вас, кад (вас) споменемо у молитвама својим, јер се без престанка сећамо дела вере ваше, труда љубави ваше и тврде наде ваше у Господа нашег Исуса Христа пред Богом, Оцем нашим. Знамо, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани: јер еванђеље наше не би к вама само у речи, него и у сили и у Духу светом и с пуно поуздања - као што знате какви смо били међу вама вас ради. И ви се угледасте на нас и на Господа, јер примисте реч у великој невољи с радошћу Духа светога, тако да постадосте пример свима вернима у Македонији и у Ахаји. Јер од вас одјекну реч Господња не само у Македонији и Ахаји, него се свуда зна за веру вашу у Бога, тако да нам није потребно што говорити. Сами причају за вас, како сте нас примили и како сте се од идола обратили Богу, да служите Богу живу и истиниту и да чекате Сина његова с неба, кога је подигао из мртвих, Исуса, нашег спаситеља од гнева који ће доћи. Та сами знате, браћо, да долазак наш к вама није био слаб, него смо се, иако смо пре тога, као што знате, страдали и злостављени били у Филипима, ослободили у Богу своме казивати вам еванђеље Божје с великим трудом. Јер проповед наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству, него, како нас је Бог за вредне нашао да нам повери еванђеље, тако говоримо, и не мислимо људима да угађамо, него Богу који испитује срца наша. Јер нити смо кад, као што знате, ласкали, нити, Бог је сведок, са скривеним лакомством долазили; нити смо тражили од људи славе, ни од вас ни од других, иако смо, као Христови апостоли, могли бити у части; али бисмо благи међу вама, као мати која негује своју децу. Тако вас љубећи, били смо готови дати вам не само еванђеље Божје, него и самога себе, јер сте нам омилели. Сећате се, браћо, посла нашега и труда: ноћ и дан радећи, да не будемо на терет никоме од вас, проповедасмо вам еванђеље Божје. Ви сте сведоци и Бог, као смо свети, праведни и без кривице били према вама кад сте примили веру. Знате да смо вас све, као отац децу своју, световали, позивали и заклињали да живите као што се пристоји пред Богом, који вас је позвао у своје царство и славу. И зато ми и захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као реч човечју, него, као што је заиста, као реч Божју, која и ради у вама који верујете. Јер ви, браћо, прођосте као хришћанске цркве Божје у Јудеји; јер исто тако пострадасте и ви од својих земљака као и они од Јудеја, који убише Господа Исуса и пророке, нас гоне, Бога не слушају и непријатељи су свима људима, па нам бране да проповедамо незнабошцима да би се спасли, - да тако сасвим напуне меру својих греха. Али већ дође на њих вечни гнев (Божји). А ми, браћо, осиротевши за вама на кратко време, лицем, не срцем, овећ смо се трудили да вас (опет) видимо с великом жељом. Јер смо хтели да дођемо к вама - ја, Павле, више пута -, али нам није дао сотона. Јер ко је наша нада, наша радост, наш венац славе пред Господом нашим Исусом о његовом доласку - зар нисте (с другима) и ви? Да, ви сте наша слава и наша радост! Зато не могосмо више трпети, него одлучисмо да останемо у Атини сами, и посласмо Тимотеја, брата свога и слугу Божјега у еванђељу о Христу, да вас утврди и утеши у вери вашој, да се нико не пољуља у невољама овим. Јер сами знате да смо нато одређени. Јер још кад смо код вас били, казасмо вам напред да ћемо имати невоља; па тако, као што знате, и би. Зато ја, не могући више трпети, и послах, да сазнам веру вашу, да вас како не искуша кушач и тако пропадне труд наш. Но сад дође Тимотеј од вас к нама и донесе нам добру вест о вашој вери и љубави, и да свагда имате добар спомен о нама и желите да нас (опет) видите, као и ми вас. Зато се, браћо, утешисмо вама у свој нужди и невољи својој вашом вером. Јер сад смо живи кад ви стојите тврдо у Господу. Какву хвалу можемо дати Богу за вас, и за сву радост којом се због вас радујемо пред Богом својим? Ноћ и дан му се најтоплије молимо да вас опет видимо и да испунимо недостатак вере ваше. А он, Бог и Отац наш, и Господ наш Исус да управи пут наш к вама! А вас Господ да начини богатима и пребогатима у љубави међу собом и к свима, као што и ми љубисмо вас; да утврди ваша срца (да буду) без кривице у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашег Исуса са свима светима његовим! Најпосле, браћо, молимо вас и светујемо у Господу Исусу: као што сте примили од нас како треба да живите и угађате Богу, и као што већ живите, да то још у већој мери чините! Јер знате какве вам заповести дадосмо у име Господа Исуса. Јер је ово воља Божја, да будете свети: да се чувате од блуда; сваки од вас да зна себи жену стећи у светости и части, не у страсној жељи, као незнабошци који не знају Бога; не варајте и не закидајте у трговини брата свога; јер ће се Господ осветити за све ово, као што вам већ рекосмо и посведочисмо. Јер нас Бог не позва да будемо грешни, него свети. Дакле. који (то) одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога светога Духа. А за братољубље не требате да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом. Јер и чините то са свом браћом по целој Македонији. Али вас, браћо, молимо, да то још у већој мери чините и да се старате да живите мирно, да гледате свој посао и да радите својим рукама, као што вам заповедисмо, да би тако поштено живели пред онима који су напољу и да никога не требате. А хоћемо да знате, браћо, шта ће бити с онима који су заспали, да не жалите као остали који немају наде. Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог и оне који су заспали у Исуус, довести с њим. Јер ово вам казујемо речју Господњом: Ми, живи, који остајемо до доласка Госпдоњег, нећемо претећи оне који су заспали. Јер ће сам Господ на заповест, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божја, сићи с неба, и покојни хришћани васкрснуће прво. Затим ћемо ми, живи, који остајемо, заједно с њима однесени бити на облацима у ваздух, у сусрет Господу; и тако ћемо свагда с Господм бити. Тешите, дакле, један другога овим речима! А за време и час, браћо, не требате да вам се пише, јер сами знате добро, да ће дан Господњи доћи као лупеж по ноћи. Кад кажу: Мир и сигурност!, онда ће изненада напасти на њих погибао, као бол на трудну жену, и неће утећи. А ви, браћо, нисте у тами, да вас дан као лупеж затече, јер сте сви ви синови светлости и синови дана. Нисмо ноћи, нити таме. Не спавајмо, дакле, као остали, него будимо будни и трезни! Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају, ноћу се опијају. А ми, који припадамо дану, будимо трезни, обучени у оклоп вере и љубави и с надом на спасење као кацигом. Јер нас Бог не одреди за гнев, него да стечемо спасење кроз Господа свога Исуса Христа, који је умро за нас, да, били будни или спавали, заједно с њим живимо. Зато се тешите међу собом и снажите један другога, као што већ чините. Молимо вас, пак, браћо, припознајте оне који се труде међу вама, настојнике своје у Господу и учитеље своје. Поштујте их за дело њихово нарочито, у љубави. Живите у миру међу собом! Молимо вас даље, браћо, поучавајте неуредне, тешите малодушне, помажите слабе, сносите свакога! Гледајте да нико не врати коме зло за зло, него свагда идите за оним што је добро, међу собом и према свима. Свагда се радујте, без престанка се молите Богу, на свачему захваљујте: јер то хоће Бог од вас у Христу Исусу. Духа не гасите, пророштва не презирите; све испитујте, добро задржите, од свакога се зла уклањајте! А сам Бог мира да вас посвети сасвим; дух ваш, душа ваша и тело ваше да се сачува без икакве кривице за долазак Господа нашег Исуса Христа! Веран је онај који вас зове; он ће то и учинити. Браћо, молите се Богу за нас! Поздравите сву браћу целивом светим! Заклињем вас Господом, да се ова посланица прочита пред свом браћом. Благодат Господа нашег Исуса Христа нека је с вама! Павле, Силван и Тимотеј цркви солунској (која је) у Богу, Оцу нашем, и Господу Исусу Христу: благодат вам и мир од Бога, Оца (нашега), и Господа Исуса Христа. Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што је право, јер јако расте вера ваша и множи се љубав свакога од свих вас међу вама, тако да се ми сами хвалимо вама по црквама Божјим вашом стрпљивошћу и вером у свима вашим гоњењима и невољама које подносите. (То је) знак праведнога суда Божјег; да се удостојите царства Божјег, за које (сад) страдате, ако је праведно у Бога, да врати муке онима који вас муче, а вама које муче, покој, с нама, кад се покаже Господ Исус с неба, с анђелима силе своје, у огњу пламеноме, који ће казнити оне који не знају Бога и оне који не слушају еванђеља о Господу нашем Исусу, који ће кажњени бити вечном пропашћу далеко од лица Господњег и од славе силе његове, кад у онај дан дође да се прослави међу светима својим и диван да буде у свима вернима, јер сте поверовали сведочанству нашем. Зато се и молимо свагда за вас, да вас Бог наш начини достојнима звања и испуни свом добром вољом за добро и делима вере у сили, да би се прославило име Господа нашег Исуса у вама и ви у њему - по благодати Бога нашег и Господа Исуса Христа. Али вас молимо браћо, за долазак Господа нашег Исуса Христа и наше скупљање око њега: не дајте се лако збунити, нити поплашити, ни духом, ни речју, ни посланицом, тобоже нашом, као да је дан Госпдоњи већ ту. Да вас нико не превари ни на који начин; јер ће прво доћи отпад и показаће се човек безакоња, син погибли, који ће се противити и подизати на све што се зове Бог или светиња, тако даће он сести у храм Божји и показивати се као Бог. Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам био код вас? И сад знате шта га задржава да се покаже (тек) у своје време. Јер тајна безакоња већ ради, само се прво мора уклонити онај који сад задржава, па ће се онда јавити безаконик, кога ће Господ Исус убити дахом уста својих и уништити појавом свога доласка. А онај ће доћи по сили сотониној, са сваком силом, знацима и чудесима лажним, и са сваком неправедном преваром за оне који пропадају, зато што не примише љубави према истини, да би се спасли. И зато им шаље Бог силу преваре, да верују лажи, да буду осуђени сви који не вероваше истини, него волеше грех. А ми смо дужни свагда захваљивати Богу за вас, браћо љубљена од Господа, што вас је Бог од почетка изабрао да се спасете посвећњем кроз Духа и вером у истину. Јер вас је за то позвао еванђељем нашим, да стечете славу Господа нашег Исуса Христа. Зато, браћо, стојте тврдо и држите се науке коју смо вам ми предали речју или посланицом. А сам Господ наш Исус Христос и Бог, Отац наш, који нас је заволео и дао нам вечну утеху и добру наду у милости, нека утеши срца ваша и нека их утврди у сваком добро делу и речи. Најпосле, браћо, молите се Богу за нас, да се реч Господња шири и слави као и код вас, и да се избавимо од наопаких и злих људи; јер вера није свију. Но Господ је веран; он ће вас утврдити и сачувати од зла. А уздамо се у Господу у вас, да оно што вам заповедамо, чините и чинићете. А Господ да управи срца ваша на љубав Божју и на стрпљивост Христову. Заповедамо вам, пак, браћо, у име Господа нашег Исуса Христа, да се одвојите од сваког брата који живи неуредно, а не по науци коју сте примили од нас. Јер сами знате како се треба угледати на нас; јер нисмо неуредно живели међу вама, нити смо бадава јели хлеб у кога, него смо с трудом и муком ноћ и дан радили, да не будемо на терет никоме од вас. Не као да немамо права на то, него да себе дамо вама за пример, да будете као и ми. Јер смо вам ово заповедили кад смо били код вас. Ко неће да ради, да и не једе. Јер чујемо да неки неуредно живе међу вама, не раде ништа, него беспосличе. Таковима заповедамо и опомињемо их у Господу Исусу Христу, да, мирно радећи, свој хлеб једу. Вама, пак, браћо, да не дотужи добро чинити. А ко не послуша речи наше у (овој) посланици, тога назначите и не мешајте се с њим, да се посрами. Али га не држите за непријатеља, него га светујте као брата. А он, Господ мира, да вам свагда да мир на сваки начин. Господ са свима вама! Поздрав је мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици; тако пишем. Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама! Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, спаситеља нашега, и Христа Исуса, наде наше, Тимотеју, правоме сину у вери: благодат, милост и мир (ти) од Бога оца и Христа Исуса, господа нашега! Као што те молих да останеш у Ефесу, кад иђах у Македонију, заповеди некима да не уче друкчије и да се не баве причама и родословљима којима нема краја и која пре чине препирања него ли (што помажу) Божју уредбу а спасење људи, која је заснована на вери. А намера (наше) проповеди је: љубав од чиста срца, добре савести и вере нелицемерне. Овога се неки одрекоше и дадоше се у празне говоре; хтели би да буду законици, а не знају ни шта говоре ни шта тврде. А знамо да је закон добар ако се ко њиме као што треба служи и зна то да за праведника закона нема, него за безаконике и непокорне, за безбожнике и грешнике, за непобожне и погане, за убице оца и матере, за убице, за блуднике, за педерасте, за људокрадице, за лажљивце, за оне који се криво заклињу, и ако се још шта противи здравој науци. Тако учи еванђеље о слави блаженога Бога, које је мени поверено. Захваљујем Христу Исусу, Господу нашем, који ми даде моћ, што ме за верна прими и постави у службу, (мене) који сам пре био хулник, гонитељ и силеџија. Али бих помилован, јер чиних у незнању, у неверовању; и пребогато се изли благодат Господа нашега с вером и љубављу у Христу Исусу. Истинита је реч и достојна да је сви приме: "Христос Исус дође на свет да спасе грешике". Ја сам први међу њима, али баш за то бих помилован, да на мени првоме покаже Христос Исус сву своју стрпљивост, да будем слика оних који ће у њега веровати за живот вечни. А цару времена, нераспадљивоме, који се не види, јединоме Богу, вечна част и слава! Амин. Ову, пак, заповест предајем ти, сине Тимотеју, по пређашњим пророштвима за тебе, да, оснажен њима, ратујеш добар рат, имајући веру и добру савест. Ову неки одбацише и вера им се разби. Међу овима су Именеј и Александар, које предадох сотони, да се науче не хулити. Молим, дакле, пре свега, да се чине мољења, молитве, молбе и захваљивања за све људе, за цареве и за сва поглаварства, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и поштењу. Ово је добро и пријатно пред Богом спаситељем нашим, који хоће да се сви људи спасу и да дођу до познања истине. Јер је један Бог и један посредник Бога и људи, човек Христос Исус, који себе даде у откуп за све - (то беше) сведочанство (Божје) у своје време, за које сам ја постављен као проповедник и апостол - истину говорим, не лажем - као учитељ незнабожаца у вери и истини. Хоћу, дакле, да људи на свакоме месту, кад се моле Богу, подижу свете руке, без гнева и свађе. Тако и жене, у пристојном оделу, са стидом и смерношћу; да украшују себе не плетеницама, златом, бисером или хаљинама скупоценим, него, као што доликује женама које за себе говоре да су побожне: добрим делима! Жена нека се учи мирно и са сваком покорношћу. Али учити не допуштам жени, нити да влада мужем, него да буде мирна! Јер је прво Адам створен, па онда Ева. И Адам се не превари, а жена, преварена, постаде преступница. Али ће се спасти рађањем деце, ако остану у вери, љубави и светости са смерношћу. Истинита је реч: ко епископства жели, лепу службу жели. Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, кадар поучити, не пијаница, не убојица, него добар, миран, не среброљубац, који својим домом добро управља и има послушну децу са сваким поштењем, - јер ко својим домом не зна да управља, како ће се моћи старати за цркву Божју? - не новокрштен, да се не би надуо и упао у суд ђавољи. А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упаоу срамоту и у замку ђавољу. Ђакони исто тако (треба да су) поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на гадан добитак, који имају тајну вере у чистој савести. Али и ови прво да се испитају, па онда да служе, ако су без мане. Тако и жене (треба да су) поштене, не које опадају, трезне, верне у свему. Ђакони да буду мужеви једне жене, децом и домовима својим добро да управљају. Јер који добро служе, стичу себи леп степен и много поуздања у вери у Христа Исуса. Ово ти пишем надајући се да ћу скоро доћи к теби; а ако се задржим, да знаш како треба живети у дому Божјем, а то је црква Бога живога, стуб и тврђа истине. И заиста је велика тајна (наше) вере: "Јави се као човек, победи као Бог, показа се анђелима, проповеди се народима, верова се на свету, узнесе се у слави!" Али Дух јасно каже, да ће у последња времена неки отпасти од вере и слушаће лажне духове и науке демона, који с претварањем лажу, жигосани су на својој савести, забрањују брак и (заповедају) уздржавати се од јела, која је Бог створио да их верни, који су познали истину, са захвалношћу примају! јер је свако створење Божје добро и ништа није на одмет што се са захвалношћу примају! јер се освећује речју Божјом и молитвом. Ако тако будеш учио браћу, бићеш добар слуга Христа Исуса, који се храни речима вере и добре науке коју си примио. А поганих бапских прича клони се! Него се вежбај у побожности! Јер је телесна вежба мало корисна, а побожност је корисна за све, јер има обећање за живот садашњи и будући. Ово је истинита реч и достојна да је свако прими. Јер се за то трудимо и боримо, што се уздамо у Бога живога, који је спаситељ свима људима, а особито вернима. Ово заповедај и учи! Нико да те не презире због твоје младости, него буди пример вернима, у речи, у живљењу, у љубави, у вери, у чистоти. Док не дођем, пази на читање, световање и учење. Не пусти у немар дар који је у теби, који ти је дан по пророштву, кад презвитери метнуше руке на тебе. За ово се старај, у овоме живи, да се напредак твој покаже свима. Пази на себе и на науку; држи се тога! Јер ово чинећи, спашћеш и себе и оне који те слушају. Старијег човека не карај, него му говори као оцу, млађим људима као браћи, старијим женама као матерама, млађима као сестрама, у свакој чистоти. Удовице поштуј - које су праве удовице. Ако ли која удовица има децу или унучад, нека се (ова) прво уче своју кућу поштовати и зајам враћати родитељима; јер је ово угодно пред Богом. Права, усамљена удовица узда се у Бога и живи у молитви и мољењу ноћ и дан. А која живи у сладостима, жива је мртва. И ово им заповеди, да буду без мане. А ко се за своје, особито домаће, не стара, одрекао се вере и гори је од онога који не верује! У удовички списак нека се запише (само) она која није млађе од шездесет година, која је била једноме мужу жена и на гласу је са добрих дела: ако је децу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим делом. Млађе удовице не примај! Јер, кад се упале против Христа, хоће да се удају, и на њима је осуда Божја што се раније обећање погазиле. А уједно се, идући по кућама, уче и беспосличити, но не само беспосличити, него и брбљати и мешати се у туђе ствари; и онда говоре што не треба. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, децу рађају, кућу куће и никаква узрока да не дају противнику за хуљење. Јер неке већ скренуше с правог пута и одоше за сотоном. Ако, пак, која верна има удовице, нека се она стара за њих, и нека не досађују цркви, да би се могла старати за праве удовице. Презвитерима који су добре старешине, да се даје двострука плата, особито онима који проповедају и уче. Јер писмо каже. "Волу који врше, не завезуј уста" и: "Радин је достојан своје плате". На презвитера не примај тужбе, осим кад има два или три сведока. Оне који греше, покарај пред свима, да и у друге уђе страх. Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и избраним анђелима, да ово чиниш праведно и да ништа не чиниш гледајући ко је ко. Руку брзо не мећи ни на кога и немај (тако) дела у туђим гресима. Држи себе чиста! Више не пиј (само) воде, него пиј помало вина због стомака свога и својих честих болести. Неких су људи греси познати и иду пред њима на суд; а неких иду за њима. Тако су и добра дела позната; а и која нису, не могу се сакрити. Сви који су као робови под јармом, нека своје господаре држе за вредне сваког поштовања, да се не би хулило на име Божје и на науку. А који хришћане имају за господаре, да их не поштују мање зато што су браћа, него још радије да (им) служе, што су верни и (Богу) мили, који се паште у доброчинству. ово учи и светуј! Ако ли ко друкчије учи и не држи се здравих речи Господа нашег Исуса Христа и науке вере наше, тај се (само) надуо, а не зна ништа, него болује од расправљања и препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли, свађе лудих људи, који су лишени истине, који мисле да је побожност извор добити. И заиста је побожност богат извор добити, кад је спојена са задовољством: јер ништа не донесосмо на овај свет, па не можемо ништа ни однети! А кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни! А који хоће да се обогате, упадају у напаст и замку и у многе луде и шкодљиве жеље, које људе гурају у пропаст и погибао. Јер је среброљубље корен свих зала, коме се неки предадоше и зађоше од вере и навукоше на себе многе муке. А ти, човече Божји, бегај од овога! И иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљењем, кротошћу. Бори се у доброј борби вере, дохвати се вечног живота на који си позван и (за који) си признао лепо признање пред многим сведоцима. Заповедам ти пред Богом који све оживљује и Христом Исусом који је за Понтија Пилата посведочио лепо признање: држи заповест чисту и незазорну од доласка Господа нашег Исуса Христа, који ће нам у своје време показати блажени и једини владалац, цар над царевима и господар над господарима, који једини има бесмртност и живи у светлости којој се не може приступити, кога нико од људи није видео, нити може видети: њему част и вечна сила! Амин. Богатима на овоме свету заповедај да се не поносе и не уздају у богатство пропадљиво, него у Бога, који нам све даје изобилно за ужитак. Нека чине добро, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, и нека (тако) себи сабирају добар темељ за будућност, да дођу до правог живота. О Тимотеју, сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних речи и супротног учења лажнога "знања", кога се неки држе и отпадоше од вере. Благодат с вама! Павле, апостол Христа Исуса по вољи Божјој, да проповеда обећани живот у Христу Исусу, Тимотеју, миломе сину: благодат, милост и мир (ти) од Бога Оца и Христа Исуса, Господа нашега! Сећајући те се без престанка у молитвама својим ноћ и дан, захваљујем Богу, коме од прародитеља (својих) служим с чистом свешћу. Сећам се суза твојих и желим да те видим, да се испуним радошћу, јер се сећам твоје нелицемрне вере, која се прво усели у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију, а уверен сам да је и у теби. Зато ти напомињем: распири дар Божји који је у теби како сам меттуо руке своје на тебе! Јер нам Бог не даде духа страха, него силе, љубави и разборитости. Не стиди се, дакле, сведочанства за Господа нашег, ни мене, сужња његова, него пострадај са мном за еванђеље, по сили Бога, који нас је спасао и призвао звањем светим, не по делима нашим, него по својој одлуци и благодати која нам је у Христу Исусу дана пре вечних времена, а сад се показа у доласку Спаситеља нашег Христа Исуса, који је уништио смрт и обасјао живот и нераспадљивост еванђељем, за које сам ја постављен као проповедник, апостол и учитељ! зато и патим ово, али се не стидим; јер знам у кога сам се уздао, и уверен сам да је кадар мени поверено благо сачувати до онога дана! За пример здраве науке узми то што си чуо од мене (и тако остани) у вери и љубави коју имамо у Христу Исусу. Лепо, поверено (ти) благо сачувај Духом светим који живи у нама. То знаш да су се у Азији сви одвратили од мене, међу којима је Фигел и Ермоген. А Онисифорову дому да да Господ милост (своју), јер ме је много пута утешио и окова мојих није се стидео, него ме је, кад је дошао у Рим, вредно тражио и нашао: па нека му Господ да да нађе милост у Господа у онај дан! И шта је све у Ефесу учинио, ти знаш најбоље. Ти, дакле, сине мој, јачај у благодати коју имаш у Христу Исусу, и што си чуо од мене пред многим сведоцима, то предај верним људима, који ће кадри бити и друге научити. Трпи са мном као добар војник Христа Исуса. Ниједан се војник не заплеће у трговине овога света - да би угодио војводи. Па и кад се бори неко, не добива венца ако се није борио по правилу. Тежак који се труди, треба први да окуси од рода. Разумеј што говорим - Господ ће ти већ дати разум у свему! Опомињи се Исуса Христа који је устао из мртвих, који је од семена Давидова, по моме еванђељу, за које трпим до самих окова као какав злочинац, али реч Божја није везана. Зато трпим све избраних ради, да и они добију спасење које је у Христу Исусу, заједно са славом вечном. Истинита је реч: "Ако смо с њим умрли, с њим ћемо и живети; ако с њим трпимо, с њим ћемо и царовати; ако га се одречемо, и он ће се нас одрећи; ако смо неверни, он остаје веран, јер не може самога себе изневерити". Ово напомињи и заклињи их пред Богом да се не препиру, што није ни од какве користи, него упропашћује оне који слушају. Постарај се да се покажеш ваљан пред Богом, као радин који се нема шта стидети, који право управља речју истине. А поганих празних речи клони се; јер ће (таки људи) бити све безбожнији, и реч њихова разједаће око себе као рак. Међу овима је Именеј и Филит, који у истини погрешише, јер говоре да је ускрс већ био, и (тако) уништавају веру неких. Али Божји тврди темељ стоји и има овај печат: "Господ зна своје" и: "Да одступи од греха сваки који спомиње име Господње!" Али у великом дому нема само златних и сребрних судова, него и дрвених и земљаних; и једни (су одређени) за част, а други за срамоту. Ако, дакле, ко очисти себе од овога, биће суд за част, освећен, користан господару, приправљен за свако добро дело. Бежи од жеља младости, а труди се да дођеш до праведности, вере, љубави, мира с онима који призивају Господа од чистога срца. А лудих и глупих препирања клони се, јер знаш да рађају (само) свађе. А слуга Господњи не треба да се свађа, него треба да је кротак према свима, кадар поучити, зло стрпљиво да подноси, с кротошћу да поучава оне који се противе, еда би им како Бог дао да се преокрену и познају истину, да се освесте и извуку из замке ђавола који их је уловио да чине по његовој вољи. Али ово знај, да ће у последње дане настати тешка времена: људи ће бити саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, безбожни, без љубави, непримирљиви, опадачи, разуздани, бесни, не доброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога, који имају обличје побожности, али силе су се њезине одрекли - и ових се клони! Јер су од ових они који се завлаче по кућама и робе женице које су натоварене гресима и воде их различне жеље, које се свагда уче и никад не могу да дођу до познања истине. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, - људи изопаченог ума и непоуздани у вери. Али више неће напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и оних што поста. А ти си се угледао на моју науку, живљење, намеру, веру, сношење, љубав, стрпљивост, гоњења, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, Икониуму и Листри. Така сам гоњења поднео и од свих ме је избавио Господ! Али и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени. А зли људи и варалице биће све гори - "преварене варалице!" Али ти стој у томе што си научио и што си с вером примио, јер знаш од кога си се научио и што из малена знаш Свето писмо, које те може умудрити на спасење вером у Христа Исуса. Свако од Бога задахнуто писмо је уједно и корисно за поуку, за карање, за поправљање, за одгајање у праведности, да човек Божји буде савршен, приправљен за свако добро дело. Закљињем те пред Богом и Христом Исусом који ће судити живима и мртвима, и доласком његовим и царством његовим: проповедај реч, нађи се на месту зван и незван, поучи, покарај, светуј са сваком стрпљивошћу и учењем! Јер ће доћи време кад здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, да их ови чешу по ушима. Одвратиће уши од истине иокренуће се ка причама. А ти буди трезан у свему, трпи, учини дело еванђелиста, службу своју сврши! Јер ја се већ жртвујем и време мога одласка наста! Добар сам бој био, трку сам свршио, веру одржао! Сад ме чека венац праведности, који ће ми у онај дан дати Господ, праведни судија; али не само мени, него и свима који се радују његову доласку. Постарај се да дођеш брзо к мени. Јер ме Димас, омилевши му овај свет, остави и отиде у Солун, Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; само је Лука код мене. Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу. Тихика сам послао у Ефес. Кад дођеш, донеси огртач што сам га оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито пергаменте. Александар, ковач, учинио ми је много зла. Платиће му Господ по делима његовим! Чувај се и ти од њега! Јер се врло противио речима нашим. Кад сам се првипут бранио, нико ми не дође у помоћ, него ме сви оставише. Да им се не прими! Али Господ беше са мном и даде ми моћ - да се кроза ме рашири проповед на све стране и да је чују сви народи - и тако се избавих од чељусти лавовских. Господ ће ме избавити (и) од сваког зла дела и спашће ме у царство своје небеско. Њему вечна слава! Амин. Поздрави Приску и Акилу, и Онисифоров дом. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна. Потруди се да дођеш (још) пре зиме. Позравља те Еувул, Пуд, Лин, Клаудија и сва браћа. Господ нека је с духом твојим! Благодат с вама! Павле, слуга Божји и апостол Исуса Христа, да би избрани Божји веровали и познали истину вере наше, и да би се надали животу вечном, што га је Бог који не може лагати, обећао пре вечних времена, а у своје је време јавио реч своју проповеђу, која је по заповести Бога, Спаситеља нашег, мени поверена, - Титу, правоме сину по вери нас обојице: благодат и мир (ти) од Бога оца и Христа Исуса, Спаситеља нашег! За то те оставих на Криту,да уредиш остало и да по свима градовима поставиш презвитере, као што ти ја заповедих: ако је ко без мане, једне жене муж, (и) има децу која верују, за коју се не говори да су рђава или непокорна. Јер епископ, као Божји пристав, треба да је без мане, не самовољан, не љутит, не пијаница, не убојица, не лаком на гадан добитак, него гостољубив, да воли оно што је добро, паметан, праведан, побожан, умерен, који се држи поуздане речи која се слаже с науком, да буде кадар по здравој науци световати и покарати оне који се противе. Јер има много непокорних, који празним брбљањем помућују ум, особито они из обрезања. Њима треба уста запушити, јер гаднога добитка ради уче што не треба, па целе куће упропашћују. Рекао је један од њих, њихов пророк: "Крићани су свагда лажљиви, зверови и лени трбуси". Сведочанство је ово истинито. Зато их карај без штеђења, да буду здрави у вери и не слушају јудејских прича и заповести људи који се одвраћају од истине. Чистима је све чисто; а прљавим и невернима ништа није чисто, него им је ум и савест прљава. Говоре да знају Бога, а делима га се одричу, мрски, непослушни и ни за какво добро дело подобни. А ти говори оно што се слаже са здравом науком: Старци да буду трезни, поштени, паметни, здрави у вери, љубави (и) стрпљивости. Тако и старице: да се владају као што доликује светима, да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру, да би научиле младе жене да љубе мужеве, да љубе децу, да буду поштене, чисте, добре кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на реч Божју. Тако и младе људе светуј да буду паметни у свему, а сам се покажи као пример добрих дела, у науци (покажи) чистоту, озбиљност, реч здраву и незазорну, да се противник посрами, не имајући ништа зло да каже за нас. Робови да слушају своје господаре у свачему, да (им) буду угодни и да не одговарају, да не краду, него у свачему да се покажу верни и добри, да би у свачему красили науку Бога, Спаситеља нашега. Јер се показа благодат Божја која спасава све људе и учи нас да се одречемо безбожности и жеља овога света, и да паметно, праведно и побожно живимо на овоме свету, чекајући блажене наде и јављења славе великога Бога и Спаситеља нашега Христа Исуса, који је дао себе за нас, да нас избави од свакога безакоња и очисти себи народ избрани, који се пашти у добрим делима. Ово говори, светуј и карај са сваком заповешћу! Нико да те не презире! Опомињи их да буду властима и поглаварствима покорни, послушни, готови на свако добро дело, ни накога да не хуле, да се не свађају, да буду благи, сваку кротост да показују према свима људима. Јер смо некад и ми били неразумни, непокорни, на криву путу, служили смо различним жељама и сластима, живели смо у злоћи и зависти, мрски (другима) и мрзећи један на другога. А кад се показа доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом која наново рађа и обнавља Духом светим, кога богато изли на нас кроз Исуса Христа, Спаситеља нашега, да би, оправдани благодаћу његовм, постали наследници живота вечнога, као што се надамо. Истинита је реч; и то хоћу да потврђујеш, да би се они који верују у Бога, старали да чине добра дела. То је добро и корисно људима! А лудих препирања и родословља, свађе и препирања о закону клони се, јер је то некорисно и празно. Човека јеретика по првоме и другом световању клони се, знајући да се такови изопачио и греши и сам је себе осудио. Кад пошљем к теби Артему или Тихика, дођи брзо к мени у Никопољ; јер сам намислио да онде зимујем. Зину законика и Апола лепо опреми, да имају све што им треба. Али и наши нека се уче чинити добра дела где је потребно, да не буду без рода. Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави оне који нас љубе у вери. Благодат са свима вама! Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј, миломе Филимону, помагачу нашему, сестри Апфији, Архипу, нашему другару у војевању, и твојој домаћој цркви: благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа. Захваљујем Богу своме свагда кад те споменем у молитвама својим, јер чујем твоју љубав и веру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима: да вера твоја, коју имамо заједно, буде силна у познању свакога добра што је у нама за Христа. Велику радост и утеху имам због љубави твоје, јер си ти, брате, оснажио срца светих. Зато, иако имам велику слободу у Христу да ти заповедим то што треба да урадиш, али због љубави те радије молим, ја, старац Павле, а сад још и сужањ Христа Исуса, молим те за свога сина Онисима, кога родих у оковима. некад ти је био некористан, а сад је и теби и мени користан. Њега шаљем теби натраг, њега, т.ј. срце своје. Ја га хтедох задржати код себе, да ми место тебе послужи у оковима за еванђеље. Али без твога пристанка не хтедох ништа учинити, да не би твоје добро било као за невољу, него од добре воље. Јер може бити да се само зато растаде с тобом за кратко време, да га добијеш вечно - не више као роба, него много више од роба: као брата милога. (То је он) мени (већ) сасвим; а камо ли теби: и као човек и као хришћанин. Ако сам ти, дакле, брат, прими га као мене. Ако ти је учинио штету какву или ако ти је дужан што, то на мене запиши. Ја, Павле, пишем својом руком: ја ћу платити - да ти не кажем да си и сам себе мени дужан. Да, брате, ја бих да ме обрадујеш у Господу; развесели срце моје у Христу! Уздајући се у твоју послушност, пишем ти; а знам да ћеш још више учинити него што кажем. А уз то ми спреми и собу, јер се надам да ћу вашим молитвама (опет) бити дарован вама. Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу, (па) Марко, Аристарх, Димас и Лука, помагачи моји. Благодат Господа Исуса Христа с духом вашим! ... Много пута и различним начином говорио је Бог некад оцевима преко пророка; на крају ових дана говорио је нама преко Сина, кога је поставио за наследника свему, кроз кога је и свет створио. Он је сјај славе његове и слика бића његова. Он носи све својом силном речју. Он је очистио од греха и сео с десне стране величине на висни. Толико је постао већи од анђела, колико је одличније име добио од њих. Јер коме од анђела рече кад: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио" и опет: "Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити Син"? А за време кад ће свога првенца опет увести у свет, вели: "И да му се поклоне сви анђели Божји". И за анђеле каже: "Који анђеле своје чини ветровима и слуге своје пламеном огњеним" а за Сина: "Престо је твој, Боже, вечан, и палица је правде палица царства твога. Заволео си праведност и омрзао си на безакоње; зато те, Боже, Бог твој помаза уљем радости више него другоме твоје". И: "Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дело руку твојих. Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће остарети као хаљина, и савићеш их као огртач, као хаљину, измениће се: а ти остајеш исти и твојих година неће нестати". Коме је од анђела рекао кад: "Седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје за подножје ногама твојима"? Нису ли сви (само) службени духови, који се шаљу на службу ради оних који ће наследити спасење? Зато морамо тим већма пазити на оно што смо чули, да како не изгубимо спасење. Јер, кад је (већ) анђелска реч вредила, и сваки преступ и свака непокорност праведну плату примила, како ћемо побећи од ње ми, ако не марим за толико спасење, које поче Господ проповедати и онда га они који су чули, потврдише међу нама, а и Бог га посведочи знацима, чудесима и различним силама и раздељивањем Духа светога по својој вољи! Јер није анђелима покорио света будућега, о коме говоримо. Него је неко негде посведочио овако: "Шта је човек, да га се сећаш, или син човечји, да га полазиш? Учинио си га мало мањега од анђела, славом и чашћу венчао си га, све си метнуо под ноге његове". А кад му покори све, ништа не остави њему непокорено. Али сад још не видимо да му је све покорено; али Исуса, који је био мало умаљен од анђела, видимо за смрт што ју је поднео, славом и чашћу венчана, да би по милости Божјој за све окусио смрт. Јер доликоваше њему за кога је све и кроз кога је све, ако је хтео да доведе многе синове у славу, да страдањем начини савршеним зачетника спасења њихова. Јер и онај који освећује, и они који се освећују, сви су од једнога. Зато се не стиди назвати их браћом кад каже: "Објавићу име твоје браћи својој, усред скупштине хвалићу те". И опет: "Ја ћу се уздати у њега". И опет: "Ево, ја и деца коју ми даде Бог". Како, пак, деца имају део у крви и месу, тако и он узе део у томе, да (својом) смрћу сатре онога који има власт над смрћу, т.ј. ђавола, и да избави оне који, бојећи се смрти, целога, живота беху робови. Дакле се не прима анђела, него се прима семена Аврамова. Зато је морао у свему бити као његова браћа, да буде милостив и веран првосвештеник пред Богом, да очисти грехе народне. Јер (само) зато што је и сам трпео кад је кушан, може помоћи и онима који се искушавају. Зато, браћо света, заједничари звања небескога, гледајте на апостола и првосветешника кога ми признајемо, Исуса, који је веран своме створитељу, као и Мојсије што је био у свему дому његову. Јер је овај удостојен веће славе од Мојсија, ако што већу час тог дома има онај који га је начинио. Јер сваки дом треба неко да начини, а Бог је онај који је све начинио. И Мојсије беше веран у свему дому његову као слуга, за сведочанство онога што је требало да се каже, а Христос (стоји) као син над домом својим. Његов дом смо ми, ако уздање и славу наде до краја тврдо одржимо. Зато, као што говори Дух свети: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше, као о буни, у дан кушања у пустињи, где ме кушаше оци ваши, иако су гледали дела моја четрдесет година. Зато се расрдих на тај род и рекох: Увек лутају срцем својим. Али они не познаше путева мојих, Зато се заклех у гневу свом: Неће ући у мир мој!" Гледајте, браћо, да не буде у коме од вас зло срце које не верује, (готово) да отпадне од Бога живога, него храбрите један другога сваки дан, докле се "данас" говори, да који од вас не одрвени од преваре греха. Јер смо постали другови Христови, ако почетак уздања до краја тврдо одржимо. Кад се каже: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше, као о буни" - који су то чули и побунили се? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта? А на кога се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чија су телеса попадала у пустињи? Којима се заклео да неће ући у мир његов? Онима који су били непослушни. И видимо да нису могли ући зато што нису веровали. Бојмо се, дакле, да се који од вас, док је још остављено обећање да се уђе у мир његов, не учини да је одоцнио. Јер смо и ми чули радостан глас, као и они; али онима не поможе реч што су је чули, јер је они који су је чу ли, нису спојили с вером. Јер у мир улазимо ми који верујемо, као што је рекао: "Као што се заклех у гневу свом: Неће ући у мир мој!" иако су дела од постања света готова била. Јер је негде за седми дан рекао овако: "И почину Бог у седми дан од свих дела својих"; а на овом месту опет: "Неће ући у мир мој!" Како, дакле, неки имају да уђу у њега, а они који су први чули радосни глас, не уђоше због непослушности, то опет одређује један дан, једно "данас", кад у Давиду говори по толиком времену, као што је речено: "Данас, ако чујете глас његов, немојте да вам одрвени срце ваше". Јер да их је Исус (Навин) довео у мир, не би потом говорио за други дан. Остаје, дакле, још суботни одмор народу Божјем. Јер, који је ушао у мир његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. Трудимо се, дакле, да уђемо у тај мир, да нико не падне због исте непослушности. Јер је реч Божја жива, јака и оштрија од свакога мача оштра с обе стране, и пролази све до растављања душе и духа, зглавака и мождине, и суди жељама и мислима срдачним. И нема ствари непознате пред њим, него је све голо и откривено пред очима онога о коме говоримо. Кад, дакле, имамо великог првосвештеника који је прошао небеса, Исуса, Сина Божјег, држимо се исповедања вере. Јер немамо првосвештеника који не би могао осећати с нашим слабостима, него који је у свачему кушан као и ми, (али) без греха. Приступајмо, дакле, слободно престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат кад нам затреба помоћ. Јер сваки првосвештеник који се из људи узима, поставља се да буде посредник између људи и Бога, да приноси даре и жртве за грехе, као човек који може бити благ према онима који греше и залазе, јер је и сам под слабошћу, и због ње мора како за народ тако и за самога себе да приноси жртве за грехе. И нико не присваја сам себи ове части, него, као и Арон, позван од Бога. Тако и Христос не прослави сам себе да буде првосвештеник, него онај који му рече: "Ти си Син мој, ја сам те данас родио", као што и на другом месту говори: "Ти си свештеник вечни, као што је Мелхиседек". Он за свога земаљског живота с великом виком и са сузама принесе молитве и мољења к ономе који га је могао избавити од смрти, и би услишен за побожност своју. Иако је био Син, од онога што је претрпео научи се послушности, и, савршивши се, постаде свима који га слушају узрок спасења вечнога, назван од Бога "првосвештеник као што је Мелхиседек". О томе бисмо имали много говорити, али би било тешко протумачити, јер сте постали наглуви. Јер ви који би требали да сте учитељи по времену, опет требате да вас ко учи прве почетке речи Божјих, и опет требате млека, а не тврде хране. Јер који се год храни млеком, не разуме речи о праведности, јер је дете. А тврда је храна за савршене, чија су чула дугим учењем обучена за разликовање добра и зла Зато оставимо почетак Христове науке и подигнимо се до савршенства, и не постављајмо опет темеља одустајањем од мртвих дела, вером у Бога, науком о крштењу, метањем руку, ускрсом мртвих и судом вечним. И то ћемо учинити, ако Бог да. Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дара небескога, примили Духа светога, окусили добре речи Божје и силе будућег света, па онда (ипак) отпали, опет обновити за покајање, јер они на своју пропаст распињу и срамоте Сина Божјег. Јер земља која пије кишу што често на њу пада и рађа корисно поврће онима ради којих се и обрађује, прима благослов од Бога; а која рађа трње и чкаљ, не ваља и није далеко од клетве, чији је крај: у огањ! Али за вас смо, мили, сигурни да сте бољи и да сте на путу спасења, иако овако говоримо. Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и љубав коју сте показали према имену његову, послуживши и (још увек) служећи светим. Али желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност за пуну наду до краја, да не будете лени, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећања. Кад, наиме, Бог обећа Авраму, не имајући никога већега да се њиме закуне, закле се собом и рече. "Заиста ћу те благословити и умножити". И тако је стрпљиво чекао и добио је обећање. Јер се људи куну већим, и заклетвом потврђују речено и ућуткују свако противно тврђење. Зато и Бог, кад хтеде наследницима обећања боље да покаже тврђу воље своје, употреби заклетву, да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали сигурну утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која је пред нама. Њу имамо као тврдо и поуздано сидро душе, које улази и за завесу, куда напред уђе за нас Исус, поставши, слично Мелхиседеку, првосвештеник вечни. Јер овај Мелхиседек, цар салимски, свештеник Бога највишега, који срете Аврама кад се враћаше после победе над царевима и благослови га, коме Аврам даде и десетак од свега, чије име, преведено, значи цар праведни, а који се зове и цар салимски, т.ј. цар мира, баз оца, без матере, без родословља, не имајући ни почетка данима ни свршетка животу, сличан Сину Божјем, остаје свештеник до века. Погледајте само колики је овај коме Аврам, патријарх, даде десетак од плена! Истина, и они од синова Левијевих који су свештеници, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, т.ј. од браће своје, иако су (и ови) изишли из бедара Аврамових. Али онај који није био од њихова рода, узео је десетак од Аврама и благословио је онога који је имао обећање. А нема сумње да веће благосиља мање. И овде узимају десетак људи који умиру, а онде онај за кога се сведочи да живи. И, да тако кажем, кроз Аврама је и Левије, који узима десетак, дао десетак: Јер беше још у бедрима очиним кад овога срете Мелхиседек. Да је, дакле, (већ) левитско свештенство донело савршенство - јер је народ под њим добио закон -, каква би онда још потреба била постављати другог свештеника, "као што је Мелхиседек", а не звати га "као што је Арон"? Јер, кад се мења свештенство, мора се и закон променити. Јер за кога се ово говори, од другога је племена, од кога нико није служио код жртвеника. Јер је познато да је Господ наш од племена Јудина изишао, коме племену Мојсије не рече ништа о свештеницима. И још је много јасније, кад се поставља други свештеник, сличан Мелхиседеку, који то није постао по закону људске заповести, него по сили живота вечнога. Јер стоји: "Ти си свештеник вечни, као што је Мелхиседек". Укида се, наиме, пређашња заповест, што је била слаба и залудна; јер закон није ништа савршио. Али се уводи боља нада, кроз коју се приближујемо Богу. И уколико не без заклетве, - јер су они други без заклетве постали свештеници, А он са заклетвом онога који му говори: "Заклео се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник до века" - утолико је Исус бољега савеза постао јемац. И оних је свештеника више, јер им смрт не да да остану то; а он, зато што остаје вечно, има вечно свештенство. Зато и може увек спасти оне који кроза њ долазе к Богу; јер свагда живи, да би се могао молити за њих. Јер такав нам је требао првосвештеник: свет, безгрешан, чист, који је одвојен од грешника и виши од небеса; коме није потребно сваки дан, као првосвештеницима, прво за своје грехе жртве приносити,а потом за народне: јер је он ово учинио једанпут за свагда, кад је себе принео. Закон поставља за првосвештенике слабе људе, а реч заклетве, речене после закона, вечно савршенога Сина. А од овога што рекосмо, главно је: имамо такога првосвештеника који је сео с десне стране престола величине на небу, слуга је светињи и истинитој скинији, коју је начинио Господ, а не човек. Јер се сваки првосвештеник поставља да приноси даре и жртве; зато је потребно да и овај има што што ће принети. Да је, дакле, на земљи, не би био свештеник, јер ту већ има тих који приносе даре по закону: они служе слици и сену небескога, као што је речено Мојсију кад је хтео да начини скинију: "Гледај", рече, "да начиниш све по слици која ти је показана на гори". А сад ј добио бољу службу, као што је и посредник бољега савеза, који је на бољим обећањима утврђен. Јер да је онај први био без мане, не би се другоме тражило места. Јер кори их кад говори: "Ево иду дани, говори Господ, и склопићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез, не по савезу који склопих с оцевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље египатске; јер они не осташе у савезу моме, и ја не марих за њих, говори Господ. Јер је ово савез који ћу склопити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу њихов Бог и они ће бити мој народ. И нико неће учити свога ближњега, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа!, јер ће ме сви знати од малога до великога међу њима: јер ћу бити милостив неправедним делима њиховим, и греха њихових нећу више памтити". А кад каже "нов", први је начинио старим; а што је старо и остарело, близу је краја. Имао је, истина, и први (савез) правила за службу Божју и светињу земаљску. јер предњи део скиније беше (овако) уређен: у њему беше светњак, сто и постављени хлебови, и то се зове "Свето". А за другом завесом беше део скиније који се зове "Најсветије", са златним кадионим жртвеником и ковчегом савеза, окованим свуда златом, у коме беше златан суд с маном, палица Аронова која је процветала и плоче савеза, а више њега беху херувими славе, који осењаваху поклопац очишћења - али о томе се сад не може говорити редом. Према овоме уређењу улазе свештеници у предњи део скиније свагда, да сврше службу своју, а у стражњи део једанпут у години само првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне грехе. Овим Дух свети показује то, да се још не види пут у светињу, док стоји прва скинија, која је само слика за садашње време, јер се у њој приносе дари и жртве које не могу да саврше савест онога који служи Богу, (јер су) само у јелима, пићима и различним прањима - заповести за тело, које вреде до времена савршенства. А Христос дође као првосвештеник будућих добара и уђе једнапут за свагда у светињу кроз већу и савршенију скинију, која није руком начињена, т.ј. није од овога света, и не с крвљу јарчијом и јунчијом, него са својом крвљу, и нађе вечни откуп. Јер кад (већ) крв јарчија и јунчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту, а камо ли неће крв Христа, који је, по својој божанској природи, себе принео Богу као жртву савршену, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу живоме! И зато је посредник новоме савезу, да би - пошто се догодила смрт за откуп од преступака у првом савезу - позвани примили обећање вечнога наследства. Јер где је тестамент, мора прво да умре тестатор. Јер тестамент вреди само по смрти; никад не вреди док је тестатор (још) жив. Зато ни први (савез) није посвећен без крви. Кад је, наиме, Мојсије изговорио све заповести у закону свему народу, узео је крв јунчију и јарчију с водом, с цвеном вуном и исопом и покропио је саму књигу и сав народ говорећи: "Ово је крв савеза који је Бог склопио с вама". А исто тако је покропио крвљу и скинију и све судове службене. И готово све се чисти крвљу по закону, и без пролевања крви нема опроштења. Морају се, дакле, слике небеских ствари овим чистити, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових. Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је (само) слика праве, него у само небо, да се сад покаже пред лицем Божјим за нас, и не (уђе), да би много пута принео себе, као што првосвештеник сваке године улази у светињу с туђом крвљу: иначе би морао много пута страдати од постања света; а сад се једанпут јавио, на свршетку времена, да својом жртвом уништи грех. И као што је људима одређено једанпут умрети, а потом суд, тако ће се и Христос, пошто је једанпут принесен на жртву, да узме грехе многих, другипут јавити без греха, на спасење онима који га чекају. Јер закон има само сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, па не може никада истим жртвама, што их они сваке године без престанка приносе, савршити оне који приступају. Или зар не би, иначе, престале приносити се, зато што се они који служе Богу, једанпут очишћени, не би више осећали грешни? Али оне сваке године подсећају на грехе; јер не може крв јунчија и јарчија уништити грехе. Зато, улазећи у свет, говори: "Жртава и приноса ниси хтео, али тело си ми приправио; жртве спаљенице и жртве за грех нису ти биле угодне. Тада рекох: Ево идем - у књизи је написано за мене - да учиним вољу твоју, Боже". Горе каже: "Жртава и приноса, жртава спаљеница и жртава за грех ниси хтео, нити су ти биле угодне", а оне се по закону приносе: тада је рекао: "Ево идем да учиним вољу твоју". Укида, дакле, прво, да постави друго. По овој смо вољи освећени приносом тела Исуса Христа једанпут за свагда. И сваки свештеник служи сваки дан и приноси исте жртве много пута, које никад не могу уништити грехе; а овај је принео само једну жртву за грехе и (онда) сео за навек с десне стране Богу, и чека даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногама његовим. Јер је једном жртвом за увек савршио оне који се освећују. То нам сведочи и Дух свети. Јер, пошто је рекао: "Ово је савез који ћу склопити с њима после оних дан, говори Господ: даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их", вели даље: "и греха њихових и безакоња њихових нећу више памтити". А где је опроштење ових, ту више не треба приноса за грех. Кад, дакле, браћо, имамо слободу улазити у светињу крвљу Исусовом, путем новим и живим, који нам је отворио завесом т.ј. телом својим, и (како имамо) свештеника великог над домом Божјим, приступајмо с истинитим срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести и опрани по телу водом чистом. Држимо се тврдог признања наде, јер је веран онај који је обећао, и пазимо један на другога ради бодрења у љубави и добрим делима. Не остављајмо скупштине своје, као што неки имају обичај, него светујмо један другога, и толико већма, колико видите да се приближује дан (судни). Јер, кад ми хотимице грешимо пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе, него остаје (само) страшно чекање суда и сила огња који ће појести противнике (Божје). Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока. Колико гору казну мислите да ће заслужити онај који гази Сина Божјега, крв савеза којом се осветио за погану држи и ружи Духа љубави! Јер знамо онога који рече: "Моја је освета, ја ћу вратити". И опет: "Господ ће судити народу своме". Страшно је упасти у руке Бога живога. Сећајте се ранијих дана, у које, просветљени, многу борбу страдања поднесосте, које поставши сами за гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који су тако живели. Јер сте патили са сужњима и дали сте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате боље и непропадљиво имање. Не одбацујте, дакле, уздања свога, које има велику плату. Јер вам је потребно трпљење, да извршите вољу Божју и примите обећање. "Јер још мало, врло мало, па ће доћи онај који треба да дође и неће одоцнити. А праведник мој живеће од вере; ако ли одступи, неће бити по вољи душе моје". А ми нисмо од оних који одступају, на пропаст, него од оних који верују, да тако добију живот. А вера је тврдо уздање у оно чему се надамо, доказ за ствари које се не могу видети. За њу су стари похваљени. Вером схваћамо да је свет створен речју Божјом, тако да то што видимо, није постало из онога што се види. Вером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; за њу доби хвалу да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове, и кроз њу говори он још и после своје смрти. Вером би Енох пренесен да не види смрти, и не нађе се више, јер га Бог премести. Јер је пре премештања добио хвалу да је угодио Богу. А без вере није могуће угодити (Богу); јер онај који хоће да дође к Богу, мора веровати да има Бога и да плаћа онима који га траже. Вером доби Ноје вест о ономе што се још није видело, и у побожном страху начини ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди свет и поста наследник праведности по вери. Вером послуша Аврам кад би позван да изиђе на место које је требало да добије, и изиђе не знајући куда иде. Вером дође у земљу обећану, као у туђу, и у шаторима живљаше с Исаком и Јаковом, сунаследницима тога обећања; јер чекаше град са тврдим темељима, коме је зидар и творац Бог. Вером доби и она, Сара, силу да зачне и преко времена старости, јер држаше за верна онога који обећа. Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, као звезде небеске мноштвом и као небројени песак покрај мора. У вери помреше сви ови не примивши обећања, него их само видеше издалека и поздравише их, и признаше да су гости и дошљаци на земљи. Јер који тако говоре, показују да траже отаџбине. И да су мислили на ону из које су изишли, имали су времена да се врате; али сад желе бољу, т.ј. небеску. Зато се Бог не стиди њих, називати се Бог њихов; јер им је приправио град. Вером је Аврам принео Исака кад је кушан, и јединца сина хтео је да принесе он који је примио обећања и коме је речено: "У Исаку ће ти се назвати семе"; јер је помислио да је Бог кадар и из мртвих васкрснути: зато га је и добио као слику. Вером благослови Исак Јакова и Исава и оним што ће доћи. Вером благослови Јаков умирући свакога сина Јосифова и нагну се дубоко преко врха палице своје. Вером спомену Јосиф умирући излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје. Вером су Мојсија, пошто се родио, родитељи његови крили три месеца, јер су видели да је дете лепо, и нису се побојали заповести цареве. Вером Мојсије, кад је одрастао, не хтеде да се назива син кћери Фараонове; и воле страдати с народом Божјим, него ли имати кратку сласт греха, јер је срамоту Христову држао за веће богатство од блага египатског; јер је гледао на плату. Вером остави Египат, не побојавши се љутине цареве: јер се држао онога који се не види, као да га је гледао. Вером је учинио пасху и кропљење крвљу, да се онај који је убијао, не би дотакао њихових првенаца. Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи; а кад Египћани то покушаше, потопише се. Вером падоше зидови јерихонски кад се седам дана обилази око њих. Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром. И шта још да кажем? Не би ми достало времена кад бих стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о пророцима, који вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену утекоше од оштрица мача, ојачаше после немоћи, показаше се јаки у боју, растераше војске туђе. Жене примише своје мртве ускрсом, други су мучени и не присташе на избављење, да би добили бољи ускрс. Други поднесоше ругање и бој, па још и окове и тамнице; камењем побијени бише, спаљени бише, пресечни бише, од мача помреше, потуцаху се у овчјим кожусима, у козјим кожама, у оскудици, у невољи, у патњама. Којих свет не беше достојан, ти лутаху по пустињама, по горама, по пећинама и по рупама земаљским. И ови сви који су похваљени за своју веру, не примише обећања, јер је Бог нешто боље за нас одредио да не дођу без нас до савршенства. Зато и ми, кад имамо око себе толики облак сведока, одбацимо сваки терет и угодни грех и с трпљењем свршимо трку која нам је одређена, гледајући на Исуса, оснивача и свршитеља вере, који је место радости коју је могао имати, претпрео крст, не марећи за срамоту, и онда сео с десне стране престола Божјег. Помислите, дакле, на њега који је тако противљење против себе од грешника поднео, да се не уморите и да не клону душе ваше. Још се нисте до крви противили у борби против греха, и заборавили сте савет који вам као синовима говори: "Сине мој, не презири карања Господњег, нити клони кад те он покара; јер кога љуби Господ, онога и кара, и бије свакога сина кога прима". Ако трпите карање, као са синовима поступа с вама Бог. Јер где је син кога отац не кара? Ако ли сте без карања, у коме сви добише део, онда сте копилад, а не синови. Даље: карали су нас наши телесни оци и слушали смо их; како да не слушамо Оца духова, да би живели? Они нас караху кратко време како им се свидело, а овај за корисно, да добијемо део од његове светости. Јер ниједно карање, кад бива, не чини се да доноси радост, него жалост; али после даје миран род праведности онима који су њиме научени. Зато "исправите клонуле руке и изнемогла колена" и "поравните пут за ноге своје", да не би оно што је хромо, ишчашило ногу, него да се још излечи. Тежите за миром са свима, и за светошћу, без које нико неће видети Господа. Гледајте да ко не остане без благодати Божје, а не узрасте какав горак корен и не направи неред, и да се њиме не опогане многи, да не буде ко блудник или човек овога света, као Исав, који је за једно јело дао право свога првородства. Јер знате да је после, кад је хтео да наследи благослов, одбијен - јер не нађе места покајању, иако га је и са сузама тражио. Јер нисте приступили гори која се може опипати и која гори, мраку, помрчини, олуји, трубном гласу и гласу речи, за који су они који су га чули, молили да им се више не говори; јер не могаху да поднесу заповест: "Ако се и звер дотакне горе, биће камењем убијена". И тако страшно беше оно што се видело, да Мојсије рече: "Уплашио сам се и дркћем". Него сте приступили Сионској гори и граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, мириадама анђела, свечаном збору и цркви првенаца који су написани на небу, Богу, судији свих, и духовима покојних праведника, Исусу, посреднику новога савеза, и крви кропљења, која боље говори него ли Авељева. Гледајте да не одбијете онога који говори: јер, кад они нису утекли који су одбили онога који је говорио на земљи, а камо ли ћемо ми, ако се уклањамо од онога који говори с неба. Његов глас потресао је онда (само) земљу, а сад је обећао: "Још ћу једанпут потреси не само земљу него и небо". А "још једанпут" показује да ће променити оно што се као створено помиче, да остане оно што се не помиче. Зато, примајући царство непоколебљиво, будимо захвални и служимо тако Богу по његовој вољи, с поштовањем и са страхом: јер је Бог наш огањ који спаљује. Братска љубав нека остане. Гостољубивости не заборављајте: неки су из гостољубивости, не знајући, анђеле угостили. Сећајте се сужања као да сте с њима свезани, и оних који трпе, јер сте и сами у телу. Сви да поштују брак, и брачна постеља да буде чиста; јер ће блудницима и прељубочинцима судити Бог. Не будите среброљупци; будите задовољни оним што имате: јер је он рекао: "Нећу одступити од тебе, нити ћу те оставити". Зато можемо слободно говорити: "Господ је мој помоћник; нећу се бојати. Шта ће ми учинити човек?" Сећајте се својих старешина који су вам проповедали реч Божју: гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру њихову. Исус Христос је исти јуче и данас и до века! Не дајте се завести различним туђим наукама; Јер је добро благодаћу утврђивати срце, а не јелима, од којих нису имали користи они који су по њима живели. Имамо жртвеник од кога не смеју јести они који служе скинији. Јер се телеса оних животиња, чију крв првосвештеник за грехе уноси у светињу, спаљују изван окола. Зато је и Исус, да би осветио народ својом крвљу, страдао изван града. Излазимо, дакле, к њему изван окола, носећи његову срамоту: јер овде немамо града који ће остати, него тражимо будући! Приносимо, дакле, свагда кроз њега Богу жртву хвале, т.ј. плод усана које славе име његово! А добро чинити и давати милостињу не заборављајте; јер се таким жртвама угађа Богу. Слушајте старешине своје и покоравајте им се, јер се они старају за душе ваше као они који ће одговарати за то; да то чине с радошћу, а не уздишући: јер вам ово не би било од користи. Молите се Богу за нас: Јер смо уверени да имамо добру савест, кад у свему хоћемо поштено да живимо. А још већма вас молим да то чините, да бих вам брже био враћен. А Бог мира, који је крвљу вечнога савеза извео из мртвих великога пастира оваца, Господа нашега Исуса, да вас саврши у свему што је добро, да чините вољу његову, и да кроз Исуса Христа чини у нама што је угодно пред њим. Њему вечна слава! Амин. Молим вас, пак, браћо, примите реч поучења; укратко вам написах. Знајте да наш брат Тимотеј није више сужањ; с њиме ћу вас, ако скоро дође, видети. Поздравите све своје старешине и све свете. Поздрављају вас браћа из Италије. Благодат са свима вама! Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у диаспори. За саму радост сматрајте, браћо моја, кад падате у различне напасти, јер знате да кушање ваше вере гради трпљење. А трпљење нека има савршено дело, да будете савршени и без мане и без икаква недостатка. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште у Бога који свакоме даје просто и не кори, и даће му се. Али нека иште с вером, без икакве сумње, јер који сумња, он је као морски вал који ветар подиже и тера га овамо онамо. Таки човек нека не мисли да ће добити што од Господа, (кад је) човек са две душе, непостојан на свима својим путевима. Нека се хвали сиромашни брат својом висином, а богати својим понижењем, јер ће проћи као цвет травни. јер сунце сину с врућином и осуши траву, цвет њезин отпаде, и лепота лица њезина пропаде. Тако ће и богати увенути на својим путевима. Благо човеку који претрпи напаст, јер ће, пошто се показао ваљан, примити венац живота, који је Бог обећао онима који га љубе. Ниједан, кад се куша, да не говори: Бог ме куша. Јер се Бог не може злом кушати, и он не куша никога. Него свакога куша његова жеља која га вуче и мами; тада жеља зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт. Не варајте се, мила браћо моја! Сваки добри дар и сваки савршени поклон долази од горе, од Оца светлости, у кога нема промене, ни помрачења због промене. Драговољно нас је родио речју истине, да будемо нека првина од његових створења. Знајте, браћо моја мила: Нека буде сваки човек брз чути, спор говорити, спор љутити се. Јер љутња човечја не доноси праведности Божје. Зато одбаците сву нечистоту злоће и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше. Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе. Јер, ако ко (само) слуша реч, а не твори је, он је као човек који гледа своје природно лице у огледалу. Погледао се, наиме, па отишао, и одмах је заборавио какав је био. Али који погледа у савршени закон слободе и остане у њему, и (тако) не буде заборавни слушач, него творац дела, тај ће бити блажен у делу своме. Ако који мисли да је побожан, и не зауздава језика свога, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. Чиста и неопогањена побожност пред Богом Оцем ово је: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама и држати себе неопогањена од света. Браћо моја, верујући у славнога Господа нашег Исуса Христа, не гледајте ко је ко. Јер, ако дође у скупштину ваш човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у прљавој хаљини, и погледате на онога у светлој хаљини и речете му: "Ти седи овамо, на добро место"; а сиромаху речете: "Ти стани тамо или седи доле, крај подножја мога": зар нисте посумњали у себи и судили по злим мислима? Чујте, браћо моја мила: Зар не изабра Бог оне које свет за сиромашне држи, да буду богати вером и наследници царства које је обећао онима који га љубе? А ви осрамотисте сиромаха! - Нису ли то богати који вас муче и вуку на судове? Не хуле ли они на лепо име којим сте се назвали? Ако заиста извршујете закон царски, по писму: "Љуби ближњега свога као самога себе", добро чините. Ако ли, пак, гледате ко је ко, грех чините и закон вас кара као преступнике. Јер који сав закон држи, а огреши се о једну заповест, огрешио се о све. Јер онај који је рекао: "Не чини прељубе", рекао је и: "Не убиј". Ако, дакле, не чиниш прељубе, а убијаш, постао си преступник закона. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени. Јер ће се без милости судити ономе који не чини милости; а милост слави победу над судом. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру, а дела нема? Зар га може вера спасти? Ако су брат или сестра голи или немају шта да једу, и рече им који од вас: "Идите с миром, грејте се и наситите се", а не дате им потребе телесне, шта им помаже? Тако је и вера, ако нема дела, мртва по себи. Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих! Ти верујеш да је (само) један Бог? Добро, (али) и демони верују (у то) - и стрепе! Али, хоћеш ли да видиш, ти неразумни човече, да вера без дела не вреди ништа! Аврам, отац наш, не оправда ли се делима кад метну на жртвеник свога сина Исака? Ето видиш да је вера (само) помагала делима његовим, и (тек) се кроз дела савршила вера. И тако се испунило писмо које говори: "Поверова Аврам Богу, и урачуна му се у праведност"; и назва се "пријатељ Божји". Видите, дакле, да се делима правда човек, а не самом вером. Тако и Рава блудница, не оправда ли се делима кад прими уходе и изведе их другим путем? Јер, као што је тело без душе мртво, тако је и вера без дела мртва. Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, јер знате да ћемо већма бити осуђени. Јер сви грешимо много пута. Ко у речи не греши, тај је савршен човек, кадар зауздати и све тело. Кад коњима мећемо жвале у уста да би нам се покоравали, и све тело њихово окрећемо. Ето и лађе, иако су толике и гоне их јаки ветрови, окрећу се малом крмицом куда хоће воља крмарева. Тако је и језик мали уд, али се хвали великим. Ето, мала ватра, и колику велику шуму запали! И језик је ватра, свет неправде! Језик живи међу нашим удима, погани све тело, пали точак живота и запаљује се од пакла. Јер се сав род четвороножних животиња, птица, гмизаваца и риба да укротити и укроћен је човеком, али језика нико од људи не може укротити - немирно зло, пуно смртоноснога отрова! Њиме хвалимо Господа и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по слици Божјој: из једних уста излази хвала и клетва. Не треба, браћо моја, да је тако. Точи ли извор из једне рупе слатко и горко? Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или чокот смокве? Слан извор не може дати слатке воде. Ко је међу вама мудра и паметан? Нека покаже добрим животом дела своја у мудрој кротости. Ако, пак, имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се и не лажите на истину. То није она мудрост што силази од горе, него земаљска, људска, демонска. Јер где је завист и свађа, онде је неред и свака зла ствар. А мудрост од горе је прво чиста, па онда мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, не сумња и не претвара се. А плод праведности у миру се сеје онима који чине мир. Откуда ратови и откуда борбе међу вама? Не отуда ли: од сласти ваших, које се боре у удима вашим? Желите, и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете. Немате, јер не иштете; иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим потрошите. Прељубочинци! Не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу? Ко хоће свету пријатељ да буде, постаје непријатељ Божји. Или мислите да писмо узалуд говори "Са завишћу тежи за духом што га је уселио у нас"? Али даје и већу благодат. Зато говори: "Бог се поноситима супроти, а понизнима даје благодат". Покорите се, дакле, Богу, а противите се ђаволу, и побећи ће од вас. Приближите се Богу, и он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, и осветите срца, ви непостојани! Трпите, тугујте, плачите! Смех ваш нека се претвори у жалост, и радост у тугу. Понизите се пред Господом, и подигнуће вас. Не опадајте један другога, браћо! Ко опада брата или суди брату своме, опада закон и суди закону. А ако судиш закону, онда ниси творац закона, него судија. А само је један законодавац и судија, онај који може спасти и погубити. А ти ко си што судиш ближњему? Де сад ви који говорите: "Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град, бићемо, онде годину дана, трговаћемо и добијаћемо" - ви који не знате шта ће бити сутра! Јер шта је ваш живот? Ви сте дим који се замало покаже и онда га нестане. Место да говорите: "Ако Господ хоће, живећемо и учинићемо ово или оно". А овако се хвалите и размећете. Свака је така хвала зла. Ко, дакле, зна добро чинити и не чини, грех му је. Де сад ви богати, плачите и кукајте за невоље које иду на вас! Богатство ваше иструхну, хаљине ваше поједоше мољци, злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство на вас и изешће месо ваше као огањ. Стекосте богатство у последње дане. Ето, виче плата посленика који су покосили њиве ваше, а коју сте ви задржали, и вика жетелаца дошла је до ушију Господа саваота. Частили сте се на земљи и наслађивали, нахранили сте срца своја на дан клања. Осудили сте, убили сте праведника - не противи вам се. Трпите, дакле, браћо, до доласка Господњег. Ето, тежак чека драгоценога рода из земље и стрпљиво чека док (род) не прими рану и позну кишу. Трпите и ви, утврдите срца своја, јер је долазак Господњи близу. Не уздишите, браћо, један на другога, да вам се не суди. Ето, судија стоји пред вратима. За успех страдања и трпљења узмите, браћо, пророке, који су говорили у име Господа. Ето, блажене називамо оне који су претрпели. Трпљење Јовљево чули сте, и свршетак Господњи видели сте, јер је Господ милостив и милосрдан. А пре свега, браћо моја, не куните се, ни небом, ни земљом, ни другом каквом заклетвом; него ваше "да" нека буде "да" и ваше "не" нека буде "не", да не паднете под суд. Трпи ли ко међу вама? Нека се моли Богу! Је ли ко весео? Нека хвали Бога! Болује ли ко међу вама? Нека дозове старешине црквене; нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ. И ако је учинио грехе, опростиће му се. Исповедајте, дакле, један другоме грехе и молите се Богу један за другога, да оздрављате. Много може помоћи снажна молитва праведнога. Илија беше човек смртан као и ми, и топло се помоли Богу да не буде кише, и не беше кише на земљи за три године и шест месеци. И опет се помоли, и небо даде кишу и земља изнесе род свој. Браћо моја, ако ко од вас зађе с пута истине и обрати га ко, знајте да ће онај који обрати грешника с кривога пута његова, спасти душу његову од смрти и покрити мноштво греха. Петар, апостол Исуса Христа, дошљацима, расејаним по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, који су изабрани по провиђењу Бога Оца, освећењем Духа, ради покоравања Исусу Христу и ради покропљења крвљу његовом: благодат вам и мир у изобиљу! Слава Богу и Оцу Господа нашег Исуса Христа, који нас је по својој великој милости, ускрсом Исуса Христа из мртвих, наново родио за живу наду, за наследство непропадљиво, чисто и које неће увенути, сачувано на небу за вас, које сила Божја вером чува за спасење, готово да се јави у последње време. Томе се радујте, још мало - ако је потребно - ожалошћени различним напастима, да би (вам) вредност ваше вере, много вреднија од злата пропадљивога, које се куша огњем, донела хвалу, славу и част, кад се покаже Исус Христос, кога нисте видели, па ипак га љубите, у кога сад, иако га не видите, верујете и радујете се радошћу неисказаном и прослављеном, јер примате циљ своје вере: спасење душама. Ово спасење тражили су и испитивали пророци који су пророковали о вашој благодати, испитујући за које или за какво је време јављао Дух Христов у њима, који је напред сведочио за Христове муке и за славе после тога. Њима се открило да нису себи, него вама служили овим што вам се сад јавило по онима који су вам проповедили еванђеље Духом светим, посланим с неба, у што анђели желе да завире! Зато запрегните бедра ума свога, будите трезни и надајте се сасвим сигурно благодати која ће вам се донети кад се покаже Исус Христос. Као послушна деца, не владајте се по жељама што сте их имали раније, у своме незнању, него, по свецу који вас је позвао, будите и сами свети у свему животу, јер је написано: "Будите свети, јер сам ја свет". И кад Оцем зовете онога који, не гледајући ко је ко, свакоме суди по делима његовим, проводите време свога живота у туђини са страхом, знајући да нисте пропадљивим, сребром или златом, искупљени из свога наслеђеног сујетног живљења, него скупоценом крвљу Христа као безазлена и чиста јагњета, који је још пре постања света био напред одређен, а јавио се на крају времена, вас ради, који кроз њега верујете у Бога који га је подигао из мртвих и дао му славу, тако да је вера ваша и нада ваша у Бога. Очистите (, дакле,) душе своје послушањем истине за братољубље недволично, и тако од срца љубите један другога без престанка, јер сте наново рођени не од семена које трухне, него од оног које не трухне: живом и вечном речју Божјом. Јер је "сваки човек као трава, и сва слава његова као цвет травни; осуши се трава, и цвет отпадне, али реч Господња остаје вечно". А то је реч што је објављена вама. Одбаците, дакле, сваку злоћу, сваку превару, претварање, завист и сва опадања, и као новорођена деца желите духовног, правог млека, да о њему узрастете за спасење, ако сте заиста "окусили да је добар Господ". Долазите к њему, камену живу, који је, истина, од људи одбачен, али у Бога је изабран и драгоцен, и зидајте се и сами као живо камење у кућу духовну, у свештенство свето, да приносите духовне жртве, које су Богу угодне кроз Исуса Христа. Зато стоји написано у писму: "Ево, мећем у Сиону камен угаони, избран и скупоцен, и ко у њега верује, неће се постидети". Вама, дакле, који верујете: част; а онима који не верују: (речи): "камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони" и "камен спотицања и стена саблазни". Спотичу се, јер се противе речи, на што су и одређени! А ви сте род избран, царско свештенство, народ свет, народ стечен, да објавите чудеса онога који вас је из таме дозвао к својој чудесној светлости. Који некад нисте били народ, а сад сте народ Божји; који нисте били помиловани, а сад сте помиловани. Љубазни, молим вас као дошљаке и туђине, да се чувате од грешних жеља, које војују на душу. Владајте се добром међу незнабошцима, да би, кад вас опадају као злочинце, видели ваша добра дела и славили Бога у дан похођења. Господа ради будите покорни свакоме људском реду: ако цару, као господару; ако ли намесницима, као његовим посланицима, да казне злочинце, а похвале доброчинце. Јер је тако воља Божја, да добрим делима ућуткате незнање безумних људи, као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач злоће, него као слуге Божје. Поштујте свакога, браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте. Робови, са сваким страхом будите покорни господарима, не само добрима и кроткима, него и злима. Јер то је угодно (пред Богом), кад ко Бога ради подноси жалости, страдајући на правди. Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него, ако добро чинећи муке трпите, то је угодно пред Богом. Јер сте на то позвани, јер и Христос пострада за вас и остави вам углед да идете његовим трагом. Он грехе не учини и у његовим се устима не нађе превара. Он није ружио кад су га ружили, није претио кад је трпео, него је то остављао ономе који право суди. Он је грехе наше сам изнео на телу своме на дрво, да за грехе умремо и за праведност живимо: његовим сте се ранама исцелили. Јер сте били као изгубљене овце, но сад сте се вратили пастиру и чувару душа својих. Тако и ви жене, будите покорне својим мужевима, да би се и они који не верују речи, животом својих жена без речи добили, кад виде ваш живот у страху и чистоти. Ваш накит да не буде споља, у плетењу косе, у вешању злата и облачењу хаљина, него скривени човек срца, с нераспадљивим (накитом) кроткога и мирнога духа. То је пред Богом скупоцено. Јер се тако некад украшаваху и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима, као што Сара слушаше Аврама, и зваше га господаром. Њене сте кћери ви постале, ако чините добро и не бојите се никаквога страшења. Тако и ви мужеви, живите са женом знајући да је она слабији суд, поштујте их као сунаследнице благодати живота, да би се без сметње могли молити Богу. Најпосле, будите сви сложни, милосрдни, братољубиви, милостиви, смерни! Не враћајте зла за зло, ни ружења за ружење, него, напротив, благосиљајте, - јер сте на то позвани, - да наследите благослов. Јер "ко је рад да живи и да види дане добре, нека задржи језик свој од зла, и усне своје, да не говоре преваре; нека се уклања од зла и нека чини добро, нека тражи мира и нека иде за њим; јер очи Господње (гледају) на праведнике и уши његове (слушају) молитву њихову; а лице је Господње на оне који чине зло". И ко ће вам наудити, ако узидете за оним што је добро? Но ако би и страдали због праведности, благо вама! Не бојте их се и не плашите се, него само Господа Христа светите у срцима својим, свагда готови на одговор свакоме који вас запита за вашу наду, али с кротошћу и са страхом, имајући добру савест, да се они који руже ваше добро живљење у Христу, осрамоте у ономе за што вас опадају. Јер је боље, ако хоће воља Божја, да страдате за добра дела, него ли за зла. Јер је и Христос једанпут умро за грехе, праведник за неправеднике, да вас приведе Богу, убијен, истина, телом, но оживевши духом, и тако отиде и проповеда духовима у тамници, који некад не хтеше да слушају, кад трпљење Божје чекаше у време Нојево, кад се градио ковчег, у ком се (само) мало њих, т.ј. (само) осам душа спасло помоћу воде. Ова сад слично спасава и вас у крштењу, (које) није прање телесне нечистоте, него молитва Богу за добру савест, ускрсом Исуса Христа, који је, пошто је отишао на небо, с десне стране Богу, и слушају га анђели, власти и силе. Кад је, дакле, Христос страдао телом, и ви се том истом мишљу наоружајте - јер, ко је страдао телом, престао је да греши -, да остало време свога земаљског живота не живите више жељама човечјим, него вољи Божјој. Јер је доста што сте у прошлом времену вршили вољу незнабожачку, кад сте живели у раскошу, у сластима, у пијанству, у ждерању, у пијењу и у богомрском идолопоклонству. Зато се чуде што ви (више) не скачете с њима у исти потоп неваљалства, и хуле (на вас). Али ће одговарати ономе који је готов да суди живима и мртвима. Јер се зато проповеди еванђеље и мртвима, да би, иако су, као људи, телесно кажњени били, по души живели слично Богу. А свему се крај приближио. Будите, дакле, мудри и трезни за молитву. Пре свега, љубите један другога без престанка, јер љубав покрива мноштво греха. Будите гостољубиви међу собом, без гунђања! Служите се међу собом, сваки даром који је примио, као добри пристави различне благодати Божје. Ако ко говори, (нека говори) као речи Божје; ако ко служи, (нека служи) по моћи коју даје Бог, да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа. Њему припада слава и сила до века! Амин. Љубазни, не чудите се ватри која је избила међу вама да вас куша, као да вам се што ново догађа, него се радујте што страдате с Христом, да бисте се могли радовати и веселити и онда кад се јави слава његова. Ако вас руже за име Христово, благо вама; јер Дух славе и Бога почива на вама. Ниједан од вас да не трпи као убица, лупеж, злочинац или као потказивач. А ако као хришћанин (трпи), нека се не стиди, већ нека велича Бога овим именом. Јер је време да се почне суд од куће Божје. Ако ли, пак, прво од нас, какав ће бити крај онима који се противе Божјему еванђељу? И кад се праведник једва спасава, где ће се показати безбожник и грешник? Зато нека и они који страдају по вољи Божјој, своје душе препоручују верноме творцу добрим делима. Старешине међу вама молим, ја који сам и сам старешина и сведок Христова страдања, и имам део у слави која ће се скоро јавити: пасите стадо Божје које вам је предато, не силом, него својевољно, како Бог хоће, не за срамни добитак, него драге воље, не као тирани оних који вам припадају, него будите пример стаду. И кад се јави поглавар пастирски, примићете венац славе који неће увенути. Тако и ви млађи, слушајте старешине. А сви будите један другоме понизни, јер се Бог поноситима противи, а понизнима даје благодат. Понизите се, дакле, под силну руку Божју, да вас повиси кад дође време, и баците све своје бриге на њега, јер се он брине за вас. Будите трезни и пазите! Ваш противник, ђаво, иде као лав који риче и тражи кога да прождере. Противите му се, тврди у вери, знајући да се иста та страдања догађају вашој браћи по (свему) свету. А Бог сваке благодати, који вас је у Христу позвао на вечну своју славу, он ће вас, после кратког страдања, савршити, утврдити, оснажити, утемељити. Његова је сила до века! Амин. По Силвану, као што мислим, верноме брату написах вам ово мало, светујући вас и сведочећи да је то права благодат Божја у којој стојите. Поздравља вас с вама избрана (црква) у Вавилону и Марко, син мој. Поздравите један другога целивом љубави. Мир вам свима који сте у Христу! Симеон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима који су по правди Бога нашега и Спаситеља Исуса Христа с нама примили једну и исту скупоцену веру: благодат вам и мир у изобиљу, познањем Бога и Исуса, Господа нашега! Како нам је његова божанска сила даровала све што је потребно за живот и побожност, познањем онога који нас је позвао својом славом и силом, кроз које нам је даровао скупоцена и највећа обећања, да помоћу њих утечете од светске покварености због грешних жеља и имате део у Божјој природи, то баш зато... требите сву добру вољу и покажите у вери... јој врлину, у врлини знање, у знању уздржање, у уздржау трпљење, у трпљењу побожност, у побожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер, кад то имате и множи се, не чини (вас) ленима и бњез плода за позвање Господа нашег Исуса Христа. Јер ко нема тога, слеп је и кратковид, јер је заборавио очишћење од старих својих греха. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје звање и избор утврдите; јер, ако то чините, нећете никад погрешити. јер ће вам се тако обилно допустити улазак у вечно царство Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Зато ћу вам једнако напомињати ово, иако знате и утврђени сте у овој истини. Али мислим да је право да вас, док сам у овом телу, будим (оваким) опомињањем; јер знам да ћу скоро оставити тело своје, као што ми каза и Господ наш Исус Христос. А потрудићу се да се и после моје смрти можете увек сећати овога. Јер вам не обзнанисмо силе и доласка Господа нашег Исуса Христа по мудро измишљеним причама, него смо сами видели његову славу. Јер је од Бога Оца примио част и славу кад му је од величанствене славе дошао овај глас: "Ово је Син мој мили, који је по мојој вољи". И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад смо били с њим на светој гори. И (тако) нам је пророчка реч тим поузданија, и добро чините што пазите на њу као малу светлост која светли у тами, док не осване дан и даница се не роди у срцима вашим. И ово знајте најпре, да се ниједно пророштво у писму не може тумачити како ко хоће. Јер никад пророштво не би од човечје воље, него је Дух свети гонио свете Божје људе да говоре. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети опасне лажне науке, одрицаће се господара који их је искупио и довешће себи брзу пропаст. И многи ће поћи за њиховим разузданим животом, због којих ће се хулити на пут истине. И у (своме) лакомству вараће вас измишљеним речима; али њихов суд одавно не доцни и пропаст њихова не дрема. Јер, кад Бог не поштеде (ни) анђела који згрешише, него их баци у мрачне пећине тартара и предаде их да се чувају за суд, и (кад) не поштеде (ни) старога света, него, кад наведе потоп на свет безбожнички, сачува (само), са још седморо њих, Ноја, проповедника праведности, и (кад) сажеже градове Содом и Гомор и (тако) их осуди на пропаст и постави за пример будућим безбожницима, и (кад) избави праведнога Лота, кога је мучио разуздани живот грешника: јер, гледајући и слушајући, мучио је праведник, живећи међу њима, од дана до дана своју праведну душу (њиховим) безаконим делима, (то онда) зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике чувати за казну на дан судни, а особито оне који у прљавој жељи иду за месом и презиру господство. Дрски, безобразни људи, хуле на славе и не стрепе, кад анђели, који имају већу снагу и силу, не изричу над њима хулнога суда пред Господом. А ови, као неразумне животиње, од природе створене за то да се хватају и уништавају, хуле на оно што не знају, па ће с пропашћу њиховом и сами пропасти, без неправедне плате. Мисле да је сласт частити се дању, гадови и неваљалци, који се часте својим преварама кад с вама једу. Очи су им пуне прељубочинства и несите греха, примамљују неутврђене душе, имају срце научено лакомству, деца клетве! Оставише прави пут, зађоше и пођоше путем Валама Веорова, коме омиле плата неправедна, али би покаран за своје зло дело: немо живинче проговори гласом човечјим и спречи безумље пророково. То су безводни извори и облаци које гоне ветрови, за које се чува тамни мрак Јер надувеним говорима, без садржине, помоћу жеља меса и разузданошћу маме оне који су скоро побегли од оних који живе у превари. Обећавају им слободу, а сами су робови пропасти; јер, од кога је ко надвладан, томе (и) робује. Јер, ако се они који су познањем Господа и Спаситеља Исуса Христа побегли били од нечистоте света, опет заплећу у њих и надвладани су, онда им је последње горе од првога. Јер би им боље било да нису познали пута праведности, него што су се, пошто су га познали, окренули од свете заповести која им је предана. За њих важи истинита пословица: "Пас се вратио на своју бљувотину" и "Окупа се свиња, да се (опет) каљужа". Ево вам, љубазни, пишем већ другу посланицу, у којој опомињањем будим ваш чисти разум, да се сећате речи које су напред казали свети пророци, и заповести Господа и Спаситеља, коју су вам предали ваши апостоли. Ово знајте најпре, да ће у последње дане доћи ругачи с ругањем, који ће живети по својим жељама и говорити: "Где је обећање његова доласка? Јер откако оци помреше, све стоји тако - од почетка створења". Хотимице, наиме, неће да знају да одавно беху небо и земља, која је речју Божјом постала из воде и од воде, од којих тадашњи свет, потопљен водом, пропаде. А садашње небо и земља задржани су том истом речју за огањ и чувају се за дан суда и пропасти безбожних људи. Али ово једно да вам не буде непознато, мили моји, да је један дан пред Господом као хиљада година, и хиљада година као један дан. Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни, него вас трпи, јер неће да ко пропадне, него сви да се покају. Али ће доћи дан Господњи као лупеж; тада ће небо с хуком проћи, а елементи ће се од ватре расапсти, и земља и дела на њој изгореће. Кад ће се све ово тако распасти, какви морате бити у светом животу и побожности ви који жељно очекујете долазак Божјега дана, када ће се небо од огња распасти и елементи од ватре растопити. Али чекамо, по његову обећању, ново небо и нову земљу, где праведност живи. Зато, мили моји, кад ово чекате, старајте се да вас он нађе чисте и праве у миру, и трпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам је и наш драги брат Павле, по даној му мудрости, писао, а тако је и у свима посланицама, где у њима о томе говори. У њима има ствари које је тешко разумети и које ненаучени и неутврђени - као и остала писма - изврћу на своју пропаст. Ви, дакле, љубазни, кад знате напред, чувајте се да вас превара безаконика не повуче са собом и не испаднете из своје тврђе; него напредујте у благодати и познању Господа нашег и Спаситеља Исуса Христа. Њему слава и сад и кад дође вечност! Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што смо гледали и што руке наше опипаше, о речи живота - и живот се јави, и видели смо (га) и сведочимо и јављамо вам живот вечни, који беше у Оца и јави се нама - што смо видели и чули, то јављамо и вама, да би и ви имали заједницу с нама. А наша је заједница (заједница) с оцем и са Сином његовим Исусом Христом. И ово пишемо, да радост наша буде потпуна. И ово је глас који смо чули од њега и јављамо вама: Бог је светлост, и таме у њему нема никакве. Ако кажемо да имамо заједницу с њим, а ходимо у тами, лажемо и не творимо истине. Ако ли у светлости ходимо, као што је он сам у светлости, имамо заједницу један с другим, и крв Исуса, Сина његова, очишћава нас од свакога греха. Ако кажемо да немамо греха, себе варамо и истине нема у нама. Ако ли признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе и очисти нас од свакога зла. Ако кажемо да нисмо згрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама. Дечице моја, ово вам пишем да не грешите. А ако ко згреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа, праведника. Он очишћа грехе наше, и не само наше, него и свега света. И по том видимо да смо га познали, ако заповести његове држимо. Који говори: "Познајем га", а заповести његових не држи, лажа је, и у њему нема истине. А који држи реч његову, у њему је заиста љубав Божја савршена. По томе познајемо да смо у њему. Који говори да у њему стоји, мора и сам тако живети као што је он живео. Љубазни, не пишем вам нове заповести, него стару заповест, коју сте имали од почетка. Стара заповест је реч коју сте чули. Па ипак вам пишем и нову заповест: то је истина у њему и у вама, јер тама пролази и права светлост већ светли. Који говори да је у светлости, а мрзи на брата свога, још је у тами. Који љуби брата свога, у светлости живи, и саблазни нема у њему. А који мрзи на брата свога, у тами је и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи. Пишем вам, дечице, јер су вам опроштени греси због имена његова. Пишем вам, оци, јер сте познали онога који је од почетка. Пишем вам, младићи, јер сте надвладали нечастивога. Писах вам, децо, јер сте познали Оца. Писах вам, оци, јер сте познали онога који је од почетка. Писах вам, младићи, јер сте јаки и реч Божја стоји у вама и надвладали сте нечастивога. Не љубите света и што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очине у њему; Јер све што је на свету, жеља меса, жеља очију и разметање земаљским благом није од Оца, него је од овога света. И свет пролази, и жеља његова; а који твори вољу Божју, остаје до века. Децо, последњи је час, и као што сте чули да ће доћи антихрист, тако су се сад јавили многи антихристи. По томе познајемо да је последњи час. Од нас изиђоше, али не беху од нас; јер, да су од нас били, остали би с нама. Али (тако би), да се покаже да нису сви од нас. А ви имате помазање од Светога, и знате сви. Не писах вам као да не знате истине, него што је знате и што ниједна лаж није од истине. Ко је лажљивац, ако није онај који пориче да је Исус Месија? То је антихрист, који се одриче Оца и Сина. Који се год одриче Сина, нема ни Оца; а који признаје Сина, има и Оца. Што сте чули од почетка, нека остане у вама. Ако у вама остане што сте чули од почетка, и ви ћете остати у Сину и у Оцу. И ово је обећање које нам је он обећао: живот вечни. Ово вам писах за оне који вас заводе. А ви - у вама остаје помазање што сте га примили од њега, и не требате да вас ко учи. Али, као што вас његово помазање учи у свему, тако је и истинито и није лаж, и како вас је оно научило, тако останите у њему. И сад, дечице, останите у њему, да би имали слободу кад се он јави, и да се не осрамотимо пред њим о његову доласку. Ако знате да је он праведник, познајте да је и сваки који чини оно што је право, од њега рођен. Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божја назовемо, и јесмо то. Зато нас свет не познаје, што њега не позна. Љубазни, сад смо деца Божја, и још се не показа шта ћемо бити. Знамо да ћемо, кад се покаже, бити као и он, јер ћемо га видети као што јесте. И сваки који ову наду има у њега, посвећује себе, као и он што је свет. Сваки који чини грех, и безакоње чини, и грех је безакоње. И знате да се он јавио да уништи грехе, и греха у њему нема. Који год у њему стоји, не греши; који год греши, није га видео, нити га је познао. Дечице, нико да вас не вара! Који твори оно што је право, праведан је, као што је он праведан. Који твори грех, од ђавола је; јер ђаво греши од почетка. За то се јавио Син Божји, да разори дела ђавоља. Који је год рођен од Бога, не чини греха, јер његово семе стоји у њему; и не може грешити, јер је рођен од Бога. По том се познају деца Божја и деца ђавоља: који год не твори оно што је право, није од Бога, и који не љуби брата свога. Јер је ово глас који сте чули од почетка: да љубимо један другога. Не као што Каин беше од нечастивога и уби брата свога. И зашто га уби? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. Не чудите се, брћао, што свет мрзи на вас. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; ко не љуби, остаје у смрти. Сваки који мрзи на брата свога, крвник је људски, и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечнога живота. По том смо познали љубав, што је он живот свој дао за нас; и ми смо дужни дати живот за браћу. А који има богатства овога света и види брата свога у невољи и затвори срце своје од њега, како може бити љубав Божја у њему? Дечице, не љубимо речју и језиком, него делом и истином! По том ћемо познати да смо од истине, и умирићемо пред њим срца своја; јер, ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашега и зна све. Љубазни, ако (нас) не осуђује срце, имамо слободу пред Богом, и примамо од њега оно што иштемо, јер заповести његове држимо и чинимо што је њему угодно. И ово је заповест његова, да верујемо у име Сина његова Исуса Христа и да љубимо један другога, као што нам је заповедио. И који држи заповести његове, стоји у њему и он у њему. И по том познајемо да је у нама: по Духу кога нам је дао. Љубазни, не верујте свакоме духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер су многи лажни пророци изишли у свет. По овоме познајте духа Божјега: сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је; и сваки дух који не признаје Исуса, није од Бога. И то је дух антихристов, за кога сте чули да ће доћи, и сад је већ на свету. Ви сте од Бога, дечице, и надвладали сте их, јер је већи онај који је у вама, него ли онај који је на свету. Они су од света; зато говоре светско и свет их слуша. Ми смо од Бога; који познаје Бога, слуша нас, који није од Бога, не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа преваре. Љубазни, љубимо једна другога! Јер је љубав од Бога, и сваки који љуби, од Бога је рођен и познаје Бога. А који не љуби, није познао Бога, јер јеБог љубав. По том се показа љубав Божја према нама, што је Бог сина свога јединорођенога послао на свет да живимо кроз њега. У томе је љубав, не да смо ми љубили Бога, него да је он љубио нас и послао Сина свога да очисти грехе наше. Љубазни, кад је Бог овако љубио нас, и ми смо дужни љубити један другога. Бога нико није видео никад; ако љубимо један другога, Бог је у нама, и љубав је његова савршена у нама. По томе познајемо да смо у њему и он у нама, што нам је дао од Духа свога. И ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да спасе свет. Који призна да је Исус Син Божји, у томе је Бог и он у Богу. И ми смо познали и веровали у љубав коју Бог има према нама. Бог је љубав и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему. Тиме је у нама савршена љубав, да имамо слободу на дан судни; јер, какав је он, таки смо и ми на овоме свету. У љубави нема страха, него савршена љубав гони страх напоље, јер страх има казну; а ко се боји, није савршен у љубави. Ми љубимо (Бога), јер је он прво љубио нас. Ако ко рече: "Ја љубим Бога", а мрзи на брата свога, лажа је; јер, који не љуби брата свога, кога је видео, не може љубити Бога, кога није видео. И ову заповест имамо од њега: који љуби Бога, да љуби и брата свога. Који год верује да је Исус Месија, од Бога је рођен, и који год љуби родитеља, љуби и дете његово. По томе видимо да љубимо децу Божју, кад Бога љубимо и држимо његове заповести. јер је ово љубав пема Богу, да држимо његове заповести. И заповести његове нису тешке, јер све што је од Бога, побеђује свет; и ово је победа која је победила свет: вера наша. Ко је тај који свет побеђује, ако није онај који верује да је Исус Син Божји? Он је тај који је дошао водом и крвљу, Исус Христос; не само водом, него водом и крвљу; и Дух је који сведочи, јер је Дух истина. Јер је троје што сведочи: Дух, вода и крв, и ово троје сведочи једно. Кад примамо сведочанство човечје, седочанство је Божје веће, јер је ово сведочанство Божје, да је посведочио за Сина свога. Који верује у Сина Божјег, има сведочанство у себи. Који не верује Богу, начинио га је лажом, јер није веровао у сведочанство којим је Бог засведочио за Сина свога. И ово је сведочанство: да нам је Бог дао живот вечни, и овај је живот у Сину његову. Ко има Сина, има живот; ко нема Сина Божјега, нема живота. Ово писах вама који верујете у име Сина Божјега, да би знали да имате живот вечни. И ово је поуздање које имамо у њега, да нас слуша ако што молимо по његовој вољи. И кад знамо да нас слуша што год молимо, знамо (и то) да ће нам дати што иштемо у њега. Ако ко види брата свога где чини грех који не доноси смрт, нека моли, и даће му живот, - онима који не греше да умру. Има грех смртни: не велим за тај да моли. Свако је недело грех; али има грех који не доноси смрт. Знамо да ниједан који је рођен од Бога, не греши, него га рођени од Бога чува, и нечастиви га се не дотиче. Знамо да смо од Бога, а сав је свет у власти нечастивога. Али знамо да је Син Божји дошао, и дао нам је разум да познамо Истинитога, и јесмо у Истинитоме, у Сину његову Исусу Христу. Ово је истинити Бог и живот вечни. Дечице, чувајте се од идола. Старешина избраној госпођи и деци њеној, коју ја љубим заиста, и не само ја него и сви који су познали истину, за истину која је у нама и биће с нама до века! Биће с нама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Исуса Христа, Сина Очина, у истини и љубави. Обрадовах се врло што међу твојом децом нађох таке који живе по истини, као што смо примили заповест од Оца. И сад те молим, госпођо, не као да ти пишем нову заповест, него коју смо имали од почетка: да љубимо један другога. И ово је љубав, да живимо по заповестима његовим; ово је заповест, као што сте чули од почетка, да у њој живите. Јер многе варалице изиђоше у свет, који не признају да је Исус Христос дошао у телу: то је варалица и антихрист. Чувајте се да не изгубите што смо зарадили, него примите плату потпуно. Који год преступа и не остаје у науци Христовој, нема Бога; а који остаје у науци, тај има и Оца и Сина. Ако ко дође к вама и не донесе ове науке, не примајте га у кућу и не поздрављајте га; јер ко га поздравља, прима део у његовим злим делима. Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом, него се надам да ћу доћи к вама и наустице с вама говорити, да радост наша буде потпуна. Поздрављају те деца твоје избране сестре. Старешина Гају љубазноме, кога ја заиста љубим. Љубазни, желим да ти у свему буде добро и да будеш здрав, као што је твојој души добро. Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посведочише твоју истину, како ти по истини живиш. Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца по истини живе. Љубазни, верно радиш у свему што чиниш браћи, и то страној. Ови посведочише твоју љубав пред црквом, и добро ћеш учинити ако их опремиш као што се пристоји пред Богом. Јер имена (Исусова) ради изиђоше, и не примају ништа од незнабожаца. Ми смо, дакле, дужни помагати такове, да будемо помагачи истини. Писао сам нешто цркви, али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас. Зато ћу му, кад дођем, споменути његова дела што их твори ружећи нас злим речима; и није му то доста, него сам браће не прима и забрањује онима који би хтели (да их примају), и гони их из цркве. Љубазни, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини, од Бога је; који зло чини, није видео Бога. Димитрија су сви хвалили, па и сама истина; а и ми га хвалимо, и ти знаш: сведочанство је наше истинито. Много бих ти имао писати, али нећу мастилом и пером да ти пишем. Него се надам да ћу те скоро видети, и онда ћемо наустице говорити. [1:15] Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздарви пријатеље поименце. Јуда, слуга Исуса Христа и брат Јаковљев, званима, који су у Богу Оцу љубљени и за Исуса Христа сачувани: милост вам, мир и љубав у изобиљу! Љубазни, старајући се врло да вам пишем за наше опште спасење, би ми потребно да вам пишем позивајући вас да се борите за веру која је једанпут за свагда дана светима. Јер се увукоше неки људи, који су одавно напред записани за овај суд. безбожници, који благодат Бога нашега претварају у разузданост и одричу се јединога Господара и Господа нашег Исуса Христа. Али ћу вам, напоменути, иако ви једанпут за свагда све знате, да је Господ, пошто је прво избавио народ из земље египатске, потом погубио оне који нису веровали, и анђеле који нису одржали своје власти, него су оставили свој стан, сачувао је у вечним оковима под мраком за суд великога дана; као што и Содом и Гомор и околни њихови градови, који су исто тако блудно живели као и ови и ходили за друкчијим месом, стоје за пример, трпећи казну вечнога огња. Па ипак исто тако погане тело и ова сањала, презиру господство и хуле на славе. А ни сам арханђел Михаило, кад се с ђаволом препирао и свађао за тело Мојсијево, није смео да изрече проклета суда, него рече: "Господ нека те покара!" А ови хуле на оно што не знају, а што знају по природи, као неразумне животиње, то их упропашћује. Тешко њима, што путем Каиновим пођоше, у превару Валамове плате падоше и у буни Кореовој изгибоше! Ово су они што погане ваше агапе једући с вама без страха и гојећи се; облаци безводни, које ветрови преносе; јесенска дрвета без рода, која су двапут умрла и из корена ишчупана; бесни валови морски, који се пене својим срамотама; планете за које се чува вечна мрачна тама. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: "Ево, дође Господ са својим светим мириадама, да суди свима и да казни све безбожнике за сва њихова безбожна дела што их учинише и за све ружне речи које безбожни грешници говорише на њега". Ово су својом судбином незадовољни викачи, који живе по својим жељама, и уста њихова говоре надувене речи; добитка ради ласкају људима. А ви, љубазни, сећајте се речи што су их напред казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, јер вам казаше: "У последње време јавиће се ругачи који ће живети по својим безбожним жељама". Ово су они што праве секте, земаљски људи, који немају Духа. А ви, љубазни, назиђујте се својом најсветијом вером, молите се Богу у Духу светоме и држите себе у љубави Божјој, чекајући милости Господа нашег Исуса Христа за живот вечни. И једнима, који сумњају, будите милостиви, грабите их из огња и тако их спасавајте, а другима будите милостиви са страхом, мрзећи и на хаљину, опогањену од меса. А ономе који вас може сачувати од спотицања и поставити пред славу своју без мане, у радости, јединоме Богу, Спаситељу нашему кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава, величанство, сила и власт пре сваког времена, сад и у све векове! Амин. Откривење Исуса Христа, које му даде Бог, да покаже слугама својим што ће бити скоро; и показа, пославши по анђелу своме слузи своме Јовану, који посведочи реч Божју и сведочанство Исуса Христа - све што је видео. Благо ономе који чита и онима који слушају речи пророштва и држе што је у њему написано: јер је време близу! Од Јована на седам цркава у Азији: благодат вам и мир од онога који јесте, који беше и који ће доћи, и од седам духова који су пред престолом његовим, и од Исуса Христа, сведока вернога, првенца мртвих и господара над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и који нас избави од греха наших крвљу својом, и учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу своме - њему (припада) вечна слава и сила! Амин. Ево, иде на облацима, и угледаће га свако око и они који га прободоше, и кукаће за њим сва племена земаљска. Да, амин! "Ја сам Алфа и Омега", говори Господ Бог, који јесте, који беше и који ће доћи, Свемогући. Ја, Јован, брат ваш и дуг у невољи, царству и трпљењу у Исусу, бејах за реч Божју и за сведочанство Исусово на острву које се зове Патам. У дан Господњи занех се и чух за собом глас снажан, као труба кад труби: "Што видиш, напиши у књигу и пошљи на седам цркава: у Ефес, у Смирну, у Пергам, у Тиатиру, у Сард, у Филаделфију и у Лаодикију". И обазрех се да видим глас који говораше са мном. И кад се обазрех, видех седам златних светњака и усред светњака некога, налик на сина човечјег, обучена у дугачку хаљину и опасана по прсима златним појасом. Глава његова и коса беше бела као бела вуна, као снег, очи његове као пламен огњени, ноге његове као у пећи усијана мед и глас његов као хука вода многих. У својој десној руци држаше седам звезда, и из уста његових излажаше мач оштар с обе стране, и лице његово беше као што сунце сија у сили својој. И кад га видех, падох к ногама његовим као мртав. И метну десницу своју на ме и рече: Не бој се! Ја сам Први и Последњи и Живи; и бејах мртав, и ево сам жив за увек, и имам кључеве од смрти и од ада. Напиши, дакле, што си видео, што јесте и што ће бити потом: тајну седам звезда које си видео на десници мојој и седам светњака златних. Седам звезда јесу анђели седам цркава, и седам светњака јесу седам цркава. Анђелу ефеске цркве напиши: Ово говори онај што држи седам звезда у десници својој, штоходи посред седам светњака златних: Знам дела твоја, труд твој и трпљење твоје, и да не можеш сносити злих, и искушао си оне који говоре да су апостоли, а нису, и нашао си да су лаже. И трпиш, и подносио си за име моје, и ниси сустао. Али имам на тебе: оставио си прву своју љубав. Сети се, дакле, с какве си висине пао; покај се и чини прва дела своја. Ако ли не, доћи ћу ти и уклонићу светњак твој с места његова, ако се не покајаш. Но ово имаш: мрзиш на дела Николинаца, на која и ја мрзим. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама. Који победи, даћу му да једе од дрвета животнога који је у рају Божјем! И анђелу смиранске цркве напиши: Ово говори Први и Последњи, који беше мртав, и ево је жив: Знам твоју невољу и твоје сиромаштво, али си богат, и хулу оних који говоре да су Јудеји, а нису, него су синагога сотонина. Не бој се ни ода шта што ћеш трпети! Ево, ђаво ће неке од вас бацити у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама: Који победи, друга му смрт неће наудити. И анђелу пергамске цркве напиши: Ово говори онај што има мач оштар с обе стране: Знам где живиш: где је престо сотонин. И држиш име моје, и ниси се одрекао вере у мене ни у дане мога вернога сведока Антипе, који је убијен код вас, где живи сотона. Но имам мало на тебе: имаш онде таких који држе науку Валама, који је учио Валака да наведе на грех синове Израиљеве, да једу жртве идолске и да творе блуд. Тако имаш и ти таких који исто тако држе науку Николинаца. Покај се, дакле! Ако ли не, доћи ћу ти скоро и војеваћу с њима мачем уста својих. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама: Који победи, даћу му од мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, које зна само онај који га прима. И анђелу тиатирске цркве напиши: Ово говори Син Божји, који има очи као пламен огњени, и ноге су му као мед: Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоју службу и твоје трпљење и твоја последња дела, којих има више него првих. Али имам на тебе: допушташ жени Језавељи, која говори да је пророчица, да учи и да заводи моје слуге да чине блуд и да једу жртву идолску. И дадох јој времена да се покаје, али она неће да се покаје за свој блудни живот. Ево ја бацам у постељу и оне који чине прељубу с њом у невољу велику, ако се не покају за дела своја. И децу ћу њену побити, и познаће све цркве да сам ја тај који испитује бубреге и срца, и даћу вам свакоме по делима вашим. А вама, осталима у Тиатири, свима који немају ове науке, који, као што говоре, не познаше дубина сотониних, говорим: Нећу метнути на вас другога бремена. Али што имате, држите док не дођем. И који победи и одржи дела моја до краја, даћу му власт над незнабошцима, и пашће их с гвозденом палицом, као што се разбија земљано посуђе, као и ја што примих од Оца свога, а даћу му звезду даницу. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама! И анђелу сардске цркве напиши: Ово говори онај што има седам духова Божјих и седам звезда: Знам твоја дела, имаш име да си жив, а мртав си. Пробуди се и утврди остало што беше на умору; јер нисам нашао твојих дела савршених пред Богом својим. Опомињи се, дакле, како си примио и како си чуо, и држи то и покај се! Ако ли се не пробудиш, доћи ћу као лупеж, и нећеш знати у који ћу час доћи на тебе. Али имаш мало њих у Сарду, који не опоганише својих хаљина, и ходиће са мном у белима, јер су достојни. Који победи, обући ће се тако у беле хаљине, и нећу избрисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима његовим. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама! И анђелу филаделфиске цркве напиши: Ово говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико не затвара, и који затвара и нико не отвара: Знам твоја дела. Ево, отворио сам пред тобом врата, која нико не може затворити; јер имаш мало силе, али си сачувао моју реч и ниси се одрекао имена мога. Ево (ти) дајем неке из синагоге сотонине, од оних који говоре да су Јудеји, а нису, него лажу. Ево ћу их учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да виде да те ја љубим. Зато што си одржао моју реч о трпљењу, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења, који ће доћи на сав свет, да искуша оне који живе на земљи. Доћи ћу брзо. Држи што имаш, да нико не узме венца твога. Који победи, учинићу га стубом у храму Бога свога, и више неће изићи напоље; и написаћу на њему име Бога свога и име града Бога мога, новога Јерусалима, који силази с неба, од Бога мога, и моје ново име. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама! И анђелу лаодикиске цркве напиши: Ово говори Амин, сведок верни и истнити, почетак створења Божјег: Знам твоја дела, да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Овако, зато што си млак, и ниси ни врућ ни студен, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: "Богат сам, и обогатио сам се, и ништа не потребујем", а не знаш да си ти бедан, и јадан, и сиромах, и слеп, и го. Светујем те да купиш у мене злата жеженога у огњу, да се обогатиш, и беле хаљине, да се обучеш и да се не покаже срамота голотиње твоје, и масти, да помажеш очи своје, да видиш. Ја које год љубим, оне и карам и кажњавам: постарај се, дакле, и покај се! Ево стојим на вратима и куцам. Ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и јешћу с њим, и он са мном. Који победи, даћу му да седи са мном на престолу моме, као и ја што победих и седох с Оцем својим на престолу његову. Ко има ухо, нека чује шта говори Дух црквама! Потом видех, и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као труба где говори са мном, рече: Попни се амо, и показаћу ти што ће бити за овим. Одмах се занех: и гле, престо стајаше на небу, и на престолу сеђаше неко, и онај што сеђаше, беше на очи као камен јаспис и сард; и око престола беше дуга, на очи као смарагд. И око престола беху двадесет и четири престола, и на престолима (видех) двадесет и четири старешине где седе, обучене у беле хаљине, и имаху златне венце на главама својим. И од престола излажаху муње, гласови и громови. И седам буктиња огњених гораху пред престолом; то су седам духова Божјих. И пред престолом беше као стаклено море, слично кристалу. И на средини пред престолом и око престола четири жива створења, пуна очију спреда и састраг. И прво створење беше као лав, друго створење беше као јунац, треће створење имаше лице као човек, а четврто створење беше као орао кад лети. И свако од четири створења имаше по шест крила, наоколо и унутра пуна очију. И без престанка говораху дан и ноћ: Свет, свет, вет је Господ Бог, Свемогући, који беше, који јесте и који ће доћи! И кад створења даше славу, част и хвалу ономе што сеђаше на престолу, који живи вечно, падоше двадесет и четири старешине пред оним што сеђаше на престолу, поклонише се ономе који живи вечно, метнуше венце своје пред престо и говораху: Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу, част и силу; јер си ти створио све, и по твојој вољи беше и створено је. И видех у десници онога што сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата. И видех анђела јака где виче снажним гласом: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине? и нико не могаше, ни на небу, ни на земљи, ни под земљом да отвори књиге, ни да загледа у њу. И плаках много што се нико не нађе достојан да отвори књигу и да загледа у њу. И један од старешина рече ми: Не плачи. Ево је победио лав из племена Јудина, изданак Давидов, да отвори књигу и њених седам печата. И видех између престола и четири жива створења с једне и старешина с друге стране Јагње где стоји као заклано, са седам рогова и седам очију, а то су седам духова Божјих, посланих по свему свету. И дође и узе (књигу) из деснице онога што сеђаше на престолу. И кад узе књигу, четири жива створења и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, и сваки је имао гитар и златне чаше, пуне тамјана, а то су молитве светих. И певаху ову нову песму: Достојан си да узмеш књигу и да отвориш печате њезине, јер си био заклан и искупио си Богу крвљу својом од свакога племена, језика и народа, и учинио си их Богу нашему за царство и свештенике, и цароваће на земљи. И видех, и чух глас анђела многих око престола, живих створења и стрешина, и број њихов беше мириаде мириада и хиљаде хиљада, који говораху снажним гласом: Достојно је заклано Јагње да прими силу, богатство, мудрост, моћ, част, славу и хвалу. И свако створење што је на небу, на земљи, под земљом и на мору, и све што је у њима, чух где говоре: Ономе што седи на престолу и Јагњету вечна хвала, част, слава и сила! И четири жива створења говораху: Амин! И старешине падоше и поклонише се. И видех кад Јагње отвори један од седам печата, и чух једно од четири жива створења где говори као глас громовни: Дођи! И видех, и гле, коњ бео, и онај што сеђаше на њему имаше стрелу, и даде му се венац, и изиђе побеђујући и да победи. И кад отвори други печат, чух друго живо створење где говори: Дођи! И изиђе други коњ, риђ, иономе што сеђаше на њему, даде му се да узме мир са земље и да убија један другога, и даде му се мач велик. И кад отвори трећи печат, чух треће живо створење где говори: Дођи! И видех, и гле, коњ вран, и онај што сеђаше на њему имаше мерила у руци својој. И чух као глас између четири жива створења где говори: Литра пшенице за динар, и три литре јечма за динар; а уљу и вину немој шкодити! И кад отвори четврти печат, чух глас четвртог живог створења где говори: Дођи! И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и ад иђаше за њим, и даде му се власт над четвртином земље, да убија мачем, глађу, кугом и зверињем земаљским. И кад отвори пети печат, видех под жртвеником душе побијених за реч Божју и за сведочанство које имаху. И повикаше гласно: Докле, господару свети и истинити, нећеш судити и осветити крви наше на онима што живе на земљи? И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, док се не наврши и број другара њихових и браће њихове, који ваља да буду побијени као и они. И видех кад отвори шести печат, и затресе се земља јако, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста сав као крв, и звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује смокве своје кад је љуља јак ветар, и небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво покренуше се с места својих. И цареви земаљски, великаши, војводе, богати, силни, сваки роб и сваки слободњак сакрише се по пећинама и по камењацима горским и говораху горама и камењу: Падните на нас и сакријте нас од лица онога што седи на престолу и од гнева Јагњетова: јер дође велики дан гнева њихова, и ко може остати? Потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље, који држаху четири ветра земаљска, да не дува ветар на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. И видех другог анђела где се подиже од истока, који имаше печат Бога живога, и повика гласом снажним на четири анђела којима беше дано да науде земљи и мору: Не удите земљи, ни мору, ни дрвећу, док не запечатимо слуге Бога нашега на челима њиховим. И чух број запечаћених: 144.000 запечаћених од свих племена синова Израиљевих: од племена Јудина 12.000 запечаћених, од племена Рувинова 12.000, од племена Гадова 12.000, од племена Асирова 12.000, од племена Нефталинова 12.000, од племена Манасијина 12.000, од племена Симеонова 12.000, од племена Левијева 12.000, од племена Исахарова 12.000, од племеан Завулонова 12.000, од племена Јосифова 12.000, од племена Вениаминова 12.000 запечаћених. Потом видех, и гле, народ многи, кога нико није могао избројати, од свакога народа, племена и језика, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим. И викаху гласно: Спасење припада Богу нашему, који седи на престолу, и Јагњету! И сви анђели стајаху око престола, старешина и четири жива створења, и падоше на лице пред престолом и поклонише се Богу и говораху: Амин! Хвала, слава, мудрост, захвала, част, сила и снага Богу нашему до века! Амин. И рече ми један од старешина: ови обучени у беле хаљине ко су и откуда дођоше? И рекох му: Господару, ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике и опраше хаљине своје и убелише их у крви Јагњетовој. Зато су пред престолом Божјим и служе му дан и ноћ у храму његову, и онај што седи на престолу, пребиваће над њима. Више неће огладнети ни ожеднети, и неће их пећи сунце, нити икаква врућина, јер Јагње, које је насред престола, пашће их и водиће их на изворе живота; и Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових. И кад отвори седми печат, наста тишина на небу око по часа. И видех седам анђела који стоје пред Богом, и даде им се седам труба. И дође други анђео и стаде пред жртвеником држећи златну кадионицу. И даде му се много тамјана, да га за молитве свих светих метне на златни жртвеник пред престолом. И подиже се дим од тамјана за молитве светих из руке анђелове пред Бога. И узе анђео кадионицу и напуни је огња са жртвеника и баци је на земљу; и насташе громови, вике, муње и тресење земље. И седам анђела који имаху седам труба, спремише се да затрубе. И затруби први: и наста град и огањ, помешан с крвљу, и падоше на земљу; и трећина земље изгоре, и трећина дрва изгоре, и сва зелена трава изгоре. И затруби други анђео: и као велика гора, огњем запаљена, паде у море; и трећина мора поста крв, и умре трећина живих створења у мору, и трећина лађи пропаде. И затруби трећи анђео: и паде с неба велика звезда, која гораше као буктиња, и паде на трећину река и на изворе водене. И име звезди беше Пелен. И трећина вода поста пелен, и многи људи помреше од вода, јер беху горке. И затруби четврти анђео: и ударена би трећина сунца, трећина месеца и трећина звезда, да помрча трећина њихова и трећина дана да не светли, а тако и ноћи. И видех и чух једнога орла где лети посред неба и виче гласно: Тешко, тешко, тешко онима који живе на земљи од осталих гласова трубних тројице анђела који ће тек трубити! И затруби пети анђео: и видех звезду где паде с неба на земљу, и даде јој се кључ од студенца бездана. И отвори студенац бездана; и изиђе дим из студенца као дим велике пећи, и поцрне сунце и ваздух од дима студенчева. И из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се моћ као што је имају скорпије земаљске. И рече им се да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икакву дрвету, него само људима који немају печата Божјега на челима својим. И даде им се да их не убијају, него да их муче пет месеци; и мучење њихово беше као мучење скорпијино кад уједе човека. И у те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи, и желеће да умру, и смрт ће бегати од њих. И скакавци беху као коњи, спремљени на бој; на главама њиховим беху као венци од злата, лица њихова беху као лица човечја, косе имаху као косе женске, зуби њихови беху као у лавова, оклопе имаху као оклопе гвоздене и шум крила њихових беше као тутњава кола кад многи коњи трче у бој. И имаху репове као скорпије, и жалце, и у реповима њиховим беше њихова моћ да уде људима пет месеци. Имаху над собом за цара анђела бездана, коме је име јеврејски Авадон, а грчки се зове Аполион. Једно зло прође; ево иду још два зла за овим! И затруби шести анђео: и чух глас један од четири рогља златнога жртвеника пред Богом, где говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела који су свезани код велике реке Еуфрата! И бише одрешена четири анђела који беху приправљени на час, дан, месец и годину, да побију трећину људи. И број коњаника беше две стотине милиона - чуо сам број њихов! И овако видех у утвари коње и коњанике: имаху оклопе огњене, плаветне и жуте; главе коња беху као главе лавова; и из уста њихових излажаше огањ, дим и сумпор. Од ова три зла погибе трећина људи, од огња, дима и сумпора што излажаше из уста њихових. Јер сила коња беше у устима њиховим и у реповима њиховим; јер репови њихови беху као змије, имаху главе, и њима уђаху. И остали људи, који не бише побијени овим злима, не покајаше се за дела руку својих, да се не клањају демонима и златним, сребрним, меденим, каменим и дрвеним идолима, који нити могу видети, нити чути, нити ходити, и не покајаше се за убиства своја, за чарања своја, за блуд свој и за крађе своје. И видех другог јаког анђела где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени, и имаше у руци својој књижицу отворену. И десну своју ногу метну на море, а леву на земљу, и повика гласно, као лав кад риче. И кад повика, пустише седам громова своје гласове. И кад говорише седам громова, хтедох писати; и чух глас с неба који говораше: Запечати што говорише седам громова, и не пиши то! И анђео кога видех где стоји на мору и на земљи, подиже десну руке своју к небу и закле се оним који живи вечно, који створи небо и што је на њему: да времена више неће бити, него ће се у дане гласа седмога анђела, кад он затруби, свршити тајна Божја, као што је јавио својим слугама, пророцима. И глас који чух с неба, проговори са мном и рече: Иди и узми отворену књигу у руци анђела који стоји на мору и на земљи. И отидох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: Узми и поједи је, и горка ће бити у трбуху твоме, али у устима твојим биће слатка као мед. И узех књижицу из руке анђелове и поједох је, и беше у устима мојим слатка као мед, а кад је поједох беше горка у трбуху моме. И рекоше ми: Ваља ти опет пророковати народима, језицима и царевима многим! И даде ми се трска као палица, с речима: устани и измери храм Божји, жртвеник и оне што служе Богу у њему. А спољашње двориште храма остави и не мери га, јер је дано незнабошцима; и они ће свети град газити четрдесет и два месеца. И даћу двојици својих сведока да, обучени у вреће, проричу хиљаду и двеста и шездесет дана. То су две маслине и два светњака што стоје пред господаром земље. И ако ко хоће да им учини неправду, огањ излази из уста њихових и појешће непријатеље њихове; и ако би ко хтео да им учини неправду, овако мора умрети. Ови имају власт да затворе небо, да не падне киша у дане њихова прорицања, и имају власт над водама, да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кад год им је воља. И кад сврше сведочанство своје, тада ће звер што излази из бездана, ратовати с њима, победиће их и убиће их. И телеса њихова лежаће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Египат, где је и Господ њихов разапет био. И гледаће људи од народа, племена и језика телеса њихова три и по дана и неће дати да се њихова телеса метну у гробове. И који живе на земљи, радоваће се за њих и веселиће се, и слаће даре један другоме, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи. И после три и по дана уђе у њих дух живота из Бога, и сташе на ноге своје, и велик страх спопаде оне који их гледаху. И чуше снажан глас с неба, који им рече: Попните се овамо! И попеше се на небо на облаку, и видеше их непријатељи њихови. И у тај час затресе се земља врло, и паде десети део града, и тресења земље поби седам хиљада људи, и остали се уплашише и даше славу Богу небескоме. Друго зло прође; ево, треће зло иде брзо! И затруби седми анђео: и зачуше се снажни гласови на небу, који викаху: Завлада светом Господ наш и Месија његов, и владаће вечно! И двадесет и четири старешине, које сеђаху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу и рекоше: Захваљујем ти, Господе, Боже свемогући, који јеси и који си био, што си примио своју велику силу и царујеш. И народи се разгневише, и дође гнев твој и време мртвима, да им се суди и да се да плата слугама твојим, пророцима, светима и онима који се боје имена твога, малима и великима, и да се униште они који кваре земљу. И отвори се храм Божји на небу, и показа се ковчег савеза његова у храму његову, и насташе муње, бука, громови, тресење земље и град велики. И показа се велик знак на небу: жена, обучена у сунце, месец под ногама њезиним, а на глави њеној венац од дванаест звезда. И беше трудна, и викаше од болова и мука порођајних. И показа се други знак на небу, и гле: велика, црвена аждаја, са седам глава и десет рогова, и на главама њеним седам круна, и реп њезин одвуче трећину звезда небеских и баци их на земљу. И аждаја стајаше пред женом која је требала да роди, да јој прождере дете кад роди. И роди дете мушко, које ће пасти све народе с палицом гвозденом. И дете њено би узето к Богу и престолу његову. А жена утече у пустињу, где имаше место, приправљено од Бога, да је онде хране хиљаду и двеста шездесет дана. И наста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждају. И би се аждаја и анђели њезини, и не надвладаше, и више им се не нађе места на небу. И збачена би велика аждаја, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која заводи сав свет, збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом. И чух снажан глас на небу: Сад дође спасење, сила и царство Бога нашега и власт месије његова, јер се збаци тужитељ браће наше, који их оптуживаше пред Богом нашим дан и ноћ. И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свога, и не беше им живот мио до смрти. Зато се веселите, небеса и ви који живите на њима! Тешко земљи и мору: јер ђаво сиђе к вама с великим гневом; он зна да има само мало времена! И кад аждаја виде да би збачена на земљу, гоњаше жену која роди мушко. А жени дана бише два крила орла великога, да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити једно време, два времена и по времена, далеко од змије. И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да би је река однела. И поможе земља жени, и отвори земља уста своја и попи реку коју испусти аждаја из уста својих. И разгневи се аждаја на жену и отиде да ратује с осталим семеном њеним, које држи заповести Божје и има сведочанство Исусово. И стајах на обали морској. И видех звер где излази из мора, која имаше десет рогова и седам глава, и на роговима њезиним десет круна, а на главама њезиним имена хулна. И звер коју видех, беше као пантер, ноге јој беху као у медведа, а уста као уста лавова. И даде јој аждаја силу своју, престо свој и власт велику. И једна од глава њезиних беше као рањена на смрт, али се њена смртна рана излечи. И чуђаше се сва земља иза звери, и поклонише се аждаји, што даде власт звери, и поклонише се звери и рекоше: Ко је као звер, и ко може ратовати с њом? И дана јој бише уста која говораху велике ствари и хуљења, и дана јој би власт да ради четрдесет и два месеца. И отвори уста своја да хули на Бога, да хули на име његово и на кућу његову, на оне који живе на небу. И даде јој се да ратује са светима и да их победи, и даде јој се власт над свима племенима, народима и језицима. И клањаће јој се сви који живе на земљи, чије име није записано у животној књизи Јагњета, закланог од постања света. Ако ко има ухо, нека чује! Ко у ропство води, биће у ропство одведен; ко мачем убије, биће мачен убијен. Овде је трпљење и вера светих! И видех другу звер где излази из земље, и имаше два рога као у јагњета, и говораше као аждаја. И извршивала је сву власт прве звери пред њом. и учини да се земља и који живе на њој, клањају првој звери, чија се смртна рана излечила. И учини чудеса велика, па учини да и огањ сиђе с неба на земљу пред људима. И вараше становнике земље чудесима која јој бише дана да их чини пред зверју; говораше становницима земље да начине слику звери која имаше рану од мача и оста жива. И би јој дано да оживи слику зверину, да слика зверина и проговори, и да учини да се побију сви који се не клањају слици звериној. И учини да сви, мали и велики, богати и сиромашни, слободњаци и робови, начинише жиг на десној руци својој или на челима својим, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина. Овде је мудрост: Ко има ум, нека израчуна број звери; јер је број човеков, и број њезин је 666. И видех, и гле, јагње стајаше на Сионској гори, и с њим њих 144.000, који имаху име његово и име Оца његова написано на челима својим. И чух глас с неба као шуштање вода многих и као јаку грмљавину, и глас што га чух, беше као глас певача који певају уз гитаре своје. И певаху нову песму пред престолом, пред четири жива створења и пред старешинама; и нико не могаше научити песме, осим оних 144.000 који су откупљени од земље. Ово су који се не опоганише женама; као девојке су. Ово су који иду за Јагњетом куда оно иде. Ови су откупљени од људи као првенци Богу и Јагњету. И у устима њиховим не нађе се лаж, без мане су. И видех другог анђела где лети посред неба с вечним еванђељем, да га објави онима који живе на земљи, свакоме народу, племену и језику. И викаше гласно: Бојте се Бога и подајте му славу, јер дође час суда његова, и поклоните се ономе који је створио небо и земљу, море и изворе водене! И дође други анђео и викаше: Паде, паде Вавилон велики, који је вином свога страснога блуда напојио све народе! И за њима дође трећи анђео и викаше гласно: Ко се клања звери и слици њезиној, и прима жиг на чело своје или на руку своју, и сам ће пити од вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у чашу гнева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом. И дим мучења њихова дизаће се вечно, и неће имати мира дан и ноћ они који се клањају звери и слици њезиној, и који примају жиг имена њезина. Овде је трпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову. И чух глас с неба где говори: Напиши: Благо одсад мртвима који умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду с њима. И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше неко, сличан сину човечјем, са златним венцем на глави и са оштрим српом у руци. И други један анђео изиђе из храма и викаше гласно ономе што сеђаше на облаку: Пошљи срп свој и жњи; јер дође време да се жње, јер се осуши жетва земаљска! И онај што сеђаше на облаку, баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља. И други анђео изиђе из храма што је на небу, и имаше и он оштар срп. И од жртвеника дође други анђео, који је имао власт над огњем, и повика гласно ономе са оштрим српом и рече: Пошљи свој оштри срп и одрежи грожђе чокота земаљскога, јер сазреше пуца његова! И баци анђео срп свој на земљу, обра чокот земаљски и метну у велики тесак гнева Божјега. И тесак се изгази изван града, и изиђе крв из теска до узда коњима, хиљаду и шест стотина стадија. И видех други велики и чудесни знак на небу: седам анђела са седам последњих зала, јер се њима сврши гнев Божји. И видех као стаклено море, помешано с огњем, и оне што победише звер и слику њезину и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме с гитарима Божјим. И певаху песму Мојсија, слуге Божјега, и песму Јагњетову: Велика су и дивна дела твоја, Господе Боже, Свемогући! Праведни су и истинити путеви твоји, царе народа! Ко се неће побојати, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; сви ће народи доћи и поклониће се пред тобом, јер се твоји судови јавише. И после овога видех, и отвори се храм скиније сведочанства на небу, и из храма изиђоше седам анђела који имаху седам зала, обучени у чисто и светло платно и опасани по прсима појасима златним. И једно од четири жива створења даде седморици анђела седам златних чаша, пуних гнева Бога који живи вечно. И напуни се храм дима од славе Божје и од силе његове, и нико не могаше ући у храм, док се не сврши седам зала седморице анђела. И чух снажан глас из храма где говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гнева Божјега на земљу! И отиде први и изли чашу своју на земљу: и посташе зле и љуте ране на људима који имају жиг зверин и који се клањају слици њезиној. И други изли чашу своју у море, и поста крв као од мртваца, и све живо умре у мору. И трећи изли чашу своју на реке и на изворе водене: и поста крв. И чух анђела воденога где говори: Праведан си, који јеси и који си био, Свети, што си ово судио; јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију: заслужили су то. И чух жртвеник где говори: Да, Господе Боже, Свемогући, истинити су и прави судови твоји! И четврти изли чашу своју на сунце: и даде му се да жеже људе огњем. И опалише се људи од велиек врућине, и хулише на име Бога који имаше власт над овим злима, и не покајаше се да му даду славу. И пети изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста мрачно, и гризли су језике своје од бола, и хулише на Бога небескога од бола и од рана својих, и не покајаше се за дела своја. И шести изли чашу своју на велику реку Еуфрат, и пресахну вода његова, да се приправи пут царевима источним и видех из уста аждајиних, из уста звериних и из уста лажнога пророка где изиђоше три нечиста духа као жабе: то су, наиме, духови демонски, који чине чудеса, који излазе к царевима свега света, да их скупе на бој за велики дан Бога свемогућега. Ево идем као лупеж. Благо ономе који је будан и чува хаљине своје, да не иде го и да се не види срамота његова! И сабра их на место које се јеврејски зове Хармагедон. И седми изли чашу своју по ваздуху, и чу се снажан глас из храма, од престола: Свршило се! И насташе муње, тутњава и громови, и би велик потрес, какав никад не би откако су људи на земљи; тако велик потрес! И велики град раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше. и Бог се сети великога Вавилона, да му да чашу вина свога љутога гнева. И сва острва несташе, и гора не беше више. И град велики, тежине талантове, паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла граднога, јер врло велико беше зло његово. И дође један од седам анђела који имаху седам чаша и рече ми: Ходи да ти покажем суд велике блуднице, која седи на водама многим, с којом чинише блуд цареви земаљски, и становници земље опише се вином блуда њезина. И одведе ме у духу у пустињу. И видех жену где седи на звери црвеној, која беше пуна имена хулих и имаше седам глава и десет рогова. И жена беше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом, драгим камењем и бисером; у руци својој држаше златну чашу, пуну гнусоба и нечистоте блуда свога, а на челу њезину беше написано име, тајна: "Вавилон велики, мати блудницама и гнусабама земаљским". И видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових. И зачудих се чудом великим кад је видех. И рече ми анђео: Што се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова. Звер што си је видео, беше и нема је, и изићи ће из бездана и отићи ће у пропаст; и дивиће се становници земље, чија имена нису записана у књигу живота од постања света, кад виде звер да беше, и нема је, и опет ће доћи. Овде вреди мудар ум! Седам глава, то су седам гора на којима жена седи. И јесу седам царева: пет је њих пало, један је ту, други још није дошао, и кад дође, само ће мало остати. И звер која беше и нема је, сама је осми, и јесте од седморице, и иде у пропаст. И десет рогова што си их видео, јесу десет царева, који царства још не примише, али власт, као цареви, примају на кратко време са зверју. Ови су сложни и дају своју силу и власт звери. Ови ће ратовати с Јагњетом, и Јагње ће их победити, јер је господар над господарима и цар над царевима, и они који су с њим, позвани су, избрани и верни. И рече им: Воде што си их видео, где седи блудница, то су народи, људи и језици. И десет рогова што си их видео и звер, ти ће омрзнути на блудницу, опустошиће је и оголузнити, јешће месо њено и спалиће је огњем. Јер Бог даде у срца њихова да учине вољу његову, да раде сложно и да даду царство своје звери, док се не сврше речи Божје. И жена који си видео, јесте град велики, који царује над царевима земаљским. После овога видех другог анђела где силази с неба, с влашћу великом, и земља се засветли од сјаја његова. И повика снажним гласом: Паде, паде Вавилон велики и поста стан демонима, тамница свих нечистих духова и тамница свих птица нечистих и мрских; јер су од вина њезина страснога блуда пили сви народи, цареви земаљски чинише с њом блуд и трговци земаљски обогатише се од њезина силнога раскоша. И чух други глас с неба, који говораше: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да не будете кажњени с њоме. Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се сети њених грешних дела. Платите јој као што је и она платила, и подајте јој двапут онолико, по делима њезиним! У чашу у коју је она уточила, уточите јој двапут онолико! Колико се прославила и насладила, толико јој подајте мука и жалости! Јер говори у срцу своме: Седим као царица, нисам удовица и жалости нећу видети. Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт, жалост и глад, и спалиће се огњем, - јер је јак Господ Бог који јој је судио. И плакаће и кукаће за њом цареви земаљски који су с њом чинили блуд и наслађивали се, кад виде дим горења њезина. Од страха мука њезиних стајаће издалека и говориће: Јао, јао, граде велики, Вавилоне, граде тврди! У један час дође суд твој! И трговци земаљски плакаће и туговаће за њом, што товара њихових нико више не купује, товара злата, сребра, драгог камења, бисера, платна, порфире, свиле, скерлета свакога мирисног дрвета, свакојаких судова од слонове кости, свакојаких судова од најскупљег дрвета, меди, гвожђа и мермера, и цимета, амома, када, мира, тамјана, вина, уља, белог брашна, пшенице, говеда и оваца, коња и кола, робова и душа човечјих. И воће што га је желела душа твоја, отиде од тебе, и све што је сјајно и светло, пропаде ти, и више се не може наћи. Који овим трговаху и обогатише се од ње, од страха мука њезиних стајаће издалека, плакаће, кукаће и говориће: Јао, јао, граде велики, обучени у платно, порфиру и скерлет, накићени златом, драгим камењем и бисером! У један час пропаде толико богатство! И сви крмари, и сви који плове некуда, и лађари, и сви који раде на мору, стајаху издалека и викаху кад видеше дим горења њезина: Који је град као овај велики град? И бацише прах на главе своје и викаху плачући и кукајући: Јао, јао, граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору, од богатства његова! У један час опусте! Весели се над њим, небо, и ви свети, апостоли и пророци, јер вас Бог освети на њему! И један снажан анђео узе камен, велик као млински камен, баци га у море и рече: Оваком ће силом бити бачен велики град Вавилон, и неће се више наћи. И глас певача уз гитар, гудача, свирача и трубача неће се више чути у теби, и никакви мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби, и светлост жишка неће више светлити у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби: јер твоји трговци беху великаши земаљски, твојим чарањем преварени бише сви народи, и у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи. После овога чух као снажан глас многога народа на небу, где говори: Алилуја! Спасење, слава и сила припада Богу нашему, јер су истинити и прави судови његови. Јер су истинити и прави судови његови. Јер је осудио велику блудницу, која поквари земљу блудом својим, и осветио је крв слугу својих на њој. И опет рекоше: Алилуја! И дим њезин дизаше се до века. И падоше двадесет и четири старешине и четири жива створења, поклонише се Богу који сеђаше на престолу и рекоше: Амин, алилуја! И изиђе глас од престола и рече: Хвалите Бога нашега, све слуге његове, који га се бојите, мали и велики! И чух као глас многога народа, као шуштање вода многих и као јаку грмљавину, где говоре: Алилуја! Зацари се Господ Бог наш, Свемогући. Радујмо се и веселимо, и дајмо му славу, јер дође свадба Јагњетова, и жена његова приправила се, и даде јој се да се обуче у светло, чисто платно; платно су, наиме, праведна дела светих. И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на свадбену част Јагњетову! И рече ми: Ово су истините речи Божје. И падох пред ноге његове да му се поклоним. И рече ми: Немој! Ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се клањај! Сведочанство Исусово је, наиме, дух пророштва. И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се "веран и истинит", суди по правди и ратује. Очи му беху пламен огњени, а на глави имаше многе круне; и имаше име написано, које зна само он. И беше обучен у хаљину, умочену у крв, и име се његово зове: Реч Божја. И војске небеске иђаху за њим на коњима белим, обучене у бело, чисто платно. И из уста његових изиђе оштар мач, да њиме бије народе. И он ће их пасти с палицом гвозденом; и он ће газити тесак вина љутога гнева Бога свемогућега. И има на хаљини и на стегну своме име написано: Цар над царевима и господар над господарима. И видех једнога анђела где стоји на сунцу, и повика гласно свима птицама које лете посред неба: Дођите и скупите се на велику част Божју, да једете меса од царева, меса од војвода, меса од силних, меса од коња и од коњаника, меса од свих слободњака и робова, од малих и великих! И видех звер и цареве земаљске и војске њихове скупљене да ратују с оним што сеђаше на коњу и с војском његовом. И би ухваћена звер, и с њом лажни пророк који је пред њом учинио чудеса којима је преварио оне који су примили жиг зверин и који су се клањали слици њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором. А остали побијени бише мачем који изиђе из уста онога што сеђаше на коњу, и све се птице наситише од меса њихова. И видех анђела где силази с неба, који имаше књуч од бездана и велике вериге у руци својој. И ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година, и баци је у бездан, и затвори и запечати над њом, да више не вара народа, док се не наврши хиљада година. Потом ваља да буде одрешена на кратко време. И видех престоле - и седоше на њих, и даде им се суд - и душе погубљених за сведочанство Исусово и за реч Божју, који се не поклонише звери, ни слици њезиној, и не примише жига на чело своје и на руку своју. И оживеше и цароваше с Христом хиљаду година. А остали мртваци не оживеше док се не наврши хиљада година. Ово је први ускрс. Блажен је и свет онај који има део у првом ускрсу; над њима друга смрт нема власти, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с њим хиљаду година. И кад се наврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје, и изићи ће да вара народе на четири краја земље, Гога и Магога - да их скупи на бој, којих је број као песак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколиши око светих и град мили. И сиђе огањ с неба и поједе их. И ђаво који их вараше, би бачен у језеро огњено и сумпорно, где је и звер, лажни пророк, и биће мучени дан и ноћ до века. И видех велик, бео престо и онога што сеђаше на њему, од чијега лица побеже земља и небо, и не нађе им се места. И видех мртваце, велике и мале, где стоје пред престолом, и отворише се књиге. И друга се књига отвори, књига живота. И мртвацима се суди као што је написано у књигама, по делима њиховим. И море даде своје мртваце, и смрт и ад дадоше своје мртваце, и суди им се, свакоме по делима његовим. И смрт и ад бачени бише у језеро огњено. Ово је друга смрт, језеро огњено. И ко се не нађе записан у књизи живота, бачен би у језеро огњено. И видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више. И свети град Јерусалим видех где нов силази с неба, од Бога, приправљен као невеста, украшена мужу своме. И чух снажан глас где говори с престола: Ево стана Божјег међу људима, и он ће живети с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима, и убрисаће сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости, ни вике, ни муке неће бити више, јер прво прође. И рече онај што сеђаше на престолу: Ево све чиним ново. И рече: Напиши, јер су ове речи верне и истините. И рече ми: Свршило се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ја ћу жедноме бадава дати из извора воде живе. Који победи, наследиће ово, и бићу му Бог, и он ће бити мој син. А страшљивцима, невернима, гнуснима, убицама, блудницима, врачарима, идолопоклоницима и свима лажама, њима је место у језеру што гори огњем и сумпором. То је друга смрт. И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, напуњених седам последњих зала, и рече ми: Ходи да ти покажем невесту, жену Јагњетову. И одведе ме у духу на гору велику и високу, и показа ми свети град Јерусалим, где силази с неба, од Бога, у слави Божјој. Светлост његова беше као најскупљи камен, као камен јаспис, који се светли као кристал. И имаше велик и висок зид, дванаест врата, и на вратима дванаест анђела, и имена написана, наиме: имена дванаест племена Израиљевих: од истока троја врата, од севера троја врата, од југа троја врата и од запада троја врата. И зид градски имаше дванаест темеља, и на њима дванаест имена дванаест апостола Јагњетових. И онај што говораше са мном, имаше за меру златну трску, да измери град, врата његова и зид његов. И град беше на четири угла, и дужина његова беше толика колика и ширина. И измери град трском: 12.000 стадија. Дужина, ширина и висина његова беше једнака. И измери зид његов: 144 лакта, по мери човечјој т.ј. анђелској. И грађа зида његова беше јаспис, и град беше чисто злато, као чисто стакло. Темељи градскога зида беху украшени сваким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд, пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист. И дванаест врата беху дванаест бисера; свака врата беху од једнога бисера. И улица градска беше чисто злато, као провидно стакло. И храма не видех у њему; јер је његов храм Господ, Бог свемогући, и Јагње. И град не потребује сунца, ни месеца, да светле у њему; јер га осветли слава Божја, и жижак је његов Јагње. И ходиће народи у светлости његовој, и цареви земаљски донеће славу своју у њега. И врата његова неће се затварати дању; јер ноћи онде неће бити. И донеће у њега славу и част народа. И неће ући у њега ништа погано, и онај који чини што је гнусно и лаже, него само они који су записани у животној књизи Јагњетовој. И показа ми реку воде живота, бистру као кристал, која излажаше од престола Божјег и Јагњетова. Насред улице његове и с обе стране реке дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући сваког месеца свој род; а лишће од дрвета је за исцељивање народима. И више неће бити никаква проклетства. И престо Божји и Јагњетов биће у њему, и слуге његове служиће му, и гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховим. И ноћи више неће бити, и неће потребовати светлости од жишка, ни светлости сунчане, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће вечно. И рече ми: Ове су речи верне и истините, и Господ, Бог пророчких духова, посла анђела свога да покаже слугама својим што ће бити скоро. И ево ћу доћи скоро! Благо ономе који држи речи пророштва ове књиге! И ја, Јован, чух и видех ово. и кад чух и видех, падох да се поклоним пред ногама анђела који ми показа ово. И рече ми: Немој! Ја сам слуга као и ти и браћа твоја, пророци и они који држе речи ове књиге. Богу се клањај! И рече ми: Не запечаћавај речи пророштва ове књиге, јер је време близу: грешник нека и даље греши, погани нека се и даље погани, праведник нека и даље чини што је право и свети нека се и даље свети! Ево ћу доћи скоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим. Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Свршетак. Благо онима који перу хаљине своје, да би имали права на дрво живота и да на врата уђу у град. Напољу су пси, врачари, блудници, убице, идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж. Ја, Исус, послах анђела свога да вам ово посведочи за цркве. Ја сам изданак и потомак Давидов, сјајна звезда даница. Дух и невеста говоре: Дођи! И који чује, нека говори: Дођи! И ко је жедан, нека дође; ко хоће, нека узме воде живе бадава! Сведочи свакоме који чује пророчке речи ове књиге: Ако им ко дометне шта, Бог ће наметнути на њега зла, написана у овој књизи; и ако ко одузме што од речи ове пророчке књиге, Бог ће одузети његов део од дрвета живота и од града светога, о којима је писано у овој књизи. Говори онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! - Амин, дођи, Господе Исусе! Благодат Господа Исуса са свима!